Terra9 PDF

SF almanah TERRA No.
9 Maj 2010
SADRAJ
1. Re urednika
2. Internet prie
3. Lukijan
4. Istinita istorija Lukijan
5. Nanotehnologija
6. Izvetaji sa SFTerracona 2009
7. O noi 16 juna 1816 A.B.Nedeljkovi
8. Politika 16 jun 1934
9. Simo Matavulj
10. Naumova sumnja Simo Matavulj
11. Bajke i SF
12. 2010 godina godina druge odiseje
13. In memoriam J.G. Ballard
14. In memoriam Miroljub Miti, Kum Miki
15. Zaboravljeni SF asovi Zlatica Vajhing
16. Baba Vanga
16. Mark Tven 100 godina smrti
17. tajanstveni stranac Mark Tven
18. Buzdovan Kraljevia Marka po drugi put meu Srbima T.J.
19. Strip Pauk protiv Crvenog barona
20. Konkursi
2
3
20
23
42
79
97
103
107
110
115
133
136
140
147
149
158
162
171
187
195
SF almanah TERRA No.9 Maj 2010
RE UREDNIKA
Kau da je nekulturno hvaliti

samog sebe, ali potovani fanovi
naune fantastike moramo Vam
se pohvaliti da smo povodom
petogodinjice osnivanja i
aktivnog rada udruenja uspeli
da organizujemo nau PRVU,
nadam se ne i zadnju konvenciju
naune fantastike
SFTERRACON 2009 (2931.10.2009
g
u
prostoru
Magacin u Kraljevia Marka
br.4-Beograd). Konvencija je
uraena po pravilima najboljih
svetskih konvencija (proitajte
iscrpan izvetaj). Time smo
krunisali
uporan rad na
popularizaciji naune fantastike i
dobili adrenalinsku inekciju za dalje i vie ciljeve kojima stremimo. Jedan od tih ciljeva je i
uvoenje naune fantastike kao fakultativnog predmeta u osnovnim kolama. Kao i uvek
itajui Terru biete obasuti ogromnom koliinom zanimljivih podataka u vezi naune
fantastike, tehnologije, kratke sf prie i sl, Imamo i pravu poslasticu- prevod Lucijanove
proto nauno fantastine prie (2 vek p.n.e.). Tu je i strip kao obavezni deo sadraja, i jo
mnogo toga. Uivajte kao i to mi uivamo dok pripremamo Terru za Vas.
INTERNET PRIE
Ovo su prie koje su bile okaene na internetu. Smatramo da su slobodne za skidanje i
objavljivanje. Prie su radovi ili inostranih autora ili autora iz skoro svih EXYU prostora.
POSLJEDNJI
Fritz Leiber
"Vremensko putovanje je zavreno," proapta zamrljan, proziran ovjek, ne borei se vie
protiv zagrljaja sablasnog stroja.
"Zato?" upita Posljednji njeno.
"Jer se nema vie nikuda ii."
"Crni Zid?" rece Posljednji.
Zarobljeni ovjek klimne i fini pijesak sa dna doline uskovitla se kroz njega. "ak ni dan
udaljenosti kroz prolost," tiho odgovori, "niti sat u budunost. Vrijeme se stee u
nitavilo..." Njegov slabani glas umukne i pijesak prohuja kroz njega.
Posljednji, kome je sada ime u potpunosti odgovaralo, ustane, znajui da je dugo oekivani
trenutak stigao. Njegovo je lice bilo zavretak svih lica, najizraenije, najjednostavnije i
najzagonetnije lice evolucije. Na adjavo crnom nebu nekoliko je zvijezda crvenkasto
svjetlucalo. Pod nogama, tamni je pijesak leao poput mekog plata, pokrivajui ne
stjenovitu jezgru planeta, ve ono sto je nekad bio najvri umjetni planet.
Posljednji je bio vrlo umoran i osjeao se potpuno istroenim. Znao je da je svaki atom u
njegovom tijelu, kao i svaki atom u suavajuem svemiru, obiljeila i iskoristila svijest
onoga, kojem je jedno od imena ovjek.
Dolina u kojoj se nalazio bila je pretrpana vremenskim strojevima, srebrenim i nejednako
osvjetljenim, koji su se razbacano protezali kroz vie trenutaka nego to je sadanji,
nasukani na Crni Zid koji su krenuli istraiti, a koji se sada zatvarao od poetka prema
kraju.
Posljednji je takoe posjetio dolinu sa svemirskim strojevima, to su se uzdizali prema
nebu i koji u svojim zavrnim, gotovo trenutnim prelazima preko zavoja i zaokreta u
savijenim dimenzijama nisu pronali nikakav ivot, a Crni Zid se uruavao. Zavirio je i u
dolinu metalnih mozgova, iji su svjetlucavi umovi putovali kroz beskonane mogunosti i
nisu naili vie odgovora. Polako je lutao kroz vilinsku dolinu espera, savrenih telepatskih
bia ije su misli putovale kroz veliki unutranji svemir svijesti i volje, ne otkrivajui nita
osim duboko urezanih tragova. A sada su sve doline bile tihe.
Posljednji, osjeajui kako se sve oko njega stee u maternicu, jasno ree: "Crni Zide, neu
plakati pred tobom. Borio sam se protiv tebe, prihvatio sam tvoj izazov, pomogao sam da
svemir uinimo jedinstvenom, velikom bijelom rijei to je stala nasuprot tvome nitavilu,
oh Zide."
I na njegovom licu se pojavi njean, smion i vragolast osmjeh dok su se zvijezde gasile
poput eravice, a vrijeme se stezalo u jedan trenutak i misao se zatvorila sama u sebi i to je
bio kraj.
3
GOSPODARI ZEMLJE
Darko Macan
Ljeto je bilo sparno a komarci dosadni. Oznojeni radnici pekopavali su polje nedaleko od
rijeke.
Nebo se razdvoji i uz tutanj i energetska praznjenja svemirski brod se spusti nasred polja. U
sveoptoj tiini na boku letjelice ukaze se otvor i u otvoru jeziva prilika, koja ljigavo
istetura na zemlju i prie najbliem radniku.
- Pripremi se da umre! - odjekne glas, kao da dolazi iz konzerve.
- Ja? Zato ja? - upita preplaeni ovjek.
- Mi smo dobri duhovi Svemira. Cijelu vjenost na je zadatak da pazimo kako se ni na
jednom planetu ne bi pojavio oblik ivota dominantan ostalima. Svi oblici ivota moraju
ivjeti ravnopravno i stoga smo dosli da istrebimo vau vrstu koja tlai ostale i gospodari
ovim planetom.
Radnike je obuzeo strah. Samo jedan je pokuavao ostati pribran i neto smisliti. Iznenada
se gorko nasmeja.
- Zato se smeje? - upita dobri duh.
- Smejem se tome to ste nas, obine radnike, najbjednije roblje, mogli zamjeniti s pravim
gospodarima Zemlje.
- ta to govori? - oklijevanje i nevjerica osjeti se u stranom glasu.
- Zar mislite da mi ovdje radimo iz uitka? Niste li uoili nae stvarne gospodare, te
krvopije, koji nista ne rade hranei se naom krvlju? Zar ih zaista niste vidjeli?
- Tako mi Oca Svemira! - ree duh. - Zamalo smo napravili najveu greku u karijeri.
urno otetura u brod, mrmljajui neke komande u komunikator.
Zaista je bilo mnogo ugodnije raditi bez komaraca.
PRE INVAZIJE
Zoran Pei
Senka je pala na glatku povrinu vode umirueg jezera. Skliznula je lagano po povrini i
nestala u vodi. Koncentricni krugovi kapljica poleteli su ka obali da bi tamo nali svoju
smrt.Zatim je kratko bljesnulo sunce i... sve je postalo jedna velika senka.
- ta se desilo? Ko? Ko je stajao ispred svetla? Ko je stvorio tu senku? ta se to desilo?
- NITA NAROITO: Jos jedan ovek je umro. Poslednji ovek.
- A ko si ti? ta trai na ovom umiruem planetu?
- Vie nita. Izvrio sam svoj zadatak. Ljudi vie ne postoje na planeti Zemlji. Naseljavanje
moe da pone. Moe da pone. A ko si ti udni stvore?
- O, to nije vano. Bar za tebe... Ja sam...
ta se to desilo? Ko? Ko je stajao ispred svetla? Ko je stvorio tu senku? ta se to desilo?
SRBIN PROTIV NAPASNIKA IZ SVEMIRA

Izaao Milorad, da uzore vinograd. Malo da ga okopa, da budemo precizniji. Milorad,
mladi delija, nije se plaio tekog fizickog rada kao neki od vas koji sada itate ovu priu,
ve je poletno mahao motikom, mislei na ivadinku koju e sresti na poselu sutra uvee.
Obliven znojem, nije ni obraao panju na modro avgustovsko nebo na kome se pojavio
nepoznati letei objekat; po srpski: NLO. Verovatno ga ne bi ni primetio, da njegovo
sputanje nije uskovitlalo vazduh kao kada pocinje velika oluja, pred grad. Svi znamo
koliko se vinogradari plae grada! Milorad podie pogled prema nebu i zastade kao da je
video utvaru.
im je aterirao letei tanjir (mada je po izgledu vise podseao na lonac marke "Zepter", sto
leti bez ulja, vode i ljudske posade), na njemu su se otvorila vrata iz kojih je izalo malo,
smeno ljubiasto stvorenje sa velikim uima i antenama. Svi ljubitelji naune fantastike
odmah bi prepoznali kentaurionskog krndzoljustura, bie iz udaljenog kraja nae galaksije;
bie neobinog, paraliueg pogleda i neverovatne snage, obino naoruano fotonskim

dezintegratorom.
Elem, Milorad je bio dete sa sela i nije itao naunu fantastiku, ve je smesta zamahnuo
motikom i raspolutio malog ljubiastog dok si rekao "enelo". Vinograd je te godine dobro
rodio, a letei tanjir je odlino posluio kao kazan za peenje rakije, i verovatno bi tako i
zavrio svoj radni vek da, mnogo godina kasnije, njegov sin Milenko, inae nesvreni
student elektrotehnikog fakulteta, nije upotrebio isti za ilegalan prelazak granice SAD i
posluio kao inspiracija za jo jednu epizodu serije "Dosije X"...
The truth is out there...
STROJ ZA BESMRTNOST
Napisao S.A.
London, 2055. Naunik Jack Lenkson uven u celom Sunevom sistemu poeo je
predavanje o svom najnovijem izumu.
- Gospodo, danas sam vas pozvao da vam pokaem svoje ivotno delo. To je stroj pomou
koga se moe postii besmrtnost.
U dvorani nasta komeanje.
- Nemojte se uditi jer e te kroz nekoliko trenutaka videti da imam pravo. Pomou mojeg
stroja ne samo da ljudi postaju besmrtni nego i sve vrste ivotinja i insekata. Zahvaljujui
tome, ja vam sada mogu pokazati jednu vrstu insekta koji ivi svega tri dana. Tano sam
izraunao da e ovaj insekt iveti jo oko pola sata. Sada u ga staviti u ovu crnu kutiju i
ukljuiti stroj. Tako. Sada u ga izvaditi i staviti u ovu staklenu kutijicu. Da vidimo hoe li
posle pola sata uginuti. Za to vreme ispriau vam kako sam uspeo izumeti ovaj stroj.
I posle pola sata, i posle itavog jednog sata insekt je bio iv. Salom se prolomio pljesak.
uveni uenjak bio je presretan i na kraju svog izlaganja ree:
- Sada, kada sam zavrio svoje ivotno delo, ne alim umreti!
OVEK
Igor Bori
Poslednji je leao i oseao kako umire. Smrt je nailazila u talasima poput plime. Znao je da
nakon sledeeg talasa vise niega nee biti.
Die galavu i usmeri pogled prema zvezdama toliko drugaijim od onih to ih je gledao
dok je bio mlad.
"Jos samo malo, noas, da pokuam. Ne smem ostati poslednji, ne sme sve umreti sa
mnom"
Glava mu klonu i on osta mirno leati ekajui.
Najstariji su hitali sa svih strana, urei u Kuu. Dolazili su uiti. Znali su gotovo sve to se
moe znati. Ipak su uili. Poeli su davno pre nego to se Poslednji rodio. Nisu uili
razmiljati ni raditi: to su znali predobro - uili su oseati.
6
Okupili su se u tiini oko Poslednjeg, dajui mu poklone koji mu nisu trebali jer je imao
sve, osim vremena. Poklone koji nisu ni njima trebali jer su imali sve, pa i vreme. To je
bilo neto od onog to su nauili, oseali su da moraju na neki nain iskazati potovanje
prema Poslednjem; jer, voleli su ga.
utali su i sluali ga.
- ovek, ovek je kao reka ponornica. Neuhvatljiv je i nedokuljiv. Vue snagu iz svoje
dubine, iz cele zemlje, a zatim ruei planine izlazi, iri se i polako tee nosei ivot. To
nije slabost, to je dobrota, to je snaga, to je ovek.
Dugo je priao, celu no. O oveku, ljubavi, srei.
Pred sam kraj noi najstariji od Najstarijih kleknu pred njega i upita:
- Poslednji, da li si ti ovek?
- Nisam - odgovori on. - Ja sam samo Poslednji, ti si ovek, vi svi ste ljudi i zauvek to
morate ostati.
Starac se sa naporom uspravi, obuhvati pogledom dvoranu punu sjajnih metalnih telesa.
"Ne", pomisli, "nisam ni poslednji."
I umre smeei se ljudima.
KRAJ MISIJE
T. H. Grejc
Kretali su se usmerenom kosmikom brzinom, kad se ispred njih pojavi drugi vasionski
brod, iste veliine i istog oblika kao i njihov. Pojavio se odjednom, niotkuda, kao da je
stigao iz neke druge dimenzije, iz neke druge stvarnosti.
Kretao se istom brzinom, imao je isti oblik, isti gabarit, istu duinu, istu irinu, isto
primetno oteenje od asteroida nesto ispod astrotragaa, imao je istu patinu dugogodinjeg
leta.
Na sve pozive za identifikaciju nije davao nikakav odgovor. Osim, ako bi se odgovorom
mogla nazvati promena njegove brzine i njegovog kursa. Prvo je odmakao neto dalje od
zemaljskog svemirskog broda "Tera 16", a zatim je nastavio da se udaljava levo i napred.
Kretao se sve bre i bre. I pored tako udne promene kretanja komandant "Tere 16"
uspevao je da ga prati na monitorima.
Posle nekoliko stotina kilometara "Nepoznati", kako ga je Majkl Dordan, komandant
zemaljskog broda, u mislima ve nazvao, skrenuo je i u velikom luku krenuo natrag. Kad
se ponovo naao iza "Tere 16", "Nepoznati" je ponovo promenio smer. Krenuo je napred a
zatim usporio i ostao daleko iza zemaljskog broda, kreui se dalje u istom smeru i istom
brzinom.
Trojica u komandnoj kabini zaueno su posmatrli novi manevar "Nepoznatog". Njegovu
metamorfozu. Velikom brzinom poeo je da istovremeno da se skrauje i proiruje,
dobijajui izgled ogromnog jajeta. Na njegovom prednjem delu pojavila su su se tri okrugle
svetle povrine koje su liile na dinovske oi.. One su zatim poele da trepere, prvo sporo
a zatim sve brze, da bi na kraju sve tri udne svetle povrine nestale. Brod-jaje je postao
jedva primetan.
7
Tada je poela metamorfoza u suprotnom smeru. Jajoliko udovite ponovo se pretvorilo u

svemirski brod slian "Teri 16", ali nije dugo ostao u tom obliku. Poeo je da se poveava,
da raste i brzo se pribliio zemaljskom brodu, da bi projurio pored njega. Majkl Dordan
jos uvek je uspevao da ga prati, skoro potpuno refleksno, bez uea uma. A onda,
odjednom, "Nepoznati" je nestao, iznenada kao to se iz niega i pojavio.
Narednih nekoliko minuta sa zemaljskog broda pokuali su da ga pronau, ali uzalud. Tada
se na svim brodskim ureajima pojavie iskre, ak i u kontrolnoj sobi, potpuno oklopljenoj
i izolovanoj od ostalih delova velikog interplanetarnog broda "Tera 16". Iskrenje je trajalo
tano deset sekundi i bilo je toliko snano da se pretvaralo u intezivan i neprijatan um koji
je odjekivao celom "Terom 16", dugakom dva kilometra, kao da je zemaljski brod neko
gurnuo u jako elektro magnetno polje. Kada je iskrenje prestalo, ljudi sa "Tere 16"
ustanovili su da za to vreme merni instrumenti uopte nisu radili.
Majkl Dordan, komandant "Tere 16", slutio je zlo. Odluio je da izvri proveru svih
odeljenja svog broda. Na ekranu pred njim prvo se pojavila slika sedme palube. Dordan
nije pozvao deurnog na sedmoj palubi, kao to je uvek inio. Odluio se samo za vizuelnu
kontrolu, intuitivno oseajuci uzronu vezu izmeu pojave "Nepoznatog" i varnienja koje
je ubrzo usledilo.
Na sedmoj palubi sve je izgledalo normalno. Ipak... Posada je izgledala suvie zadubljena u
svoje poslove, nije bilo uobiajenih pokreta ruku, pomeranja glava, poneke tiho izgovorene
rei... Dordan na ekranu zumira lice jednog od lanova posade, zagleda mu se u oi. One
su stravino mirne, prazno zagledane u displeje pred sobom. To su bile oi hipnotisanog
oveka, duhom potpuno odsutnog.
Dordan brzo ukljuuje estu palubu. Da, tu je u pokretima lanova posade video onu,
ljudima svojstvenu, zivost, zainteresovanost za posao. A tada je primetio neto udno.
Ljudi za trenutak zastaju u svome radu, svi istovremeno, kao da im neka udna, nevidljiva
sila zaustavlja sve pokrete. Zatim se u njihova tela vraa pokretljivost, ali vie ni u
njihovim pokretima nema ivosti, i u njihovim oima izgubio se onaj specificni sjaj koji je
uvek svedok postojanja razuma, svesti odgovornosti... Ponaaju se kao ljudi sa sedme
palube, kao hipnotisani, kao roboti...
Neto se nalazi na brodu, neto nevidljivo, nematerijalno i opasno, neka zasad nepoznata
sila koja polako napreduje ka viim palubama, zakljui Majkl Dordan. Sva trojica paljivo
su posmatrala ekran na kojem je sada bila slika sa Pete palube. Ekipa sa pete ponaala se
normalno, ali su njihovi pokreti odjednom zamrli i oni ostae nepomini, kao skamenjeni.
Kad je posle nekoliko sekundi prolo to uasavajue stanje, oni vie nisu bili ljudi sa
svojom voljom.
Dordan postavlja teoriju da je "Nepoznati" u stvari bio neko ivo polje koje se zakratko
materijalizovalo da bi se potom ponovo dematerijalizovalo i ulo u "Teru 16", prvo na
donje palube. Zavladalo je sveu lanova posade i napreduje ka gornjim palubama i
komandnoj kabini. Potrebno ju je zaustaviti i unititi. Kako? Dordanu se ini da bi jedino
zaista efikasno oruje moglo da bude snano elektromagnetno polje, slino onome koje se
uvuklo u brod, ali bez inteligencije. Ostala dvojica se odmah saglasie.
8
Sva trojica se iz komandne kabine povlae u kontrolnu sobu, posebno izolovanu i

zatienu, faktiki najzatienije mesto na "Teri 16", od ostalog dela broda odvojeno dugim
hodnikom. Na ekranima prate kako je strana inteligencija prodrla u komandnu kabinu, kako
veseli plamici poskakuju po instrumentima. U tiini punoj neizvesnosti posmatraju
pribliavanje smrti. Komandantov kaiprst je iznad senzora kojim u zidove hodnika treba
da pusti struju visokog napona koja e stvoriti snano protivpolje.
Na kraju hodnika pojavljuju se iskre. Poigravajui se, kreu prema utoitu poslednje
trojice svesnih na "Teri 16". ini se kao da opipavaju prostor pred sobom. Dordan napeto
eka. Kad su se plameni jezici pribliili vratima kontrolne sobe, njegov prst se sputa na
senzor. Du hodnika, tano po sredini, pojavljuje se tanka, plavobela linija, koja se gotovo
istog trenutka proiruje u crveni stub. Zatim, eksplodirajui, ogromnom snagom kao da
udara u zidove hodnika.
etiri sata kasnije, ureaji su proradili. Dordan i dvojica astrogatora pilota zapanjeno
gledaju u ekran. Na svim palubama ljudi su mrtvi, ugljenisani. ivo polje posluilo je kao
provodnik energije koja se preko njega prenela do ljudi i usmrtila ih.
Pogledi trojice sreu se u tisini. Rei nisu potrebne.
Misija "Tere 16" je zavrena.
DINASTIJA ROBOTA
Pol Hejvud
Direktiva tri: Autonomna jedinica RU 2034 mora prvenstveno da funkcionie u interesu
MEGAROBOT kompanije.
Direktiva etiri: Autonomna jedinica RU 2034 Ne sme da prouzrokuje sopstveno oteenje
neaktivnou u situacijama kada je aktivnost i egzistencija jedinice u opasnosti.
Direktiva pet: Okonati zadatak u taki koja je najblia granici destrukcije, izvui se iz
opasne situacije neoteen.
RU 2034 zaustavi mobilno vozilo i ugasi motor. Oprereenje je bilo prekomerno i tlo pod
mobilnim vozilom je poelo da tone. Teren je jos bio neispitan, jedinica BH 502 jo je
kartografisala kvadrante, i bilo je opasno kretati se od rudokopa do baze, ali RU 2034 je
analizirao situaciju, i pronaao da verovatnoa bezbednosti iznosi 96 odsto. Mogao je da
dopremi jo jedan tovar dragocene rude, a da pri tome ne prekri ni jednu od primarnih
direktiva.
Ali, sada je ugroavao sopstvenu egzistenciju kao RU 2034, i automatika u njegovom
pozitronskom mozgu je bila aktivirana. Izaao je izvan mobilnog vozila, automatski
ukljuivi pojaavae oslonaca. Napolju je strujno kretanje vazduha dostizalo 150
kilometara na as, uslovi koji bi za ljudska bia bili nesavladivi. Bez potrebne smese
kiseonika, vodonika i azota za disanje, bez tekue vode. Ljudska bia bi brzo nestala sa
povrine planete Rangor u ovakvom atmosferskom okruenju i uslovima.
Meutim, on, autonomna jedinica RU 2034, bio je dijametralno suprotan od svojih tvoraca.
Pozitronski mozak, metalna konstrukcija od specijalnih legura koje su mogle da izdre
maksimalna optereenja i uslove na Rangoru. Kao i drugi roboti u bazi. Autonomne
jedinice SES 204 su obavljale specifine naune radove i donosile odluke bez ikakvih
intervencija coveka. Nije bilo kontrole sa najblize ljudske postaje, dvadeset svetlosnih
godina daleko. Za to, najzad, nije ni bilo potrebe. RU 2034 je bio najnovija kreacija
MEGAROBOT korporacije, kao i svi ostali na Rangoru.
Podesio je dinamiku kretanja prema okolini, uputivi se ka bazi. Sedamdeset i devet
vremenskih jedinica kasnije RU 2034 je dospeo u bazu neoteen. Aktivnost oko baze je
bila uobiajena. Robouvari su neprestano osmatrali na elektronskim aparatima i radarima
blii i dalji svemir, pratili kretanje olujnih vetrova, nadzirali promene u kljuajuem
sreditu vrelog Rangora. Potresi tla su bili veoma esti i baza je bila nekoliko puta
uzdrmana. Specijalne jedinice su je ve etiri puta premetale, ali taj problem je ostajao.
RU 2034 isprui levi, dugi metalni krak i ukljui ga u predvienu utinicu. Kroz telo
metaloida projurio je snop elektrona i identifikovao ga. Baza se raskrilila ispod njega, vrata
beumno kliznue u stranu, i RU 2034 udje.
Baza je brojala tano 1900 metaloida, autonomnih jedinica iz produkcije MEGAROBOT
korporacije. Iako autonomni, metaloidi su bili svrstani i u specijalnosti. RU 2034 je bio
pripadnik ekipe za eksploataciju ruda, prevoz i skladitenje u specijalne kontejnere, koji su
se izbacivali do orbite. Automatska letelica je dolazila u tri godine Rangora, da preuzme
dragoceni teret.
10
RU 2034 je nastavio ka upravnom centru baze, dok mu je kroz memoriju prolazila:

Direktiva osam: Autonomna jedinica mora da podnese kompletan izvetaj pretpostavljenoj
robotskoj autonomnoj jedinici odmah po prispeu u bazu. Izvestiti o svakoj novonastaloj
promeni u robo sklopu.
RU 2034 nije imao. Oekivao je RU 2034, i kada je autonomna robotska jedinica prela
prag kontrolne odaje u posebnom segmentu baze, K 01 odvoji svoja precizna soiva od
ekrana. Zaudo, njihovi tvorci su im implantirali i glasovnu komunikaciju. Ni sam K 01
nije moga da u bezbrojnim analizama zakljui zbog ega. Ljudska bia, njihovi gospodari i
tvorci, bili su tako nedokuivi u svojim namerama, mnogo puta odustajui od svih
uobiajenih ema. To je moda i presudan faktor odvajanja humanoidnih protoplazmatinih
gospodara i njih, metaloida, robota.
"RU 2034" najavio se robotu kontroloru. Zatim je izloio nastali problem u dopremanju
rude. K 01 je primio izvetaj, analizirao ga i memorisao. Specijalna ekipa e biti poslana da
vrati mobilno vozilo u bazu, osposobi put i pripremi dalju eksploataciju.
"Doao je programirani trenutak da bude upoznat sa onim to te oekuje RU 2034" rekao
je metaloid K 01. U prostoriji prepunoj aparata ak i taj glas je delovao hladno, tue,
neuporediv sa ljudskim.
"Sluam. Spreman za analizu i prihvatanje." odgovorio je RU 2034.
"Kada su nas nasi gospodari, ljudska bia, otposlali do ovog zvezdanog sistema i do ove
planete, znali su da su uslovi koji na Rangoru vladaju daleko iznad sposobnosti koje ovek,
kao autonomna jedinica moe da izdri. Nas telesni sklop je konstruisan za takve planetne
uslove. Ipak, ak ni mi, metaloidi, roboti, ne moemo da izdrimo veito u ovakvim
uslovima. Gasovi stalno nagrizaju nae telesne sklopove, procenat propadanja se pribliava
maksimalno dozvoljenoj granici. Ona je sada dostignuta. Automatski se aktivirao PRR Program reprodukcije robota."
"Ne mogu da analiziram taj program" rekao je RU 2034.
"Dau ti vie podataka. Program reprodukcije robota je zamiljen od strane nasih tvoraca.
Mi moemo sami sebe da reprodukujemo! Na nain slican kao to to rade iva bia.
Stvaraemo svoje potomke, jer potrebnog materijala na Rangoru ima u dovoljnoj meri. Mi
smo Prva Generacija. Iza nas dolazi Druga, i tako redom. Drugoj generaciji svako od nas
prenee sopstveni program. Stari oteeni telesni sklop bie iskorien u pretapanju za
nove generacije. Mi smo kolonija, RU 2034, Mi smo nova dinastija robota na Rangoru.
Program e nam omoguiti i krajnji zadatak - terafiormiranje Rangora u planetu slinu
Zemlji. To je sve."
RU 2034 prihvati automatski te podatke. Jer znao je da:
Direktiva deset: Robot je uvek u slubi ljudskih bia.
OGLED
Napisao Ivan Nei
Tupi koraci odzvanjali su laboratorijom. Bie se priblii eksperimentalnom stolu i snano
udahnu. Vazduh duboko prodre u njegov organizam i ono se lagano poe odvajati od tla
11
prostorije. Jedan od est dugakih pipaka posegnu za epruvetom, smetenoj u klasi III.
Treplje obuhvatie boicu i polagano je poee izvlaiti iz specijalne police. Nespretnim
pokretom bie ispusti boicu koja se uz rezak zvuk slomljenog stakla razbi o pod.
- Prokletstvo! - zaita monstrum.
Oseanja krivnje i straha ispunie svaku poru njegovog uma. Mentalana kontrola popusti i
bie se stropota na pod psujuci besno.
Vrata laboratorije beumno kliznue u stranu i u prostoriju ue lekar. Letimian pogled koji
prelete sobom bio je vie nego reit. Boje njegovog tela menjale su se u itavom spektru
razliitih nijansi. Iskonski poriv suzdravao je njegove ruilake elije to su vapile za
komadanjem.
- Niste zasluili mesto prvog eksperimentatora, pomonie Corg! Unitili ste nam ogledne
mikroorganizme na kojima ispitujemo nepoznate bolesti. - Lekar besno odgmize iz
prostorije.
Corg se sagnu i poe skupljati komade slomljene epruvete na ijim se ostacima moglo
proitati: Eksperimentalni mikroorganizmi tipa Homo sapiens.
GLASNIK
Popovi Aleksandar
"... i zato linije velikog gravitacionog potencijala treba izbegavati u svakoj prilici", zavrio
je svoje izlaganje uvaeni profesor Peter Aleksejevi mladim polaznicima Astronautike
akademije. "A sada, poto nam je ostalo jo dosta vremena, mogao bih vam ispriati jednu
istinitu priu iz doba prvih velikih migracija, iz doba kada je putovanje zakrivljenim
svemirom jo bilo nedovoljno istraeno i kada su se deavale mnoge, ponekad glupe
nesree."
"Bila je to jedna od prvih zvezda Sunevog tipa na kojoj su sonde otkrile planete koje su
dolazile u obzir za teraformiranje. Rog 3021 bio je udaljen oko hiljadu i etiri stotine
svetlosnih godina, to se tadanjim brodovima moglo prei za dve godine - istina, zbog
uslova u zakrivljenom svemiru za posadu je to bilo nekih dve stotine godina, pa su na
brodovima imali hibernatore. I tako, na brzinu je formirana ekspedicija: dvadesetak
ultrabrzih robotskih brodova nosilo je gorivo i alate, a etiri sporovozne krstarice
hibernisanu posadu. Svi znate koliko je teko projektovati sigurnu putanju kroz zakrivljeni
svemir, a u to vreme nisu postojali lokatori mase koji bi upozoravali na prepreke, tako da se
jednom brodu desilo neizbeno - proao je vrlo blizu pored crne rupe. Sada, crna rupa
udno utie na zakrivljeni prostor, u stvari ona ga dodatno zakrivljuje. Brod je itave dve
godine prolazio pored crne rupe, to je za posadu znailo jo dvesta godina hibernacije. A
biti dvesta godina izloen zraenju crne rupe, to nije ala. Iako je zraenje u poetku bilo
malo, tokom godina telesna oteenje su postajala sve vea, uglavnom na nervnom sistemu
hibernisanih ljudi."
"Kada je Galapagos konano stigao na odredite i njegova posada probuena, kapetanu
Moronovu bilo je jasno da se neto udno dogaa sa njim i njegovim ljudima. Kompjuter
Galapagosa je pronaao sonde sto ih je ostavila ekspedicija i obavestio kapetana o tome.
12
Zapisi na sondama su govorili da se Galapagos vodi kao nestao, da nijedna planeta ne

ispunjava uslove za teraformiranje i da se ekspedicija vratila kui, duboko oaloena zbog
gubitka etvrtine ljudstva. Kapetanu Moronovu bilo je jasno da neto mora uiniti. Da se
tek tako vrate ne dolazi u obzir - kapetan Moronov je razmiljao, iako mu to ba nije ilo
od ruke - uostalom svo gorivo je potroeno. Jedina stvar koje se setio je da poalju nekakav
signal na Zemlju pa da ih pokupe spasioci."
"I tako vam je, dragi moji, na kapetan Moronov naredio da se raznese zvezda.
Neoekivana eksplozija supernove u tako bliskom susedstvu predstavljala je spektakularan
prizor i podrazumevalo se da smo poslali jos jednu ekspediciju. I zaista smo otkrili
Galapagos kako oteen bespomocno pluta daleko odbaen eksplozijom zvezde. Posada
nije preivela, njihovi hibernatori nisu bili predvieni za tako dugaak rad."
"Ali kako?" izleti jednom mladom akademcu. "Brodovima treba samo dve godine da
stignu... oh..."
"Mladi kolega, vidim da ste shvatili ono sto oteeni mozak kapetana Moronova nije
mogao. Drugoj ekspediciji je zaista trebalo samo dve godine da stignu, ali glasnik koji je
poslat po nju malo je zakasnio. itavih hiljadu i etiri stotine godina..."
13
ZATO SU ZEMLJANI DOBROVOLJNO PRIHVATILI INVAZORE IZ SVEMIRA

Neboja Popovi
- Milorade, nee valjda da ide tamo?
- Pa zna da moram, dobio sam poziv...
- Ja ne bih ni mrtva otila tim...
- uti, eno.
Svemirski brod vanzemaljske civilizacije, koji je svakih pedeset godina rutinski obilazio
Zemlju i provjeravao njen razvoj, i ovog puta se naao na uobiajenom mestu. Meutim,
sve ostalo bilo je drugaije...
Svi zemljolozi sa broda skupili su se u centralnoj odaji, ekajui kapetana.
- Ne razumem zato su se Zemljani tako lako predali svemirskim osvajaima. Pa oni su
poznati po svojoj ratobornosti...
- Da, zato i nismo jo stupili u kontakt s njima. Ali ko zna ko su im porobljivai, moda su
opasni i za nas, i za ceo svemir...
- Ne verujem - ree kapetan broda, koji je upravo uao - uostalom, proitau vam izvetaj
koji je 09.2 uspeo da poalje, riskirajuci ivot: "IZVETAJ 09.2 - SLUAJ ZEMLJA. S
obzirom na novonastalu situaciju, u privredi i ivotu Zemljana nema velikih promena
(osim, na primer, potpuno izumiranje prostitucije). Na rad idu samo mukarci, i zaudio
sam se da izgledaju prilino zadovoljno. U poetku sam mislio da su pod dejstvom nekakve
droge ili nervnog plina ali konano sam otkrio. Osvajai su sve same ene... i to kakve
ene!"
POGREAN DOJAM
Napisao S.S.
- I zapamtite: niukom sluaju ne smijemo dopustiti da svemirci pri prvom kontaktu steknu
pogrean utisak o nama.
ta? Presreta iz lunarne baze raskomadao njihov brod anihilacijskim torpedima?
- Pilote Jenkinsu, ustanite! Imate li ta da kaete u svoju odbranu, prije nego sto se porota
povue na vijeanje?
- Svakako! elio bih rei da sam se ja, zapravo, samo potrudio da, kao to je to lijepo rekao
general War, svemirci ne steknu pogrean dojam o ljudskom rodu.
ILAVA JEDINKA
N. Bejts
Godina Prva, Dan Prvi.
Garbo se izmae od okulara teleskopa, protrlja umorno oi i pogleda drugog oveka u
nebeskoj opservatoriji.
Ho enhua se osmehnu. "Previe posla? Da te odmenim?"
"Previe posla, da. ta misli potovani Ho, da li je na rad uzaludan? Da li sve ima
smisla?"
14
"O, da. Zar bi smo inae bili ovde na 'Aurori', orbtirajui oko Zemlje? Osmatramo.
Beleimo. Memoriemo. I nismo jedini."
Garbo uzdahnu, preputajuci fiksiranu stolicu Hou.
"Pretpostavljam da si u pravu. Samo to me ovo zamara, priznajem. Ve tri godine u
svemiru. Posmatramo."
"Memoriemo. Radimo mnogo toga korisnog. Ali imam tako proklet oseaj, Ho. Da smo
sitni. Nitavni spram svega ovog to nas okruuje. Da vaseljenu uopte ne zanimamo. Mi
smo samo prah. Prolaznost. Gde su oni pre nas! Gde je Godvana, Atlantida, kontinent
Senhua sede na stolicu, ali se okrete ka Gabou.
"Mi smo ovde da osmatramo svemir. Promene. Da uoimo sta se deava na Suncu. Pre ili
kasnije..."
Pomalo nervozno drugi kosmonaut ga prekide:
"Znam, znam, dovraga! ta e se dogoditi za milion ili milijardu goina! Ali nas, NAS, nee
vie biti! I to me mui. Da li je sve uzaludno? Koliko nam slinih je upiralo pogled ka
zvezdanom nebu, oajavlo, putalo mati na volju, elelo, proklinjalo...
"To je u nama, Garbo. Kretanje. Kretanje kao invencija, a ne kao inercija. Za sada imamo
samo ovu jednu, nau planetu Zemlju. Jo nije pronaen dovoljno moan pogon da nas
odbaci do najbliih zvezda. Do tada je potrebno isplanirati kako da se opstane na
"emu?" rezignirano je rekao kosmonaut Garbo Tun. "Zar ne osmatramo Sunce? Za pet
milijardi godina ono e doziveti ogromne promene..."
"est milijardi" blago ga je ispravio Ho Senhua.
"Oh, svejedno!" obrecnuo se Garbo Tun "Pa i da je est, ta onda? Sunce e se toliko
uveati da ce progutati Merkur, a zatim i Veneru. Emisije energije sa Sunca poveae
temperaturu Zemlje na blizu 500 stepeni. Kako ce tada biti naim buduim naslednicima? I
to nije sve... Sunce e poeti da se smanjuje i hladi, i posle ezdeset milijardi godina zivota
pretvorie se u 'belog patuljka'. I Zemlja e i tada da krui oko njega. Ni malo lepa
budunost. Ako uopte tada nekog bude na Zemlji. I kako e ti... BUDUI... da izgledaju?"
"Evolucija je uvek imala svoje puteve, Garbo. Mi smo ve predvideli budunost. Mesec e
se spiralnom putanjom pribliavati Zemlji, dospee toliko blizu da e se zbog snaznih
gravitacionih sila razbiti u najsitnije delove. I Zemlja e dobiti prsten, slian onom oko
Saturna. Ipak, prosean vek jedne vrste nije procenjen na due od milion godina. Mozda
ljudske civilizacije tada vie nee biti."
"A moda e se dogoditi i drugacije , Ho. Neke vrste, ako se sea, uspele su da proive i
nekoliko stotina miliona godina. Evolucija homo sapiensa pokazivala je do sada sasvim
odreene zakonitosti."
"Misli... misli da e ovek uspeti da nadivi i samo Sunce?"
"A zato ne?" sada se Garbo osmehnuo "Koliko jo ima nenaseljenih planeta oko Sunca,
dovoljno udaljenih? Do tada e ovek uspeti sa teraformiranjem i novom tehnologijom.
Moda e to tada reiti nae... hm" osmehnuo se jo jednom "NJIHOVE probleme...
Probleme Homo Futurusa."
Sest milijardi godina posle. Dan Prvi.
15
Sunce, pomisli Lador, da li gore iznad moje glave jo postoji Sunce? Kako to izgleda kada
te sunevi zraci dodiruju, miluju kou i ona ponekad potamni? I da li su svi Oni Koji Su
Slini Nama, u bezbednosti, na svojim svetovima? Znao je da planete sporije sagorevaju od
Sunca. Velika Migracija se odigrala davno u prolosti, eonima pre Ladorovog doba.
Ladorova magnetna ljuska beumno dokliza do upravljakog pulta za kojim je deurao.
Ukljuio se u sistem, i poeo brzi pregled. Visoko iznad, specijalni 'suncobrani', od legura
koje su imale sposobnost da odbijaju prekomernu lepotu sunca i kosmika zraenja, jo su
funkcionisali besprekorno. Piro-keramika ogledala odbijala su najvei deo suneve
svetlosti. Kasnije, po navici, opet je zatraio od kompjuterskog sistema da mu na ekran
izbaci iz memorije prolost, eonima udaljenu.
Pred njegovim oima opet je bio nekadanji covek. Za Ladorov rast bio je to gigant. Lador,
homo futurus, imao je veliku glavu i mali trup, prilagoen evolucijom na ivot ispod
povrine planete. Da, pomisli, tako je ovek nekad izgledao. Pa opet, pre tog 'srednjeg doba
homo erektusa' iz XX i XXI veka, postojao je ovek sasvim razliit... Tamo u zoru svog
nastanka, jedva se razlikujui od ovekolikog majmuna. Evolucija je uinila svoje, i ovek
je preiveo. Kao i sada. Sunce ih je nateralo, njih koji su ostali, da se evoluciono promene,
ubrzanim, programiranim hodom, menjajui sopstvenu DNK. Umesto milion godina, bile
su dovoljne hiljade. I uspelo je. ovek, onaj koji nije eleo svemir, druge planete, ta ilava
jedinka, uspeo je. Spustio se ispod povrine, preiveo Veliki Plamen Sunca.
Aparati su pokazivali da uskoro dolazi hladjenje, jer Sunce je poelo da se hladi... do belog
patuljka. I moraemo iznova na povrinu, pomisli Lador, da izvrimo sve pripreme za dugu
i hladnu zimu. Vodonika je bilo dovoljno za termonuklearne reaktore, koji e zagrevati
Zemlju u narednih deset milijardi godina, kao to je nekada inilo Sunce. I homo futuris e
moi da nastavi svoju evoluciju beskonano u budunost.
Mozak, pomisli Lador. Usavriti ga maksimalno. A za to e homo futuris imati i previe
vremena. Svo vreme svemira.
SNEG
Milena Benini
Stari Maks bio je ve star kada je poela promena. Zato i nije bilo nikakvo udo to je
kunog robota AK-101 zvao imenom svoga sina Alfija. Pravi Alfi bio je krhkog zdravlja i
umro je za vreme jedne od prvih dugih zima to su nagovetavale ledeno doba, ali AK-101
imao je dovoljno ljudskog u sebi da bi Maksu mogao zameniti sina. Uostalom izmeu
pravog i laznog Alfija postojala je samo jedna bitna razlika: Alfi je uvek bio svojeglav, dok
je AK-101, kao i svi kuni roboti, izvravao svako naredjenje bez pogovora i vrlo temeljito.
Ali, Maks je bio star i potpuno uveren da pred sobom ima svog neposlunog sina.
- Alfi - poeo je jednog dana - elim da poisti sav sneg. Ali kad kaem sav, onda to i
mislim. Do poslednje pahuljice.
I AK-101 je prionuo na posao. A kako je njegov gospodar te veeri umro, nije bilo nikoga
da ga zaustavi. Stari je Maks, i ne znajui, bio poslednji ovek na Zemlji.
Stotine, hiljade godina. Zemlja se poela oporavljati, ispod hladnog tla pojavile su se
biljke, i ivot je iznova poeo. Milenijumima kasnije, naunici jednog novog oveanstva
16
pitae se zato. I nikome nee ni pasti na pamet da Zemlja duguje svoj ivot jednom starom
oveku, i jednom poslunom robotu, koji je poistio sav sneg.
KARANTIN
Napisao Arthur C. Clarke
Sagoreli komadi Zemlje jo su ispunjavali pola neba, kada se pitanje profiltriralo iz
Generatora radoznalosti do Centrale.
- Zato je to bilo nuno? Iako su bili organski, oni su ipak dostigli trei stupanj
inteligencije.
- Nismo imali izbora, pet predhodnih jedinica ostalo je beznadeno zaraeno kada je stupilo
u kontakt.
- Zaraeno? Kako?
Nekoliko mikrosekundi proteklo je sporo, dok je Centrala prizivala ono malo izbledela
seanja koje je procurilo pokraj Cenzorskog ulaza, kada je preoptereenim Vodovima za
izvianje bilo nareeno da pristupe samounitenju.
- Oni su se suoili s... problemom... koji se do kraja ne moe analizirati u toku vijeka
svemira. Iako ukljuuje samo est operatora, oni su postali sasvim opsjednuti njime.
- Kako je to mogue?
- Ne znamo; mi to nikada ne smijemo saznati. Ako bi tih est operatora ikada ponovo bilo
naeno, to bi bio kraj svih racionalnih raunanja.
- Kako se oni mogu prepoznati?
- To takoe ne znamo; zabiljeili smo im samo nazive prije nego sto se Cenzorski ulaz
zatvorio. Naravno, oni nam ne govore nita.
- Svejedno, elim ih znati.
Voltaa Cenzure poela je rasti, ali nije blokirala ulaz.
- Evo ih: kralj, dama, lovac, skaka, top, pjeak...
17
MALO SUTRA NA KLEHARU

Ratislav Durman
Mi Zemljani stanovnike veoma zabaene planete Klehar doivljavamo uglavnom kao
kombinaciju gostoljubive stonoge i predusretljivog usisivaa. Sa Kleharijancima bi ovek
mogao lepo da se drui samo da ne shvataju svaku izgovorenu re potpuno doslovno i da
ne bleje krajnje zapanjeno i na najneznatnije pomeranje znaenja izgovorenog.
Stigao sam kao ef trgovinske delegacije na Klehar pre neka tri meseca. Prvih nekoliko
dana obilazio sam lepote prirode i drutva, a onda su poeli da me zamaraju sa neke tri tone
pogonskih jedinica gergoderonijuma. Bili su toliko dosadni da sam na kraju morao da
izgubim strpljenje i dreknem:
- ta ste zapeli? avo da nosi taj gergoderonijum! Znate li kada u potpisati taj ugovor? E
malo sutra!
- Malo sutra?
- Jeste, malo sutra.
- Moe li malo prekosutra?
- Ne moe, malo sutra ili nikad.
Na prijemu te veceri uivao sam u vonom soku sa planete Dvadeset Gradi toliko da su
trojica morala da me odnesu u krevet.
Probudili su me posle nepuna etiri sata:
- Oprostite to vas uznemiravamo, ali malo danas, jueranje malo sutra, ovaj...
- ta?
- Pa malo danas je toliko malo da se bojimo da e te ga prespavati...
Gergoderonijum ne raste na drveu, a u lejama uspeva samo na planeti Rttete. Zemlja od
toga nema nikakve vajde poto su Rtteterijanci gulikoe koje za kilogram gergoderonijuma
trae kilogram staklenih inuva, veoma skupo ako se uzme u obzir da tona
gergoderonijuma stane u osrednji brod, a tona perli zauzme tovarni prostor cele flote.
Imajui to na umu uopte se ne udim sto su Generalnom Raunaru od jeda pregorele dve
lampe po primitku ugovora i sto je reio da me surovo kazni.
Zajedno sa tovarom pogonskih jedinica, na Klehar je stigao opoziv dotadanjem
ambasadoru i moji akreditivi.
Nekoliko dana na Kleharu oveku moe da prija, ali se vremenom opusti, zaboravi i
pogine.
Prvi ambasador je jednoj zaljubljenoj Kleharijanki rekao da ali to ova ne moe da zapali
vatru u njegovom srcu i ona mu je dokazala suprotno.
Sedmi ambasador alio se na svoj temparament govorei kako bi ponekad eleo da izgubi
glavu, a ne moe. Ni do dan danas nije pronaena.
Sedamnaesti ambasador pisao je pesme i kukao to mu nita ne pada na pamet. Da nije hteo
da napie nesto veliko, preiveo bi...
Opet sam poslao molbu da mi se usvoji ostavka. Opet sam napisao da moja krivica nije
tolika kolika izgleda. Moda je trebalo da pretpostavim kako ce Kleharijanci moje MALO
18
sutra shvatiti kao KRATKO sutra, ali nisam mogao da znam da e ubrzati okretanje planete
oko ose i tako smanjiti trajanje dana.
PORUKA
ore Fier
Predsednik tmurni konano odahnu: poruka je bila poslana!
U poslednjoj preostaloj letelici ponudu asnog mira nosio je jedan od poslednjih diplomata
koji su preiveli POSLEDNJI MEUZVEZDANI SUKOB, kako ga je iz istorijskih
razloga nazvao predsednik.
- Poslednji, ipak poslednji - pomisli Njegova ekselencija Predsednik Tmurni oporaviemo se od ovih pogrenih procena ratne tehnike neprijatelja, a onda emo jednom
zauvek raistiti pitanje primata, bar u OVOM Sunevom sistemu! Smiriu ja one
majmune, samo da ova poruka stigne na vreme, samo da predahnemo...
I tu se Predsednik, koji se poslednji put smejao na sahrani svoje babe, zacereka osvetniki
prouavajuci planove najnovijeg JONOBLJUVATORA, strahovitog oruja koje jo nije
bilo usavreno za upotrebu.
U komandnom centru bilo je napeto. Glavnokomandujui Ujedinjenih meuzvezdanih
snaga - to je bila ista propaganda, jer snage nisu bile nisakim ujedinjene, to i jeste bio
uzrok ovog rata - pukovnisimus Snur grickao je brkove.
Znao je da je rat izgubljen ako poruka mira ne stigne na vreme.
A i slagao je predsednika.
Sve diplomate su odavno bile streljane, pukovnisimus nije verovao politiarima, pa je za
ovu priliku odabrao najinteligentnijeg oficira koga je naao.
Odjednom u tabu odjeknu poziv za kontakt sa letelicom.
- ta je? - upita glavnokomandujui.
- Pukovnisimuse, imamo jedan problem - zau se glas pilota.
- Govori! - naredi Snur.
- Pukovnisimuse, stvar je dosta neprijatna - javi se pilot. - Zaboravio sam kako glasi poruka
koju treba da predam!
- Do avola - zastenja ef oruanih snaga - sea li se iega, mazgo jedna?
- Naravno - javi se oficir-diplomata - naravno da se seam. Samo ne znam da li mi je
Predsednik rekao: "Jupiterijane, ponudi mir Plutonu" ili "Plutone, ponudi mir Jupiteru"!
- Idiote, to je bar lako - prodere se pukovnisimus kroz svemir. - To je jednostavno! Samo se
seti odakle si pa e sve biti jasno!!
- Mislite? - zau se sumnjiavi glas pilota.
- Naravno, kretenu - urliknu pukovnisimus. - Odakle si, volino?
- Sa MARSA - zau se glas pilota. - A zato pitate?
Koliko je poznato, Zemlja je izgubila POSLEDNJI MEUZVEZDANI SUKOB.
No, vanije od toga bila je nedoumica naunika, koji su godinama sluali nerazumljivo
mrmljanje iz neke neidentifikovane letelice, mrmljanje koje je nalikovalo na reenicu:
"Jupiterijane, ponudi mir Plutonu, ili Plutone, ponudi mir Jupiteru, koje od ta dva, do
avola?"
19
LUKIJAN
Lukijan (), je roen na Samostati
u Kamageni i sebe je zvao Sirijcem. Tano trajanje
njegovog ivota nije poznato i verovatno je roen
ne puno pre 125. godine nove ere i umro je negde
oko 180. godine. Neto od njegovog linog ivota
dato je u njegovim sopstvenim rukopisima, najvie
u Snovima. A ako se uzme za ozbiljno ono to nam
je predstavio u Snovima, svoju karijeru poeo je
kao skulptor, kod ujaka ali je ovo ubrzo napustio i
posvetio se retorici, grani literalne profesije koju je
oboavao.
Studirao je retoriku u Maloj Aziji i neko
vreme je bio advokat i predavao je grki i
italijanski jezik. U srednjim godinama naselio se u
Atini gde je pisao i javno itao svoje najuspelije
dijaloge, od kojih su veina filozofski. Kasnije se
pridruio rimskom guverneru u Egiptu.
Po povratu u rodnu zemlju, verovatno oko svoje etrdesete godine napustio je
retoriku profesiju i posvetio se pisanju svojih radova. Povremeno je ipak putovao. Oko
170. godine ili malo ranije posetio je lano proroite imperatora Aleksandra u Paflagoniji.
Lukijan je jedan od prvih romanopisaca zapadne civilizacije. U Istinitoj istoriji,
fiktivnoj narativnoj prii koju je pisao u prozi on je parodirao neke fantastine prie koje su
priali Homer u Odiseji i jo neke slabije fantastine prie koje su pisane u to vreme. On je
prihvatio moderne teme kao to je putovanje na Mesec i Veneru, vanzemaljski ivot i rat
meu planetama vekovima pre nego to su to radili il Vern i H.D. Vels. Njegovi romani
se smatraju ranim ako ne i najranijim SF radovima.
Lukijan je takoe pisao i satiru pod imenom Prolazak Peregrinusa, u kojoj je glavni
lik Peregrinus Proteus i koji shvata prednosti dareljivosti i lakovernosti Hriana. Ovo je
jedan od najstarijih sauvanih rukopisa paganskog posmatranja Hrianstva.
20
U njegovom Simpozijumu , vrlo drugaijem od Platonovog obrasca, ruak postaje

pijanka i govore se skaradne rei a ponaanje postaje veoma loe.
Pretpostavlja se da je Lukijan napisao i Macrobii, priu o dugovenima. On daje
neke mitske primere kao to je Nestor, koji je iveo tri veka ili pria o Tiresiasu, slepcu sa
Tebe koji je iveo 600 godina. Veina primera su normalnog ivotnog veka (80 100
godina). On pria o Seresima (Kinezima) koji ive 300 godina. Takoe daje i neke savete
koji govore o nainu ishrane i ponaanja.
On je pisac Istinite istorije (160. godine), Lukijan iz Samosate, u svojim antikim
pripovetkama spojio je drutveno i prirodno-nauno u okvirima fantastike. Grki pisac
Lukijan iz Samosate, u dijalogu "Ikaromenip" i jednom poglavlju knjige "Istinite istorije"
pisao je o putovanju na Mesec. Lukijan je u II veku prvi opisao, i Heliote, rasu koja obitava
na Suncu. Grki pisac Lukijan iz Samosate u delu "O boginji Siriji", tvrdi da je u Fenikiji
video crte semitske boginje Meseca, koja je predstavljena kao sirena: do pasa je bila riba,
a od pasa zena! Ovog naturaliziranog Grka iz Sirije, oveka drugog veka nove ere (doba
koje je u odnosu na peto i etvrto stolee pre nove ere tek daleki odjek, tek privezak onome
to su Grci za optu kulturu), takvoga Lukijana lako je voleti jer nas - kao i itavo njegovo
doba - ne tlai svojom klasinou. Lukijan je pisao pod uticajem kinikog filozofa
Menipa. Antiki pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira.
Osim satirinih dijaloga, kojim obiluju njegovi radovi, i ranih retorikih pisanja iz
pera Lukija imamo dva romana. Istinitu istoriju i Lukijus, neke uvode u itanje i brojne
razne sporazume. Veoma mali broj njegovih rukopisa moe se tano datirati. Trud da ih
hronoloki porea uinio je M. Croiset, ali se ovo ne moe nazvati sasvim uspenim.
U Ribaru, Lukijan se pokazao kao ampion filozofije, koju je on predstavio kao
civilizovanu i moralno poboljavajuu studiju; on je ipak neprestano kritikovao pseudo
filozofe zbog pohlepe, loih navika i seksualne nemoralnosti i generalnog neslaganja
izmeu pripovedanja i prakse istorijska deavanja bila su ohrabrenje za filozofe kao to je
Markus Aurelis, u srednjem veku.
Lukijan je uglavnom mrzeo filozofe koji su podsticali praznoverje, kao to je
Platonizam i Stoicizam i voleo je materijaliste kao to su Demokrat i Epikurus. Iako se
podsmevao skepticima on je neprestano naginjao skepticizmu ili elektizmu kao to je
opisao u Demonaksovom ivotu.
21
U njegove pozitivne ideje spada i koncepcija drutva slobodnom od rasnih, socijalnih

i ekonomskih razlika. Veoma je cenio ljudske kvallitete kao to su nauka, hrabrost,
radoznalost i ljubaznost i neprestano naglaavao vanost glavnih injenica, posebno smrti.
Prvo tampano izdanje njegovih odabranih radova objavilo se u Firenci 1499 godine.
Najpoznatiji radovi su mu Istinita istorija i Dijalozi bogova ( ) kao i Dijalozi
mrtvih. ( ).
Najpoznatiji radovi Lukijana objavljeni na engleskom govornom podruju su :
Epistolae, ca. 1475

Luciani Palinurus. Luciani Scipio Romanus. Luciani Heroica in amorem. Luciani
Asinus aureus. Bruti Romani Epistole. Diogenis Cynici Epistole, 1497
Lvciani Piscator, sev Reuiuiscentes ... Bilibaldo Pirckheymero ... interprete ...
Nurenbergae, 1517
Luciani opera omnia, 1619 (8 vols.)
Certaine Select Dialogues of Lucian: Together With His True Historie, 1634
Lucian's works, 1684-1685
The Works of Lucian, 1710-1711
Dialogues of Lucian from the Greek, 1774-1798
The Works of Lucian from the Greek, 1780
The Select Dialogues of Lucian, 1789 Lucian of Samosata, Lucianus, 1886-99
Lucian's Dialogues, 1888
Selections from Lucian, 1892
Lucian's True History, 1894
Selections from Lucian, 1896
Lucius the Ass, c.1902
Lucian; Selected Writings, c.1905
The Works of Lucian of Samosata, 1905
Lucian, 1913-1967
True History and Lucius or the Ass,
Satirical Sketches, 1961
Selected Satires of Lucian, c.1962
Selected Works, 1965
Lucian: Seventy Dialogues, 1977 (by H.L. Levy)
Luciani Opera, 1972
Seventy Dialogues, c.1976
Lucian: Selections, 1988
On the Syrian Goddess, 2003
Chattering Courtesans and Other Sardonic Sketches, 2004
Lucian: A Selection, 2008
22
ISTINITA ISTORIJA LUKIJAN

Prevod Tihomir Jovanovi
Nekada davno jedrio sam dalje od Heraklovih stubova i stigao sam u Zapadni okean,
noen pogodnim vetrom, uzrok mojih lutanja bilo je nita vie do nestrpljivost misli i e
za novostima, uz elju da saznam gde se more okonava i kakva vrsta ljudi naseljava obale
na njima, i u tu svrhu obezbedio sam veliku koliinu sredstava i puno vode, koliko sam
mislio da je potrebno, povevi sa sobom drugare koji su razmiljali kao ja. Pored toga
pripremio sam neto oruja, uz vetog pilota, kojeg smo unajmili po pristojnoj ceni i
pripremili brod (ustvari bio je to vei amac), u sluaju dugog i opasnog putovanja.
Jedrili smo uspeno dan i no ali smo jo uvek videli obale i nismo preli veliki put;
ipak sledeeg dana dok se raalo sunce vetar se pojaao i talasi su postali vii i postalo je
mrano, i nismo mogli razviti jedra, pa smo se prepustili vetru i talasima, tako da smo bili
uvueni u oluju, koja je besnela svom snagom oko 2 meseca i sedamnaest dana a
osamnaestog dana sunce zasija jae a more oko nas posta mirmo i isto, jer je oluja
prestala, pristali smo i izali sreni to smo se izvukli iz nevolja i doosmo na tlo, posle
toga smo ustali i izabrali trideset drugara da veslaju. Ja sam ostao na obali sa jo
dvadesetoricom da bi smo pogledali unutranjost ostrva.
Oko tri stadija od mora, kada smo proli kroz umu, otkrili samo mesingane stubove,
sa grkim ispisima po njima, slova su bila jedva razabriva ali smo ipak razabrali rei;
Dovde su doli Herkul i Bahus. U blizini su bila dva otiska stopala u steni, jedan od njih
je bio dug oko akra a drugi neto manji; drugi mi je izgledao da je Bahusov a vei da je
Herkulov; posvetili smo malo panje boanstvima i nastavili dalje. Nismo otili daleko
kada naiosmo na reku, koja je izgledala kao vino posebno kao Kios, bila je veoma iroka i
u mnogim delovima plovna; ovo nas je nateralo da posvetimo vie pane natpisima na
stubovima, poto smo primetili vidljive oznake Bahusovog boravka na ovom mestu. Poto
sam eleo da znam odakle ova reka tee, vratio sam se do mesta gde ona reka narasta ali
nisam naao izvor; ipak sam pronaao nekoliko loza sa groem a koren svake od njih bio
je zaliven sa puno vina, i pretpostavih da odatle potie reka. Videli smo puno riba koje su
liile na groe, i po izgledu i po ukusu i poto smo pojeli dosta njih bili smo kao pijani; a
kada smo ih rasekli videli smo da su pune groanog kamenja; posle toga nam se uinilo da
smo ih zamenili sa nekim renim ribama jer su se jae oseale na vino.
Preli smo reku na delu gde se mogla pregaziti i malo kasnije sreli smo se sa
najudesnijim primercima loze, na delu gde je doticala zemlju bila je gusta i zelena, a na
gornjim delovima su se nalazile lepe ene, sa savrenim udovima, s tim to su iz vrhova
prstiju izbiljale granice pune groa, ba kao to je Dafne predstavljena kako se pretvara u
drvo kada ju je Apolon zgrabio; a na glavi su umesto kose imale lie i pipke; kada smo
stigli do njih obratile su nam se , neke od njih na jeziku Lidijaca, neke na indijskom a
veina nih na grkom; nisu nam ponudile da okusimo njihovo groe ali kada su neki od
nas to pokuali kriknuli bi kao da su ranjeni.
Ostavili smo ih i vratili se naim drugarima na brodu. Onda smo uzeli nau burad i
neke od njih napunili vodom a neke vinom iz reke, odspavali smo jednu no na obali i
23
sledee jutro smo odplovili jer je vetar bio povoljan. Oko podneva ostrvo je nestalo sa
vidika i digla se iznenadna oluja i odnela brod oko tri stadija, podiui vodu koja nam nije
dopustila da uemo u more ve nas je udaljavala od njega i tako smo proveli sedam dana i
noi a osmog dana ugledasmo veliko kopno nalik ostrvu, okruglo, sjajno i puno svetla,
doli smo na obalu i obavili istragu koja nam je pokazala da je naseljeno, iako nismo videli
nikog od stanovnika. Kada je pala no pojavila su se druga ostrva, neka vea a neka manja,
koja su bila raznih boja; bilo je takoe jo nekih ostrva sa rastinjem, umama, planinama i
gradovima na njima i mislili smo da je to naa zemlja; dok smo napredovali primetili su nas
Hipogipi, bar su ih tako zvali stanovnici; Hipogipi su bili ljudi koji su jahali na leinarima
dok smo mi ili na konjima. Ti leinari su imali tri glave i bili su neobino veliki; o
njihovoj veliini moete suditi ako vam kaem da su njihova pera vea od naih vesala na
brodu. Hipogipi su izgleda izdali zapovest, da se leti oko kraljevstva da bi pronali neke
strance, i da ih dovedu kralju; i oni su nas uhvatili i odveli pred njega. Ubrzo poto nas je
video po naoj odei je pretpostavio ko smo mi.
Vi ste Grci. Rekao je. Zar ne Rekli smo mu da jesmo. A sada . Doda on.
Doli ste ovamo kroz vazduh?
Ispriali smo mu sve to nam se desilo a on nam je za uzvrat ispriao svoju priu i
obavestio nas je da je i on takoe ovek i da je njegovo ime Endiminion, i da je sa zemlje
odneen u snu i da je doneen na ovo mesto kojim je vladao kao kralj. Ovo mesto, rekao
nam je on, koje nam sada izgleda kao mesec je zemlja. Rekao nam je da se ne oseamo
nesigurno jer emo uskoro imati sve to elimo. Ako uspem. Rekao je on. U ratu u
kojem sam sada, protiv stanovnika sunca, ovde ete biti vrlo sreni. Onda smo ga upitali
kakve neprijatelje ima i zbog ega je nastala svaa? Featon! Uzvratio je. Koji je kralj
Sunca (jer i ono je naseljeno kao i Mesec), je u ratu sa nama odavno. A osnova ovoga je:
Ranije sam imao nameru da poaljem neke moje siromane stanovnike da osnuju koloniju
na Luciferu, koji je bio nenaseljen; ali je Featon od zavisti to spreio suprotstavljajui mi se
na pola puta svojim Hipomirmicima; mi smo bili savladani i odustali smo, nae snage su
tada bile neravnopravne sa njima. Sada sam reio da obnovim rat i ustanovim svoju
koloniju; ako ste razumni vi ete nas pratiti u toj ekspediciji; snabdeu vas kraljevskim
leinarima i drugom opremom; poi emo sutra ujutru. Svim srcem sam rekao, Kad god
elite. Ipak smo ostali i ruali sa njim i sledeeg dana smo ustali rano i produili sa
vojskom, kada su nam pijuni dojavili da se pribliava neprijatelj.
Armija se sastojala od stotine hiljada, izviaa i inenjerije sa pomonim sredstvima,
meu njima bilo je i osamdeset hiljada Hipogipija i dvadeset hiljada onih koji su jahali na
Laanopterijima; to su bile vrlo velike ptice ije perje je bilo vrsta bilja i ija krila su liila
na salatu. Do njih su stajali Kinkoroboli i orodomai. Nai saveznici sa severa bili su tri
hiljade Filotoksata i pet hiljada Anemodroma; ovi prvi uzeli su ime po buvama koje su
jahali. Svaka buva bila je velika kao dvanaest slonova a ovi drugi bili su peadija i dizali su
se u vazduh bez krila, na svoj nain, imali su velike ogrtae koji su im bili privreni za
stopala, oni su bili naborani i irila su se u obliku jedara i vetar ih je nosio kao i mnoge
amce: sa sedamnaest hiljada Stratobalana sa zvezda iznad Kapadokie koje su bile tamo,
24
zajedno sa pet hiljada Hipogerana; koje ja nisam video jer jo nisu stigli: Nisam pokuao da
ih opiem jer su bila najudesnija bia.
Takve su bile snage Endimiona; oruje im je bilo uobiajeno; lemovi su bili
nainjeni od pasulja, jer su imali pasulj neobine veliine i vrstoe i njihovi krljuasti
grudni oklopi bili su spojeni, a njihova vuja koa bila tvrda kao rog i neprobojna; njihovi
titovi i maevi bili su kao i nai.
Vojska se postrojila na ovaj nain: desno krilo bilo je formitrano od Hipogipja,
zajedno sa kraljem, a oko njega odabrana grupa za zatitu, meu koijima su bili oni koje
smo oboavali; na levom krilu bili su Lakanopteri; pomone snage u sredini, u osnovi je
bilo oko esto Miriada. Oni su bili pauci. Morate znati da ih je u toj zemlji bilo u
ogromnom broju i vrlo velikih dimenzija, svaki od njih bio je veliki kao ostrvo Kikladesa;
oni su imali nareenje da pokrivaju vazduh od meseca sve do jutarnje zvezde; to je bilo
odmah uinjeno i pripremljeno je bojno polje, peadija je stavljena pod komandu
Nikteriona, sina Eduianaksa.
Levo krilo neprijatelja, kojim je komadovao lino Featon, sastojalo se od
Hipomirmika; to su velike ptice, i podseaju na nae mrave, izuzev veliine, najvei od njih
zauzimali su dva akra; borili su se rogovima i brojali su oko pedeset hiljada. Na desnom
krilu bili su Aerokonopi, bilo ih je oko pet hiljada, svi strelci i jahali su na velikim
komarcima. Za njima su sledili Aerokoraki, laka peadija, ali veoma hrabri i posebni
ratnici, koji su imali veoma velike prake, rotkve koje su bacali ubijale su trenutno, a iz tla
je izbijao uasan smrad, kazali su mi da oni zabijaju svoje strele u neku vrstu otrovnog
sleza. Iza njih je stajalo deset hiljada Kalomiketisa, teko naoruana vojska koja se borila
prsa u prsa; tako su se zvali jer su koristili titove napravljene od peuraka a koplja su im
bila od stabala asparagusa. Blizu njih nalazili su se Kinobalani, njih oko pet hiljada, koji su
bili stanovnici Sirijusa; bili su to ljudi sa pseim glavama i jahali su krilate irove: neke
njihove snage nisu jo stigle do sada; a meu njima su bili i bacai sa Mlenog puta,
zajedno sa Nefelokentaurima; oni su stigli kada je bitka bila gotova a ja sam eleo da
nikada ne stignu, bacai se nisu pojavili kako su rekli, pa su razbesneli Featona koji je
spalio njihov grad.
Ovako pripremljen neprijatelj je poeo napad: dat je znak i sa obe strane njakali su
magarci, jer takve su bile trube koje su se koristile u ovakvim prilikama, levo krilo Heliota,
nije bilo sposobno da zadri juri naih Hipogita i uskoro se otvori put i nanesmo im mnoge
rtve, a njihovo desno krilo nadvladalo je nae levo. Aerokoponi su navalili na nas
zapanjujuom snagom i gurali ka naoj peadiji, uz njihovu pomo smo se povratili i oni
poee uzmicati kada shvatie da je levo krilo poraeno. Poraz je tada postao opti, mnogi
od njih postali su zarobljenici a mnogi pobijeni; krv je tekla u takvoj koliini da su oblaci
bili gusti i postali crveni ba onakvi kao na zalasku sunca; odatle su se destilirali kroz
zemlju. Pretpostavljam da su se takve stvari deavale i ranije meu bogovima, to je
nateralo Homera da veruje da je Jov pustio krvavu kiu smrti po Sarpedonu.
Kada smo se vratili iz gonjenja neprijatelja imali smo dva trofeja; jedan je bio
paukova mrea a drugi oblaci, zbog bitke u vazduhu. Tako se sve uspeno zavrilo, kada su
25
nas nai pijuni obavestili da su Nefelokentauri, koji su pre bitke bili sa Featonom upravo
pristigli: i zaista oni su se pribliavali nama i bili su veoma primetna pojava, jer su bili
napola krilati konji a napola ljudi; ljudi od pojasa navie veliine kolosa sa Rodosa, a konji
su im bili veliine bojnog broda. Nisam spomenuo njihov broj, koji je bio ogroman i
izgledao je beskonaan: njima je komandovao Sagitarius sa Zodijaka. Ubrzo poto su
shvatili da su njihovi prijatelji bili poraeni od nas, poslali su poruku Featonu da se povue
dok e oni staviti svoje snage u bitku i odmah su naleteli na Selenite, koji nisu mogli da im
se odupru poto su bili slabo opremljena divizija, naterali su ih na borbu i gonili su kralja
do njegovog grada i pobili veliki deo njegovih ptica, onda su ih uzeli kao trofeje i preli
preko polja punog pauka i zarobili mene i jo dva drugara. Kada je Featon konano stigao
oni oni uzee za sebe jo neke trofeje, kao i nas i istog dana smo odvedeni u palatu Sunca,
sa rukama vezanim pozadi nitima paukove mree.
Osvajai su odluili da ne opsedaju Meseev grad ve da se vrate kui, odluni da
podignu zid izmeu njih i Sunca, tako da njegovi zraci ne padaju po njemu; ovaj zid bio je
udvostruen i nainjen je od oblaka tako da je mesec uvek bio pomraen i u neprestanoj
tami. Endiminion je bio veoma oaloen ovom nesreom, poslao je ambasadora i ponizno
ih je preklinjao da povuku zid i da mu ne ostave veitu tamu, obeavajui da e platiti za
priznanje i da e im pomoi svojim snagama i da se vie nikada nee buniti a osim toga
poslao je i taoce. Featon je sazvao dva saveta povodom toga, na prvom su svi bili
neumoljivi ali su na drugom promenili miljenje i postignut je sporazum pod ovim
uslovima.
Heliot i njegovi saveznici sa jedne strane, imaju sporazum sa Selenitima i njihovim
saveznicima u odnosu na druge. Da Heliot demolira zid koji je sada podignut meu njima,
da vie ne upadaju u teritorije Meseca, i da vrate zarobljenike u skladu sa otkupom i
delovima ugovora koji se tiu njih; da Seleniti dopuste ostalim zvezdama da uivaju svoja
prava i privilegije; da nikada nee voditi rat protiv Heliota ve da e im pomagati kada
budu napadnuti; da e kralj Selenita plaati kralju Heliota godinji danak od deset hiljada
buradi rose a kao osiguranje e poslati deset hiljada svojih taoca; da e zajedniki poslati
koloniju na Jutarnju zvezdu za koju obe nacije smatraju da imaju pravo i koja moe postati
njihova, da e ugovor biti ispisan na stubu od ada usred vazduha i na granici dva
kraljevstva. Na ovaj ugovor zakleli su se sa strane Heliota Pironidis, Teritis i Filogis a sa
strane Selenita Niktor, Menarus i Polilampus.
Takav je bio mir sklopljen meu njima; zid je odmah sruen i uspostavljena je
sloboda. Kada smo se vratili na Mesec susreli su nas nai prijatelji i zagrili nas. I prolili su
suze radosnice a takoe i Endiminion. Pozvao nas je da tu ostanemo ili da idemo sa njim u
nove kolonije; nije bilo naina da me na to nagovori ali smo na njegovu molbu poli na
more. Poto se uverio da neu ostati, posle gozbe od sedam dana on nas je pustio.
Neu vam priati o svemu to smo videli na Mesecu i to je bilo novo i zapanjujue.
Kod njih ljudi stare ali ne umiru ve se pretvaraju u dim i odlaze u vazduh. Svi jedu istu
hranu, a to su abe prene na aru, posle velike vatre; aba imaju dosta jer lete po vazduhu
26
zajedno sa ugljem i slue ih za hranu. Pie im je vazduh sipan u olje koje proizvode neku
vrstu rose.
Onaj koji je savim elav bio je najlepi meu nama jer oni mrze dugu kosu, poto
ive na kometama koje nama izgledaju savrene, uprkos tome imaju male brade neto iznad
kolena i na nogama nemaju nokte ve samo velike prste, na mestima gde su veoma otri
imaju bakar i kada posveuju panju sebi kupaju se u mleku; koje se mea sa medom i
stvara izvrstan sirup. Ulje dobijaju od crnog luka, koje je vrlo bogato i mirie na mast.
Nihovo vino, kojeg imaju u izobilju, zamenjuje vodu a vinogradi su u kaskadama, uistinu
mislim da kada vetar dune i zatrese ih do nas dolazi neto to zovemo pozdrav. Od svojih
stomaka imaju veliku korist, mogu ih otvoriti i isprazniti kad ele, kao neku vrstu torbe i
staviti u njega sve to ele; nemaju creva i jetru, unutra je toplo i dlakavo, osim toga
novoroena deca, naroito kada je hladno upuze unutra. Stvari, kod najbogatijih od njih, su
nainjene od stakla ali veoma krhkog, a siromani imaju odeu od od bakra, kojeg ima u
izobilju i sipanjem vode preko njega sipaju vode pletu ga kao vunu. Plaim se da
spomenem njihove godine, jer to je neverovatna stvar, i neete mi verovati. Moram vam
ipak rei da imaju oi koje gledaju kud god oni poele: tako da vas mogu primetiti u
svakom sluaju i od toga imaju koristi; mnogi koji su ih izgubili pozajmljuju ih od drugih;
a postoje i neki bogati ljudi koji sa sobom imaju zalihe oiju. Ui su im nainjene od lia
platana, izuzev onih koji rastu, kao to sam rekao, iz eludca, ona su drvena. Video sam i
druge neobine stvari u kraljevoj palati, kao to je staklo za gledanje koje je postavljeno u
ne dubokom bunaru i svako ko sie u bunar ako pogleda u staklo uje ono to se kae na
zemlji, i vidi sve gradove i nacije na svetu sasvim jasno kao da je blizu njih. Video sam
nekoliko svojih prijatelja ovde i itavu svoju domovinu; a kada su oni videli mene nisam se
mogao pretvarati. Oni koji ne veruju u ovakve stvari moraju znati da nisam rekao nita to
nije istina.
Vratili smo se sa putovanja. Uzeli smo nae stvari od kralja i njegovih prijatelja i
ukrcali se na brod i odjedrili. Endiminion mi je dao poklon od dva staklena odela, dva
bakarna i kaput od vuije koe i sve to mi je ostalo u kitovom trbuhu. Sa nama je takoe
poslao i hiljadu Hipogipija koji su nas pratili pet stotina stadija.
Jedrili smo do nekoliko mesta i konano stigosmo do nove kolonije Jutarnje zvezde,
gde smo pristali i uzeli vodu; odatle smo se upravili ka Zodijaku; ostavljajui Sunce sa leve
strane i doli smo blizu njegove teritorije i prili obali, jer su mnogi nai drugari to eleli,
ali nam vetar nije dozvolio, ipak smo bacili pogled na oblast i primetili da je zelena, plodna
i bogata vodom i da je snabdevena svim potrebnim i veoma prijatna. Nefelokentauri, koji
su trgovali za Featona, su nas primetili i doli do naeg broda ali poto su shvatili da smo
mi deo ugovora napustili su nas a takoe su nas ostavili i Hipogipi.
Celu sledeu no i dan nastavili smo dalje i pred vee doosmo u Liknopolis; ovaj
grad leao je izmeu Pleidasa i Hiadesa, malo dalje od Zodijaka; pristali smo ali nismo
videli ljude, samo brojne svetiljke koje su se micale na trnici u luci; neke od njih koje su
bile slabije, pretpostavljam da su bile nepokretne a one bogatije su bile velike i udesne: i
svaka je imala u sebi sveu i ime svog vlasnika. uli smo ih kako govore: nisu nas vreali
27
ve su nas najuljudnije pozvali, uprkos tome bili smo uplaeni; niko od nas nije se usudio
da spava ili da jede. Kraljeva palata nalazila se usred grada; on je tu boravio celu no i
svakog je zvao po imenu a ako se nebi pojavili osudio bi ih na smrt jer su napustili svoja
mesta i bili bi pogubljeni; stajali smo i uli kako nekoliko njih moli za oprotaj zbog
nepristojnosti. Tu sam naao vlasnika svetiljke i priao sa njim. I pitao ga ta se deava kod
kue; on mi je sve ispriao. Ostali smo ovde jednu no i sledeeg dana digli smo sidro i
otplovili ka oblacima, gde smo videli veliki grad Nefelokogiku, ali nam vetar nije dozvolio
da pristanemo. Kornous, sin Kotifiona je vladao ovde. Setio sam se pesnika Aristofana,
koji je govorio o njemu, mudrom i pravednom oveku, o njegovim pisanjima koje niko ne
moe porei kao istinu. Oko tri dana posle toga videli smo okean veoma jasno ali nismo
pristali izuzev u regionima koji su bili svetli i koji su nam delovali jasni i isti.
etvrtog dana oko podne vetar je opao i bili smo bezbedni na moru. Nismo naputali
vodu ali smo bili radosni. Odmah je svaki ovek dobio obrok, onoliko koliko je mogao
podneti a posle toga smo otili u more i okupali se, jer bilo je sasvim mirno i prijatno.
esto se deava da je mir pretea velike nesrea. Dva dana smo jedrili morem kada
smo rano treeg dana u zoru opazili nekoliko kitova a jedan od njih bio je izuzetno veliki,
bio je dugaak oko tri stadija, doao je do nas otvorenih usta, uzburkavajui more pred
sobom a talasi su pljuskali sa svih strana; ogolio je zube, koji su izgledali kao koplja i bili
su beli kao slonovaa, zagrlili smo se i drali jedni za druge oekujui svakog trenutka; da
doe blie i proguta nas, i brod i sve zajedno: nije to uinio, i nije nas skrio zubima jer su
vesla bila pruena kroz otvore; neko vreme je bilo mrano i nismo mogli nita videti; kada
je veliki kit zinuo videli smo prostor dovoljno veliki da uhvati itav grad sa deset hiljada
stanovnika; unutra je bilo puno malih riba i nekoliko ivotinja iseenih na komade, kedara i
sidra od brovova, ljudske kosti i razna roba; bilo je tu i zemlje i brda koji su se stvorili od
blata koje je progutao; bilo je takoe i ume sa svim vrstama drvea, biljaka raznih vrsta,
ukratko svega to je moglo rasti, a veliina toga bila je oko dvesta etrdeset stadija. Videli
smo takoe nekoliko morskih ptica, galebova i vodomara, koji prave gnezda u granama. Pri
prvom dolasku u ovaj region nismo mogli obuzdati suze, posle nekog vremena ipak sam
probudio drugove i popravili smo vesla; posle toga smo ruali ono to nam je mesto
pruilo. Bilo je riba svih vrsta u izobilju i ostatak vode koje smo poneli sa Jutarnje zvezde.
Kada smo ustali sledeeg dana, usta kita su bila otvorena i videli smo planine i ostrva,
ponekada samo nebo i primetili smo da je dosta putovao morem i da je posetio skoro svaki
njegov deo. Konano kada smo upoznali svoje boravite poveo sam sa sobom sedam
drugara i uli smo u umu da vidimo ta tu ima; nismo proli pet stadija pre nego to naioh
na hram posveen Neptunu, kako smo zakljuili po natpisima a malo dalje, nekoliko
grobnica, spomenike i fontanu sa istom vodom; uli smo lajanje psa i videli dim nedaleko
od nas i zakljuili da tu mora postojati neko naselje pa smo pourili to bre moemo i
videli smo starca i deaka koji su bili zauzeti obradom bate i kako je navodnjavaju iz
fontane; bili smo i obradovani i zaplaeni vidikom, a kako pretpostavljate ni oni nisu bili
nita manje iznenaeni, stajali su zbunjeni i nisu mogli govoriti: posle nekog vremena
starac ree: Ko ste vi? Da li ste demoni koje je zemlja iznedrila ili nesrenici kao i mi?
28
Jer mi to jesmo, roeni i odrasli na ovoj zemlji, stanovnici drugog sveta i odgajani na ovom
tlu, plovimo zajedno sa ovom kreaturom koja nas nosi sa sobom, ne znajui ta se deava
sa nama, da li smo ivi ili mrtvi. Tada sam mu uzvratio: Oe, mi smo ljudi kao i vi i
upravo smo stigli ovde, progutani smo zajedno sa brodom pre tri dana; doli smo ovde da
vidimo ta ima na drveu, jer je izgleda puno voa, neki dobar duh doveo nas je ka vama i
imali smo sree da smo vas nali i da nismo jedina bia u ovom udovitu; ali objasnite
nam vae avanture i kaite ko ste, i kako ste doli ovde. On nam ipak nita nije rekao niti
je postavio neko pitanje dok nije obavio ritual gostoprimstva; uveo nas je u kuu gde smo
dobili krevete i gde smo dobili sve potreptine; onda nam je predstravio voe, biljke, ribu i
vino: i kada smo bili zadovoljeni uveo nas je u svoju priu; kada sam ga upoznao sa svim
to se nama desilo; sa olujom koja nas je zadesila, sa naim avanturama na ostrvu; naim
jedrenjem kroz vazduh, ratom itd, od samog polaska do sputanja u trbuh kita.
On se zaudio time to nas je snalo a onda nam ispriao svoju istoriju, koja je bila
sledea: Stranci. Ree on. Po roenju sam Kipranin i ostavio sam svoju zemlju da
trgujem sa ovim mladiem, koji mi je sin, i sa nekoliko slugu. Jedrili smo ka Italiji sa
raznim stvarima, neke od njih ste videli u ustima kita; doli smo do Sicilije sa povoljnim
vetrom, kada se podigla jaka oluja i bili smo bacani po moru tri dana i onda smo progutani,
ljudi, brod i sve, samo nas dvojica smo preiveli; poto smo pokopali nae drugare
napravili smo Neptunov hram i od tada ivimo ovde i gajimo na mali vrt, sadimo bilje i
jedemo ribu ili voe. Kako vidite uma je velika i ima dosta loze od koje dobijamo odlino
vino; takoe imamo i fontanu, koju ste moda videli sa sveom i hladnom vodom. Od lia
smo napravili krevete i imamo dovoljno ogreva, i hvatamo dosta ptica i riba. Kada doemo
do kitovih krga moemo se okupati kad elimo. Tu se nalazi slano jezero, prenika oko
dvadest stadija, gde ima riba svih vrsta i gde plovimo malim amcem koji smo napravili u
tu svrhu. Od kada smo progutani prolo je dvadeset sedam godina. Ovde je zaista sve
podnoljivo izuzev susedstva, koje je neprijatno, problematino, divlje i nedrutveno.
Ima ih jo. Uzvratih ja. Osim nas na ovom kitu? Puno njih. Ree on. Ali su
negostoljubivi i vrlo neprijatnog izgleda: ka repu, na zapadnom delu ume ive Tarikani,
ljudi sa oima jegulje i licima krabe, krvavi su, ratoborni i ive na sirovom mesu. Sa druge
strane, sa desne strane zida su Tritonomendeti koji su u svom gornjem delu ljudi a u
donjem delu podseaju na lasice, koji su uli u saveznitvo sa Tarkanima. Srednji deo je
naseljen Paguradima i Fitopodima, to je ratoborna nacija i veoma brzonoga. Istoni deo, u
blizini kitovih usta je zapljuskivan morem i uglavnom je nenaseljen. Ipak ima tamo nekih
koji plaaju godinji danak Psitopodima od petsto ostriga. Takva je situacija u ovoj zemlji;
na problem je kako da se odupremo ljudima i naemo hranu za preivljavanje. Koliko ih
ima ovde? Upitah. Vie od hiljadu. Ree on. A kakavo im je oruje? Upitah.
Nikakvo. Uzvrati on. Osim ribljih kostiju. Onda. Rekoh ja. Najbolje da uemo u rat
sa njima, jer imamo oruje koje oni nemaju, ako ih porazimo moemo iveti bez straha za
budunost. Odmah se saglasio i kada smo se vratili na na brod poele su pripreme. Uzrok
rata bio je neplaanje priznanja, koje je upravo proglaeno: oni su to demantovali i uzvatili
29
prezrivom porukom glasonoi: Psitopodi i Paguradi su bili vrlo besni i odmah su navalili na
Skintaruse (bilo je to staro ime za ljude) na najnemilosrdniji nain.
Oekivali smo da budemo napadnuti i poslali smo odred od petsto dvadeset ljudi sa
nareenjem da se sakriju dok neprijatelj na proe i da onda navale na njega i unite njegovu
pozadinu. U meuvremenu, poto nas je ostalo petsto dvadest, sa starcem i njegovim sinom
ekali smo njihov povratak jer su bili u ne maloj opasnosti dok se ne vrate poto smo ih
poslali u rovove. Poginulo je sto dvadeset neprijatelja; mi smo izgubili samo jednog
oveka, naeg pilota, koji je bio proboden kroz oklop od cipala. Tog dana i no posle ostali
smo na bojnom polju i podigli osuenu kimu delfina kao trofej. Sledeeg dana stigle su
nove snage, koje su ule za dogaaj, doli su i navalili na nas; Tarikani, pod komandom
Pelamusa, na desnom krilu, Tinokeftali sa levog i Karkinokiri u sredini; Tritonomendeti su
ostali neutralni, odabravi da ne pomognu ni jednoj strani: zaobili smo ostatak iza
Neptunovog hrama i uz uasan krik jurnuli na njih. Poto su bili nenaoruani ubrzo smo ih
porazili i prognali ih u umu i zauzeli njihovu teritoriju. Poslali su ambasadora ubrzo poto
su odneli svoje mrtve i da dogovore uslove mira; ali nismo hteli uti za sporazum i napali
smo ih sledeeg dana i postigli potpunu pobedu i pobili ih sve izuzev Tritonomendete, koji
su obaveteni ta se desilo pobegli do kitovih krga a odatle su pobegli u more. Zemlja je
sada bila oiena od neprijatelja i mi smo etali kroz nju, od tada hodajui bez straha,
koristei pogodnosti koje elimo, lovili smo, pravili vino, sakupljali voe i iveli, ukratko,
u svakom pogledu kao ljudi smeteni u zajedniki veliki zatvor odakle nije bilo bekstva ali
su uivali u emu ele u miru i slobodi; kao to smo i mi oko godinu i osam meseci.
Petnaestog dana devetog meseca, kod drugog otvaranja kitovih usta (on je to radio
jednom na svaki sat i po tome smo raunali vreme), bili smo iznenaeni iznenadnom
bukom, nalik sudaru vesala; bili smo veoma uzbueni i doli smo do kitovih usta i stojeo
izmeu njegovih zuba primetili smo veoma zapanjujui prizor; ljudi ogromne veliine,
svaki od njih imao je bar pola stadija visine, jedrio je na ostrvima kao na amcima. Znam
da je ono to u rei neverovatno ali u nastaviti uprkos tome, ova ostrva su bila duga ali ne
i visoka, oko stotinu stadija u obimu; tu je bilo oko dvadeset osam ljudi, iza veslaa sa
strane; oni su veslali velikim empresima, njihovim granama i liem; na krmi, na
uzvienju je stajao pilot i nosio je bronzani lem; na pramcu je bilo etrdeset ogromnih
kreatura koje su podseale na ljude, izuzev po kosi, koja im je bila vatreni plamen, tako da
nisu nosili lemove; bili su naoruani i vrlo besni; vetar je duvao po drveu, koje je bilo iza
svakog od njih, naduvavalo ih je kao jedra i guralo ih napred u skladu sa pilotovinm
nareenjima; a onda, kao i svi dugi brodovi, ostrva su se uz pomo vesala kretala velikom
brzinom. Isprva smo videli samo dva ili tri ali posle toga se pojavi njih oko est stotina,
koji se odmah dadoe na posao; mnogo njih bilo je rastureno u komade, urei jedan ka
drugom i mnogi su potonuli, mnogi su bili u klinovima i nisu se mogli rastaviti borei se
oajniki; oni koji su bili blizu pramca pokazali su veliku revnost, ulazei jedni drugima u
brodove i inei uasnu pusto; ipak niko nije uzimao zarobljenike. Za aklje su koristili
koe ajkule, koje drale drvee i drale ostrvo da se ne kree: jedni drugima slali su
kamenice, jedan od njih je napunio kolica suerima dugim oko akra. Elokentauri su bili
30
zapovednici jedne flote a Talasopoti druge: svaali su se izgleda oko plena, Talasopoti su
prema izvetaju bili voeni velikim jatom delfina do Elokentarura; to smo shvatili iz
njihovog razgovora, kada smo uli da spominju imena svojih komandira. Konano su snage
Elokentaura nadvladale i potopie oko sto pedeset ostrva neprijatelja i uzee jo tri zajedno
sa ljudima na njima: ostatak uze vesla i pobee. Osvajai su ih gonili neko vreme i uvee se
vratie do olupine uzimajui ostatak neprijateljskih brodova i onda se vratie na svoja, jer
nisu izgubili manje od osamdeset ostrva u grupama. U znak pobede podigli su trofej,
podigavi jedno od osvojenih ostrva na glavi kita, privreno konopcima i bacivi sidro
blizu njega, jer imali su jako i veoma veliko sidro i tu su proveli no; ujutru, poto su
izrazili zahvalnost i prineli rtvu na leima kita spalili su ostatke mrvih, pevajui svoj Io
Pins i otplovie. Takve su bile bitke na ostrvima.
Knjiga II
Od tada smo u utrobi kita uglavnom trpeli dosadu i neprijatnosti, ne mogavi vie to
podneti i poeo sam da mislim kako bi smo mogli pobei. Prvi plan mi je bio da probijem
desni zid i izaem napolje; i u skladu sa time poeli smo sei ali poto smo proli pet
stadija i videli da to nema svrhe prestali smo sa kopanjem i odluili da zapalimo umu,
mislili smo da e to unititi kita i osigurati nam siguran povratak. Zato smo poeli paliti
delove blizu njegovog repa; sedam dana i noi nije osetio toplotu a osmog dana primetismo
da poinje da se osea naprijatno jer je retko otvarao usta a i kada je to radio odmah ih je
zatvarao; devetog i desetog dana je osetno oslabio i pomalo poeo smrdeti, dvanaestog
dana desilo nama se neto to nije nikada ranije, dok je zevao neko je mogao proi kroz
njegove eljusti i spreiti da ih zatvori, bili smo u opasnosti da postanemo leevi i
poginemo ovde: stavili smo stoga velike grede u njegova usta i pripremili brod porinuvi ga
u vodu, i pripremili ostale potreptine: Skintarus je bio na pilot: sledeeg dana kit je umro,
i provedosmo brod kroz njegove zube i odatle produismo u more; onda doosmo do
kitovih lea, podarismo rtvu Neptunu u blizini mesta gde je podignut trofej. Ovde smo
ostali tri dana, bila je mrtva tiina, a etvrtog dana razvismo jedra; popeli smo se na tela
nekoliko divova koji su ubijeni u morskoj bitci i odmerili ih: za nekoliko dana imali smo
osrednje i umerene koliine vode ali dunuo je severni vetar i bio je vrlo hladan pa se itavo
more smrzlo, ne samo po povrini ve oko tristotine ili etiristo stopa u dubinu tako da smo
mogli hodati po ledu. Mraz je bio tako jak da nismo mogli podneti, pa smo primenili
sledee, Skintaurusi su nas pustili napred; iskopali smo peinu u ledu i tu smo ostali
trideset dana, zapalili smo vatru i iveli od ribe koju smo nali unutra; ali nae zalihe su
dotrajale, bili smo primorani da to bre oslobodimo na brod i odjedrimo, klizei po ledu
pazei na svaki pokret; petog dana od tada postalo je toplije, led je pukao i ponovo se
pojavi voda.
Poto smo otplovili oko tri stotine stadija doli smo na malo naputeno ostrvo: tu
smo uzeli vodu, tu smo ubili etiri vola a ostali pobegoe. Ovi volovi imali su rogove ali ne
na glavama, ve onako kako je Mamus eleo, ispod oiju. Malo dalje doli smo do mora,
ne od vode ve od mleka; i na njemu smo videli ostrvo puno loze; itavo ostrvo bilo je
kompaktni lepo oblikovan komad sira i posle toga iskusili smo vrlo dobar obrok, koji smo
31
tu imali, poto je ostrvo bilo dugo dvadeset i pet stadija. Loza je bila puna groa, koje je
davalo ne vino ve mleko. Nasred ostrva je bio hram posveen Neridu Galatei, to smo
zakljuili po natpisima: dok smo boravili ovde zemljite nam je obezbeivalo dosta hrane a
loza nas je snabdevala mlekom za pie. Tira, Salmoneuva erka, je bila kraljica ovoga,
koliko smo saznali, a ovo je posle njene smrti postalo je Neptunovo, dodelivi joj ovu
milost.
Ostali smo pet dana na ovom ostrvu i estog smo otplovili uz slab vetar, koji je
neno uzburkavao talase, a osmog dana smo zamenili mleno more za zelenilo i slamu,
videli smo puno ljudi koji jure napred-nazad, podseajui u svemu na nas osim po
stopalima, koja su bili od plute i pretpostavljam da su se zvali Felopodi. Bili smo
iznenaeni to ne potonu ve se izdiu visoko iznd talasa i napreduju bez imalo straha ili
zebnje; doli su do nas i obratili nam se na grkom, priajui nam da idu u Felo, njihovu
domovinu; pratili su nas dobar deo puta a onda odoe svojim poelevi nam srean put.
Posle toga videli smo nekoliko ostrva, meu kojima je, sa leve strane je bio Felo, na koje su
ili ti ljudi, grad je bio podignut usred velike okrugle plute; sa desne strane na znatnoj
daljini bilo ih je jo, vrlo velikih i visokih i u njima smo videli vrlo velike vatre: usmerivi
tamo pramac broda imali smo irok i ravan pogled i izgleda da smo bili udaljeni od njih
oko petsto stadija: kada smo prili blie oko nas se ovi sladak mirisni vazduh, kakav
Herodot kae da duva sa Arabie Feliks; od rua, narcisa, zumbula, ljiljana, ljubiice, mirtle,
lovora i loze. Osveeni ovim prijatnim mirisima i nadom da emo konano biti nagraeni
za duge patnje doosmo blizu ostrva; ovde smo primetili nekoliko sigurnih i prostranih
luka, sa istim providnim rekama koje su se ulivale u more; livade, ume i ptice svih vrsta,
koje su umiljato pevale na obali; a na drveu je blagi slatki vetar zapahnjivao grane sa svih
strana, to je stvaralo prijatan harmonini zvuk, ne buku ili nemir, ve neku vrstu radosnog
i oputajueg zvuka, kao da neko svira na velikoj harfi ili luti, sa ukljuivanjem hora i mi
zaplaudirasmo.
Spustili smo sidro i pristali, ostavivi brod u luci sa Skinratusom i jo dvojicom
drugara. Dok smo etali livadom punom cvea, susreli smo uvare ostrva, koji su nas
odmah okovali okovima od rue, jer takve su bile njihove bukagije i odvedoe nas svome
kralju. Tu smo, usput, da se ovo mesto zove Ostrvo posveenih a njime je vladao
Radamantus. Dovedeni smo pred njega i tog dana smo sedeli pokuavajui nai uzrok
tome; na sluajje bio etvrti po redu. Prvi je bio Ajaks Telamonius, trebalo je da se odlui
da li je on u rangu heroja ili nije. Optuba je bila da je on lud i da je sam stvorio svoj kraj.
Bilo je puno toga reeno na obe strane. Konano Radamantus izjavi da ga treba dati pod
brigu Hipokrata i da proe kroz kurs emerike, posle ega moe biti preputen
Simpozijumu. Drugi je bio ljubavni sluaj, da se odlui da li Tezej ili Menelaj u ovom
regionu treba posedovati Jelenu; a Radamantusov dekret je bio da ona treba iveti sa
Menelajem, koji je pretrpeo mnogo tekoa i opasnosti zbog nje; konano Tezej ima drugu
enu, amazonku i erku Mineu. Trei sluaj bio je davanje prednosti izmeu Aleksandra,
Filipovog sina i Hanibala iz Kartagine, koji je bio pod milou Aleksandra, koji je
postavljen na tron posle ostarelog Kirusa iz Persije. Na sluaj bio je poslednji. Kralj nas je
32
pitao kako smo se usudili da uemo na ostrvo, sami na ovo sveto mesto. Rekli smo mu sve
to nam se desilo; naredio nam je da se povuemo i konsultovao se sa sudskim savetnicima
u vezi nas. U dvoru ih je bilo dosta zajedno sa njim, a meu njima je bio i Artidis,
Atinjanin, i shodno njegovom miljenju odlueno je da trebamo istrpeti kaznu zbog svoje
radoznalosti, posle nae smrti ali da sada moemo ostati na ostrvu ogranieno vreme
zajedno sa herojima a onda otii; ova popustljivost ne sme trajati due od sedam meseci.
Posle toga nai lanci, ako se mogu tako nazvati, skinuti su i puteni smo na slobodu
da idemo po celom gradu i da uestvujemo u gozbi posveenih. Ceo grad je bio od zlata a
zidovi od smaragda; nekoliko kapija su u celosti bile izraene od stabala cimetovog drveta;
plonici unutar zidina od slonovae; hramovi boanstva su bili od minerala berila a veliki
oltari, na kojima su prinosili rtve od velikog ametista. Oko grada je tekla reka od vrlo
dragocene masti, stotinu lakata u irini i dovoljno dubokoj da se u njoj pliva; kupatila su
bile velike kue od stakla namirisanog cimetom a umesto vode punila su se toplom rosom.
Za odeu su koristili paukovu mreu, vrlo finu i purpurnih boja. Tela nisu imali ve samo
njihov izgled, neosetljiva na dodiri bez mesa, ipak su stajali, oseali, kretali se i govorili.
Njihove due su izgleda bile ogoljene i podeljene meusobno, sa samo spoljanjom
telesnom slinou i osim ako ne pokuate da ih dodirnete jedva ete verovati da ga imaju;
oni su neka vrsta uzdignutih senki, samo ne crnih. Na ovom mestu niko nije stario; i u
kojem dobu biste doli takvi uvek ostanete. Nisu imali no niti svetli dan ve neprestani
sumrak; jedno godinje doba vlada cele godine; za njih je uvek prolee i ne duva drugi
vetar osim zefira. Celo podruje bogato je cveem i ibljem svih vrsta; njihove loze raaju
dvanaest puta u godini, i donose plodove svakog meseca, njihove jabuke, narevi i ostatak
naeg jesenjeg voa trinaest puta, raajui dva puta u toku meseca Minosa. Umesto
kukuruza polja donose spreman hleb, nalik peurkama. Ovde ima trista ezdeset i pet
fontana sa vodom, mnogo njih sa medom i petstotina malih sa mirisnim uljem, osim toga
sedam reka sa mlekom i osam sa vinom.
Njihovi skupovi su se odravali u mestu van grada, to mesto zvali su Jelisejsko polje.
Ovo je vrlo lepa livada ograniena velikom i gustom umom, omoguavajui prijatnu
senku gostima, koji su se odmarali na leajima od cvea; dovde je dopirao vetar i donosio
im sve potrebno osim vina, koje je inae obezbeeno, jer postoje velika stabla sa svake
strane, nainjena od najfinijeg stakla, voe na kojem su olje raznih oblika i veliina. Ko
god doe na skup ima jednu ili vie olja koje odmah postaju pune vina i onda ga piju, dok
pevaju slavuji i ostale ptice, i kljunovima kljucaju cvee na okolnim poljima i stavljaju ih
na njihove glave, tako da su krunisani neprekidnim vencima. To je njihov nain da se
namiriu. Oblaci donose mirisna ulja iz fontana i reka a vetar ih lagano miluje, destilie ih
kao meku rosu po onima koji su ovde okupljeni. Za vreme obroka imaju muziku i pevaju,
posebno Homerove stihove, koji je lino na gozbi i sedi odmah do Odiseja uz hor mladih i
devica. On je u drutvu Eunomusa Lokrijana, Artiona sa Lezbosa, Anakreona i Stesikorusa,
kojeg sam video zajedno sa njima i koji se konano pomirio sa Jelenom. Kada zavre svoje
pesme, poinje hor labudova, vrabaca i slavuja i tada pone slatko aputanje zefira, koji
duva kroz ume i zatvara koncert. Ono to najvie doprinosi njihovoj srei su dve fontane u
33
blizini Simpozijuma, jedna je sa mlekom a druga sa zadovoljstvom; iz prve piju na poetku

gozbe; posle toga nema nieg do radosti i sveanosti.
Sada u vam rei neto o slavnim ljudima koje sam ovde sreo. Kao prvo svi su oni
polubogovi i svi su heroji koji su se borili za Troju, izuzev Ajaksa i Lokriana, koji su jedini
izgleda osueni da pate za svoja zlodela boravei u loim stanitima. Onda je tu bilo i nekih
varvara, dvojica sa Kirusa, Anakarsis sa Skitijana, Zemolkis sa Trace i Numa iz Italije,
osim toga susreo sam Likurgusa iz Sparte, Fokiona i Telusa iz Atine i svi su bili mudri ljudi
izuzev Periandera. Takoe sam video Sokrata, sina Sofroniskusa, koji je torokao sa
Nestorom i Palamedesom; u blizini njega nalazio se Hiakintus iz Sparte, Narcis iz
Tespiane, Hilas i nekoliko lepotica: i izgleda da je bio vrlo drag Hiakintusu. Neke stvari su
stavljene pod njegovu brigu: ak je reeno da je Radamantud bio bio vrlo besan na njega i
pretio je da e ga izbaciti sa ostrva ako nastavi da izigrava budalu i ako ne napusti ironiju i
sarkazam. Od svih filozofa Platon jedini nije bio ovde, jer je izgleda iveo u republici koju
je sam izgradio, i gde je vladao po zakonima koje je sam stvorio. Aristopus i Epikur su bili
veoma potovani kao veoma uljudni, blagonakloni i drueljubivi ljudi. Ovde je bio ak i
Ezop sa Frigije i svi su imali koristi od njegovih pajaca. Diogen sa Sinope je na ovom
mestu znatno promenio svoje manire, oenio je Lais, bludnicu, igrao je i pevao i bio je
pijan i izigravao je hiljadu nakaza. Meu njima nisam video ni jednog Stoika, izgleda da
jo nisu stigli na vrh visokog brda vrlina; a tako je bilo i sa Krisopisom, reeno nam je on
nije doao na ostrvo poto je uzeo etiri doze emerike. Akademici su bili veoma eljeni da
stignu ali su ostali razmiljajui i raspravljajui o tome, niti su bili sasvim sigurni postoji li
ili ne takvo mesto kao Elisim; moda su se plaili Radamantusove presude u vezi njih,
poto je odluujui zakljuak bilo neto to oni nikada nee prihvatiti. Kako nam je reeno
mnogi od njih pratili su one koji su dolazili na ostrvo ali su bili suvie lenji da nastave i
vratili su se kada su stigli na pola puta.
Takvi su bili principi osoba koje smo ovde sreli. Meu njima je Ahil imao najvee
potovanje a za njim je bio Tezej.
Dva ili tri dana po mom dolasku sreo sam se sa pesnikom Homerom i obojica smo
bili sasvim oputeni, postavio sam mu nekoliko pitanja a izmeu ostalog i to gde je roen,
jer je to bila stvar koja je meu nama bila sporna. Zaista smo neznalice, ree on, jer neki su
tvrdili da je sa Kaina a drugi su ga smetalia na Smirnu, drugi na Kolofon, ali on je na kraju
Vavilonac i veina meu njima zove se Tigrijanci, ali poto je bio grki taoc preimenovali
su ga u Homera. Tada sam ga pitao o njegovim stihovima koji su bili odbaeni i lani i da li
su njegovi ili nisu. On ree da su svi njegovi, to me natera da se nasmejem na glupost
gramatiara Zenodota i Aristakusa. Onda sam ga pitao kako je poeo Ilijadu sa Ahilovim
besom; on ree da je to bilo sasvim sluajno. eleo sam da znam ipak da li je uglavnom on,
kako se kae, pisao Odiseju pre Ilijade. Rekao je da nije. Obino se kae da je on slep ali
ubrzo otkrih da nije ba tako, jer je koristio oi i gledao u mene, tako da nisam imao
razloga da mu postavim to pitanje. Kad god sam ga naao usamljenog koristio sam priliku
darazgovaram sa njim i on je vrlo rado ulazio u razgovor samnom, naroito posle pobede
koju je izvojevao nad Tersitisom, koji ga je optuio pretvarajui ga u smenog u njegovim
34
stihovima. Ovaj sluaj je doao do Radamantusa i Homer je izaao kao pobednik. Odisej
lino je molio za njega.
Takoe sam sreo Pitagoru Samijanca, koji je u ovu oblast stigao poto ga je napustila
dua i otila u telo nekoliko ivotinja, jer se promenila nekoliko puta. Cela njegova desna
strana bila je od zlata, i bilo je nekih osporavanja da li se treba zvati Pitagora ili Euforbus.
Empedokle je takoe doao i izgledao je jadno i speeno. Zatraio je prijem ali iako je
molio za to bio je odbijen.
Malo posle poela je igra, koju su oni zvali Tanatusia. Predsedavao je Ahil po peti
put a Tezej po sedmi. itava naracija bila je dosadna; shvatio sam nekoliko principijelnih
okolnosti o rvanju. Karus, potomak Herkula, pobedio je Odiseja u boksu; Egipanin Areus,
koji je bio pokopan na Korintu i Epeus su nastavili ali niko nije pobedio. Meu njima nije
najavljen Pankratia. Ne seam se ko je pobedio u trci. U poeziji je daleko ispred ostalih bio
Homer a ipak je nagradu dobio Hesiod. Nagrada za sve bilo je paunovo perje.
Kada su igre zavrene data je re da su svi zatvorenici na Tetrakusu osloboeni,
otpuetna je straa i odvedeni su da dobiju imanje na ostrvu pod komandom Falarisa
Agrigenta, Busirisa iz Egipta, Diomeda Tarakiana, Skirona i Pitokamptesa. Ubrzo poto
Radamantus u za ovo on posla heroje na obalu u pratnji Tezeja, Ahila i Ajaks Telamonisa,
koji je sada doao sebi. Bitka je dobijena, poto su pobednici bili heroji, principijelno
pripadaju hrabrom Ahilu. Sokrat, koji je bio na desnom krilu, ponaao se je puno bolje
nego to je inio kod Deliusa u svom ivotu, jer kad god bi se neprijatelj pribliio nikada
nije pobegao, niti je od toga okrenuo lice. Bio je izuzetno predstavljen kada je primao
nagradu za hrabrost, nita manje do prostrane bate u blizini grada; tu je pozvao svoje
prijatelje i svaao se sa njima, nazivajui to mesto imenom Akademija mrtvih. Onda su
vezali zatvorenika i poslali h nazad na Tartatus, da izdre duplu kaznu. Homer je napisao
jedan lanak o ovoj bitci i dao mi je da to pokaem svojim ljudima kada se vratim, ali sam
ja to izgubio zajedno sa mnogo drugih stvari. Poinjalo je ovako:
Pevaj muzo o borbi mrtvih heroja...
Kampanja se tako sreno zavrila, dogovoreno je da se proslavi pobeda, koja je kod
njih uobiajena i bila je to gozba pasuljem. Pitagora se tog dana usamio i bio je uvren u
svom miljenju protiv gnusnog obiaja da se jede pasulj.
Od tada je prolo est meseci kada se desio neobian dogaaj. Kinurus, sin
Skintarusa, visok i naoit mladi, zaljubio se u Jelenu a ona nije nimalo manje udela za
njim. esto su se druili i pili jedno sa drugim na javnim zabavama i esto su ustajali i
etali zajedno sami do ume. estina njihove strasti zajedno sa nemogunou da je
poseduje na drugi nain naterala je Kinurusa na odluku da pobegne sa njom. Mislio je da
lako mogu doi do nekog usamljenog ostrva, bilo do Felusa ili Tiroseje. Izabrao je trojicu
najhrabrijih iz nae posade da ga prate; nikada ne spomenuvi plan svom ocu, jer je znao da
on to ne bi odobrio, ali je prva povoljna prilika iskoriana i jedne noi, kada nisam bio sa
njima (jer sam dugo ostao na gozbi i spavao) odbveo ju je.
Menelaj se digao usred noi i primetio da je njegova ena nestala i podigao je veliku
buku oko toga, poveo je brata sa sobom i odmah produio do kraljeve palate. U cik zore
35
straa ga je obavestila da su videli brod na velikoj daljini od obale. Odmah je uzeo pedeset
heroja na brod nainjen od velikog komada asfodelusa i naredio im da ga gone. Dohvatili
su sva mogua vesla i oko podne su ih sustigli, ba kada su dolazili na mleno ostrvo, u
blizini Tiroseje; tako blizu mesta gde su misllili da e pobei. Gonioci su tada stavili ruine
lance na brod i ponovo ih doveli kui. Jelena je poela da plae, crveni i krije lice.
Radamantus je pitao Kinirusa i ostale imaju li jo pomagaa: rekli su mu da nemaju. Onda
je naredio da se okuju, biuju slezom i da se poalje na Tartarus.
Sada je odlueno da vie ne moemo ostati na ostrvu u onom ogranienom vremenu i
sledeeg dana smo prognani. To me nimalo nije brinulo bilo mi je ao samo to ostavljam
toliko lepih stvari i da ponovo lutam. Njihov napor da me utee uverio me je da u se vratiti
za nekoliko godina; oni su takoe pokazali tri sedita koja su mi bila dodeljena i koja su se
nalazila blizu najboljih i najvrednijih stanovnika ovog divnog zamka. Lino sam se obratio
Radamantusu i ponizno ga zamolio da me obavesti o mojoj daljoj sudbini i da mi dopusti
da znam kuda u putovati. Onda mi je rekao da u posle mnogo opasnosti i iskuenja
konano doi u sigurnost moje domovine, ali mi nije rekao kada. Onda mi je pokazao
susedna ostrva, od kojih su pet bila blizu mene i esto u daljini. Ova do tebe. Rekao je.
Tamo gde vidi veliku vatru, naseljena su zlim osobama; esto je grad snova; iza toga lei
ostrvo Kalipso, koje ne vidi. Kada doe iza njega doi e do velike zemlje naseljenu
onima koji ive na tlu direktno nasuprot tvome, ovde e doiveti mnogo toga, lutati kroz
nekoliko nacija i sresti neke veoma divlje i nedrutvene ljude i konano e doi u svoju
zemlju.
Poto je to rekao, uzeo je koren sleza iz zemlje i stavio mi ga u ruku, rekao mi da se
setim, kada budem u opasnosti i pozovem se na ovo; i jo je dodao da ako doem do
Antipoda pazim da nikada ne podstiem maem njihovu vatru i da ne jedem vukove, i
onda ima nade da se vratim na ostrvo Posveenih.
Onda sam spremio sve za put, opremivi se time i uzeh svoje stvari od njih. Sledeeg
dana, susrevi Homera, zamolih ga da mi da par napisanih stihova, to on i uini i napisa
mi sledee:
Drag bogovima i miljenik nebesa
Lukijan ivee ovde: lino mu je ovo dato
Zadovoljan istraenim oblastima
I vraa se nazad, potragom za rodnim obalama.
Ostao sam tog dana i sledeeg odjedrio; prisutni heroji su nas napustili; kada je
Odisej, nepoznat Penelopi, dospeo kasnije kod Kalipsa u moje ruke na ostrvu Ogija.
Radamantus se obavezao da sa nama poalje pilota Naupliusa, ako se zaustavimo na
susednom ostrvu i gde nas mogu zadrati, on bi ih mogao ubediti da smo samo na prolasku
do drugog mesta.
Ubrzo poto smo izali iz slatkastog vazduha doli smo u drugu oblast koja je
mirisala na asfalt, smolu i gorei sumpor, uz nepodnoljivi smrad spaljenih leeva: sve
iznad nas bilo je mrano i sumorno, destiliui neku vrstu smolaste rose po naim glavama,
uo se zvuk zrikavaca i vika ljudi koji se svaaju.
36
Videli smo samo jedno od ostrva; bilo je to ono na koje smo pristali i koje u vam
opisati. Svaki njegov deo bio je strm i prljav, sa punoi kamenja i grubih planina. Vukli smo
se du litice sa puno trnja i ipka i proavi kroj najuasniju oblast doosmo do zatvora i
mesta kazni, koje primetismo puni uasa: tlo je bilo posuto maevima i udovima, a u naoj
blizini bilo je tri reke, jedna sa blatom, druga sa krvlju i jo jedna sa vatrom, beskrajne i
neprelazne, tekle su u bujici i kotrljale su se kao talasi na moru; u njima je bilo puno riba,
neke nalik bakljama, druge su podseale na ivi ugalj; njih su zvali likniski. U tri reke
postojao je samo jedan ulaz a usta su stajala kao luka Timon u Atini. Naravno uz pomo
naeg saradnika Nupliusa, nastavili smo dalje i videli nekoliko kanjenika, kao privatno
kraljevo osoblje a meu njima neke od naih poznanika; videli smo Kinurisa, kako ovde
visi i pee se. Nai vodii rekoe nam istoriju nekih od njih i rekoe nam zbog ega su
kanjeni; koliko smo primetili trpeli su uglavnom oni koji su za svog ivota lagali ili pisali
ono to nije istina, meu njima su se nalazili Kesias Kinidian, Herodot i mnogi drugi. Kada
sam to video poeo sam da se nadam dobru, jer nisam se brinuo u vezi svojih pria.
Ne mogavi vie da izdrimo takav melanholini prizor ostavismo Nauplius i
vratismo se na brod. Ukratko potom imali smo pogled, mada nekako zbunjujui i nejasan,
na ostrvo snova, koje nimalo nije liilo na san, jer kako smo mu se pribliavali izgledalo je
kao da izmie pred nama. Konano ipak doosmo do njega i uosmo u luku, koja se zvala
Hipnus, u blizi elinih vrata, gde je luka posveena pevcu. Pristali smo u kasno vee i
imali nekoliko raznovrsnih snova. Ipak u vam sada prvo predstaviti samo mesto o kojem
niko ranije nije pisao izuzev Homera, ije beleke su vrlo neprecizne.
Oko ostrva je veoma gusta uma: stabla su visoki makovi ili mandragore, i u umi je
veliki broj slepih mieva, jer to su jedine ptice koje borave ovde; ovde takoe postoji reka
koju zovu Niktiporus i kraj kapije dve fontane: ime jedne je Negretos a druge Paniina.
Grad je imao visoke zidine u svim bojama duge. Nije imao dve kapije kako nam je rekao
Homer, ve etiri; dvoje od njih su gledale ka ravnici Tromosti, jedna je bila od gvoa a
druga od cigala; kau da kroz njih prolaze svi zastraujui snovi, krvavi i melanhonini;
ostale dve, gledale su na more i luku, jedna od roga a druga, kroz koju smo proli od
slonovae, sa desne strane, kako uete u grad je hram noi, koij je sa pevcem principijelni
predmet oboavanja meu njima. U blizini je luka; sa leve strane je palata Somnusa, jer on
je njihov vladar, a ispod njega su dva vicekralja, Taraksion, sin Matogenesa i Plutokles, sin
Fantasiona. U sred trnice nalazila se fontana, koju su zvali Kareotis i dva hrama Istine i
Lai, u blizini je bilo i pozorite u kojem je Antifon predsedavao kao visoki svetenik, on je
izumitelj sna, potovani uposlenik, kojeg je Somnus podario sam sebi.
Sami snovi su bili razliiti, neki dugi, lepi i prijatni, drugi kratki i runi; neki su
izgledali kao zlatni a neki siromani i prazni; neki krilati i beskrajni, drugi su bili varljivi
jer su bili puni pompe i ceremonije, za bogove i kraljeve; neke od njih smo sreli kada smo
poslati kui; doli su do nas i pozdravie nas kao stare prijatelje, dok su nas drugi pustili da
se prvo naspavamo, tretirajui nas znatno znaajnije i obeavajui nam da moemo postati
kraljevi i plemii: neki su nas uveli u sopstvene zemlje, pokazujui nam sopstvene
prijatelje i roake i vrativi nas nazad istoga dana. Trideset dana i noi ostali smo na tom
37
mestu, i bili smo uglavnom obilno ugoavani i spavali svo vreme, onda nas je iznenada
probudio udar groma i odmah jurnusmo na brod pokupivi svoje stvari i odjedrismo. Posle
tri dana doosmo do ostrva Ogigija. Pre nego to smo pristali otvorio sam pismo i proitao
sadraj, koji je izgledao ovako.
Odisej Kalipsu
Moram vas obavestiti, da sam posle mog odlaska sa vaih obala u brodu koji ste bili
tako ljubazni da mi obezbedite, doiveo brodolom i da sam se spasao uprkos velikim
tekoama uz pomo Leukoteje, koji me je doveo do zemlje Fekiana a odatle sam doao
kui; gde sam naao puno prosaca oko svoje ene koji su se tu okupili za mog odustva. Sve
sam ih unitio i na kraju me je savldao Telegonus, sin kojeg sam imao sa Kirkom. Jo uvek
sam tugovao nad zadovoljstvima koje sam ostavio na Ogiji i na besmrtnosti koja mi je
obeana; ako mi se ikada ukae prilika sigurno u pobei odavde i doi k vama.
Bilo je to itavo pismo, osim to nas je na kraju zamolio da je zatitimo.
Kada smo pristali, na maloj daljini od mora pronaoh peinu, onako kako ju je
opisao Homer i u njoj Kalipso, vrtei se; uzela je pismo i stavila meu grudi i plakala;
pozvala nas je da sednemo i veoma nas je potoval. Onda nam je postavila nekoliko pitanja
u vezi Odiseja, i htela je da zna da li je Penelopa lepa i edna onako kako je Odisej to
rekao. Odgovorili sam joj na isti nain kako bi joj najbolje udovoljio i onda se vratili na
brod, spavajui na palubi, blizu obale.
Ujutru smo uz oluju razvili jedra. Dva dana smo smo lutali u oluji a treeg smo
dospeli do pirata sa Kolokintosa. To su divljaci sa susednih ostrva, koji su pljakali sve koji
jedre tim putem. Imali su velike brodove nainjene od tikve, duge est lakata; kada su suve,
uplje i obikovane kao brod, koreistei trske kao vesla i pravei jedra od drvea. Saskupili
su posadu od dva proda i napali nas, ranivi mnoge od nas semenom krastavca, koje su
koristili umesto kamenja. Posle borbe u kojoj nije bilo materijalne prednosti na nekoj
strani, oko podne, videsmo iza njih neke Karionaute, za koje otkrismo da su zakleti
neprijatelji Kolokintosa i koji po svom dolasku odmah ostavie nas i navalie na njih.
Podigli smo jedra i otili, ostavljajui da se bore meu sobom. Kironauti su su
najverovatnije bili osvajai, poto su bili brojni i imali su pet brodova koji su bili bolji i
bolje izgraeni od neprijateljskih, nainjeni su od ljuske oraha a svaka polovina ljuske bila
je duga pedeset koraka. Kada smo dospeli van njihovog vidika pobrinuli smo se za
ranjenike i od tada smo se obavezali da budemo uvek naouruani i spremni na iznenadni
napad. Imali smo puno razloga da se plaimo, jer jedva da je sunce zalo kada videsmo
dvadeset ljudi sa pustog ostrva kako napreduju ka nama, a svaki od njih jahao je na leim
delfina. I ovo su bili pirati; delfini su ih nosili sasvim sigurno i izgledali su zadovoljni
svojim teretom i njitali su kao konji. Kada su prili bili su na maloj daljini i izvukoe
osuene suve sipe i oi krabe ka nama; ali smo ih mi napali, navalivi kopljima i strelama,
mnogi od njih bili su ranjeni i nisu bili u stanju da stoje pa se vratie na ostrvo.
Usred noi, more je bilo sasvim mirno i mi nesreom doosmo do vodomarovog
gnezda, ogromne veliine, bilo je veliko oko est stadija u obimu a vodomar je bio u njemu
i ni sam nije bio mnogo manji, kada je pobegao bio je vrlo blizu da oteti na brod svojim
38
krilima i otiavi ostavio je uasnu buku. Ubrzo poto svanu bacismo pogled na gnezdo,
koje je liilo na veliki brod i bilo je izgraeno od drvea; u njemu je bilo pet stotina jaja a
svako od njih bilo je vee od 63 galona Kiosa. uli smo mlade koji su unutra pijukali,
sekirom slomismo jedno jaje i izvadismo nerazvijeno pile; bilo je vee nego zajedno
dvanaest leinara.
Kada smo otili dvanaest stadija od gnezda sreli smo neobino udovite. Bio je to
Keniskus koji je sedeo na pramcu naeg broda, mahao je klilima i stvarao buku. Na pilos
Skintarius, bio je elav mnogo godina a kosa mu je iznenada porasla. Ali ono to je bilo
najudnije, vesla naeg broda su idikljala i izbacila nekoliko grana i na sebi imale
plodove, velike smokve i groe, ne sasvim zrelo. Bili smo veoma zaueni, kako i
pretpostavljate i pobono smo se molili bogovima da nas odvtarte od zla.
Nismo proli ni pet stadija kada videsmo veliku i gustu umu borova i empresa;
shvatili smo to kao pojas zemlje, ali bilo je to duboko more, naseljeno drveem bez
korenja, koje je ipak stajalo, nepokretno, uspravno i kao da je plivalo. Pribliivi mu se
poeli smo razmiljati ta je najbolje raditi. Izmeu drvea nije se moglo jedriti, poto je
bilo blizu pa nismo znali kako da se vratimo. Doao sam do najvieg da vidim dokle dopire
uma i videh da se protee oko pet stadija a moda i vie a iza toga je opet bilo more;
odluili smo da dovedemo brod na vrh grana, koje su bio vrlo guste i tako ga preneli , to
privrivanjem velikog ueta za njega bez imalo muke i tekoe obavismo; spremismo i
razvismo jedra i ponese nas vetar. Misli sam usredsredio na stihove pesnika Antimahusa,
koji je kazao.
Ovaj brod lagano plovi kroz silvijsko more...
Konano smo izali iz ume i izvukli na brod pa doosmo u mirne vode dok ne
doosmo do uasne litice, duboke i prazne, podseala je na peinu koju je stvorio
zemljotres. Izvukli smo vesla da ne bi smo ubrzo bili progutani. Mokri spreda i gledajui
nadole opazismo zaliv dubok bar hiljadu stadija, zapanjujui i uasan prizor, jer more se
razdelilo na dva dela, ipak gledajui na desno videsmo mali most od vode koji su nainila
dva mora i tekla jedno u drugo; upravili smo brod tamo i uz velike napore veslali preko
njega, mada to nismo oekivali.
Od tada uosmo u mirno i glatko more u kojem se nalazilo malo ostrvo sa dobrim
mestom za pristajanje i koje je bilo naseljeno Bukefalima; to je divlja rasa ljudi, sa glavama
bika i rogovima, onako kako se predstavlja Minotaur. Kada doosmo na obalu potraismo
vodu i namirnice jer nam nita nije ostalo; uskoro smo nali vodu ali nita vie; umesto
toga usmo mukanje u daljini i oekivali smo da naemo stado volova ali napredujui malo
dalje, videsmo da to dolazi od ljudi. Poto nas videe jurnue napred i uzee nam dva
drugara; ostatak se vratio na brod to je bre mogao. Onda smo uzeli oruje i odluili da
osvetimo nae drugove, napadajui neprijatelja dok su delili meso naih sirotih drugara;
ubrzo su bili zbunjeni i totalno uskomeani; pobili smo ih oko pedeset i uzeli dva
zarobljenika sa kojima smo se vratili na brod. Svo to vreme nismo nali namirnice. Neki od
nas bili su za to da pustimo zarobljenike da umru ali nisam to dozvolio i vezao sam ih dok
neprijatelj nije poslao pregovaraa da ih otkupi, to su konano i uinili; jer uskoro smo ih
39
uli kao muu melanholino i ponizno mole da oslobodimo njihove prijatelje. Sporazum je
skloplen za dosta sira, suve ribe i luka, zajedno sa etiri jelena, od kojih je svaki imao tri
stopala, dva pozadi i jednno napred. U skladu sa time oslobodismo zarobljenike, ostadosmo
ovde jo jedan dan i otplovismo.
Ubrzo smo primetili ribe kako plivaju i ptice koje lete oko nas, uz druge znake da
smo blizu zemlje i ubrzo posle toga videsmo ljude u moru, koji su imali vrlo neobiam
metod jedrenja, jer su istovremeno bili i brodovi i putnici. Rei u vam kao je to izgledalo;
leali su na vodi i nasred sebe su imalli jedro i u rukama drali deo ueta dok ih je nosio
vetar. Druge koje smo videli su sedeli na velikim buradima, voeni delfinima koji su bili
upregnuti i vukli teret za sobom: nisu pobegli od nas niti su pokuali da nas ozlede; ve su
plivali naokolo bez straha, zagledajui paljivo na brod i bili veoma zapanjeni njime.
Sada je bilo ve veoma mrano i ugledasmo malo ostrvo nastanjeno enama, koliko
smo shvatili i bile su veoma mlade i lepe. Ostrvo se zvalo Kabalusa a grad Hindamaria.
Zastadoh na kratko jer su me misli varale, video sam nekoliko kosti i lobanja ljudi na tlu;
pozivanje svojih ljudi, uzimanje oruja i pravljenje buke smatrao sam nesmotrenim.
Umesto toga izvukao sam slez i veoma usrdno sam se molio da pobegnemo od trenutnog
zla; i ubrzo potom, poto su nam neki stranci pomogli primetih umesto enskog stopala
kopito magarca. Tada izvukoh ma i vezah je i insistirao sam da mi kae istinu u vezi svega
to se tie njih. Protivno svojoj volji obavestila me je da su ona i ostatak ena stanovnici
koji pripadaju moru i da se zovu Onoskili i da ive od putnika koji nabasaju ovamo. Mi ih
opijemo. Ree ona. I kada zaspu mi zavrimo sa njima. Ubrzo poto mi to ree ostavih
je vezanu i dooh do kue, pozvavi svoje drugare i okupih ih, pokazah im kosti i dovedoh
ih do ene, kada ona iznenada nesta u vodi. Zabih ma za njom a voda se pretvori u krv.
Odmah smo produili do broda i otili. U nastanku dana opazismo kontinent za koji
smo smatrali da lei direktno nasuprot naem. Ovde smo se, poto obavismo religiozni
ritual, i izrekli molbe, dogovorili ta dalje da radimo. Neki su bili miljenja da poto
doemo do obale trebamo da se ponovo vratimo; drugi su bili za to da ovde ostavimo brod
i da uetamo u sredite zemlje i potraimo naseljenike. Dok smo raspravljali o tome digla
se estoka oluja i ponela nam brod ka zemlji i razbila ga u komade. Pokupili smo oruje i
ono malo preostalih stvari i jedva doplivali do obale.
Eto takve avanture su nas zadesile za vreme putovanja, na morima, ostrvima i u
vazduhu, u kitu, meu herojima i u zemlji snova i konano meu Bukefalima na Onosilei.
Ono to smo sreli sa druge strane sveta bie ispriano u sledeoj knjizi.
40
41
NANOTEHNOLOGIJA
Nano (nano; simbol n) je prefiks u SI sistemu jedinica koji oznaava faktor od 10-9.
esto se koristi kao prefiks za jedinice vremena i duine, na koje se nailazi u elektronskim
i kompjuterskim sistemima, kao npr. 30 nanosekundi (simbol ns) i 100 nanometara (nm).
Potvren je 1960. godine i dolazi iz grkog , to znai patuljak.
Nanotehnologija je interdisciplinarna nauka koja ukljuuje fiziku, hemiju, biologiju,
nauke o materijalima, kao i irok skup inenjerskih disciplina. Rije nanotehnologija,
koristi se kao sinonim i za nauku i za tehnologiju. Kao nauka, nanotehnologija prouava
fizike, hemijske i bioloke osobine molekula i atomskih estica. Nanotehnologija kao
tehnologija primjenjuje istraivanja iz navedenih nauka i razliite inenjerske discipline za
proizvodnju materijala i funkcionalnih sistema sa posebnim i jedinstvenim osobinama.
Nanotehnologija kao inenjerska disciplina, odnosi se na tehnike i proizvode koji ukljuuju
strukture nanometarskih dimenzija, u rangu od 1 do 100 nanometara, a naroito one koje
transformiu materiju, energiju i informaciju, upotrebom nanometarskih komponenti sa
precizno definisanim molekularnim osobinama. Krajem 1980ih, pojam nanotehnologija
ulazi u iroku upotrebu za opis buduih tehnologija koje e se bazirati na molekularnim
mainskim sistemima, odnosno sistemima dizajniranim tako da budu sposobni da
konstruiu sloene proizvode sa atomskom preciznou. Od polovine 1990ih, upotreba
koncepta se proirila na instrumente, procese i proizvode ije su kljune dimenzije u rangu
izmeu 1 do 100 nanometara. Razliite tehnologije se uklapaju u ovu definiciju, a mnoge
mogu doprinijeti razvoju novih proizvoda i proizvodnih procesa, na primjer, napredna
molekularna proizvodnja. Progres u nanotehnologiji se moe posmatrati preko mnogih
parametara, ukljuujui preciznost, sloenost, isplativost i izbor proizvoda. Dugoroni
ciljevi nanotehnologije su atomska preciznost, arbitrarna sloenost nanostruktura, uteda u
proizvodnji i masovna proizvodnja. Kombinacija ovih ciljeva izgleda izvodljiva, ali samo
kroz vieslojni proces koji poinje sa razumjevanjem da trenutno stanje razvoja
nanotehnologije ima ograniene sposobnosti.
Tehnologije koje se koriste u nanotehnologiji su vrlo razliite, brzo se mijenjaju, a
esto nisu meusobno povezane. Tipini proizvodi nanotehnologije su nanoestice, fibre i
filmovi razliitih materijala i struktura. Tu su takoe litografske nanostrukture za
elektronska integralna kola, strukture nastale spontanim dodavanjem molekula, odnosno
autosklapanjem, kao i vrsti hrapavi, ili porozni nanomaterijali. Mediji i materijali koji se
koriste za proizvodnju nanostruktura i nanotekstura, esto meusobno nemaju mnogo
zajednikog, a nalaze praktinu primjenu poev od proizvodnje odjee otporne na fleke pa
sve do naprednih elektronskih komponenti. Mnogi tipovi nanotehnologija su nasljednici
naunih istraivanja iz ve postojeih nauka, ali sada pod novim imenom.
Nov prodor u tehnologiji nanocevica
- Prefiksom nano ozvaava se neto to je milijardu puta manje od metra, a
nanocevice su, po mnogima, materijal budunosti. U osnovi, nanocevice su tanki listii
grafita, smotani u tubu, a u zavisnosti od toga u kom pravcu je tuba smotana mogu da
42
imaju svojstva metala ili poluprovodnika, od kojih mogu da se proizvode tranzistori.

Medjutim, pri proizvodnji nanocevica sa jednostrukim zidom dobija se meavina onih sa
svojstvima metala i onih sa svojstvima poluprovodnika. tavie, poluprovodnike
nanocevice su razliitog prenika, a svaka od tih veliina ima drugaija elektronska ili
optika svojstva. Nije teko zamisliti koliko je komplikovano cevice milijardu puta manje
od metra razdvajati na metalike i poluprovodnike, a o sortiranju po veliini i da ne
govorimo. Ali upravo taj problem uspeli su da ree naunici amerikog univerziteta Rajs, u
Hjustonu. Najpre su konstruisali usku elektrinu komoru i opremili je nizom
mikroelektroda koje stvaraju neravnomerno elektrino polje. Kada se u komoru ubrizga
tenost u kojoj plivaju izmeane nanocevice, ustanovljeno je da se one u neravnomernom
elektrinom polju grupiu po svojstvima u razliitim delovima komore. Naunici se nadaju
da e na osnovu ovog otkria uspeti da konsruiu automatski uredjaj za sortiranje
nanocevica, to obeava napredak u proizvodnji nove generacije veoma malih i veoma
brzih kompjuterskih procesora.
Zamislite maine koje kao kamioni ubretari unutar tela unitavaju, bezbedno
smetaju i iznose tumorske materije ili otrove iz organizma. Zamislite da na jednom zrncu
ibice imate smeten informatiki sadraj 2000 CD ROMa sa i bezbedno ouvan! Zamislite
da je baterija za napajanje cele jedne zgrade elektrinom energijom smetena u cev veliine
ljudske dlake. Zamiljajte slobodno - a za tri do pet godina, svet nano dimenzija e biti sa
nama zajedno, u skoro svemu. Veina maina, sredstava, ureaja sainjenih od molekula
ponaaju se kao molekuli, to e rei imaju sposobnost da se samokoriguju, lee i
razmnoavaju, mada vie upotrebljavamo re replikuju. Polje dejstvovanja ovakvih maina
ogranieno je jedino granicama ovekove mate . Nanotehnologija podrazumeva polje
istraivanja i razvoja koje jo uvek za veinu predstavlja nepoznanicu. Ipak, naunici,
tehnolozi, matematiari, fiziari punih dvadeset godina aktivno doprinose razvoju
nanotehnologije. Zato sada moemo rei da je ostvaren znaajan napredak.
Iako neverovatno, daljim razvojem ba ove grane moi emo, sasvim tano izraeno,
"da nahranimo gladne, da iskorenimo bolesti, da osvojimo svemir". Uskoro ? Ne, nikako
nije dobro upustiti se u predvianje sa ovako dinaminim procesima. Evo kako je sve
poelo. Davne 1959. fiziar Riard Finmen je odrao predavanje naslovljeno kao "Na dnu
posude ima najvie mesta". Tu je on, izmeu ostalog prvi put zvanino pozvao astronome,
fiziare i matematiare, ali i ostale naunike da se "za neko vreme okanu posmatranja na
velikim skalama, ve da se usmere prema celom jednom univerzumu smetenom na skali
nano-mernih jedinica". Tek 1970. Erik Dreksler, nauni publicista izdao je roman "Nano",
koji je postao doslovce Biblija za sve koji bi eleli da se upoznaju i kasnije bave nanotehnologijama. Sada prvo upozorenje: iako govorimo o "nanotehnologiji", sadraj
podrazumeva ono to se odnedavno zove MNT ili "molekularna nano tehnologija". Ovom
vrstom tehnologije umesto atoma, objekti, maine, sredstva grade se iskljuivo
molekulima. Ono to je najatraktivnije, a dolo je kao vrsta nuz-pefekta jeste injenica da
se "veina maina, sredstava, ureaja sainjenih od molekula ponaaju kao molekuli, to e
rei imaju sposobnost da se samokoriguju, lee i razmnoavaju, mada vie upotrebljavamo
43
re replikuju". Dreksler je u meuvremenu napisao jo knjiga. Sve su ule u korpus

"neophodnog tiva" za sve koji bi da se bave nanotehnologijama. Tu su "Kreativne maine"
i "Nano sistemi". Treba imati na umu da je nanotehnologija "oslonjena" na stubove svog
razvoja , a to su : fizika, hemija, biologija i genetika, kao i informatika i mikroinenjering.
U poslednje vreme nanotehnologija se sve vie saobrauje podeli na "SUVU" (naslanja se
na fiziku, mehaniku i mikroinenjering) i "VLANU" (vie se bavi genetikom i
biologijom). Uskoro e svima biti dostupne specijalizovane nano maine koje imaju
mogunost samoumnoavanja i rada u izmenjivim timovima, od pojedinanog angamana
do rada kao deo tima. Polje dejstvovanja ovakvih maina ogranieno je jedino granicama
ovekove mate. Ve postoje mali "buldoeri" koji se kreu neometano kroz arterije i
uklanjaju, kao pravi buldoeri nagomilane proizvode loeg protoka, uz put vre potrebne
popravke zida arterije i javljaju centrali ako snime neto to zahteva analizu ili
reprogramiranje naredbodavnih funkcija. Takoe, ovi nano-pomonici mogu da stalno ive
u belim krvnim zrncima i obogauju ih saznanjima o moguim zloudnim virusima ili
bakterijama, tako da im menjaju genetski program u skladu sa novonastalom situacijom.
Ipak, najvie su nano tehnologije postigle u razvoju softvera i hardvera u daljem razvoju
raunara toliko bitnih komponenti. Dekslerovi instituti su ve napravili nekoliko serija
molekularnih kompjutera. Na stranu to mogu biti praktino neunitivi, to se sami
popravljaju i zamenjuju , po principu ivih elija, svoje nefunkcionalne delove, ve su
nezamislivo smanjili dimenzije krajnjeg proizvoda. Istina, jedino ogranienje ovekovog
korienja oka i ruke ili nokta stoji na putu daljem smanjenju ovih kompjutera. Pa, ve sada
jedna mona maina u informatikom smilu kontrolie podatke kontrole letenja amerikog
civilnog vazduhoplovstva i aurira dnevni promet novca za 20 milijardi korisnika
istovremeno. Inae, cela maina sa interfejsima, napajanjem zaprema 20 kubnih
nanometara. Ne zaboravite: to je dvadeset MILIJARDITIH delova jednog kubnog metra!
Evo ta je Betarie Garsija, nauni komentator "Heralda" napisala o
nanotehnologiji.
Budunost nauke i tehnologije lei u malenom svetu, tako malom da ga golim okom
ne moemo videti. iroko poznata kao termin, nanotehnologija, trenutno je "vrue" mesto u
razvojnim planovima mnogih.
Ka nanotehnologiji ve poglede upravljaju razni investicioni fondovi i neke vladine
organizacije. Nano dimenzije zaprepauju ljude. Evo jednog poreenja: jedna nano taka
naneta pored take na ovom tekstu ne bi bila uoena. Ali, zato bi MILION nano taaka bile
jednake taki na kraju ove reenice .
U Centru za integrisane nanosisteme, amerike Nacionalne naune fondacije, tim
naunika predvoen Aleksom Zetijem, sa Kalifornijskog univerziteta, napravio je radio
prijemnik od jedne jedine ugljene nanocevice. Za one koji to jo ne znaju, nanometar je
milioniti deo metra, a nanocevice su siuna uplja vlakna, sastavljena od pravilo
rasporeenih molekula ugljenika, to im daje veoma neobina elektrina i mehanika
svojstva. Pomenuti radio sastoji se od jednog jedinog ugljenog vlakna, irokog svega
44
nekoliko molekula i dugog nekoliko stotina nanometara, iji jedan kraj je zalepljen za
katodu od tungstena. Oko jednog milionitog dela metra od nje postavljena je anoda od
bakra. Kada su elektrode prikljuene na bateriju, mlaz elektrona poeo je da preskae mali
jaz izmeu vrha nanocevice i anode, ali u ritmu radiosignala iz oblinjeg radiopredajnika.
Promenom duine nanocevice naunici su menjali njenu rezonantnu frekvenciju dok nije
poela da vibrira u ritmu melodije koja je emitovana. Drugim reima, cevica je
istovremeno funkcionisala kao antena, antensko kolo, demodulator signala i pojaava.
Njene vibracije menjale su u istom ritmu struju elektrona koji su stizali na anodu. Taj
signal mogao je dodatno da se pojaa i da se uje u zvuniku. Nema sumnje da e ovaj
ureaj ui u istoriju elektronike kao prvi radioprijemnik 10 hiljada puta manji od debljine
dlake iz ljudske kose.
Sagraen prvi funkcionalni nanogenerator
Istraivai Tehnolokog instituta drave Dordije, jednog od najpoznatijih
amerikih tehnikih univerziteta, objavili su da su sagradili funkcionalni nanogenerator
koji koristi mehaniku energiju sopstvenog okruenja za proizvodnju jednosmerne struje.
Nanogenerator koji su napravili istraivai Tehnolokog instituta drave Dordije ,Ovo
dostignue moglo bi da otvori put ka razvoju mikroskopski sitnih maina za razne namene.
Sagradjeni nanogenerator nema magnet i namotaje ice, niti obrtne delove. Njegov koncept
zasniva se na principu piezoelektriciteta, odnosno osobine nekih materijala da pod
mehanikim pritiskom daju slabu struju. Uproeno reeno, generator izgleda kao kutijica
sa elastinim poklopcem i dnom prekrivenim tankim slojem cinkovog oksida, u koje su
pobodene nanoiice od istog materijala. Elastini poklopac sa svoje unutranje strane ima
hiljade malih iljaka od silikona prekrivenih platinom. Kada neka spoljna mehanika sila pritisak vazduha, pritisak krvi u krvim sudovima ili neka druga vrsta vibracija, deluje na
elastini poklopac kutijice, nanoiice od cinkovog oksida dodiruju iljke od silikona i
predaju im svoj elektrini naboj, pa se izmedju poklopca i dna kutijice javlja razlika u
naponu. Naunici kau da, za razliku od materijala u baterijama, cinkov oksid nije
toksian, to znai da bi jednoga dana ovakav generator mogao praktino veito da pokree
mikroskopski sitne medicinske instrumente u ljudskom telu. Nema sumnje da e se o
nanogeneratorima jo mnogo uti.
ta se moe uporediti sa uzbuenjem zavirivanja u najsiunije i sklapanja
svakojakih skalamerija od pojedinanih atoma?
Profesor dr Milan Damnjanovi, sa Fizikog fakulteta u Beogradu, prologodinji
slavodobitnik nagrade Marko Jari (sedmi po redu), verovatno najuglednije u nas, prouo
se i izvan naih granica svojim dostignuima u nanotehnologiji. U razgovoru za Politiku
on ovo odlije skromno pripisuje i svojim preteama i dananjim saradnicima.
Jo 1999. ste odredili tanu simetriju jednoslojnih i vieslojnih nanocevica. Da li
ste se time prouli izvan naih granica?
Prvi rad koji pominjete usmerio je naa istraivanja, a rezultate su oko 350 puta
citirali strani autori. Uspostavili smo plodnu saradnju u zajednikim programima s nekoliko
45
vanih evropskih istraivakih grupa, a lanovi nae su recenzenti u, praktino, svim

vanim asopisima za ovu oblast. U tom smislu odgovor glasi da.
Otkrili ste i dokazali slobodno kretanje zidova u vieslojnim nanocevicama.
Smatrate li to temeljem naroitih nanomaina?
Za pojedine tipove nanomaina to jeste, svakako, teorijski osnov i objanjenje.
Plod tih istraivanja jeste kompjuterski program (POLSym), jedan od najuspenijih
u nanofizici, a i fizici kristala. Ko su mu tvorci i ta on izvrava?
Program POLSym se moe primeniti za izraunavanje energija kod nanocevica ili
polimera (periodini sistemi du jednog pravca). On je originalan i u naoj grupi se
usavrava desetak godina, a uspenost zasniva na korienju pune simetrije; drugim reima,
na radu s najmanjim delom koji pomou transformacija simetrije stvara (generie) ceo
sistem. Kod lanca je dovoljno gledati jednu kariku, a kod ugljenikove (karbonske)
nanotube jedan atom.
Pre gotovo 30 godina grupa istraivaa Fakulteta za fiziku u Beogradu, predvoena
akademikom Fedorom Herbutom i nedavno preminulim profesorom Milanom Vujiiem,
zapoela je izuavanje linijskih grupa ili simetrija monoperiodinih sistema i njihovih
kvantno-mehanikih primena. Neto kasnije sam se i ja prikljuio; s nama je bio dr Ivan
Boovi, prvi dobitnik nagrade Marko Jari. Prva verzija programa POLSym je doktorat
Ivanke Miloevi, danas profesora.
Odlazak osnivaa u inostranstvo ili penziju poklopio se s pojaanim prouavanjem
nanotuba. Kao novi rukovodilac programa shvatio sam da je to oblast u kojoj, zahvaljujui
prethodnom radu, imamo komparativne prednosti. Prikljuili su nam se mlai saradnici,
danas docenti Tatjana Vukovi i Edib Dobardi, i asistenti Boidar Nikoli, Saa
Dmitrovi, Bora Daki i Zoran Popovi. U ova uspeh ugraen je rad svih pomenutih.
Kako je mogue iz jednog jedinog atoma izvui nanocevicu? Nije li to
maioniarski trik naunika? emu ta nevidljiva slamica slui?
Simetrija generie nanotubu iz jednog jedinog atoma, i u tom smislu moe se rei
da one spadaju u najsimetrinije pojave u prirodi. Teorijska fizika jeste jedna vrsta magije
povezivanja, naizgled, nezavisnih opaanja u odrivu (konzistentnu) celinu. to se
nanocevica tie, mogunosti primene su ogromne, u ovom trenutku nesagledive; za svaku
potrebu moete nai odgovarajuu.
Da li je nanotehnologija kao to pobornici obeavaju najvea i najzelenija
industrijska revolucija ikad viena?
Sve ukazuje na to. Meutim, uvek se pitam koliko su ljudi u stanju da od najboljih
stvari naprave najvee pretnje i katastrofe.
Za Erika Drekslera kau da je deda, da li je Riard Fejmen pradeda? Ko je, u stvari,
prvi uzviknuo to je nano?
Iskreno, nikad nisam obraao panju na takve stvari. Mislim da ovde i ne postoji
kum, jer je naziv prirodno doao od nanometra, milijarditog dela metra, duine koja
opisuje veliine predmeta koje prouavamo. Naravno, danas nano oznaava sloen skup
naunih i tehnolokih oblasti.
46
Nije li ovo najizazovnije nauno traganje jo od Adama i Eve?

Naravno, veoma je uzbudljivo, s praktino svakodnevnim novostima. No, siguran
sam da je to to privlai, zapravo, zajedniko svim naukama.
Oko 60 zemalja pokrenulo je nacionalne (nanotehnoloke) programe. Srbija je
neto slino nagovestila pre godinu dana i stala. Znate li razloge?
Ako pitate zato su sve te zemlje reile da im prioritet bude N&N (opteprihvaen
logotip za nanonauke i nanotehnologije), odgovor je oigledan. Kao nikad ranije oekuje se
da e unaprediti uslove ivota. Srbija je, zaista, poela neto u tom smislu, no mi uvek
kasnimo. Mislim da dobar deo ljudi koji su pohrlili pod ovu zastavu jedva da razume o
emu se radi, to se dogaa i u drugde. Stoga odreeni oprez nije lo, dakle provera ima li
rezultata pre veih ulaganja, jer nemamo dovoljno para za greke.
Vie od 200 nanoproizvoda se uveliko prodaje u svetu. U kojim se podrujima
najvie koriste?
Prioritetne oblasti su elektronika i telekomunikacije, ali i medicina s farmacijom.
Naravno, ima i zloupotreba. Recimo, uplaio bih se nanopomada koje se ovde
reklamiraju.
U 2000. godini IBM je jedini ulagao, danas (2006) gotovo da nema kompanije s
liste Forjun 500 koja to ne ini. Ima li ih kod nas?
Nisam upoznat da je naa industrija osvojila neke nanotehnologije, a ne bih bio
iznenaen da jeste. Nije to tako teko. S druge strane, kad ste uli da je ma koja industrija
kod nas uloila u istraivanje? Vie novca u nauku ozbiljnih zemalja dolazi tako, a ne iz
budeta.
Kako neto to je toliko malecno moe da proiri jaz izmeu bogatih i siromanih?
Taj jaz iri apsolutno svako dostignue. ak i u okviru iste zemlje ili regiona.
Hoe li se u bliskoj budunosti nanomaine samoumnoavati? Kakva se pretnja u
tome skriva?
Pokuavam da ostanem fiziar, mada volim naunu fantastiku. Ako ovek bude
hteo, umnoavae se. A pretnje mogu biti svakojake, od onih koje smo ve gledali u
filmovima do sasvim sluajnih.
Iskrsava bojazan da najrazvijeniji preko nanotehnolokih patenata uspostave
monopol i kontrolu nad intelektualnom svojinom celog sveta?
Mislim da takvu kontrolu uveliko imaju. Da nisu patenti Nikole Tesle prvo nas
prosvetlili?
Strahujete li od upozorenja iz 2000. da bi ljudi mogli postati ugroena vrsta u 21.
veku, zbog robotike, genetikog inenjerstva i nanotehnologije?
Kaem vam: ne bavim se takvim pitanjima. Oigledno je da je deo ovekove
svesti, naprosto, zloupotreba te svesti. Tako da je svako strahovanje razumljivo, ali teko
da se bilo ta moe zaustaviti. A kad se uporede dobici i usputna zla u razvoju civilizacije,
ini mi se da vie volim klima-ureaje nego strah od svega i svaega u nedirnutoj peini.
Jeste li poznavali pokojnog profesora Marka Jaria? ta istoimena nagrada znai
fiziarima?
47
Poznavao sam ga sa studija, bio je dve godine stariji, a i kasnije smo ostali u vezi.
U stvari, dobar deo njegovog istraivanja bio je posveen simetriji. Nagrada je priznanje za
uspean rad, i to se mene tie tano to znai. Kolege su to, naravno, zapazile, a ve sam
rekao da Srbija nije zemlja fizike, mada bi mogla to da bude po talentu i rezultatima.
Uivate li u svom poslu?
Da, veoma.
*
Naunici koji se bave istraivanjem u udesnoj oblasti NANO tehnologije skoro
neprimetno menjaju na ivot. Deava se tiha revolucija. Njeno je ime je Nanotehnologija
koja bez velike pompe donosi veliki broj tehnikih novina, a neke od njih granie se sa
udom, kao to je novi materijal proizveden na Teksakom Univerzitetu u Dalasu. Radi se
o otkriu iz 2004. godine , profesora Rej Baughmana, i njegovog istraivakog tima. Ovaj
materijal je jai od elika, providan i neverovatno lak. 10 000 kvadratnih metara, dakle 1
hektar ove materije teio bi samo 280 grama.
Novootkriveni pronalasci su pantalone koje ne primaju fleke ili na primer arape u
kojima se ne znoje noge, prozori koji se ne prljaju, toaleti koji sami sebe iste, teniske lopte
koje ne gube elastinost, lopte za golf koje u letu koriguju svoju putanju; za ova dostignua
moemo zahtvaliti izletu istraivaa u siuni svet materije nanu. Prefiks "nano" potie od
grke rei "nannos" to oznaava neto siuno, a pod "nanotehnologijom" se podrazumeva
istraivanje i manipulacija materijom u sferi ispod 100 nanometra (nn) to znai da se radi
o redu veliine molekula i virusa. Deset spojenih atoma vodinika imaju duinu jednog
nanometra, a jedan milion nanometra ini jedan milimetar. U nano svetu ne vae stara
pravila. Male stvari se ponaaju drugaije. Time se moe objasniti razvoj mnogih novih
proizvoda kao to je toaletna koljka koja je obloena super glatkom glazurom sa rupicama
mikroskopske veliine prenika manjeg od 30 nanometra. Poto su rupice manje od
bakterija ili budji, na poroznoj povrini ne postoje uslovi za stvaranje naslaga i razvoj
bakterija. U Kanadi ve postoje takvi toaleti. Istraivai krejirauju majune tvari sa
zapanjujuim svojstvima. Na primer "Carbon nanotubes" nano cevi od ugljenika, je paradni
konj nanotehnologije, navodi Kris Papadopulos ef katedre za istraivanje nanotehnologije
na Univerzitetu Viktorija u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija. Ugljenik koji se u
formi grafita koristi u olovkama je mek i lomljiv, dok je nano cev od ugljenika koja se
sastoji iz veoma tankog grafitnog sloja u formi cevi prenika manjeg od pola nanometra
vra je od elika sto puta, a pri tom je est puta laka. Nano cev je najtvdji i materijal
najstabilnije forme koju poznajemo, pritom i jedan od najboljih provodnika toplote i struje
na svetu. Nano cev moe da transporutuje sto puta vie struje od bakarne ice. Svi ele
nano cevi kae Benoit Simart, vodei naunik na Nacionalnom istraivakom Konsilu
Kanade u Otavi, skraeno NRC.
Nano cevi su skupe i nema ih dovoljno. Godinja svetska proizvodnja iznosi samo
300 kilograma, a cena je 1000 dolara po gramu, to je pedeset puta skuplje od zlata. NRC
je zajedno sa partnerskim univerzitetom Cherbrook patentirala postupak kojim je mogua
proizvodnja velike koliina ugljenikovih nano cevcia, preinika 1,4 nanometra. Simard
48
objanjava: "Mi danas moemo da proizvedemo jedan kilogram dnevno, to je dvostuko

vie od aktuelne svetske produkcije, tako da e cena moi znatno da se snizi. Za nano ceni
od ugljenika postoje velike upotrebne mogunosti. NRC upravo pokuava da njihovu
ogromnu snagu iskoristi ugradjujui ih u druge materijale. Prema vidjenju koncerna Boing
nano cevice ugljenika mogu se ubudue koristiti za bolji uinak u avio industriji. Jedna od
najfascinantnijih mogunosti korienja nano materijala je ideja nastala u kovanici Rej
Baughmana. Re je o novoj metodi kojom se nano cevi mogu uplitati u vlakna koja su
etiri puta jaa nego paukove niti, inae najvre strune koje se mogu nai u prirodi. Zbog
dobre provodljivosti struje, od nano niti bi ubudue mogla da se pravi inteligentna odea
koja zadrava toplotu, potencijalno titi od vatrenog oruja, a preko ugradjenih senzora
regulie sopstvenu temperaturu. Od nano vlakna bi mogla da se izrade nosee sajle za
mostove i dunom prevazidju sve to je do sada vidjeno. Postoje i Baugmanove ultravrste
i super lake folije koje su izuzetno podesne za solarne uredjaje. Kris Papadopulos
objanjava da se ove folije mogu koristiti i na svemirskim putovanjima.
Nano tehnologija moe da se koristi i u borbi protiv bakterija ili virusa. Firma
Nucryst Pharmaceuticals u kanadskoj provinciji Alberta proizvela je medicinski uredjaj
koji povezuje naraodnu medicinu iz prolih vremena i stvoreno novo znanje. Jo su stari
Grci upotrebljavali srebrni prah u leenju rana tako to su na opekotine stavljali srebrni
puder usitnjen do veliine nana, to je imalo bolje dejstvo nego kada se koriste krupniji
granulati. Farmaceutska firma Nucryst je otkrila staru metodu leenja i dalje je usavrila.
Delii nano prodiru u kou i deluju kontinuirano to omoguuje da se zavoji kod opekotina
menjaju samo jednom nedeljno, ranije se to moralo raditi vie puta dnevno i za pacijente je
bilo jako muno i bolno. Profesor doktor Gari Sibald sa Univerziteta u Torontu, koji je i
naelnik jedne klinike za kone bolesti kae: Korienje ovih metoda donelo je veliko
poboljanjue u leenju i previjanju 70 posto pacijenata sa teko zaleivim hroninim
ranama. Mast za leenje ekcema proizvedena po metodama nanotehnologije ve se kliniki
ispituje u Kanadi.
Linda Pilavski profesorka Onkologije na Univerzitetu u Alberti, koja je i vodea
naunica na Kanadskoj istraivakoj katedri za Bio - medicinu nano tehnologije naroito je
zainteresovana za pacijente koji boluju od multiple Myelom, vrste raka kotane sri, bolesti
koja se po pravilu zavrava smru. Pacijenti oboleli od ove vrste raka mogu maksimalno da
poive od 3 do 5 godina. Profesorku posebno zanima pitanje: Zato uvek dolazi od
povratka bolesti? Tako je ona zajedno sa kolegom Krisom Bakhousom razvila "Lab -on-achip" laboratoriju na ip karti nadajui se da e reiti zagonetku problema povratka bolesti.
Njena mini laboratorija treba lekarima da dostavlja rezultate testova bolesti raka, tako da
lekari mogu da dobiju informacije pomou analiza genetskog materijala pojedinih eija.
Zahvaljujui napretku u selekciji gena danas je tako neto izvodljivo i uz veoma mali
uzorak krvi kotane sri i tkiva elija tumora. Uzroci bolesti su i dalje otvoreno pitanje, ali
se mini laboratorija uspeno koristi za dobijanje podataka o anomaliji hromozoma kod
bolesti raka kao to je multiplen Myelom. Takvi podatci mogu da daju objanjenje o tome
da li pacijenta treba podvrgnuti konvencionalnoj hemo terapiji i transplataciji matinih
49
elija, ili mu je potrebna novija bioloka terapija. I kod dece sa akutnom limpatinom
leukemijom ovi testovi lekaru olakavaju izbor najbolje terapije. Lab-on-a- chip klinikim
lekarima daje mogunost da odrede terapiju koja tano odgovara odredjenom pacijentu
kae profesorka Linda Pilarski. Time je pacijent potedjen terapije koja mu ne pomae.
Pilarski kae da se sa ip tehnologijom moe ustanoviti od koje vrste gripa neko boluje, i
da li u sebi nosi virus SARS ili EJDS.
Zahvaljujui tehnici koja omoguuje uvid u strukturu prirode do poslednjeg atoma,
nano tehnologija je poveala mogunosti oponaanja prirode. Baret Bushan, profesor
mainstva na dravnom Univerzitetu Ohajo u Americi u potrazi za super glatkom
povrinom imitirao je listove lotosa, biljke iji listovi imaju naroito izraenu sposobnost
da odbacuju vodu. Povrina lista izgleda kao da je impregnirana voskom, ona je prekrivena
velikim brojem siunih elija mirkoskopske veliine koje odbacuju kapi vode. Profesoru
Bushanu je uspelo da razvije polimernu foliju iste takve glatkoe.
Stavljanjem folija na stakla za prozore mogli bi se dobiti prozori koje vie nikada ne
treba prati, kae Bushan. I profesor hemije na Univerzitetu Alberta Hicham Feniri i vodei
naunik na kanadskom Univerzitetu za nano tehnologiju sledi slian kurs. On je eleo da
postigne da funkcije vetakog zgloba budu kao prirodne. Organizam moe prema
vetakom kuku ili zglobu od titana da se odnosi kao prema stranom telu i moe da ga
odbaci. Feniri je uspeo da razvije perfektnu imitaciju prirodnog proteina kolagena - kojim
se uz pomo nano tehike oblae titan, a na tom sloju se lageruju elije kostiju. To je jako
vano jer se razvojem kostiju vetaki zglob bolje integrie u tkivo. Zahvaljujui ovom
procesu, oporavak tee mnogo bre nego kod titana koji nije obloen kolagenom.
U nano svetu ak i najminimalnije razlike mogu da dovedu do razlika u funkciji.
Prema profesoru Tedu Sargentu koji predaje na univerzitetu u Torontu, po merilima nano
materija se moe podeavati slino strunama na gitari, iji ton zavisi od duine i
zategnutosti ice. Ako se promene kvantne take materije, onda dolazi i do promena njene
boje. Tako se moe iz jednog jedinog materijala proizvesti dobiti citava paleta boja.
Sarget je izradio napravio,nanometarsku skalu od tri tacke, ako sija plava boja ona
oznacava 3 nanometarske tacke ,crvena boja 4 nanometarske take ,a ako daje infra crveno
svetlo ili zrai toplotu ,onda se oznaava kao nanometarska taka 5 .Podesavanje materije
moze da bude kljuc za proizvodnju jednog jeftinog i fleksibilnog solarnog uredaja ,koji
sunanu energiju uspeno pretvara u elektricnu struju .Dosadasnje solarne elije mogle su
da akumuliraju suncanu energiju samo dok je vidljva, tokom dana.
U januaru 2005 Sargent je u asopisu Nature Materials objavio da sa njegovom
kvantnom tackom 5 moze da se proizvede jedan fleksibilan material koji bi apsorbovao
energiju infra crvenog zracenja i pretvarao je u elektricitet.On kaze da se ovaj materijal
sada mora kombinovati sa ve postojecim kolektorima za vidljivo zraenje i onda bi smo
mi mogli da konstruisemo Portabl sa solarnim elijama ili mobilni solarni tepih ,koji bi
posle mogli da postavimo na krovove kua ili na automobile.Prema proceni profesora
Sargenta, korienje suneve energije za 20 godina bie ostvarvo i jeftino, tako da emo
50
sopstvenu energiju proizvoditi, a mogli bismo da koristimo i automobil koji se sam napaja
gorivom.Nano tehnologija uticae na sve i promenie svet.
Mikroskopski siuni mehaniki uredjaji, nazvani nanomaine, sve su blie
stvarnosti. Grupa istraivaa na Tokijskom univerzitetu izvestila je nedavno da je uspeno
kombinovala dva mehanika uredjaja na molekularnom nivou.
Jedan deo te molekularne maine lii na kljeta, ali otvaranje jednog para poluga ne
uzrokuje otvaranje drugog para, ve njegovo zakretanje za 90 stepeni. Na mestu spoja, dva
molekula na bazi gvodja deluju kao kuglini leajevi. Uljtraljubiasto svetlo dovodi do
zatvaranja kljeta, dok obino svetlo izaziva efekat otvaranja. Drugi deo ove nanomaine
sastoji se od dve pedale, nalik na peraja, smetene izmedju druga dva pica ovih kljeta.
Uvrtanje tog kraja kljeta za 90 stepeni izaziva mahanje peraja gore-dole, kao to to radi
ronilac kada ih ima na nogama. Istraivai kau da je ovo prvi uspean pokuaj da se
jednom nanomainom kontrolie rad druge. Interesantno je da za nanomaine vae
drugaiji principi od onih koji vae za mehanike uredjaje normalne veliine. Na primer,
magnetizam igra znatno veu ulogu od gravitacije, a kretanje delova zavisi od hemijskih
veza medju atomima pojedinih elemenata. Na osnovu dosadanjih uspeha neki istraivai
kau da e ve kroz pet godina biti mogue konstruisati prilino komplikovane
molekularne maine. Oekuje se da bi prvu primenu mogle da nadju u medicini, za
obavljanje malih ali vanih intervencija u ljudskom telu.
Naunicima je polo za rukom da proizvedu crvolikog robota toliko malog da je
potreban mikroskop da bi ga uopte mogli videti. ta vie, njih dvadeset hiljada je mogue
poreati u kolonu na jedan dinar! Ovaj siuni robot je irok oko 60 mikrona (kao ljudska
vlas) i dug 250 mikrona, i predstavlja najmanji mikrorobot sa beinom kontrolom ikada
napravljen u svetu. "On je nekoliko desetaka puta krai i hiljadama puta laki od bilo kojeg
prethodno stvorenog upravljivog' mikrorobota," kae konstruktor sa Dartmouth
Univerziteta, Bruce Donald. "Kada kaemo 'upravljivog', mislimo na isti nain kao i auto,
dakle na mogunost da upravljamo njegovim kretanjem u svim pravcima po ravnoj
povrini, i to u smeru koji mi odaberemo. On se ne kree na tokovima, ve gmie kao neki
silicijumski crvi, pravei desetine hiljada 10nanometarskih koraia svake sekunde.
Skree na taj nain to izbaci jednu silicijumsku 'nogu' i okrene se oko nje poput
motocikliste koji pravi otar zaokret izbacivanjem noge."
Zbog mogunosti kretanja na inovativan nain (uvijanjem) i obzirom na to da je
wireless, ovaj robot moe slobodno da se kree bez ica ili ina, koje su ograniavale
radijus predhodnim generacijama mikrorobota. Strategija gusenice je pomogla
istraivaima da izbegnu neke od osnovnih problema mikrorobotiara.
"Mainice ove veliine imaju nezgodnu osobinu da se lepe za sve za ta se dotaknu,
kao to se pesak lepi za stopala na plai, " objanjava inenjer Craig McGray sa
Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju. "Zato smo napravili mikrorobote bez
ikakvih tokova ili pokretnih zglobova koji bi mogli da prave smetnje. Umesto toga, ovi
roboti se kreu savijanjem tela poput gusenica. U odnosu na svoje dimenzije, ove naprave
51
se kreu zapanjujue brzo." Za pokretanje, roboti koriste dva nezavisna akumulatora

robotove "miie". Jedan je za kretanje napred, dok je drugi za skretanje. Poto nije u
mogunosti da koristi neki unapred smiljen program za svoje kretanje, ravna se prema
elektrinim signalima koje dobija putem mree elektroda po kojima se kree. Ta mrea
takoe snabdeva robotia i energijom potrebnom za njegovu etnju. Ovi i slini
mikroroboti e uskoro moi da npr. pribavljaju informacije o raznim vidovima bezbednosti,
da ispituju i popravljaju integralna kola, istrauju opasne sredine, pa ak i da upravljaju
odreenim ljudskim elijama ili tkivom.
Nedavno su naunici napravili najmanji motor na svetu. Stotine njih je mogue
smestiti u prostor veliine take na kraju ove reenice. Pogon motora se postie kretanjem
atoma izmeu dve kapljice rastopljenog metala u ugljeninoj nanocevi. Jedna kapljica je
uvek manja od druge. Kada se kroz njih propusti slaba struja, atomi polako odlaze sa vee
kapljice i prebacuju se na onu manju. Usled toga ona raste ali nikada ne postaje velika
kao ona druga da bi se na kraju odbila od one vee. Kada se dodirnu, vea kapljica brzo
upije upije one atome koje je predhodno otpustila. Ta brza energetska promena stvara
snaan zamah.
Tehnika se zasniva na injenici da povrinski napon tendencija atoma odnosno
molekula da se odupru razdvajanju postaje veoma izraan kada su u pitanju male
razmere. To je isti onaj povrinski napon koji na primer omoguava nekim insektima da
hodaju po vodi. Motor, zapravo nanoelektromehaniki naponski oscilator pokretan
povrinskim naponom, napravio je tim naunika predvoen Alexom Zettlom, sa
Univeziteta Kalifornija, na Berkliju. Iako je energija proizvedena na takav nain jako mala
svega 20 mikrovati ipak je prilino impresivna ako se uzme u obzir veliina motora.
itav ureaj je manji od 200 nanometara (nano 109), ili stotinama puta manji od
prenika ljudske kose. Ako bi se uporeivao sa relativnom snagom automobilskog motora,
ispada da je oko 100 miliona puta jai od estocilindrinog motora najnovijeg ovogodinjeg
"Porshea" zapremine 3,5 litara! Na Berkliju je 1988. godine profesor elektrotehnike
Richard Muller sa kolegama napravio prvi funkcionalni nanomotor, koji je bio veliki oko
100 mikrona (mikro 106), to je jednako debljini kose. Tek 2003. godine Zettlova grupa
je napravila prvi motor nano razmera. Prole godine su napravili nanotransporter, koji je u
stanju da pomera sitne estice poput kola u fabrici. Nanotehnoloki inenjeri pokuavaju da
imitiraju prirodu, te stvaraju ureaje atom po atom. Izmeu ostalog, nanomotori mogu da
se koriste u optikoj elektronici za preusmeravanje svetlosti, u procesu koji se naziva
optiki prekida. Futuristi smatraju da e uskoro doi dan kada e se nanomaine,
pokretane nanomotorima, kretati naim telima u potrazi za obolelim elijama i uspeno ih
"popravljati". "Oscilatori su idealni za pokretanje naprava, obzirom na to da razvijaju
veliku snagu u odnosu na veliinu," kae Chris Regan, glavni istraiva Zettlove grupe, za
"LiveScience". "Kod nanobota, na primer, ovi motori e moi da se koriste za gmizanje,
kretanje, plivanje, skakutanje ili ak letenje." Pre toga, u toku sledeih par godina, novi
motori e se koristiti u tehnologiji MikroElektroMehanikih Sistema (MEMS), izjavljuje
Regan. MEMS su siune komponente napravljene graviranjem delova na silikonskim
52
pogaama ili prostim dodavanjem tankih slojeva. Mada su manji od zrna polena, MEMS su
preveliki za nanosvet. Koriste se u takvim stvarima kao to su mikroakcelerometri, ureaji
koji pokreu automatske vazdune jastuke ("airbags"). Optiki MEMS se koriste u mnogim
sistemima kunih bioskopa. Regan ipak podsea da e prebacivanje na NEMS, nano
ekvivalent MEMS, "malo potrajati".
Naunici sve bolje i bolje manipuliu mikronski sitnim mehanikim uredjajima, koji
bi jednoga dana mogli da sainjavaju fabriice - na nivou molekula. Grupa istraivaa na
univerzitetu Rajs, u Hjustonu, u Teksasu, izvetava da je uspela da sagradi kolica sa etiri
toka, irine svega 4 nanometra. Poredjenja radi, vlas ljudske kose iroka je 80 hiljada
nanometara! Tokovi ovih nanokolica, u obliku loptica, sastoje se od po svega 60 atoma
istog ugljenika i zaista se okreu oko svojih osovina. Da bi sagradili ovo neobino vozilo,
naunici su koristili takozvani skenirajui tunelski mikroskop. Taj uredjaj radi na
principu elektronskog oblaia, svojstva svake materije, pa i metala, da na veoma malom
odstojanju od povrine zadrava oblai elektrona svojih atoma. Kada se tom oblaiu
prinese veoma otra igla, koja na svom vrhu ima jedan jedini atom na malom elektrinom
potencijalu, izmedju vrha igle i oblaia dolazi do elektrine struje, ija jaina zavisi od
medjusobne udaljenosti. Skeniranjem igle preko odredjene povrine dobija se promenljiv
elektrini signal, u zavisnosti od konfiguracije povrine koja se skenira, a taj signal se
zatim pretvara u sliku. A to se tie nanokolica, ona e posluiti naunicima da saznaju vie
o tome kako se ponaaju mehanike naprave na nivou atoma. Ono to bi oni eleli jeste da
jednoga dana grade siuna vozila koja bi prenosila atome i molekule unutar ne mnogo
veih fabrika. Poslednjih decenija svedoci smo ispravnosti Murovog empirijskog zakona o
ekponencijalnom rastu raspoloive procesorske snage i memorije (broj transistora na
jedinici povrine silicijumskog integrisanog kola se udvostruava svakih 18 do 20 meseci),
kao i neprestane trke istraivakih timova vodeih svetskih instituta i korporacija u daljoj
minijaturizaciji integrisanih elektronskih komponenti. Meutim, minijaturizacija bazirana
na osnovnim principima dananje konvencionalne silicijumske tranzistorske tehnologije
ima svojih fundamentalnih ogranienja koja joj predviaju kraj. Zato mnogi istraivaki
timovi ve dugi niz godina istrauju i predlau kvalitativno nove, esto genijalne koncepte i
tehnologije koje bi zamenile dananji nain funkcionisanja integrisanih kola i procesiranja
informacije (optiki procesori i holografske memorije, kvantni raunari, DNK procesori
itd). Pored ovih timova, postoji i odreen broj timova naunika koji smatraju da pravi put
prevazilaenja limita konvencionalne tranzistorske tehnologije nisu kvalitativno novi
pristupi, ve tzv. koncepti hibridnih tehnologija to su tehnologije koje bi predstavljale
spoj i maksimalno koristile sve prednosti kako do sada razvijenih silicijumskih tehnologija
tako i novih koncepata koji bi omoguili dalju minijaturizaciju integrisanih kola.
Jedna od grupa sa ovakvim pristupom jeste tim naunika Nacionalnog Instituta za
Nanotehnologiju Univerziteta u Alberti, predvoen Dr Robertom A. Volkovom. U svojim
istraivanjima oni su se spustili na molekularnu skalu - i uspeno doli do koncepta
jednomolekularnog tranzistora. Kao prvi korak, tim Dr Volkova je uspeo da premosti jednu
do sada skoro nepremostivu prepreku da izgradi silicijumske kristalne strukture sa
53
interkonekcijama od samo jednog molekula i da uspeno demonstrira da je mogue

kontrolisano naelektrisati i razelektrisati samo jedan, konkretan, atom na povrini
silicijumske reetke, ostavljajui istovremeno okolne atome elektroneutralne. Potom su
pokazali da, ako je interkonekcijski molekul dve silicijumske elektrode postavljen susedno
do jednog ovakvog kontrolisanog atoma, elektrino polje naelektrisanog atoma izaziva
pomeraj energetskih nivoa molekula omoguavajui ili spreavajui protok struje kroz
molekul. Na ovaj nain provodnost interkonekcijskog molekula je u potpunosti
kontrolisana naelektrisanjem tog susednog kontrolisanog atoma, tj. ostvaren je osnovni
tro-terminalni (tranzistorski) efekat na molekularnom nivou. Pri tome je dovoljan samo
jedan elektron sa kontrolnog atoma da prevede molekul izmeu dve elektrode u stanje
provodan ili neprovodan. Za ovakvu jednu akciju, tj. promenu stanja je u sluaju
tranzistora baziranih na konvencionalnoj tehnologiji potrebno oko milion elektrona! Prema
tome, integrisana kola koja bi bila izgraena od tranzistora baziranim na novom konceptu
bi troila daleko manje energije, generisala daleko manje toplote i samim tim bila sposobna
da rade daleko veim brzinama. Poto da je ovo prva uspena demonstracija novog
tranzistorskog koncepta na sobnim temperaturama (svi dosadanji slini molekularni
eksperimenti su morali biti sprovedeni na temperaturama bliskim apsolutnoj nuli da bi
efekti uopte bili primeeni), potencijal otkria je zaista ogroman. Pa ipak, iako ovi
rezultati predstavljaju kljuni korak ka molekularnoj elektronici, predstoje istraivanja
kojima bi se otklonile preostale prepreke i nova tehnologija uvela u upotrebu. Meutim,
tim Dr Volkova veruje da e te prepreke biti lako prevaziene i da e upravo njihova
otkria biti u osnovi reenja problema sadanje tranzistorske tehnologije i otvoriti put ka
minijaturizaciji elektronike na nanometarskim skalama - nanoelektronici.
Suradnja australskog inovativnog centra CSIRO i amerikog NanoTech instituta u
Dallasu mogla bi rezultirati pametnim nanomaterijalom koji arhainu tehnologiju predenja
vune iskoritava za izradu 'beskonanog' pametnog materijala iroke primjene, a sve u vrlo,
vrlo bliskoj budunosti. Izrada 'beskonanog' nanomaterijala sastavljenog od karbonskih
nanocijevi strunjacima je pola za rukom tehnologijom ispreplitanja te 'tkanja' nanocijevi
promjera od samo 10 nanometara. Dosadanji pokuaji izrade nanotkanine odreene duine
bili su osueni na propast zbog injenice da su najdua mogua izraena vlakna postojeim
principom izrade bila duine od 300 nanometara, dok se strunjaci Nanotech instituta nisu
dosjetili iskoristiti tradicionalnu tehniku poznatu ve stoljeima. Strunjaci su nanokonac
uspjeli stvoriti 'uzgojem' sloja vlakana na supstratu nazvanom 'uma nanocijevi', to
koritenjem tehnike preplitanja omoguuje njegov 'rast' do eljene duine. Novi futuristiki
nanomaterijal zbog svoje fleksibilnosti i prilagodljivosti povrini uz koju prianja
omoguuje izradu niza 'pametnih' odjevnih predmeta; od 'oklopa' za trup vojnika u akciji,
koji bi, osim zatite od lakih projektila, mogao sluiti i kao indikator povreda, do
'pametnih' zavoja koji bi povrijeenim udovima ponovo omoguili mobilnost.
- Amerika firma Alter nanotehnolodis upravo je objavila da je postigla znaajan
prodor u konstrukciji litijumsko-jonskih baterija. Ova vrlo rasprostranjena vrsta baterija
koristi se u mnogim savremenim uredjajima - kamkorderima, odnosno video kamerama,
54
digitalnim fotoaparatima, mobilnim telefonima, itd. Kada se isprazne moraju da se napune,

to obino traje nekoliko sati, a ivotni vek im je par stotina punjenja, najvie zbog zamora
materijala od kojih su napravljene elektrode. Preokret je napravljen upravo na tom polju, sa
nanotehnolokim elektrodama od oksida litijuma i titanijuma. Takve baterije imaju tri puta
veu snagu za isti nivo trokova proizvodnje, vreme punjenja skraeno je na svega
nekoliko minuta, a vek trajanja povean na nekoliko hiljada punjenja. Nauno-tehnoloka
javnost sa hvalospevima je doekala ovu vest jer ona sada otvara mnoge nove mogunosti.
Od pejsmejkera koji e raditi due, preko snanijih baterijskih builica i drugih alata, do
automobila na elektrini pogon, koji e biti bri i snaniji i sa veim radijusom kretanja.
Nanotehnologija obuhvata tehnoloki razvoj nanometrijske skale, obino od 0,1 do 100 nm.
(Jedan nanometar je hiljaditi deo mikrometra ili milioniti deo milimetra). Ovaj termin se
ponekad primenjuje i na mikroskopsku tehnologiju. Ovaj lanak se bavi nanotehnologijom,
nanonaukom i molekularnom nanotehnologijom.
Definicije i istorijski razvoj nanotehnologije

Nanotehnologija je svaka tehnologija koja koristi pojave i strukture koje mogu da
postoje samo u nanometrijskoj skali, a to je skala pojedinanih atoma i malih molekula.
Web sajt amerike National Nanotechnology Initiative definie nanotehnologiju na sledei
nain: Nanotehnologija je poznavanje i kontrolisanje materija ije su dimanzije od 1 do
100 nanometra, gde jedinstvene pojave omoguavaju nove primene. Takve pojave
obuhvataju kvantna ograniavanje koja mogu da rezultuju razliitim elektromagnetnim i
optikim svojstvima materije izmeu nanoestica i rasutih materija, Gibbs-Thomson efekat
to je sniavanje take topljenja materije kada se njena veliina meri nanometrima, a
takve strukture obuhvataju karbonske nanocevi. Nanonauka i nanotehnologija predstavljaju
proirenje polja prirodnih nauka, a fakulteti prirodnih nauka irom sveta, zajedno sa
odeljenjima koja se bave fizikom, mainstvom, bioinenjeringom i hemijom su vodei
faktori u razvoju nanotehnologije. Samo nekoliko tehnologija od svih koje u svom nazivu
imaju re nano zapravo ispunjavaju definiciju nanotehnologije, pa postoji opasnost da e
55
nanotehnologija postati sredstvo koje e razliiti naunici i preduzetnici koristiti da dobiju

materijalnu korist, bez obzira na (i obino uprkos nedostatku) interesovanja za
transformacijske mogunosti ove tehnologije. Sa druge strane, drugi se slau da je
publicitet i kompetentnost ovakvih polu-nano projekata dragocena, jer predstavlja korak
napred ka stvarnom iskoriavenju nanotehnologije. Prve koncepte nanotehnologije (mada
se jo uvek nije koristio taj naziv) je predstavio Richard Feynman u svom govoru Na dnu
ima dosta prostora (Theres Plenty of Room at the Bottom) na skupu American Physical
Society u decembru 1959. godine. Feynman je opisao proces pomou kojeg se moe
razvijati mogunost manipulisanja pojedinanim atomima i molekulima, koristei jedan
skup preciznih alata za pravljenje i rad sa drugim, proporcionalno manjim skupom, pa dalje
na dole sve dok se ne stigne do potrebne skale. U tom smislu, naglasio je Feynman, pitanja
skaliranja bi nastajala iz promene veliine razliitih fizikih pojava: gravitacija bi postala
manje vana, zategnutost povrine i Van der Waals privlaenje bi postali vaniji, itd.
Termin nanotehnologija je definisao profesor sa tokijskog univerziteta prirodnih nauka
Norio Taniguchi 1974. godine na sledei nain: Nanotehnologija se uglavnom sastoji od
obrade, razdvajanja, saimanja i deformisanja materije jednim atomom ili jednim
molekulom. U 1980-im godinama je osnovnu ideju ove definicije mnogo dublje istraio dr
Eric Drexler, u svojim knjigama Engines of Creation: The Coming Era of Nanotechnology
i Nanosystems: Molecular Machinery, Manufacturing, and Computation, i tada je termin
nanotehnologija dobio dananje znaenje. Poslednjih godina se sve vie razmatra
upotreba nanotehnologije za reavanje problema u industriji poluprovodnika. U oblasti
mikroelektronike se nastavlja sve vea minijaturizacija ureaja, a proizvodnja tranzistora sa
logikim kolom duine 65 nm ve postaje rutinska. Gustina ureaja u modernoj
raunarskoj elektronici (na primer broj tranzistora po jedinici) eksponencijalno raste, a
oekuje se da e se ovaj trend jo neko vreme nastaviti. Meutim, kako ekonomska tako i
osnovna elektronska ogranienja spreavaju kontinuirani razvoj ove tehnologije. Ipak,
poto je dananja tehnologija koja se koristi za ipove ve dostigla 65 nm skalu, tako da je
dalja minijaturizacija postala sve tea, a svi oekuju dalje poveanje brzine i smanjivanje
cena raunara. Mikroipovi su konstantno postajali manji, bri i jeftiniji zato to im
pravljenje manjih ureaja omoguava da imaju manju kapacitivnost, to omoguava veu
brzinu komutacije, a samim tim i veu brzinu procesora. Nanotehnologija obuhvata mnoge
tehnike koje se koriste za stvaranje struktura veliine ispod 100 nm, ukljuujui one koje se
koriste za pravljenje nanoica, zatim tehnike ultraljubiaste litografije, elektronskog mlaza,
fokusiranog jonskog mlaza, itd.
Termin nanonauka se koristi za opisivanje interdisciplinarnih polja nauke posveenih
prouavanju pojava nanoveliine. To je svet atoma, molekula, makromolekula, kvantnih
estica kojim vladaju povrinski efekti poput Van der Waals sile privlaenja, hidrogenskih
veza, elektronskog punjenja, jonskih veza, kovalentnih veza, hidrofobinosti, hidrofilnosti
do efekata makroskale kakvi su turbulencija i inercija. Sutina nanotehnologije je da to
vie smanjujemo materiju, tako ona poinje da dobija nove karakteristike. Nanoestice, na
56
primer, imaju vrlo interesantna svojstva i pokazale su se korisnim kao katalizatori.

Nanoestice (klasteri nanoveliina), na primer, imaju interesantne osobine i pokazali su se
kao uspeni katalizatori jo od ranije, na primer, kada je Charls Goodyear 1839
izumeo vulkaniziranu gumu ili kada su Mezoamerikanci dobili sline rezultate 2400 godina
ranije. Ako se ikada napravi nanorobot, on e biti umanjena verzija savremenih robota.
Ureaji nanoveliine e verovatno liiti na prirodne nanoureaje kao to su: proteini, DNA,
membrane, itd. Supermolekularni asembleri su dobar primer. Jedna od sutinskih
karaktetistika nanotehnologije je da se nanoureaji sami spajaju. To jest, oni se grade sami
sebe od osnovnih do sloenih struktura. Ispitivanje mikroskopskom sondom je veoma
vana tehnika zbog osobina nanomaterijala i njihove mogunosti spajanja u sloene
nanomaterijale. Atomski mikroskopi i elektronski mikroskopi mogu da se koriste za
posmatranje povrina i pomeranje atoma. Ovi mikroskopi se mogu upotrebiti za
oblikovanje struktura na povrini to e pomoi samostalnom stvaranju novih struktura.
Koristei mikroskopsku tehniku sa sondom atomi se mogu pomerati po povrini, ali to je
nezgrapno, skupo i dugotrajno, pa je zbog ovih razloga prilino jasno da gradnju
nanoureaja ne treba raditi atom po atom. Naravno, niko ne eli da spaja milijarde
tranzistora u mikroip, kada mu je potrebno sat vremena da postavi jedan tranzistor, ali ove
tehnike se mogu koristi kao pomo u samoizgradnji novih struktura. Jedan od problema
nanotehnologije je kako spojiti atome i molekule u inteligentne materijale i funkcionalne
ureaje. Supermolekularna hemija je veoma vaan alat. Supermolekularno privlaenje je
sposobnost molekule da privlai druge molekule i na taj nain same grade sloenije
strukture. U ovome sluaju, biologija je mesto za pronalaenje inspiracije: elije i njihovi
delovi su napravljeni iz polimera koji su se sami izgradili iz proteina i proteinskih
kompleksa. Jedna od stvari koja je nauno ispitana je sinteza organskih molekula
dodavanjem molekula na krajeve komplementarnih DNA vlakana, kao to su A i B (----A i
----B), sa molekulima A i B pripojenim na kraju; kada se sve to spoji, komplementarna
DNA vlakna umee vodonik u duplu spiralu, ===AB, pa se DNA molekul moe ukloniti
kako bi se izdvojio proizvod AB. Prirodne ili ljudskom rukom napravljene estice esto
imaju kvalitete i mogunosti potpuno razliite od njihovih mikroskopskih parnjaka. Zlato,
na primer, koje je hemijski pasivno pri normalnim sklama moe da slui kao potencijalni
hemijski katalizator u nanaoskalama. estice nanoveliine (prenika nekoliko
nanometara, poznate i pod nazivom nanoestice) su potencijalno vane u keramici,
metalurgiji praha, itd. Tendencija malih estica da formiraju grupe (aglomerate) predstavlja
ozbiljan tehnoloki problem koji ometa ovakvuprimenu. Meutim neki dispergatori
(rasprivai) kao amonijum citrat i imidazoli ili uljani alkohol su perspektivni aditivi u
spreavanju grupisanja malih estica. (O ovim materijalima je raspravljano u Organic
Additives And Ceramic Processing, D.J. Shanefield, Kluwer Academi Publ, Boston.)
Oktobra 2004 godine istraivai Univerziteta Manester su uspeno napravili
komadie materijala debljine samo jednog atoma, nazvanih graphene. Od 23.avgusta 2004,
Stanford univerzitet je u mogunosti da izgradi tranzistor od jednostruko-zagraenih
ugljenikih nanocevi i organskih molekula. Jednostruko-zagraena ugljenika nanocev je u
57
osnovi urolana tanka ploa ugljeninih atoma. Oni su usavrili izradu ovih tranzistora irine
dva nanometra i mogu da odravaju trenutnu duinu od tri nanometra. Da bi napravili ovaj
otpornik, zasekli su metalne nanocevi da bi formirali elektrode, a zatim su postavili jedan
ili dva organska materijala da bi dobili poluprovodniki kanal izmeu elektroda. Planira se
da ovo dostignue bude dostupno u razliitim primenama za dve do pet godina. News.com
je 01.marta.2005.godine izvesto da Intel priprema uvoenje procesora izgraenih u 65
nanometarskoj tehnologiji. Kompanija je pokazala slike prototipova tranzistora u 65, 45, 32
i 22 nanometarskim veliinama. Meutim, kompanija oekuje da e u budunosti razviti
procesore u 15, 10, 7 i 5 nanometarskim veliinama. Postojei prototipovi koriste CMOS;
meutim, kako Intel tvrdi, manje veliine e se oslanjati na kvantne take, polimerne
slojeve i tehnologiju nanocevi.
PhysOrg.com pie o upotrebi plasmona u svetu. Plasmoni su talasi elektrona koji se
prenose kroz povrinu metala. Oni imaju isti frekvenciju i elektromagnetno polje kao
svetlost, meutim, podtalasne duine im omoguavaju da koriste manje prostora. Plasmoni
se ponaaju kao svetlost u metalnom ogledalu, dozvoljavajui inenjerima da koriste neku
od tehnika, kao to je multipleksiranje ili slanje viestrukih talasa. Upotrebom plasmona,
informacije se mogu prenositi kroz ipove neverovatnom brzinom; meutim, plasmoni
imaju neke nedostatke. Na primer, razdaljina koju plasmon pree pre nego to nestane
zavisi od vrste metala i sada je jednak putu od nekoliko milimetara, a udaljenost izmeu
ipova se kree oko jednog centimetra. Trenutno najbolji metal koji omoguuje plasmonu
da putuje najdalje je aluminijum. Meutim, industrija ipova koristi bakar poto je bolji
elektrini provodnik. Pored toga, mora se predvideti problem zagrevanja. Upotreba
plasmnona e definitivno proizvesti toplotu, ali u kojoj koliini jo se ne zna. Dalji razvoj
na polju nanotehnologije se fokusira na oscilacije nanomaina za telekomunikacije. Tvrdi
se da u podrumu Bostonskog univerziteta oscilira komadi silicijuma, koji se ponaa poput
antene, irok 1/10 ljudske dlake. Poto ova tehnologija funkcionie brzinom gigaherca,
moe da pomogne u smanjivanju komunikacionih ureaja i razmeni informacija
gigahercnim brzinama. Ova nanomaina se sastoji od 50 milijardi atoma i moe da oscilira
1,49 milijardi puta u sekundi. Antena se prilikom osclacije pomera za jednu desetinu
pikometra.
Napredna nanotehnologija
Napredna nanotehnologija, ponekad zvana molekularna proizvodnja, je termin za
koncept gradnje nanosistema koji se zasniva na molekularnim veliinama. Bezbrojni
primeri iz biologije upuuju da se na osnovu milijardi godina evolucije moe napraviti
sofisticirana i optimizovana bioloku mainu. To daje nadu da e razoj nanotehnologije
verovatno stvoriti neki bri nain, moda koristei biometrijske principe. Meutim, K Eric
Drexler i drugi istraivai predlau da se napredna nanotehnologiju, mada u poetku
moda implementirana pomou biometrijskih sredstava, kasnije moe zasnivati na
principima mehanikog ininjeringa.
58
Interdisciplinarnost
Definiua karakteristika nanotehnolgije je da se sastoji od nekoliko
interdisciplinarnih celina prirodnih nauka koje su prilino usko specijalizovane. Prema
tome, fizika igra vanu ulogu od konstrukcije mikroskopa koji se koristi za istraivanje
ovih pojava, pa do zakona kvantne mehanike. Dostizanje eljene strukture materijala i
odreenih konfiguracija atoma, uvodi hemiju u polje nanotehnologije. U medicini,
usmereni razvoj nanotehnologije obeava pomo u tretmanu nekih bolesti. Nauka je
dostigla taku kada granice razliitih disciplina postaju nejasne i to je razlog zato se
nanotehnologija smatra konvergentnom tehmologijom.
Potencijalni rizici nanotehnologije
Goo
esto nevoeni scenario najgoreg sluaja je grey goo, hipotetika supstanca u
kojoj se povrinski objekti zemlje mogu transformisati samoumnoavanjem nanobota.
Branitelji nanotehnologije ukazuje da su manji objekti osetljiviji na oteenja od radijacije i
toplote (zbog veeg odnosa izmeu povrine i zapremine): nanomaine se brzo kvare kada
se izloe surovim klimatskim okolnostima. Ovaj argument zavisi od brzine kojom se
nanomaina moe reprodukovati.
Odskora, nove analize pokazuju da je ova grey gooopasnost manje verovatna nego
to se ranije mislilo. K.Eric Drexler smatra da je skuajni grey goo scenario veoma malo
verovatan, to je opisao u poslednjem izdanju Engines of Creation. Meutim,
identifikovani su drugi dugoroni rizici za drutvo i okolinu. Green Goo je jedna
varijanta scenarija u kojem nanobiotehnologija pravi samoumnoavajue nanomaine koje
unitavaju sve organske estice, ive ili mrtve, pravei naslage sline neivim organskim
masama. (Green Goo: Nanotehnology Comes Alive! 23 Januar 2003, Etcgroup.org)
Toksinost
Kritiari nanotehnologije ukazuju na potencijalnu toksinost novih klasa
nanosupstanci koje mogu da utiu na stabilnost zidova elija ili da narue imunoloki
sistem kada se udahnu ili apsorbuju. Objektivna procena rizika moe da proizae iz
iskustva sa poznatim mikroskopskim materijalima poput ugljene praine i azbesta. Postoji
mogunost da nanoestice u pijaoj vodi budu opasne za ljude ili ivotinje. Otkriveno je da
se elije izloene esticama nano titanijum dioksida raspadaju dva puta bre nego
uobiajeno. Nanoestice titanijum dioksida se esto upotrebljavaju u sredstvima za zatitu
od sunca, zato to su providne, nasuprot prirodnim esticama titanijum dioksida koje su
bele.
Nanotehnologija vodi u kataklizmu
Naunici i pripadnici ekolokih pokreta uli su u sve otrije sukobe oko nove
tehnologije koja operie na mikroskopskom nivou - nanotehnologije. Ekolozi smatraju da
bi razvoj ove tehnologije mogao imati neslueno velike posledice za oveanstvo, ali bi i
ovi sukobi mogli zaustaviti munjevite uspehe nanotehnologije. Jedna studija nedavno
objavljena na Univerzitetu u Torontu, iji su autori istaknuti poslenici u oblasti
nanotehnologije, procesa manipulacije na atomima i molekulima na veliini nanometra,
59
milijarditog dela metra, tvrdi da ona ljudima obezbeuje mo da "preureuju prirodu s

lakoom s kojom deca slau i rasturaju lego kocke". Naunici, inae, nanotehnologiju
smatraju "prvom velikom naunom revolucijom 21. veka koja bi oveanstvu mogla
otvoriti udesni, do sada neslueni svet otkria". Ova tehnologija primenjiva je, praktino,
neogranieno - od "nanorobota" ili, skraeno, "nanobota", majunih ureaja koji mogu
"putovati" kroz ljudsko telo i unitavati viruse pa ak i elije raka, do banke podataka,
naprave veliine kocke eera, u koju bi faktiki moglo da se "uskladiti" sve to je do sada
u svetu tampano. Meutim, protivnici ove tehnologije tvrde da bi ona mogla priiniti
nenadoknadive tete ivotnoj sredini, ukljuujui "oslobaanje" nanomaterijala, koji bi
mogli izazvati do sada neviene bolesti. Oni najpesimistikije nastrojeni ve upozoravaju
na mogu scenario po kojem bi milijarde "samoreprodukujuih" nanobota samostalno
zapoeli ivot i nau planetu pretvorili i dnovsku "sivu masu" kakvu je u svom
naunofantastinom romanu "Plen" opisao Majkl Krajton. Objavljivanje zastraujuih
scenarija su upravo opasnost da javnost izgubi poverenje u na rad i uskrati nam podrku u
daljem razvoju nanotehniologije - ocenili su strunjaci Centra za biotehnologiju
Univerziteta u Torontu, autori studije objavljene u britanskom strunom asopisu
"Nanotehnologija". "Svedoci smo sve ireg jaza izmeu nauke i etike. Posledice ve
oseamo jer su sve ei zahtevi da se proglasi moratorijum na naa istraivanja", kae dr.
Piter Singer, istaknuti nanotehnolog i koautor studije. Organizacija pod imenom "ETC
Group" iz Vinipega predloila je moratorijum na komercijalnu proizvodnju nano materijala
i predlae "globalnu raspravu da bi se sagledale socioekonomske, zdravstvene i ekoloke
implikacije nove tehnologije". ETC procenjuje da e nanotehnologija do 2015. godine
izazvati ekonomsku revoluciju u gotovo svim sektorima privrede vrednu trilijarde dolara,
ali i postaviti fundamentalno pitanje - "Ko e i kako kontrolisati nanotehnologiju"?
"Kreemo se ka situaciji kakvu smo imali u vreme prve pojave genetski modifikovanih
useve. To bi bilo teta jer bi prerano i na nepodesan nain bile odbaene potencijalne
koristi od nove tehnologije" - smatra dr. Singer. Studija grupe naunika zalae se za
suavanje jaza izmeu nauke i etike i upozorava da e nauna istraivanja biti usporena pa
ak i zaustavljenja ako se debata o etinosti ne ubrza. Strunjaci podseaju da nije potreban
moratorijum za istraivanja, potrebno je realistino i istinito sagledavanje korisnosti i
primenjivosti nove tehnologije, a ne sejanje straha. Primenjena nanotehnologija ukljuuje
jevtino i efikaksno uklanjanje gasova koji izazivaju efekat staklenika oko nae planete
"preureivanjem" molekula u bezopasne pa ak i korisne supstance. Molekulima se takoe
moe manipulisati u stvaranju materije poput elika ali 100 puta jae i mnogo lake kao i
izradi odela za kosmonaute koja e prijanjati bolje od majica. Studija u zakljuku predlae
da se u odluivanje o finansiranju daljih istraivanja aktivno ukljue etiari kako bi
nanotehniologija postala opteprihvatljiva grana savremene nauke.
60
Nanotehnologija - tehnologija budunosti

Pre oko ezdesetak godina fizika i njeni naunici su napravili atomsku bombu, zatim
smo otili na Mesec, pojavio se mikroprocesor koji je pokrenuo revoluciju u informacionoj
tehnologiji i telekomunikacijama. Meutim, sada se prelazi na biologiju i budunost e
pripadati ljudima koji prouavaju tu nauku, ive sisteme, oni e stvarati nove uz pomo
nanotehnologije. Re nanotehnologija proizlazi iz nanometra, milionitog dela milimetra. To
je vrlo mala dimenzija, gotovo nezamislivo sitna, a ipak je znatno vea od atoma. Atomi se
po staroj nomenklaturi mere u angstromima, koji je desetina nanometra. Prefiks nano
potie od grke rei nannos to oznaava neto siuno, patuljak, kepec, a pod
nanotehnologijom se podrazumeva istraivanje i manipulacija materijom u sferi ispod
100 nanometra (nm), to znai da je re o redu veliine molekula i virusa. Deset spojenih
atoma vodonika imaju duinu jednog nanometra, a jedan milion nanometra ini jedan
milimetar. U poreenju s ljudskom dlakom, to je pedesetohiljaditi deli. Uobiajni
kancelarijski papir debeo je ak 100.000 nanometara! Ili drugi primer, zamislimo da smo
poveali atom do dimenzija loptice za stoni tenis, gde bi prava ping-pong loptica bila
veliine zemlje na kojoj ivimo. Taka na kraju ove reenice manja je sto mikrometara, a
na njoj ima mesta za pun milion atoma! Eto, to su dimenzije nove tehnologije koja je
predmet istraivanja na svim podrujima ljudske aktivnosti i koja e biti osnovna nauka
budueg razvijanja dogaaja u elektronici, medicini, graevinarstvu, poljoprivredi i svim
drugim oblastima. Jednostavno, nanotehnologija e promeniti svet.
Ona ve sada donosi veliki broj tehnikih novina kao to je novi materijal
proizveden na Teksakom univerzitetu u Dalasu. Re je o otkriu profesora Rej
Baughmana i njegovog istraivakog tima 2004. godine. Ovaj materijal je jai od elika,
providan i neverovatno lak 10.000 kvadratnih metara, dakle 1 hektar ove materije teio bi
samo 280 grama. Ima i drugih novorazvijenih materijala koji su manje spektakularni, ali
61
praktiniji, kao na primer tkanine na kojima ne ostaju fleke, pantalone koje se ne prljaju ili
na primer arape u kojima se ne znoje noge, prozori koji se ne prljaju, toaleti koji sami sebe
iste, teniske lopte koje ne gube elastinost, lopte za golf koje u letu koriguju svoju
putanju, toaletna koljka koja je obloena super glatkom glazurom sa rupicama
mikroskopske veliine prenika manjeg od 30 nanometra. Poto su rupice manje od
bakterija ili bui, na poroznoj povrini ne postoje uslovi za stvaranje naslaga i razvoj
bakterija. U Kanadi ve postoje takvi toaleti. Za ova i druga trenutna dostignua moemo
zahvaliti izletu istraivaa u siuni svet materije nano. U nano svetu ne vae stara pravila,
male stvari se ponaaju drugaije. Nanotehnologija je dugo shvatana kao nauna fantastika.
Uostalom, kako drugaije shvatiti ideju postojanja kompjutera veliine vrha iode?
Istorijski gledano, nanotehnologija (tehnologija povezivanja atoma u minijaturne strukture
koje predstavljaju ureaje) nauka je stara deset godina. Sumio Iijima, istraiva japanskog
NEC-a, pronaao je 1991. godine nano-cevi, veoma male cilindre debljine nekoliko atoma
sa dobrim osobinama za izgradnju ipova. Pet godina kasnije pronaene su ugljenine
nano-cevi, za ta su Robert F. Curl, Harold W. Kroto i Richard E. Smalley dobili Nobelovu
nagradu. Predvianja naunika koja su se pojavljivala tih godina, na osnovu ovih
pronalazaka, a koja su govorila o procesorima veliine nekoliko nanometara (milijarditih
delova metra), nisu bila shvaena ozbiljno.
Istraivanja u IBM-u
Nakon mnogih uspenih projekata u ovoj oblasti IBM, jedna od najveih kompanija
po pitanju patenata, i sama je ula u sferu nanotehnologije i otila najdalje u istraivanjima.
Krajem aprila istraivai ove kompanije napravili su od ugljeninih nano-cevi (engl. carbon
nanotubes) veliki broj tranzistora u jednom komadu. irine od 5 do 10 atoma i 10.000
puta tanje od ljudske dlake, nano-cevima bi se lake postiglo kreiranje grupa tranzistora,
tako da bi ipovi iz IBM-a u budunosti imali tako male dimenzije kakve nikada ne bi
mogle da se ostvare klasinim litografskim putem na silicijumu. Govori se o dimenzijama
500 puta manjim od dananjih. Poluprovodnika evolucija oliena u nano-cevima nije stala
samo na formiranju tranzistora. Istraivai IBM-a ve rade na nekim prostijim kolima, a
njihovu upotrebu oekuju za pet godina, kada e se pojaviti prvi hibridni ipovi (spoj
silicijumske i nanotehnologije). Prvi hibridni ipovi bie memorije, i to ke memorije za
nove generacije silicijumskih procesora. Potpuna zamena silicijuma, kako predviaju ljudi
iz IBM-a, desie se u sledeoj deceniji.
Istraivanja u Nemakoj
Nanotehnologija se ne zaustavlja na nano-cevima. Mihael tuke i Markus Koh
(Michael Stuke i Markus Koch), naunici nemakog instituta Max Plank, pronali su nov
materijal za nano-ice. Za svoje nano-ice koristili su svilu pauka crne udovice, a tanjei
ih laserom postigli su debljinu vlakna od 100 nanometara. Naunici tee da u budunosti
naprave jo tanje a due ice (za sada su duine oko 1 metra).
Na Univerzitetu u Lajpcigu grupa naunika bazira svoja istraivanja na tenim
kristalima od kojih ele da naprave nano-pumpu (sloenija struktura sa vie nano-cevi).
Teni kristali danas se koriste u displejima zbog osobine da se njihovi molekuli pokreu
62
usled elektrinog polja polarizujui svetlost. Meutim, nemaki naunici postigli su da

molekuli tenih kristala formiraju lanane strukture ime se postie tzv. gumena forma polimer nazvan poliksilosan. Lanana struktura izgleda kao ealj i skuplja se ili ak pravi
talase pod dejstvom elektrinog polja.
Nano-memorija
O vanosti istraivanja u oblasti nanotehnologije govori i skoranje investiranje u
takva istraivanja na Univerzitetu Jejl (SAD) od strane amerikog Saveta za odbranu.
Vrednost ulaganja je tri miliona USD, a istraivanje koje je dobilo tako veliku panju jeste
prototip kompjuterske memorije kod koje jedan jedini molekul memorie jedan bit
informacije. Mark Rid i njegove kolege sa Univerziteta Jejl napravili su prekidae od
ugljeninih molekula koji provode struju izmeu dve zlatne elektrode. Reagujui na struju,
molekuli se mogu nai u dva mogua stanja: stanje visoke provodnosti (logika jedinica) i
male provodnosti (logika nula). Podeavajui napon na ulaznim elektrodama moe se
oitavati stanje molekula (itanje), promeniti njegovo stanje (pisanje) ili promeniti stanje u
neodreeno (brisanje). Time se ovaj prototip ponaa kao klasina memorija. Razmak
izmeu elektroda je 30 do 50-milionitih delova milimetra, tako da e veliina ovakve
memorije biti veoma mala.
Atom po atom - procesor
Silicijum je svih ovih godina osnova za pravljenje procesora i ipova uopte. Dalje
smanjivanje dimenzija komponenti koje se litografskim putem urezuju na silicijum
formirajui ip, radi unapreenja performansi, prema predvianjima, za desetak godina e
dostii fizike granice. Bez obzira da li su te najave tane ili ne, proizvoai ipova se
63
polako pripremaju da silicijum ode u istoriju. Istraivanja u oblasti nanotehnologije ve

danas se smatraju za tehnologiju koja e zameniti dananji koncept izrade ipova. Naravno,
lepo zvui imati sve u malom prstu, a na vrhu prsta - moan kompjuter. Nanotehnologija
nudi koncepte reenja za mnoge aktuelne probleme kroz primenu manjih, lakih, brih i
izdrljivijih materijala, komponenti i sistema. Jedinstvenu definiciju pojma nanotehnologije
nije mogue dati ve na osnovu brojnih mogunosti oblasti primene u brojnim oblastima
ivota. U osnovi se moe rei da je osnova nanotehnologije jedna tehnologija, koja poiva
na deliima i/ili strukturama, koje poseduju tri fundamentalna atributa: s jedne strane se
veliina estica i struktura kree u dimenzijama izmeu 1 i 100 Nanometara (nm), oni
nastaju u procesima u kojima se fizika i hemijska svojstva struktura molekularne veliine
mogu kontrolisati, iznad toga se estice mogu sastaviti u vee celine. Odluujue pri tome
je da iz nanoveliine sistemskih komponenti rezultuju nove funkcionalnosti i osobine za
optimizaciju ve postojeih i razvoj novih proizvoda i mogunosti primene. Ono to je
fundamentalno i revolucionarno novo kod nanotehnologija jeste mogunost, da se utie na
osobine materijala preko veliine estica koje se primenjuju u njima.
Meu najvanije nanotehnoloke proizvode tj. podruja priimene spadaju: mnogi
pigmenti i druge dodatne materije ,(aditivi)za lakove i plastine materijale moderni
procesori, Nanoenje povrinskih slojeva(npr. ploice, kade, radne ploe), proizvodnja
zubarskih materijala za punjenje kao i upotreba nanoestica u medicini(npr. kod novih
metoda dijagnostike i terapije). Kod nanotehnologije nestaju granice meu najrazliitijm
naukama, zato se oznaava i kao konvergentna tehnologija. Na osnovu dalekosenih i
mnogobrojnih podruja primene smatra se da nanotehnologija ima ogroman potencijal. Jo
je vie preduzea aktivno u oblastima u kojima nano ima vanu ulogu ili e je imati. U to
spadaju i sledee oblasti: Mikroelektronika, optika ,medicinska tehnika, senzorska tehnika
,tehnika materijala, farmaceutska industrija, auto industrija, tekstilna industrija, kao i
vazduhoplovstvo i astronautika.
nanotehnologija je prilino blizu ostvarenju televizijskog ekrana i raunalnih
monitora dimenzija i debljine obinog papira koji se moe staviti u dep . Oko 50 posto
ukupne svjetske elektronike, te oko 16 posto svih medicinskih uredaja do 2014. godine bit
e napravljeno nanotehnologijom
Rije nanotehnologija proizlazi iz nanometra, milijuntoga dijela milimetra. To je vrlo
malena dimenzija, gotovo nezamislivo sitna, a ipak je znatno vea od atoma. Atomi se po
staroj nomenklaturi mjere u angstromima, koji je desetina nanometra. Zanimljivo je da rije
nano proizlazi iz grke rijei za patuljka. elimo li si predoiti odnose u dimenzijama
strukture prirode, zamislimo da smo poveali atom do dimenzija loptice za stolni tenis, u
tom bi sluaju prava ping-pong loptica bila promjera globusa na kojem ivimo. Toka na
kraju ove reenice manja je sto mikrometara, a na njoj ima mjesta za pun milijun atoma!
Eto, to su dimenzije nove tehnologije koja je predmet istraivanja na svim podrujima
ljudske aktivnosti: zamislimo si atome i molekule koji su tako programirani da se
samoizgrajuju u nesto novo ili da obavljaju eljene i korisne radnje. Diljem svijeta, na
institutima i sveuilistima tisue znanstvenika istrauje tehnologiju na razini molekule,
64
ispituje gradnju malih strojeva koji se ne vide prostim okom, ili su barem tako velikih
dimenzija kao to je ljudska vlas. To je nova industrijska revolucija, nastavak informacijske
revolucije na razini proizvodnje novih materijala i lijeenja bolesti. Zamislimo si
medicinski "stroj" tako malen da se moe progutati u kapsuli ili injektirati u krvotok
pomou price i igle, i to ne jedan nego njih tisue ili ak milijuni, koji su programirani da
potrae sasvim odreeni virus ili stanicu raka i unite ih. Djelovanje tih "strojeva" moe se
dirigirati senzorima veliine vlasi, koji su takoer uvedeni u krvnu ilu. Prave se
prototipovi malih tvornica, veliine kocke seera, koje e proizvoditi kemikalije i
materijale potrebne, recimo, za proizvodnju mikroipova za raunala. Tako e se izbjei
transport i skladitenje hazardnih materijala: oni e se proizvoditi na licu mjesta u
potrebnim koliinama. No to nije sve. Zamislimo si traku za sastavljanje automobila, koja
se sastoji od mini robota (nano - bota) koji upravljaju sitnim, mikroskopski sitnim
strojevima koji sklapaju automobil malone pa atom po atom. Oito e takav automobil biti
mnogo savreniji no to su to oni koje danas vozimo! Farmaceutska industrija ulae goleme
svote u istraivanja minijaturnih biotvornica koje e proizvoditi lijekove in situ, na mjestu
gdje su potrebni. Pomou tunelirajuih mikroskopa istrazuje se djelovanje lijeka na razini
stanice, tako da se promatra vezanje lijeka za staninu membranu, kao i pridruene
molekularne promjene u stanici. Takav nanotehnoloki pristup otvara novu dimenziju u
prouavanju odnosa izmedju lijeka i njegove aktivnosti u ciljnom tkivu. Ostvari li se razvoj
tehnologije prikaza na televizijskim uredajima uz pomo dijamantne praine, glomazni i
skupi TV uredaji uskoro bi mogli zavriti u ropotarnici prolosti
Jeftini senzori
U sferi kompjutora u institutima Bell Laboratories usmjerili su istraivanja prema
izradi optikih prekidaa koji upuuju struju podataka iz jednog smjera u drugi, to moe
biti optiki ekvivalent integriranog kruga. Rezultat e vjerojatno biti novi skok u jaini
kompjutora, uz pad cijene i dimenzija cijelog hardwarea. Slini e se senzori primjenjivati
u tehnologiji u nanotehnologiji, za korekciju tonosti instrumenata i preciznost izvedbe.
Cijena e takvih senzora biti smijeno niska, na razini nekoliko lipa, pa e se umjesto
jednog senzora instalirati stotine i tisue, sto e sve nezamislivo ubrzati proizvodnju i
unaprijediti kvalitetu. Recimo, svaki e automobil imati mnogo senzora koji e mjeriti
sastav ispunih plinova radi to manjeg zagaenja zraka i potpunijeg sagorijevanja. Svi e
se ti podaci slijevati u raunalo, koje e opet senzorima regulirati odnos goriva i zraka.
Nanotehnologija je prilino blizu ostvarenju televizijskog ekrana i raunalnih monitora
dimenzija i debljine obinog papira koji se moe staviti u dep i uporabiti po elji.
JEDNA MOLEKULA Saznanje o postojanju nove generacije materijala
omoguavalo bi strunjacima stvaranje raunala iz jedne jedine molekule Moda e prvi i
najbrojniji korisnici nanotehnologije biti kupci kompjutora, odnosno tada biokompjutora.
Molekularni e kompjutori za koju godinu, a moda i prije, zamijeniti raunalo sa
silikonskim ipom, pa emo te malene, ali informatike i informacijske divove drati na
dlanu, kao danas depne elektronske organizatore. Mnogi e se nasmijati itajui ove retke.
No nisu li se tako smijali i nai preci itajui fantazije o zrakoplovima, prijenosu slika, putu
65
na Mjesec i Mars, te o raunalima robotima koji e zavladati svijetom. Otkria se tako brzo
smjenjuju, da svaki vei institut ima tim strunjaka koji stalno putuju svijetom, sa sastanka
na sastanak, i prenosei nove podatke svojim suradnicima stalno preinauje i preusmjerava
njihovu aktivnost. Najozbiljnija su istrazivanja u sferi studija humanoga genoma. Posve je
sigurno da e uskoro svaki ovjek imati svoj genetski "otisak prsta" prema kojem e se
moi pretkazati bolesti od kojih e oboljeti. U SAD se ve organizira banka DNK
podataka. Iako je to sigurno grub napad na privatnost, znanstvenici nisu odve uzbueni.
Sve sto je na dohvatu otkria sigurno e se znanstveno i dosegnuti, a isto je tako sigurno da
nikakvi etiki komiteti nee moi zaustaviti moguu osobnu ili drustvenu zlouporabu ako
nosi korist ili profit. Dogodit e se to svakako, danas, sutra ili u budunosti. Temeljni je
razlog takvih crnih prognoza neupuenost politiara u znanost. Dolazi vrijeme da svaki
dravnik svjetskih velesila i polusila ima znanstveni savjet sastavljen od provjerenih i
postenih znanstvenika, imunih na stjecanje prizemnih dobara. Uskladjenom politikom
akcijom ipak je usporeno irenje nuklearnog oruja diljem svijeta. Dakle uz ozbiljno
shvaanje opasnosti politika moe biti vrlo efikasna. U prosincu 1959. budui nobelovac iz
podruja fizike Richard Feynman napisao je sljedee rijei: "Na kraju dvadesetog stoljea
ljudi e se, gledajui unatrag prema naim danima, uditi kako se jos nitko nije uputio u
istraivanje nanotehnologije. Bit e zaista zanimljivo kad ovjek dodje do mogunosti da
proguta svog kirurga, koji e putem krvotoka doi do srca, razgledati oteenja, izvaditi
skalpel i odstraniti bolesno mjesto. Mozda e mnogo takvih kirurga cirkulirati krvotokom
radi nadzora rada drugih organa." Feynman je umro 1988. ne doekavi ispunjenje svojih
predvidjanja. Danas, itajui referate s brojnih konferencija i znanstvenih sastanaka, svjesni
smo da se nanotehnologija nalazi tu negdje uz nas, mozda ve iza prvog ugla. Jasno, pod
pretpostavkom da se taj ugao nalazi u Sjedinjenim Dravama, Kanadi, Australiji ili
zapadnoj Europi. Mi se jos bavimo autokradicama i Hakim sudom. Zanimljivo je da e
nam upravo taj "patuljasti svijet" nanotehnologije donijeti u skoroj budunosti ogromne
tehnoloke pomake i rijeiti do sada nerjeive probleme. To je tehnologija budunosti, koje
pokriva podruja fizike, kemije, biologije i informatike i razvija se diljem svijeta
zadivljujuom brzinom. Ako se predvidanja analitiara, da e primjena nanotehnologije u
proizvodnji hi-tech komponenti i uredaja revolucionalizirati trite, pokau tona, ve bi u
sljedeih 10 godina nanotehnologija mogla uspjeno konkurirati ukupnom tritu prodaje
ostalih gotovih tehnolokih i telekomunikacijskih uredaja Prema predvidanjima Lux
Research, vodee kompanije u analizama utjecaja nanotehnologije na globalnu ekonomiju,
sadanjih 0.1 posto udjela u proizvodnji u sljedeih bi 10 godina moglo dostii 15 posto,
ime bi ukupna prodaja prozvoda implementiranih nanotehnologijom iznosila oko
nevjerojatnih 2.6 bilijuna dolara. Oko 50 posto ukupne svjetske elektronike te oko 16 posto
svih medicinskih uredaja, ostvare li se predvidanja, bilo bi do 2014. godine napravljeno
nanotehnologijom. Najnovije predvidanje optimistinije je u odnosu na ono nezavisne
agencije amerike Vlade - National Science fundacije, koji su do 2015. godine predvidali
udio u globalnoj ekonomiji s oko jedan bilijun dolara. Jo jedan veliki korak prema
66
promociji nanotehnologije je i odluka Amerikog ureda za patente o uvodenju nove

kategorije - nanotehnoloki izumi.
Ostvari li se projekt suradnje znanstvenika Sveuilita Bristol i amerike kompanije
Advance Nanotech o razvoju tehnologije prikaza na televizijskim uredajima uz pomo
dijamantne praine, glomazni i skupi TV uredaji uskoro bi mogli zavriti u ropotarnici
prolosti. Amerika kompanija Advance Nanotech koja se bavi komercijalizacijom
primjene nanotehnologije irom svijeta uloila je gotovo jedan milijun funti u ovaj
dvogodinji multidisciplinarni projekt. U suradnju su ukljuili vodee strunjake
Sveuilita Bristol na poljima kemije i fizike, kako bi zajedno pokuali izraditi jeftinije i
nisko potrone, ali uinkovitije, tanke ekrane iroke primjene. Strunjaci Sveuilita Bristol
ve godinama rade na izradi nanodijamanata, a suradnjom s amerikom tvrtkom
oduevljeni su zbog dosadanje 'tanke' financijske pomoi koju im je pruala britanska
vlada. Osim toga, suradnja e otvoriti dodatne mogunosti kombiniranja nanoestica
dijamanata s ostalim postojeim nanotehnologijama, to bi moglo rezultirati nizom
proizvoda sljedee generacije. Nije nimalo udno to su strunjaci tvrtke Advance
Nanotech izabrali upravo znanstvenike Sveuilita Bristol za svoju suradnju, jer upravo
ovo sveuilite ima najvie standarde u nanotehnolokim istraivanjima. Oko 50 posto
ukupne svjetske elektronike, te oko 16 posto svih medicinskih uredaja do 2014. godine bit
e napravljeno nanotehnologijom
Graphene tehnologije
Znanstvenici Sveuilita u Manchesteru u suradnji s ruskim znanstvenicima uspjeno
su stvorili graphene, materijal veliine jednog atoma, ija bi izuzetna fleksibilnost, trajnost
te visoka provodljivost mogla uskoro pomoi u izradi nezamislivo malih elektronskih
uredaja budunosti. Izrada ovog nanomaterijala te samo saznanje o postojanju nove
generacije materijala omoguavalo bi strunjacima stvaranje raunala iz jedne jedine
molekule, a izuzee individualnog sloja atoma ugljika iz grafitnih kristala pomoglo je
znanstvenicima Sveuilita u Manchesteru da izrade najtanji mogui materijal nazvan
graphene. Novi nanomaterijal pripada porodici tzv. fulerene molekula poznatih od prije
gotovo dva desetljea, meutim ovo je prvi put da je uspjeno izuzet njihov
dvodimenzionalni sloj. Otkriem graphene materijala te umanjivanjem puta koji elektroni
moraju proi kako bi pokretali potrebne tranzistore uskoro bi mogla biti ostvarena vizija
jednomolekularnog tranzistora. Strunjaci se slau da je ovo zasigurno veliko otkrie, a
postojea tehnologija koja omoguuje izradu nanocijevi veliine do nekoliko centimetara
(za usporedbu, prije samo 10 godina nanocijevi su se izradivale do veliine jednog
mikrona) mogla bi biti primijenjena i u praktinoj upotrebi tranzistora od graphene
materijala. Potencijal razvoja graphene tehnologije omoguavao bi ono emu veina
proizvodaa tei - maloj potronji energije te velikoj mobilnosti elektrona - to su i neki od
glavnih parametara za razvoj mikroprocesora
67
Nuklearne mikrobaterije
Ve nekoliko godina znanstvenici Sveuilita Cornell i Wisconsin-Madison
pokuavaju rijeiti problem prevelikih i nedovoljno izdrljivih baterija u elektronskim
sklopovima koji se gotovo svakodnevno smanjuju vrtoglavom brzinom. Spas bi mogao
doi u obliku nuklearnih mikrobaterija. Moderni GPS prijemnici koji se nose oko zapea,
digitalni fotoaparati veliine kutije ibica, depna osobna raunala - samo su neki od
uredaja kojima se njihovi proizvodai natjeu u lovu na ljubitelje pomodnih hi-tech
igraaka, sa zajednikim geslom - to manje, to bolje. No, unato opem naelu
minijaturizacije, baterije koje pokreu te silne sklopove nisu se ni malo smanjile te
zauzimaju velik dio ukupnog volumena i teine modernih elektronskih ureaja, dok u isto
vrijeme ne pruaju dovoljno snage te najee zakazuju ba onda kad ne treba. Razlog za to
je jednostavan - baterije su jo uvijek samo malene limenke kemikalija, koje funkcioniraju
gotovo na jednak nain kao i prije skoro dva stoljea kada je talijanski fiziar Alessandro
Volta u sendvi stavio cinanu i srebrnu ploicu i stvorio prvu kemijsku bateriju.
Kako bi stvorili manje i trajnije izvore energije pogodnije za napajanje
mikroelektronskih sistema, znanstvenici su priskoili skupljanju ogromne koliine energije
koja se prirodno otputa iz malenih komadia radioaktivnih materijala. estica
radioizotopa blokira sam sloj mrtve koe na tijelu tako da su potpuno sigurne te ih je
dovoljno upakirati u obinu plastiku. Zasad jo uvijek u obliku relativno velikih prototipa,
malene nuklearne baterije daljnjim bi razvojem mogle napajati mobitele ili PDA uredaje
mjesecima, bez potrebe za punjenjem.
Povijest nanotehnologije
Evolucija shvaanja strukture materije traje od oko 400. godine prije Krista i pojave
atomizma, a dvadesetih godina ovog stoljea postalo jasno da smo mi sami i sve oko nas
sazdani od svega 92 razliita atoma. Kroz sve to vrijeme, a i dandanas, ljudi stvaraju svoje
alate i pomagala za ivot "grubom" obradom razliitih sirovina - rezanjem, buenjem,
poliranjem, varenjem, tokarenjem itd. Naravno, to je pravi nain za pravljenje npr.
rovokopaa, ali ima niz ureaja koji su puno manji i dapae trebaju biti minijaturni. Tu se
razvijaju skupe tehnologije koje se svojom logikom ne razlikuju puno od gore navedenih
primarnih postupaka, jer kree se uvijek od velikog prema manjem. No, zato tako? Kad je
sve na koncu sastavljeno od atoma i molekula, je li mogue naprosto uzeti odgovarajue
atome i molekule i sloiti to nam treba? Npr. sve to je potrebno za dijamante nalazi se u
ugljenu, samo atome treba "malo" presloiti! Potreban je samo asembler - slaga koji e to
znati napraviti. Prije dvadesetak godina K. Eric Drexler, sada pri Sveuilitu u Stanfordu,
potaknuo je razvoj molekularne nanotehnologije koja se temelji na konceptu kontrole
pozicioniranja atoma i ostvarenja samoumnoavanja molekularnih strojeva. Cilj je
stvaranja bilo koje eljene strukture u skladu sa zakonima fizike i kemije postavljanjem
svakog pojedinanog atoma na odgovarajue mjesto a da pri tom sve bude i ekonomino.
Stvaranje nanostrojeva jo je daleko, no puno toga ukazuje na to da su tako siuni strojevi
mogui. Ako se ostvare, mogli bi jednog dana imati superkompjutere depne veliine ili u
medicini siune molekularne mehanizme koji bi mogli popravljati bolesne stanice (vidi K.
68
Eric Drexler i dr. "Unbounding the Future: the Nanotechnology Revolution" - kompletna
knjiga od nedavno na internetu). U travnju 1997. formirana je u Texasu prva kompanija (
Zyvex) kojoj je iskljuivi cilj razvoj ureaja koji e omoguiti gradnju pojedinanim
atomima (asembleri). Korijeni tih futuristikih stremljenja nalaze se u postignuima
"konvencionalne" znanosti. Richard P. Feynman u svojem predavanju 29. prosinca1959. na
godinjem sastanku Amerikog fizikalnog drutva raspravlja o osnovnim problemima
manipuliranja i kontrole na maloj skali veliina primjerom zapisivanja i itanja podataka na
to manjim povrinama. On ve tada ne vidi zapreke da se npr. britanska enciklopedija
cijela zapie na povrini glave pribadae. Mnogi istaknuti znanstvenici smatraju da je
nanotehnologija (u irem smislu) pravi odgovor na kljune probleme dananjice koji
ujedno odreuju budunost ovjeanstva. Tako prof. Richard Smalley sa Sveuilita Rice,
dobitnik Nobelove nagrade za kemiju 1996. godine ( otkrie molekule C60), u svom
obraanju financijerima smatra da se posljedice populacijskog buma (npr. energetska i
ekoloka kriza) mogu razrijeiti prvenstveno razvojem nanotehnologije (npr. solarne
nanotehnologije). U meuvremenu, dok skeptici molekularnu nanotehnologiju jo
doivljavaju kao znanstvenu fantastiku, nanotehnologija se u irem smislu te rijei kree
malim koracima, ali nezaustavljivo. Razvoj skenirajuih mikroskopa STM-a, AFM-a (*)
omoguuje ne samo promatranje pojedinanih atoma na povrinama, nego i manipulaciju
ili npr. praenje kretanja pojedinih atoma. Pogledajte kako izgledaju nanoosovine dobivene
kompjuterskom simulacijom ili ugljikov nanocijevni tranzistor. Postupci kao
nanofokusiranje postaju stvarnost . Minijaturizacija poluvodikih lasera ve je blizu
postizavanja uvjeta za rad bez energetskog praga ime e se ostvariti ultrabrzi ureaji
(Nanolasers, Scientific American, March 1998. 40-45). Razvoj atomske litografije,
zapisivanje periodinih struktura pomou atomskih snopova, omoguit e stvaranje
dvodimenzionalnih periodinih uzoraka rezolucije manje od 100 nm. Niz je institucija koje
se sve vie ukljuuju u utrku, tako Scientific American redovito prati trendove u
nanotehnologiji. Financira se sve vie projekata , npr. Svjetski centar za procjenu
tehnologija prouava stanje u Americi i u svijetu financira istraivanje i razvoj nano
estica, nanostrukturnih materijala i nanoureaja.
LASER Minijaturizacija poluvodikih lasera ve je blizu postizavanja uvjeta za rad
bez energetskog praga
Primjena u Medicini
Ameriki znanstvenici sa Sveuilita u Stanfordu uz pomo nanotehnologije razvili
su novi tretman protiv raka koji ne oteuje zdravo tkivo. Tretman se sastoji od umetanja
sintetikih nano cjevica u stanice raka i njihovog zagrijavanja uz pomo lasera. Te
nanocjevice imaju polovinu promjera molekule DNK te ih u prosjenu stanicu moe stati
nekoliko tisua. Nakon to se cjevice proizvedene od ugljika izloe laserskom svjetlu
bliskom infracrvenom dijelu spektra u roku od 2 minute, dolazi do njihova zagrijavanja na
70 C i smrti stanica u kojima se nalaze. Znanstvenici dodaju da je privrivanjem
antitijela za nanocjevice mogue precizno naciljati tono odreeni tip stanica raka.
Standardna kemoterapija uzrokuje smrt i stanica tumora i zdravih stanica.
69
Nano estice u lijeenju raka plua

Kanadski znanstvenici sa Sveuilita Alberta razvili su nanoestice koje su u
laboratorijskim uvjetima uspjeno unitavale stanice raka plua. Iako tek predstoje
istraivanja na ivotinjama, estice bi se u ljudski organizam mogle uvesti uz pomo
inhalatora slinog onom kakav koriste astmatiari. Za rak plua je karakteristian
nekontrolirani rast abnormalnih stanica u jednom ili oba pluna krila. Inhaliranje nano
estica moglo bi funkcionirati bolje od tradicionalnih naina lijeenja zbog toga to te
estice napadaju samo stanice raka i ne utjeu na zdravo tkivo. Slino lijekovima koje
koriste astmatiari novi lijek je u obliku praha, no za razliku od njih, on se razlae u
nanoestice kad doe do kontakta. Znanstvenici oekuju da bi se ovaj nain primjene
lijekova mogao primijeniti i u lijeenju drugih bolesti.
Autoindustrija
Nanotehnologija sprjeava ogrebotine novom tehnologijom nanoboja, koje sadre
anorganske silikonske estice povezane organskim polimerom. Znatno se poveava
povrinska tvrdoa boje i omoguuje vee individualiziranje automobila. Za razliku od
obine boje, koja se sastoji od organskih molekula s dugakim lancima ugljika, nanoboja
sadri anorganske estice povezane organskim polimerom. Te je anorganske estice
nanotehnologijom mogue tako gusto povezati da povrina laka postaje vrlo tvrda i otporna
na ogrebotine. Jasno, to se ne odnosni na situacije kad netko namjerno eli zagrepsti boju,
no i tada je brazdanje boje vrlo oteano. Nanoboje su i viestruko otpornije na koroziju od
klasinih boja.
One na povrini formiraju mreu elija ija pigmentacija ovisi o naponu koji vlada u
sustavu te se lako moe mijenjati nijansa boje. Nova e boja biti znatno otpornija na
prljanje za to postoji logino objanjenje povrina klasinog laka je, kako god izgledala
glatko, vrlo hrapava. Na te neravnine hvata se neistoa, a to je kod nanotehnologije
nekoliko puta manje.
70
SIUNI ROBOT Nanobot je imaginarni stroj (robot) na skali dizajniran da

obavlja specifine poslove
Elektronika
Najmanja je irina ica u elektronskim ureajima iz masovne proizvodnje otprilike
50 nm, odnosno oko 500 atoma u promjeru. Najtanja mogua ica bila bi iroka samo jedan
atom. Takve je ice danas mogue proizvesti, iako ne za neki upotrebljivi elektronski
ureaj, no spoznaje o njihovim svojstvima korisne su za njihovo planiranje. Paul Snijders i
Sven Rogge sa Kavli Institute of Nanoscience pri nizozemskom Tehnikom sveuilitu
Delft i Hanno Weitering sa Sveuilita u Tennesseeju uspjeli su izraditi najmanju zlatnu
ogrlicu na svijetu isparavajui daak zlatnih atoma na slikionsku podlogu iz koje su
prethodno uklonjene neistoe peenjem na 1200 Kelvina. Kristalna je struktura izrezana
tako da ini stepenaste nabore. Preputeni sami sebi atomi su se sami posloili u ice po
150 atoma poravnate naborima duljine.
Nano sastavljanje
Nano sastavljanje ili pristup odozdo prema gore, slino molekularnom
inenjeringu, sinteza je nano strukturiranog materijala sastavljanjem njegovih prethodno
pripremljenih nanometarskih granevnih elemenata (nanometarske estice ili ak i atomi i
molekule). Mnogo se tehnologija za nano sastavljanje istrauje. Na primjer, nanoskopske
estice mogu se stvoriti u plinskoj fazi (isparavanjem materijala i okupljanjem atoma i
molekula u plinskoj fazi u nakupine), a onda sastaviti procesom kondenzacije/nukleacije,
koristei mogui drugi materijal (surfaktant) zbog sprjeavanja spajanja (aglomeracije)
nanometarskih nakupina. Paljivo nadgledanje termodinamikih parametara tijekom
ovakvog procesa moe rezultirati nanostrukturiranim materijalima razliitih svojstava.
Neki futuristi (Drexler) predlau nanoskopsku esticu ili drugog nanorobota slaui
molekulu po molekulu. Ovo je naravno samo spekulativna fikcija s obzirom na trenutano
stanje znanosti i tehnologije. Takoer je upitno dozvoljava li znanost koju poznajemo takve
nanostrojeve (Maxwellove demone). Ipak, djelovanje mikroskopa atomske sile u slaganju
umjetnih struktura, kao to su atomski korali, moemo smatrati primitivnim primjerom
ovakve fikcije.
INENJERING Nano sastavljanje ili pristup odozdo prema gore, slino
molekularnom inenjeringu
Odozgo prema dolje
Odozgo prema dolje (top-down approach) sinteza je nanostrukturiranog materijala ili
nanoskopske estice, nanokristala iz makroskopskog komada nestrukturiranog materijala.
Uobiajene tehnike koje se koriste u ovu svrhu su litografija, nagrizanje materijala
(etching), mehaniko drobljenje materijala, inenjering uz pomo mikroskopa atomske sile
(koji se moe koristiti tako da 'grebe' povrinu proizvodei nanoskopske kanale i druge
strukture).
Nanokristal
Nanokristal je nanoskopska estica koja sadri od nekoliko stotina do nekoliko
desetaka tisua atoma koji su ureeni u kristalnu strukturu. Kako kristalni poredak mora
71
zavriti na povrini nanokristala, povrinski atomi imaju manje susjeda od onih blizu centra
nanokristala. Oblik nanokristala je takav da minimizira slobodnu energiju ili povrinsku
napetost.
Upravo su zbog toga nanokristali kompaktne strukture koje slie kuglama i to je
vie mogue dozvoljeno kristalnim poretkom nanokristala i ukupnim brojem atoma u
nanokristalu. Zbog velike izloene povrine nanokristali mogu biti vrlo kemijski aktivni i
nestabilni. Na primjer, za nanokristale srebra poznato je da su vrlo uinkoviti protiv
mikroba. Nanokristali su esto granevni elementi nanostrukturiranih materijala (pristup
odozdo prema gore). Pojam je vezan uz nanonakupinu (nanoklaster), esto sinonim za
nanoesticu.
Nanobot
Nanobot je imaginarni stroj (robot) na skali od nekoliko do nekoliko desetaka
nanometara dizajniran da obavlja specifine poslove. Pojedinci (npr. E. Drexler) zamiljaju
nanorobote koji unitavaju stanice raka, prikupljaju odreene molekule (npr. slobodne
radikale), popravljaju oteenja na stanici i slino. Prototipni modeli za veinu ovakvih
futuristikih koncepata su specijalizirane stanice (npr. fagociti koji unitavaju stranu tvar) i
stanini molekularni mehanizmi (npr. samoreplikacija DNA molekula). Kao zanimljivost,
nanosonde dio su tehnologije Borga u serijalu Zvjezdane staze ('We are The Borg.
Resistance is futile.') Vrlo popularna vrsta nanorobota (pogotovo u SF literaturi) su oni
koji imaju mogunost da se samorepliciraju (replikatori, asembleri...). Skoro da je
nepotrebno rei da danas ne znamo niti za jedan stroj koji je stvorio ovjek, nanoskopski ili
makroskopski, a koji se moe autonomno samoreplicirati (pojedinci ukazuju na robote
koji sklapaju robote u tvornicama robota, ali ovo teko moemo nazvati samoreplikacijom).
Nano litografija
Nano litografija je proces proizvodnje uzoraka na povrinama nanometarskom
tonou. Osnovna ideja litografije vrlo je stara. Meutim, kad se atomi ili molekule ele
tono pozicionirati na povrinama pojavljuju se mnogi problemi od kojih su neki vezani uz
kvantnu prirodu atoma. Trenutno postoje mnoge, meusobno razliite tehnologije koje se
nazivaju litografijama. Na primjer, vrh mikroskopa atomske sile moe se koristiti kao
pero. Vrh se obloi tankim filmom npr. tiolnih molekula (ove molekule ine samosloene monoslojeve). Pri pokretanju vrha molekule prelaze s vrha prema povrini
stvarajui nanometarske uzorke na povrini. Ova vrsta litografije naziva se dip-pen
litografija (prema dip - umoiti i pen - pero). Druga vrsta litografija bazira se na
utiskujuim (emboss) tehnikama. Ideja ovih litografija je u stvaranju otiska na povrinama
koristei prije pripremljene dijelove nanostrukturiranog materijala (ig) koji se pritisne uz
povrinu ostavljajui karakteristian uzorak. Ove tehnike koriste se ponekad u kombinaciji
s izlaganjem materijala UV svjetlu koje stabilizira otisak. U tom sluaju tanki polimerni
film koristi se kao materijal koji se strukturira. Litografija elektronskim snopom koristi
skenirajui elektronski mikroskop za pisanje po povrinama. Zbog ozraenja elektronima
materijal lokalno mijenja svojstva to se moe iskoristiti da se ozraeni materijal selektivno
72
'jetka' (etch). Litografija X-zrakama funkcionira na slinom principu, a X-zrake se koriste

umjesto elektrona. Vrlo interesantan tip litografije je laserom fokusirana litografija ili
interferentna litografija.
U ovoj se tehnici uz pomo lasera iznad povrine kreira stajai svjetlosni val koji
preuzima ulogu fotolitografske maske. Atomi se isparavaju iz nekog izvora iznad povrine
i na svom putu prema povrini meudjeluju sa svjetlosnim stajaim valom koji ih navodi na
odreena mjesta. Prema tome, svjetlosni val funkcionira poput lee za atome vodei ih na
odreene poloaje i time stvarajui uzorke na povrini. Ova se tehnika moe kombinirati i s
mehanikom maskom ispred polja svjetlosne sile koja dodatno usmjerava atome. Za
najbolje rezultate, atomski snop koji se naparava na povrinu treba bi biti monokromatski
(tj. svi atomi morali bi imati istu brzinu, energiju). Ovo predstavlja bitnu tehnoloku
potekou i poveava trokove ove vrste litografije. Uporaba nanolitografije vjerojatno e
dominirati u proizvodnji elektronikih komponenti (ipova) strukturiranih na
nanometarskoj skali. Ovo bi mogao biti nain da se valjanost Mooreovog zakona produi i
u budunost.
Nano ratovanje
Nano ratovanje futuristiki je koncept ratovanja u kojem se proizvodi
nanotehnologije koriste kao toksika ili smrtonosna sredstva. Pojedini vizionari predviaju
uporabu samoreplicirajuih nanorobota dizajniranih da nanesu oteenja neprijateljskim
vojnicima ili da razgrade materijal od kojeg su izgraena neprijateljska oruja (vidi Siva
ljiga). Postoji i mogunost uporabe nanostrukturiranih materijala u obrambene svrhe. Na
primjer, vrlo osjetljivi detektori smrtonosnih kemijskih i biolokih tvari bazirani na
nanostrukturiranim materijalima predmet su vrlo aktivnog istraivanja. Takvi detektori
mogli bi se koristiti i za zatitu vojnika.
Nano zagaenje
Nano zagaenje je zagaenje okolia proizvodima nanotehnologije. Danas je to
uglavnom futuristiki koncept posebno s obzirom na koliine nanostrukturiranih materijala
koji se proizvode, premda postoje studije koje ukazuju na toksinost nekih od materijala
strukturiranih na nanoskali (npr. ugljikovih nanocijevi kad se udahnu, to uope nije
neoekivano). U nekim krugovima postoji zabrinutost da bi nanoskopske estice mogle biti
posebno opasne po ljudsko zdravlje jer je njihova veliina u rasponu tipinom za bioloke
strukture (virusi, proteinski kompleksi i slino). Spekulativni koncepti vezani uz nano
zagaenje varijante su scenarija Sive ljige (Gray Goo).
Nano nakupina
Ikosaedarske i kuboktaedarske nakupine koje sadre 55,147 i 309. Nano nakupina je
nakupina (klaster) atoma ili molekula ije su karakteristine dimenzije nekoliko
nanometara. Ovaj pojam se s jedne strane preklapa s pojmom nanokristala, a s druge s
pojmom (makro)molekule. Nanokristali su vee strukture od nano nakupina. Manipulicija
materijom na atomskom nivou je neizbena posledica kontinualnog napretka u polju
proizvodnje ipova, biologije i hemije. Svakih 18 meseci ili manje, veliina provodnika i
trazistora u mikroipovima se smanji za 50% dok se brzina ipova udvostrui. Provodnici
73
su ve veliine delia mikrona. Koliko dugo moete smanjivati veliinu komponenata na

polovinu i oekujui da funkcioniu? Uskoro e provodnici i izolatori u provodnicima
postati toliko tanki da e efekati kvantne menanike doi u igru. Ako gradimo ipove sa
toliko malim provodnicima i izolatorima, elektroni poinju da prolaze kroz izolator pravei
turnele, ili ukratko, bie nemogue praviti toliko male ureaje na klasian nain. Uskoro e
dizajneri ipova biti primorani da prekinu staromodni koncept mehanikih kalkulatora, to
za posledicu ima totalni zaokret u proizvodnji. Ako moete graditi ove mehanike delove
atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta bri od postojeih tranzistora.
Takmienje za brim ipovima je bespotedna borba, a profit na triitu je ogroman, ovo
takmienje ima za rezultat nanotehnologiju.
Biolozi su dobro upoznati sa slinim alatima koje opisuje molekularna
nanotehnologija kao to su programibilne samo-replicijrajue maine, koje omoguavaju
konstrukciju sa atomskom preciznou. Biologija je posle svega nesumljiv dokaz
postojanja nanotehnologije. Biljno seme u DNA ima ugraene genetske instrukcije za
manipuliciju atoma i molekula. Na osnovu podataka iz DNA ribozomi rade na proizvodnji
proteina i prikupljanju energije, skupljajui atome iz lokalnog okruenja i eventualno
pravei vie ribozoma. Ako ovladamo programiranjem DNA moemo ga iskoristiti za
pravljenje i drugih potrebnih potrebnih stvari. Biolozima je zastraujue da se suoe sa
injenicom da e ubrzo biti mogue kreirati evolucioni niz, od prvih nano-maina", kojima
je trebalo nekih 3.5 biliona godina prirodne selekcije da evoluiraju, do ivota na zemlji
kakav danas poznajemo. Pokuaje da zamislite trodimenzionalnu slagalicu sa trilionima i
trilionima povezanih delova. Genetski materijal, koji pretstavlja samo-replicirajuu emu
svog biolokog ivota na zemlji, bio je u centru panje istaivaa, to je rezultiralo
mogunou da se manipulie ovim "nano mainama". Biolozi stalno otkrivaju i
usavravaju naine da menjaju ove pra-molekularne maine i mnogo doprinose napretku
razvoja nanotehnologije. Hemiari sa velikom tekoom, sintetiu sve vee i vee molekule
i izvode sve komplikovanije zadatke. Mnogo investicija ulae se u "inteligentnu sintezu"
koja bi im omoguila postavljanje atoma na pravo mesto, da bi mogli da sintetiu
odgovarajue materijale. Nanotehnologija e hemiarima omoguiti da kontroliu materiju
na nanometarskom nivou, ime e nastaviti da poveavaju prefinjenost.
Pojava nanotehnologije e imati za posledicu:
samostalno sklapanje upotrebne robe,
nano medicina ( kraj bolestima, starenju, smrti),
prestanak zagaenja i automatsko ienje postojeeg zagaenja,
molekularna sinteza hrane ( kraj oskudice i gladovanja),
bilion puta bri raunari,
ekstremno novi izumi (neizvodljivi danas),
pristup superiornom obrazovanju za svaku osobu na zemlji,
rekonstukcija veine od izumrlih biljaka i ivotinja,
sigurno i dostupno putovanje svemirom,
naseljavanje sunevog sistema.
74
Nekoliko stvari koje bi obian graanin ultimno morao da zna je:

-nano materijali/partikli su svuda oko nas (hrana,voda sokovi za pie,lekovi i mnogo
drugog)
-izuzetno retko (nema zakonska obaveza) su fabrikanti i distributeri (itaj
monopolisti) raspoloeni da obaveste kupca o prisutnoj u produkt ugraenoj nano
tehnologiji ili materijalu/ima:
-politiari su apsolutne neznalice (pored ostalog) kad su u pitanju ultimativni rizici
(po graanstvo i environment = eko sredinu) pa na ovom kao ni na drugim poljima
(izuzetak je punjenje depova i rauna) niti imaju pojma niti su pak raspoloeni da deo
svog polit aktivizma=atavizma posvete ovim pitanjima.Ukratko iste boli dupe za narod po
ovom kao i drugim pitanjima. Upotreba nano tehnologija je od 2000 u eksponencijalnom
razvoju to znai da se upotrebljava bukvalno svuda, od teniskog reketa (jedan od retkih
produkata na kojima ima obavetenje da u sebi sadri nano) preko etkice za zube (na kojoj
ne stoji nita, a koju vi turate u usta sebi i svojoj deci stavljajui rojalan sloj paste za zube
koja sadri nano (ne pie) preko:injekcija raznih koje sadre nano (o emu ni va doktor
nema pojama) preko:sokova koje dajete svojo deci a turate i u sebe (ne pie) preko mesa i
povra koje jedete (nano, ne pie) preko materijala u koje su isti produkti upakovani a
zavravaju u vaem telu (ne pie) preko: krema i kremica obogaenih nano( ne pie) itd
Spisak je skoro beskonaan. Toksiko kinetika koja se bavi kao to same rei definiu:
protokom (?!) toksinih materija u vaem organizmu je nauka o apsorpciji,distribuciji,
metabolizmu i ekskreciji (izbacivanju) ADME eng)) je definisala itave kaskade dogaaja
(evants,eng.) koji se deavaju prilikom eksterne ekspozicije (izlaganja) i internih
ekspozicija vaih organa (rizika) kao i potencijalnih rizika (i/ili hazarda).
Prominentno (eng.) ekspoziranje (rute, ili marrute) nanopartikala su :
inhalacija (udisanje), ingestija (hrana,pie lekovi) kona (tipino: kreme (naroito
krema za sunce) i intravenozno (u medicini i narkomaniji).
Translokacija (organska)nano materijala je sveobuhvatna i veoma malo poznata
materija koja tek dobija na znaaju, a ije izuavanje je oteano sa primenom patentnog
zakonodavstva, za koje mnogi istaknuti naunici smatraju da treba da bude ukinuta.
Distribucija ka organima tela (osobito miocard i u vezi sa istim infarct) nano
materijala osobito prilikom intravenozne ekspoziture je tek u povoju zakonska regulativa ne postoji
Oralna ekspozitura: nema zakonske obaveze o informisanju (na pakovanju) o
prisustvu nano.
Isto se odnosi na inhalacionu ekspozituru (partikli u vazduhu).
Degradacija i transformacija nano materija i ili nano partikala nije u Srbiji ni u
kolama a o parlamentu da i ne govorimo, te indukcija genotoksinosti i njen efekat u
biodistribuciji je izgleda tabu tema srpske politike,kao i kolstva namerno ili pak iz
neznanja.
75
Mnogi efekti nano materijala na bio sredinu i osobito bio organizme su ve

demonstrirani, kao i mogui potecijalni transfer i potencijalna bioakumulacija u raznim
vrstama i organizmima u lancu ishrane.
Razne firme i firmice koje se bave zaraivanjem ogromnih para u ovom biznisu (dr
Dekil & Mr Hajd Ltd.) u Srbiji imaju odlinu probnu laboratoriju za svoj lapis lazuli
ekstremni profit.
Nanotehnologija u slubi zdravlja
Nano estice su umanjene estice nekog elementa koje su zadrale sva svojstva tog
elementa ali i poprimile neka posebna svojstva koja su postala u zadnje vrijeme predmet
intenzivnog znanstvenog prouavanja. Jedno od tih posebnih svojstava je i selektivno
unitavanje odreenih vrsta bakterija, virusa i gljivica na nain blokiranja staninog
disanja. Uinak nano estica zlata na karcinomske stanice otvara novo poglavlje pristupu
lijeenja malignih bolesti. Nano estice pojedinih elemenata, prvenstveno bakra, srebra i
zlata, poele su se primjenjivati gotovo u svim aspektima proizvodnje, tako da je
nanotehnologija trenutno vodea primjenjena znanost u svijetu. Nove tehnologije iznalaze
nain ugradnje nano estica u pojedine materijala ime se poboljavaju njihova svojstva i
kvaliteta. Nama su zanimljivi tekstilni nano materijali jer imaju svojstvo antibiotika bez
loih postraninih uinaka, a k tomu, nano estice zrae far-infrared zrake cijeljenja i
poveavaju koliinu aniona u tijelu to pogoduje zdravlju. Od takovih materijala se moe
raditi odjea s terapijskim svojstvima, ortoze s terapijskim uinkom.... Premda
nanotehnologiju smatramo modernom znanou, ona ima svoju dugu povijest: glazura
kojom se presvlailo keramiko posue za kuhanje u biti je nanobakar i nanosrebro, a u tim
posudama je hrana ostajala due svjea. Brodsko drvo se titilo od gljivica i brzog
propadanja premazivanjem posebnom bakrenom emulzijom. Jo bi se moglo puno toga
nabrojiti. Nanotehnologija je osuvremenjen pristup nekim drevnim metodama obrade
pojedinih materijala. Stara i zaboravljena pria na novi i drugaiji nain. Kakogod,
nanotehnologijom se definitivno otvara ubrzano silan znanstveni prostor, posebice u
medicini. Apollonia prati sve to se dogaa na ovom polju a tie se ljudskog zdravlja. Nano
Bakar terapijske arape za neugodan zadah i gljivina oboljenja nogu, imali smo prvi u
Europi. Jedini nudimo ortoze od nanomaterijala. Moete oekivati jo niz nano proizvoda.
Naravno, ne zaboravljamo na oprez i kritian stav.
Svijetlost koju vidimo ljudskim okom je samo mali dio onog to se zove
ELEKTROMAGNETNI SPEKTAR- EMS. Zraenja EMS se kategoriziraju prema valnim
duljinama zraka. EMS ukljuuje sve tipove zraka, poev od kratkovalnih kakve su gama i
X-zrake do dugovalnih kakvi su radiovalovi ili zrake iz mikrovalne penice. Kratkovalne
zrake su jaeg energijskog naboja i tetne po ljudsko zdravlje. Dugovalno zraenje nije
tetno po ljudsko zdravlje a unutar njega su i FIR zrake koje imaju blagotvoran uinak na
zdravlje i to na vie naina. FIR zrake nisu vidljive ali ih moemo osjetiti kao toplinu na
koi ako se okrenemo u hladnom dnu ka Suncu. FIR zrake emitiraju mnogi prirodni
materijali poput kristala, bambusovog ugljena, nekih keramikih tvari pomjeanih sa
silicijum dioksidom i , posebno vrijedno spomena - nano partikle srebra i zlata. Nano
76
estice srebra i zlata emitiraju FIR zrake koje imaju svojstvo baktericida i fungicida u
mnogo irem spektru nego penicillin. To svojstvo je iskoriteno u razvoju novih
tehnologija koje se grupnim imenom zovu NANO TEHNOLOGIJE. APOLLONIA s
ponosom istie svoje lanstvo u Nano Alliance kao i nano proizvode koji bitno doprinose
poboljanju ili zatiti zdravlja.
Nanotech
Nanotehnologija manipulacija materijalima i strojevima na molekularnoj i
atomarnoj (milijarditom dijelu metra) razini obeava uzbudljiv razvoj u slijedeih
petnaestak godina. Donosimo vam devet razvojnih trendova koji bi se mogli ostvariti u
navedenom razdoblju.
U slijedeih dvije do pet godina:
Automobilske gume koje trebaju nadopunu zrakom i kontrolu tlaka jednom godinje
Cjelovita medicinska dijagnoza na jednom ipu
Prijenosni koncentratori koji proizvode pitku vodu iz zraka
U slijedeih pet do deset godina:
Dovoljno snana raunala koje je mogue smjestiti i nositi u novaniku; mobiteli u
formi narukvica
Lijekovi koji AIDS ili rak svode na odrivo podnoljivo stanje
Pametne zgrade koje se same stabiliziraju u sluaju potresa ili bombardiranja
U slijedeih deset do petnaest godina:
Umjetna inteligencija koja e vjerojatno biti sposobna proi Turingov test (korisnik
koji razgovara s raunalom nee moi razluiti razgovara li s ovjekom ili strojem)
Raunalni displayi na koje se moe nanositi boja u potezima
Nestanak invazivnih kirurkih operacija, tijelo e biti nadzirano i popravljano
iznutra.
77
78
SFTERRACON U TAMPANIM MEDIJIMA

Krajem oktobra 2009 godine u prostorijama Magacina u ulici Kraljevia Marka odrana
je prva konvencija Udruenja graana fanova naune fantastike SCI&FI. U narednom
prilogu dati su novinski izvetaji u vezi ove konvencije.
SFTerraCon najavljen u Singidunum Vikliju
Saturday, 24 October 2009 13:53 |
U najnovijem izdanju vodia kroz kulturni ivot
Beograda "Singidunum Weekly", u redovnoj rubrici
posveenoj SF-u, objavljen je kratak tekst o predstojeoj
konvenciji SFTerraCon. Tekst, koji prenosimo u celosti,
potpisuje mladi pisac fantastike Pavle Zeli.
Oslobodite SF fana u sebi!
Pored Beokona, konvencije Drutva ljubitelja fantastike
"Lazar Komari", Beograd dobija jo jednu, u
perspektivi,
tradicionalnu
SF
manifestaciju
SFTerraCon. U Magacinu u Kraljevia Marka 4, prostoru
koji je za kratko vreme postao mesto za najinventivnije i
najmodernije izlobe i umetnike performanse u
Beogradu, od 29. do 31. oktobra u organizaciji Udruenja
graana - fanova naune fantastike Sci&Fi odrae se pomenuta manifestacija. Bie
organizovana u najboljem maniru amerikih i inih konvencija, sve sa maratonima SF
filmova, serija i dokumentaraca, izlobama filmskih plakata, ilustracija i slika, berzom
knjiga i stripova i nezaobilaznim slikanjem sa vanzemaljcem!
Dobar duh zdravog zezanja koji stoji iza svega vidi se ve u nazivima sala i programa, te e
se predavanja odravati u Yoda sobi, centralni hol je Trg naune fantastike, a u SF geek
igralitu e se igrati role playing games i ostale igre na tabli.
Ve sam u prethodnim tekstovima pokuavao da pokaem koliko su fanovi, odnosno,
udruenja fanova SF-a, horora i epske fantastike u Srbiji, ozbiljnija i vie orijentisana na
pisanje i druge oblike umetnikog izraavanja u odnosu na sline organizacije u svetu.
Ipak, konvencije su, to zna bilo ko ko je ikada imao dodira sa SF fandomom, jedinstvena
prilika da se fanovi opuste i javno, bez blama, prerue u kostime omiljenih SF junaka, bili
oni iz "Zvezdanih staza", "Ratova zvezda", "Gospodara prstenova" ili "Monih rendera".
Vie o konvenciji se moe saznati na http://www.sciencefiction.org.rs/, a ovom prilikom
pozivam DAKTAKLAKPAKA i sve svemirce koji su meu nama (i vie ih ne krivim(o) za
sve!) da nam se pridrue na SFTerraConu - velika je verovatnoa da ih niko nee ni
prepoznati!
Pavle Zeli
79
PROGRAM SF KONVENCIJE SFTERRACON 200929-31.OKTOBAR 2009.

MAGACIN ulica Kraljevia Marka br.4 Beograd
ETVRTAK 29.10.2009.
10-16h
TEHNIKA PRIPREMA SF KONVENCIJE
(teleportacija)
17-22h
CENTRALNI HOL (TRG NAUNE FANTASTIKE)
Izloba sf filmskih plakata
Izloba sf ilustracija autor: eljko Pahek
Izloba sf slika (ulja na platnu) autor: Duan Petrovi
Izloba sf slika (sprej) autor: Vladimir Mireski
Izloba sf Instalacije autor: Milica ivadinovi
Berza polovnih sf knjiga, stripova, CD-a
tandovi sf udruenja, izdavaa i sl.
Star Trek kafi
FILMSKI SF MARATON
17h METROPOLIS
20h THEY LIVE
MARATON SF SERIJA I DOKUMENTARACA
17h STAR TREK (pilot epizoda)
18h TWILIGHT ZONE
19h TERMINATOR
20h DOCTOR WHO
21h INVASION
SALA ZA PREDAVANJA (YODA SOBA)
19h Svetislav Filipovi-Filip:Hronologija anra naune fantastike
20h Prezentacija fanzina TERRA BR.8 (NLO & VANZEMALJCI)
17-22h
IGRAONICA (SF GEEK IGRALITE)
RPG, LARP, FPS, CARD GAMES, BOARD GAMES
MAGACIN-DVORITE (ODISEJA 2001)
Slikanje sa vanzemaljcem, scifiku poezija, sf filk muzika, zona dozvoljenog puenja
PROGRAM SF KONVENCIJE SFTERRACON 2009
PETAK 30.10.2009.
10-22h
80

Star Trek kafi
FILMSKI SF MARATON
12h TIME BANDITS
14h BAD TASTE
16h ZARDOZ
18h IDIOCRACY
10h FUTURAMA
11h TRIPPING THE RIFT
12h FIREFLY
13h THE TUNDRBIRDS
14h UFO&ALIEN-dokumentarac
15h BARAKA-dokumentarac
16h ZEMLJA (TERRA)-dokumentarac
17h ALIENS OF THE DEEP-dokumentarac
18h OSVAJANJE SVEMIRA-dokumentarac
19h BABYLON 5
RADIONICA:MANDALA-moderator:ore Mileti
20-22h SVEANO OTVARANJE
KOKTEL
16h- Mirko Grdini:Istorijat hrvatske ZF
17h- Adnadin Jaarevi:anrovsko sf izdavatvo u BIH
18h- Sava Damjanov:Raanje srpske fantastike:Od horora do SF-a
19h Davor iovi: Fantastina Istra
10-22h
Slikanje sa vanzemaljcem, SCIFIKU poezija, sf filk muzika, zona dozvoljenog puenja
81
PROGRAM SF KONVENCIJE SFTERRACON 2009

SUBOTA 31.10.2009.
10-22h
Star Trek kafi
FILMSKI SF MARATON
12h HEAVY METAL
14h STAR WRECK
16h SLEEPER
18h RIVERWORLD
10h FLASH GORDON
11h DEEP SPACE - dokumentarac
12h KOLAPS DARVINIZMA- dokumentarac
13h MILUTIN MILANKOVI- dokumentarac
14h HEROES
15h RAANJE SUNEVOG SISTEMA-dokumentarac
16h ZEIT GEIST- dokumentarac
17h V (VISITORS)
18h OKRUGLI STO: SF scena u dravama EX-Jugoslavije
18h:45m Promocija SF-SRBIJA-fanzin Raketla
19h SF KVIZ
19h:45m Promocija FORUM TWILIGHT SRBIJA
20-22h SF MASKENBAL
16h- ore Mileti: SF& MANDALA
17h- Neboja Miretovi-EFI: H.P. LOVECRAFT
18h- Jovan Risti: Horor i SF u srpskim filmovima
19h Davor iovi: Pazin grad Julese Vernea
10-22H
82

Slikanje sa vanzemaljcem, SCIFIKU poezija, sf filk muzika, zona dozvoljenog puenja
GOH SF KONVENCIJE SFTERRACON 2009 JE DAVOR IOVI (HRVATSKA)
Novinar, publicista, urednik, knjievni promoter, istraiva kulturno-istorijskog,
fantastinog i knjievnog naslea Istre, osniva konvencije naune fantastike
ISTRAKON, predsednik udruenja Jules Verne, osniva Festivala fantastine
knjievnosti.
FANOVI NAUNE FANTASTIKE SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!
83
VESTI
Nedelja 8 novembar 2009
Jedini zajedniki projekat bive Jugoslavije (ekajui 2012)
S poslednjim danom kalendara Maja, doi e i kraj sveta. Predviam da e
kataklizme poeti ve sledee jeseni. Oekujemo i uragane usred Mrajevaca, velike
poplave u Zemunu, cunami na Moravi. U Srbiji je najbezbednije mesto Rtanj. Kosovo je
najvea portalna taka u Evropi. Odatle e, oni koji znaju, beati sa Zemlje ovo moe da
bude scenario za film ili proroanstvo, koje je izrekao Svetislav Filipovi Filip, predesdnik
fanova naune fantastike Sci&Fi iz Beograda. Tezu o kraju sveta, koju je predvideo
kalendar drevne civilizacije Maja i izazvao brojne polemike, Filip potkrepljuje i naunim
injenicama:
Verujem da e 2012 doi do totalne kataklizme. Da je re samo o kalendaru Maja
ne bih se uplaio, nego se skoro 30 razliitih proroanstava ukrstilo u toj godini. A re je o
poravnanju nama dve najblie galaksije sa naom. To e se takoe poklopiti sa rotacijom
elektromagnetnog polja Zemlje, koje se deava svakih 26.000 godina. Do sada se, koliko se
zna, te dve stvari nikada nisu spojile. I to e sigurno morati da izazove propast sveta.
Zakljuuje sleui ramenima.
Kroz osmeh dobacuje.
Uzimajte kredite, uivajte u ivotu, radite stvari koje nikada niste, jer kraj je bllizu.
Sline sebi, proroke modernog doba Filip je okupio ovih dana u Beogradu na
konvenciji SF Terakon. Ovaj skup je pokazao da svi bivi Jugosloveni imaju jedni
84
zajedniku crtu ljubav prema naunoj fantastici. Kau da i skraenica SFRJ (Science
Fiction Republic of Jugoslavija nauno fantastina republika Jugoslavija) govori sve!
Adnadin Jaarevi, direktor muzeja u Zenici i pisac naune fantastike, tvrdi da se
bavi ubacivanjem u muzej:
U diskotekama rade izbacivai, ja sam ubaciva. Sluim se raznim metodama.
Priznaje da je prvu knjigu vilinskih pria napisao zahvaljujui suprugi Bosi, koja ga
je ubedila da utehu kojom ju je uspavljivao u mranim noima bez hrane, vode, tokom rata
u Bosni i Hercegovini, stavi na papir.
Ljubitelji naune fantasrike okupljaju se u prostoriji oblepljenoj posterima
vanzemaljaca, a naunofantastina literatura uredno je rasporeena po stolovima. Adnadin
veruje da je svet nevidljivog kudikamo prostraniji od ovog poznatog.
Mirko Grdini, predsednik istarskog udruenja Albus za naunu fantastiku i
alternativne nauke iz Pazina, raduje se zajednikom projektu drava bive SFRJ, na kojoj
bi trebalo da se predstavi kulturna batina naune fantastike iz svih krajeva nekadanje
Juge. Ljude, koji se okupljaju po klubovima, Mirko, inae pripadnik MUP-a Hrvatske,
oznaava kao ekskluzivno drutvo.
Odavno se dokazalo da su meu ljubiteljima ove oblasti uglavnom studenti,
fakultetski obrazovani, magistri i doktori nauka, naroito matematike i fizike. Ljubitelji
naune fantastike jesu pokretai drutva. Ne politiki, nego nauni, objanjava Mirko. Sve
ono to se pojavi u naunoj fantastici nae svoj put do stvarnog ivota u toku jedne
decenije, ak i bre. Podsea Mirko.
Ipak, granice naune fantastike i realnosti su sve tanje. Kloniranje dece, mobilni
telefoni, kompjutri koji komuniciraju jedni sa drugima, do pre nekoliko decenija su kao
ideja plaili publiku u bioskopskim salama i itaoce SF romana.
Sve ono to se pojavi u naunoj fantastici nae svoj put do stvarnog ivota u toku
jedne decenije, ak i bre Posea Mirko.
Adnadin se osvre na umetnost.
Zapravo mi svi danas troimo tekovine naunika koji su se smatrali fantastima,
iluzionistima, ludacima. Sva naa tehnologija i napredak su besmisleni, ako zaboravimo
ono to je primarno ljudsko, a to su oseanja. Setite se Odiseje u svemiru 2001 i scene
kada praovek baca kost koja se pretvara u svemirki brod. Kjubrik je hteo da pokae da su
onaj ovek sa koskom i onaj koji sedi u svemirskom brodu ostali u sutini isti.
TESLA VANZEMALJAC
Smatram da su slikar Hijeronimus Bo, naunik Nikola Tesla i pisac Fransoa Rable
bili vanzemaljci koji su iveli meu nama. Tesla je izgledao kao ekscentrik, ali zato ne
bismo obrnuli stvar. Moda je bio vanzemljac. Ne gleda samo naunik amebu kroz
mikroskop, nego i ameba gleda naunika. Mu ivek zaboravljamo tu stranu prie. Kae
Filipovi
85
SAVETNICI PREDSEDNIKA
Nai sagovornici podsetili su da su naunici jako dobri pisci naune fantastike, kao i
da jo od doba amerikog predsednika Ruzvelta u njegovom kriznom tabu, meu
najbliim savetnicima su bila dva pisca fantastike.
Od poetka sveta i veka naunici su ti koji dovode sve u pitanje, nalaze nove
odgovore. Podsea Mirko Grdini.
NEMA ZNANJA BEZ MATE
Nae udruenje se bori i za uvoenje naune fantastike u kole kao fakultativni
predmet. Nema teme kojom se ne bavi nauna fantastika, a mata olakava detetu uenje.
Kae Filipovi
Jelena L. Petkovi
86
SFTERRACON [dan 1]
Kao pravi fanovi, nismo mogli da propustimo jednu ovakvu konvenciju. Ve na
poetku prvog dana konvencije, videlo se da je SFTERRACON uspeo.
Panju posetilaca privukao je veliki broj filmskih postera, velika izloba slika, kao i
stolovi puni knjiga, asopisa, fanzina, dvd diskova, pa ak i video kaseta (u jednom
momentu). Pedesetak posetilaca tumaralo je prostorijama Magacina, prisustvovalo
prikazima serija, filmova, predavanjima, i promocijama, a posebnu panju privukao je sto
sa rpg, board, i igrama sa minijaturama, u postavci Sigil-a. Veliki broj igara zainteresovao
je kako mlau, tako i stariju populaciju. Pored igara sa velikog stola, poglede su privlaile i
makete letelica iz SW i ST franiza.
Yoda sobu su pored serija: Star Trek, Twilight Zone, Sarah Conor Chronicles,
Doctor Who, i Invasion; upotpunili Filip i Tika, Predsednik i Sekretar udruenja SCI&FI, i
kao pravi domaini poeleli dobrodolicu svim prisutnim fanovima, nakon ega je usledila
prezentacija osmog broja TERRE, kao i predavanje: Hronologija anra naune fantastike.
Verovatno najveu panju prisutnih privukao je Goran Skrobonja, i knjige: Bespue,
Istinite Lai, i Prirunik za odbranu i zatitu od zombija. Pored Paladinovih izdanja, na
SFTERRACON-u ste mogli da kupite razne knjige, fanzine, i asopise sa berze udruenja
SCI&FI, inae, uglavnom rariteti, a tu je bio i tand Art-Anime, kao i na tand, sa
izloenim prvim brojem Raketle.
Od naih lanova, na prvom danu su bili prisutni: Srx, i Strugar. Nepotrebno je
pominjati da su oba administratora iskoristili priliku da prisustvuju gotovo svim
deavanjima tokom prvog dana.
Utisci sa prvog dana su odlini, pa, poto slika vredi 1000 rei, pogledajte neke od
slika sa prvog dana SFTERRACON-a, u nastavku teksta.
SFTERRACON [dan 2]
Drugi dan SFTERRACON-a je bio posebna ast za veliki broj posetilaca. Nakon
prvog dana, i naeg razgovora sa predstavnikom Sigil-a o igri GALAKTIKA
AVANTURA, doao je Boris urovi, sa kompletima igre. Obzirom da se postavka
Hrabrog Viteza irila u ranim jutarnjim asovima, bilo je vremena za opis pravila igre, i
kratki opis toka igre. Nije mi trebalo mnogo vremena da skoknem do stola i izdvojim 900
dinara za kupovinu igre, znajui da e u prodaji kotati izmeu 1200 i 1400 dinara.
Nedugo zatim, dolazi Marko (Sigil), i sklapamo tim za igru Galaktike Avanture.
Pridruio nam se Rajko (Photon Tide), koji je tog momenta uao u Magacin. U zanosu igre,
nismo ni primetili da se je prostor napunio, a tokom 2 sata igre, sve je vei broj posetilaca
prilazio naem stolu, kako bi pratili igru. Nakon toga zaigrala se i Battlestar Galactica,
prekinuta sveanim otvaranjem i dodelom diploma zaslunima za popularizaciju Naune
Fantastike kako u Srbiji tako i van Nje. Marko Luka (Sigil) je iskoristio momenat
nepanje igraa, i sakupio tablu i karte, kako bi spasio igru sigurne i potpune pobede
Cylon-aca.
87
Drugi dan je protekao u znaku predavanja, obzirom da su od 16-20 asova salu za

predavanja okupirali VIP gosti. Nakon Mirka Grdinia sa Istorijatom Hrvatske ZF, Adnan
Jaarevi je nastavio o SF izdavatvu u BiH. Pre predavanja GOH (Guest of Honor)
Davora iovia od Fantastinoj Istri, Sava Damjanov je odrao predavanje o raanju
srpske fantastike.
Predavanja su u 20 asova prekinule dodele nagrada. Davor iovi je kao Poasni
gost prvi prozvan, pa je sa Filipom i Tikom, uz uzajamnu razmenu lepih rei, razmenio i
poklone. Nakon Davora, kao na pokretnoj traci, reala su se imena EX-YU SF-a, pa je i
SF-Serbia dobila diplomu, SFTERRACON majicu, osmu TERRU, kao i mnoge druge
nagrade.
Nakon Sveanog otvaranja, dodele nagrada, SF filmsku muziku uguio je agor
stotinak prisutnih gostiju i posetilaca. Iznenadilo nas je saznanje da dosta organizacija van
Srbije zna za na portal i forum, a zapanjila injenica da je Davor iovi na svom blogu
ostavio jedan od naih linkova. Dobar deo vremena drugog dana, istroili smo na bolje
upoznavanje sa VIP gostima, kao i na razgovor sa Davorom, sa kojim smo priali o
knjigama, razlikama izmeu Srpskih foruma, kao i o Fanzinima sa naeg govornog
podruja.
Drugom danu SFTERRACON-a su od naih lanova prisustvovali: Srx, Judge,
Strugar, Merdam, i naravno oba admina. Na kraju drugog dana, igralo se uveno,
neizbeno i daleko poznato: SRX kolo.
SFTERRACON [dan 3]
Poetak treeg dana, zapoelo je negodovanje predsednika udruenja SCI&FI,
Svetislava Filipovia Filipa, zbog krae zastave udruenja, od strane nepoznatog
Vanzemaljca, koji je nakon toga otiao u nepoznatom pravcu. U pojedinim momentima
mogao se uti i sekretar Tika:
- Da znam ko je, sve bi mu pipke odsekao!
Trei dan SFTERRACON-a lagano je poeo. Pored SF koncerta an Miel ara na
trgu naune fantastike, okupljeni su pili pivo i sokove, dok se na naem tandu dovravalo
rezanje prva dva broja Raketle (PDF verzije) na diskove.
Sto sa igrama ponovo je bio ratna zona, a izbor igre je pao na Infinity.
Trg se lagano punio a posebnu posebnu panju skrenule su na sebe fanice Twilight-a.
Malo smo pokuali da ih isprovociramo, ali nismo uspeli. Pa smo ih malo propitali
Izgleda da na globalnom Twilight sajtu postoje odgovori na sve provokacije i tu nam je
plan osujeen.
Shvatamo da fanice nisu loe, i putamo ih na miru.
Iako najavljen, Zoran Stefanovi nije otvorio deo sa predavanjima, na optu alost
prisutnih. Ipak, predavanja su se reala, dodue sa slabijom posetom u odnosu na prethodni
dan. Za slabu poseenost salama za predavanja, moemo kriviti i dalje aktivan sajam
88
knjiga, kao i Sinemaniju. Kao da sajam i Sinemanija nisu dovoljni, termini za predavanja
su se preklopili, pa se masa prisutnih podelila na par grupa. Jovan Risti je na svom
predavanju o Istoriji srpskog filma fantastike okupio petnaestak gostiju, dok je u sobi sa
okruglim stolom o SF sceni u ex-yu dravama bilo samo etvoro prisutnih (osim grupe
predavaa iz Hrvatske, BiH i Srbije).
ini se da je predavanje koje smo mi u manjku prostorija odrali u samom holu
Magacina privuklo najvie gostiju. Umesto klasinog predavanja, ponudili smo publici
drugaiji pristup, pa smo na poetku odgovarali na pitanja prisutnih (koji su od ranije znali
ta radimo i ime se bavimo), onda drali kratko predavanje (koga kao da nije bilo,
obzirom da smo nas trojica predavaa bili zasipani pitanjima), i ponovo pitanja, ukoliko je
ostalo koje. Na naem stolu mogao je se videti prvi broj Raketle (reprint), a tu je bilo i 20
diskova sa narezanom PDF verzijom prve i druge Raketle.
Nakon predavanja koje je izalo u 30 minuta (a nadali smo se da emo biti krai), svi
zainteresovani su mogli da priu, i uzmu CD sa prva dva broja Raketle, ili kupe reprint
prvog broja. Nakon to su lanice Twilight foruma zauzle poziciju, diskovi sa Raketlom
podeljeni su i VIP gostima, uz slikanje, razmenu vizit kartica, brojeva telefona i mailova, a
na naem stolu bile su izloene besplatne okoladice, koje su u nedostatku kotela otile za
tren.
Dok smo se okrenuli, sala se napunila maskiranim posetiocima, pa je krenulo
slikanje. Masaka je bilo raznih. Ja sam polovinu vremena bio zeleni Spajdermen sa
problemom vida, a drugu polovinu bio sam maskiran u administratora uglednog foruma.
Moda najveu panju izazvao je Marko (Sigil), koji se maskirao (uspeno, prim. aut.) u
Rorah-a (Rorschach za ljubitelje imena u originalu) iz filma/stripa Watchman.
Iako sa velikim zakanjenjem, SF Kviz privukao je dosta panje. Ako se dobro
seam, bilo je samo 30 kompleta sa pitanjima za prvi krug, a samo dva najbolja
kvizomanijaka imae pravo da se bore za nagrade u drugom krugu (naravno teem). Dva
najbolja takmiara u prvom krugu imala su po 14 poena, od 22 mogua, a to su bili arko
Milievi (Aktuelni predsednik udruanja Lazar Komari), i Milan Maksimovi Neo
(moja malenkost). Obzirom da je u drugom krugu razlika u poenima bila velika (4 poena),
tree (usmene) runde nije bilo. Pobedio je arko, sa osam poena. Krenulo je estitanje,
rukovanje, slikanje (sa i bez Filipa), a nedugo zatim, Filip je objavio Kraj
SFTERRACONa.
Od prisutnih lanova tokom treeg dana pohvaliemo: Srx-a, Neboju, Modesty,
@nukaDsante, i par drugih koji su zbog frke s vremenom stigli samo da se jave, a neu ni
da Vas smaram injenicom da su i danas oba administratora znate ve.
89
Nadam se da sam bio dobar izvetava, a sada bih se osvrnuo na SFTERRACON i

pogledao ta smo mi tamo radili, i uradili.
Igrali smo Igre pod okriljem Sigil-a i Hrabrog Viteza
Slikali smo se sa Vanzemaljcem
Sredili i izbacili PDF druge Raketle, kao i live preview za naim stolom
Dobili smo diplomu za izuzetan doprinos popularizaciji SF-a
Otvorili smo kontakte sa dosta stranih (ex-yu) udruenja
Slikali se kao Trekiji
Odrali smo najposeenije predavanje (ako ne u toku celog SFTERRACON-a, onda barem
tokom treeg dana)
Prodali 20-ak primeraka reprintovane prve Raketle
Izdelili 30 diskova sa prve dve PDF Raketle
Zamalo odneli pobedu na SF kvizu.
IZVETAJ SA KONVENCIJE NAUNE FANTASTIKE

SFTERRACON 2009.
U organizaciji udruenja graana Fanovi naune fantastike SCI&FI iz Beograda , a
povodom petogodinjice rada udruenja odrana je od 29-31.10.2009 GODINE konvencija
naune fantastike SFTERRACON 2009.
Na sveanom otvaranju 30.10.2009 u 20h bilo je oko 120 sf fanova to je odlina poseta s
obzirom na malobrojnu fanovsku scenu u Srbiji .Prostor Magacin u Kraljevia Marka
br.4 bio je oplemenjen sa izlobama sf postera,ilustracijama uvenog eljka
Paheka,slikama ulja na platnu,specijalnim unikatnim plakatima,slikama uraenim sprejom i
runo oslikanim staklom sa nauno fantastinim motivima.Bio je to pravi praznik za oi i
duu i stvorena je prava fanovska atmosfera.Sva tri dana bilo je u neogranienim koliina
piva,coca cole,sokova i gazirane vode,naravno,sve je bilo besplatno.Takoe je sve vreme
putana prigodna naunofantastina muzika,radila je igraonica, ,okrugli sto je bio veoma
uspean i vodila se burna rasprava,nema fana koji se nije slikao sa specijalno uraenim
vanzemaljcem.Foto aparati,kamkoderi,mobilni telefoni su neprestano slikali.Fanovi iz
Hrvatske sa konvencije Domikon su doneli svoj pano sa likovima iz Star Treka kroz koji se
mogla gurnuti glava i slikati se kao nekada davno na seoskim vaarima.Napravili smo i
Star Trek kutak.Treeg dana -za No vetica-bio je i maskenbal gde smo se ludo i
nezaboravno zabavljali. Prikazano je 10 sf filmova 24 sf tv serije i dokumentarca,odrano
je i 10 predavanja . Ekipe gostiju iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine dole su u najjaem
moguem sastavu poevi od poasnog gosta konvencije(Davor iovi-osniva sf
konvencije Istrakon,predsednik kluba il Vern,osniva festivala fantastine
90
knjievnosti,novinar).Tu je bio i Mirko Grdini predsednik udruge Albus iz Pazina,pa

kompletno rukovodstvo Ufo i Star Trek konvencije Domikon iz Donjeg Miholjca.Adnadin
Jaarevi alfa i omega BIH sf scene je pravio odlinu atmosferu,jo jednom se pokazalo da
fanovi naune fantastike ne priznaju granice ni gluposti sa kojima nas politiari ve
godinama truju.Sava Damjanov.Tijana Prodanovi i Dragoljub Igroanac su predvodili
fanove iz Vojvodine, a aktivno uee u programu imali su i fanovi iz Sigl game fantayi
udruenja,SF Srbije,Twilght Srbije,Posada KA,Hrabri vitez,Tardis,Paladin.Bio je prisutan i
Majkl Drakovi legendarni sf pisac.Takoe vieni su Goran Skrobonja,Aleksandar
Markovi,Ilija Baki,Slobodan kerovi,Bodiroga .SF kviz je bio buran i morali smo
odati i drugi krug pitanja tako da su fanovi mogli pokazati svo svoje
neznanje,pardon,znanje.U svakom trenutku su se mogle kupiti polovne sf knjige,fanzini i
stripovi, a odran je i izvanredan okrugli sto na temu SF scena na teritoriji EX-JU..Na
sveanom otvaranju podeljeno je kompletni propagandni materijal specijalno ouraen za
konvenciju: kesa,bed,bookmarks,cd,program,majca,propusnica kao i 25 diploma
pojedincima,udruenjima i VIP osobama koji su doprineli razvoju naune fantastike irom
EX-Jugoslavije.
.Sve ovo je dokumentovano i uskoro e se nai snimljeno na DVD-u koji e biti
perofesionalno odraen.ao mi je to nije doao niko iz Slovenije mada sam pojedine
osobe pozvao.Tehniki je konvencija odraena na visokom nivou imali smo tri kompleta
LCD projektora i lap topova, 2 PC-a,jedan plazma ekran,profesionalnu miksetu sa
kompletnim ozvuenjem.Mislim da je najvanije od svega da su sklopljena nova
poznanastva,nije bilo nijednog najmanjeg ekcesa,svi su se druili u oputenoj atmosferi.
Sve u svemu bez lane skromnosti mislim da je ovo bio jedan istorijskih dogaaja na sf
sceni Srbije i da e kao takav biti nezaobilazan u svim buduim spominjanjima u vezi sf
scene u Srbiji,zemljama Ex - Jugoslavije na Balkanu a i ire. Ovu konvenciju organizovalo
je udurenje graana Fanovi naune fantastike ``SCI&FI`` iz Beograda i njom je ujedno
Ova konvencija je ujedno bila i podseanje na , 70 godina od odravanja prve sf konvencije
na svetu WORDCON, 1939 g u Njujorku.
91
SFTerrakon 2009, Beograd, 29. - 31. listopada 2009.

U Beogradu se ove godine prvi put odrala konvencija znanstvene (naune; op. a.)
fantastike "SFTerrakon 2009", u organizaciji Udruge graana ljubitelja naune fantastike
"Sci&fi". Kako je predsjednik njihove Udruge, gosp. Svetislav Filipovi - Filip, bio na
Domikonu 2008. god. i ve tada najavio ovu konvenciju, stavili smo ju u nae planove
nadajui se da emo imati mogunost posjetiti ju. Kako je dio Domikon ekipe bio slobodan
i u mogunosti, otili smo put Beograda u trolanoj ekipi Marko Jurinjak, Samir Boi i
eljko Culek.
U Beograd smo stigli (osim Marka, koji je doao u petak prijepodne, jer je putovao s
Braa) u etvrtak u kasnim satima (zapravo u ranim satima u petak), sat i neto iza ponoi,
gdje nas je na glavnom kolodvoru doekao Filip, koji se smrznuo ekajui nas, jer je vlak
zbog nekih radova kasnio vie od sat vremena. Potom smo se uputili kod Filipa, koji nas je
primio na spavanje, te smo se jo koji sat druili uz jelo i pilo, a potom poli na spavanje.
Konvenciju smo sutradan (petak) doli oko 10:30. U to vrijeme jo nije bilo posjetitelja
(to i ne udi - bio je radni dan) pa smo imali priliku upoznati se s domainima te
sudionicima i izlagaima. Konvencija se odravala u domu "Magacin" u ulici Kraljevia
Marka. Unutranjost doma bila je ispunjena velikim brojem filmskih postera, raznih
plakata i SF slika, a na izlagakim stolovima moglo se vidjeti i kupiti SF knjige, filmove,
drutvene igre (Galaktika avantura, Battlestar Galactica, itd.), asopise... Upoznali smo se
tako s predstavnicima SF-Serbia (www.SF-Serbia.com), s predstavnikom udruge "Hrabri
vitez" (www.hrabrivitez.com), koja je napravila zanimljivu drutvenu igru "Galaktika
avantura", s predstavnicama foruma "Twilight Srbija", fanovima popularne "Sumrak"
("Twilight") sage,itd. Za to vrijeme smo pripremili i na Domikon/Star trek kutak, gdje
smo izloili neto materijala s Domikona, te postavili plakat za slikanje s likovima iz Star
treka, koji je bio totalni hit na beogradskoj konvenciji - slikali su se gotovi svi posjetitelji
konvencije! Tokom veeg dijela dana, u dvije su se prostorije putali popularni SF filmovi i
serije, a moglo se i ukljuiti u igranje neke od popularnih stolnih drutvenih igara. Kasnije
nam se pridruio i Marko te smo skupa malo proli po Beogradu. Vratili smo se prije
poetka prvog predavanja, koje je zapoelo oko 15 sati. Tema predavanja bili su NLO-i, a
predavaica je bila mlada doktorica fizike iz Novog sada, ije ime nisam uspio zapamtiti.
Predavanje je bilo vrlo zanimljivo, a mogli su se uti i zanimljivi komentari, teorije i ideje i
od strane publike. Potom je uslijedilo predavanje gosp. Mirka Grdinia (Istrakon, udruga
"Albus") "Povijest hrvatske ZF", u kojem je izloio detaljan pregled prijanje i sadanje SF
scene. Sljedee predavanje odrao je gosp. Adnadin Jaarevi na temu "anrovsko SF
izdavatvo u BiH", u kojem je progovorio o stanju domaeg SF-a u Bosni i Hercegovini.
Potom su jo odrana predavanja "Raanje srpske fantastike: Od horora do SF-a" (Sava
Damjanov) te "Fantastina Istra" (Davor iovi, poznati hrvatski SF pisac). Magacin se
polako punio posjetiteljima te je do poetka sveanog otvorenja, oko 20 sati, bio gotovo
pun. S nekoliko rijei, konvenciju je otvorio predsjednik Udruge "Sci&fi", gosp. Svetislav
92
Filipovi - Filip, navodei i moto konvencije - "Ljubitelji naune fantastike svih zemalja ujedinite se!". Prilikom sveanog otvorenja podijeljeni su i prigodni pokloni zahvale
sudionicima konvencije, kao i onima koji su doprinijeli njenom ostvarenju. U nae ime
nagradu je primio Marko Jurinjak. Drugi dan konvencije (nama prvi) zavrio je oko 22
sata, nakon ega je naa ekipa provela jo neko vrijeme u gradu s nekim starim
poznanicima.
Subota, trei dan konvencije, zapoeo je neto laganije. U prijepodnevnim i ranim
poslijepodnevnim satima naiao je pokoji zainteresirani posjetitelj, a mi smo to vrijeme
onda iskoristili kako bi posjetili veliki sajam knjiga koji se u to vrijeme takoer odravao u
Beogradu, odnosno kako bi otili na kino projekciju u Sava centar, gdje se odravao
Cinemania 2009 filmski festival. Predavanja su zapoela oko 16 sati, a skupio se poprilian
broj zainteresiranih ljudi. Od predavaa, na rasporedu su bili ore Mileti ("SF i
mandala"), Neboja Miretovi ("EFI: H. P. Lovecraft"), Jovan Risti ("Horor i SF u
srpskim filmovima") te Davor iovi ("Pazin grad Julesa Vernea"). Osim toga, odran je i
vrlo zanimljiv okrugli stol na temu "SF scena u dravama ex-Jugoslavije", u kojem je
aktivno sudjelovao i na Marko Jurinjak, te promocija fanzina "Raketla" SF-Srbije i foruma
"Twilight Srbija". Ono to smo zbog nekoliko istovremenih dogaanja propustili jest SF
kviz, pa ne moemo rei kakav je bio i kako je proao. Za naveer je jo bio predvien i
maskenbal koji su moderirale cure s foruma "Twilight Srbija", no mi ga nismo puno vidjeli
jer smo polako spakovali stvari, pozdravili se s vrlo uljudnim domainima i stavili put pod
noge.
Vrlo uljudni domaini, dobar prostor, velik broj zainteresiranih ljudi (i sudionika i
posjetitelja), bogat program. samo su neke od dobrih strana ove konvencije. Konvencija
ima velik potencijal i ukoliko nastavi onako kako je zapoela te poradi na jo nekim
stvarima, ima velike anse da preraste u jednu od ponajboljih konvencija na ovim
prostorima.
93
94
95
96
O NOI 16. JUNA 1816.

NA ENEVSKOM JEZERU
PROF. DR ALEKSANDAR B. NEDELJKOVI
Svet se brzo menjao, tih godina; Evropa se, iako sada bez Napoleona, kretala ka
jednoj budunosti u kojoj mnogi aspekti drutvenog i duhovnog ivota vie nisu mogli biti
isti kao pre njega. Ideali slobode i jednakosti svih ljudi, razbuktani etrdeset godina ranije
Amerikom revolucijom (1776) i nastavljeni Francuskom graanskom revolucijom (1789)
koja je oznaila i kraj Srednjeg veka, nisu nestali Napoleonovim porazom; kad su se stiali
odjeci topova sa Austerlica, Borodina i Vaterloa, a Bonaparta odveden u svoj Hag, u svoj
eveningen (zvani Elba), Evropa se time nije vratila na staro, naprotiv. ak ni vonja kola
po drumu vie nije bila ista: ranije je vozio kako je ko stigao i hteo, levom stranom,
desnom, ili sredinom, ali u svim zemljama koje je Napoleon makar i privremeno osvojio,
sve do Dubrovnika (gde je tada itekako bilo Srba) i do Moskve, zadralo se i evo i sad je na
snazi francusko pravilo da na svakom drumu svako mora voziti desnom stranom. (Ali u
Engleskoj ne, jer Napoleon nikada nije osvojio Englesku.) Srbi su narod ratrkan,
politiki i dijalekatski heterogen, ali vrlo uporan nastavili svoju revoluciju, svojim
Drugim ustankom (1815) i time ponovo stavili sebe na samu prvu liniju evropskog fronta
odbrane od turske agresivne tiranije. Nedugo posla prvih parobroda na okeanima,
evropskim kopnom su krenule prve lokomotive! bili su to tehnoloki dogaaji koji e
bitno izmeniti teoriju i praksu ratovanja, ali i svetsku privredu. Za samo nekoliko decenija,
drveni jedrenjaci, svejedno da li civilni ili vojni, postali su stvar romantine prolosti.
(Poslednja u istoriji iole znaajnija bitka drvenih jedrenjaka odigrala se 1827. kod
Navarina, na zapadnoj strani Peloponeza, gde su flote zapadnih zemalja udruene sa
ruskom flotom unitile tursku flotu, to je u kratkom roku donelo slobodu grkom narodu a
mir i bezbednost istonom Mediteranu.) Ali su zapravo jedrenjaci otplovili u jednu prolost
koja e verovatno zauvek ostati romantina, jer ima neeg inherentno romantinog,
prirodnog i divnog u plovidbi drvenim brodom na pogon vetra, ovde na planeti Zemlji.
Don
Polidori
(1795-1821)
Vilijem
97
Samo tri godine pre pomorske bitke kod Navarina, veliki engleski pesnik Bajron dao
je ivot za slobodu grkog pravoslavnog naroda. Autentini britanski nasledni aristokrata,
koji je tu titulu nasledio (baron) ali je nije uspeo svojoj deci preneti, ovek ne osobito
znaajan kao politiar u britanskom parlamentu, naime u Gornjem domu tj. Domu lordova
gde je odrao samo jedan zapaen govor, ali zato daleko najprimetnija medijska zvezda
itavog engleskog knjievnog perioda romantizma (1800-1832), ovek oko koga je s
vremena na vreme, reklo bi se sama od sebe, plamsala genijalnost (njegova erka Augusta
Ada bila je prva ena-programer kompjutera u istoriji oveanstva, dodue, ne elektronskih
nego mehanikih kompjutera arlsa Bebida), osuivan je sve do danas od nekih kao pozer
i zavodnik, saaljevan od drugih kao autentini melanholini grenik i sumorni izgnanik iz
londonskog visokog drutva, ali, van svake sumnje, autor je predivnih pesama koje su, po
knjievnoj vrednosti, negde u vrhu engleske poezije svih vremena.
Tog leta 1816. godine boravio je Bajron u svojoj vili (iznajmio ju je) u vajcarskoj,
na enevskom tj. Lemanskom jezeru (pokraj tog jezera su svojevremeno stanovali Don
Milton, an ak Ruso, Volter za antike latinske pisce to jezero bilo je lacus Lemanus)
a u goste mu je doao brani par eli.
Lord
Gordon Noel
(1788-1824)
Dord
Bajron
Buntovni, demokratski nastrojeni mladi pesnik ije srednje ime ve vie od vek i po
zbunjuje istoriare i studente knjievnosti (jer se pie na engleskom Bysshe, ali, ita se
zapravo sasvim jednostavno, Bi), Persi Bi eli se sa 19 godina, 1811. godine, oenio
(protivno nareenjima i karijeristikim planovima svoje porodice) izvesnom Hariet, ali ju
je brzo i ostavio, jer je ve u novembru 1812. naleteo, kao na grom, na mladu
(petnaestogodinju) Meri Godvin Vulstonkraft, ker-jedinicu jednog filozofa i jedne
spisateljice; sastajali su se nou tajno na grobu njene majke (jer je gospoa Vulstonkraft
deset dana posle tog poroaja umrla), gde je Meri ionako jo od ranog detinjstva provodila
mnoge sate i itala pa i uila napamet mamine knjige, ne prihvatajui i ne volei maehu,
koja, opet, nije volela nju; Meri je ve kao devojica razgovarala, u oevom salonu, sa
irokim krugom vodeih literarnih linosti Engleske; bila je, po elijevim reima, jedina na
svetu koja je umela kao on da oseti poeziju i razume filozofiju, i nije ih zaustavilo to to
98
je ona imala u tom trenutku samo 15 godina a on bio oenjen; odbegli su i uspostavili svoj
nevenani brak, pa se dogodila i Merina prva trudnoa ali zavrena prevremenim
poroajem zbog ega je beba, devojica, umrla. Kad se, posle tog njihovog leta kod
Bajrona u vajcarskoj i posle demonstrativnog zajednikog povratka u London, elijeva
supruga Hariet udavila u jednom jezercetu u parku u sred Londona (bilo je to neskriveno
samoubistvo), ovo dvoje su se, u roku od dve nedelje, venali, 30. decembra 1816; dve
godine kasnije opet su bili kod Bajrona, ali u Veneciji, a jo etiri godine posle toga elija,
koji je i sam bio jedan od najveih pesnika romantizma, sustigle su Harietine suze: 8. jula
1822. krenuo je amcem na more, neobazrivo i pomalo samoubilaki, uoi oluje; amac se
prevrnuo, a on se udavio. (Ali, nije mu presudio Jadran, nego je to bilo na onoj drugoj,
junoj strani Italije, kod malog mesta Lerii, pedesetak kilometara juno od enove.) Deset
dana kasnije talasi su izbacili elijevo telo na obalu.
Persi
(1792-1822)
Bi
eli
Bajron se nije nikada vratio u Englesku iv; kad je telo, bez srca, vraeno u
Englesku, mrtvome ne dadoe, ni uz toliko slave koja je odzvanjala celom Evropom, da se
sahrani u uglu pesnika u Vestminsterskoj katedrali, verovatno zato to je iveo u grehu,
sa mnogo ena; a njegovo srce i danas je sahranjeno u Grkoj, kod malog mesta
Mesolongion u Grkoj (na severnoj obali Patraskog zaliva), gde je bila smetena ustanika
brigada kojoj je on bio komandant i koju je sam i finansirao; ali, on nije poginuo u borbi,
nego je u Grkoj umro od bolesti, ne stigavi da ispali ni jedan jedini hitac na neprijatelja.
Moda je njegova bolest bila delimino posledica ranijeg neurednog ivota, ali, moda je
dola i iz tog ambijenta u kome se naao; jer u porobljenoj Grkoj, iako su postojale
velianstvene antike ruevine, narod je iveo u crnoj bedi, uglavnom u onoj vrsti zgrada
kakve su bile karakteristine za tursko ropstvo: udericama, epencima, atrljama,
umezima. (Sve te etiri rei su turskog porekla. Iz dobrog razloga.) Njegovo najvee
razoaranje bilo je to to su Grci bili nesloni i vie se gloili izmeu sebe nego borili
protiv neprijatelja. Rekosmo li Grci? Ili Srbi? Tu kao da nam je neki lapsus promakao...
Izgleda da je bilo, kao to tvrdi istoriar Mark Mazover u svojoj izvanrednoj, izuzetno
informativnoj i otrenjujuoj novoj knjizi Balkan* i sluajeva da odmah nakon isterivanja
turske vojske i policije pone pljaka, u kojoj su pojedine naoruane grupe Grka harale po
99
kuama grkim Moda ni pred Bajronom kao svedokom balkanske stvarnosti sloboda
nije umela da peva kao to su sunji pevali o njoj. Svejedno, danas je Bajron grki
nacionalni heroj, junak tog pravoslavnog naroda koji se (po Mazoveru) uglavnom zbog
jezika i hrianstva i odrao da ne bude asimilovan u Turke; a za nas Srbe, Bajron je
prijatelj, koji se na dalekom jugu Balkana, ak tamo iza Makedonije, borio za slobodu.
Prijatelj, jer, da se izrazimo ukratko na modernom engleskom He stood up for liberty.
Ali, vratimo se na olujnu no 16. juna 1816. u vili Diodati na enevskom jezeru.
Olujnu, kaemo, jer je munja munju sustizala, kao to je bilo (kau) i one noi kad je Meri
eli roena. Vremenske prilike su u leto 1816. bile u mnogim delovima sveta poremeene,
moda zbog eksplozije vulkana Tambora u Indoneziji 5. aprila prethodne, 1815. godine,
kad se vulkan u stotinki sekunde skratio sa 4.000 na 2.850 metara, izbacio 150 kubnih
kilometara svog vulkanskog materijala u atmosferu, i poubijao oko 50.000 ljudi. Bila je to
najgora vulkanska eksplozija u barem dva veka dotad; ali je Krakatau, 1883, bio jo gori.
Meri
Vulstonkraft
(1797-1851)
Godvin
eli
Posle svoje prve trudnoe, i smrti bebe-nedonoeta u martu 1815. godine, Meri eli
se alila da ju je muio san u kome je moja beba ponovo oivela; samo se bila jako
nahladila, onda smo je mi trljali ispred vatre, pa se vratila u ivot. ** To mi se odnosi na
nju i elija, ije je to dete bilo, a povratak mrtvog ljudskog tela u ivot podsea naravno na
(elektricitetom probuenog) Frankentajnovog kompozitnog sina. U svemu ovome kao
da se naziru jo neke dijagonale i koincidencije za koje sad nemamo vremena.
Te noi o kojoj govorimo, 16. na 17. juni 1816, uinjen je presudni korak ka roenju
naune fantastike: godinu i po dana kasnije, prvih dana januara 1818, taj novi knjievni
anr uao je u istoriju sveta, tako da emo uskoro (kroz samo petnaestak godina, poetkom
2018. godine), biti u prilici, nadamo se, da proslavimo dvestagodinjicu SF. Persi Bi eli i
Meri Godvin Vulstonkraft eli doveli su sa sobom na enevsko jezero Merinu sestru po
usvojenju (ker, iz ranijeg braka, Merine maehe, gospoe Klermont), Dejn Kler
Klermont, sa kojom je Bajron bio u nevenanom braku i kasnije imao ker Alegru. (A
samo nekoliko godina pre toga, Meri eli i ta Dejn Kler Klermont su se, kao male
devojice, sakrivale ispod jednog kaua da tamo itaju i recituju Kolridovu Rimu o
100
drevnom mornaru.) Okupilo se, dakle, te noi takvo drutvo. Bio je prisutan i peti ovek,
Bajronov lini lekar, Englez italijanskog porekla, Don Vilijem Polidori, i itali su neto
(nemaku knjigu Fantazmagoriana) iz tradicije evropskih gotskih tekstova, u sutini
tekstova mistike, strave i uasa, o duhovima u naputenim dvorcima itd. Takoe su
diskutovali o darvinizmu. Zatim je Bajron recitovao odlomak jednog teksta o duhovima;
eliju je pozlilo pa je brzo izaao iz sobe; nali su ga kako se, prebledeo i obliven hladnim
znojem, naslanja na jedan kamin; doneli su mu nekakvo osveavajue pie (bila je prisutna
i sobarica koja ih je posluivala), a on im je objasnio da je morao da izae jer je tekst bio
neizdrivo sugestivan. Nakon toga sklopljena je opklada: da svi uesnici napiu, u toku
noi, po jednu kratku priu strave sa elementima natprirodnog, pa da se onda vidi ko je
napisao najbolju.
U ovom takmienju uestvovale su etiri osobe: Persi Bi eli, Meri eli, Bajron, i
Polidori. Kler nije uestvovala. Po nekim tvrdnjama (jer, postoje razne verzije, razliite
prie o ovoj noi), sve etvoro uesnika su znali da je to u sutini takmienje izmeu
Bajrona i elija; preostalo dvoje bili su vie statisti. Sudbina je htela da statisti napiu
mnogo znaajnija dela nego glavni uesnici.
To to je Meri, koja je imala samo 19 godina bila je, dakle, jo uvek tinejderka
napisala, ili barem zapoela, bila je kratka pria o doktoru Frankentajnu, koju je ona
sledeih dana razvijala a onda tokom sledeih petnaestak meseci, vrednim, sistematinim i
literarno kompetentnim radom, pretvorila u roman Frankentajn, ili, moderni Prometej,
prvo pravo i znaajno SF delo u istoriji svetske knjievnosti. (Prvo, mada je bilo mnogo
pretea, proto-SF dela, pre toga; esto u knjievnostima koje se, kao ruska, nisu uspevale
time probiti na svetsku scenu.) Po nekim tvrdnjama, u originalnom rukopisu Frankentajna
pojedine rei su precrtavane i ispravljane ili prepravljane, a navodno se moe prepoznati da
je jedan deo tih ispravki unet elijevom rukom tj. njegovim rukopisom, to bi znailo da je
on, barem kao korektor, pomogao svojoj eni u pisanju tog romana. Ono to ini da je
Frankentajn SF, a ne delo ma kog drugog anra, jeste spisateljicino betonski vrsto,
elino uporno, apsolutno insistiranje da nije u pitanju nikakav san, literarna dvosmislica,
vizija, bajka, alegorija niti ma ta tome slino, nego pria u kojoj se bukvalno dogaa, na
javi, to to se dogaa, i u kojoj se to postie naunim sredstvima (a ne maijom, arobnim
tapiima, vraanjem) i objanjava jezikom nauke. Upravo ta bukvalnost, i prikazivanje
novih stvari koje u naoj stvarnosti jo nisu ali bi po nauci mogle biti, do danas su dva bitna
stuba na kojima poiva celo, do zvezda visoko, zdanje SF.
Polidori je napisao ili zapoeo priu Vampir u kojoj je glavni negativac, lord
Rathven, u mnogo emu nalik upravo na Bajrona, i nesumnjivo Bajronom i bajronizmom
inspirisan; tom priom se kompletan pod-anr vampiristikog horora, i dotad dobro
razvijen, prebacio na nove tranice, na kojima je i danas, jer dotad su vampiri bili
uglavnom teturava seoska i umska stvorenja da li ba iz umadije, ili malo istonije
sasvim neprivlana svojim rtvama, a od tada su elegantni neodoljivi salonski zavodnici i
zavodnice. (Ali su tom priom, i nainom kako je objavljena, potpisana i uz /zlo/upotrebu
Bajronovog imena promotirana, pokvareni odnosi izmeu Polidorija i Bajrona; uskoro su
101
se njih dvojica i razili. Polidori je umro vrlo mlad, sa 26 godina, naime ve 1821. godine,
iz razloga jo uvek neobjanjenih; prialo se da je u asovima depresije izvrio
samoubistvo otrovom, ali nalaz britanske sudske medicine glasio je, da je taj mladi ovek
umro prirodnim putem, tako to ga je posetio Bog (!).
eli je u noi 16. juna 1816. napisao sasvim beznaajnu priu.
A ono to je Bajron te legendarne noi napisao, jeste kratka pria, navodno fragment
iz nekog zamiljenog budueg romana, o vampirima; imate je prevedenu na srpski, sada,
ovde.
102
Proitavi veoma dobar roman Konstantinovo raskre Dejana Stojiljkovia bio sam
zaintrigiran dogaajem koji ga je podstakao da ga napie. U knjizi se spominje dogaaj
koji se desio u okolini Nia jula 1934. godine. Poto je autor naveo izvor odakle je doao
do podataka nije mi bilo teko da na internetu pronaem relevantne podatke i predstavim
vam ih u ovom broju TERRE.
Tihomir Jovanovi
Politika 27 jul 1934
Sujeverje u narodu
STRAH OD VAMPIRA OBUZEO JE NEKOLIKO SELA U OKOLINI NIA
Sujeverni svet preduzima fantastine mere da se spase zla
Ni 26 jula
Moravsko selo Draevac na sredokrai izmeu Nia i Aleksinca jo je pod utiskom
straha od vampira, o kome se prvo poelo govoriti u kui Ljubomira Nikolia. Meutim za
samo nekoliko dana na vampire se alila i eljad jo nekoliko oblinjih kua. Iz toga je
nastao dogaaj koji se sada prepriava u itavoj okolini.
Po kui i na tavanu poelo je neto da lupa
Ljubomiru Nikoliu je umrla etrnaestogodinja ki. Neto zbog poslova u polju a
vie zbog krize, nisu je oalili po obiaju. Nisu propustili ni jedan pomen, ali su ipak svi
bili u uverenju da nije sve kako je trebalo da bude.
Posle etrdesetodnevnog pomena, nije prolo vie od dva dana, a preko noi je
poelo neto da lupa po kui, naroito na tavanu. Na to nisu obraali panju ali ih je pred
zoru uplailo lako zveckanje tanjira po polici u kujni.
Idue noi lupnjava je bila jo vea. Ljubomirov sin i snaja jako su se prepali i jo
iste noi zatraili gostoprimstvo u u kui svoga strica i suseda Manje. Ali i tamo ih je
akelo iznenaenje. Te noi vampir je proirio svoju akciju i na Manjinu kuu, tako se bar
njima uinilo. Oni su se sada poeli aliti ne samo na lupnjavu, ve kako ih u snu neto
gnjavi i pritiskuje na grudima kao sinji teret.
Ljubomir o ovome nita nije kazivao susedima. Ali je selo neto naslutilo. Prialo se
da da se je Ljubomirovo devoje povampirilo. Re je ila od usta do usta i svako je znao da
ispria neto vie nego to je uo. Jedan od najbliih suseda priao je po selu, da njegovi
susedi kriju to je najglavnije. Oni, priao je on, ne samo da strahuju od vampira koji stalno
lupa, nego su dva jutra uzastopce u obe kue, nali sve sudove skinute sa police i poreane
na stolu u kujni, ba kao za trpezu!
U autentinost ovih njegovih iskaza jo manje se sumnjalo, kada je drugi sused Filip
Krsti ispriao sledee:
Nije mi se neto spavalo. Jednako mi se u pameti vrtela napast, koja je snala prika
Ljubomira. Kad je prevalila pono i zapevali drugi petli, ja sam uo neki uanj u mojoj
roenoj kui. Ustao sam i i uao u sobu gde mi spavaju sin i snaja. Tamo nije bilo nita.
103
Kad smo se izjutra probudili, snaja je nala dete ak na polovini sobe, neki ga avo izvadio
iz ljulje.
Kua u kojoj se pojavljuje vampir

Baba Stanka i Marko subotnjak na poslu
Svakoga dana neko je imao neto novo da ispria u vezi sa vampirom. Kod
Ljubomira i njegovog brata nije i dalje bilo mira. Manja se alio po selu:
Stegne me neto i pritisne, pa se prepadnem da u izdanuti.
Dani su prolazili, ilo je tako skoro mesec dana. Ljudi su saletali Ljubomira, da gleda
neke ari i oslobodi selo napasti. Umeala se i neka baba Stanka. Ona je na grobu
Ljubomirove keri pronala dve rupe i sve je uveravala.
Sigurno se devoje povampirilo i kroz te rupe se kao vampir noi izvlai iz groba.
Ipak niko nije bio naisto ta treba da ini. Nali su najzad nekog Marka subotnjaka,
za koga se veruje da poto se rodi u Zadunu subotu, ima moi da privia. Pouzdan u sebe
on je dao pristanak i zakazao dan svoje posete. Doekali su ga kao najroenijeg.
Kad je bilo vreme za spavanje, Marko subotnjak je odredio mesto gde e ko od
ukuana da spava, a on je ostao da bdi i da eka. Oko pola noi, poplaeni drekom,
poskakali su iz postelje ukuani i jo vei strah ih je spopao, kad su videli kako Marko
izgleda. Sav nakostreen on se bio raskreio kraj prozora ba kao da e poleteti u neku
tuu. Poto su se malo povratili od straha subotnjak je ispriao:
Taman da me uhvati san a ja ti ugledam kako se neto zasja na zidu ba kao da
sunce izgreva. Iz toga to sija izvue se nekakva alusija, dugaka sjajna zmija. Pola se
vue, a s drugom polovinom usmerila i palaca jezikom i okree glavu as na jednu as na
drugu stranu. I taman da je smodim, vi se nabudiste. Ona se napravi tanka kao votanica i
izvue se kroz pender na avliju i nestade je u mraku.
104
ta je porodini savet odluio

Kad intervencija Marka subotnjaka nije bila od pomoi, sastao se porodini savet.
Reavali su o efikasnijim merama koje treba preduzeti protiv vampira. Posle dueg
nagaanja, oni su se dogovorili da njih desetoro starijih izau u zoru, osamdesetog dana od
smrti, raskopaju grob i smode vampira. Najvie im je zadalo muke da nau vranog i
neobleenog pastuva, za koga se veruje da moe da oseti vampira.
Izmeu sebe odredili su ta ko ima da radi. Mukarcima je stavljeno u dunost da
nau etiri kose iz etirui suprotna sela, jednu neoklepanu motiku i aov od nekaljenog
elika! ene su imale da zahvate osam voda sa osam raznih izvora po krag vode i da u nju
stave svakojake travke od biljanog petka i jo vrelu, te iste noi iznesu na groblje. Niko o
tome nije smeo nita da pria.
U gluvo doba, kad se u selu sve utialo, krenuo se od Ljubomirove kue udan
sprovod. Napred su ila dva mladia sa kosam apreko ramena i izmeu sebe vodila
neobeleenog vranog pastuva.
Kad su se pribliili groblju, svima je zastao dah u grudima. Vranac se, inilo im se,
neto jae secnuo, a onoj dvojici to su ga vodili otsekao se hod. Ali vranac time nimalo
nije hteo da da znak o bliskoj prisutnosti vampira. Kad su ga priveli do groba, on je ne
hajui poeo da pase bujnu travu. Oni su se dali na posao. Raskopali su grob i otvorili
koveg. Pred njima se ukazao jo nimalo oteen le Ljubomirove keri.
Tada je jedan od njih u svemu postupio po prethodnom sporazumu. Otricom kosa
napravio je etiri zareza. Onda su preko lea ukrstili dva glogova tapa, zaklopili koveg i
uz nekakvo bajanje presuli ga prokuvanom vodom sa travama.
Naelstvo sreza aleksinakog povelo je istragu po ovom sluaju. Zainteresovan je
sreski sanitetski referent g.dr. Ivkovi. I sad u Draevcu niko vie se ne ali na vampira...
Vampirska zaraza se iri
Draevaki sluaj za mnoge je vrlo pouan, ali za jo sujeverni svet i zarazan. Tako
se pre nekoliko dana, toboe, pojavi vampir u selu Radevcu, preko Morave. Samo u neto
naivnijoj formi i bez posledica, koje je imao u Draevcu. Ovde je opet bila u pitanju neka
mlada udovica, iji je mu nedavno umro u bolnici u Niu i iz bolnice direktno prenesen na
groblje i sahranjen.
U Donjoj Trnavi, koj je u susedstvu sa Draevcem, i groblja su im jedno uz drugo,
umalo nije oskrnavljen le starca ure Pljeskara, koji je prekjue sahranjen. Kada je
koveg sputen u raku, jedan od srodnika preminulog, poto se svet poeo razilaziti sa
groblja, hteo je unikom sekire da razlupa lobanju preminulog da se ne bi povampirio.
To je primetio ugledni razboriti starac Lazar Miloevi iz oblinjeg sela Toponice i
zapretio srodnicima da e odmah otii i sluaj prijaviti vlastima ako se usude da tako neto
uine i na taj nain ih odvratio od namere.
I sad, kad zamukne jednolini riram vralica, iskupljeni seljaci priaju razne zgode sa
vampirima koje se dalje prenose i prepriavaju kao istinski dogaaji.
105
106
SIMO MATAVULJ
Simo Matavulj (ibenik, 14. 9. 1852. Beograd, 20. 2. 1908.) je srpski pisac iz
Dalmacije, koji pripada epohi realizma.
Njegova najpoznatija dela su roman Bakonja
fra Brne i pripovetka Pilipenda.
Biografija
Bio je jedan od petoro dece ibenskog
trgovca Stevana Matavulja i Simeune
Matavulj. U ibeniku je zavrio osnovnu kolu
na italijanskom i srpskom jeziku, kao i niu
gimnaziju. Zatim odlazi u manastir Krupu kod
svoga strica, igumana Serafima, ali, izgubivi
volju za manastirskim ivotom, odlazi u
zadarsku uiteljsku kolu, koju zavrava 1871.
godine.
Do prelaza u Crnu Goru, 1881, on je
uitelj u raznim dalmatinskim selima i
nastavnik pomorske kole u Herceg Novom. U Crnoj Gori je bio nastavnik gimnazije,
nadzornik kola, urednik slubenih novina i nastavnik kneeve dece. Putovao je u Milano i
Pariz kao voa jedne grupe crnogorskih mladia koji su odlazili na kolovanje. Tom
prilikom je u Parizu ostao nekoliko meseci. U Srbiju prelazi 1887. godine (najpre u
Zajear, a potom u Beograd), gde radi kao nastavnik gimnazije i inovnik presbiroa. U
Crnu Goru odlazi jo jedan put da bi bio uitelj kneevima Danilu i Mirku, ali se ubrzo
vraa u Srbiju. Umro je u Beogradu 20. februara 1908. Bio je redovni lan Srpske
kraljevske akademije od 30. januara 1904.
Knjievni rad
Matavulj se u knjievnosti prvi put javlja na Cetinju u slubenim crnogorskim
novinama sa jednom istorijskom priom, koju je napisao povodom veridbe kneza Petra
Karaorevia sa kneginjom Zorkom, a na potsticaj i prema kazivanju samoga kneza
Nikole. Zatim je preao na originalno stvaranje i do smrti radio vrlo ivo na pripoveci i
romanu. Napisao je oko sedamdeset pripovedaka i novela, mahom objavljenih u zasebnim
zbirkama, kao: Iz Crne Gore i Primorja, Iz primorskog ivota, Iz beogradskog
ivota, Iz raznijeh krajeva, S mora i s planine, Sa Jadrana, Primorska oblija,
Beogradske prie, ivot i nemirne due, pored jo nekoliko pripovedaka objavljenih u
107
posebnim izdanjima. Napisao je i dva romana: Uskok i Bakonja fra Brne. Pored toga,
Matavulj je ostavio i nekoliko svezaka putopisa, uspomena i knjievnih lanaka razne
sadrine (Boka i Bokelji, Deset godina u Mavritaniji itd.). Najznaajnije mu je delo iz
te oblasti Biljeke jednog pisca, vrsta autobiografije, pisana ivim, plastinim stilom i
pronicljivim posmatrakim darom. Matavulj je jo napisao i dve drame: 3avjet i Na
slavi, prva sa predmetom iz dubrovakog, a druga iz beogradskog ivota. On je i
prevodio sa stranih jezika, najvie sa francuskog: Na vodi od Mopasana, San od Zole,
Puanin kao vlastelin i Mizantrop od Molijera, Zimske prie od Vogiea.
Po prirodi trezven i oprezan duh, Matavulj je poeo da pie tek u zrelijim godinama.
On je postupno ali energino izgraivao svoj talent, trudei se da nedostatke svoga uskok
kolovanja nadoknadi linim usavravanjem. On ita ne samo francuske i italijanske
knjievnike ve i naunike i mislioce. Pored velikog knjievnog obrazovanja, kojim je
nadmaio sve ranije pripovedae, on stie i iroko poznavanje istorije i filozofije. Ukoliko
se vie irio vidik njegova saznanja i njegovo ivotno iskustvo, utoliko je putao maha
svome talentu. U svoje vreme, Matavulj je bio jedan od najobrazovanijih i najevropskijih
srpskih pisaca.
Do Matavulja, nai pisci se razvijaju poglavito pod uticajem ruske, nemake i
maarske knjievnosti; od njega poinje i sasvim prevlauje romanski utmcaj, naroito
francuski. Matavulj je najvie itao i prevodio francuske realiste i naturaliste; na njihovim
delima je razvio ukus i uio vetinu pisanja. Naroito je voleo i itao Zolu i Gij de
Mopasana, i po njihovim uzorima poeo i sam pisati. On je od francuskih naturalista nauio
da otro, objektivno i savesno posmatra ivot i potom unosi u delo, U svojim Biljekama
on to izrino veli i objanjava kako on shvata francuski knjievni realizam, koji se ne
sastoji u grubom kopiranju ivota, ve je piscu dozvoljeno da preinai detalje i skladno
povee prema viem umetnikom cilju u granicama stvarnosti. Do njega, nai se pisci nigda
nisu sasvim otrgli od romantiarskih sklonosti; tek je Matavulj potpun i ist realista. On je
u pripoveci dosledno sproveo ideje evropskog knjievnog realizma, trudei se da hladno i
objektivno opisuje ivot, bez uzbuenja i tendencija, uvek na osnovi obrazaca iz stvarnog
ivota. Tako je Matavulj stvorio najbogatiju i najraznovrsniju galeriju nacionalnih tipova,
otro i tano izvajanih prema ivotu. Dok su ostali srpski pripovedai prikazivali ivot
samo u uskom vidiku svoga kraja, Matavulj opisuje razne srpske krajeve i ljude iz raznih
drutvenih slojeva. On opisuje Dalmaciju kao i Crnu Goru i Beograd, seljake i mornare kao
i graane i intelektualce. Najbolja su mu dela Uskok i Bakonja fra Brne. U prvom
slika patrijarhalni moral i vitetvo gortaka iz crnogorskog kra, a u drugom primorske
seljake i franjevce jednog katolikog manastira iz Primorja, na osnovi linih utisaka i
uspomena iz svoga akovanja u manastiru. Bakonja fra Brne je pisan vedrim i
dobrodunim humorom, sa diskretnom podrugljivou prema svetim ljudima, no bez
sarkazma i tendencija, slino postupku Anatola Fransa, ija je dela cenio i koga je i lino
poznavao. To je njegovo najbolje delo, prepuno humora, ivopisnosti i pronicljive
108
psihologije. To je, ujedno, i jedan od najboljih romana srpske knjievnosti. Najpoznatija

njegova pripovetka je Pilipenda, koja opisuje unijaenje Srba iz Petrovog polja u
Dalmaciji.
Matavulj se odlikuje otrim i trezvenim posmatranjem ivota, sposobnou da zapazi
i odabere karakteristike lica i situacija, da to kae zanimljivo, neusiljeno i jednostavno. On
ne izmilja ni fabulu ni epizode, niti ih razvija prema sopstvenim afektima i
raspoloenjima. Lica i dogaaje trai u ivotu, upravo u spoljnom ivotu, u onome to je
dostupno ulnim opaanjima, i dogaaje razvija u granicama ivotnih mogunosti. On je od
francuskih naturalista primio ono to se moglo tehniki savladati i primiti razumom, ali kod
njega nema ni Zoline tragike ni Mopasanova artizma. Zbog toga u njegovim novelama
nema poezije i dubljeg i sloenijeg unutarnjeg ivota, nema pravog umetnikog sklada u
celinama. Njegovim delima oskudeva mata i lirizam. Te svoje nedostatke, koji su mu
smetali da postane pisac ire publike, nadoknadio je svojim velikim knjievnim
obrazovanjem, koje ga je uinilo popularnim kod knjievno obrazovane publike.
109
NAUMOVA SUMNJA SIMO MATAVULJ

U sumraje poee odlaziti sa nove graevine zidari i nadniari. Poslednji ostadoe
gore na skelama ininjer, glavni nastojnik i majstor Naum Krsti, Kievljanin, stareina
zidara iz vilajeta. Njih trojica imaahu jo neto da se posavetuju oko nastavka radnje.
Ininjer bee mlad, otresit i vrlo ljubazan ovek, nastojnik neto stariji i brbljiv, a majstor
Naum pedalj staria, udubljenih oiju, nekako ukoena pogleda i spora govora. Toga
dana, prve subote posle Uskrsa, to je bio drugi put da njih dvojica prizivaju majstora. Prvi
put, pred podne, bee neto zapelo u nekom kutu, kroz koji trebae sprovesti dimnjak za
pei. Majstor Naum, nakon duga zagledanja, omeranja i razmiljanja, ree svoju, a ininjer
odmah prihvati taj predlog, potapa iu po ramenu i posle ruka posla mu sklenicu dobra
crna vina. Dodue, Naum je doiveo vie puta taku poast za trideset i pet godina svoga
rada u Beogradu, ali niti je kada dotle imao udela na takoj ogromnoj zgradi, na kojoj je
radilo preko pedeset zidar, niti je kada dotle imao posla sa tako umenim, odlunim, upravo
avolskim ininjerom, kome je sve bilo lako, sve ilo kako on hoe! Ininjer bee u isti
mah i zakupac te nove, velike zgrade, jedne od najveih u sredini Beograda. Pri rastanku
ininjer zapita Nauma:
Je li, majstore, koliko ti ono ima svojih vilajetlija?
Osam, i ja deveti, gospodine!
A to ne bi ti, bolan, uzeo jo tri puta toliko, pa da ti dam svu onu stranu?
The! uini Naum, oprezan kao uvek ne znam, gospodine, morao bih videti!
to ne zna? Ne uzda se, valjada, nai toliko radnika po tvojoj volji?
To ne kaem, ali... zna... nisam se nikad uputao u tako velike rabote! A mogu
razmisliti.
Kakve velike rabote! Sitnica! Uzmi kada ti ja kaem, a ja sam uveren da emo se
od prve pogoditi. Sutra je nedelja. Proberi svoje ljude, a pred vee nai e me ovde!
I potapa ga po ramenu i pokloni mu finu cigaricu.
O, da bojega oveka! govorae sam sebi Naum, nasmejan, silazei niza skele...
Ovaki ive i ine iveti, ali umeju i pomamiti staru glavu! Ako! De da vidimo, de da
malo razmislimo!
Na ploniku zastade. Svet je vrveo ulicom, kaono subotom u to doba. Krnjeci ulinih
razgovora strujahu mimo nj kao prazno zujanje. Ali dvojica stadoe iza tarabe i jedan ree:
Vide li ti ovo udo, ako boga zna! Temelj je ovoj ogromnoj zgradi udaren prve
nedelje posta, a evo, uoi Tomine nedelje, dovrie prvi broj! Ne pamtim da se u Beogradu
ovako brzo radilo!
Ni ja, sinak! ree glasno stari Naum... Ali ni Beograd dosad nije imao
ovakvoga idu kao to je onaj gore, ininjer!
I pedalj majstora, u platnenim pantalonama i platnenom kaputiu, sa slamnim
eirom ogromna oboda, sastavivi ruke na krsta, uputi se lagano, kao da broji korake,
udubljen u mislima, ne gledajui nikoga, ne svraajui panju ni na ta. Ali nakon nekoliko
desetina koraka Naum najpre oseti kao neku iznemoglost u celoj snazi, pa mu srce poe
jako lupati, a dah mu se prekide. Nije bio plaljivac, ali se malo uplai. Zastade. Za
110
trenutak proe sve, i on objasni sam sebi od ega doe nevidovno zlo. Veli: Vino suvie
bee jako, brige, evo, suvie velike, kao nikada dosad, a povrhu svega, prolee je u jeku,
to ja svake godine plaam! I, umiren ovim razlozima, nastavi svoj put i svoja raunanja.
Od sredine grada, odakle je poao, do kraja zagraa, gde je stanovao, bee pola asa
hoda i mladu hitru oveku, a njemu, doista, dva puta toliko. Kad je bio na sredini puta, opet
ga obuze isto zlo nevidovno, ali jae, te posrnu. U isti mah neija ga ruka prihvati i neko
zapita:
ta je, ia?
Nije nita odgovori hrabro iica, pribirajui se... Bog e pomoi!
Nepoznati poe s njim uporedo, drei ga vrsto za miicu. A Naumu se injae da
neka udna silna snaga struji iz ruku nepoznatoga oveka i prelazi u njegovo iznureno telo,
te ga isto podmlauje! Na svaki korak oseae se laki, vedrije pameti, vre volje. Poe
se otimati govorei:
Hvala prijatelju, hvala brate, dosta je, dobro mi je sad!
Zato ne! Da te dopratim do kue! veli ovek.
Hvala ti kao roenom sinu, veli Naum ali nije potreba.
Bolje e biti! nastavi nekako uporno, ali veoma blago nepoznati.
Ama! uini Naum i otre se, pa mu prui ruku rekavi: Laku no i opet ti hvala
do neba!
Behu na pustu mestu, na okrugu od koga polaze nekolike ulice, koji bee slabo
osvetljen. Naum se zagleda u lice nepoznatoga oveka i odmah se zbuni bi mu neto
neprijatno. Pred njim bee loe odeven, prekrasan mladi, setna pogleda.
A ti si, ini mi se, onaj to si pre neki dan traio za nadniara? Jesi li naao posla?
Mladi ne odgovori stajae kao ovek duboko zamiljen. Naum dodade:
Pa, eto, doi u ponedeljak! Bie posla i suvie. Laku no!
Majstor poe lak i dobre volje, pa se okrete i doviknu onome: Doi svakako!, ali
onoga nestade.
Nekakva dobriina, ali smeten! ree Naum u sebi, pa nastavi svoj put i svoja
razmiljanja o velikom preduzeu.
Pre nekoliko dana, jednoga jutra rano, taj mladi ovek bee doekao Nauma pred
novom graevinom i zamolio ga da ga primi meu nadniare. Naum ga odbi. Odbi ga
surovo, jer bee ustao zle volje...
Naum brzo stie u svoj kraj, iza staroga jevrejskoga groblja, gde stanuje svaka vera,
ponajvie tuinski radniki svet. Bilo ih je ve dosta koji su veerali, te seahu pred
kuama. Naum ih je veselo redom pozdravljao, dodajui i po koju alu. Od tih suseda bilo
ih je koji su ga zvali i gazdom, jer je imao etiri kue upravo kuice, koje je u dugu
vremenu, u dokolici, podigao i davao pod najam. To njegovo imanje zavravalo je
Momilovu ulicu. Bee uzano, a podugako zemljite, ograeno; sa dve strane reahu se
pomenute zgradice, upe, praonice. U dnu je bila njegova kua, povea od ostalih, sa lepim
tremom na stubove. U tremu bee postavljen sto i gorae lampa. Levo i desno, pred
111
vratima, zatee narod, kome je bez razlike bio gazda. Iz trema doskaka devojica od petest godina viui:
Evo dede! Evo dede!
Naum je odie i poljubi, pa zapita:
Kako je dedino malo? Jesi li eljna dede?
ena mu, Frosina, neto mlaa, a mnogo krupnija od njega, doega ga pitanjem:
ta je s tobom, ovee?
Tako, posao! ree Naum trljajui ruke... Imae ta uti ali sve dobro, hvala
bogu, ba dobro!
Ona ga paljivo posmatrae i ree:
Neto si se izmenio u licu! Valja da si se premorio?
Pa, i to je! prihvati on i ue u kuu da se umije.
Imali su dvoje dece, sina i ker. Sin im se rodio jo u Kievu, a odrastao je u
Beogradu, gde je neto i uio, ali toboe nije bio za zanat, nego kad odslui rok, postade
neki mali inovnik u slagalitu. Vladao se da ne moe biti gore, bio je odan piu i kartama,
enio se dva puta i razvodio. Ocu nije smeo na oi, nego bi svraao kad bi znao da je mati
sama u kui. Ki je bila dobra ena, udata za nekog kovaa, sa kojim je lepo ivela, ali su
bili prepuni dece. Zato stari uzee k sebi devojicu.
Za veerom, Naum ispria Frosini sve svoje dnevne doivljaje, samo izostavi ona
dva nastupa slabosti to ga na putu obuzee. Ona ga je nudila jelom, kao obino, i sipala
mu vino, a on je mnogo manje jeo nego obino, a pio vie. Dok je Naum priao sve to je
bilo na graevini i ta e biti sa njegovim velikim preduzeem, Frosina ga je kriom i
zabrinuto posmatrala. Njegove duboke upale oi behu zaarene, a lice uto, kao nikada pre.
Najzad ree ona:
Kako zna! Ali, na tvome mestu, ja ne bih uzimala toliku brigu i toliki posao! Nisi
ti vie za to.
ta, nisam ja vie za to? viknu majstor namraen i udari pesnicom o sto tako da
mala Smilja vrisnu od straha... ta meni fali, kai mi! Ja se oseam bolje nego kakav
mladi ili, hoe da rekne, da sam poaavio?
Jedva ga smiri Frosina. Znala je kako je naprasit, ali ne zapamti da ga je videla u
takom nastupu besnila!
Sutradan majstor se probudi ranije nego obino praznikom i sede na odru. Bee
loman, neispavan, mutne glave, izmuen runim snovima. Frosina je uvek ustajala zorom i
imala posla bilo u kuhinji, bilo u drugoj sobici gde im bee trpezarija i primaa, bilo u
tremu, a on bi svetanoga dana spavao dokle sunce ne odskoi. Onda bi obukao svoje
svetako narodno ruho i otiao na vilajetsko zborite, na Dorolu. Tu se na jednom roglju
sveanikom kupi velika gomila zidara, pekara, drvodelja i ostalih zanatlija iz vilajeta.
Gotovo u svakom kvartu nalaze se takva njihova zborna mesta, jer njih u Beogradu ivi
oko etiri tisue. A ako je ikad majstor-Naumu bilo do toga da se nae na skupu, bee mu
toga jutra na Tominu nedelju.
Sluajno Frosina ue u lonicu i zastade preneraena, videi kakav joj mu izgleda.
112
Ti si, Naume, bolestan? zapita ga.

Zlo mi je potvrdi on... Usta su mi suha, trepere mi ile na grudima, hvata me
jeza! A no kakvu sam proveo, da bog sauva! Stotinu sam se puta probudio, a im oi
zatvorim, eto ti mi pred oi onoga mladia to me je na putu prihvatio...
Koga mladia? prekide ga Frosina... Ko te je na putu prihvatio? Zato teko
meni!
Pa, isto iznemogla, pusti se na stolicu.
Mu je gledae nekoliko trenutaka onim njegovim ukoenim pogledom. Toga puta
domiljae se neemu, pa najposle odmahnu glavom i ree:
A da, nisam ti priao!
I ispria joj sve to znamo, pa dodade:
Cele noi ne davae mi mira taj mladi! Iskrsne svakoga asa i samo me pogleda
onim velikim, tunim oima. Ponem trabunjati kojeta, pa opet on! I sve tako, opet on!
Ama, ta hoe najposle od mene!
ena mu ree:
Lezi, Naume, i pokri se. Ili, ako hoe, da te istrljam?
Neu, nego mi donesi kafu i duvan. Hou da se malo zagrejem iznutra i da
popuim jednu, pa u prilei. Ako bog da te zaspim malo, ustau i otii. Rano je jo.
Frosina mu donese to je traio. On poe istiha srkati i dimaniti. To je dugo trajalo.
A kad i to prestade, ostadoe utke oboje, on podvijenih nogu na odru gledajui ka prozoru,
ona sedei na stolici. Najposle ree mu ena:
De, ovee, da te istrljam! Ta zna da ti to uvek dobro ini!
Neto drugo bih te ja molio, ree tihim glasom Naum glasom istinski
moleivim, kakvim se obraao u nevolji silnijim od sebe.
A to? zapita ena veoma iznenaena.
On je gledae onim preanjim pogledom, a razjapljenih usta. Istom poto Frosina
dva puta ponovi pitanje, Naum odgovori:
Onaj broj Carigradskoga glasnika, zna, u kojem ima ona pria o Hristu... Ona
pria kako se Hristos javio u Rusiji... Kako se javio onome mastoru izmaru. Bio mu je
pomonik, a posle se izvidelo da je to bio Hristos, Gospod na!
Kako Frosina utae u nedoumici, on dodade:
Dobra moja Frosino, jesi li sauvala te novine?
ini mi se da jesam odgovori ona i podnimi se.
Ba ti hvala! Eto, vidi, jutros me elja da jo jednom ujem tu priu, pa u lepo
zaspati. Idi nai, mila moja!
ena izie, ali dugo ostade. Naum je bio nepismen, ali je redovno drao Carigradski
glasnik, a Frosina je umela itati pored dece bee nauila. Za dugo vremena s mukom je
sricala, pa, poslednjih godina, itae prilino. To im je bila jedina zabava vie vrste, kojom
ispunjavahu praznine dane i zimnje veeri.
Najposle, Frosina unese neki stari broj Carigradskoga glasnika, sede na preanje
mesto i zapoe itati.
113
Pria bee prosta, pristupana i dejoj pameti. Tu se veli: Bio, tako, majstor obuar,
ovek dobar i poboan i radia neumoran, ali mu nije ilo dobro. S mukom je mogao hraniti
sebe i svoje, ali nije roptao nego se jednako bogu molio i radio. Jednoga dana doe mu u
radionicu neki mladi, lep i skroman, prikaza se kao izmarski radnik i zamoli majstora da
ga primi kao pomonika. Majstor mu odgovori da on moe u poslu sam odoleti, tako malo
posla ima, a da ne moe ni svoje hraniti. Istinu mu je rekao, ali ipak primi mladia u
slubu. Od toga dana poe majstoru nabolje, sve nabolje, dokle, najposle, ba doeka lepih
dana. Posla je bilo dosta, porudbine navalie. Majstor razumede da je s mladim
pomonikom uao blagoslov boji, te ga potovae kao oca, a ljubljae kao sina jedinoga i
predobroga. Mladi se ne ponese niti se inae izmeni, nego bee kao i prvoga dana, krotak,
radan, retke, ali mudre rei. I tako je sve ilo dok jednoga jutra ne ue k njima neki besan
gazda, koji ree majstoru: Da mi saije dobre izme, najbolje od svih koje si u ivotu
izradio, da mi mogu trajati tri godine! Na to se pomonik nasmeja, a zbog toga bi krivo ne
samo besnome gazdi nego i majstoru, koji, poto onaj izie, zapita mladia: Zato se
nasmeja? Zato to ovaj hoe obuu koja e dugo trajati, a on e sutra umreti! Tada
majstora obuze strah. I sutradan se ispuni to je pomonik prorekao, a istoga dana nestade i
njega. Onda majstor razumede da je pomonik bio glavom Hristos...
Kada Frosina dovri priu i pogleda na mua, a on oborio glavu i suze mu teku kao
dva potoia. Brzo ustade i prie mu, uzevi ga za vrele ruke. On joj ree:
Eto, vidi, Frosino, um za morem, a smrt za vratom!
Ona zausti neto, ali on stite obema svojim vrelim rukama njenu ruku i nastavi:
Eto, vidi, to je bio On; ovaj na, zna... sinoni... bio je opet On!... Jest! Grean
sam!... Sada u da spavam.
I lee, a ena ga pokri.
U podne, kada Frosina doe da ga obie, nae ga mrtva.
114
KULTURNI I SOCIJALNI ASPEKTI

FANTASTINE KNJIEVNOSTI ZA DECU
O znaenju fantastinog u knjievnosti za decu, a i o televiziji kao posredniku u
prezentaciji "izmatanog" pisano je mnogo. Mnoge studije su posveene bajkama, u
kojima su sakupljeni izmatani svetovi, nestvarni dogaaji i udesne lepote. Televizija je,
kao najmoniji medij, "apsorbovala" sva ta saznanja u elji da to izmatano deci predstavi
kao ivo i uverljivo, kao stvarno i mogue. Televizija je, u stvari, izraavajui se ivom
slikom, zvukom i tonom, reima neminovno, nainom prezentacije, promenila i shvatanje
o izmatanom. Televizija je "izmatano i udesno" prividno pribliila detetu, ali je u
pogledu recepcije osiromaila i sputala dete nudei mu "izmatano i udesno" kao gotov,
konkretizovan i zauvek dat "svet". Zato?
Televizija je svojom "televizinou" promenila klasino shvatanje o fantastinom.
Fantastino je, do pojave filma i televizije, lagodno ivelo u pesmama i priama, u
legendama i mitovima o bogovima i natprirodnim biima, o natprirodnim pojavama. Sve
ono to se inilo irealno, na filmu i TV postalo je i pomalo realno. Dete je nekad
"zamiljalo", u skladu sa intelektualnim i emotivnim sposobnostima, anele i avole,
vetice i vampire, kraljevie i princeze, zle maehe i dobre pastorke, adaje i krilate babe,
nemani svake vrste kakve samo mata moe stvoriti. Dete je, sluajui ili itajui, irilo
granice realnosti, nadograivalo realnost na subjektivan nain, po svojoj meri i tako se,
opredeljujui se za dobro i oveno, lepo i moralno i samo duhovno bogatilo. Televizija
je poela prianje u ivim slikama; zadrala je re, ali je vizuelno dogaaj uinila stvarnim.
ak i ono to je bilo teko zamislivo da se moe ekranizovati razgovor ivotinja u
basnama u crtanim filmovima, animacijom, lako je postalo filmska stvarnost. U TV
priama su vanzemaljci konkretizovani tako da tek neto imaju slino sa stvarnim
ovekom, kornjae (Ninda kornjae) su predstavljene u sasvim novoj nameni, svinja je u
crtaima toliko deformisana da ju je teko i prepoznati u poreenju sa stvarnom, umesto
Sneane i sedam patuljaka dobili smo Huga, Hugolinu i decu... predstave o divljim i
domaim ivotinjama toliko su u osnovi izmenjene da dete, naroito gradsko dete,
neminovno u susretu sa stvarnou osea veliki rascep u dui i razoaranje.
Televizija jeste nadmoniji medij, ali ne moe da zameni knjigu, nije uguila tampu, niti
potisnula i razorila radio. TV ima kameru kao svevidee oko, krupni i mikro plan, uglove
snimanja, svetlosne efekte, mikrofon i mogunost da doara i najsloenije zvune efekte.
TV ima svoju dramaturgiju, svoj TV jezik i svoju gramatiku. TV prezentuje fantastino
snano i uverljivo da je iluzija stvarnosti sada i ovde. Detetu je potreban samo napor da
gleda i slua sa ekrana, a kad poodraste i da ita sa titlova. TV detetu nudi modernu sliku
stvarnosti u kojoj su priblieni kamile i snani motori, ribe iz plavih dubina i snane
podmornice, ptice koje ive u praumama i avioni koji jo malo nalie na ptice. Kao da se
115
svet, zakonitosti bivstvovanja, postepeno ali sigurno i namerno deformiu. TV je moderno

dete umrtvila, vezala ga za fotelju, prikovala za jedno mesto, ograniila njegov vidik i liila
svih napora ak i napora da zamilja!
TV prezentacija fantastinog za dete je poklon i kazna. Ako je poklon poklon treba da
obraduje i zabavi, da odgonetne zagonetku. TV, meutim, nainom prezentacije ostavlja
dete smuenim, ako ne i sluenim. U TV crtaima za decu, a to nisu jedini materijali
(moda je prestrogo govoriti o TV anrovima, jer nigde nema tolike meavine anrova kao
na TV), na primer, ima previe agresije, kraa, ubistava, nereda i lakog ivota bez rada da
je slika stvarnosti potpuno deformisana, ponekad liena ma i najmanje stvarnosti. U
klasinim bajkama, na primer, ma koliko fantastino bilo zastupljeno ono je uvek imalo
vrstu realnu osnovu. Koliina fantastinog i oblici bili su "motivisani" priom koja je
imala zadatak da zabavi, poui ili naui dete neemu korisnom. Tako se, uz bajku prepunu
fantastike s realnim svetom, dete razvijalo i raslo. Fantastino na TV danas ide do
nesluenih razmera: premnogo pucnjave, podvala i osveta; ubijeni, ak ako je od njega
ostala samo senka udesno vaskrsava i nastavlja s prethodnim "gresima". TV prikazuje
detetu da ni topovi, ni najmodernije oruje ne mogu nita, jer nema zasluene kazne;
glavni junak je "neunitiv", nepoderiv pa zato i ne nastaviti "igru" po starom u kome
pobeuje samo lukavstvo.
TV prezentacija fantastinog za dete je oigledno "kazna", jer e ivot detetu pokazati da
su sve bile zablude.
TV prezentacija naune fantastike, uzimajui u obzir savremena tehnika sredstva,
animacije, metamorfoze, montae, trikove, tj. kompletnu TV dramaturgiju danas je na
zavidnom nivou. Naunu fantastiku, meutim, ne prati samo dete, nego i odrasli. Ako i
prati, re je o odabranom detetu u poodmaklom uzrastu. Ali bez obzira na uzrast pitanje
recepcije u nauci je do danas nerazjanjeno. Mislim da recepcija naune fantastike tek treba
da bude predmet naunih istraivanja, a to znai da se sa sigurnou objasni
komunikativnost u relacijama pisac delo gledalac (recepcijent).
Recepcija TV fantastinog, u zavisnosti od dejeg uzrasta, intelektualnih sposobnosti i
emotivnog bogatstva, psihike zrelosti i odgovarajue edukacije, ne moe se generalno
odreivati. Ona je raznovrsna koliko su raznovrsni i recipijenti. TV je transformacijom
fantastinih sadraja negirala klasine vrednosti. Ona je dete oslobodila svih napora, pa ak
i potrebe da "zamilja". Poto je na ekranu "potpuna iluzija stvarnosti" TV tehnicizam je
olenjio duh deteta, uinio da bude konzument i trivijalnih sadraja i izgubi smisao za
istinske vrednosti. Dete nije u mogunosti da bira umetniki sadraj prema svojim
sklonostima, ve mu TV namee sadraje. Takvim postupkom dete gubi motivaciju,
postaje lenjo, inertno i zapada u intelektualnu tupost. TV prikazuje likove u fantastinim
scenama koji razreavaju opasnosti "pritiskom na dugme". Nisu, dakle, potrebni nikakvi
116
napori: ni snaga, ni izdrljivost, ni snalaljivost, ni pametovanje sve e to uiniti maine!

U naunom prouavanju recepcije TV fantastinog treba uzeti u obzir i gubljenje klasinog
autorstva (autori su itavi timovi), delo je takoe plod timskog rada (scenaristi, snimatelji,
tehniari, lektori...), a i recipijenti su nedovoljno jasni ovim kolektivnim stvaraocima. TV
medij iz razloga komercijalizacije (reklame, spotovi i sl.) ne omoguava recepciju u
kontinuietu. I jezik u prikazivanju fantastinih sadraja prepun je neznanja (Ninda
kornjae, napad br. 35, "Moj malj nikad nije promaio!", a na slici se vidi najobinija
sekira). Najzad, umesto nekada, na primer, filmovane bajke Kameni cvet, koja se primala u
trajanju od najvie dva sata, sada je dete-recipijent primorano da prati junake u "serijama",
a to znai smiljenu vremensku okupaciju deijih fizikih i duhovnih vrednosti.
TV fantazija je, oigledno, premaila klasino
fantastino. Ostaje nam da budemo fantastino
zabrinuti za budunost dece.
BAJKE
METAFORIKO
OGLEDALO SVIJETA
Pol Azar je uporedio bajke sa bistrim
dubokim ogledalima na vodi kroz koji pogled
see do prvih godina ovjeanstva. Azarova
bistra metafora potcrtava dva relevantna
svojstva bajki: njenu izuzetnu starost i
svojevrsnu istinitost fantastinih vizija koje
odslikavaju, na nivou primitivne svijesti,
realnost ovjekove situacije u jednom tuem i
nepoznatom svijetu. Bajka predstavlja zrak
duhovne svjetlosti koja dopire iz djetinjstva
ljudskog roda, dakle najdubljih slojeva
ovjekove svijesti, najstarijih "zapisa"
njegovog pamenja.
U nepoznavanju svega oko sebe, suoen sa
tajnom od ijeg rjeenja, kao od zagonetke
koju sfinga postavlja Edipu, zavisi njegova
vlastita egzistencija, ovjek je pokuao da
nae odgovore, ali ti odgovori su, pred
polisemijom svijeta, i sami morali biti
isprepleteni od mnogo smisaonih niti da bi
mogli da se upredu u obuhvatnu metaforu
ivota i prirode. Najprije se, naravno, javio mit
117
koji je teio za univerzalnim rjeenjima. On je korespondirao sa zemaljskim i kosmikim,

sa ljudskim i boanskim, materijalnim i duhovnim. Junak mita je dolazio iz nadrealnog
svijeta, ali je djelovao u realnim okolnostima. Junak bajke koja je nastala raspadanjem mita
obian je ovjek doveden, stjecajem fantastinih, udnovatih okolnosti, u situaciju da, uz
pomo magijskih sila i nadnaravnih zatitnika i savjetnika, postupa kao volebnik, neki
daleki potomak bogova ija je zadaa prevashodno ljudska: da pobijedi zlo i unese svjetlost
u tamni vilajet zajednikog postojanja.
Skuenost koja je zaklanjala vidike i tama neznanja, nemogunost da se izae iz vlastite
koe i dosuenog udesa, koji je uvijek bio ovjeren peatom tragizma, nagnali su ovjeka da
potrai izlaz u zemlji udesa, iza granica mogueg, u predjelu sna, svuda gdje ga ne moe
stii gravitacija nitenja i poraza. Bajka je dakle bila neka vrsta terapije od pesimizma i
oaja i dragocjena pilula koja je pojaavala imunitet i pruala razloge ovjekove borbe sa
destruktivnim silama koje su ugroavale njegov opstanak. Pradavna bajka je bila na tragu
nekim istinama i ona je zadovoljavala intelektualne i emotivne potrebe naeg davnog
pretka. Meutim, stvarnost svijeta i ivota postajala je sve sloenija i bajkovita pria
"nastala u praskozorje ljudske mate" sve je vie zaostajala za galopirajuim ritmovima
novog poretka stvari. Ona je sama pokuala da se prilagodi, prestruktuira, izmjeni, saobrazi
sa dominantnim misaonim i literarnim strujama, da iz mora zaborava isplovi na puinu
novih pitanja, rasprostre se izmeu svijesti i podsvijesti, znanog i neznanog, konanog i
beskonanog, da se utemelji kao literarni fenomen nepredvidljivih razvojnih mogunosti.
Jer, davna bajka, po apeku, nije bila knjievnost nego prianje, fluid koji je imao
oaravajue djelovanje na sluaoce. Ali, to ipak nije bilo dovoljno. Bajka je imala
pretenziju da svojom literarnou zadobije vlast nad vremenom u onom obliku u kojem je
umjetniko djelo, u odnosu na kratki ljudski ivot, a pogotovo trenutak pripovjedne
arolije, trajan (Ars longa, vita brevis). Zato je morala da pronae pravi nain otkrivanja
uda koje lei u osnovi svih stvari.
Transcendentalna fantastika drevnih kazivanja poela je u djelima bajkopisaca najprije da
se obogauje novim materijalom preuzetim iz ivota koji je, potujui jo zateene
pripovjedne uzuse, skretao magnetnu iglu prema realnosti. Pero i Pukin jo su zadrali
prepoznatljiv koncept naslijeene skaske koja ipak, u njihovoj interpretaciji, nije bila
ardak ni na nebu ni na zemlji, ve je imala oslonca u njihovom svekolikom literarnom
iskustvu. Andersen je udo traio (i nalazio) svuda oko nas, Kerol je zemlju udesa
otkrivao u teko dostupnim predjelima sna, Desanka je gradila bajkovite zamkove "od
samih istina", opi je od autobiografskog materijala svog grmekog djetinjstva stvarao
zamatane prie ispod zmajevih krila. Igra zrnaca pijeska ili dah vjetra, hod mrava ili
jesenji let posljednjeg lista, sitni pokreti i zbivanja na margini naeg opaanja pokretali su
stvaralaku imaginaciju Stevana Raikovia. Branko V. Radievi je u svojim bajkama
rjeavao krupne probleme ovjekovog odupiranja otuenju, a Grozdana Oluji, poput
Zlatoprste, veze svoj sjajni vez i priprema gozbu duha na zlatnim tanjirima svojih bajki.
118
Svi ovi stvaraoci pronali su svoju "formu i formulu" bajkovite prie. Nastala u djetinjstvu
ovjeanstva, njegovoj zori, bajka se namee kao duhovna potreba kasne djece jedne
"staree civilizacije". Doba bajke nije prolo. Nastupajui milenij proiruje njene
mogunosti, podstie ravanje prema sferi naune fantastike koja je tehnicizirana bajka
budunosti i prema unutarnjem kosmosu bia koji tek u metaforikom ogledalu skaski
moe da otkrije svoje zakriveno i nepoznato lice.
Za roman je reeno da predstavlja anticipaciju budueg razvoja cjelokupne knjievnosti. Za
bajku se moe tvrditi da je to rod koji e dovesti do definitivnog pribliavanja literature za
djecu i odrasle jer ona se obraa zajednikom biu ljudskog izvan konkretnosti pojedinane
biografije, izvan atributa istorijskog vremena, izvan geografskih specifinosti, izvan sumnji
i zabluda. Bajka vodi preicom do iskustva i mudrosti, ali snanih emotivnih uzbuenja.
Zato nam je sve vie potrebna.
PRILOG
RAZLIKOVANJU
BAJKE
FANTASTIKE
PRIE
Ako, poput brojnih prouavalaca, prenebregnemo strukturu, obim i anr dela, kao to su
Hiljadu i jedna no, Ba-elik, Alisa u zemlji uda, Maca papuarka, Plava ptica, Kapetan
Don Piplfoks, Gospodar prstenova, Bajka o zrnu peska, i prihvatimo podelu
izvanrealistike knjievnosti na bajku i fantastiku priu, u ovom radu bismo izloili svoj
skromni doprinos razlikovanju, u knjievnoj nauci jo uvek nepotpuno definisanoj
diferenciji, izmeu kategorija udesno i fantastino, izmeu bajke i fantastike prie.
Starija po postanku, smatra se da je pripadala svetu detinjstva i u vreme kada knjievnosti
za decu nije ni bilo, bajka je i danas jedna od najpopularnijih i najznaajnijih vrsta u ovoj
knjievnosti. Poreklo fantastike prie se izvodi iz bajke; fantastika pria se ponekad
istie kao njena mlaa podvrsta, iji se razvoj prati od Luisa Kerola i njegove Alise u
Zemlji uda do danas. Za bajku se vezuje pojam udesno, "ono to ne moe biti", a za
fantastiku priu kategorija fantastinog, srodnog, ali ipak nijansirano-diferencijalnog,
znaenja. Izvesni autori fantastino tretiraju kao neverovatno, ali ne i nemogue ve samo
oveku nedostupno i neuhvatljivo. (To se najee potvruje nauno-fantastikim priama,
naroito onima ija je fantastika postala realnost, kao to su romani ila Verna.)
I udesno i fantastino se u kritikoj literaturi najee koriste za oznaavanje svojstva
nekog lika ili dogaaja kao natprirodnog, vrhunaravnog, nemogueg, obeleenog udom,
ali neki autori vide razliku u prirodi i karakteru udesnog u bajci i fantastikoj prii, koje
se, u prvoj, pojavljuje u oblicima natprirodnih bia koja ne pripadaju ovom svetu, kao to
su adaje, divovi, patuljci, zmajevi, dok je u drugoj natprirodno otelotvorenje ovekovih
snova i elja, sanjarenja i halucinacija. U konkretnim situacijama, meutim, teko je
utvrditi razliku izmeu, na primer, dobrih duhova u brojnim bajkama, domaih u bajci
uma Striborova i violinskog kljua u fantastikoj prii Ele Peroci, koji devojici pomae
119
da vie ne bude lenja; izmeu oivljenog kipa (petla) u Pukinovoj bajci o caru Dadonu i
oivljenih karata u Alisi u zemlji uda; zlatorunog ovna i Mace papuarke.
Sutinsku razliku izmeu bajke i fantastike prie Roe Kajoa vidi u tome to se "svet
bajke i stvarni svet uzajamno proimaju bez ikakvih tekoa i konflikata", a i drugi autori
razlikovanje bajke i fantastike prie zasnivaju na izmeanosti i jedinstvu realnog i irealnog
u bajkama, nasuprot njihovoj razdvojenosti u fantastikim priama. To se naroito ogleda u
odnosu njihovih junaka prema pojavi natprirodnog (uda): ako se udo prihvata bez
unutranje pobune, sumnje i neverice, kao mogue (alternativna realnost) ono se
kategorizuje kao udesno (bajka); ako se, pak, ono ne prihvata i odbacuje, ako se sa
pojavom uda javi nedoumica, zabuna, strah, otpor i agresija junaka odreuje se kao
fantastino (fantastika pria). Ovakvo razlikovanje, prema naem miljenju, moe vredeti
samo izmeu bajke i fantastike prie za odrasle (i to one u kojoj se natprirodno pojavljuje
kao zlo, monstruozno i zastraujue), dok se u fantastikim priama za decu udo gotovo
redovno prihvata kao mogue, prirodno i eljeno. Teko se, naime, moe povui otra
granica izmeu bajke o eljenom detetu (Grah Kotrljan, Bibere, Palica) i fantastike
prie Karla Kolodija Pinokio izmeu prihvatanja leteih ilima u brojnim bajkama i uda
da kiobran moe biti balon u prii Ele Peroci. U bajci Nemuti jezik junak se zaista ne
iznenauje to ivotinje govore, ali se ne iznenauje ni junak u fantastikoj prii Kraljevi i
pesnik Pere Zupca to deak sa druge planete i iz druge galaksije govori ne otvarajui usta,
to su njegove rei obojene ljubiasto, to mu, kad misli neto lepo, iz rukava ispadaju
zvezde.
Prema Milanu Crnkoviu (on u svom odreenju koristi i stavove drugih autora), fantastika
pria se od bajke izdvaja svojom uverljivou ("unutar neverodostojnosti postoji
verodostojnost, unutar iracionalnosti racionalnost, unutar sna java"). Vrednosti fantastike
prie su u imaginaciji, u saoseanju i razumevanju, u viziji i veri ali zar to nisu i vrednosti
kojima raspolae bajka? Crnkovi, dalje, kao bitnu karakteristiku fantastike prie uzima
originalnost slaemo se sa njim da postoji samo jedna Alisa u zemlji uda i jedan Vetar u
vrbaku, ali, naglaavamo i samo jedno Carevo novo odelo i jedna uma Striborova.
Tekoe razlikovanja udesnog i fantastinog, bajke i fantastike prie, isticane u teoriji,
naroito se ogledaju u konkretnim odreenjima i svrstavanjima pojedinanih ostvarenja.
Neizvedena do kraja, opozicija izmeu bajke i fantastike prie rezultirala je krajnjim
arenilom i proizvoljnou knjievnih kritiara i istoriara, ali i samih autora (u naslovima
pria ili zbirki) Mali princ se, na primer, odreuje i kao bajka i kao fantastina pria,
svoje prie Branko V. Radievi imenuje bajkama, a knjievna kritika ih smatra
"simbiozom bajke i fantastine prie"; uz uvoenje termina "bajkovita pria" i fantastika
pria "nonsensnog tipa", evidentna je egzistencija i realistikih pria (i narodnih i
umetnikih) nad kojima lebdi oreol bajke (Sve, sve, ali zanat, Bajka o Tadiji Stevana
Raikovia).
120
Konaan bilans je da se i bajka i fantastika pria za decu podvode pod jedan krov, svode
se na isto i jedna i druga pribegavaju irealnosti da bi se bolje prikazala realnost. Polazei
od toga, elimo da ukaemo na, ini nam se, malo osvetljeno podruje razlikovanja bajke i
fantastike prie, udesnog i fantastinog u knjievnosti za decu, a koje se temelji na
funkciji natprirodnog i nemogueg, nerealnog i izmatanog u slikanju stvarnog sveta, u
okviru odreene prozne (pripovedne) strukture.
Smatramo znaajnim da naglasimo kako bajka vodi poreklo od mita, a preobraavanje mita
u bajku (prema Meletinskom Poetika mita) bilo je praeno deritualizacijom i
desakralizacijom, slabljenjem stroge vere u istinitost mitskih dogaaja, razvojem socijalnog
na raun kosmikog, zamenjivanjem mitskih junaka obinim ljudima (najee
obespravljenima), supstitucijom mitskog vremena neodreenim, slabljenjem i gubljenjem
etiologinosti, transformacijom interesovanja sa kolektivnih na individualne sudbine,
demokratizacijom koja se manifestovala u pojavi ale, humora i ironije u sferama
ozbiljnosti i patetike. Fantastika pria, smatramo, nastala je daljom i radikalnijom
demitologizacijom same bajke, potresanjem utvrenih istina i smislova koje je ona nudila,
ali u njenom uobliavanju znaajna su i iskustva realistike knjievnosti, a posebno
romantiarske i neoromantiarske tenje moderne knjievnosti za stvaranjem nove
"mitologije", ne vie opte ve individualne, koja isijava udesnim i transcendentnim u
suprotstavljanju pojedinca i njegovog duhovnog sveta bezlinoj, racionalnoj, mehanikoj i
krutoj stvarnosti. Za razliku od bajke, koja je natprirodno i udesno koristila (po uzoru na
mit) u objanjavanju i tumaenju stvarnog ivota, fantastika pria svoja izmiljavanja i
izmatavanja koristi u cilju kritikog sagledavanja realnosti. U tom smislu fantastika pria
se obraunava sa bajkom i starim mitovima, ali i sa mitovima koji su rezultat novog
vremena, reju, sa svim to je ukalupljeno, ukoeno, petrificirano. Fantastika pria, ija
iracionalnost deluje na vrlo irokom prostoru (vizije, halucinacije, snovi, putovanja u
onostrano, oivljavanja predmeta, ukidanje vaeih uzrono-posledinih veza, promene
prostora i vremena), nala je plodno tlo u knjievnosti za decu novijeg vremena, koje je
otkrilo dualizam sveta odraslih i sveta dece, i kod onih pisaca koji su smatrali da svet
detinjstva nije lien sudara izmeu individualnog i opteg, tavie da su u njemu
antagonizmi spontanosti i prirodnosti i civilizacijskih normi veoma izraziti.
Dok bajka, naputajui stvarni svet i odlazei u sfere udesnog i nepostojeeg, ne potresa
nimalo smisao i logiku realnosti, ne ugroava sigurnost i izvesnost postojeeg, fantastika
pria svojim "bekstvom od stvarnosti" ini pobunu protiv determinizma, vrste logike,
proverenih i venih istina; dok bajka titi postojee stanje, koi preobraaj i sve svodi na
nepromenljivi prototip, fantastika pria uklanja granice, otvara prostore nedosegnutog i
slobodnog. Univerzalizam, optost i nepromenljivi poredak sveta ne naruava se u bajci
pojavom uda, tavie udo najee ima funkciju da ono to je "iskoilo iz zgloba" vrati
na svoje mesto, da sve ponovo dovede u stanje prvobitne ravnotee. Bajka, kao profanisani
121
mit, jeste zaustavljanje sveta i odreenih datosti; prekoraenja datosti, koja su omoguena
pojedinim junacima, uvek su u slubi vraanja na postojee datosti. U bajkama junaci
mnogo mogu, ali ne mogu da menjaju svet. Devojka Mara iz nae narodne bajke Pepeljuga,
skupo plativi svoju radoznalost, posle brojnih tekoa i prateih uda, udaje se za
uglednog i bogatog mua, koji joj je, po prirodi stvari i pripadao (narodni pripoveda istie
da je bila najlepa meu devojkama). Runo pae iz Andersenove bajke, takoe e, posle
brojnih peripetija postati ono to je oduvek bilo lepi labud. Vraanjem na staro, poznato i
dobro, bajka nikad ne dovodi u sumnju njegove vrednosti, stoga je dominantna osobina
njenih junaka i pobednika upornost i strpljivost sa kojom oni guraju svoj ivotni kamen,
dok se svaka kreativnost, radoznalost, nepotovanje pravila strogo kanjava.
Bez obzira na svoju gipkost i pojavnu raznolikost, dolazei iz bezvremena-svevremena,
niotkuda i odasvuda, nudei opte i univerzalno, oduvek postojee i nemenjajue, bajka, i
istina o svetu koju ona otkriva, prihvata se, i jedino se moe prihvatiti, bez pitanja,
nedoumica i sumnji. Bajka ne priznaje izdvojenost, individualnost, jednost, u njoj je sve
pomireno, svodljivo, uravnoteeno, po sebi razumljivo. Pomanjkanje objanjenja,
opravdanja ili motivacije za odreene dogaaje i postupke pokriva se svereavajuom
kapom da objanjenja nisu ni potrebna, da su stvari takve zato to su takve, i da ih, kao
takve, italac treba i da prihvati. itaocu (sluaocu) data je mogunost prepoznavanja,
uklapanja i potinjavanja.
Iako redovno govori o dobru i zlu, bajka zlo minimizira i prikriva na taj nain to ga
izmeta izvan ljudske zajednice (kao neku neljudsku i nadljudsku silu) ili se, kad su u
pitanju ljudi, bavi njegovim spoljanjim i sporednim manifestacijama (Ivica i Marica,
Carevo novo odelo). S tim u vezi, bajka gotovo nikada ne govori o duhovnim ve samo o
fizikim patnjama onih koji su se nali na udaru zla (Pepeljuga, Ivica i Marica).
U slikanju suprotnosti (bez obzira na optu istinu, koja je svojevrsni mit o bajci, da dobro
pobeuje zlo) bajka itaoca esto ostavlja bez reenja u situacijama kada je, iz bilo kog
razloga, nezgodno napraviti izbor, jer on naruava ravnoteu postojeeg sveta. U
Andersenovoj bajci Carevo novo odelo masa prihvata deju iskrenost i spontanu reakciju i
uzvikuje da je car go, ali car nastavlja paradu i, po svoj prilici, i svoju vladavinu, uprkos
gluposti i nesposobnosti; bajka Ivica i Marica ne osuuje postupke roditelja, niti drutva, za
nesretnu sudbinu dece, ve sve zlo i krivicu svaljuje na veticu i sl.
Fantastika pria koristi nemogue, vrhunaravno i izmiljeno da bi detetu itaocu pokazala
da poredak stvari u svetu nije vean i da smisao borbe nije ouvanje datog poretka ili
ponovno uspostavljanje ravnotee, ako je poredak naruen, ve, naprotiv, stvaranje
neravnotee koja, u krajnjem cilju, ima promenu postojeeg stanja. Tako u fantastikoj
prii Stara kua broj tri Ele Peroci fantastika i prekoraenje datosti u slubi su stvarnog
prekoraenja datosti, u funkciji otkrivanja potencijala koji se kriju u deci, mogunosti da ne
122
budu samo posmatrai i pasivni uesnici u ivotnim zbivanjima dok ne porastu, dok ne
postanu odrasli. Pria o jednoj neposlunoj nozi Duana Radovia otkriva u obinom,
skromnom, marljivom i estitom obuaru Klinu potencijale koje on nije ni nasluivao u
svojoj tenji da bude u okvirima ustaljenog i uobiajenog reda, u sigurnosti koju mu je
obezbeivalo pripadanje stadu.
Fantastika pria bi da promeni svet ili bar da izrazi sumnju u valjanost njegovog
ustrojstva. Ona je od bajke blia umetnosti i poeziji, jer je upuena na traganje za
neotuenim smislom stvari. Iako su ponekad fantastiki likovi dvojnici bajkovitih (peti,
najmanji prst u Prii o malom prstu Duana Radovia varijacija je lika najmlaeg brata
naivka, glupaka i budale), oni se od svojih prototipova razlikuju to izraavaju kritiki
odnos moderne knjievnosti prema ivotu. Paralelizam fantastike prie sa bajkom neretko
je usmeren ka parodiranju i diskreditaciji bajkovitog (dvoboj Dona Piplfoksa sa
sedmoglavim udovitem u radio-drami Duana Radovia varira ali i parodira mit da um
caruje a snaga klade valja).
Kritiki se odnosei prema ogranienjima stvarnog sveta, fantastika pria se ne
suprotstavlja samo bajci kao formi koja se sa svetom slae, ve i sveukupnoj knjievnosti
za decu (i realistikoj), koja obiluje mitovima, okamenjenim i stereotipnim predstavama,
kao to su: deja nebriga za higijenu (a ne opta nebriga i dece i odraslih), akanje nosa
(takoe), lenjost (isto tako)... konano, itavo detinjstvo kao carstvo sree i bezbrinosti
sveopti je mit koji se u knjievnosti za decu uporno brani od podrivanja i dela koja o
detinjstvu govore na drugaiji nain.
Fantastike prie omoguavaju svojim junacima i svojim itaocima da iskoraknu iz
ogranienosti i ogranienja realnog sveta, da prevaziu dostignuto, da se ne mire sa
postojeim. Ne smeju nas zavarati udesne prie, koje nas nakon iskoraka ponovo vraaju
na staro i nepromenjeno, koje su preruene bajke. Tako nas pria Petar Pan Berija Demsa,
posle otkrivanja mogunosti odlaska u Nedoiju, smeta u ograniavajue okvire realnosti i
podruuje da kada porastemo i osedimo, vie ne moemo leteti. Zar? Ako letenje shvatimo
kao metaforu za slobodu, kreativnost, nadrastanje i uzdizanje, nije li onda ovde prerueno
licemerje odraslih, koji deci ne dozvoljavaju da "lete" zavidei im, tobo, to oni to mogu
initi u mati? Antoan de Sent Egziperi, takoe, u Malom princu, deju pobunu protiv sveta
odraslih doivljava samo kao sentimentalno putovanje u prolo, sa nostalginim
reminiscencijama, u trenucima ivotnih nedaa.
Umesto zakljuka pitanje, koje, smatramo, da je sebi postavio Aleksandar Vuo: Treba li
knjievnost koja se obraa detetu da nesavrenosti sveta uvija u oblandu venog postojanja
dobra i zla; treba li knjievnost za decu da otkriva nesaglasnosti u svetu samo do granice do
koje odrasli mogu dozvoliti da ih deca vide; treba li ova knjievnost da pokriva i brani svet
u kome dete ivi ili da mu pokazuje i otkriva drugaije i nove vidike? Onda je seo i napisao
123
fantastiku priu poemu Podvizi druine Pet petlia. Mnogi odrasli, koji deci kupuju,
poklanjaju i preporuuju knjige, tvrde da deca ne vole ovu poemu. Moda isti oni koji kau
da naa deca ne vole Alisu? Naa deca vole bajke?
FANTASTIKA,
BEG OD STVARNOSTI ILI UZLET MATE
Neosporno je da fantastika ima danas u knjievnosti za decu, kao i u drugim
umetnostima (film, likovno stvaralatvo) znaajno mesto. Ta pojava moe da ima razliite
uzroke.
Jedan od moguih jeste i pokuaj bega od stvarnosti koja nije naklonjena detinjstvu. Naa
deca (kao i oni koji piu za njih) ive itavu deceniju u atmosferi bremenitoj raznim
traumama, ukljuujui i dve najtee strah od nesigurne egzistencije i strah za svoj ivot i
ivot svojih blinjih. U takvim sociolokim uslovima knjievnost bei obino u satiru, a
knjievnost za decu u fantastiku. to dalje od neprijatne stvarnosti!
udesno ima sasvim drugo mesto u knjievnosti za decu. Ono je ono to ozarava, to joj
daje lepotu i dra tajnovitosti i nema vrednog dela u kome se nee nai. Kad progovore
igrake i stvari, ivotinje i biljke, kao da se otvara nepoznata stranica Knjige ivota i sve
postaje jedna velika i uvek nova bajka. Moe da progovori i prolost i kamen i zemlja.
Izmeu detinjstva i umetnosti nainjena je jedna zlatna kopa koja ih povezuje.
124
Povrno gledajui, mogle bi se uoiti neke udne pojave, kao to je grubo uletanje Runog
i Ruilakog u fantastiku, kako u knjige tako i u filmove. ovek ezne za lepotom, estetika
je proklamuje, a u stvarnosti se zbiva neto drugo. injenica da je kod nas objavljen znatan
broj dela koja pripadaju anru fantastike treba da raduje. Poslednji broj Detinjstva doneo je
prikaze znaajnijih, to pomae optijem sagledavanju ovog anra. Oni koji se bave
kritikom knjievnosti za decu mogli bi da izvre temeljniji uvid u svako pojedinano delo i
da ukau na njegov smisao. Od kritike koja samo prepriava sadrinu, hvali ili kudi, nema
mnogo koristi. Optost pogleda i njihova irina nisu uvek plodonosni. Kritika mora da
izvri izbor i utvrdi poredak vrednosti. Ona danas veto izbegava svoje obaveze.
anr fantastike mora biti praen i kao totalitet, bez obzira na autohtonost svakog dela. ta
mi danas moemo da traimo u anru koji ima poduu istoriju? Nije ih teko nai, mada
nismo sigurni da je ta veza presudna za ono to se u ovom anru pie za decu danas.
Mislimo, ak, kad je re o fantastinom u savremenom smislu te rei, da je ona i prekinuta.
Razlika izmeu udesnog i fantastinog uinjena je tako to je udesno izjednaeno sa
lepim (ostalo je dakle u domenu estetskog) a fantastino je neto izvan toga to remeti
normalan poredak i izaziva strah. "udesno je izraz ovekovih neostvarenih elja,
fantastino je izraz njegovih strahova i komara." Ova definicija koju dugujemo Roe
Kaoji uglavnom je prihvaena.
"Lepo je udesno" tvrdio je mudri Sokrat. Tako raslojen anr fantastike dalje se grana u
dva pravca. Jedan ima elemente koji pobuuju i razvijaju matu do nesluenih granica i
podstiu stvaralatvo i podvige, i drugi koji treba da zaprepasti, izazove ok, i u samoj
svojoj biti nosi destrukciju. Od narodne bajke sa poetkom "raslo drvo nasred svijeta" do
kiber-panka prevaljen je dug put. Lepota narodnog kazivanja na tome putu izgubila se,
zgusnula i izobliila u jezik malobrojnih zatvorenih grupa u kojima se ne govori, ve skoro
mumlaju simboli koji treba da zamene ljudsku re. Vapaj estetiara "ta je bogatije,
otvorenije i slobodoumnije od rezervoara jezika" niko vie kao da ne uje. Maine koje
nude nemuti govor, munjevite brzine, blesak i lani sjaj svemoi, pred kojima ovek
postaje bespomoan i mali, zamenile su bakine prie, narodne umotvorine, igre na
poljanetu i druge deje radosti. Posle Barbika i Kenova koji su decu uvukli pre vremena u
svet odraslih ljudi, stigle su razne rugobe, vasionske nakaze za koje je teko utvrditi kome
rodu pripadaju ni ljudi ni ovitinje. "Ali deca to vole" kau mnogi. Vole, jer im je to
nametnuto. Ona sama ne vre izbor televizijskih programa za sebe. Kada to mogu da ine,
nepogreivo se opredeljuju za lepe i tople prie zato je film o domaem miu i harmoniji
meu ivotinjama doiveo ogromnu posetu.
"arobnjak iz Oza i danas puni bioskopske dvorane. Zahvaljujui odraslim posrednicima
maliani sede kraj mehanikih igara ili ekrana, i ue se kako je bitno stii na cilj po svaku
cenu, prvi i pre svih, ubiti, ukloniti, zapaliti ali biti prvi! Nadrealistika vizija znaila je
125
pobunu protiv ustaljenog reda u graanskom drutvu. Ona je doprinela da klasina estetika
bude dopunjena drugim naukama psihologijom, lingvistikom, istorijom, sociologijom.
Ona je i runo uvela u domen estetikih ispitivanja, ali ona nije bila udaljena od oveka u
meri u kojoj je jedan deo fantastine knjievnosti (i umetnosti uopte) to danas.
Budui da je nae drutvo doivelo veliki istorijski regres, postavlja se pitanje da li pobuna
nadrealista iskazana u sloganu "zapanjiti buruje" vai i danas?
Moe se nai veza izmeu onoga to su pisali Vuo, ljubia Joci i drugi sa onim to se
zove fantastina knjievnost danas, ali te veze su sporadine. Nadrealistika vera u poeziju
koju svi piu, davno je pala u vodu. Savremenu fantastiku nije porodila tradicija, ve
nauka, tehnika i nove tehnologije koje danas, kau, mogu da naprave i duplikat ljudskog
bia. Pilii koje ne izvodi kvoka ve sijalica, bili su samo bezazlen poetak. Doguralo se
daleko od tada do danas. uda se vie ne deavaju u priama, ve u realnom ivotu. Kao
to je poetkom XX veka Honegerova muzika disonantnim tonovima i kripanjem maina
zaparala ljudski sluh, tako su u fantastiku ule razne nakaze da inae preplaenog oveka
potpuno slude i uine poslunim.
oveku ostaje jedino da se srodi i sa udima i sa zlom. Fantastina knjievnost danas nije
hermetina. Naprotiv, ona prodire svuda i u sve medije. Proceniti ta je u masovnoj
"proizvodnji" poetski vredno, nee biti ni malo lak posao. ta je stvarno vredno pokazae i
vreme, jer je razlika izmeu dva dela iskljuivo savremena. Valja se podsetiti i onog:
"Talenat moe da pogrei put, osrednjost da izabere dobro." Kakvo e mesto imati Dobro,
Lepo, Plemenito u knjievnosti koja je dostigla nevien uzlet mate? Moglo bi se ak i rei
da je knjievno delo fantastike delimino u boljoj situaciji od filma. Junaci koje gledamo
zajedno sa decom skoro na svim TV kanalima, a naroito na komercijalnim, imaju lica koja
lie na maine, oi im se ne vide, valjda zato to ona najbolje otkrivaju ljudske namere. Oni
ne idu ve lete na stranim napravama. To nisu udesna bia iz deje mate, ve gangsteri i
pijuni Zemlje i vasione. Procenjivati ta je dobro, a ta nije u vremenu dananjem, veoma
je teak posao.
La je stara koliko i ljudski rod, ali ona je bila pojedinana. Tehnika je nju okrilatila, pa je
postala planetarna. Danas postoje institucije za proizvodnju lai i visokoobrazovani ljudi
rade u njima. Dobri patuljci iz germanskih uma i krasavice iz slovenskih bajki odavno su
pobegli pred udima kraja XX veka.
Od velikih imena nordijskog sveta Singrid Unset, Selme Legerlef, Andersena i drugih, uili
smo da se samostalnost ideja stie samo samostalnim ivotom i radom. ta li e naa deca
nauiti od Huga? Stie li nam on zbog poruke, ili u komercijalne svrhe?
Kvazidemokratsko uverenje da je dozvoljeno sve to ne ugroava drugu linost,
126
zanemaruje ono to se zove opte dobro i drutvena teta. Deca su pametna i dobro
razumeju poruke. Ako je najvanije stii do cilja po svaku cenu i biti najuspeniji, a to
danas znai iskljuivo bogat, onda dileme nema. Mora se birati najkrai put ka cilju i na
njemu mora sve biti dozvoljeno. Dobro je to anr fantastike cveta. Ali, treba li da
pogledamo kakav je domet i kakve su posledice njegovih poetskih vizija?
Knjievnost vapi za afirmacijom umetnosti kao za najviim oblikom ivljenja. Ona trai
mogue: Ako ne moe da bude radikalnih promena u drutvu, neka ih bude u ljudskom
duhu. Tome se pridruuju i neke javne linosti politikih elita. Ali, zar prvo ne uslovljava
drugo? Za pisca nije toliko vano kakve odgovore daje. Vanije je kakva pitanja postavlja.
Tome glasu koji pita, pridruujemo i neke jo nepomuene izvore od kojih je jedan Prvi
program Radio Beograda i njegove emisije za decu i omladinu vredne svake pohvale.
Predlaem Ministarstvu prosvete da ih uvrsti meu redovne kolske predmete, da se unesu
u kolski raspored asova i kole obaveu da ih redovno sluaju. Bio bi to veliki dobitak za
nau decu.
Kao to se uoava velika disperzija u fantastinom anru, tako je ona uoljiva i meu
piscima koji ga koriste. Jedni pokuavaju da za decu sauvaju udesnu i do kraja
neobjanjivu auru detinjstva, drugi ih na krilima mate vode van domaaja ljudskog zla,
trei ih uveravaju da ne brinu jednom kad se ugasi Sunce, odletee na drugu planetu.
Vano je samo imati mainu za to. O onima koji laboratorijskom tehnikom i crnom
magijom plae, mislim da ovde nije mesto ni da se govori. Sve to je izvan prirode i
oveka, nije svojstveno deci.
Oni koji podstiu sa plemenitim namerama deju matu i vode je ka dalekim ciljevima
uvereni da dok postoji ljudsko srce i ljudski mozak nikakve maine ih ne mogu zameniti,
put do dece kao italaca sam e im se otvoriti. Knjige kao Alhemiar, Gospodar prstenova i
mnoge druge vredne, a kod nas neprevedene, treba da budu dostupne naoj deci. Fantastika
ini danas anr sa mnogo podvrsta, od kojih svaka ima svoje kvalitete. Opte odlike anra
preobraavaju se i menjaju u svakom konkretnom delu.
Knjievnosti ne moemo davati nikakve zadatke a da pri tom ne ozledimo ono to je
najvrednije u njoj. Ona nije pozvana da popravlja svet, ali je pozvana da ga ini boljim,
lepim i razumljivijim.
I zato se usuujem da kaem, da svi oni koji piu za decu, (bez obzira na anr), treba da
kroz poetske poruke razvijaju saznanje koje smo primili od drevnih mitova i narodnih
bajki, da je Dobro jae od Zla, bez obzira na njegov privremeni trijumf.
To nam je potrebnije nego ikad.
127
FANTASTIKA U KNJIEVNOSTI ZA
DECU
Fantastika u knjievnosti? Jo odreenije:
fantastika u knjievnosti za decu? Pitanje je
koje se u poslednje vreme esto postavlja
izbacujui u prvi plan nedoumicu: postoji li
knjievnost bez fantastike i moe li se
povui granica izmeu sna i jave kad su
snovno i dnevno do te mere izukrtani da ih
je gotovo nemogue odvojiti a da se ne
ugrozi ravnotea koja estice ovekovog
duha dri na okupu, omoguujui mu da
opstane u svetu koji metafizika zla nagriza
sa svih strana ne samo u knjievnosti za
odrasle ve i u onoj namenjenoj dejem
uzrastu.
Otuda toliko tekoa i dilema da se
terminoloki utemelji pojam fantastinog,
mada se elementi fantastinog i udesnog
javljaju ve u prvoj zabeleenoj bajci sveta
(Anpu i Bata) zapisanoj u Egiptu pre 4000
godina, ali i u Mahabharati i Ramajani, Epu o Gilgameu, nordijskim sagama, Kalevali u
kojima se meaju san i java, nimalo sluajno ako se zna da su to dve strane jednog te istog
novia.
Tvrdnjom Dostojevskog da ima "vie fantastinog u ivotu nego u mati bilo kog pisca"
ovaj problem relativizuje se do krajnjih moguih granica, a odgovora nema, kao to ga
nema ni na pitanje koje je postavio kineski mudrac iz VII veka, beleei:
Jednom sam ja, uang Ce, sanjao da sam bio leptir i da sam kao leptir bio srean. Iznenada
sam se probudio i ponovo sam bio uang Ce. Sada se pitam: jesam li onda bio ovek koji
je sanjao da je leptir ili sam sada leptir koji sanja da je ovek?
Kroz dugu istoriju oveanstva pesnici, naunici i filozofi ponavljaju to pitanje ne nalazei
reenje zagonetke, ba kao to ga ni Egziperijev Mali princ ne nalazi zabrinut za sudbinu
rue, svoja tri mala vulkana i ovcu. Ili je odgonetka sadrana u misli Pjer Mabija da je
"udesno svuda"? Potrebno je samo uskladiti mehanizme mate s udima oko nas i u nama
128
i udo e se javiti onome ko ume da ga prepozna, kao to ga je Mabij prepoznao unevi ga

u koordinatni sistem knjievnosti preko Ogledala udesnog.
Krupna, metafizika pitanja, meutim, i dalje ostaju bez odgovora, iako nauka (posebno
genetika i fizika) napreduje dinovskim koracima, potvrujui drevnu istinu bajke da je u
svetu u kome smo sve ivo i sve povezano. Smrti nema. Postoji samo prelivanje iz jednog
oblika u drugi kao pretvaranje vode u led, leda u vodu, vode u paru, pri emu nita ne
nestaje sasvim i za sva vremena. To bajka dobro zna i zato je u njoj sve podjednako vano:
i cvet, i leptir, i aba, i koljka, i zvezda, i kamiak. Jer, nikada se ne zna ko e se kome
nai na putu, ko koga spasti, ko koga pogubiti. Hoe li iz zmije izai mladoenja a iz abe
zaarana princeza, to i nije neko udo ako se zna da bajka, u stvari, jezikom simbola
prikazuje ekstrenalizovana junakova unutarnja psihika stanja. Konano, putem evolucije,
ovek je i fiziki proao razliite ivotinjske oblike od punoglavca do deteta, to se u
razvoju fetusa jasno zapaa. U praskozorju civilizacije bajka je to udo jasno slutila.
Pronalasci nauke posluili su kao potvrda da sluajevi zadravanja jedinke na psiholoki
niem nivou nisu retki, iako svi mi kroz ivot putujemo kao kosmiki, zvezdani prah.
Stalno drugaiji. U ovom ili onom snu: od sna o leptiru do sna o rui. ta je fantastika a ta
stvarnost? ta domen razuma? ta domen uda? Molekularna biologija i genetika ve
uveliko ostvaruju ovekov san iz bajke o dugom, venom ivotu, jer je samo jedna jedina
elija ovce ili oveka dovoljna da se stvori identina ovca, identian ovek, iji se ivot
kloniranjem produava do beskraja. Spada li ovo u domen nauke ili fantastike? Teko je
rei, kao to je teko odrediti ta je fantastika u trenutku kad razvoj nauke i tehnologije
nadilazi sve to se nekada smatralo fantastikom: od dela il Verna, H. G. Velsa do
Stanislava Lema i Artura Klarka.
Ipak, uz sva terminoloka neslaganja kada je re o bajci, fantastinoj prii i naunoj
fantastici, mogue je ukazati na neke razlike i slinosti uprkos svih ukrtaja i prepleta ova
tri knjievna roda, pri emu je neophodno razluiti bajku od fantastine prie, a onda
fantastinu priu proisteklu iz tradicije nemake romantiarske kole od fantastine prie
(Phantasy, Nonsens story) engleskog porekla iji je zaetnik Luis Kerol s Alisom u zemlji
uda. Bajka, kao i fantastina pria naslonjena na bajku, potuje logiki sled, poinje s
realnou, ulazi u svet udesnog i ponovo junaka vraa u stvarnost. Gotovo sve narodne i
umetnike bajke zasnovane su na tom principu, kao i romani bajke (Pinokio, arobnjak iz
Oza, Krcko Orai, Mali princ, Beskrajna pria itd.). Meutim, samo se u "sredinjem
delu trijade", po Roianiu, ostvaruje radnja bajke u trenutku kad junak ulazi u njen zaarani
prostor gde poinje borba dobra sa zlom, traganje za blagom, zaaranom princezom,
istinom, sreom, sopstvenim identitetom, u stvari. Radnja je linearna, vreme bajke
neodreeno ili prebaeno u davninu, prostor ili nezamislivo ogroman ili tako mali da bi se
mogao smestiti u ljusku oraha ili ira.
Ukorenjena u kolektivno nesvesno (Karl Gustav Jung), arhetip i arhetipske matrice prisutne
129
u svakom mukarcu, eni, detetu bajka je nosilac seanja oveanstva na evoluciju due
sveta, ali i evoluciju svakog pojedinca ponaosob. Ona je uvar nade da i u besputici postoji
put, da nita i za sva vremena nije izgubljeno, da pravda nadilazi nepravdu a ljubav
oajanje, bedu, pa i samu smrt. Otuda njen znaaj za duhovni razvoj deteta, njeno
neprestano obnavljanje, njena trajnost.
Fantastina pria i u svom zlokobnom (Ondina Fukea, Falunski rudnici E. T. Hofmana,
Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda itd.) i svom nonsensnom vidu (Alisa u zemlji uda,
Petar Pan, Meri Popins, Prie iz Rutobage) proizvod je individualnog nesvesnog. Struktura
joj je rastresitija, nema pomagaa, nema pobede, nema trijadne gradacije u prevazilaenje
prepreka kao u bajci. Uzrono-posledini odnosi, bar u nonsensnoj varijanti fantastine
prie, nepostojei su ili zanemarljivi. Blia je igri ili snu, pri emu je ishod kod nonsensne
prie, kao i kod bajke, buenje i ulazak u svet dnevnih prizora i obaveza, tako da ono to se
zbilo vie podsea na san koji je bio i proao, ne ostavljajui oiljke na dui ni kod junaka
bajke ni kod njenoga itaoca. ljupke, lirske digresije, igre rei, povremeno ubacivanje
aljivih pesmica, ovoj vrsti fantastine prie daju posebnu privlanost. Otuda njihova
omiljenost kod dece, bilo da je re o medvediu Vini Puu ili devojici Alisi, ali ne i onako
snaan etiko-estetski doivljaj kakav prua bajka i literatura zasnovana na premisama
bajke (Mali princ Antoana de Sent Egziperija, Beskrajna pria Mihaila Endea itd.).
S fantastinom priom nemakih romantiara situacija je dijametralno drugaija, bilo da je
re o fantastinim priama E. T. Hofmana, Brentana, Tika, Hofmanstala ili Gotjea, kao i
onih koji je kasnije nasleuju (Edgar Alan Po, Birs, Tomas Man, Jichak Orpaz, Baevis
Singer, Italo Kalvino i mnogi drugi) oivljavajui je ak i u naem vremenu s istim
zlokobnim predznakom koji u itaocu izaziva tihu jezu. Nade i igrivosti, karakteristine za
englesku nonsensnu priu, kod ovih autora nema. Oseanje povezanosti junaka sa svetom
bilja, ivotinja, zvezda na kojima poiva bajka takoe nema. Svet onostranog svet je
smrti, a fantastino u priu ulazi kao najava dubokog unutarnjeg rascepa, tragike, ludila,
smrti, neumitnog i neotklonjivog zla, jer magija fantastinog nije tu da pomogne ve uniti
(G. Mejring: Biljke doktora Sindarele, Majmunska apica V. V. dekobsa, Ondina Fukea,
Falunski rudnici E. T. Hofmana, Ilska venera Merimea, Vatreni konj E. A. Poa, Preobraaj
Franca Kafke, Poslednji dolazi Gavran Itala Kalvina, Crvena ahura Kobo Abea itd.). Za
razliku od bajke, gde neprirodna bia ne unose nemir i ne izazivaju uenje, fantastina
pria romantizma i postromantizma deluje zastraujue svojom tajnovitou. Vila,
vilenjaka i patuljaka u njima nema, ali zato su tu sablasti, vampiri i demoni kao remetilaki
faktor koji i u junaku prie i u itaocu izaziva strepnju i uas. Tu "hrabrost postaje sasvim
bezvredna" naglaava Roe Kajoa, jer s utvarom se ovek ne moe boriti: ona "dolazi s
drugog sveta, sa one strane smrti".
Ali, najkrupnija razlika je, ini se, zanemarivanje ili ak odbacivanje problema etike i
metafizike u fantastinoj prii i njihovo puno prisustvo u bajci. Otuda ni uzrono130
posledinog sleda u fantastinoj prii nema. Pojava fantastinog oznaava prekid u ivotu
junaka i nagovetava tragian kraj, polako i neprimetno uvodei fantastinu romantiarsku
priu u oblast horor prie, negativne utopije, sajber panka.
S fantastinom priom proisteklom iz engleske tradicije (phantasy) s Kerelovom Alisom u
zemlji uda kao izvoritem, razvoj je tekao u pravcu igrivosti, neobuzdane igre mate,
aloginosti. Stroge strukturiranosti kao kod bajke u ovoj vrsti fantastine prie nema.
Velika egzistencijalna i moralna pitanja ova pria (phantasy) ili izbegava ili jedva dotie.
Radnja deluje ispreturano, kroz svest junaka promiu slike kao iz sna. Pria obino i
poinje snom a zavrava se buenjem (Alisa u zemlji uda, Alisa u svetu ogledala, Meri
Popins, Petar Pan, Sandbergove Prie iz Rutobage). Junaci phantasy upadaju iz jedne
situacije u drugu, dogaaji se niu, svaki za sebe, kao da se pre njih nita nije dogodilo,
posledica nema, sve deluje kao u snu i kao da je u snu napisano, to je svakako varka ako
se zna da je Alisa u zemlji uda strukturirana na pravilima igre karata, a Alisa u svetu
ogledala sledila pravila igre aha. Privid aloginosti i rastresite arhitekture prie oigledno
je namerno smiljen, nimalo sluajan kao i mnogo toga u ovoj vedroj, zanimljivoj literaturi,
naroito ivoj i dejstvenoj u drugoj polovini HH veka, s velikim uticajem na razvoj
mnotva nacionalnih literatura, pa i nae knjievnosti za decu, gde se fantastika javlja ili
kao epsko-mitska (istorijska) pria kod Tiodora Rosia (Gospodar sedam bregova, Dolina
jorgovana) i Dragana Lakievia (Ma kneza Stefana) ili kao lirska fantastika Vladimira
Stojina (Bioskop u kutiji ibica, ampion kroz prozor), Mirjane Stefanovi (Sekino seoce),
Vesne Butri-orovi (Ulica na ljuljaci), Vesna Vidojevi-Gajevi, Vesne Aleksi,
Gordane Maleti, Duana Bele itd. Zanimljivo je, pritom, da se fantastina pria i u svetu
kao i kod nas grana ka epskom: Tolkin (Hobit, Gospodar prstenova), Mihael Ende
(Beskrajna pria) i lirskom planu, (Alisa u zemlji uda Luisa Kerola, Meri Pipins Pamele
L. Travers, Milnov Vini pu, Sandbergove Prie iz Rutobage) itd. U svet irealnog svi junaci
tih pria ulaze iznenada: kroz rupu u koju je leteo Alisin Beli zec, kroz otvoren prozor kao
Petar Pan ili kroz tekst u knjizi kao Endeov Bastijan Baltazar Baks, junak Beksrajne prie,
koji ne samo da ulazi u priu ve postaje i junak prie.
Izlet u fantastino zavrava se bez ikakvih posledica. italac fantastine prie, posebno
prie nonsensnog usmerenja, iz italake avanture izlazi nasmejan, obradovan, ali onakav
kakav je bio. Preko sjajnih, ali nepovezanih slika italac nonsensnu priu doivljava kao
atomiziranu javu uronjenu u irealno, neizrecivo, snovidno, ali ona ga ne tera na dublja
promiljanja o ivotu i smrti, ne dovodi do katarze i sazrevanja kao to to ini bajka.
Kazaljka nonsensne prie, jednostavno reeno, kree se u obrnutom smeru od kazaljke
bajke. Leprava, duhovita, vedra ona nagoni malog itaoca da mata, ali ne i da se
opredeljuje izmeu dobra i zla, zbog ega iz sveta fantastine, nonsensne prie italac
izlazi bez upitanosti i katarze, a drugaije ne bi ni moglo biti ako se zna da u Alisi, Petru
Panu, Meri Popins nema problema pravde i krivde, nema drame, nema razreenja, ali ni
ljubavi ija mo nadilazi mrnju i zavist, pa ak i samu smrt.
131
To je, verovatno, i razlog zato se bajci stalno vraamo i to smo, upravo, svedoci njene
renesanse kod nas i u svetu. Piu je pesnici i pripovedai (. Sandberg, J. B. Singer, Italo
Kalvino, Miel Turnije) ali i filozofi (Eskarpi, Kolakovski itd.).
Sa televizijskog ekrana (preko video igrica, animacija, mjuzikala) vraa nam se bajka u
svom izmenjenom vidu, s opasnom tendencijom da, usvajajui estetiku okrutnog i runog,
preraste u antibajku ili horor, kao to je to sluaj i sa naunom fantastikom, o kojoj u ovom
tekstu nee biti rei, ne zato to je nemogue povui paralelu izmeu ova tri knjievna
roda. Razlog je tiha slutnja da na planu menjanja oveka i planete nauka ve prevazilazi
naunu fantastiku, pa ak i bajku, ne nudei perspektivu srenog kraja.
132
GODINA 2010
GODINA DRUGE
ODISEJE
KNJIGA I FILM
2010 Druga odiseja je
bestseler naune fantastike Artura
Klarka, objavljena je januara 1982
godine. Ovo je nastavak odiseje
2001 i nominovana je za nagradu
Hugo za najbolji roman 1983
godine. Roman je 1984 godine
adaptiran za film.
Klark je ispunio roman
imenima
raznih
sovjetskih
disidenata, meu kojima su Andrej
Saharov i Juri Olov i borci za
ljudska prava Mikola Rudenko i
Anatolij
Marenko,
ruski
pravoslavni aktivista Gleb Jakunjin.
Kao i kod odiseje 2001
roman
i
film nisu pisani
istovremeno i izmeu njih postoje
znatne razlike.
I u knjizi filmu pria je
postavljena devet godina posle
neuspeha misije broda Discovery
one, na Jupiter.
Zdruena sovjetsko-amerika
posada, na sovjetskom brodu
Alaksej Leonov (po imenu poznatog kosmonauta) odlazi da otkrije ta se desilo sa ranijom
misijom, da ispita monolit u orbiti planete i rei nestanak Dejvida Baumana. Pretpostavlka
je da su informacije o ovome zakljuane u naputenom brodu Discoveru one. Sovjeti sada
imaju novi pogon brodova nazvan Saharov koji e ih dovesti na Jupiter pre amerikog
broda Discovery Two.
A pored toga i Kinezi alju brod u orbitu, nazvan Tsien, koji takoe ide na Jupiter.
Posada na Leonovu misli da su kinezi na putu u jednom pravcu zbog svoje brzine, ali Flojd
shvata da e oni zbog velihe zalihe vode ma Jupiterovom saatelitu Evropa, sleteti tu i
koristiti vodu da dopune rezervoare. Tsein neuspeno zavrava mnisiju i biva uniten od
133
nepoznate vrste ivota na Evropi. Jedini preiveli alje poruku Leonovu i pretpostavka je
da su poginuli zbog nestanka vazduha.
Leonov preivljava opasne vazdune struje oko Jupitrera i stie do boda Discoveru.
lan posade misije i kreatora HAL-a 9000, Dr. Kandra reaktivira kompjuter da shvati ta se
desilo.
Sledee scene prate istraivanja Dejvida Baumana, koji je transformisan u beztelesno
bie, na osnovu energetskog oblika ivota, kao i vanzemaljci koji kontroliu monolit. U
svojim putovanjima Bauman poseuje zemlju i ostvaruje kontakt sa znaajnim osobama iz
ljudske prolosti. Poseuje i svoju majku i pojavljuje se na ekranu bive devojke. Onda se
vraa na Jupiter i ispod leda Evrope gde nalazi vodene oblike ivota i pod oblake Jupitera
gde otkriva gasovite oblike ivota. I jedni i drugi su primitivni ali vanzemaljci tvrde da oni
imaju mogunost evolucije.
Baumanova prikaza javlja se pred Flojdom i upozorava ga da moraju napustiti
Jupiter u roku od 15 dana. Flojd je u to teko ubedio ostatak posade ali iz orbite su nestali
monoliti i na Jupiteru poinje rasti misteriozni tamni prostor. HAL-ovi teleskopi su otkrili
da je tamna mrlja ustvari ogromna kolilina monolita koja raste i jede planetu.
Posada Leonovca naputa Jupite i vraa se na zemlju. Naalost HAL i Discovery
ostaju u Jupiterovoj orbiti bez goriva za bekstvo.
Leonov bei od Jupitera dok se roj monolita iri i guta planetu. Monoliti poveavaju
gustinu Jupitera i planeta postie nuklearnu fuziju i postaje mala zvezda.
Kada se Jupiter poinje transformisati, Bauman se vraa na Discovery i daje HAL-u
poslednja uputstva. HAL poinje slati poruku: Svi ovi svetovi su vai izuzev Evrope. Ne
pokuavajte da sletite ovde Novostvorena zvezda nazvana je Lucifer.
INJENICE
Sada je godina gospodnja 2010-ta i moemo uporediti ta je Klark pogodio a u emu
je omanuo u ovom romanu.
Kao prvo vie ne postoji Sovjetski savez a Rusija je pravni i kosmiki naslednik
biveg SSSR-a. U Rusiji vie nema disidenata koji se zatvaraju i proganjaju u gulage.
Umesto toga postoji Gvantanamo i drugi gulazi koje je su formirale SAD. Trenutno postoje
zdruene rusko amerike posade koje borave na orbitalnim stanicama ali su i jedni i drugi
jo daleko od ponovnog slanja ljudi na Mesec (ako su tamo uopte i bili). A o putu za
Jupiter i da ne priamo. Kinezi su se aktivno uvrstili u svemirsku trku ali uglavnom
dobijaju zastarele kopije ruskih brodova. Ko zna moda uskoro naprave i neto svoje i u
nekim segmentima prestignu Ruse i Amere.
to se tie vanzemaljskih formi ivota jo uvek je status kvo. Ako su oni zaista
bestelesni teko da emo ih skoro otkriti.
I da se vratim na putovanje za Jupiter. Kako sada stvari stoje tu je Klark omanuo za
prilino godina i smatram da e se pre Jupiter pretvoritiu u novu zvezdu nego to e ljudi
stii do njega. Moda greim ali ljudski je greiti a Klark i ja smo ipak samo ljudi.
Jovanovi Tihomir
134
135
J.G. BALLARD IN MEMORIAM

Dejm Graham Balard (15 novembar 1930 19
april 2009) je istaknuti engleski romanopisac i
pisac kratkih pria. Bio je istaknuti kan
pokreta Novog talasa u Naunoj fantastici. Ipak
je najpoznatiji po svojo kontroverznoj prii
Sudar, o istraivanju seksualnog fetiizma u
automobiliskim
nesreama
i
po
autobiografskom romanu Carstvo sunca. Ovo
poslednje bazirano je na njegovom detinjstvu u
angaju, gde je i roen u meunarodnom
naselju i u njegovom uestvovanju u japanskoj
carskoj armiji za vreme drugog svetskog rata.
Oba romana su prilagoena za filmove koje su
radili dejvid Kronenberg i Stiven Spilberg.
Literalne karakteristike njegovih radova najbolje su date u pridevu Balardijanski,
koje je dao Kolinsov engleski renik, podseajui na uslove opisane u priama i romanima
J.G. Balarda, naroito u modernistikoj distopiji, pustim predelima i psiholokim efektima
tehnologije, drutvenom razvoju i razvoju okoline.
IVOT
Balardov otac bio je hemiar u manesterskoj tekstilnoj firmi, Kaliko Printers
Asocijacija i postao je predsedavajui i izvrni direktor podrunice u angaju u kineskoj
kompaniji za tampu. Balard je roen i rastao u angaju u meunarodnom naselju, u oblasti
pod stranom konrolom, gde su ljudi iveli na ameriki nain. Poslat je u Katedral kolu u
angaju. Po izbijanjudrugog svetskog i kinesko-japanskog rata Balardova familija je bila
primorana da se privremeno evakuie u predgrae i iznajmi kuu da bi izbegla granate koje
su ispaljivali Kinezi i Japanci.
Posle napada na Perl Harbur Japanci su okupirali meunarodno naselje i poeli
internirati civile i Balard je poslat u Lungua prihvatni centar za civile sa roditeljima i
mlaom sestrom. Tu je proveo vie od dve godine ostajui tu do kraja drugog svetskog
rata. Pohaao je malu kolu u bloku G, u dvosobnom boravitu za 40 porodica. Profesor je
takoe bio stanovnik kampa. Ova iskustva formirala su osnovu za Carstvo sunca iako je
Balard upotrebio umetniki dar u pisanju knjige, izostavivi roditelje iz prie.
esto se pretpostavlja da je Balard iskoristio grozote rata u objanjavanju apokalise
i nasilne prirode u svojim romanima. Mislim da ne moete proi kroz grozote rata bez
opaanja da se svet promenio. Vidite gubilita i vidite dalje od toga, to je jako iskustvo.
Govorio je Balard. Ipak imam ne neprijatna seanja iz kampa, seam se mnogih sluajeva
brutalnosti i borbi koje su se vodile a u isto vreme mi deca smo s eigrali stotinu igara.
136
ENGLESKA I KANADA
1946 godine, na kraju rata majka se vratila u Enlesku sa Balardom i sestrom. iveli
su na periferiji Plimonta i tu je Balard pohaao Lejs kolu u Kembridu. Posle nekoliko
godina majka i sestra su se vratile u Kinu i prikljuile ocu ostavivi Balarda da ivi sa
babom i dedom. 1949 godine poeo je da studira medicinu u Kings koledu, sa namerom
da postane psihijatar.
Na fakultetu je Balard pisao avangardne romane pod jakim uticajem psihoanalize i
nadrealnih slikara. U to vreme eleo je da postane pisac a takoe i da ostvari medicinsku
karijeru. Maja 1951 godine, kada je bio na drugoj godini kole Balard je napisao kratku
priu Nasilni mesec po hemigvejskom obrascu i dobio nagradu za kriminalistiko delo
koje je objavljeno u novinama Varsity.
Ohrabren objavljivanjem prve prie i shvativi da ga medicina nee ostaviti u
mogunosti da pie Balard je napustio studije medicine i 1952 godine se upisao na
univerzitet Kraljica Marija u Londonu da izuava englesku literaturu. Ipak je to napustio
krajem godine. Od tada je radio kao autor reklamnih tekstova za reklamnu agenciju i na
prodaji enciklopedija. Nastavio je sa kratkim priama alli nita nije objavio.
1953 godine Balard se prikljuio Kraljevskim vazdunim snagama u Kanadi. Tu je
otkrio naunu fantastiku u asopisu American magazines. Dok je bio u RAF-u napisao je
prvu naunofantastinu priu Paso za venost.
PROFESIONALNI PISAC
1960 GODINE Balard se sa porodicom preselio u londonsko predgrae eperton.
Shvativi da ga nije napustila volja za pisanjem Balard je odluio da nastavi kao
profesionalni pisac. Napisao je prvi roman Vetar niotkuda, za vreme dvodenedljnog
odmora i ustanovio se kao profesionalni pisac, ne nameravajui da pie ozbiljne romane.
Kada je ovo objavljeno januara 1962 godine ostavio je posao u hemijskoj industriji i od
onda se posvetio porodici i pisanju.
Nastavio je da pie do smrti a takoe je dao doprinos i novinarstvu i kritikama u
britanskoj tampi. Njegov poslednji roman Super-Kan (2000) bio je posebno dobro
primljen i osvojio je regionalnu nagradu Komonvelta. Balardu je 2003 godine ponuen
CBE ali je on to odbio nazivajui to ruritanskom aradom koja potpomae kraljevsku
porodicu. Juna 2006 godine postavljena je dijagnoza raka prostate, koji je metastazirao na
kimu i rebra. Poslednja knjiga koju je objavio za ivota bila je kratka pria udo ivota.
Poslednja objavljena pria Pad umiruih pojavila se u broju 106 asopisa Interzone.
Reprodukovana je u Gardijanu 25 aprila 2009 godine.
ROMANI
The Wind From Nowhere (1961)

The Drowned World (1962)
The Burning World (1964; takoe
The Drought, 1965)
The Crystal World (1966)
Crash (1973)
Concrete Island (1974)

137
Empire of the Sun (1984)

The Day of Creation (1987)
Running Wild (1988)
The Kindness of Women (1991)
Rushing to Paradise (1994)
Cocaine Nights (1996)
Super-Cannes (2000)
High Rise (1975)

The Unlimited Dream
Company
Millennium People (2003)

Kingdom Come (2006)
(1979)
Hello America (1981)

KRATKE PRIE
The Voices of Time and Other Stories

(1962)
Billennium (1962)
Passport to Eternity (1963)
The Four-Dimensional Nightmare

(1963)
The Terminal Beach (1964)
The Impossible Man (1966)
The Venus Hunters (1967)
The Overloaded Man (1967)
The Disaster Area (1967)
The Day of Forever (1967)
The Atrocity Exhibition (1969, also

Love and Napalm: Export USA, 1972)
Vermilion Sands (1971)
Chronopolis and Other Stories (1971)

Low-Flying Aircraft and Other
Stories (1976)
The Best of J. G. Ballard (1977)
The Best Short Stories of J. G.

Ballard (1978)
Myths of the Near Future (1982)
The Voices of Time (1985)
Memories of the Space Age (1988)
War Fever (1990)
The Complete Short Stories of J. G.

Ballard (2001)

Ballard: Volume 1 (2006)

Ballard: Volume 2 (2006)
The Complete Stories of J. G. Ballard

(2009)
OSTALO
A User's Guide to the Millennium: Eseji i pregledi (1996)

Miracles of Life (Autobiografija; 2008)
ADAPTACIJE
FILM
When Dinosaurs Ruled the Earth (1970) reija. Val Guest
Crash! (1971) reija. Harley Cokliss
Empire of the Sun (1987) reija. Steven Spielberg
Crash (1996) reija David Cronenberg
The Atrocity Exhibition (2001) reija Jonathan Weiss
Aparelho Voador a Baixa Altitude (2002), reija Solveig Nordlund. (Portugalska adaptacija
kratke prie "Low Flying Aircraft")
TELEVIZIJA
"Thirteen to Centaurus" (1965) po kratkoj prii istog naslova - reija Peter Potter (BBC
Two)
"Minus One" (1991) po istoimenoj kratkoj prii kratki film, reija Simon Brooks.
"Home" (2003) uglavnom zasnovano na "The Enormous Space" reija Richard Curson
Smith (BBC etiri)
138
139
IN MEMORIAM MIROLJUB MITI

OTIAO U SAZVEE JEDAN OD OSNIVAA SF KLUBA LIRA
U subotu, 13.12.2008, sa 56 godina, otiao je u sazvee Lire jedan od istorijskih osnivaa
sf kluba Lira, Kum Miki (Miroljub Miti).
Seanje na Kuma Mikija bie odrano u prostorijama Izdavatva Nikog kulturnog centra
(Ni, Bulevar Zorana inia 37) u petak, 23. 01. 2009. u 19,00.
Stevan Bonjak Alfa
Zoran Pei Sigma
Goran Stankovi Omega
IZVETAJ O ISTOM MISTINOM SKUPU LIRIJANACA
Prisutni:
Kum Miki, jedan od osnivaa Kluba, vlasnik famozne Bate, od pre godinu dana itelj
Sazvea Lire.
Stevan Bonjak Alfa, jedan od osnivaa Kluba, reinkarnatorni inenjer, urednik Jednog
Sveta, poslanik Onodryma u solarnom sistemu Fomalhauta.
Zoran Pei Sigma, jedan od osnivaa Kluba, Getalt Fotograf, urednik Gradine, poslanik
svih pustinjskih svetova Blieg Univerzuma.
Milan Relji, najmlai lan pri osnivanju Kluba, najstariji lan SETY AT HOME
programa juno od Dunava, Holografski programer vanzemaljskih elektronskih kreatura.
Marjan Cvetanovi, novi lan Kluba, proffessorr trube na Astralnoj Akademiji u
AldebaraNiu, pisac urbanolegendarne prie MANASTIRITE u zborniku Istinite lai.
Momilo Radi, novi lan Kluba, pesnik i prevodilac s grkog i francuskog, prevodi
roman Mirjane Novakovi Strah i njegov sluga na grki, Majstor fraktalnih skulptura od
dima.
& Lirijanski Novogodinji duhovi
Stevan Bonjak je odabrao planetu Onodrym u solarnom sistemu Fomalhauta za sva
budua traganja.
140
Zoran Pei Sigma
TRI PARSEKA DO GRAVITACIJE

U beskrajnom odsustvu slobodnog vremena za pisanje ovog teksta, pitao sam se ta, u
stvari, on treba da bude:
1. Skica istorije tajanstvenog kluba prijatelja naune fantastike Lira
2. Nasumino evociranje seanja na beskrajne paralelne svetove kroz koje smo prolazili
druei se u jo tajanstvenim SF krmama Nia i okoline
3. Svoenje rauna ta smo uradili u ovom etvorodimenzionom kontinuumu, a ta nismo u
osmodimenzionalnom
4. Spisak snova kojim nas je sanjao SF junak nikog podneblja i kosmikih nedoija uveni
Hloyge
5. Prizemljavanje u virtuelnim hipersferama kolektivne memorije
6. Neto sasvim nedefinisano
A evo odgovora, kako sam se pribliio tri parseka do gravitacije teksta.
SF BATA KUMA MIKIJA
Kako je sve poelo? Autor ovog teksta video je u Sirijusu pismo G.Stankovia i
pomislio: Gle, u Niu jo neko sem mene ita SF. Potraih Gorana na jednoj promociji
(Korak meu tajnama), upoznasmo se, dogovorismo se da potraimo pisca iz Nia koji je
objavio u Galaksiji priu Duh. I tako se posle napornog SF detektivskog rada sretosmo
se, osnivai kluba, u podstanarskom stanu S. Bonjaka. Niko se tako brzo ne nae na istoj
talasnoj duini kao fanovi Naune fantastike, setite se samo osnivanja svog Kluba.
U bati Bonjakovog kuma Mikija, na domak kultne Gabrovake reke, u vonjaku gde su
cvale trenje, na koje smo se sf uznosili palo je ime kluba. Razna imena su bila u
opticaju: Bonjak je predloio ime Hrizalidi s im se sloio njegov kum Miki, Goran je
predloio Lira, a ja Dimenzija - Beskraj. Bacali smo listie. Najblii stvarnosnoj liniji
je bio Goranov listi. Ime je baeno!
141
OSNIVAKO VEE
U podrumskom prostoru simfonijskog orkestra u Niu, 13. maja 1981. godine odrano je
prvo vee naune fantastike u naem gradu, ujedno i osnivaka skuptina Kluba prijatelja
naune fantastike Lira. U osnivae Lire tada su se upisali, ili sam ih sam kasnije
upisao, Zoran ivkovi, tadanji student fizike iz Nia, Goran Milovanovi, student fizike
iz Nia, Ognjen Stojanovi, uenik iz Nia, Vlada Stamenkovi, student iz Nia, Mile
Jovanovi, student iz Nia, Miroljub Miti, poznatiji kao Kum Miki, Stevan Bonjak,
psiholog iz Nia, Dragana Bonjak, psiholog iz Nia, Goran Stankovi, student prava iz
Nia,Zoran Pei Sigma, student fizike iz Nia, Ljubomir Martinovski, muziar iz Nike
Banje, Minja Ilijeva, novinar iz Nia, Anti Brania, student fizike iz Nievca, Grana
orevi, uenik, Zoran Mani, student fizike iz Pirota, Ivan Cvetanovi, student prava iz
Nia, Milan Relji, uenik iz Nia pred odlazak u JNA, Slavoljub Mijailovi, dopisni lan
iz Paraina, Milorad Vidojkovi, student elektronike iz Nia, Miroljub Nejkovi,
Moskatelo Viktor, Zoran Milovanovi Ua, Nenad Vukadinovi Tea, Slobodan Vulovi,
muziar iz Nia, Jovan Zlatkovi Jova, telefonista iz Nia, Goran Dimitrijevi, student
stomatologije iz Vranja, Dragan Jovi, Bratislav Mitrovi, ivota Stankovi, Tomislav
Maksimovi iz Kurumlije, Suzana Stojanovi i drugi i drugi, neka mi oproste oni koji su
uestvovali u radu Kluba, a zbog izgubljene holografske evidencije prilikom raznih selidbi
i teleportacija nisu pomenuti u ovom spisku.
Elem, nastavljajui tradiciju pisanja SF-a u Niu, poznatog Aranela Vovjekivjekovia, te
prve veeri naune fantastike, dalekog trinaestog maja 1981. Autor ovog teksta je proitao
uvodno predavanje o Naunoj fantastici, obimnu kompilaciju iz tekstova objavljenih u
Andromedi I I , Sirijusima i zbornika teorijskih radova koji je priredio dr Zoran ivkovi.
Sam patetini poetak je iao ovako:
Sreda, Ni
13.05.1981.
``Dobro vee i dobrodoli svi vi koji ste zalutali u ovaj estodimenzionalni prostor, u ovu
usamljenu galaksiju u kulturi naeg grada! Ovo je pokuaj Prvog Kontakta sa jednim
svetom do sada gotovo nepoznatim u naoj sredini, ovo je Prvi Kontakt sa beskrajnim
svetom naune fantastike. Kao i kod svakog Prvog Kontakta na poetku sledi upoznavanje.
Razmiljajui kako da vam predstavim tu savremenu kraljicu mate doao sam do
zakljuka da to nije ni malo jednostavno, ni lako. Naime, teorijska i kritika misao koja
prati naunu fantastiku ima vie nego kratku istoriju, zatim, u mnotvu najraznovrsnijih
pristupa tumaenju ove oblasti ne postoji delo koje bi s pravom pretendovalo da bude
terorija naune fantastike, i najzad, veoma su podeljena miljenja o umetnikoj vrednosti
142
naune fantastike.
Kao prvo pitanje koje se moe postaviti je:
,,ta je to nauna fantastika?"
Nema problema u rei ,,fantastika" u sklopu naune fantastike. Kao i svako drugo
umetniko delo i nauna fantastika pripoveda priu koja nije doslovno istinita. Problem
dolazi sa reju ,,nauna". Koliko je nauke potrebno da uini priu nauno fantastinom?
Da bi izbegli ispitivanje koliine i verodostojnosti nauke u naunoj fantastici, Robert
Hajnlajn i drugi pisci predloili su da se stavi ,,spekulativna" umesto ,,nauna", stavljajui
u tu kategoriju bilo koji roman ili priu koji do zavretka sledi loginu spekulaciju.
Meutim, moe se odmah uvideti da je to samo vet nain da se izbegne pitanje, a nikako i
njegov pravi odgovor... ##
U daljem toku veeri Stevan Bonjak je proitao svoje SF pesme iz ciklusa Planete,
zatim se razvila diskusija, upis lanova, razmena adresa i telefona...
VEITI PODSTANAR
Lira je od samog osnivanja bilo drutvo koje je lako stupalo u simbiozu, odnosno
parazitizam, kod institucija u kulturi grada. Ovo je Liru oslobaalo suvih birokratskih
poslova i omoguilo joj tajanstvenu vitalnost. Lira je vaskrsavala NAZAD I TAMO gde
je niko nije i kada je niko nije oekivao. U ime svih lanova Kluba dunost mi je da
pomenem ljubazne domaine koji su tokom ove dvadesetdve godine nesebino pomagale
rad Kluba:
Knjievna omladina Nia
Dom kulture iz Nia
Studentski kulturni centar iz Nia
Redakcija asopisa Gradina
i Niki kulturni centar.
Kao to se iz gornjeg spiska moe videti, neke od svojih domaina Lira je nadivela.
143
ZNAAJNI PROJEKTI
Ono to je inilo okosnicu rada Kluba prijatelja naune fantastike, a bogami i fantastike
Lira, sem klasinih klubskih aktivnosti, sastanaka, razgovora, razmenjivanja knjiga i
asopisa, projekcije filmova je i neobini stvaralaki feniks koji je zbunjivao kulturnu
javnost Nia i ne samo Nia. Imajui u vidu da ovaj FANZIN mora da ima konaan oblik,
samo u pobrojati projekte, a nadam se da e na samoj proslavi dvadesetdvogodinjice rada
Kluba biti upotpunjen ovaj tekst evociranjem seanja drugih uesnika.
- FIZISTIKI MANIFEST
- EP O ZAGAENOSTI GABROVAKE REKE
- YUSFO I (SF SVETOVI)
- YUKON 87
- YUSFAN II
- OSVAJANJE DELIBLATSKE PEARE
- HRONIKE O HLOYGEU
- UNUS MUNDUS
- NOVI MITSKI PREDELI
- UEE U PROGRAMU SETI
- TERRA MARGINALIS
- KOSMIKI USTAV
itditd
144
LISTAM DOKUMENTACIJU KLUBA

1. Pismo A.B. Nedeljkovia od 26. 02.1990.
Halo, Lira, javite se! Emitujte neto? ta se SF-ino deava kod vas?
Mi smo izleteli (Drutvo naune fantastike Lazar Komari) iz NUBS_a jer su poeli da
trae 200 din. za vee, sad smo privremeno u Ferijalnom savezu...
2. Pismo Knievne mladine na Makedonija Titov Veles od 17.10.1989.
PREDMET: KOKANA
Klubot za nauna fantastika pri OK KMM Titov Veles, po povod osloboduvanjeto na
gradot heroj, koj so gordost go nosi Titovoto ime, 9ti Noemvri. I prodoluvajki gi tradiciite
za organiziranje na 4ti Denovi za Nauna fantastika ...
3. Pismo SFERE , Drutva za znanstvenu fantastiku iz Zagreba od 20.12.1990.
Cijenjeni lanovi!
I u novoj 1991. g. Sfera nastavlja sa svojim radom na irenju i popularizaciji znanstvene
fantastike prireivanjem filmskih projekcija, predavanja, tribina, igraonica i izlobi.
nastavljamo i sa izdavanjem fanzina PARSEK i FOTON...
4. Pismo Drutva prijatelja znanstvene fantastike Dr Branko Belan iz Splita
Dragi drugovi,
Drutvo ljubitelja znanstvene fantastike Dr Branko Belan odlulio je, na svom redovnom
sastanku dana 31.10.1989. godine, proiriti suradnju sa drugim jugoslavenskim drutvima i
zainteresiranim pojedincima...
TA UPISATI NA KRAJU?
Holografski veoma jednostavno. Hloyge se nae nad ovim tekstom i ...
VEE SEANJA
- Izvetaj Kuma Mikija o godinu dana boravka u sazveu Lire
- (B)listanje fotografija
- Jeff Wayne's Musical Version of 'The War of the Worlds'
145
PONEDELJAK, 14. decembar 2009. u 19,00

Prostorije Izdavatva Nikog kulturnog centra (Ni, Bulevar Zorana inia, 37)
Uestvuju: Alfa, Sigma, Relja i drugi.
146
ZLATICA VAJHING (1917 - 1979), VELIKAN VRANJANSKE

S/F SCENE
Biografija e da ispria o uvenoj vranjanskoj spisateljici s/f - a, a ovo je ujedno i prvi
susret sa vranjanskom s/f scenom. Re je o Zlatici Vajhing, a njena biografija ide ovako:
Rodila se 4.novembra 1917.godine u hrvatskom gradu Zdencima (Virovitiko-Podravska
upanija, Hrvatska), u ekoj gostioniarskoj porodici iz ekog grada Kladrubija (Distrikt
Tahov, Plzenjski Region, eka Republika), veoma poznatom po cenjenom zanatu te
porodice. Godine 1945. dolazi
u Novi Sad (Autonomna
Pokrajina Vojvodina, Srbija),
gde sa ostalom ekipom pisaca
s/f - a osniva 'Udruenje pisaca
naune fantastike Grada Novog
Sada', a diplomirala je i
saobraajstvo na Univerzitetu u
Beogradu (Srbija). Godine
1952. prelazi u Vranje
(Pinjski Okrug, Srbija), u tada
novoosnovano
'Udruenje
pisaca naune fantastike Grada
Vranja'. Tamo je ivela i radila.
Njena najpoznatija dela su
zbirke s/f pria, a to su 'Vilina
voda' (1964), kao i 'Ima li neko
kod nas na tavanu nae kue'
(1969). Napisala je i s/f romane
poput 'Baruha Spinoze' (1957),
ali ti romani nisu postigli
zapaen uspeh. Dobila je
mnoga prizanja, kako u naoj
zemlji, tako i irom sveta.
Dana 11.maja 1979.godine je
umrla u svom domu, u selu Buljesovcama (Optina Vranje, Pinjski Okrug, Srbija),
udaljenom samo nekoliko kilometara od Vranja. Imala je 61 godinu i ostae upamena jer
je doprinela mnogo Gradu Vranju, a osnovana je i Fondacija 'Zlatica Vajhing' u Vranju.
Svaka joj ast!!!
147
148
BABA VANGA
U prevodu sa grkog njeno ime znai
nosilac radosnih vesti .
Vangelija
Dimitrova
(devojako
Pandeva,muevljevo Guterova,a posle
smrti Dimitrova) roena je u Strumici
(dananja
terirorija
Makedonije)
3.oktobara 1911.godine. Detinjstvo je
provela u tekom siromatvu i bedi.
Nakon smrti svoje majke, kao 3godinja devojica, ostala je da ivi sa
ocem u jo teim uslovima. Kasnije,
otac se ponovo oenio i mala Vangelija
je dobila jo troje brae i jednu sestru.
1923.godine cela njena porodica seli se
u Novo Selo. Kada je imala 12
godina,desilo se neto to je zauvek
izmenilo ivot ove neobine ene.
Jednog sunanog dana, dok se sa
braom igrala nedaleko od svoje kue,
iznenadni jak vetar ju je podigao u vazduh,a potom vukao po zemlji. Metani su je pronali
nekoliko metara udaljenu od mesta sa koga je vetar podigao sa zemlje. Od tog udnog
dogaaja je oslepela. Posle te nesree otkrila je dar proricanja.
U Domu za slepe u Zemunu provela 3 godine. Posle udaje nastanila se u bugarskom gradu
Petriu.
Predvidela je brojne dogaaje poev od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine,
predskazanje smrti bugarskog cara Borisa koji ju je posetio godinu dana pre smrti,
zemljotres u Skoplju, sudbinu italijanskog premijera Alda Mora, taan datum smrti svoga
mua, kao i svoju smrt.
Umrla je 11.avgusta 1996. godine,a sahranjena je u crkvi sv.Petke uz prisustvo tadanjeg
predsednika Bugarske.
Njena sestra Ljupka odbila je da da naunicima njen mozak na ispitivanje.Smatra se da je,u
to vreme,oko milion ljudi od nje trailo pomo.
Evo sta je ona predvidela:
2010. - Poetak III svetskog rata. Rat e poeti u novembru 2010. i zavrie se oktobra
2014. godine. Poee kao obian rat, zatim e biti upotrebljeno prvo atomsko, a zatim i
hemijsko oruje
149
2011. - Kao rezultat radioaktivnih padavina, na severnoj polulopti ne ostaje ni ivotinja ni

biljaka. Zatim muslimani poinju hemijski rat protiv preostalih Evropljana.
2014. - Veina ljudi patie od ireva, raka koe i drugih konih bolesti (kao posledica
hemijskog rata)
2016. - Evropa je skoro bez ljudi
2018. - Kina postaje nova svetska sila. Zemlje u razvoju prestaju da budu eksploatisane i
postaju eksploatatori
2023. - Orbita Zemlje se neznatno menja
2025. - Evropa je i dalje jako slabo naseljena
2028. - Stvaranje novog vida energije (verovatno kontrolisana termonuklearna reakcija).
Glad postepeno dobija na snazi. Kosmiki brod sa ljudskom posadom polee ka Veneri.
2033. - Polarni led se topi. Nivo okeana raste
2043. - Procvat svetske ekonomije. Evropom vladaju muslimani.
2046. - Svi ljudski organi mogu da se uzgajaju. Zamena organa postaje jedno od najboljih
metoda leenja
2066. - Za vreme napada na muslimanski Rim, S.A.D. koriste novi oblik oruja klimatsko. Naglo zahlaenje
2076. - Bezklasno drustvo (komunizam)
2084. - Oporavak prirode
2088. - Nova bolest - starenje za nekoliko sekundi
2097. - Brzo starenje pobeeno
2100. - Vetako sunce osvetljava tamnu stranu Zemlje (ovo nije sasvim objanjeno - da li
e se vetako sunce okretati sa Zemljom, ili e Zemlja biti sve vreme okrenuta Suncu, kao
to je Mesec okrenut prema Zemlji)
2111. - Ljudi postaju kiborzi (ivi roboti)
2123. - Rat meu malim dravama. Velike sile se ne meaju
2125. - U Maarskoj dobijaju signale iz kosmosa (i svi e se opet setiti Vange)
2130. - Podvodne kolonije (uz pomo saveta vanzemaljaca)
2164. - ivotinje pretvaraju u poluljude
2167. - Nova religija
2170. - Velika sua
2183. - Kolonija na Marsu postaje nuklearna sila i zahteva nezavisnost od Zemlje (kao
nekad S.A.D od Engleske)
2187. - Uspeno prekinute erupcije 2 velika vulkana
2195. - Morske kolonije (podvodne) potpuno su obezbeene hranom i energijom
2196. - Potpuno meanje Azijata i Evropljana
2201. - Na Suncu se gase termonuklearni procesi. Postaje hladnije
2221. - U potrazi za vanzemaljskim ivotom, ljudi stupaju u kontakt sa neim uasnim
2256. - Kosmiki brod donosi na Zemlju novu stranu bolest
2262. - Postepeno se menjaju orbite planeta. Marsu preti kometa
2271. - Ponovo se izraunavaju fizike konstante koje su se izmenile
150
2273. - Potpuno meanje ute, bele i crne rase. Pojavljivanje novih rasa ljudi.
2279. - Energija ni iz ega (pretpostavka - iz vakuuma ili crnih rupa)
2288. - Putovanje kroz vreme. Novi kontakti sa vanzemaljcima
2291. - Sunce se hladi. Poinju pokuaji da se ono ponovo aktivira
2296. - Mone eksplozije na Suncu (verovatno kao posledica pokuaja njegovog
reaktiviranja). Menja se sila gravitacije. Stare svemirske stanice i sateliti poinju da padaju
2299. - U Francuskoj se pojavljuje pokret otpora Islamu
2302. - Otkrie novih vanih zakona i tajni Svemira
2304. - Otkrie tajne Meseca
2341. - Neto strasno se pribliava Zemlji iz Svemira
2354. - Kvar na jednom od vetakih Sunaca dovodi do sue
2371. - Velika glad
2378. - Nova brzo rastua rasa ljudi
2480. - Sudar dva vetaka Sunca. Zemlja u polumraku.
3005. - Rat na Marsu. Naruavaju se trajektorije planeta
3010. - Kometa razara Mesec. Oko Zemlje se stvara pojas kamenja i pepela
3797. - Kao posledica oblaka oko Zemlje, na njoj izumire zivot. Ljudi uspevaju da se
presele u nove zvezdane sisteme.
3805. godine poinje rat izmeu ljudi zbog resursa u kojem gine vie od polovine
stanovnitva. Rat traje do 3815. godine.
3854. razvoj civilizacije prestaje, ljudi ive u oporima kao zveri.
3871. javlja se novi prorok koji poduava ljude o moralu i veri. Ponovo poinje razvoj
nauke i civilizacije.
4304. otkriven univerzalni lek protiv svih bolesti.
4509. oveanstvo se razvija do te mere da moe komunicirati sa Bogom.
4599. ljudi postaju besmrtni.
4674. ljudski razvoj doivljava svoj vrhunac, broj ljudi koji ive na razliitim planetima
prelazi brojku od 340 milijardi. Poinjemo se asimilirati sa vanzemaljskim oblicima ivota.
5078. prelazimo granice poznatog svemira, emu se protivi 40 odsto svetske populacije.
5079. kraj sveta.
PROROICA VANGA I RAT 2010
EVANGELIA DIMITROVA ILI BABA VANGA (1920-1992)
Evangelija koje ime na grkom znai onaj koji prenosi dobre vesti po narodnosti
Bugarka, rodjena je u Strumici (devojako Pandeva, brano Guterova, a posle smrti mua
Randjela uzima prezime Dimitrova) i bila jedan od najpoznatijih savremenih svetskih
medijuma prekognostiara i retrognostiara, dakle medijum sa mogunou predvidjanja
budunosti, ali i vidjenja u prolost.
151
Roena je u Strumici u Makedoniji 3.oktobara 1911.godine. Detinjstvo je provela u

siromatvu, a nakon smrti svoje majke, kao 3-godinja devojica, ostala je da ivi sa ocem
koji se ponovo oenio i Vanga dobila jo troje brae i jednu sestru. 1923.godine cela njena
porodica se seli se u Novo Selo. Kada je imala 12 godina, jednog dana, dok se sa braom
igrala nedaleko od svoje kue, iznenadni jak vetar ju je digao u vazduh, a potom kovitlao
po zemlji. Susedi su je pronali nekoliko desetina metara od mesta, sa koga je vetar
podigao sa zemlje. Od tog dogaaja Vanga je oslepela. Kao dete je tako dospela u kolu za
slepe u Zemunu. Neto kasnije poeli su se kod nje ispoljavati parapsiholoki fenomeni i
Vanga je otkrila mo proricanja dogadjaja . U Domu za slepe u Zemunu provela je 3
godine, da bi sa nepunih 16 godina otila kod rodjaka u Bugarsku. Udala se sa 18 godina i
posle udaje nastanila u bugarskom gradu Petriu. Glas o njenoj proricateljskoj sposobnosti
irio se velikom brzinom i preao granice Bugarske.
Prorok i medijum - Vanga
Najpoznatijim svetskim linostima, kao i hiljadama obinih ljudi Vanga je objanjavala
uzroke njihovih bolesti, linih ili porodinih problema ili proricala budunost. Poznati
naunici i posebno istoriari su dolazili kod Vange, koja im je davala informacije o
razliitim istorijskim dogadjajima, opise davnih bitaka ili ratnih sukoba sa detaljima koji su
bili potpuno nepoznati istraivaima, ali su se uklapali u zvanine dokumente i postojee
podatke. Ona je najvei broj svojih saznanja prema sopstvenim reima dobijala u nekoj
vrsti polusna, kada je putovala na odredjena mesto u ovom, prolom ili buduem
vremenu. Tvrdila je da njene paranormalne sposobnosti imaju veze sa nekim nevidljivim
biima, koja joj alju informacije gde da se kree u prostoru i vremenu, a esto je tvrdila
da vidi i govori sa ljudima koji su umrli pre 100 i mnogo vie godina. Direktor Dravnog
instituta za psihologiju Bugarske profesor dr. Georgij Lozanov je bio lino od vlasti
zaduen da se stara o Vangi , tako da je ona postala neka vrsta dravnog inovnika i
primala penziju od drave, poto svoje usluge tokom ivota nije nikome naplaivala.
Predpostavlja se osnovano da su je bugarske tajne slube (posle II.Svetskog rata Bugarska
je imala jednu od najrazgranatijih pijunskih mrea po Evropi i svetu podinjenu ruskom
KGB-u ) angaovale za svoje potrebe, poto je esto bila odsutna iz javnosti na neko
vreme, a niko od bliih i rodjaka nije znao ili nije smeo rei gde se ona nalazi. Poznato je
da je za ivota diktatora Staljina, Vanga dva puta putovala u SSSR, a vie puta je posetila i
svoje rodno mesto Strumicu u Ex-Jugoslaviji.
Umrla je 11.avgusta 1996. godine, a sahranjena je u crkvi Svete Petke u Sofiji uz hiljade
njenih poklonika i prisustvo tadanjeg predsednika Bugarske.
Smatra se da je milion ljudi posetilo Vangu
152
Njena sestra Ljupka odbila je da preda naunicima njen mozak na ispitivanje. Smatra se da
je tokom njenog ivota oko milion ljudi od nje trailo i dobilo savete ili pomo. Vanga je
bila nepismena, pa su njena predvianja zapisivali rodjaci ili saradnici.
Osim proricanja Vanga je se bavila i isceljivanjem , ali samo putem biljnih melema i
prirodne medicine. Prema onome to je govorila , ljudi bi se trebali leiti samo biljem koje
raste na podruju gde ive. Nije bila protiv klasine savremene medicine, ali je smatrala da
je koricenje vetakih - sintetikih lekova, vitamina i stimulansa loe, jer zatvaraju vrata
kroz koja priroda u telu uspostavlja ravnoteu .
Predvidela je brojne dogaaje, poev od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine,
predskazala smrt svrgnutog bugarskog cara Borisa, koji ju je posetio godinu dana pre smrti
. Takodje je predvidela zemljotres u Skoplju, ubistvo italijanskog premijera Alda Mora,
taan datum smrti svoga mua, kao i datum svoje smrti, dodavi da kako je njena
naslednica tada 10-godinja slepa djevojica iz neke francuske provincije za koju e se
prouti posle njene smrti. Vanga je prorekla i Perestrojku , raspad SSSR-a , rat u Guziji kao
i smrt jedne engleske princeze (Dajane), to je na engleskom dvoru izazvalo veliko
uznemirenje.
Ne ba rado, govorila je o dalekoj budunosti. Prema njenim reima, ovek e za oko 200
godina uspostaviti vezu sa vanzemaljcima, od kojih mnogi ve godinama ive na Zemlji.
Dolaze sa planete koji se zove Vamfim koja je trea planeta od Zemlje, ali je skrivena
pogledu sa zemlje.
Hroniari ivota ove proroice su zabeleili i druga njena najznaajnija proroanstva, osim
pomenutih.
Vanga je 1980. godine, prorekla sledee: 1999. ili 2000. godine, Kursk e prekriti voda i
ceo svet e plakati . Tada su svi mislili da se ovo proroanstvo odnosi na grad Kursk,
smatrajui to neverovatnim, medjutim kada je u avgustu 2000. godine, potonula ruska
podmornica Kursk sa 114 lanova posade , tek tada su se setili Vanginog proroanstva.
Godine 1989. Vanga je prorekla: Za onoliko godina koliko sam bila stara kada sam
oslepela, ameriki blizanci e pasti, jer e da ih udare velike ptice, to takodje nije niko
shvatio. Vukovi e od besa zavijati u grmlju, nevina krv e biti prolivena. Kao to je
Vanga i predvidela, 11. septembra 2001. godine (nakom 12 godina) , zgrade Svetskog
trgovinskog centra, popularno zvane Blizanci, srueni su u teroristikom napadu.
Ameriki predsednik u vreme tog dogadjaja je bio Dzord Bu, to objanjava grmlje (eng.
Bush) vuk koji zavija , to je istina jer, jer Bush odmah zapretio odmazdom i ratom protiv
terorista i svetu poveo kampanju, a okvirni broj od 3,5 hiljada rtava je nevina prolivena
krv , kako je reeno u proroanstvu.
153
2004. godine, rekla je Vanga poee rat u Gruziji, to se i dogodilo, kao i da e poeti
drastino pogoravanje ekoloke situacije na naoj planeti. Danas smo svedoci
tzv.klimatskih promena tanije reeno, potpunog poremeaja klime kao posledice
uruavanja ekoloke ravnotee na zemlji.
Krajem osamdesetig godina Vanga je prorekla da e se SFRJ raspasti, jer Srbi nisu
potovali Boga !?, to se obistinilo, ali bi se o razlozima moglo diskutovati.
Poetak III. Svetskog rata Vanga je predvidela ba za ovu godinu i trebao bi poeti u
novembru 2010. a zavriti oktobra 2014. godine. Rat e zapoeti nakon pokuaja atentata
na etiri svetska dravnika i to izmedju Indije i Pakistana , a u vezi sukoba oko Hindustana
i to prvo klasinim, a zatim atomskim i hemijskim orujem. Svet e se jedva uzdrati od
globalnog medjusobnog sukoba svih ostalih zemalja, jer e SAD i Rusija spreiti druge da
se umeaju u sukob u kome e poginuti mnogo miliona ljudi, prognozirala je Vanga.
Ve 2011.godine, kao rezultat radioaktivnih padavina iz ovoga rata , na severnoj polulopti
zemlje nastae veliki pomor ivotinja i biljnog sveta. Neke muslimanske zemlje e
pokuati da povedu teroristike napade, a zatim rat protiv Evrope (EU Nato) , ali e ih
Velike sile onemoguiti. Do kraja rata, Evropske zemlje bie desetkovane od bolesti i
posledica nuklearnih kia, ali i ostali delovi sveta. Do kraja rata 2014. godine veina ljudi u
svetu bie zaraena irevima, rakom koe i drugim bolestima, kao posledica hemijskog
rata.
2016. Evropa postaje opustoeni kontinent skoro naputen od ljudi, posebno severne
zemlje. Kina postaje 2018 nova svetska sila preuzevi primat od Amerike, ali e Rusija i
dalje biti mona super sila. Vanga je prorekla da e 2018. presuiti veliki izvori nafte u
zemljama Srednjeg istoka , koje e bez novca od nafte ubrzo ponovo postati siromane. U
meuvremenu bie otkriven ivot u kosmosu i bie odgonetnuta tajna nastanka ivota na
Zemlji. Orbita Zemlje se menja 2023. godine i na zemlji nastaju nova razaranja prorie
Vanga.
Proroica Vanga retko je greila, bar tako kau oni kojima je proricala sudbinu, ali je
zanimljivo spomenuti, da je u razgovoru sa jednom novinarkom iz Srbije neposredno pred
smrt, Vanga kategorino tvrdila da na Kosovu nee biti nikakvog rata. Ostaje nam samo da
se nadamo, da se i ovo proroanstvo o predstojeem ratu nee obistiniti !
isceliteljke Vangelije Guterove, poznatije kao baba Vanga. Baba Vanga je roena 1911.
godine u Strumici. Oslepela je u 12. godini, a u Domu za slepe u Zemunu provela je tri
godine. Posle udaje nastanila se u gradu Petriu. Predvidela je ak i taan datum svoje
smrti, a za svoju naslednicu je proglasila desetogodinju slepu devojicu iz Francuske.
Vanga je roena u Bugarskoj, a veinu ivota provela je u ruralnom delu planinskog
podruja Kozhuh. Celog ivota bila je nepismena, pa su njena predvianja zapisivali njeni
saradnici i roaci.
154
Tvrdila je da njene paranormalne sposobnosti imaju veze s nevidljivim biima koja joj
alju informacije o prostoru i vremenu.
Osim to je proricala, Vanga je i isceljivala, ali samo pomou bilja i prirodne medicine.
Prema onome to je navodila, ljudi bi trebalo da se lee samo biljkama koje raste na
podruju na kom ive. Nije bila protiv standardne medicine, ali smatrala je da su sintetiki
lekovi loi jer zatvaraju vrata kroz koja priroda u telu uspostavlja ravnoteu.
Vanga je takoe tvrdila da vidi ljude koji su umrli pre 100 i vie godina i da govori s njima.
Iako nerado, govorila je i o dalekoj budunosti. Prema njenim reima, ovek e za 200
godina uspostaviti vezu s vanzemaljcima, od kojih mnogi ve godinama ive na Zemlji.
Dolaze s planete koja se zove Vamfim i trea je planeta po udaljenosti od Zemlje.
Njeni sledbenici tvrde da je znala i taan datum svoje smrti, a umrla je 1996, i kako e je
naslediti 10-godinja slepa devojica koja ivi u Francuskoj, a za koju e ljudi uskoro uti.
Baba Vanga i njezina proroanstva - kraj svijeta ipak tek 5079. godine
Vangelia Pandeva roena je 31. sijenja 1911., a umrla 11. kolovoza 1996. godine u
Bugarskoj gdje je provela cijeli ivot. U dobi od 12 godina izgubila je vid u oluji, meutim
unato sljepoi imala je dar proricati budunost. Zbog tog svog dara poznata je postala ve
u dobi od 16 godina, a zbog tog neuobiajenog talenta posjeivali su je mnogi dravnici
meu ostalima i sam Adolf Hitler za kojega kau da je bio vrlo uzrujan kad mu je Vanga
otrila budunost.
Od proroanstava koja su se obistinila vjerojatno najpoznatije je ono o potonuu ruske
podmornice Kursk, iako joj mnogi nisu vjerovali proroanstvo je govorilo da e na
prijelazu 1999. i 2000. godine Kursk biti prekriven sa vodom i da e svijet plakati nad
njim. Meutim isprva se mislilo da se proroanstvo odnosi na ruski grad Kursk (po kojem
je nesretna podmornica dobila ime) koji ne moe biti poplavljen, meutim u kolovozu 2000
potonula je podmornica Kursk. Drugo poznato proroanstvo koje se obistinilo bio je
teroristiki napad na WTC u New Yorku 11. rujna 2001.
Rekli bi mnogi bilo pa prolo, ne ponovilo se, meutim to je prije svoje smrti Vanga
predvidjela svijetu nije nimalo svjetla budunost. Evo samo nekih detalja:
2010. zapoet e III. svjetski rat (u studenom) i trajat e do listopada 2014. godine. Bit e
to nuklearno-kemijski rat. 2011. zbog posljedica nuklearnog djelovanja cijela e svjerna
hemisfera biti nenastanjena. Muslimani e krenuti na Europu. Do 2014. veina e ljudi
oboljeti od raka koe i ostalih konih bolesti kao posljedica kemijsko-nuklearnog ratovanja.
155
Do 2016. Europa e biti gotovo nenastanjena. 2018. Kina postaje nova supersila. 2023.
dolazi do zaokreta u Zemljinoj orbiti, 2025. Europa je jo rijetko naseljena, 2028. ljudi
stvaraju novi izvor energije (vjerojatno kontroliranom termonuklearnom reakcijom). Dobra
vijest je da gotovo ne postoji glad u svijetu, a na Veneru je lansirana prva ljudska
ekpedicija.
2033. otapaju se ledene kape na polovima i rastu razine oceana i mora, 2043. Europom
vladaju muslimani. 2046. kloniranje je na vrhuncu, bilo koji organ moe se masovno
proizvesti, a zamjena organa (tijela) je najbolja metoda lijeenja.
2066. SAD napada Rim u kojem vladaju muslimani i koriste novu vrstu oruja, klimu,
odnosno instantno zamrzavanje. 2076. nema klasnog drutva, opet se vraamo na
komunizam. 2084. priroda se poinje lagano oporavljati. 2088. svijetom vlada nova bolest ljudi stare u nekoliko sekundi, na sreu lijek je otkriven 2097. godine.
2100. ljudi stvaraju umjetno sunce koje osvjetljava Zemljinu tamnu stranu, a 2111. ljudi
postaju roboti. 2125. u Maarskoj e biti primljen signal iz svemira (valjda zbog jezika ;)).2130. razvijaju se prve kolonije pod vodom, 2164. ivotinje postaju polu-ljudi. 2167.
stvara se nova religija, a 2170. nastupit e velika sua.
2183. ljudska kolonija na Marsu postaje nuklearna velesila i zahtijeva svoju nezavisnot od
Zemlje. 2196. nova rasa - mjeavina europske i azijske rase.2201. prirodno Sunce slabi i
temperature poinju padati. 2262. orbite planeta poinju se mijenjati, a Marsu prijeti
golemi komet.2271. mijenjaju se zakoni fizike kakve poznajemo tisuljeima, 2273. opet
nova ljudska rasa - mjeavina bijele, ute i crne rase.2279. crpimo energiju iz niega,
vjerojatno iz vakuuma ili crnih rupa. 2288. putujemo kroz vrijeme i uspostavljamo nove
kontakte sa izvanzemaljcima.2291. Sunce se potpuno ohladilo. 2299. u Francuskoj se javlja
pokret otpora protiv muslimana.
3797. nema vie ljudskog ivota na Zemlji, meutim ljudi e nastaviti ivot na drugim
planetima u nekom drugom sunevom sustavu. 3805. poinje rat izmeu ljudi zbog resursa
u kojem pogiba vie od polovice stanovnitva. Rat traje do 3815. 3854. razvoj civilizacije
prestaje, ljudi ive u oporima kao zvijeri. 3871. javlja se novi prorok koji poduava ljude
o moralu i vjeri. Opet poinje razvoj znanosti i civilizacije. 4304. otkriven univerzalni lijek
protiv svih bolesti.
4509. ovjeanstvo se razvija do te mjere da moe komunicirati sa bogom. 4599. ljudi
postaju besmrtni.4674. ljudski razvoj doivljava svoj vrhunac, broj ljudi koji ive na
razliitim planetima prelazi brojku od 340 milijardi. Poinjemo se asimilirati sa
izvanzemaljskim oblicima ivota. 5078. prelazimo granice poznatog svemira, emu se
protivi 40% svjetske populacije. 5079. kraj svijeta.
156
Na kraju ipak nekako ini mi se da proroanstvo ostaje nedoreeno, kao neki osrednji SF
film. Kako kraj svijeta? Zato? Da li e se opet dogoditi neka katastrofa ili e ljudi prijei
na neku novu razinu postojanja gdje svijet kakvim ga danas poznajemo vie nije potreban?
ivi bili pa vidjeli!
157
Ove godine navrava se 100 godina od smrti popularnog amerikog pisca Marka
Tvena, najpoznatijeg po avanturistikim romanima za mlade. Manje je poznato da nekoliko
njegovih dela sadri dosta elemenata naune fantastike (Dnevnik Adama i Eve, Jenki na
dvoru kralja Artura, Tajanstveni stranac U tom smislu ovde ga predstavljamo kao SF
pisca i odajemo mu dunu poast. Osim biografije dajemo i odlomak iz romana Tajanstveni
stranac.
MARK TVEN
Semjuel
Lenghorn
Klemens,
irom sveta poznat pod svojim
knjievnim
pseudonimom
Mark
Tven, roen je 30 novembra 1835, u
seocu Florida, u amerikoj saveznoj
dravi Misuri, kao peto dete pravnika
Dona Marala Klemensa i njegove
ene Dejn. Kad je malom Semjuelu
bilo etiri godine, porodica Klemens
preselila se u varoicu Hanibal, na
zapadnoj obali Mis-sipija, u dravi
Misuri. I Hanibal je imao svega etiri
stotine i pedeset stanovnika, ali je
bio trgovite za okolne farme, sa
kolom, bibliotekom, i dva mesna
lista, svaki sa svojom tamparijom.
U toj tada robovlasnikoj sredini, mali Semjuel je rastao, vrljao po
poljima, gledao brodove kako prolaze Misisipijem i matao da jednog
dana postane i sam kormilar na tim brodovima. Tu je iao u kolu sve
do svoje dvanaeste godine, kad mu otac umre, pa ga majka dade na zanat
u jednu od mesnih tamparija. Tako i Semjuel poe stopama svog
starijeg brata Oriona, kojega je jo otac dao na taj isti zanat, nemajui
sredstava da ga koluje.
Tadanje tamparije, pogotovo palanake, davale su i tamparske
majstore i novinare, a kako su se novine tampale u vrlo malo primeraka,
esto se deavalo da sopstvenik lista pie sve lanke i tampa ceo list. Tada
158
su se vesti mahom irile od usta do usta, pa su ih svi znali u isto vreme

kad i redakcija lista. Zato su se ti listovi vie odravali sirovim alama,
izmiljenim. dogadajima i doivljajima, i podvalama i egaenju, pot
pisanim raznim aljivim pseudonimima , sraunatim na to da nasmeju
itaoce i privuku to vie pret platnika.
To je bilo bogomdano polje za duhovitog i pronicljjivog Semjuela,
rodenog aljivdiju uvek ornog za svakakve ujdurme, pa i on ubrzo poe
da pie u tom smislu, ismejavajui urednika konkurentskog lista i nekog
sladunjavog pesnika koji je u tim konkurent skim novinama objavljivao
svoje stihove posveene raznim gospodicama iz Hanibala.
Poto je zavrio zanat, 1853 krene na put po istonim saveznim
dravama i nastavi da pie aljive lanke i dopise s puta, koje objavljuje u
raznim listovima. Ali honorari koje je za to dobijao bili su vrlo mravi,
pa se u prolee 1857 okani novinarstva i postade brodski kormilar na
Misisipiju, kao to je jo od malena eleo. Kad je 1861 izbio
Secesionistiki rat izmedu Severnih i Junih Drava, saobraaj na
Misisipiju prestade, pa Semjuel ode s bratom Orionom u tadanju pokrajinu
Nevadu, bogatu zlatom i srebrom, gde je Orion dobio mesto sekretara
pokrajine. Tamo je neko vrerrie i sdm tragao za zlatom i srebrom, ali se
naposletku ostavio tog jalovog posla i vratio novinarstvu.
U toj sirovoj sredini kopaa, probisveta i doselje nika koji su tek
naseljavali taj kraj, Semjuel se pro uo svojim duhovitim satirama i
neustraivim lancima protiv korupcije i bezakonja, svojim
ismejavanjem i karikiranjem raznih Ijudskih gluposti, to mu donese
nadimak Mahniti aljivdija sa pacifike obale i Pomamni moralist
sa pacifike obale. Tu je 1865 napisao i svoju priu Cuveni abac skaka iz
kalaverakog sreza, koja mu donese i knjievnu slavu i poziv da brodom
Ahil, koji je iao na svoje prvo putovanje, poseii Havajska Ostrva.
Tako je sledee godine otplovio iz Njujorka na Havaje i tamo ostao
etiri meseca. To je bilo prvo od mnogih putovanja po inostranstvu,
koja je zatim opisao u svojim delima: Nevinaca u inostranstvu (1869),
K.roz sito i reeto (1872), Lunjanje po inostranstvu (1880), Oko
Ekvatora (1897).
Uspesi koje je postigao svojim prvim putopisima naveli su ga da se
sasvim posveti knjievnosti, pd je napisao mogo duih i kraih pria i
vie romana, od kojih su mu najznaajniji: Pustolovine Toma Sojera
(1876), Zivot na Misisipijn (1883), Pustolovine Ha klberi Fina (1885),
Jenki na dvoru kralja Artura (1889), Usvomene Jovanke Orleanke
(1896).
Tven je iv ot gledao vrlo realnim i pronicljivim oima, i nije bio
nimalo oduevljen onim to je video. I neki kotlandanin, Mek Farlejn, s
159
kojim se upoznao u Sinsinetiju, ostavi neizbrisivog traga na njegove po glede

na ivot i docniji knjievni rad. Mek Farlejn je bio vrlo naitan, slobodni
mislilac, stvorio je svoju teoriju o postanku vrsta, vrlo slinu Darvinovoj,
jo pre no to je Darvin objavio to svoje delo. Ali Mek F a r l e j n j e o t i a o
d a l j e i t v r d i o d a s e i v o t r a z v i j a o do oveka, a zatim krenuo unazad. U
dugakim raspravama koje su trajale do duboko u nc, kotlananin je
dokazivao da samo ovek, od svih ivotinjskih vrsta, nosi u srcu zlobu, zavist
i poroke, da mi je um iskvaren, pa je prema tome ovek moralno nii od
ivotinja (ta je ovek?).
Tven je esto govorio da prosto zapenui od besa kad pomisli na svu
bedu ivota, na grdnu razliku iz meu stvarnosti i onoga kakav bi ivot
mogao i tre balo da bude, i, najtunije od svega, da sami Ijudi zagoravaju taj
ivot jedni drugima. Gledajui red u prirodi i nered u ljudskim odnosima,
razliku izmeu ljudskih rei i dela, ljudskn prolost punu ratova i meusobnog
proganjanja, ljudsku budunost koja ne obeava nita bolje (Tajanstveni
stranac), postepeno je gubio veru u oveanstvo uopte. Mnogo je
razmiljao i o pitanju roenja i smrti, o hrianslvu i nje govim
protivurenostima, pa je svojim pogledima na ivot postao fatalist. Te svoje
jeretike poglede i s h v a t a n j a s l o b o d n o i z n o s i u s v o m n a j b l i e m k r u g u ,
ali ih u svojim delima zaklania humorom i satirom, z n a ju i d a i n a e ' n e b i
mo g a o d a i h t a mp a .
Na ovakve njegove poglede svakako su uticale i line nevolje koje su ga
nemilosrdno pogadale. Od etvoro dece koje je i ma o u, braku sa enom
Olivijom, kojo m se oenio 1870 i koju je oboavao, smrt mu je ugrabila troje
jednog sinia Lengdona, koji se i rodio kao nedonoe (18701872),
mezimicu erku, Suzi, najsliniju njemu samom. (18721896), a najmlaa
njegova erka Din (18801909) obolela je 1896 od padavice. Posle Suzine
smrti ena mu se beznadno razbolela, pa je p osledn jih os a m godina b ila
ve zan a za post elju i umrla 1904. Od cele porodice ostala mu je sarno erka
Klara, roena 1874, koja se udala za amerikog pija nistu poljskog porekla
Osipa Gabrilovia.
S ve to , a na ro ito Suzan ina s mr t , s mr t me zi mi c e koju nikako nije
mogao da preali, dovelo je do dela Tajanstveni stranac, koje je uglavnom
napisao 1898, a zavrio tek 1905, i za koje je u pismu svome prija te l ju,
pis cu Vi l je mu Dinu Hau elsu , rek ao:
Ve sam dugo hteo da napiem knjigu u kojoj u rei svoje, onako
od srca, najjednostavnijim renikom i be z ik akvog uste zan ja... S ad je
pi e m... Mi sli m d a u u n jo j us p et i d a k a e m t a mi s l i m o o ve a n stvu ...
Prekjue sam svojoj gospi poverio tu tajnu, zakljuao vrata i proitao joj
prvih nekoliko glava. Rekla je: Proslo je jeziva ... i prosto divna! S
dunom skromnou, to i ja mislim.
160
Iste te godine, 1898, napisao je i ta je ovek, koje je nazvao

svojim jevandeljem i koje je u neku ruku dopuna Tajanstvenog stranca.
To svoje jevanelje tampao je 1906 godine u dve stotine i pedeset primeraka
i razdelio ih svojim prijateljima. Inae su oba ta dela objavljena tek posle
njegove smrti Tajanstveni stranac 1916, a ta je ovek? 1917. Tven je
znao da bi mu tadanje drutvo zamerilo sliku ov eanstva i oveka koju je u
njima izneo, pa nije hteo da svoju knjievnu slavu dovodi u pitanje i na
sebe navue neminovne napade. U n jegovoj zaostavtini ostalo je jo
nekoliko nedovrenih, a i zavrenih, ru kopisa, slinih pogleda i sadraja, koji
ni dan danas nisu objavljeni, koji jo ekaju da ugledaju sveta.
I sam je naslov Tajanstveni stranac ustvari na z i v k o j i j e T v e n jo
mn o g o p r e t o g a d e l a d a o i s a mome sebi mislei na tajnu ovekovog
radanja, ivota i smrti i Halejevoj Kometi, koja je tajanstveno doletela iz
vasione i zablistala nebom istog dana kad se on rodio . A k ao d a je ht ela
da to ta janstv eno bratstvo odri do kraja i potvrdi njegove rei da e
doi i po njega, Halejeva Kometa se zbilja opet javila sedamdeset i pet godina
kasnije, 21. aprila 1910, istog dana kad je on izdahnuo. Tajanstveni stranac iz
vasione kao da je doao po svoga brata Tajanstvenog stranca sa zemlje.
161
TAJANSTVENI STRANAC
Taj neznanac video je svata, bio je svugde, znao je sve, i sve je pamtio. Ono to bi
drugi morao da prouava, on bi znao svega jednim pogledom; njemu nita nije bilo teko. I
inio je da ivo vidimo ono o emu pria. On je video kad je svet stvoren; video je kad je
Adam stvoren; video je kad je Samson zgrabio stubove hrama i hram sruio na sebe; video
je kad je Cezar ubijen; priao nam je o svakodnevnom ivotu na nebu; video je grenike
kako se gre u plamenim talasima pakla; i uinio ie da sve to vidimo, pa smo imali utisak
kao da smo i mi bili tamo i sve to gledali svojim roenim oima. A sve to smo i oseali, ali
on niim ne pokaza da rnu je to drugo do obina zabava. One slike pakla, ona jadna neja i
ene i devojice i deaci i ljudi, koji svi vrite od bola i mole pomo ama, jedva smo
ostali ivi gledajui i sluajui ih, ali on je bio tako spokojan kao da su oni tamo neki
vetaki pacovi u vetakoj vatri.
A kad god bi govorio o ljudima i enama ovde na zemlji i njihovim delima ak i o
onim najvelianstvenijim i najuzvienijim bilo nas je u potaji sramota, jer je svojim
dranjem pokazivao da vrlo malo ceni i njih i njihova dela, pa bi ovek koji ne zna o kome
je re esto pomislio da govori o muvama. Jedanput je ak i doslovce rekao da su mu nai
ljudi ovde dole sasvim zanimljivi, usprkos tome to su tako tupi i glupi i neozbiljni i
uobraeni, i tako bolesni i slabani, i sve u svemu tako dronjavi, jadni i nikakvi svi skupa.
Rekao je to sasvim obino i bez ikakve gorine, ba kao to bi ovek govorio o ciglama ili
stajskom ubretu, ili o bilo emu drugom to nije vano i to nema oseanja. Video sam da
nikoga nije mislio da vrea, ali sam u mislima zakljuio da to nije ba mnogo utivo.
Nije utivo? ree on. Ama, to je samo istina, a ovek je utiv samo ako
govori istinu; druga utivost je obino prenemaganje. Zamak je gotov. Kako vam se
dopada?
Zamak bi svakome morao da se dopada. Bio je vrlo lep, lepo graen i lepog oblika, i
tako majstorski ureen do najmanje sitnice, sve do zastavica koje su mu leprale na
kulama. Satana ree da topove metnemo na mesto, peake na straarska mesta, a konjanike
postrojimo pred zamkom. Nai vojnici i konji bili su vrlo udni, gotovo ni nalik na ono to
je trebalo da budu, jer smo ih mi, razume se, vrlo neveto napravili. Satana ree da su to
najgore figurice koje je ikada video, a kad ih dodirnu i oive, bilo je prosto smeno ta su
radili, zato to mnoge nisu bile jednake. Teturali su se i padali kao da su pijani,
ugroavajui ivot svima oko sebe, naposletku popadali i bespomono leali i batrgali se.
Svi smo im se smejali, iako je bila prava sramota kako su se jadnici muili. Topove smo
nabili zemljom; da opale pozdrav, ali svi do jednoga bili su tako grbavi i tako ravo
napravljeni da se rasprsnue im opalie i neke tobdije ubie na mestu, a druge teko
ranie. Satana ree da emo sada imati oluju i zemljotres, ako hoemo, ali moramo da se
malko odmaknemo da ne nastradamo. Hteli smo da i onim ljudima i enama kaemo da se
sklone odatle, ali on odgovori da se ne obaziremo na njih, da oni uopte nisu vani, i da
moemo da napravimo druge, jednog drugog dana, ukoliko nam budu potrebni.
162
Crni olujni oblai poe da se sputa na zamak, malecne munje i gromovi stadoe da
sevaju i udaraju, zemlja se zatrese od grmljavine, vetar zasvira i zaurla, kia se prosu, pa
sve ivo nagrnu u zamak pod krov. Oblak je bivao sve crnji i tako se spustio da se zamak
jedva video kroz njega. Munje su sevale jedna na drugom, a grom tresnu u zamak i zapali
ga. Crveni plamen jezivo obasja oblak, a svet, vritei od uasa, bezglavo jurnu napolje, ali
ga Satana rukom odgura natrag, ne obazirui se na nae molbe, pla i preklinjanje. A kad je
vetar najjae urlao a grmljavina tutnjila, razlete se skladite baruta, zemljotres iroko
rascepi zemlju, pa se ruevine i ostaci zamka sruie u tu provaliju, koja ga proguta i
zatvori se nad njim, zajedno sa svim onim nevinirn svetom, jer nijedno onih pet
stotina jadnika ne izvue ivu glavu. Nama se srce kidalo od tuge; nismo mogli da
obuzdamo suze.
- Nemojte plakati, ree Satana. Oni nita nisu vredeli Ali otili su u pakao!
- O, to nije vano. Moemo napraviti jo mnogo takvih,
Nije vredelo ni da pokuamo da ga ganemo. On je oigledno bio bez oseanja, pa ne
bi mogao da nas shvati. Bio je raspoloen i veseo kao da je to bila svadba, a ne udovini
pokolj. A na svaki nain je liteo da se i mi oseamo kao on, pa tu svoju elju, naravno, i
ostvari svojom arolijom. To mu nije bilo nimalo teko, radio je od nas togod je hteo.
Malo posle, ve smo igrali po toj grobnici, a on nam je svirao u neki udan, milozvuan
instrument, koji je izvadio iz depa, a ta svirka ali takve svirke nema, osim, moda, na
nebu, a on ju je, rekao nam je, ba odande i doneo. Obuzelo nas je mahnito veselje. Nismo
mogli da odvojimo oi od njega, a svaki pogled iao nam je pravo iz srca i nemo govorio
da ga oboavamo. On je i tu igru doneo s neba i bila je puna rajske slasti.
Malo docnije, Satana ree da mora da ide da svri neki posao. Ali mi nikako nismo
mogli da se pomirimo s tim, ve ga uhvatismo i stadosmo da ga preklinjemo da jo malo
ostane. To mu je bilo milo, to nam i ree, a ree i da jo nee ii, nego e malko ostati, pa
emo jo malo posedeti i priati. Zatim nam objasni da mu je Satana samo pravo ime, to
samo mi smemo da znamo, a da je izabrao drugo kojim emo ga oslovljavati pred drugima;
sasvim obino ime, kao i ljudi Filip Traum.
To ime nam se inilo vrlo neobino i prostako za takvo bie! Ali on je tako odluio,
pa mi nita ne rekosmo; njegova odluka bila je sasvim dovoljna.
Toga dana videli smo uda neviena, pa ja poeh da razmiljam kako u uivati kad
to budem priao kod kue, ali on opazi te misli i ree:
- Ne, sve ovo mora da ostane tajna nas etvorice. Neu se ljutiti ako pokuate da im
to ispriate, ako hoete, ali u vam zatititi jezik, pa nita od te tajne neete izbrbljati.
To nas razoara, ali tako je moralo da bude, pa samo nekoliko puta uzdahnusmo. I
dalje smo lepo priali, a on nam je uvek itao misli i odgovarao na njih, to mi se inilo
najudnijim od svega to je uinio, ali on mi prekide misli i ree:
- Ne, to bi bilo udo od tebe, ali nije udo od mene. Ja nisam ogranien kao vi. Ja
nemam ljudskih osobina. Znam i shvatam vae ljudske slabosti, jer sam ih
prouavao, ali ja nemam nijednu od njih. Moje telo nije stvarno, iako bi vam pod rukom
izgledalo vrsto; moje odelo nije stvarno; ja sam duh. Otac Peter dolazi.
163
Mi pogledasmo oko sebe, ali nikoga ne videsmo.

- Jo ga ne vidite, ali ubrzo ete ga ugledati.
- Zna li ti njega, Satana?
- Ne znam.
- Hoe li porazgovarati s njim kad doe? On nije toiko tup i glup kao mi, i mnogo
bi voleo da pria s tobom.
- Hoe li?
- Hou, samo drugi put, ali ne sada. Jo malo pa moram da idem da svrim onaj svoj
posao. Eno ga; sad ga vidite. Sedite mirno i utite.
Mi pogledasmo i videsmo oca Petera kako nam prilazi izmeu kestenovih stabala.
Nas trojica sedela smo zajedno na travi, a Satana je sedeo ispred nas na stazi. Otac Peter
iao je polako, oborene glave, utonuo u misli, pa nekoliko koraka od nas zastade, skide
eir, izvue iz depa svilenu maramicu i poe da brie znoj s lica. Stajao je kao da e nam
reto rei, ali nita ne kaza. Zatim promrmlja:
- Ne znarn ta me je dovelo ovamo. ini mi se kao da sam malopre bio u svojoj
sobi za rad . . . ali valjda sam celi sat sanjario i prevalio ovoliki put a da to nisam ni opazio.
Prosto nisam isti, otkako me ova nevolja snala.
Zatim opet krenu, mrmljajui neto samome sebi, i proe pravo kroz Satanu, ba kao
da mu nikoga i nema na putu. Dah nam se presee kad to videsmo. Hteli smo da
uzviknemo, kao to to ovek gotovo uvek uradi kad se dogodi neto to ga zabezekne, ali
nas neka tajanstvena sila obuzda, pa smo utali i samo brzo disali. Mala posle otac Peter
ieznu izmeu drvea.
- Vidite da je tano ono to sam vam malopre rekao, progovori Satana. Ja
sam samo duh.
- Jeste, u to smo se uverili, odovori Nikolas, ali mi nismo duhovi. Jasno nam je
da tebe nije video, ali jesmo li i mi bili nevidljivi? On nas je gledao, ali kao da nas nije
video.
- Jeste, njemu smo svi bili nevidljivi, jer sam ja to tako hteo.
Gotovo nismo verovali sami sebi da stvarno sve te arobne i udesne dogaaje i da
sve to nije samo san.
A on je sedeo tamo, naizgled kao svako drugi tako prirodan i jednostavan i
prijatan, i avrljao kao i dotada, i ama, nemam rei, da vam opiem kako smo se oseali.
To je bilo ushienje; a ushienje je neto to se ne moe iskazati reima. Ono je kao neka
svirka, a ovek ne moe opisati svirku tako da je drugi oseti. Satana je opet priao o
davnim vremenima i oivljavao ih pred naim oima. On je video tako mnogo svega i
svaega, tako mnogo! Bilo je prosto udo da ga ovek samo gleda i pokuava da zamisli
kako li to izgleda kad neko ima takvo iskustvo za sobom.
Ali to te natera da izgleda alostivno nitavan, da izgleda kao bie od svega
jednoga dana ivota, i to tako kratkog i bednog dana. A on nita ne ree da bi nam povratio
poljuljano samoljublje ne ree ni jedne jedine rei. Stalno je o ljudima govorio isto
onako nehajno kao i dotada ba kao da govori o ciglama, ili gomilama stajskog ubreta,
164
ili tako neem. Jasno se videlo da mu nisu nimalo vani, kako god ih uzme. On nije mislio
da nas vrea, to smo jasno videli, ba kao to mi ne mislimo da vreamo ciglu kad je
omalovaavamo. Ciglina oseanja ne pretstavljaju nam ba nita, pa ak nam nikada ni ne
pada na pamet da pomislimo da li ih ona uopte ima, ili nema.
Jedanput, kad je najuvenije kraljeve i vojskovoe i pesnike i proroke i gusare i
prosjake trpao na gomilu ba kao cigle ja od sramote ustadoh u odbranu oveka i
upitah ga zato pravi tako veliku razliku izmeu sebe i ljudi. On se trenutak borio s tim,
kao da mu nije ilo u glavu kako mogu da ga tako uopte i pitam. Zatim odgovori:
- Razlika izmeu oveka i mene? Razlika izmeu smrtnika i besmrtnika; izmeu
oblaka i duha?
On uze krlju koja je milela po komadu kore i upita:
- Koja je razlika izmeu Cezara i ove krlje?
- Ne moe se usporeivati neto to ni po svojoj prirodi, ni po vremenskom
razmaku, nije uporedivo, odgovorih.
- Eto ti odgovora na tvoje pitanje, ree on. Ja u ga malko proiriti. ovek je
napravljen od praine video sam kad je napravljen. Ja nisam napravljen od praine. ovek
je muzej boletina, dom neistoe; danas jeste, sutra nije; pone kao praina, a odlazi kao
smrad; a ja pripadam aristokraciji venih. ovek ima i moralno oseanje. Shvata li? On
ima oseanje morala. Samo to bilo bi ve dovoljna razlika izmedu nas.
On zauta, kao da je samim tim sve rekao i reio to pitanje. Bi mi ao, jer sam u to
vreme imao tek nejasnu pretstavu o tome ta je moralno oseanje. Samo sam znao da smo
ponosni to to imamo, a kad je on tako govorio tome, to me zabole i oseao sam se kao
devojka koja misli da se njenim najmilijim haljinama dive, a zatim uje nepoznate ljude
kako ih ismejavaju. Neko vreme svi smo utali, a ja sam, ako niko drugi, bio utuen. Zatim
Satana opet poe da avrlja i ubrzo je ve tako blistavo, veselo i ivo priao da se opet
raspoloih. Priao nam je o nekim duhovitim zgodama, pa smo se grohotom smejali. A kad
nam je priao kako je Samson vezao buktinje lisicama na rep i pustio ih u kukuruzna polja
Filistejaca, pa seo na vrljiku, pljeskao se po kolenima i smejao da su mu sve suze tekle niz
obraze, a onda izgubio ravnoteu i bubnuo na zemlju, i sam udari u smeh seajui se toga, i
bilo nam je zbilja lepo i veselo. Naposletku ree:
- E, idem da svrim onaj svoj posao.
- Nemoj! viknusmo uglas. Nemoj da ide ostani s nama. Vie se nee
vratiti.
- Hou, vratiu se; na asnu re.
- Kada? Veeras? Kai da e se vratiti.
- Nee biti dugo. Videete.
- Volimo te.
- I ja vas. A da vam to dokaem, pokazau vam neto lepo. Kad odlazim,
obino jednostavno ieznem; ali sad u ileti i pustiu da vidite kako to radim.
On ustade i sve je bilo ubrzo gotovo. ileo je i ileo sve dok nije bio kao mehur od
sapunice, samo ta je zadrao svoj oblik. Kroz njega se videlo grmlje, jasno kao kroz
165
mehur od sapunice. Nene dugine boje mehura od sapunice igrale su i blistale po njemu,
zajedno s onim etverouglom nalik na prozorski okvir koji se uvek vidi na takvom mehuru.
Sigurno ste videli kako mehur od sapunice padne na tepih i dvaput-triput lagano otskoi pre
no to se rasprsne. Tako je i on uradio. Poskoio je dodirnuo travu odbacio se
plovio vazduhom opet dodirnuo tle i tako dalje, pa uskoro se rasprsnuo puk! i
tamo gde je bio, ostao je samo vazduh.
To je bilo vrlo udno i lepo. Nita nismo rekli, samo smo zaueno sedeli i sanjarili i
mirkali. Naposletku, Sepi se kao tre iz sna, tuno uzdahnu i ree:
- Valjda se nita od toga nije ni dogodilo.
Nikolas uzdahnu i ree otprilike isto to.
Obuze me jad kad oni to rekoe, jer se ista ta ledena bojazan vrzmala i po mojoj
glavi. Uto ugledasmo sirotog starog oca Petera kako se vraa, pogleda uprta u zemlju, kao
da neto trai. Kad doe dosta blizu, die pogled, opazi nas i upita:
- Koliko ste ve tu, deco?
- Neto malo, oe.
- Znai da ste doli poto sam ja proao, i moda mi moete pomoi. Jeste li doli
stazom?
- Jesmo, oe.
- Dobro je. I ja sam doao njome. Izgubio sam novanik. U njemu nije bilo
ba bogzna koliko, ali meni i najmanje, mnogo znai, jer je to sve to sam imao.
- Jeste li ga moda negde videli?
- Nismo, oe, ali pomoi emo vam da ga traite.
- To sam i hteo da vas zamolim. Ama, evo ga!
Niko od nas nije opazio novanik, a ipak je leao na stazi, ba tamo gde je Satana stajao
kad je poeo da ili ukoliko je uopte ileo i sve to nije bilo samo najobinija opsena.
Otac Peter die novanik i kao da se mnogo zaudi.
- Novanik je moj, ree, ali ne i ono to je u njemu. Ovaj je debeo; moj je bio
sasvim mrav; moj je bio lagan; ovaj je teak.
On ga otvori. Novanik je bio krcat zlatnika. Pustio nas je da se nagledamo tog
blaga, a stvarno smo razrogaili oi, jer nikada dotada nismo videli tako mnogo novaca
odjedanput. Svi zinusno da kaemo: -To je Satana uinio! ali ni rei ne izustismo. Eto,
vidite, toje bilo ono nismo mogli da kaemo ono to Satana nije hteo da kaemo; on
nam je to sam rekao.
- Deco, jeste li vi ovo uradili?
Mi se nasmejasmo. A i on se nasmeja, im se seti kako je to smeno pitanje.
- Ko je bio tu?
Mi opet zinusmo da mu odgovorimo, ali neko vreme smo tako ostali. Nismo mogli
da kaemo Niko, jer to ne bi bilo istina, a prava re nikako da nam doe na jezik. Uto
meni sinu, pa odgovorih:
- Nijedan ljudski stvor.
- Tako je, potvrdie moji drugovi i zatvorie usta.
166
Nije tako, ree otac Peter i pogleda nas vrlo strogo. Ja sam malopre proao
ovuda, a ovde nikoga nije bilo. Ali to nije vano. Neko je posle toga bio tu. Ne mislim da
kaem da taj neko nije proao ovuda pre no to ste vi doli; i ne mislim da kaem da ste ga
vi videli, ali neko je proao, to znam pouzdano, Na asnu re nikoga niste videli?
- Nijednog ljudskog stvora.
- Dobro; znam da mi govorite istinu.
On poe da broji novac na stazi, a mi uzbuena kleknusmo i stadosmo da zlatnike
slaemo na kupie.
- Tu je hiljadu sto i neto dukata! ree najzad. O, gospode, da su barem moji..
a ba su mi potrebni!
Glas ga izdade, a usne mu zadrhtae.
- I jesu vai, gospodine! uzviknusmo mi uglas. Sve do poslednjeg filira!
- Ne... nisu moji. Moja su samo etiri dukata, a ostalo . . . !
Siroti starac zanese se u misli, milujui neto dukata koje je drao u ruci, i prosto
zaboravi na sve oko sebe. Sedeo je na petama, onako star, golaglav i sav sed, i srce nas
zaboli gledajui ga.
- Ne, opet e, doavi k sebi, ovo nije moje. Neznam kako da to objasnim. Mora
da je neki neprijatelj . . . ovo mora da je neka zamka.
- Oe Peter, ree Nikolas, osim zvezdoatca, niko u selu nije vam stvarno
neprijatelj . . . ni vama ni Margeti. A nema ni govora o nekom neprijatelju koji bi bio
tako bogat da rizikuje hiljadu i sto dukata da vam napakosti. Pitam vas, je li tako, ili nije?
On nita nije umeo da na to odgovori, pa se raspoloi.
- Ali, zna, ovo nije moje . . . u svakom sluaju, nije moje, ree najzad nekako
enjivo, kao ovek kome ne bi bilo ao, ve bi ga obradovalo, kad bi ga neko pobio.
- To je vae, oe Peter, a mi smo svedoci da je vae. Je l' te, drugovi? opet e
Nikolas.
- Bogme jesmo . . . i pritom emo i ostati, potvrdismo mi uglas.
- Mili moji, gotovo ste me ubedili da je tako; zbilja ste me gotovo ubedili. Da
imam samo sto i netodukata od toga! Za toliko nam je kua zaduena, a ostaemo bez
krova nad glavom ako sutra ne vratimo taj dug. A ta etiri dukata su sve to imamo na . . .
- To je vae, sve to je tu, i morate to uzeti . . . mi smo vam zalog da je sve u redu. Je
li, Teodore? Je li, Sepi?
Nas dvojica odgovorismo da jesmo, pa Nikolas potrpa sav novac natrag u onaj
otrcani stari novanik i nasilu ga metnu u ruke njegovog sopstvenika. Tako otac Peter ree
da e od toga upotrebiti dve stotine, jer mu je kua dovoljan zalog za taj iznos, a ostalo e
uloiti uz kamate, dok pravi sopstvenik ne doe po svoj novac, a mi emo morati da se
potpiemo na hartiju u kojoj e pisati kako je doao do tog novca hartiju koju e
pokazati seljanima, kao dokaz da se iz nevolje nije izbavio na nepoten nain.
Kad otac Peter sutradan isplati Solomona Izaksa u zlatu, a ostatak novca ostavi kod
njega uz kamatu, svi u selu raspriae se o tome. To stvori i jednu prijatnu promenu. Mnogi
dooe njegovoj kui da mu estitaju, a nekoliko njegovih ranijih prijatelja, koji su se
167
ohladiti prema njemu, opet postadoe ljubazni i prijateljski. Kao vrhunac svega, Margetu
pozvae na neko poselo.
A u svemu tome nije bilo nikakve tajne. Otac Peter je ispriao kako je naao novac i
rekao da ne zna kako je do toga dolo i da u tome vidi samo delo provienja.
Neki su vrteli glavom i nasamo govorili da to vie lii na Satanino delo, a to su,
onako neprosveeni, zbilja zaudo dobro pogodili. Neki lukavo poee da se motaju oko
nas i slatkoreivo pokuae da nas nagovore da im kaemo istinu, obeavajui da nikome
nita nee rei, ve da samo hoe da znaju sebe radi, zato to je to sve skupa tako udno.
ak su nam nudili da tu tajnu kupe od nas, da nam je plate. Da smo znali da izmislimo
neto to bi odgovaralo ali to nismo umeli. Bili smo isuvie naivni, pa nismo mogli da
iskoristimo tu priliku, to je zbilja teta.
Nosili ,smo tu tajnu u sebi bez ikakve muke, ali ona druga, ona velika, ona divna
tajna, prosto nas je razdirala. Uopte nam nije dala mira, a i mi smo svim srcem eleli da je
kaemo i njome zabezeknemo svet. Ali morali smo da je zadrimo u sebi. Ustvari, ona se
sama drala u nama. Satana je rekao da e tako biti, i bilo je. Ili smo u umu svakog dana
da budemo sami i da priamo o Satani. I zbiija smo samo o njemu mislili i samo o njemu
razgovarali, ne marei ni za ta drugo. Iekivali smo ga i danju i nou, nadajui se da e
doi, i bivali smo sve nestrpljiviji i nestrpljiviji, kako je vreme prolazilo. Vie nas ostali
deaci nisu interesirali i nismo hteli da uestvujerno u njihovim igrama i poduhvatima.
Izgledali su nam takve mlakonje, posle Satane, a sve to su inili, tako beznaajno i obino
posle njegovih doivljaja u drevnoj prolosti i vasioni, i njegovim udima i ilenju i
rasprskavanju, i svemu ostalom.
Prvog dana bili smo mnogo zabrinuti i stalno smo nalazili neki izgovor i odlazili kui
oca Petera da proveravamo to je s tim. Brinuli su nas oni dukati, jer smo strahovali da e
se raspasti i pretvoriti u prainu, kao vilinski novac. Ako se raspadnu. Ali to se nije
dogodilo. Kad je ve pao mrak a otac Peter se nije potuio na tako neto, bili smo sasvim
sigurni da su zlatnici pravi, pa nam ta briga pade sa srca.
Jedno smo hteli da pitamo oca Petera. pa naposletku sutradan podvee i odosmo k
njemu. dosta bojaljivo, poto smo vukli slamke ko e ga pitati, pa ga ja onako kao uzgred,
iako to ba nije bilo mnogo ubedljivo, jer nisam umeo da se pretvaram, upitam:
-ta je moralno oseanje, gospodine?
On me iznenaeno pogleda preko svojih velikih naoara i odgovori:
- Ama, to je oseanje koje nam omoguava da razlikujemo dobro od zla.
To mi neto objasni, ali ne ba mnogo, pa sam bio pomalo razoaran, a i nekako u
neprilici. On je ekao da nastavim, pa ja, ne znajui ta da kaem, opet upitam:
-Je li to neto vredno?
- Vredno? Boe, derane, to je jedino to oveka uzdie iznad zveri kojih nestane
zanavek i daje mu mogunost da postane besmrtan!
To me ne potseti ni na ta drugo to bih mu rekao, pa izioh zajedno sa svojim
drugovima. Otili smo s onim oseajem koje ovek esto ima kad se do gue najede, a ipak
nije sit. Oni su traili da irn objasnim ta je on to zapravo rekao, ali bio sam toboe
168
umoran. Proli smo kroz salon i videli Marget kako ui Mari Luger da svira na spinetu.
Dakle, jedna od uenica, koje su je ostavile, vratila se, i to vrlo uticajna uenica, a ostale e
doi za njom. Marget je skoila, dotrala pred nas i opet nam zahvalila, sa suzama u oima
to je bio ve trei put to smo nju i njenog ujaka spasli da se ne nau na ulici, a mi
smo joj opet odgovorili da to nismo uradili, ali takva je ona bila i nikada ne bi mogla da se
dovoljno zahvali ako bi joj neko neto uinio, pa smo je pustili da kae svoje do kraja. A
kad smo prolazili kroz batu, naili smo na Vilhelma Majdlinga kako sedi na klupi i
eka,jer se bliio suton, pa e zamoliti Marget, kad svri as, da s njim proeta pored
reice. On je bia mlad advokat i dosta je dobro napredovao i probijao se napred, korak po
korak. Mnogo je voleo Marget, a i ona njega. On ih nije ostavio kao to su to ostali uradili,
ve im je uprkos svemu ostao veran. I Marget i njen ujak cenili su tu njegovu privrenost.
On nije bio ba mnogo darovit, ali je bio lep i dobar, a i to je samo po sebi bilo neka vrsta
darovitosti i nekako od pomoi. Upitao nas je kako as napreduje, pa smo mu odgovorili da
je pri kraju. A moda je i bio pri kraju. Nita nismo znali o tome, ali smo mislili da e mu
to biti milo, a nas nije nita stalo da mu to kaemo
.
169
170
BUZDOVAN KRALJEVIA MARKA PO DRUGI PUT

MEU SRBIMA Tihomir Jovanovi
Na uzviici u ijem podnoju su se spajale reice Poskoica i Zavojnica, smestilo se
malo selo Selo. Ovo selo nije po niemu bilo posebno osim to je ostalo jedino neosvojeno
mesto na Balkanu posle prodora Osmanlija iz Male a bogami i Velike Azije.
Sa palisada i osmatranica sela mogao se lepo videti logor zavojevaa. Sa njihovih
adora i baraka vijorili su se barjaci sa polumesecom. Naravno vijorili su se kada je bilo
vetra a kada ga nije bilo visili su mlitavo kao tek prostrt ve. U logoru Osmanlija u
poslednje vreme dolo je do izvesnih promena. Posle nedavne borbe u koju su se umeala i
bia iz nekog nepoznatog sveta ili dimenzije, Osmanlije su ostale bez nekoliko ljudi kao i
bez savetnika velikog Age Ahmeta. Sultan je bio besan zbog neuspelog pokuaja da se
konano osvoji ovo selo, konano ostao je i bez izvesne sume novca koji je uloio u taj
projekat i poslao je svima jasnu poruku. Uz nove ljude poslao je i desetak zailjenih
koleva od jedrenskog kedra.
Novi savetnik trebao je doneti i nove ideje u nainu borbe, koji bi konano doneli
rezultate. Prvih nekoliko dana po svom dolasku novi savetnik nije preduzimao nikakve
akcije samo je oslukivao vesti iz okruenja i od ljudi u taboru pokuavajui saznati kakvi
su zapravo Srbi iz tog sela i ta im je mogua slaba taka. Novi savetnik zvao se Ibrahim
ali su ga vojnici meu sobom prozvali Ibrica, jer mu visina nije bila jaa osobina.
Naravno i metane Sela zanimalo je kakav je novi savetnik i pokuavali su doznati
kakav mu je plan, pa su u skladu sa time slali ljude a bogami i ene da pokuaju oslunuti.
Ovo je bio poetak nove vrste rata. Rat ivaca, hladni rat. Zatije pred buru.
Naalost napori nisu urodili plodom, ak ni baba Stana, seoska abrua nije nita
uspela iakati, moda i stoga to ni sam Ibrica nije znao ta mu valja raditi.
I proe jo neko vreme. Osmatrai sa kula su primetili da iz logora povremeno
odlaze ljudi koji se nikada ne vraaju a u logor Osmanlija svakog dana posle sabaha u logor
dolazi neki ovek i poseuje ador savetnika i boravi tamo oko uru vremena a zatim se
vraa, odlazei taljigama kaldrmisanim drumom ka varoi, iji minareti su se videli za
lepog dana a posebno kada kia opere nebo i proisti vazduh.
ta li se to deava sa Ibricom? Upita Arsenije svog a time i seoskog stereinu
Atanasija. Ko li je taj ovek i ta radi tamo? Da li je neki bir? Jo neki savetnik? Heim,
moda je neko bolestan? Ili moda neki trgovac koji nudi tajno oruje?
Paaa... Otee Atanasije eui se po obrvi. Postoji samo jedan nain da to
saznamo.
A koji to Upita Obrenije i zagrize jabuku koja pue pod njegovim snanim
zubima. A jedan crv, koji je do tada mirno nastanjivao jabuku u poslednjem trenutku
povue svoju crvenu glavicu ispred giljotine zuba.
Da ga uhvatimo i ispitamo! Uzvrati Atanasije. Saekajte ga negde na putu, im
bunje i drvee sakrije pogled ka osmanlijskom logoru. Mlatnite ga po glavi i ispitajte.
171
Lukav plan. Saglasi se Arsenije. A kada emo ga primeniti?

Odmah sada. On bi trebao svakoga asa poi iz logora. Pa bi bilo dobro da vas
dvojica smesta poete i zauzmete busiju.
Aresenije i Obrenije pogledae jedan u drugog i klimnuvi glavama pooe ka
seoskoj kapiji a zatim dalje putem i preko mostia na glavni drum. Kada izaoe na njega
potraie zgodno mesto za zasedu.
Ovde e biti dobro! Pokaza Arsenije na otru krivinu i mesto zaklonjeno rastinjem
od pogleda iz logora Osmanlija.
Kola su se pribliavala uz kloparanje gvozdene oplate tokova po kaldrmi i uz kripu
osovine o glavnjau.
Uh ala im kripe kola. apnu Obrenije.
To je zato to koriste zejtin umesto masti. Uzvrati Arsenije i rukom pokaza
Obreniju da bude spreman. Iz okuke su prvo izali uzduvani volovi, koji su mahali
repovima rasterujui dosadne muve. A ove su pak navalile na ona mesta na telima volova,
koja su nudila bilo kakav izvor vlage. Arsenije i Obrenije iskoie iz busije i povikae:
Oojjjsss, stooojjj!
Pri tome Obrenije osta kraj volova i zaustavi ih a Arsenije prie kolima i prui sablju
ka oveku za seditem. On podie ruke i dizgine mlitavo skliznue niz kola i padoe preko
rude.
Kk.. ko ste vi? Promuca ovek, koji ne bee neke krne grae niti pak naoruan.
Neki bir ili ludak.
Ovde mi postavljamo pitanja! Javi se Obrenije iza volova. Dakle, ko si ti i ta
radi tamo u logoru?
ovek se osvrte u stranu i unazad i kada se uveri da mu nema druge mogunosti i da
ga je napustio ak i aneo uvar1 slee ramenima i progovori:
Ja sam Ramo, inae sam heim, leim ljude od raznih bolesti. Na aga puno polae
na zdravlje ljudi...
A ko je bolestan u logoru? Upita Arsenije.
Ah niko... ustvari novi savetnik ima neke probleme sa snovima pa je mislio da bih
ja mogao togod pomoi. Ali o tome ne bih priao, to je poslovna tajna heima...
Poslovna tajna! Brecnu se Obrenije. eli li je poneti sa sobom u mezar, ha!
Ramo zatrepta i proguta knedlu.
Pa dobro... evo ovako. Novi savetnik Ibrica, htedoh rei Ibrahim je naisto
pobenavio. Svake noi sanja isti san, kao on dri neki topuz koji ga ini nepobedivim. U
Aneo uvar (Heruvim canis) Boansko bie koje nas titi od svih ovozemaljskih nedaa. Prati nas i
titi na svim moguim mestima. Ono nam je toliko privreno da nas prati ak i u operi i na fudbalskim
utakmicama.
172
tim svojim snovima on razgoni Srbe na buljuke i osvaja ono selo na brdu. A to je najbolje
on veruje da je to buzdovan Kraljevia Marka.
I ta tu ima bolesno? Upita ga Arsenije.
Eh, on je umislio da poalje ljude da potrae grob tog Marka Kraljevia i njegov
buzdovan ili neto jo udnije. Da nekako iz sna donese buzdovan u javu...
Obrenije upre prstom u elo i ree:
Ba su aave te Osmanlije.
Eto to je sve. Uzvrati Ramo. Ja mu ne mogu pomoi. Moda ni hodin zapis ali
najpre bi mogla neka baba vraara. A sada ako nemate nita protiv ja bih poao, eka me
jo pacijenata u ariji...
Obrenije pogleda ka Arseniju oekujui odgovor od njega. A ovaj slegnu ramenima i
onda ree:
Pa neka ide, doznali smo ta smo eleli.
Ne saekavi da se njemu da potvrda Ramo dohvati dizgine i korbaem potera
volove. A samo neko posebno izvebano oko moglo je primetiti kako se grmlje iza kola
mie i odatle izviruje poluprovidno lebdee bie, aneo uvar heima Rame, koji se
osvrnu dva-tri puta oko sebe i poto se uveri da nema nikakve opasnosti izvue se iz iblja i
krenu lebdei za kolima jo uvek se povremeno osvrui.
Arsenije i Obrenije kretoe ka selu da odnesu vesti svome stareini i dogovore se ta
im valja initi.
A da usput uhvatimo i neko prase ili urku? Upita Obrenije. Da se ne vraamo
praznih ruku?
Mislim da imamo dovoljno vremena ali ne smemo se puno zadravati, da se u selu
ne zabrinu. Odgovori mu Aresnije i njih dvojica zaoe u umu.2
%
U selo su se vratili sa dva divlja praseta i tri fazana okaena za pojas. Gomila seoske
balavurdije doekala ih je glasnom grajom. Prasii i koke u seoskom dvoritu su na svoj
nain iskazali olaanje to e im ivoti biti produeni na neodreeno vreme. Koke su se
sjatile oko petla koji je neto kljucao po praini a malo dalje prasii su se zavalili u blato
kraj bunara.
Arsenije i Obrenije dooe do debla ispod duda. Tu su ve sedeli vieniji ljudi sela,
stareina Atanasije i guslar Radan. Pored njih stajali su baka Manda i pop Niifor. Baka se
etala nervozno kao da joj je na poretu ostala erpa sa rukom.
Ah stigoste... ree stareina i ustade. Pa ispriajte, saznaste li togod?
Naravno, sve smo doznali. Poe Arsenije. Ibrica je umislio da se domogao
buzdovana Kraljevia Marka...
Dozvoli, ne razumem. Prekide ga stereina.
uma je bila pretea onoga to danas nazivamo mega marketom. Tu su se po najniim moguim cenama
(odnosno dabe) mogli nabaviti prasii, prepelice, zeevi i sva potrebna hrana, ogrev zaini i slino.
173
I ovoga puta Arsenije ispria sve onako kako je uo od heima Rame. I na kraju
doda.Mislim da mi tu nita ne moemo.
Moemo! uo se kretavi enski glas iz gomile.
Bila je to baka Manda. Baba sa posebnim sklonostima.3
Dozvoli, opet ne razumem. Objasni ta mi tu moemo? Ponovo se javi Arsenije.
Nita lake nego uetati u neije snove.
I ta onda? Upitae nekoliko seljana u glas.
Poslaemo nekoga u Ibricine snove, za to postoji poseban obred. Uzeemo mu
buzdovan i doneti ga u selo. Onda emo mi postati nepobedivi jer buzdovan ima udnu
mo da ratnika koji ga poseduje ini nepobedivim ako ga mi uzmemo uspeemo oterati
osvajae. Moda dignemo i celu Srbiju na ustanak...
U bre baba ala ti ode daleko... Atanasije se poea po glavi. A jesi li sigurna da e
taj ritual da uspe, nemoj da opet neto zabrlja, inae...
A kada sam ja to zabrljala? Upita baka Manda.
Dobro, ne bih sada o tome... i ti e morati da poe u Ibricine snove i vodi rauna
da sve ispadne kako treba. Ree stareina.
Plaim se da je to nemogue, jer ja moram ostati sa ove strane sna. Nasmeja se
baka Manda. Ja kao medijum moram ispratiti i doekati putnike iz sveta snova.
Baba Manda je bila osoba sa posebnim sklonostima. Ne mislimo pri tome na posebne sklonosti u smislu
seksualnog opredeljenja. Njene posebne sklonosti odnosile su se na bajanje, aranje, prizivanje raznih
anama i sve ono to obinom oveku izgleda neobino. Baka Manda pripada onom tipu baka koje su se
nekada nazivale veticama ili arobnicama (Bacus Wizard). Ovaj tip baka je gotovo izumro i retki primerci
mogu se naci u Homolju i jo po nekim zabitima Srbije (Mestus vukojebicus). Najei tip bake je:
Obina baka (Bacus domesticus) Pitoma domaa baka, ponekada nazivana i nana (ne treba meati sa
biljkom menthae vulgaris). Ova baka obino uva unuke, kuva rukove i obavlja domae poslove dok
ostali pripadnici srednje generacije familie vulgaris obavljaju svoje dunosti. Retki su primerci Bacus
Vulgaris koji se po potrebi ne transformiu u neki od dole navedenih primera.
Baka grabljivica (Bacus predator). Naizgled krhka i bespomona starica koja se pri ulasku u autobus,
tramvaj ili drugo sredstvo javnog prevoza pretvara u hitronogog i neustraivog lovca na slobodno sedite.
Prestie i razgre mnogo snanije primerke populacije oba pola Homo sapiensa i zauzima mesto. Potom se
opet transformie u krhku i bespomonu staricu.
Baka snalaljivica (Bacus indiferente) Bespomona stvorenja koja prilikom dolaska u samoposlugu ili
potu (ili bilo gde god da su redovi) sa sobom vodi unue ( u sluaju da ga nema iznajmi ga od kominice).
Pri tome brina alterua kae: Izvolite preko reda vi sa detetom. Baka snalaljivica sa blagim osmehom
zaobilazi red i obavlja svoj posao.
174
Atanasije oduta i pogleda ka Niiforu. Seoski pop nije znao ta rei. Do sada se on
uvek suprostavljao idejama baba Mande ali sada nije uspeo nai neto to bi bilo suprotno
sa uenjem crkve.
E pa dobro. Ree baka Manda poto niko ne progovori ni re skoro ceo minut.
Poto ste se svi sloili ja u rei ta mi treba. Kao prvo trebaju mi neke biljke. Vilina kosa,
zatim bunika, ubrana u pono i raskovnik da raskuje dveri izmeu sna i jave. Zatim mi
treba krilo slepog mia, ustvari to ve imam u nekoj tegli i ta ono jo bee... Zastade baka
Manda i poea svoju bradavicu na bradi, kao da stimulie centar za priseanje. Ah da,
najvanije i najtee, treba mi neto od osobe u iji san se eli ui. Kosa, nokti, deo koe a
moe i pljuvaka ili grudvica skorene sline.
I to je sve? Upita Obrenije.
Sve od opipljivih stvari. Ostalo je na meni.
U redu. Sloi se Arsenije. Dobie sve to eli.
Onda se okrenuo ka Arseniju i Obreniju i rekao im.
Sutra ujutru, ponovo saekajte Ramu i recite mu da kako zna i ume dobavi neto od
Ibrice, uli ste ta sve moe biti od koristi.
Ala e se Ramo obradovati. Nasmeja se Obrenije.Sada smo ve stari poznanici.
Istoga dana, posle popodnevne dremke4 metani sela su poslati iza palisada da
potrae i uberu potrebne biljke. Raspri se i staro i mlado po livadi i po umi da pomogne.
Viline kose naoe neka deca, na livadi gde je trava polegla kako su vile nou kolo vodile i
svojom zanosnom pesmom i igrom mamile i zavodile mlade mukarce.
Raskovnik je bilo tee pronai jer se krio od sunca i rastao je retko i to samo pored
poleglih debala i cvet mu je trajao samo jedan dan pa je trebalo muke da se pronae
odgovarajua biljka.
Poto se moralo ii u umu tu su poslani Arsenije i Obrenije, jer je oni najbolje
poznavae i mogli su se suprostaviti nekoj iznenadnoj opasnosti u vidu Osmanlija, divljih
svinja ili zeeva.
ta misli? Obrenije upita Arsenija, dok su prevrtali jedno deblo i traili raskovnik.
Koga e poslati u Ibricine snove da mu otme buzdovan?
Pa najhrabrije ratnike u selu? Ree Arsenije, odbacujui cvet koji je samo liio na
raskovnik.
A to su?
Pa Arsenije i Obrenije.
akaj, misli mi..,?
Naravno... misli li ti drugaije? A moda se u tom snu sretnemo i sa Markom, ne
bih to nikako eleo da propustim.
Ovaj obiaj postoji u mnogih naroda i nije posebno vezan za Srbe. tavie kod Srba se javlja u blaoj
formi.
175
Obrenije ne ree nita, samo mu se licem razvue osmeh. Tragali su jo neko vreme
dok ne uspee da pod jednom povaljenom bukvom pronau sve cvet raskovnika i vratie
se u selo.
Baba Manda je sama traila buniku po noi. Ona je najbolje poznavala ovu biljku jer
ju je esto brala i znala je gde je moe nai. Osim toga no je njeno doba. Tada bi joj se
otvarali obinim smrtnicima nepoznati svetovi, komunicirala je na svoj nain sa zvezdama
i slepim mievima. A ionako ju je muila nesanica, moda i stoga to se za svoga ivota
dosta naspavala pa je elela da ono malo to joj je jo ostalo od ivota5 proivi budna i
punim pluima.
Poto je nabrala bunika baba se vratila u selo. Na kapiji je imala malo potekoa da
se priseti lozinke za to vee. Straar je od nje uporno nastojao da izvue re Savamala, koja
je to vee bila lozinka ali baba se nije mogla setiti pa na kraju ree.
Ma da se nosi malo ti, to sam ja baba Manda...
A kako da ja to znam ako ne zna lozinku. Ljutnu se straar ali se ipak pomeri u
stranu i propusti je da ue. Mada niko drugi nema tako pogan jezik...
Baba proeta praznim selom pod bledim svetlom meseca i proe izmeu kua koje
su se samo nazirale, uspavane i mirne. Doavi u svoju kolibu legla je u krevet i zabivi
ruke pod glavu razmiljala je o tome kao bi bilo dobro da upozna jo neke osobe koje se
bave slinim poslovima, da razmene iskustva. Baba Manda bi veoma volela kada bi mogla
leteti na metli, kao to je ula da to rade vetice u Jevropi i nekim novootkrivenim
svetovima ili na primer da nekoga pretvori u abu. A ona bi zauzvrat njih nauila nekim
svojim tajnama.
%
Ujutru su Arsenije i Obrenije poranili sabah zorom, proli su pored kokoinjca u
kojem su jo dremale koke i petao. Ovaj poslednji se trgao na um njihovih koraka i poto
se probudio namah je poeo da kukurie. U njegovom mozgu je zavladala panika i
pretpostavljamo da je ovako razmiljao.
Uh najeb** sam. Uspavao sam se i nisam na vreme kukurikao. Vien sam za supu.
A sve ove lepe koke pripae onom graorastom kikirescu...
Arsenije i Obrenije su zauzeli busiju i eljno oekivali da uju kripu i tandrkanje
zaprege po kaldrmi. ekanje im se inilo beskonano dugo i ve su se poeli plaiti da je
heim prestao sa dolascima kod Ibrice, kada ue dobro poznate zvuke koje su stvarali
tokovi Ramove zaprege. Iskoili su na put i prepreili prolaz. Ramo zategnu kajase i kola
stadoe.
Opet vi. apnu Ramo. ta sada hoete? Ne smem zakasniti kod Ibrahima inae
dobiu kolac tamo gde ...
Nije zavrio misao. Zastao je osetivi kako neto lepra oko njega i osvrnuo se da
vidi ta je to. Ali aneo uvar ve je odleteo do bunja i zavukao se meu grane i lie
5
U baba Mandinom sluaju to malo meri se drugim jedinicama, ne danima ili mesecima. Najverovatnije
su u pitanju decenije.
176
vrsto ubeen da mora napustiti ovo opasno mesto i potraiti neke sigurnije predele i tititi
osobe koje nee biti ovoliko izloene riziku da ostanu bez ruse glave.
Ramo Ramo drue moj... Poe Obrenije a onda zastade shvativi da te rei nisu
nastale u njegovoj glavi. Previe se druio sa baba Mandom i njenim vanvremenskim
svetovima. Nakaljao se i proistio grlo a uz to i misli pa ree: Sluaj, ne treba se nita
plaiti. Treba samo od Ibrice uzeti malo njegove kose, noktiju i doneti nam kada se bude
vraao.
A ako neu? Uzjoguni se Ramo, i sam se udei odkuda ta navala hrabrosti.
E onda e tvoji pacijenti morati da potrae drugog heima.
Dobro, dobro, samo sam pitao onako... A kako mislite da to izvedem i emu sve
to?
Pazi ovako. Umea se Arsenije. Objasni mu da je to za njegovo dobro ako se eli
reiti tih snova. Nemoj ni za ivu glavu spominjati da smo ti to mi traili jer verovatno
nee izai iz logora osim na kolcu, kao janje na ranju... Ali evo ja ti obeavam da se nee
desiti nita loe ni tebi ni Ibrici.
Uh, kaursko obeanje nestalno je kao precvetali maslaak. Nita ne razumem.
Utoliko bolje. Ree Arsenije. Ti samo uradi ta smo ti rekli i ne brini.
Ramo potera taljige dok su mu misli grozniavo radile. ta je on Alahu zgreio da ga
ovako kanjava. Poznavao je toliko veih grenika koji su iveli sasvim udobno. A on? Da
li ga to Alah samo iskuava u njegovoj veri? U glavi mu je bualo. Ali i pored te buke i
kakofonije u glavi jo uvek ju je eleo zadrati na ramenima. Proi e i ovo, ree on sam
sebi i sve e opet biti u redu.
Zanesen u misli nije primetio kada je proao kroz kapiju logora. Osetio je samo da su
se kola zaustavila poto volovi prepoznae Ibricin ador i tu sami stadoe. Siao je sa kola i
uao u zelenu atru.
Ibrica je leao na dunjama i drao ruku preko oiju titei ih od svetla i stenjao.
Oigledno je opet imao isti san. Jedva je uspeo otvoriti oi i mirkajui pogledao je ka
Rami. Prozborio je umornim hrapavim glasom:
Dobri moj Ramo ima li ta novo?
Pa i ima i nema, dobri moj Ibrahime. Raspitivao sam se ali nema nikog ko bi ti
mogao san pretvoriti u javu. Jedino mogu uiniti da prestane sanjati taj san.
Stvarno? Kako?
Eh o tome ni ja ne znam sve... ima neka baba u varoi, dola je negde iz Vlake.
Skida ini, uroke i baje... Priao je Ramo priu koju je izmiljao u trenu ne bi li nekako
ubedio Ibricu da mu da neku dlaku iz brade i kose, ne slutei koliko je blizu istini.
A da nije to sluajno Ona baba iz Onog sela Upita Ibrica, povisivi glas i
naglaavajui rei Ona i Onog.
A neeee... Otee Ramo. Ovo je druga i sasvim je u redu, znam mnoge kojima je
pomogla. Ramo se i sam sebi udio kako je glatko slagao. (Moda i zato to mu je od toga
zavisilo hoe li mu ostati glava na ramenu).
I dobro, ta sada mi ili ta ustvari ja trebam da radim Upita Ibrica.
177
Pa vako. Trebalo bi mi malo vae kose ili dlaka iz brade vae visosti da bi ona
uinila tu aroliju ili ta god da je.
Ibrica se mahinalno dohvati za bradu i razmiljajui o tome ta da radi ekao je i
upkao dlaice. To to mu u ruci osta par dlaka on shvati kao dobar znak. Predao ih je
Rami kazavi mu:
Evo ti ih. Pazi da ih usput ne zagubi ili da nedou u kaurske ruke. Sudbina carstva
moda zavisi od njih.
Ma ne berite brige, bie na sigurnom. Ramo uze dlake i poto ih prethodno uvi u
rupi stavi ih u kesu sa novcima.
Nadam se da e prestati bar ti snovi. Odvlae mi misli. U snu sam jak i nepobediv a
kako doe sabah i probudim se ne znam ta mi valja initi. aputao je Ibrica.
Ramo se nakloni i izae iz adora hodajui pognut i unazad, razgrnuvi zadnjicom
krila adora a onda se brzo uspe u taljige i potera volove na drum. Kada je doao do krivine
usporio je i stao pre nego to Arsenije i Obrenije stigoe da izau iz zasede, pokvarivi im
na taj nain zadovoljstvo da ga prepadnu.
Ima li ono to smo traili? Upita ga Obrenije.
Evo vam! Ree on ljutito i izvue rupi sa Ibricinim dlakama iz kese. Nadam se
da ste sada zadovoljni.
Arsenije razvi rupi i vide nekoliko pobelelih ukovrdanih dlaka. Onda podie
pogled ka Rami i upita ga:
A kako da znamo da su ovo ba njegove dlake a ne nekog drugog ili si moda
oupao nekog psa...6
Ako ne verujete idite pa ga pitajte... Uzvrati ljutito Ramo i potera volove. Kola
zakripae i polako odoe odnosei Ramu iz ove prie7. Obrenije stavi maramicu sa
dragocenim dlakama u dep a zatim se on i Arsenije uputie u selo, gde ih je ve na kapiji
saekala baka Manda koja je nestrpljivo oekivala poslednji sastojak potreban za
spravljanje njenog rituala.
Imate li...? Upita ona.
Imamo. Klimnu Arsenije i pokaza Obreniju da baki preda rupi.
%
Svi su nestrpljivo ekali vee da zapone ceremonija. Baka Manda se povukla meu
svoja etiri zida i pripremala potreban napitak usput prouavajui are na pergamentu, koje
je samo ona razumela i uspevala rastumaiti na pravi nain. Oko kue su se muvali
radoznalci koji su oslukivali, njukali i zavirivali kroz pukotine vrata i prozora ne bi li
Zaista bi bilo nezgodno uetati u san nekog psa poto ovu oblast jo niko nije prouio pa ni baka Manda.
Posebno je nezgodno ako ste u kueem snu neko pogodno drvo uz koje bi on digao nogu...
7
Heim je otiao iz ove prie ali je zapoeo sasvim novu.priu svog ivota. Otiao je u Stambol i tamo
leio vienije glave. Aneo uvar je ipak potraio drugu osobu kojoj eposvetiti panju. A heim nije
imao previe sree ostavi nezatien. Uprkos fobrom poslu i zaradi. Njegovih osam ena je uspevalo sve
to da potroi i trailo je jo i jo novaca...
178
otkrili ta to ona radi. Uzalud, baba je svoje tajne uvala bolje nego to je selo ili
osmanlijski logor uvalo svoje.8
Konano u rano vee (u akame rane) pojavi se bledi polumesec i za njim zvezda
Danica. Pesma kae da je mesec esto grdio ovu zvezdu gde luta i ta radi.9
Vrata baka Mandine izbe se konano otvorie i ona pozva Arsenija i Obrenija da
uu. Seljani se pomerie u stranu da im oslobode put, gledajui u njih kao u junake koji
odlaze u odluujui boj, mada je bilo i onih koji su ih posmatrali pogledima punim
saaljenja. Najtuniji je svakako bio seoski guslar Radan kome je zapreeno da ne spevava
nikakvu pesmu i time pokvari ritual.
Soba baka Mandine kuice bila je sreena, to za Arsenija i Obrenija bee
iznenaenje, jer nisu morali preskakati nikakve gomile krpa, korita i gomile neega to nisu
znali ta je. Na poteru se dogrevala glinena asa sa tenou koja je isparavala opojni
miris. U uglu sobe nalazio se krevet koji je bio prostrt i na uzglavlju sa jastucima
izveenim jednorozima i grifonima, na uzglavlju. Baka im rukom pokaza da legnu
govorei:
Lezite i opustite se. Ja u se pobrinuti za ostalo.
I dok su se Arsenije i Obrenije smetali u krevet koji je krckao izraavajui na taj
nain negodovanje zbog njihove teine, posebno ovog drugog, baka odeta do poreta.
Skinula je asu sa plotne i mlaku tenost razdelila u dve inije. Dogegala se do kreveta i
podelila inije sa arobnim napitkom Arseniju i Obreniju.
Popijte to polako, u kratkim gutljajima dok ja budem pojala.
Njih dvojica poee polako piti dok je baka pevuila na nekom nepoznatom jeziku:
Frer ak, frer ak dorme vu, dorme vu solemeneernetiittieitene...10
Arsenije i Obrenije tonuli su u neto to je liilo na san a ipak to ne bee. Bar ne
bee njihov san, jer postajali su deo sveta snova u kome je trebalo pronai put do snova
savetnika velikog age Ibrahima.
Dok ij je baka Manda je utke posmatrala (istini za volju usne su joj se micale i
oblikovale rei koje se nisu ule) tela Arsenija i Obrenija su polako bledela i postajala
prozirna ali ne iilee sasvim ve ostae takva, kao da su od same vode nainjena.
Dobro je. Konano apnu baka. Stigli su.
Ustala je sa kreveta i dohvati posudicu sa neim to se zvalo Snovidea mast a
pravila se od trtice sove, vidovdanske trave i jo kojeega to ne smemo otkriti. Ovim je
U ovom smislu valjalo bi razmisliti o stvaranju privatnih drava. Uisinu je i bilo nekih pouaja ka tome u
blioj ili daljoj prolosti ali je to uzrokovalo posledice poznate kao Dizanje kuke i motike.
9
U originalu se koristi arhaizam Karati, to se moe pogreno shvatiti kao seksualno zlostavljanje a uz to i
incest. Ovde to nije u pitanju ve obina zabrinutost meseca gde mu se sestra kree i s kim se drui.
10
Ovo je stara keltska murmuranka kojom su Kelti svoju decu slali u svet snova. Ovo dokazuje da su Kelti
boravili na Balkanskom poluostrvu i tu ostavili znatan uticaj. Deo toga verovatno je zapisan na baka
Mandinim pergamentima i velika je teta to se ovo nije sauvalo.
179
premazala oi a zatim trepnu nekoliko puta da razmae mast preko oiju. Sada je mogla
videti ta se deava u svetu snova u koji su utonuli Arsenije i Obrenije.
%
Izgleda da je baba opet neto smuvala. Ree Obrenije razgledajui okolinu.
Nismo nigde otili. Ovo je nae selo, na kraj i nae vreme...
Ali ipak je nekako drugaije. Ree Arsenije. Primeuje li da je sve prazno, selo,
drumovi, nigde nikog...
Zaista bilo je pusto kao posle bitke samo s tom razlikom to nigde nije bilo leeva ni
paljevine.
Ipak, sve mi se ini da bi bilo bolje da je Ibrica doao u moj ili tvoj san, tu smo
nekako na svom terenu. A ovim snom ipak on upravlja na neki nain.
Ibrica se moe pojaviti svakoga asa trebamo smisliti kako da ga savladamo i
uzmemo mu buzdovan, pre nego to on nas primeti. Ree Arsenije i osmotri okolinu
osvrnuvi se oko sebe.
I zaista negde u daljini dizao se oblak praine a u njemu se nazirao jaha na konju.
To je on. apnu Obrenije. ta da radimo?
Pa gaajte ga strelama idioti. uo se glas sa nebesa i obojica mahinalno pogledae
navie kao da oekuju da vide ko im to daje savet.
Ko je to? Upita Arsenije.
Verovatno Bog. Uzvrati Obrenije nesigunim glasom.
Mislio sam da je Bog mukarac, bar nam je tako Niifor pripovedao. Ree
Arsenije. A ovo je bio enski glas, nalik na baba Mandin.
Pa i jesam ja. Ponovo se uo glas. Spremite strele i skenjajte ga dok je vreme.
Baba Manda je od posmatraa na neki nain postala aktivni uesnik sna i davala
uputstva Arseniju i Obreniju. Ovo joj je naravno omoguila Snovidea mast. Arsenije i
Obrenije saekae da se Ibrica priblii a onda obojica nategoe lukove i kada su bili sigurni
u pogodak ispustie strele.
Aaahhhh! Kriknu Ibrica i strovali se sa konja u gustu travu.
Dvojica hrabrih ratnika pritrae palom Osmanliji i otee mu buzdovan a onda
potrae ka palisadama sela. Kada su bili blizu kapije Ibrica se poe dizati kao da mu nita
nije bilo, uostalom sve ovo je samo san. Seoska vrata se zatvorie za Arsenijem i
Obrenijem. Bili su na sigurnom.
A ta sada. apnu Obrenije.
Dont dream in your enemy dreams, dont wake up ... ulo se pojanje baba Mande
negde odozgo. Bila je to pesma za povratak u stvarnost iz sveta snova.
Tela na krevetu su postajala manje prozirna a u Obrenijevoj ruci materijalizovao se
arobni buzdovan. Buzdovan Kraljevia Marka.
Baka ostavi Obrenija i Arsenija da ostatak noi provedu spavajui a ona se zabavi
prouavajui svoje zapise i smiljajui nove uncutarije. Samo bi povremeno naslonila elo
o sto i tek malo dremnula.
%
180
Jutro je donelo razliita raspoloenja u srpskom selu i u osmanlijskom logoru. Ibrica

se probudio sa tekom glavoboljom i blagim ubrzanjem ritma srca. Noanji san ga je
iscrpeo i uznemirio. Odea mu je bila mokra od znoja. Jo uvek zatvorenih oiju prepipao
je svoje telo u predelu grudi i stomaka, proveravajui da nema ozleda od strela. San je
ovoga puta bio realniji nego ikada. A osim toga u ovom snu je ostao bez buzdovana. Znai
li to da vie nee sanjati o njemu? Ako je tako onda ima bar neko dobro od ovoga sna. A
to se tie sela Onih Srba, morae da potrai neko drugo reenje, neto to nema veze sa
snovima i sanjarenjem.
U srpskom selu raspoloenje je bilo skoro euforino. Posedovali su buzdovan
Kraljevia Marka koji ih je inio jo monijim. Sada je trebalo samo napraviti dobar plan i
strategiju.11
Obrenije je ponosno drao buzdovan u desnici dok su seljani prilazili, zagledali ga i
pipali kao da proveravaju da li je to stvarno buzdovan legendarnog Kraljevia Marka.
Najzainetersovaniji su bili deca i podetinjeli starci (efekat parabole). Njihovo ushienje bilo
je iskazivano uzdasima i klicanjem.
E pa baba ovoga puta bila si na visini zadatka, nisi napravila ni najmanju greku.
Pohvali je seoski stareina i prijateljski je pljesnu po ramenu od ega joj kolena klecnue.
Ovo zasluuje da se opeva. Ree Radan. Spevau odu o baka Mandi da zauvek
ostane da ivi u seanju naroda. Samo ne znam da li da ponem hiperbolom ili
slovenskom antitezom.
Nikako! Uzvinu gomila i poe se razilaziti im gudalo pree preko strune gudala.
%
ovek dugih brkova i u ratnikoj odori, izderanoj od mnogih bitaka, urno je
koraao ka tronu na kojem je sedeo dobrodrei starac, duge bele brade. A sve ovo
deavalo se u prostoru punom oblaka i cvetnih livada. U pozadini se ula tiha ambijentalna
muzika.
Kojim dobrom Marko. Upita ga starac gladei bradu.
Nikakvo dobro, gospode Boe. Nego zlo. Ree Marko Kraljevi, jer to bee on a
mesto deavanja bee Raj. Nema tu dobra, ukrali su mi buzdovan.
Ko bre? Upita Bog nagnuvi se ka Mrku koji je kleao pred tronom.
Pa oni moji, Srbi.
Nisam ni morao da pitam. Uzdahnu Bog. I ta sada da radim? Da pustim neku
poast na njih. etrdosetodnevni dad, ili moda skakavce ili neku boletinu, moda
jektiku... ili komunizam i tranziciju?
Ma nema potrebe. Oni su dovoljni sami sebi. Nego hteo bih te neto drugo zamoliti
oe na koji si na nebesi da svjatitsa...
11
Kod Srba ovo znai da e svi u glas priati i iznositi predloge. I kada se izreaju sva miljenja na kraju
se niko nee slagati ni sa svojim predlogom. Ovakva pojava u istoriji je zabeleena kao ZBRLJ Zbor
Radnih Ljudi.
181
Dobro, dobro znam to,... ime moje kako na zemlji tako... nego reci ta eli.
Pa ovako, ako bih ja mogao malo da siem dole i da sam potraim buzdovana
estopera. Samo na kratko i vraam se...
A to ne moe, to nikako ne moe pa ve si silazio jednom. Ne moe svaki put im u
vas Srba izbije neki problem.
Ali gospode, ja nisam jo bio dole u pitanju je zabuna. Uzjoguni se Marko.
A o emu je onda pisao onaj Domanovi Radoje, ha?
To, to... koji Radoje, gospode oprosti mi ali grei.12
Eh Marko, Marko, da mi nisi toliko omileo sada bih te odmah poslao ali ne na
Zemlju ve u pakao pa se tamo sprdaj sa rogatim. Ali evo uiniu tebi za volju,
pogledaemo u knjigu izlazaka. Odgovori mu gospod a onda se okrete i povika: Petre,
donesi mi knjigu izlazaka.!
Otvori se prostor izmeu oblaka i rajskih voaka i iz njega izae jo jedan
dobrodrei starac, naravno sa dugom belom bradom. Pod mikom je nosio podebelu
knjigu. Stigavi do trona spusti knjigu na oblinji stoi. Izmeu stranica knjige izvue se
drevna praina i podie se u vazduh.
Pa Petre ta kae knjiga?
Sveti Petar otvori knjigu. Sva trojica oborie pogled ka njoj i zavirivi u nju videe
samo jedno ime. Lazar.
Koji Lazar? Upita Marko.
Pa onaj iz Novog zaveta (Jov. 11, 1-54). Uzvrati mu Sveti Petar.
Zar nikog vie nismo putali? Zaudi se gospod eui bradu.
Tako knjige kau. Odgovori mu Petar.
E pa Marko onda hajde i neka ti je sreno i nek sam ti ja u pomoi. Ree mu
gospod. Idi pronai buzdovana pa se vrati smiren i proiene due. Ali pazi da ne pije
previe rujna vina i nemoj ljubiti mlade mome i ganjati onu vilu Ravijojlu. Nikako se ne
meaj u tok deavanja meu smrtnima. Da li ti je sve jasno? Upita ga gospod na kraju.
Ne beri brige gospode, bie volja tvoja. Uzvrati mu Marko i celiva mu ruku.
Hajdemo sada Marko. Ree mu sveti Petar i poe sa njim zveckajui kljuevima
traei onaj od rajske kapije..
%
Straar na kuli kraj ulazne kapije dlanom je titio oi od sunca i posmatrao livadu
koja se prostirala do reke. Onda protrlja oi ne verujui u to to vidi. Na airu se najednom
naao jaha, stvorivi se ni od kuda. Jaha je jahao konja arca i iao ka selu. Ono to je
bilo dobro je to da da nije u pitanju bio Osmanlija ve izgleda Srbin. Imao je duge brkove,
na prsima su mu mnoge toke bile naete od udaraca maeva , za pojasom je imao sablju a
na glavi samur kapu. Konj arac zastade i upnu bun trave i vaui ga nastavi dalje
bliei se kapiji.
12
Na nebesima, posebno u Raju dolazi do vremenskoprostornih zabuna jer je ovo mesto vorite
vremenskih petlji i centar zakrivljenosti ravni u kojoj se vaseljena nalazi.
182
Dolazi neki jaha na konju arcu! Viknu straar.

Seljani se ne uzbudie previe jer smatrahu da je u pitanju neki trgovac ili trubadur
koji luta svetom i nudi svirku u zamenu za hranu i postelju. A oni ve imaju imaju nekog
ko se bavi slinim poslom...
Stoj! Ko si ti? Viknu straar kada jaha prie do samih dveri.
Kako ko? Zar ne poznaje Kraljevia Marka! Grmnu jaha.
Ma kakav Marko on se odavno predstavio Bogu, nego kazuj ko si ti i ta eli dok ti
je jo glava na ramenima. Povika straar sa kule.
Sluaj, da je meni sada moga buzdovana estopera a da si ti vila ili da su te vile
zadojile ne bi mi utekao. Pogodio bi te meu oi arne pa bi se i ti Bogu namah predstavio.
Al nevolja je to je moj buzdovan tu kod nekog od vas... Ree Marko.
Vide straar da je nevolja na vidiku pak se okrete ka seljanima koji su se ponovo
okupili u dvoritu privueni vikom sa kule. Ispred gomile stade seoski stareina i upita ta
se to deava.
Straar mu ukratko objasni da je izgleda Marko Kraljevi doao po svoj buzdovan a
ako to nije Marko onda je neki ludak koji je umislio da je legendarni junak i sada luta
svetom i pokuava prevariti lakoverne.
Otvorite kapiju! Naredi Atanasije. Pustite ga da ue a onda emo videti. Ako je
Marko dobro je doao a ako je pak neka varalica dobie ta zasluuje.
Dvojica seljana prioe kapiji i povukoe debelu rezu u stranu a onda raskrilie vrata.
Marko ujaha u selo i sjaha sa arca. Oko njega se sakupe skoro svi seljni.
E pa junae da vidimo sada ko si i ta si. Ree seoski stareina Atanasije stavi
pred Marka. Moe li ti dokazati da si uistinu Kraljeviu Marko.
Jata. Marko zasue brke. Evo moga arca i mene sa mojim brkovima i tokama.
A da mi je jo mojega buzdovana estopera... ali ja ba po njega dooh jer ga neko iz ovog
sela ukra. Pa dooh da ga povratim kako bih na nebesima stekao spokoj.
ovek govori istinu. Baba Manda se progura do Marka. On je vaistinu
Kraljeviu Marko. Samo on moe znati gde mu je buzdovan.
Gomila seljana glasnim povicima iskza divljenje i svako htede prii da dotakne tog
junaka o kome su uli samo iz pria kraj vatri ili iz pesama koje je Radan uz gusle pevao. A
sada je i sam hteo da pesmu o Marku speva. Niz obraz mu krenu suza ganua. Stavio je
gusle u krilo, uzeo gudalo u ruke pa poeo pevati.
Devojka je arne oi klela
arne oi da bi ne gledale
Sve videe jedno ne videe
Kako nebesa se otvorie
Kraljevia Marka iznedrie
Marka do na aira zelena
Pak on arcu svome govori
aro moja moja iva rano
Vidi li ono selo maleno
183
Malo al junakom posejano...

I dok je Radan pevao ostali seljani su nastojali da od Marka saznaju to vie o ivotu
na nebesima i kako Bog na Srbe gleda. Naravno u tome je najzainteresovaniji i najglasniji
bio seosku pop Niifor, koji je sebe smatrao Boijom rukom13 na Zemlji. A ako ne rukom a
onda bar prstom.
Pa Marko, reci ti meni koliko Srba ima u raju?
Ah malo, vrlo malo. Uzvrati Marko.
Pa malo nas i ima...
A i to malo je loe. Uz post Srbi mrse, psuju a naroito gospoda, Sunce i hleb... a o
majci i da ne govorim.
E to ne valja pa zato i da ne pitam hoe li nas skoro pogledati. A ta misli o meni i
svetenim licima. Vidi li on sluge svoje i pastire stada njegovog? Upita Niofor.
E pope pope. Moda on vidi ali ja ne videh gore jo nikoga u mantiji... Nego
batalimo prie odavno ne popih rujna vina usta mi se osuila. I ne pojedoh mesa
ovnujskoga.
Onda odmah spremite trpezu za
Marka. Povika seoski stereina.
Na spomen gozbe u do tada
haotinom kretanju i kakofoniji glasova
zavlada red. Svako je znao ta mu i kako
valja initi. Jedni su donosili stolove, drugi
posude, hranu i naravno rujna vina. A onda
postavie Marka u elo stola i pred njega
stavie najbolje vino i najbolju hranu. Sa
njegove desne strane sede stareina a
odmah do njega Arsenije i Obrenije. Sa
leve strane sede mu Niifor a do njega se
uspela ugurati baba Manda koja je smatrala
da je dovoljno zasluna (iako ena) da
sedne blizu Marka. Ona je neprestano zurila
u Marka kao da pokuava prodreti u
njegove misli ili da kroz njegove oi
sagleda onaj drugi svet.
Ti mora da si baba Manda. Ree
Marko kidajui zubima komad mesa od
brava.
Da, a vidim i za mene zna.
Eh gospod te esto pominje jer mu
13
Boija ruka je prilino rasprostranjen termin. Mnogi su sebe smatrali Boijom rukom ili su svoju ruku
smatrali Boijom. Najnoviji primeri su Dijego Armando Maradona i Tjeri Anri.
184
se u posao mea. Zaviruje u prolost, budunost i u snove. Kae da si previe ubrala sa

drva saznanja...
Pa ja mislim na oveku je da bere sa drva saznanja a svinje da jedu ono to na
zemlju otpadne... Uzvrati mu baka. Ali objasniu mu to jednoga dana kada me pozove.
Onda se Marko obrati Radanu:
A da nisi ti onaj to je spevao pesmu koja me ocrni i kaza kako ja kasno na Kosovo
stigoh?
Ja o tebi samo pohvale pevam. Odgovori mu Radan. Ima li neku posebnu elju?
Ako bi moglo ono kako ja orem drumove ili kako pijem uz Ramazan vino, te su mu
posebno omilele. Uzvrati Marko i mai se za kesu da plati pesmu.
Radan se tome estoko usprotivi govorei da e radije utati nego da od Marka uzme
novce i poe pevati traene pesme. A onda mz otpeva i onu o vili Ravijojli i tada se na licu
junaka pojavi suza sete, da li zato to se mora vratiti ponovo u rajski vrt ili bee to neko
seanje na dane ivota i mladosti...
Gozba je nastavljena i zavrena u veselju uz pesme koje Radan pevao a prenosile su
se sa kolena na koleno. Pevao je i neke svoje pesme koje ne imae ko da prenese dalje i
kada doe vreme rastanka napunie Marku tulumine vinom da mu se za put nae.
Jo mu dadoe stelje i hleba. Seoski stareina Atanasije mu lino pripasa buzdovan
za pojas i celiva ga u obraze. U pozadini ulo se tiho pojanje popa Niifora, koji je pevao
liturgiju za pokoj due. Uz njegovo aleluja aleluja slava tebe, ulo se i pevanje guslara
Radana koji je pevao o junaku kakav vie zemljom hoditi nee...
Onda Marka svi otpratie do kapije gde on uzjaha arca i mahnu rukom. Jo jednom
proveri da li mu je buzdovan za pojasom14 i odjaha do aira gde nesta na onom istom mestu
gde se i pojavio, kao rosa na jutarnjem suncu...
14
Ovo je sasvim logian potez posle posete srpskim selima i naseobinama, budui da je is am Srbin dobro
je poznavao narav i elju Srba da poseduju neto vredno i znaajno. A tue.
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
KONKURSI
Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&Fi raspisuje dva konkursa.
Za SF aforizam. Ovde su pravila jasna, kratko jasno i SFantastino.
To bi otprilike izgledalo ovako:
Za Marsovce su Srbi nebeski narod
Ne postoje uslovi za ivot van nase planete, ree jupiterski naunik
Za priu o Lunu kralju ponoi. Pria se treba bazirati na doivljajima Luna kralja ponoi uz
primesu SF-a. Rok za slanje pria je Avgust 2010 godine .
Donal Sikert, alijas Lun kralj ponoi je jedini knjievni lik koji je postao brend na podruju
bive SFRJ i dana Srbije u popularnoj literaturi. Lun je nastao iz pera Mitra Miloevia,
koji je pisao pod pseudonimom Frederik Eton. Moda Lun nikada ne bi postao popularan
da ga je Miloevi potpisivao pravim imenom, jer je naa italaka publika bila sita naina
pisanja domaih autora i traila je neto novo, kao to piu pisci sa anglosaksonskog
podruja. Iskreno reeno potpuno shvatam zato je tako. Pisci sa AS podruja nas ne
zamaraju tekim filozofiranjima, jednostavno vas vode kroz delo nudei uzbuenja i
zabavu.
Mitar Miloevi je pisao kao pisci sa AS podruja. Nadam se da e prie pogodila deo
atmosfere koju je nudio Frederik Eton. A osim zabave i uivanja nadam se da e podsetiti
starije itaoce na jedno (ipak) srenije vreme i da e potraiti neki primerak starog roto
romana sa koricama od kartona i sa puno ivih boja i naslov Lun protiv...
Voleo bih i da podstakne mlae itaoce da potrae originalne prie o Lunu kod nekog
ulinog prodavca, u striparnici ili ako imaju dovoljno srea da im je neko od roditelja
sauvao kolekciju iz mladosti, da je pronau u sanduku i li kartonskoj kutiji na tavanu ili
podrumu. Miris plesni i praina koji su se uvukli meu stranice bie samo izvrstan dodatak
ovoj vrsti literature.
RADOVE SLATI NA: e-mail: office@sciencefiction.org.rs
ili na adresu: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI Sava Centar-Milentija
Popovia br.9-11070 Novi Beograd-Srbija
195
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi - FILIP
Grafiki dizajn: Miroslav Jovanovi
Lektor: Jovana Bogosavljevi
Tehnika obrada: Tihomir Jovanovi

Tira 100
Izdava: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI, Beograd
Beograd Maj 2010
196

Terra9 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra9 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SF almanah TERRA No.

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

Kau da je nekulturno hvaliti

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SRBIN PROTIV NAPASNIKA IZ SVEMIRA

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

bie neobinog, paraliueg pogleda i neverovatne snage, obino naoruano fotonskim

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

Tada je poela metamorfoza u suprotnom smeru. Jajoliko udovite ponovo se pretvorilo u

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

Sva trojica se iz komandne kabine povlae u kontrolnu sobu, posebno izolovanu i

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

RU 2034 je nastavio ka upravnom centru baze, dok mu je kroz memoriju prolazila:

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

Zapisi na sondama su govorili da se Galapagos vodi kao nestao, da nijedna planeta ne

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

ZATO SU ZEMLJANI DOBROVOLJNO PRIHVATILI INVAZORE IZ SVEMIRA

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

MALO SUTRA NA KLEHARU

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

U njegovom Simpozijumu , vrlo drugaijem od Platonovog obrasca, ruak postaje

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

U njegove pozitivne ideje spada i koncepcija drutva slobodnom od rasnih, socijalnih

Epistolae, ca. 1475

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

ISTINITA ISTORIJA LUKIJAN

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

blizini Simpozijuma, jedna je sa mlekom a druga sa zadovoljstvom; iz prve piju na poetku

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

imaju svojstva metala ili poluprovodnika, od kojih mogu da se proizvode tranzistori.

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

re replikuju". Dreksler je u meuvremenu napisao jo knjiga. Sve su ule u korpus

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

SF almanah TERRA No.9 Maj 2010

vanih evropskih istraivakih grupa, a lanovi nae su recenzenti u, praktino, svim