Terra17 PDF

SFalmanahTERRANo.
17Jul2014
SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
PRVIH10GODINA
2
HIMNAUDRUENJAGRAANASCI&FI
4
KRATKAISTORIJARUSKOGSFaT.Jovanovi
5
VASILIJALAKSEJEVILJOVIN
8
NAJNOVIJEPUTOVANJE,SASTAVLJENOUGRADUBELEVLJovin
9
SAVAPOPOVITEKELIJA
20
22
OPISANIJEIVOTAMOGAS.PopoviTekelija
THEWAROFTHEWORLDSoriginalniscenarioradiodrameO.Wales
23
LIGHTHOUSEE.A.Poe
38
INTERVJURazgovorsAlojzemKapunomizMaribora
40
INTERVJUSAENOMREPTILKOMLacaretaFile
45
59
JASAMVANZEMALJKABarbaraViljevakLedinski
SFHUMORSrbivanzemaljci
68
LUISKEROLIDEFNUN,DVEALISEVladislavaGordi
70
DIMENZIJEUNIVERZUMADrNebojaKovaevi
74
FRANKENTAJNIBOANSTVONAUKETatjanaSamardijaGrek
80
HANGAR18,AERODROMDENVER
90
104
TAJNAKOZMIKESPIRALE DavidHulse
MITKAOISTINAONAEMPOREKLU
112
NLO,ZAVERADEMONAOtacTomasKulp
125
NLO,NAPADKOJIRAZARAOtacAleksejJang
130
ZNACISANEBAOtacSerafimRouz
134
PRAVOSLAVNOHRIANSKOSHVATANJENLO
141
149
NAUNAFANTASTIKAINOVASVESNOSTV.NikolsiB.Aleksander
FINOPODEENISVEMIRIntervju
158
LANAFANTASTIKASlobodanRadosavljevi
163
TRANSHUMANIZAMILIDUHOVNAPOBEDANADENTROPIJOMM.Vasi 177
VREMEPLOVNebojaKovaevi
189
INTERNETSFPRIE
198
219
SFPOEZIJAMilanDrakovi
THERELIGIOUSEXPERIENCEOFPHILIPK.DICKStrip
222
SFalmanahTERRANo.17Jul2014
RE UREDNIKA:
Umesto uobiajene rei urednika , malo , da se i urednik pohvali!
Prvih deset godina
7.7.2014 g Udruenje graana Fanovi naune fantastike SCI&FI iz Beograda je
proslavilo jubilej 10 godina postojanja (2004-2014 ) uspenog rada i opstanka na
naunofantastinoj sceni Beograda, Srbije, Ex-Yu, Balkana, Evrope, Terre, Svemira a i
ire. Trenutno udruenje ima 33 lana i 6 poasnih lanova najvie u Beogradu ali i u
Nemakoj, Australiji, Republici Srpskoj, Niu, Rumi i Vrcu.
Evo i rezimea najvanijih akcija koje smo uradili u tom periodu, naravno bilo je toga
jo mnogo vie
1. Izdali smo fanzin/sf almanah TERRA: 17 brojeva (ukupno 3.588 strana).
2. Izdali smo i na drugi fanzin SF PORTAL: 12 brojeva (ukupno 960 strana).
3. Prisustvovali smo i aktivno uestvovali na sf konvencijama:
Eurocon (Bugarska), Istrakon (Hrvatska), Domikon- Star Trek i NLO Konvencija
(Hrvatska), Konfuzija (Slovenija), Zecon- Festival fantastine knjievnosti (BIH),
Refesticon(Crna Gora), Word Cyber Games (WCG) (Srbija), Beokon (Srbija), Star wors
fan konvencija (Srbija), Art-anima Festival fantastine knjievnosti (Srbija)
4.Organizovali smo veoma uspeno, nau sf konvenciju SFTERRACON sa
eminentnim uesnicima iz inostranstva i Srbije.
5. U Sarajevu smo u klubu ena pisaca odrali predavanje o SF-u.
6.U Beloj Crkvi (Vojvodina) smo odrali tribinu Nauna fantastika vs. Male verske
zajednice.
7. Organizovali projekat Horusova igra uz podrku sekretarijata za obrazovanje i deju
zatitu grada Beograda.
8. Prisustvovali smo izlobi posveenoj J. Gagarinu u o..Sveti Sava.
9. Odrali predavanje o sf-u u o.. Dule Karaklaji u Lazarevcu.
10. Uestvovali na manifestaciji Novobeogradsko leto.
11. Imamo biblioteku od : 984 sf knjige i 400 sf filmova koju lanovi besplatno koriste.
12. Organizovali smo konkurse - dodelili nagrade i diplome za:
Najbolju sf kratku priu, Najbolju sf ilustraciju, Najbolju sci-fi-ku pesmu, Najbolji sf
aforizam, Najbolju sf priu u kojoj sve rei poinju na isto slovo, Najbolju sf pria na
temu o vanzemaljcima, Najbolju fanfikn pria na temu: Lun kralj ponoi, Lista 50
najzanimljivijih naslova sf romana, pria, filmova, stripova.
13. Veoma smo ponosni to su poasni lanovi naeg udruenja:
Zoran ivkovi knjievnik, Radmilo Anelkovi knjievnik, Ilija Baki knjievnik,
Uro Petrovi knjievnik, Vladimir Todorovi Nevidljivi novinar, Vladimir
Vesovi likovni umetnik.
14. Promocije udruenja, u Beogradu, odrali smo u:
2
Dom omladine Beograda, Kua ure Jakia, Magacin u Kraljevia Marka, MZ Ue,
Likovni klub Jedinstvo, Ustanova kulture Palilula.
Ukratko:
Ukupno 3.588 strana
Ukupno 3 tone znoja, krvi i iskidanih nerava+2 polomljene tastature
Ukupno 1000 litri piva
Sve u slavu u naune fantastike!
P.S. Malo li je sve ovo?
Science Fiction Fan UNITED!!!
Filipovi Svetislav-Filip urednik sf fanzina/almanahaTERRA i osniva , predsednik
udruenja`` SCI&FI`` Fanovi naune fantastike
HIMNAUDRUENJAIntheyear2525
Ugodini2525
akoovekjouvekbudeiv,
akoenamoedapreivi,
onimogusepronai.
Ugodini3535
neemoratiispriatiistinu,ispriatilai.
Svetomisli,uini,ireci..
upilulijekojusiuzeodanas.
Ugodini4545
neetrebatisvojezube,nitisvojeoi,
neenainetozajelo,
nikoneegledatiutebe.
Ugodini5555
tvojerukemlitavoviseuztebe,
tvojenogenemajutadarade,
nekaspravaraditozatebe.
Ugodini6565
neetrebatimua,nitietrebatienu,
odabraesvogsina,odabraesvojukertakoe
sadnadugakestaklenecevi.
Ugodini7510
akoBogdolazimoraobinapravitidotada,
modapogledaokosebeikae..
pretpostavljamdajevremezaSudnjidan.
Ugodini8510
Bogeprotrestisvojumonu/golemuglavu
Onilierei,zadovoljansamgdejeovekbio,
iligasruitiipoetiponovno.
Ugodini9595
nekakosepitamhoeliovekbitiiv,
onuzeojesvetostarazemljamoedati,
anijevrationita.
Sadajeprolo10,000godina
ovekjeisplakaomilijardusuza,
zaonotonijeznao.
Sadaovekovavladavinajekroz
alisamokrozvjenuno,
treperenjezvijezda,
dakle,jakodaleko,
modajetosamojue.
Ugodini2525
akoovekjouvekjeiv,
akoenamoedapreivi,
onimogusepronai.
Ugodini3535
neemoratiispriatiistinu,ispriatilai.
Svetomisli,uini,ireci..
upilulijekojusiuzeodanas...
4
KRATKA ISTORIJA RUSKOG SF-A

Ruski SF prua korene do osamnaestog veka, a najraniji primeri ovoga su utopije.
Princ Mihail erbatov sa delom Putovanje u zemlju Ofira (pisano oko 1785, prikazuje
politike i drutvene reforme koje stvaraju liberali i progresivni elementi aristokratije
Katarine Velike. Tehnoloka predvianja u Godina 4338 u prerevolucuionarnoj ruskoj
Naunoj fantastici i nedovreni fragmenti princa Vladimira Odojevskog ine ga
pionirom ruskog proto SF-a.
Nasuprot liberalizmu u ovom radu u napredne vizije utopijskog socijalizma nalaze
se u slavnom delu etvrti san Vere Pavlovne, zatim u radikalnoj noveli ta raditi?
(1863 objavljenoj u Savremeniku Nikolaja ernievskog (1828-1889), kao i mnogim
delima literalne tradicije, ruska utopija ima sestru blizanku, distopiju. U devetnaestom
veku postoji nekoliko istaknutih primera satirinih fantazija Nikolaja Gogolja (1809
1870).
estoka novela Istorija jednog grada Mihaila Saltikov-erina, i dalje ostaje
neuporedivi klasik ruske distopije u svom embrionu. Fjoror Dostojevski(1821 1881)
se takoe moe smatrati ocem distopije sa delima Zapisi iz podzemlja, San smenog
oveka, (1877) i Besi.
Ruska literatura takoe ima i impresivnu istoriju tvrdog SF-a, koja poinje sa
prvom novelom Najnovije putovanje Vasilija Ljovina, i znatno ukljuuje radove
pionira astronautike Konstantina Ciolkovskog. Kako je rusko drutvo polako dolazilo do
tehnolokog napretka pri kraju devetnaestog veka poela su se primenjivati udesna
otkria. Sa druge strane, uticaj predstojeih drutvenih promena je takoe bio oigledan
u radovima onih koji su pratili mejnstrim pisanje i ponekada to meali sa sopstvenim
oseanjima.
Aleksandar Kuprin je najavio dolazak revolucije u delu Zdravica (1906), ali se
ovoga uplaio u Kraljevskom parku (1911). Njegovo glavno delo je Teno sunce
(1913) o predrevolucionarnoj Rusiji, bila je to parodija objavljena u ruskom palp
magazinu u kojoj se pojavljuju ludi naunici i super oruje.
Poznati pesnik, Valeri Brusov (1873 1924) je predvideo dinovski
kompjuterizovani grad pod kupolom, ekoloku katastrofu i totalitarni reim u delima
Zemlja (1904), Republika junog krsta (1907) i ostalim priama, kao i u delu
Poslednji muenici. Ove tri prie pojavile su se u Brusovoj zbirci Zemljina
osa(1907). Popularnost i uticaj H. D. Velsa , ija dela su prevoena na ruski posle
1899 godine, vode do Aleksandra Bogdanova sa socijalnim utopijama na Marsu u
Crvenoj zvezdi (198) i narednom romanu Inenjer Meni (1913) u kojima se
predviaju kibernetika i upravljake nauke. Iako se Crvena zvezda smatra najranijom
knjigom autentinog ruskog SF-a, prvi postrevolucionarni rad je delo Vivijana Itina
Zemlja Gonguri (1922). Ovo je prolo gotovo nezapaeno poto se iste godine pojavio
roman Aelita Alekseja Tolstoja. Ovo znaajno delo je inspirisano Edgarom Rajsom
5
Barouzom i pria o ruskom inenjeru i marsovskoj lepotici koji su ukljueni u

marksistiku revoluciju. Tolstoj je takoe napisao i Hiperbolid inenjera Garina,
(1933), u kojem diktatorski ludi naunik izmilja lasersko oruje.
Dobar primer je i Crveni detektiv, pria koja obuhvata revolucionarne pokrete
sa fantastinim elementima. Ostali primeri ovoga su Marieta agani sa delom Popravka
zbrke (1924) i Lori Len sa Metalskim radnikom, (1925) i Ilja Erenburg sa delom
Fantastine avanture Hulija Hurenita i njegovih prijatelja (1922), koji opisuje budui
rat sa atomskim orujem.
Tema koja je nastala u revolucionarnoj euforiji je irenje komunizma kroz
univerzum mada je bilo i drugih tema kao to je to inio Vadim Nikollski erez u delu
Za hiljadu godina, (1927) koji predvia nuklearni holokaust. Dok je delo Jan Larnija
Zemlja sree (1930) bila poslednja komunistika utopija sve dok Ivan Jefremov nije
napisao Andromedu (1957).
Puno radikalniji pristup imao je Jevgenij Zamjatin u romanu Mi, (1920), koje
je do osamdesetih godina dvadesetog veka bio zabranjen u SSSR-u. U ovom delu koje
prethodi antiutopijama Oltodoksa Hakslija i Dorda Orvela, drava vlada bezdunom
doktrinom irom sveta.
Kasnije se pojavio Vladimir Obruev, koji je pisao u maniru ila Verna. Njegova
Plutonija (1915) i Zemlja Saljnikova, su romani koji opisuju svetove nalik upljoj
Zemlji i izgubljene svetove.
Znaajan pisac je i Grin koji je karijeru pisca poeo posle zatoenitva i revolucije
1905 godine. Njegove prie su smetene u paralelni svet i iskazuju velike apetite Rusije,
naroito posle 1917 godine, kad su tampani u milionima primeraka i ukljuuju prie
eir nevidljivosti, Skarletna jedra, Bljetavi svet, Put za nikuda i druge. Ali
najznaajniji pisac pre Drugog svetskog rata je svakako Aleksandar Beljajev, autor vie
od 60 knjiga i neosporno dobar pripoveda.
Njegovi romani ovek amfibija, (1928) Glava profesora Dojla (1925) i Arijel
(1941) su poznata dela ukljuena u lektire u SSSR-u kao i u bivoj Jugoslaviji. Moda
je to to je bio prikovan za krevet zbog paralize uzrokovalo da je pisao o ljudima koji su
superheroji.
Dobar deo njegovih romana smeten je u kapitalistike zemlje i tu kritikuje
njihove drutvene i naunike obiaje. Pria crvenog detektiva bavi se temom o
svetskoj revoluciji, koja je nestala verovatno pod uticajem nestanka Trockog u egzilu
1927 godine.
asopisi kao to je Oko sveta, su tokom dvadesetih godina prolog veka
objavljivali prie o ludim naunicima, tajnim laboratorijama i pijunima i novim
orujima i eksplozivima. Ovakva vrsta asopuisa prodavala se u tiraima od 15.000 do
100.000, ali je posle 1930 godine komunistika partija sasvim kontrolisala SF pisce i od
onda su postali puno politiki korektniji. Oni su bili usmereni ka tome da skrenu panju
itaoca na bliske zadatke i usmere ka tome svoje i kolektivne napore
Georgi Adamov je primer nove kulturne klime u delu Tajna dva okeana (1938),
gde se nuni podaci kombinuju sa patriotizmom i ukljuuju se opasnosti od japanskih
pijuna.
Javno je verovanje da je spekulativna fikcija bilo neeljeno bekstvo od stvarnosti
koja je trajala sve do Staljinove smrti 1953 godine i da knjige kao to je Na granici
mogueg, Vadima Okhotnikova, koje se fokusiraju na nove tehnike i nova oruja,
karakteriu duboku neimagitivnost u ovom periodu.
Znaajni primeri izuzetaka ovih politikih nekorektnosti su dela Mihaila
Bulgakova, njegovo delo Majstor i Margarita, pisano oko 1930, ostalo nezavreno do
smrti, je mrana filozofska parabola o sataninoj poseti Moskvi, sa iteresantnom
reinterpretacijom sukoba izmeu Hrista i Pontija Pilata. Gaenje ruskog SF-a izmeu
tridesetih i etrdesetih godina nastalo je usled izbijanja Drugog svetskog rata i tekoa
posle rata. Posle toga na scenu su stupili novi autori Viktor Sarapin i Georgi Gurevi.
SF je ponovo roen sa lansiranjem Sputnjika i tako se pojavljuje Andromeda Ivana
Jefremova, 1957 godine u asopisu Tehnika molodei. Sa filozofskim konceptom o
Velikom prstenu vanzemaljskih civilitacija u svemiru i tada nastaje zlatna decenija
ruskog SF-a. Pojavljuju se popularni nauni asopisi kao to je Znanje je mo u kojima
se objavljuju i dela stranih pisaca kao to su Rej Bredberi i Stanislav Lem. Poinju se
puno vie prevoditi dela stranih autora i javljaju se nove teme: Vanzemaljci, Kibernetika,
ESP, Roboti i vremenska putovanja. Tada nastaju nova imena u ruskom SF-u koja traju
i danas. Braa Strugacki, Genrik Altov, Dmitri Bilenkin, Kir Buluev, Vladimir
Savenko i mnogi drugi. Ovde ve prestaje istorija i poinje sadanjost ruskog SF-a...
,
Vasilij Aleksejevi Ljovin
Ljovin se rodio 17 jula 1746 u Smolensku, umro je 10 avgusta 1826 godine. Bio
je ruski pisac proto SF-a.
Stekavi domae obrazovanje 1765 godine stupio je u Ovotroicki oklopni puk i
uestvovao je u rusko turskom ratu. 1772 godine, posle oeve smtri dao je ostavku na
in porunika. iveo je na imanju Temrjan, iji je bio vlasnik. Od 1779 do 1782 bio je
predsednik suda Belevskog okruga. Bio je prevodilac, pisar i autor brojnih
poljoprivrednih i ekonomskih lanaka, nastavnik u oblasti ekonomije, veterine i bio je
autor oko 20 opereta.
Od 1782 do 1786 saraivao je u urnalu N. I.Novikova Gradska i seoska
biblioteka i bio je lan komiteta Slobodnog drutva. Saraivao je u Poslovnim
zabelekama navedenog drutva.
1803 godine, bio je slubenik za specijalne zadatke od Dravnog sekretara A. A.
Vitovnova u Sankt Petersburgu. 1804 godine bio je sudski savetnik. Od 1804 godine bio
je lan filantropskog drutva Italijanske akademije nauka u Napulju. Od 1806 do 1812
bio je u kolegijumu odbornika i dravni sekretar A. Vitovtova. 15 oktobra 1808 postao
je poasni lan Varskog drutva prirodnjaka na Moskovskom univerzitetu. 1810 giodine
postao je pomoik dravnog sekretara.
1818 godine je penzionisan kao dravni savetnik. 11 jula 1818 godine postao je
poasni lan Slobodnog drutva ljubitelja knjievnosti, nauke i umetnost u Sankt
Petersburgu a 1821 lan Moskovskog poljoprivrednog drutva. Rukovodio je pozoritem
u Kalugi. iveo je od knjievnog stvaranja i u siromatvu, dugovao je oko 15.000 rubalja
i poto je izgubio vid nastavio je prevoditi uz pomo svoje dece.
Objavio je vie od osamdeset radova u sto devedeset tomova meu kojima
Trijumf ljubavi drama iz 178 god, Runi renik istorije prirode 1788 god., Opta
i potpuna kuna ekonomija, Puna knjiga ekonomije 1813. god. Autor je utopijske
prie Najnovije putovanje, 1784 godine u kojoj se po prvi put u ruskoj knjievnosti
opisuje putovanje na Mesec.
Prva Ljovinova knjiga Zagonetke posluila mu je za nevinu potronju
slobodnog vremena i izala je 1773 godine. Najveu popularnost stekla su dela kao to
su Ruske prie, sa herojima poput Aljoe Popovia, Tugarina Zmejecia kao i prevodi
nemakih radova Domain i domaica u dvanest tomova.
Glavno umetniko delo Vasilija Ljovina jeMatinea zaljubljenog 1779 god.,
posveeno je njegovoj buduoj eni i majci esnaestoro dece Fedosiji Stefanovoj
Kazjevoj.
Priu najnovije putovanje je prvi put objavljena u asopisu Sagovornik ljubitelja
ruske rei 1784 godine.
Dela Vasilija Ljovina nastavljaju drevnu tradiciju vazdunog meuplanetarnog
putovanja, inspirisano mitolokim predstavama antikog sveta. Osnivai ovih mitova
bili su tragikomiari, na primer u grkoj dramaturgiji Euripid, koji je iveo u petom veku
8
pre nove ere, sa kosmikim parodijama kao i njegov savremenik Eristofan. Gri satiriar
Lukijan koji je iveo u drugom veku pre nove ere, takoe je poslao svog junaka na
Mesec.
Vemenski blii Ljovinu bio je Domeniko Gonzales sa delom ovek ne mesecu
iz 1638 godine, kao i Sirano de Bererak sa delom Drugi svet ili drave i carstva na
Mesecu iz 1657 godine..
itaocima stare Rusije bili su dobro poznati folklorni i literalni radovi o
Aleksandru Makedonskom. Po jednoj od legendi, Aleksandar se uzdigao na nebo uz
pomo grifona. Ova legenda posluila je kao stvaranje reljefa na zidu june fasade
Dimitrovskog sabora u gradu Vladimirovu.
.
,
Vasilij Ljovin Najnovije putovanje, sastavljeno u gradu Belev
Razmiljajui o svojstvim vazduha, Narasim nije nimalo imao sumnje da bi bilo
mogue sainiti udobnu mainu za plovidbu po toj tenoj supstanci; posmatrao je kako
se pero die uz najmanji dah vetra. Zar ovo nije posluilo za pronalazak plovila?
pomisli on Naravno, prolo je puno vekova, dok se naao nain plovidbe po moru: i bez
sumnje, uvek se videlo da komad drveta ne moe potonuti u vodu. Nije li isto i sa perom
u vazduhu? Od drveta su nastali vojni brodovi; a pero e nam omoguiti da nainimo
spravu koja e nas poneti u atmosferu.
Jedne lepe noi, sedei pod prozorom zadubljen u misli, pogledao je eljno ka
nebu osvetljenim mesecom. Koliko puno zvezda je video. Njegove misli su prole po
beskrajniom prostranstvu i izgubie se u bezbrojnim svetovima. Njihov smisao ne nalazi
se samo u prostim bljetavim takicama, ne u dijamantskim klinovima, zabijenim u
plavi svod rukom svemonog umetnika. Ludi smrtnici! plakao je Narasim koliko
malo shvatate blagost stvoritelja! Te take, ogranienja u vaem slabom umu su, sutina
sunca ili materije, gde je naa Zemlja samo zrno peska. Vi mislite da je sve ovo stvoreno
za oveka, kakva gordost. Pogledajte na te daljine, ravne venosti i shvatite, da za nas
ne sijaju svetla miliona sunca, postoji jo neto osim Zemlje, naseljeno biima, protiv
kojih se moete boriti motkama i motikama. Nije li bezumno smatrati, da bi neki
savreni um ispunio nebo takama samo da bi zabavio vae oi? Kakvo ponienje... Ah!
Koliko bi bio srean taj smrtnik, koji bi nam omoguio sredstvo da se shvati vanija
istina! Koji bi nas doveo u predele, gde caruju vii predmeti moguih stvaralatva i gde
su oni samo predmeti divljenja. Kako bi eljno videli to otiavi tamo vazdunim
flotama! Ali ta flota ne bi bila za zlatoljupce: samo bi posveeni umovi uzleteli tamo ka
prosvetljenju. Obale ove nove Indije ne bi bile zalivene krvlju nastale od gromoglasne
bure: bila bi to vojska naoruana optikim orujem, perima i knjigama.
Zatim je radoznalost naterala Narasima da razmilja o pronalasku letee maine;
razliiti problemi su mu ograniavali misli i samo su pokazivali nemogunosti i
9
neprijatnosti. Nervirao se zbog nedostatka sredstava, to je vie mislio, neto je nalazio,

pronalazio, kasnije je to poricao i poputao u borbi sa matom, oslanjajui se leima na
stolicu zaspa.
U snu, skrenuo je pogled na zid gde je visilo nekoliko orlovskih krila. Uzeo je iz
njih nekoliko najveih i najboljih pera, vezujui krajeve istih, tamo gde su odrezana, za
lake bukove daske icom, drei ih malim oprugamna da budu nagnuta. Sa svake strane
kutije nalazila su se dva krila, vezujui za njih icu i vodei jednu ka rukohvatu da bi
njom mogao upravljati sa etiri umesto sa dva krila jednom rukom; ravnomerno je sa
obe strane ojaao krila za rukovanje. To mu je trebalo zbog njegove namere: to je i
samo delo pokazalo i odneo je spravu na otvoren prostor i seo u nju, kada su se dva
odeljka krila postavila horizontalno a sa dva je poeo mahati podiui se u vazduh.
Kakva radost! ta je Narsim postao, video je sebe kako nadrasta ljudske
mogunosti! Ipak ga to radosno saznanje nije spreilo da mae rukama i spreilo ga da
ponovo ne padne, ako bi pustio krila, kojima se oslanjao o vazduh. Da ga ne privue
zemljina tea. Ovo je spasilo Narsima, spasilo njegovu mainu i donelo nam veliko
otkrie. Ohrabrio se, poeo kretati rukohvate i sekao prozrani bezdan, udaljavao
zaboravljajui na sebe, mislei o zalihama koje su mu neophodne za neizvesni put, put
u nepoznato u kojem nema spavanja. Ali zar nije to ono sve to vlada onima kojima
gospodari ljubopitivost? Narasim je bio ovek.
Pre svega mu je sjajni mesec privlaio panju. Da vidimo, rekao je sam sebi,
da li je za nas stvoren ovaj disk ili na njemu nema ivota, razumnih bia i ivota koja
misla da je naa Zemlja njihov mesec i za nikog vie ne plovi vazduhom, da noi ne bi
bile tako tamne? Potrebno je ispitati i osloboditi moju sabrau ove pomisli. Ubrzao je
kretanje i izgubio Zemlju iz vida, tamo je bila no ili je bolje rei tama, koja je prekrila
zemlju, odakle je on krenuo na put i skoro skrila veliinu nae lopte.
Stigao je ve do pola puta rastojanja izmeu Zemlje i Meseca, kada su mu se misli
poele uasavati: vazduh nije svuda bio tako gust, koliko je potreban za slobodno
disanje. Oigledno da se naa atmosfera ne prostire daleko od Zemlje, posle toga sledi
rei vazduh koji u sebi ne moe odrati ivot. Ali iznenada, pogledavi na Mesec
ustanovi da je on vei dvadeset jedan put od obinog izgleda, kakvim se pokazuje naim
oima na Zemlji; iz toga je odmah zakljuio da ne postoji opasnost guenja, koliko je
shvatio po veliini Meseca, jer je ve uleteo u njegovu atmosferu. Mesec je po
proraunima oko 42 puta manji od Zemlje i kada je porastao dvadesetputa u njegovim
oima mogao se nadati da je zavrio polovinu svoga puta. Narasim je bio puno srean
ne primeujui nikakvu promenu u vazduhu, shvativi da su mu disanje i sva druga
oseanja slobodna a to se videlo iz toga da su zemaljska isparenja, koja ulazei u nae
telo, optereuju sva delovanja naih organa, ne bi dola do mesta na kojem se sada
nalazio. Zato je Narsim imao dobar oslonac u tankom vazduhu koji je ispunjavao prostor
meu svim telima u prostoru. Tamo, gde je vazduh okruivao samo Zemljino telo i nije
se ticalo nebeskog peostranstva, privlana sila tela ne bi imala nikakvog smisla i vee
telo bi k sebi primaklo manje; posebno etar, poto je bez vazduha, svojom prozranou
10
ne bi mogao da se odupre jakom dejstvu magnetnih sila. Na taj nain videli bi smo Mesec
privezan za Zemlju, druga tela ka Marsu i tako dalje. Ali kada se definie razmak izmeu
nebeskih tela, ispunjen jednom tenom i jednako elastinom supstancom, tada nije
mogue proceniti rastojanja privlane sile koja prostire svoj uticaj tako daleko, da bi se
zadrala samo oko vrstih predmeta u vazduhu. Tvorac sveta nije stvorio nita
jedinstveno, ni nepotrebnog kao aroliju: sva dejstva imaju svoje valjane razloge u
prirodi; a magnetna sila predmeta ne moe se smatrati miim natrpirodnim. emu postoji
ta privlana sila? Kada je vazduh dovoljan da dri sva tela u sebi i kad je samo dejstvo
privlaenja, vezano za magnetnu silu, dejstvo samog vazduha. Mi samo mislimo da je u
telima ista supstanca ono to ih privlai jedne ka drugima. Da je u vazduhu jedna
supstanca, koja nau planetu i u skladu sa time dejstva drugih tela dri u tenom sastavu
i time ona ne mogu napustiti svoj put: to se vidi iz sledeeg, vrlo slino ovim ogledom.
U posudu napunjenu vodom treba staviti tri komada slame ili papira. Ako su oni
na takvom rastojanju, da je koliina vode meu njima manja od koliine tih tela, onda
e komadii prii jedni k drugima, ako je koliina vode jednaka komadiima tela onda
e oni ostati nepokretni, ali kada je rastojanje u vodi meu komadiima vie od polovine
suda, onda se ti komadi ustremljuju ka krajevima, i udaljavaju se jedni od drugih, iz ega
je mogue zakljuiti, da tela ne deluju uzajamno jedna na drugo, ve koliina sastava u
kojoj ona plove. Ne sjedinjuje ih privlana sila, ve sila elastinosti, uveana
prethodnom koliinom vode je ta koja ih tera jedne ka drugim. Slino tome, u sred vode,
odnos izmeu samih komadia je vei i odvodi ih na stranu. Nije li oigledno iz ovoga
da je stvaralac svih uda sveta upotrebio najprostije naine za ono, to nam se ini
neverovatnim? On je elei da okai tvrde predmete u vazduh, prvo ispunio itavo
nebesko prostranstvo, a onda je dodao delove zemlje, na takvoj udaljenosti jednih od
drugih, da bi koliina vazduha meu njima zauvek drala u ravnotei i rastojanju. Dakle,
nikakva kometa ne moe k sebi privui nau Zemlju: jer i one takoe imaju svoje mesto
jednako kao i svi svetovi koji plivaju po svojim krunim putanjama, to im omoguava
koliina vazduha, po nainu kojim i druga tela putuju oko Sunca, samog centra,
odgovarajuem srednjoj taki u vodi kojom je napunen sud. Iz istog razloga, sva gore
navedena tela, koja su sa zemlje putena u vazduh, padaju nazad na nju a mi greimo,
pripisujui odnos dejstva sile privlanosti Zemje, jer se sav prethodni stub vazduha
nalazi nad telom. Pritiska ga i gura na Zemlju.
Takvim mislima bavio se Narasim dok je ne razmiljajui rukovao polugama
maine i nije prestao biti ponosan to je postigao ono to se smatralo tajnom prirode, da
se maina kojom je leteo, u trenutku ne prevrne naglavake. Bilo ga je strah da se na
zemlju ne vrati kao Ikar i to je iz njega isteralo svu matu i jedino ga je uroeni nagon
za spas ivota vodio da jae zgrabi ruice da pokree kutiju; svih osam krila spustilo se
horizontalno i vrativi se sebi vide da putuje tihim plavetnilom pravo ka Mesecu, koji je
svakog minuta rastao u njegovim oima.
Nije poznato, da li zbog straha nije spomenuo da je tada posmatrao telo Meseca,
koliki delovi su se mogli raspoznati bez teleskopa ili je znajui, da je prstala opasnost,
11
kao radoznali ovek uivao u prvi mah i pokuavajui da shvati zato mu se maina
preokrenula. Kutija koja se tiho sputala i prijatan um orlovih pera po vazduhu pomoglo
mu je da se prepusti spokojnom razmiljenju. I tako je, posle dugih sudara misli, shvatio
da je preleteo najvei deo udaljenosti izmeu Zemlje i Meseca i da je stub vazduha koji
se nalazi nad njim porastao toliko da e ga vui ka Mesecu. Tek tada je shvatio
predstojeu opasnost, da e bez pomoi perja za usporavanje, strmo sleteti na povrinu
Meseca i da njegov dolazak na novi svet nee biti bez tekoa. Ali opasnost je minula.
U meuvremenu pribliio se Mesecu. Kakva udesna promena! Maleni svetlosni
krug postao je ogromna lopta i Narasim nije primetio da on iz sebe alje svetlost. Ova
lopta bila je kao i naa Zemlja, tamna povrina ispunjena planinama, rekama i ravnicama,
to se blie sputao, tako su bili brojniji predmeti kojima su se divile njegove oi. U
poetku je razlikovao ume a onda je video i blistave krovove zgrada. O nebesa, ne
sanjam li? Jecao je Narasim, okreui brzo pogled na sve strane. Mesec je naseljen
Evo gradova... sela!... Ah! Vidim i neke stvari... Boe moj! Ovde su isti ljudi! Imaju
svoje potrebe; evo oraa, ore svoju zemlju... evo pastira sa stadom! ini se da ovde vlada
zlatni vek po svemu sudei jo ne vidim monahe i ratnike... Ovo mesto je prava
prestonica prolea, ovo je pravo mesto ivota... zavidno stanje! ini se, da do mojih uiju
dopire radosni zvuk frule... Ovaj grad je ogroman, graevine su napravljene
zadivljujuom vetinom. Ali ta je to! Nigde ne vidim hramove za molitve: ili bar nema
onih pravovernih?
Na kraju, izmeu njega i Meseca nije ostalo vie od stotinu metara. Oaravajue
lepote prirode, rastvorivi svoje darove po povrini planete privukle su na sebe
Narasimov pogled; oslonjen o ivice sanduka i oborivi glavu, prodirao je pogledom
retke predmete pored sebe,. Ali ova zabava je bila prekinuta jer je dolo do uzbuenja
meu stanovnicima Meseca: video ih je kako prekidaju svoje radove i poslove i bee ka
jednom mestu sa podignutim glavama. Videli su mene, pomisli Narasim, nadam se
da je i za njih neobino leteti po vazduhu. Uskoro u im rei da je to retkost i kod nas na
Zemlji! Divie se jo vie saznavi premudrost naih zakona, savrenstvo umetnosti,
snagu vojnika i sve to moe biti a i ne znaju o tome. Krik meseevih stanovnika prekide
mu razmiljanje: jasno je razlikovao rei izgovorene sirijskim jezikom: Kvalboko se
vraa! Kvalboko se vraa! Kod samog Narasima od radosti i raznih drugih upeatljivih
utisaka zapao je u misli da nije opazio, kako su stanovnici Meseca dohvatili njegovu
kutiju, uzeli ga u ruke i izveli na zemlju.
Reci nam Kvalboko, vikalo je na hiljade glasova, kako si uspeo da ovo
napravi? Reci nam pojedinosti sa tvog puta, opii svetove koji su nam daleki, ti si bez
sumnje video u njima puno toga neobinoga.
Narasim , shvatajui greku, nije znao ta da im odgovori a pogotovo ne znajui
obiaje ovog sveta, i u prvi mah nije bio blagonaklon da saopti misao koja mu se javi,
da predstavi sebe izvanrednim predstavnikom svih dvorova sa zemljine lopte: mada
(mislio je on) nije izvesno, da li su ovde u upotrebi sveani nalozi za dravne poiljke.
Poslanik bez svite... bez darova! Da li njima vlada neko gord, da li su ministri
12
koristoljubivi? Narasime! Zaas e te proglasiti laovom i zatvor e biti nagrada tvojim

zamislima... Ali mora se neto odgovoriti, da ne ispadnete neljubazni, i uspeno je
napregao snagu svojih misli, prionui ka jedinoj istini i naini svoje prvo delo na
meseevoj povrini rekavi sledee rei:
Visokopotovani skupe asnih ljudi, koji naseljavaju loptu, koji mi itelji Zemlje
nazivamo Mesec, i koja je po moi tvorca odreen za nas nonim svetlom! Oprostite mi
to se ne oglaavam titulom vaeg dostojanstva; stranac, koji je preleteo hiljade vrsti po
istom vazduhu, iz zemlje koju vi ne poznajete, ne moe meu vama prepoznati vaeg
svemonog monarha, pozdraviti tog plemia, hrabre vojskovoe, vrlo svetenstvo, uene
mukarace i ostale, koji se odlikuju zaslugama za posebna dela. Udovoljiu ih samo
toliko, ako uopteno ja vas sve nazovem premudrim; jer po naem uobiajenom
imenovanju ovo je najpodesnije za oveka. Ja nisam Kvalboko, ja sam Narasim,
stanovnik Zemlje, ili bolje rei, one koja je pred vama na velikoj blistavoj planeti.
Meseeva senka je tada poela prekrivati to mesto, na koje je izaao Narasim, ili
po naem poelo se smrkavati, a deo nae Zemlje okrenut ka Mesecu predstavljao je
najvelianstveniji pogled na ogromni mesec.
Odatle sam sleteo k vama, produio je Narasim, pokazavi palcem na svoju
Zemlju. Tamo ivi potovani narod, moja i vaa braa. Ja sam iz tog velikog drutva,
elei da upoznam nain delovanja postojeeg sveta, koristei soiva ve upoznao
njegovu istinu i to je ono to vidim. Radoznalost je u meni probudila interesovanje da
nainim ovu leteu spravu i ona me je dovela k vama za prosvetljenje mog i vaeg znanja.
Uspeh mog poduhvata je dovoljno nagraen, kada se budem vratio, mogu kazati svojim
sugraanima, a oni su se ponosili, uobrazili da ne postoje i druga razumna stvorenja osim
njih, na Mesecu, Suncu ili drugih planeta osim njih.
Iznenaenje stanovnika Meseca bilo je toliko veliko da se i u takvom mnotvu ni
jedan glas nije suprostavio paljivim reima Narasima. Ali kada je prestao, priao mu je
mukarac, krunisan hrastovim vencem. Kada je seo, brada mu je dola do kolena neka
vrsta plemenitosti davala mu je znaaj. Pozdrav tebi Narasime, rekao je on.
Zahvaljujui neverovatnoj sudbini, koja ti je omoguila da dovri udesan podvig za
nae uzajamno obrazovanje, radujem se, to nema arogantnih misli o naoj Zemlji,
stvorenu za tebe. Ti sada vidi, nije li razumno pomisliti, da je vaa Zemlja stvorena
naim Mesecom? Nou sija, malo se povlai danju, obasjana svetlou tvoje Zemlje
vraajui nam sunevu svetlost. U skladu sa tim kako vee telo osvetljava manje, ali ne
manje obimno, ali mi iz toga izvlaimo mudru povezanost meu svetovima, osnovanim
Stvoriteljem na obostranu korist. Ali, da ne ulazimo u neobine detalje, i da me ne
zadravate od izvrenja dunosti ka blinjem u gostoprimstvu. Nuan je odmor posle
takvog putovanja. Poi zamnom, ljubazni doljaku. Ja kao vladar nad svim Selenima
imam pravo da te prvi primim u svoj dom.
Poto je zavrio dao je ruku Narasimu i pomogao mu da proe izmeu puno ljudi.
Pribliili su se naselju. Narasim je bio zaslepljen sjajem graevina. Nije ga
arhitektura zgrada zapanjivala; video ih je kao jednostavne ali hoe li Narasimovi
13
sugraani poverovati u ono to je video, ono to ga je porazilo? Svi zidovi stanova bili
su napravljeni od providnog kamenja, koji izazivaju najveu zavist i potovanje, a na
krovovima metal, koji je kotao ivote nekoliko miliona itelja novog sveta. Sada
razumem, rekao je Narasim zamiljeno, kakvim su blagostanjem opremljeni
stanovnici Meseca a mi, itelji Zemlje, provienjem. Kada nas ne bi te dragocenosti, svo
drago kamenje i zlato stajalo teke podele bilo bi lepo, hiljade Kolumba sa sve etiri
strane dole bi ovde da oprobaju svoje maeve na vratovima stanovnika Meseca. I tada
bi ova prekrasna lopta za jedno leto postala pusta stepa, a pobednici bi podelili plen, a
da bi se obogatili unitilli bi se sami meu sobom. Zemlja i Mesec zablistali bi od gomile
dijamanata i zlata; ali bi sjaj njihovih grudi sluio bi samo nonim sovama, a stoka bi
nogama pogazila predmete ljudske sujete.
Naravno, ovo je dvorac vaeg visoanstva? rekao je Narasim starcu, smatrajui
ga neophodno kraljem ove zemlje. ta vi smatrate dvorcem i velianstvom? pitao je
starac. Da li sam pogreio, da ovakve dragocenosti kod vas moe imati bilo ko osim
monarha i da ovaj narod nisu vai podanici? Kod nas je titula Velianstvo kao poverenje,
koje dajemo samo vladarima. Prijatelu moj, odgovrorio je starac, Na celom Mesecu
nema gospodara! Ovo su sve moja deca kao i deca dece, moji unuci i praunuci i cela
graevina je dom moje porodice. A ko upravlja vaom dravom? Ko kod vas
odluuje?. Takoe starci, kao ja, i pravo roditelja svakome daje pravo vlasti nad svojim
sinovima. A ko bi se bolje mogao starati u njihovu korist? Kod nas nema, kako sam ve
rekao gospodara: itav Mesec podeljen je na naselja, u kojem je najstariji otac
stanovnika. A ko posle vae smrti zauzima vae mesto, kada imate toliko dece? Bez
sumnje dolazi do velikog neprijateljstva i sukoba meu ostalima? Naslee je ono to je
kod nas skiptar, ali po priama nae zemlje, kao u drevna vremena, a takoe i u novo,
svedoe nam, da je smrt monarha loa za otadbinu. Ne razumem, odgovorio je starac,
zato bi skiptar u vaoj zemlji bio bio palica zavisti kod oeva naih porodica! Zar nije
najvea briga da vide svoje sinove u velikom blagostanju, kada je najplemenitija titula i
kada se ostvari najbolji oseaj da je blagostanje nadvladalo neprijateljstvo i sukobe. Bio
bi udno da se lanac koji povezuje drutvo na obostranu korist, kada bi bilo tako, koji bi
lan drutva poneo breme svoje volje, umesto da im ponudi svoju ljubav, uinili zlodelo,
naruivi im mir i stvarati jedni drugima neprijatelje. Ko bi me mogao uveriti, da bi moje
budue blagostanje zavisilo od toga da verujem nespokojno svojim ljudima? Osim toga,
nemam linog iskustva o ustrojstvima naih zemalja, mi ne moemo razumeti jedni
druge i tako dragi moj goste, priau ti ostanju u naoj zemlji u tom smislu, da bih
zadovoljio tvoju radoznalost i zadovoljio svoje o tvojoj zemlji.
U to vreme uli su u veliki prostor, koji bi se mogao nazvati gradskim trgom, jer
tu se moglo smestiti hiljade ljudi. Na njemu se nije nalazilo prozora, ve bezbroj vrata
koja su vodila do daleke sobe a ni jedne svee za osvetljavanje stolova prigotovljenih za
veeru, samo jaka suneva svetlost, koja se tu odbijala od nae Zemlje je dobrano
nadomestila nedostatak vatre.
14
Starac je seo u stolicu, i on je bio duan da zauzme mesto preko puta njega, sav
narod se rasporedio po klupama naokolo i usred dubokog utanja gospodar je poeo:
Mi nemamo pismeno predanje, osim onoga to se prenese sa usta na usta od oca ka
deci: zato je potrebno da vas uverim, ko je bio prvi ovek, ko je bio prva ena a osim
svega kako je stvoren na Mesec: jer niko nije bio svedok toga. Dovoljno je da
priznajemo svemogueg tvorca, koji je stvorio sve udesne predmete, koje sada
posmatramo svojim oima i ne sumnjamo da je bila istina, da postoji via sila od volje
Boga. Detaljna istraga nepoznatog i a najvie postizanje nemogueg dovodi nas do
krajnjih gluposti. Nadam se da ste saglasni, da takva mala stvorenja, kao to su ljudi u
tako ogranienom smislu, nikada ne mogu postii ili raskriti najguu zavesu premudrih
namera tvorca. Isto tako, to smo vee neznalice, to vie razmiljamo: i zato mislimo, da
je Mese nekada bio deo vae Zemlje. Ali bilo kako bilo, ja vas ne mogu uveriti u ovu
istinu i ne mogu dokazati, ni na koji nain da smo odbaeni od vas. Dovoljno je to, ovo
je Mesec, na njemu ima itelja, i postoji dovoljno za sve potrebe; i ovo je dovoljan razlog,
umesto praznih rezonovanja, da budemo zahvalni svevinjem i da se radujemo onim
danima koje nam je podario. Zato se poljoprivreda i stoarstvo kod nas smatra jednim
poslom, koji je dat oveku: jer ono mu je potrebno. to se tie drugih nauka, koje su
izmislili ljudi, koji ne vole da rade, izopteni i mislioci, ako ne bi davali savete svojoj
radnoj sabrai, umrli bi od gladi. Kod nas se oni koji ne stiu hranu svojim rukama
smatraju nepotrebnim teretom za zemlju, i zato iz ljubavi ka svojem blinjem, koji samo
sede na jednom mestu, misle da na nekoj bljetavoj zvezdi postoje stvari koje se ne jedu,
da bi se opomenuo na taj nain i glad ga uverila kakava je razlika orati zemlju ili troiti
vreme na nepotrebne izmiljotine.
Narasim pocrvene od stida, uvi ove rei. Tako se ovde razmilja, - mislio je,
plodovi svog rada! O moj Boe! Koliko ljudi bi ostalo na hlebu i vodi ako bi se ovim
osvedoila naa akademija!
Ali poto je ljudska priroda stvorena sa najveom strau za radoznalost,
nastavio je starac, to nikakva predubeenja, nikakve navike ne mogu spreiti ljude da
budu preduzimljivi, bilo je ljudi koji su u mati gradili nove zakone, sasvim uklonivi
ono ukorenjeno u srcu, oseanje prirode, odreene stepene razlike, puste titule, da narue
ravnopravnost dece, koja su od jednog roditelja nastala i da lie oeve tog prirodnog
prava, koje je misteriozno opravdanje u naim duama, hteli su predloiti osvajanje
druge strane Meseca, koja nije osvetljena suncem i gde ta slaba svetlost liava zemljite
plodnosti, omoguujui da se jede samo riba. Ali sve je preseeno razumnim reenjem
opteg saglasja staraca, i svi nespokojni ljudi su po svojim mogunostima dokazali o
gluposti da budu proterani na drugu stranu Meseca, gde bi oni, ne naviknuti da jedu ribu,
umrli ili bi se se sa kajanjem vratili u domovinu, proklinjui svoje preanje bezumne
elje, i kako bi se reklo, polumrtvi. Takvi primeri nisu uspevali: moj praunuk Kvalboko,
je bio dovoljno neasan da ima takve ideje, i tako je napravio spravu na kojoj je uzleteo
i posmatrao na Mesec ili tvoju Zemlju, mi smo videli kako se die u vazduh. O gluposti
ljudskih elja! Smatramo da je poginuo. Rekao je starac a rei mu prekide uzdah.
15
Ovaj uvod je posluio Narasimu da postavi pitanje, da udovolji svojoj

radoznalosti, kako mogu postojati drutva u kojem nema pisanih zakona. Potovana
starino, rekao je, Dozvolite da vas pitam: na koji nain se saglaavate izmeu porodica,
kada ih ima tako puno? Glavni porod ne moraju biti ljudi moralno podobni, a zakon
jedinstva kod svakog izaziva razliito tumaenje. Predpostavimo, da imate savet staraca
u kojem se ustanovljavaju opti uslovi, ali oni, nisu pisani, mogu se lako zaturiti u
seanju.
Drue moj, odgovori starac, zakon jedinstva je dovoljno jak, kada je on u
svaijoj savesti; njegove rei su upisane nevidljivim slovima u nae due. I zato to
pisati, kada svako po svom oseanju to shvata bez prigovora? Mi smo toliko sreni da je
priroda voljom stvaraoca porodice ostala u svojoj nevinosti, kakva se razvila u prvom
oveku. Na zakon je kratak i nije teak za ostvarenje, svako ga shvata, da treba voleti
Boga, tog dobrotvora i blinjega kao samog sebe, da bi stekao ljubav prema sebi; i tako
se oslobodi puno neprijatnosti koje neminovno proizilaze iz naruavanja ovih zapovesti.
Kod nas je utvreno, da je svaki drugi zakon suprotan tumaenju ovih stvari odsustvo
vrednosti i mrnja ka Bogu: za one koji poriu doktrine, sa kojima se oseanja svih ne
saglaavaju i naruavaju opti spokoj! Ali na koji nain ispitati razliitosti u nainu
ponaanja, koje se tiu oblasti dunosti, rei u ti, ljubazni strane, kasnije, a sada
dozvoli da te poastim. On je povukao ue na svojoj stolici i prodorna zvonjava odjeknu
prostorom hrama.
Kakav fenomen! Bona vrata hrama su se otvorila; a hiljade lepotica izalo je iz
njih. Vrline skromnosti, zajedno sa moralom nevinosti blistalo im je na licima.
Jednostavnost odee, je jedva prikrivala ono ime ih je priroda obdarila i davalo im jo
lepi izgled. Svaka od njih je donosila i stavljala na sto dva jela, u pratnji svoje dece,
koja su donosila posude sa sokovima i vodom. Doneto je osveenje. Starac je ustao,
uspravio je ruke ka nebesima, blagoslovio trpezu i naslonio se sevi pored Narasima.
Svaka porodica zauzimala je svoje mesto po utvrenom poretku; par drugova sa strane
sa zalogom svoje ljubavi u oima seli su pored stolova. U mnotvu je vladala tiina,
svako je probavao jelo pripremljeno rukama svojih najdraih. Narasim je podelio sudove
sa starcem, koji mu ponudi da proba ambroziju u vidu malih i jedinih pripremljenih
plodova i nektarom bogova utoljuje svoju e; u mati je zamislio da je na ostrvu nebeske
Venere, gde ne vidi nikoga; osim srenih ljubavnika.
Veera se zavrila: starac je ustao iz stolice, svo mnotvo dece palo je niice ka
zemlji i on je izneo zahvalnost tvorcu u ime svih njih. Po zavretku molitve starac je
blagoslovio itav skup, i to je bio znak da se poe na poinak. Svaki par, uzimajui
sudove se vrati u svoju sobu, gde ih je ekao Gimen sa sa uarenim plamenom. Otac
porodice, koji je u dubokom godinama, jo uvek krepak, nije prestao da se drui sa
suprugom istih godinai i odveo ju je do odra gde se oprostio od nje uz najnenija
oseanja. Sudruga njegove blagosti, kako se pokazalo, sauvala je na licu prijatnost, koju
vreme nasilno otima; i rastala se od njega sa bistrinom u oima i sa spokojnim duhom,
16
to su posledice dana koje pruaju samo provedeni u srenom braku. Bilo je oigledno
da im se srca i dalje opiru posedeloj prirodi.
Starac se vratio k Narasimu, da bi nastavio nedovrene razgovore. Njegove ruke
pruile su se neno ka strancu, kada apat iz hodnika dopre do njegovog uha i to mu
skrenu panju. O nebesa! zavapio je. ta to vidim. Neposluno dete... Kvalboko se
vratio. Skriveni treptaj predoseanja proli se Narasimovom duom: u kratkom osvrtu
na stanovnike Meseca video ih je kao anele pred svojom braom, iteljima Zemlje. ta
e biti samnom? Pitao se razmiljajui. ta e biti ako je Kvalboko sada doao sa nae
Zemlje? Za ta e me smatrati, ako je upoznao prirodu i obiaje mojih zemljana? ta da
kaem kao opravdanje? Da li da se branim... Ne, ista istina e mi biti potpora i
svedoenje, koliko sam daleko od svih zloupotreba, koja su u naoj prirodi... Ali
saekau, kakve e biti Kvalbokove rei.
U meu vremenu povratnik je ve bio pored svog praoca. Neposluno dete!
vapio je on. Da li u se kajati ako te primim u svoje ruke? Da li e bedno oplakivati
nesree svoje radoznalosti ili e se drsko otrgnuti od svog tunog oca i od mira i tiine.
O roditelju moj! Odgvori Kvalboko uz pla. Niko od zabludelih ne poznaje
svoje bezumlje, kao po izvrenom delu. Savreno pokajanje me je vratilo k tebi: pobegao
sam iz pakla, gde je uspeh drskosti mojeg poduhvata kanjen po zasluzi. Ali pre nego
to kaem o svemu to mi se desilo, dozvoli najdrai roditelju, da suzama svojim operem
tvoja stopala i zamolim oprotaj. Zagrlio mu je kolena i ekao svoju sudbinu. Narasim
je hteo neto rei ali ga je Frolagij (tako se zvao starac) podigao. Taj dobroudni
mukarac, uvek spreman za pratanje, prineo je njegovu ruku ka svojim grudima a suze
radosnice pojavile su mu se u oima. Prihvatam te ponovo, dragi moj sine! rekao je,
Ponovo e se roditi iz mojih grudi, jer pokajnici bolje oseaju odbojnost ka prestupu,
nego oni, koji ga nisu poinili. Zaboravimo sve, ali pod jednim uslovom, da mi kae ta
ti se desilo, zaboraviu zauvek i neu progovoriti nikada pred tvojom sabraom. Zdrav
razum shvata, da ovek, sluajui o uspehu za nikoga nije porok, velika sklonost se
iskazuje onome a neizvesnost je najbolje sredstvo izbavljenja od pokvarenosti. Narasim
je eljno ekao priu i hteo je neim ukazati na svoju zaslugu u vezi toga, oekujui
Flojagijevo miljenje, kazao: Ogledi na naoj Zemlji su ve potvrdili da su izdate
zapovesti ka spreavanju, da se dozvoli neki prestup, i slue samo da bi se uinilli
aktivnim oni bez kojih ne bi mogli, kako se ini, ui u misli ljudi.
Kvalboko, jo nemajui vremena do sada da ga osmotrii, uperio je pogled na
njega. Ko je ovaj stranac? pitao je praoca svoga, ali je kao odgovor dobio naredbu da
sedne i pone priu o svojoj avanturi. Kvalaboko se povinova i kada su sva trojica zauzeli
mesto poeo je:
Nemam nameru da opisujem nain i uspeh stvaranja tog bednog aparata, kojim
sam poleteo na planetu o kojoj i samo spominjanje izaziva kod mene strah i uas. Nisam
vam smeo ranije predstaviti, kako sam u pepeo pretvorio svoju mainu, koja e u veitom
prokletstvu ostati u mojim mislima. Gonjen neodoljivom radoznalou da upoznam zbog
ega je svevinja promisao stavila prepreke, i nainio sam put na planetu, koja nam se
17
ukazuje u toku noi kao sunce. Strela, baena iz luka, nije s takvom jednostavnou ila
kroz vazduh, koliko su moje elje lebdele ka nebu, kuda sam leteo. Samo kretanje mog
leta bilo je brzo i neprestano se poveavalo, kada mi u vidiku poraste na Mesec. Moje
ruke nisu imale potrebu za radom; neka privlanost me je vukla kroz struje etera.
Paljivim posmatranjem predmeta oivelih pred mojim oima doiveo sam neobinu
radost. Planine, doline, mora a zatim i gradovi, sela, reke, jezera, ume i sami ljudi su mi
se pojavili na vidiku. I da li je mogue ne uzbuditi se, videvi svet, u svemu sasvim slian
naem? eznuo sam da poveam svoje obrazovanje: a ekanje na te stvari bilo je dugo
pa sam siao na Zemlju.
Spakovao sam mainu i sakrio je u dep. Umor me je primorao da odem u oblinji
gaj. Zreli plodovi meni nepoznatog voa privukli su moj apetit i glad. I pomislite o
najneobinijem dejstvu: poeo sam razumeti puno rei, do tada meni nepoznatih.
Raspolagao sam saznanjem o samoj sutini, saznao sam i nauio onoliko koliko mi je
bilo potrebno poznavanje stranih jezika, koje sam eleo istraiti i koje su konano imale
raznovrsna nareja, koji kod nas upotrebljavamo jedinstveno. Mogu li smatrati to, kao
pokroviteljstvo provienja u mom poduhvatu? Ali sve je bilo samo kazna mojoj glupoj
ljubopitivosti, da bih podrobnim shvatanjem a ne samo jednim pogledom upoznao stanje
na Zemlji, na kojoj u veini oblasti ive ljudi...
(Zatim je Kvalboko priao istoriju zemaljskih naroda poevi od biblijskih
vremena. Posebnu panju je posvetio pitanju jezikih religija i posebno se osvrnuo na
Plutarha, Cicerona, Diodora, Sicilijskog i druge drevne autore, ispitujui neke drevne
obrede, tumaei ih prvenstveno kao alegorije. Posle istorijskog asa usledila je pria o
posebnostiam puta lunatiste).
Najvie vremena sam proveo po pustim mestima, u toplom vazduhu. Retko sam
nailazio na sela a jo manje na gradove. Jednu oblast naseljavaju Turci, gomila
razbojnika koji su vladali skoro polovinom Meseca; neobini itavom ljudskom rodu
kako po neznanju tako i po neobinim osnovama vere, koja im doputa da ubiju sve koji
ne misle kao i oni. Taj posao oni obvljaju precizno i ve su pobili dobar deo
vanzemaljskih meseara. Iznenaujue je da drugi trpe tako opasne susede i
dozvoljavaju da ih malo pomalo istrebljuju ili pokoravaju! Neto kasnije predamnom je
bila neka velika ena koja je ponizila njihov ponos1: ona se branila od njih neverovatnom
hrabrou, svi neasni vojnici bili su razbijeni u prah i bili su prinueni da mole za mir
po svim moguim uslovima. Sreom po njih imali su dogovor, sa najveom,
najmudrijom i najhrabriom od smrtnika ali isto tako i ovekoljubivom, u suprotnom, ne
bih ja preiveo ovo o emu vam priam. Kod Turaka sam pronaao udnu meavinu
ovekoljublja i neovenosti, gostoprimstva i nemilosra. Svuda na putevima su me
hvatali i kako mi je ve nestalo svo zlato onda su me tukli to nemam nita. U selima su
me takoe ljubazno primili, prali su mi noge i neno pazili. Doao sam do njihovog
glavnog grada Stambola.
RejeocariciEkateriniII,ioruskoturskomratu17681774godine
18
Tamo su sa uasom govorili o prolom ratu, koji se tek zavrio; nije mi uspelo da
saznam o stanju u njihovoj dravi. Dugo sam patio zbog tog neuspeha a moja radoznalost
se jedva odrekla svojih zahteva. Uao sam i u molitveni hram i video savrenu
bogoslubu uz smene vriskove. Zastao sam i pruio ruke i molio se po naem obiaju.
U poetku svi usredie panju na zvuk mojeg glasa, a onda su se uhvatili za kose
i poeli vikali da je damija oskrnavljena pevanjem nevernika. Okruivi me, pitali su
kakva sam ja to osoba i koji su moji zakoni. Kakvog zakona? pitao sam, Nikakvog.
Ali pruao si ruke ka nebu, to znai da si prizivao Boga; govorilo je stotinu glasova.
Zar je kod vas zabranjeno prizvati Boga Ne, ne moe prizvati Boga dok ne prizove
Muhameda. Ali nevernie, da li ga ispoveda, govori odmah ili... Gospodari moji,
poeo sam, ne moete od mene zahtevati da ga poznajem, ja sam stanovnik Meseca
vaeg i kod nas nikada nismo uli za njega. Nikada, kopile? Viknuo je svetenik. Sam
Mesec klanja se velikom proroku, dokazau tvoju la tekstom iz Kurana... Ali sve jedno,
da li si sa Meseca ili iz pakla, duan si verovati u Muhameda i biti obrezan! Tako su rekli
i poveli me u zatvor.
Kakvo je moje mijenje o svemu ovome mogu dugo priati; nije mi bilo poznato
na koji nain ljudi mogu utui u glavu stranu ideju da spreavaju vere drugih, u emu i
sama vera nalazi osnovu: isto kao i to da li verujete ili ne zavisi od volje oveka. Moje
tune misli bile su preseene pojavom svetenika, koji je doao sa (naoruanim) ljudima
u savrenom tajanstvu, da me uvere da se pridruim njima. Objasnivi mi kakva je
ceremonija bio sam zapanjen. Sreom preostalo mi je na rublju nekoliko zlatnih
dugmadi. Zatraio sam da razgovaram sa svetenikom... doputeno mi je, a dugmad me
je spasila od bolne operacije. Proglasili su da sam stvarno muhamedanac, pozdravili su
me, darovali sitnicama, sproveli me na magarcu po ulicama i na kraju mi dali slobodu
da pobegnem neprimetno iz tog neprijatnog grada.
Putovanje me je nauilo na opasnosti koje su sa njim povezane ali trebalo se neto
raditi: moja maina bila je nainjena tako da se die samo navie ili sputa a ne da leti
horizontalno kao ptica. Isto tako sam iz predostronosti odluio da ne kaem da sam
doao iz vazduha, i razumno sam poeo sebe nazivati R***, jer je samo od jedne rei u
meni stvorilo miljenje o hrabrim Turcima, ijim oblastima sam dugo prolazio. Napravio
sam korake u zemlju, ije itelje sam predstavljao!...
uvi kakava pustoenje trpi zemlja, uvuena u rat, pitao sam se kako nema
tragova istog. Nisam primeivao nita osim livada, punih stada i njiva, klonulih pod
teretom svog izobilja. U nekim mestima su me zemljoradnici doekali pesmom,
zadovoljstvo i obilje sijalo im je na zdravim licima a kod drugih, novih preobraenih
zemalja video sam sela. Domai i pridolice tu su se skupili i postepeno pustinju
pretvarali u vrtove u kojima Minerva i Cerera neprestano rade. Vojska se odmarala u
senci mira pokazujui razmetljivo pravednost svog oruja. Po drumovima sam susretao
karavane trgovaca ili onih koji odlaze iz domovine ili one koji joj se vraaju, zaokupirani
koriu, hodoasnici su bezbedno ili svojim putem razbojnici i lopovi bili su mi
19
poznati samo po imenu, mi posle hiljadu vrsti nisam video ni kolac ni bi da se koristi
za presudu. Ovde ivi druga vrsta ljudi, plakao sam od iznenaenja.
SAVA POPOVI TEKELIJA
Sava Popovi Tekelija (Arad,
(tada Habzburka monarhija, danas
Rumunija).
28. avgust 1761 Peta, 21. septembar
1842) je bio prvi Srbin doktor prava,
osniva Tekelijanuma, predsednik
Matice srpske, dobrotvor, plemi,
trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.
Potie iz srpske banatske vojnike i
plemike porodice Popovi, koja je
izdanak stare vlastelinske srpske loze.
Posle pada srpske despotovine (1459),
porodica se nala u Ugarskoj, ali bez
plemike titule. Meu vodee u srpskom
narodu, porodica je ula zahvaljujui
Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.
Jovan Popovi Tekelija, oberkapetan
i zapovednik Pomorike vojne krajine,
istakao se u bici kod Sente 1697. godine,
u kojoj je austrijska vojska pod
komandom Eugena Savojskog, pobedila
Turke. Za zasluge i ratniki podvig u
ovoj borbi, Eugen Savojski ga je
postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada ve pukovniku
Pomorike milicije, Jovanu Popoviu Tekeliji, njegovoj najuoj rodbini i potomstvu
darovao
plemiku
titulu
1706.
godine.
Sava Tekelija je u Aradu iao u srpsku osnovnu kolu, gimnaziju je uio u Budimu,
prava studirao u Peti, diplomirao 1785. godine, i ve sledee godine (1786) doktorirao
i postao prvi Doctor juris ne samo ot Srbalja nego i ot Madara koji nisu bili profesori
univerziteta
Karijeru je poeo u dravnoj upravi 1790. godine kao vicenotar anadske
upanije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Poto nije video
mogunost daljeg uspona i uticaja na dravne poslove, 1798. podnosi ostavku na dravnu
slubu i 1802. naputa politiki ivot. Povlai se u Arad, na svoja imanja. Tada je poeo
20
da se u veoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno

zainteresovao kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan
svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom drutvu, Tekelija je sebe eleo da vidi
na elu osloboene srpske drave, a nije mu bila tua ni ideja o stvaranju jugoslovenske
zajednice, niti misao da bude prvi ovek ujedinjenih Junih Slovena.
Kao pristalica Dositeja Obradovia sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je doao
do zakljuka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj
budunosti. I pre osnivanja svoje zadubine davao je znatne svote novca za kolovanje
srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleeno da je bio
protiv Vukove jezike reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i
knjievnosti. Bio je pristalica ideje prosveenog apsolutizma i njen poslednji
predstavnik i pobornik meu Srbima.
U dubokoj starosti od 77 godina izabran je za doivotnog predsednika Matice
srpske. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za optenarodno dobro. To potvruje
injenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava.
Poklonio je svoju linu biblioteku Matici srpskoj, tako da je Biblioteka Matice srpske
postala jedna od najstarijih i najznaajnijih biblioteka kod Srba.
Svoju zadubinu Tekelijanum Sava je osnovao u Peti 1838. godine, sa ciljem da se u
njoj koluju siromani i najbolji srpski aci i studenti iz svih krajeva gde su iveli Srbi.
Zadubina koju je ostavio svome narodu obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto
mesto u galeriji svetlih likova srpske prolosti.
U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja tampariju za Maticu srpsku, pokree
izdavanje knjiga, i potpomae mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj
ivota, celokupnu imovinu: imanje, kue i 150.000 forinti, Tekelija zavetava Matici
srpskoj.
Umro je iznenada i bez dueg bolovanja 21. septembra 1842. godine u Peti. Grob mu
se nalazi u crkvi sv. Nikole u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah
po dolasku u Arad 1698. godine. Tekelije su bili upravnici ove crkve sv. Nikole sve dok
im se nije ugasila muka loza 1844.
Njegovi memoarski spisi Opisanije ivota (izd. Prosveta, Beograd 1966) i Dnevnik
Save Tekelije sauvani su u rukopisima i tampani u integralnom obliku tek u nae
vreme.
21
OPISANIJE IVOTA MOGA ODLOMAK

1833 godina
6/18 novemr. Po podne okolo tri sata u Gali pred kolebom stojati vidim niku
svetlost razorom sputajutsja. Ja sam ostajao ot te svetlosti na nekoliko korakaji; hod je
bio oveiji, ja sam mislio da ovek ima motiku, koja prou sonca suti svetlila se. posle
kada se sila nie, ta svetlost ukazala se do nie pojasa, kao ovek u oklopu tuanim
svetlavi se zelenkasto. Mene vnimatelnog uini i ja poo viditi. To je tako hodom
oveijim sve po rozoru sputalo k meni i ja iao k njemu, no medu nami stajae jedna
gomila taakam vinogradski koja mi na minut ili dva prepreila vid k tomu predmetu,
i tako ophodivi take nestalo mi toga predmeta. Ja sam otiao d o toga mesta do koga
sam ga vidio i nita viditi ne mogo. Na sve strane obretao i nita ne smotrive, hotja
vinograd bez lita, dokle se vidu pripjatsvuje. To videnije se produilo za 7 minuta na
414 koraaji. Dictie physyci quid hic, dies fuit, sobrius fuit, sol splendebat.2 Ja sam iao
k susednom vinogradu gdi su radili i nita izvestiti (se) ne mogo.
Recitefiziaritaovoznai,danjebio,trezansambio,suncejesijalo?
22
THE WAR OF THE WORLDS

Rat svetova- scednario radio drame - Orson Vels po romanu H.D. Velsa
Kolunbija radio stanice
Orson Vels i Merkjuri Teatar, Nedelja 30 Oktobar 1938 godine, od 8 do 9 sati uvee.
Najavljiva: Dame i gospodo. Direktor Merkjuri teatra i zvezda ovog programa, Orson
Vels...
Orson Vels: Znamo da je u ranim godinama dvadesetog veka ovaj svet bio pomno
posmatran od inteligencije vee no ljudske a isto tako i smrtne. Znamo i to da su ljudska
bia okupirana raznim brigama koje prouavaju i o kojima razmiljaju, moda ovek
moe mikroskopom prouiti i najsitnije kreature koje vrve i vrte se u kapi vode. Uz
beskrajno zadovoljstvo ljudi idu tamo amo po zemlji za svojim malim poslovima,
uvereni u svoju dominaciju nad ovim malim nemirnim delovima solarne praine koja je
sluajno ili voljom oveka dola iz tamne misterije vremena i prostora. Ipak u beskrajnim
zalivima etra, misli koje su naim mislima sline zverima u dungli, ogromne
inteligencije, hladne i nesimpatine, posmatraju ovu Zemlju zavidljivim oima i polako
i sigurno vode svoje planove protiv nas. U trideset devetoj godini dvadesetog veka dolo
je do velikog razoaranja. Skoro je kraj oktobra. Obavljen je dobar posao. Ratne pretnje
su prestale. Veina ljudi se vratila poslu. Trgovina ide dobro. Ove posebne veeri, 30
oktobra, sluba za istraivanje je utvrdila da trideset dva miliona ljudi slua radio.
Najavljiva: ... u poslednjih dvadeset etiri sata temperatura se nije puno promenila.
Neznatne atmosferske promene nepoznatog porekla primeene su iznad Nove kotske,
koje su uzrokovale snieni pritisak bre nego u severnim dravama i donele pljuskove,
praene vetrom i olujom. Maksimalna temperatura je 19 stepeni a minimalna 9. Ovaj
izvetaj o vremenu dobili smo od Zvanine metereoloke slube... sada emo vas povesti
do Meridijan sale u hotelu park Placa u srcu Njujorka, gde ete uivati u muzici Ramona
Rakela i njegovog orkestra.
(Muzika: panska tema, tango... bledilo)
Najavljiva tri: Dobro vee, dame i gospodo. Iz Meridijan sale u park Placi u Njujorku,
donosimo vam muziku Ramona Rakela i njegovog orkestra. Uz neto panije. Ramon
Rakelo dirigovae La Cumparasita.
(Muzika poinje svirati)
Najavljiva dva: Dame i gospodo, prekidamo na program muzike za igru da vam
saoptimo specijano obavetenje sa meunarodnih radio vesti. Dvadeset minuta pre
osam sati po centralnom vremenu, profesor Farel sa opservatorije Mount Jenigs, ikago,
Ilinois, izvestio je da je primetio nekoliko eksplozija usijanog gasa, koji su se u pravilnim
intervalima desili na Marsu. Spektroskop ukazuje da je gas vodonik i da se kree ka
Zemlji neverovatnom brzinom. Profesor Pirson je potvrdio Farelovo zapaanje i
fenomen opisuje kao (navodimo) mlaz plavog plamena izbaenog iz topa (kraj navoda).
23
A sada se vraamo muzici Ramona Rakela, koja za vas svira iz sale hotela park Placa,
smetenog u centru Njujorka.
(Muzika svira neko vreme dok se komad ne zavri... uju se aplauzi)
Najavljiva tri: A sada melodija kojoj nikada ne nedostaju oboavaoci, uvek popularna
Zvezdana praina. Ramon Rakelo i njegov orkestar...
(Muzika)
Najavljiva dva: Dame igospodo, pratei vesti koje su date u izvetaju pre nekoliko
trenutaka, zvanina metereoloka sluba zahteva da velike opservatorije u zemlji obrate
panju na astronomske pojave i na dalja deavanja na planeti Mars. Zbog neobine
prirode ovih deavanja, obezbedili smo intervju sa naznaenim astronomom, Profesorom
Pirsonom, koji e nam objasni dogaanja. Za nekoliko trenutaka odveemo vas do
opservatorije Prinston u Nju Dersiju. Do tada vratiemo se muzici Ramona Rakela i
njegovog orkestra.
(Muzika)
Najavljiva dva: Sada smo spremni da vas povedemo u Pirsonovu opservatoriju gde je
Karl Filips, na komentator, koji e intervjuisati profesora Riarda Pirsona, poznatog
astronoma. Vodimo vas u Prinston, NjuDersi.
(Odjeci u sobi)
Filips: Dobro vee dame igospodo. Ovde Karl Filips, govorim iz opservatorije u
Prinstonu. Nalazim se u velikoj polukrunoj sobi, sasvim tamnoj izuzev duguljastog
otvora na plafonu. Kroz taj otvor vidim treptue zvezde koje bacaju magliasti odsjaj na
komplikovani mehanizam velikog teleskopa. Zvuk tiktakanja, koji ujete su otkucaji
sata. Profesor Pirson stoji predamnom na maloj platformi i gleda kroz velika soiva.
Molim vas da budete strpljivi, dame i gospodo, zbog odlaganja koje moe uslediti za
naim intervjuom. Osim toga dok paljivo posmatra nebesa, profesora Pirsona moe
prekinuti telefon ili neka druga komunikacija. Svo ovo vreme on je neprestano u
kontaktu sa svetskim astronomskim centrom... profesore, mogu li poeti sa naim
pitanjima?
Pirson: U svako vreme, gospodine Filips.
Filips: Profesore, hoete li biti ljubazni da kaete naim sluaocima tano ta vidite dok
posmatrate planetu Mars kroz va teleskop?
Pirson: U ovom trenutku nita neobino, gospodine Filps. Crveni disk se kree plavim
morem. Preko diska su poprene pruge. Sasvim vidljive jer je Mars u taki najblie
Zemlji... u opoziciji, kako mi to kaemo.
Filips: Po vaem miljenju, ta te poprene pruge prestavljaju, profesore Pirson?
Pirson: Nisu kanali, uveravam vas gospodine Filips, iako je to popularno miljenje kod
onih koji veruju da je Mars nastanjen. Sa naune take gledita te pruge su samo rezultat
atmosferskih uslova posebnih za ovu planetu.
Filips: Onda ste vi kao naunik sasvim uvereni da inteligentan ivot nama poznat, ne
postoji na Marsu?
Pirson: Rekao bih da su anse za to jedan prema hiljadu.
24
Filips: A kako onda tumaite te erupcije gasa na povrini planete u pravilnim

razmacima?
Pirson: Gospodine Filips, ne marim za to.
Filips: Inae profesore, radi naih sluaoca, recite koliko je Mars udaljen od Zemlje.
Pirson: Otprilike eterdet miliona milja.
Filips: Pa, to izgleda sasvim bezbedna daljina.
(Udaljen od mikrofona) Hvala
(Pauza)
Filips: Samo trenutak, dame i gospodo, neko je upravo profesoru Pirsonu predao poruku.
Dok je on proita, dopustite da vas podsetim da vam se obraam iz opservatorije u
Prinstonu u Nju Dersiju, gde razgovaramo sa svetski poznatim astronomom profesorom
Pirsonim... samo trenutak, molim. Profesor Pirson mi je dao poruku koju je upravio
primio... Profesore, mogu li proitati poruku naim sluaocima?
Pirson: Naravno, gospodine Filips.
Filips: Dame i gospodo, proitau vam telegram adresovan na profesora Pirsona od
doktora Greja iz Nacionalnog istorijskog muzeja u Njujorku. 9:19 ujutru po
standardnom vremenu. Seizmografi su registrovali potres, skoro inteziteta zemljotresa
koji se desio u polupreniku od dvadeset milja oko Prinstona. Molim vas istraite. Potpis,
Lojd Grej, upravnik astronomskog odseka... profesore Pirson, moe li ovaj dogaaj
imati neke veze sa dogaajima primeenim na Marsu?
Pirson: Teko, gospodine Filips. To je verovatno meteorit neobino veliki i koji je
udario u isto vreme, verovatno sluajno. Ipak, preduzeemo istragu, im dozvoli dnevno
svetlo.
Filips: Hvala profesore. Dame i gospodo, proteklih deset minuta govorili smo iz
opservatorije u Prinstonu, omoguivi vam spesijalni intervju sa profesorom Pirsonom,
poznatim astronomom. Govor vam Karl Filips. Vraamo se u na studio u Njujorku.
(Utiavanje u zvuku klavira)
Najavljiva dva: Dame i gospodo, evo najnovijeg izvetaja sa meunarodnih radio
vesti. Toronto, Kanada: profesor Mors sa McGill univeziteta izvetava o opaanju
ukupno tri eksplozije na Marsu, izmeu 7:45 ujutru i 9:20 uvee po istonom
standardnom vremenu. Ovo potvruje ranije izvetaje dobijene iz amerikih
opservatorija. Sada, blie nama, dolazi specijalni izvetaj iz Trentona, Nju Dersi. U
njemu se kae da je u 8.50 veeras, veliki, plamtei predmet, za koji se veruje da je
meteor, pao na farmu u predgrau Groves Mila, Nju Dersi, dvadeset dve milje od
Trentona.
Svetlo sa neba bilo je vidljivo u polupreniku od nekoiko stotina milja a zvuk se uo ak
do Elizabeta.
Poslali smo specijalnu mobilnu jedinicu na to mesto i imamo naeg komentatora Karla
Filipsa koji e vam to opisati im doe iz Prinstona. U meuvremenu vodimo vas u hotel
Martinet u Bruklinu, gde Bobi Milet i njegov orkestar nude program muzike za igru.
(Sving grupa svira dvadesetak sekundi... onda prekid)
25
Najavljiva dva: Sada vas vodimo u Groves Mil, Nju Dersi

(buka gomile... policijske sirene)
Filips: dame i gospodo, ponovo sa vama Karl Filips, sa farme Vilmut, Groves Mil, Nju
Dersi. Profesor Pirson i ja smo preli dvanest milja za deset minuta. Pa, ja... ne znam
kako da ponem, da vam opiem sliku neobinih deavanja pred mojim oima, moda
neto kao moderne Arapske noi. Pa, upravo sam tu. Jo nisam imao prilike da
pogledam naokolo. Mislim da je to to. Da, mislim da je to... stvar, odmah ispred mene,
napola ukopana u velikoj jami. Mora da je zabijena velikom snagom. Tlo je prekriveno
krhotinama drvea koje je polomljeno od naleta. Sve to vidim od... predmeta, ne izgleda
sasvim kao meteor, bar ne meteori koje sam video. Vie lii na veliki cilindar. Njegov
prenik je... ta kaete profesore Pirson?
Pirson (udaljen od mikrofona): ta je to?
Filips: ta bi ste rekli... koliki je prenik?
Pirson: Oko trideset jardi.
Filips: Oko trideset jardi... Metal na povrini je... pa, nikada nisam video neto nalik
tome. Boja je ukasto-bela. Radoznali posmatrai pribliavaju se objektu uprkos
naporima policije da ih zadre. Dolaze ispred mene. Hoete li stati sa strane, molim vas?
Policajac: Sa strane, ovde.
Filips: Dok policajac gura gomilu nazad ovde je gospodin Vilmut, vlasnik ove farme.
On ima dodati neke interesantne injenice... Gospodine Vilmut, hoete li molim vas rei
radio sluaocima onoliko koliko se seate o ovom neobinom posetiocu koji je pao u
vae dvorite? Doite blie, molim vas. Dame i gospodo, ovo je gospodin Vilmut.
Vilmut: Pa, sluao sam radio.
Filips: Blie i glasnije, molim.
Vilmut: Izvinite!
Filips: Blie i glasnije, molim.
Vilmut: Da gospodine... dok sam sluao radio i pomalo dremao, ovaj gospodin profesor
je priao o Marsu, tako da sam napola dremao a napola...
Filips: Da, da gospodine Vilmut, i ta se onda desilo?
Vilmut: Kao to sam rekao, sluao sam nekako napola...
Filips: Da, gospodine Vilmut i onda ste videli neto?
Vilmut: Ne odmah. uo sam neto.
Filips: I ta ste ulil?
Vilmut: itei zvuk. Neto ovako: ssssss... kao vatromet za etvrti juli.
Filips: I onda ta?
Vilmut: Okrenuo sam glavu ka prozoru i prokleo to ne mogu da spavam i sanjam.
Filips: Da?
Vilmut: Video sam neke zelenkaste pruge a onda fijuk! Neto je udarilo u tlo. Izbacilo
me je sa stolice.
Filips: Pa, jeste li se uplaili, gospodine Vilmut?
Vilmut: Pa, ja.... nisam sasvim siguran. Seam se da sam bio pomalo ljut.
26
Filips: Hvala vam gospodine Vilmut, hvala.

Vilmut: elite li da kaem jo neto?
Filips: Ne... Ovo je sasvim dovoljno, dosta.
Filips: Dame i gospodo, uli ste gospodina Vilmuta, vlasnika farme na koju je pala ova
stvar. elim da vam prenesem atmosferu... u pozadini je... fantastisna scena. Stotine
kola su parkirana na livadi iza nas. Policija pokuava da odsee put koji vodi do farme.
Ali nema uspeha. Upravo se probijaju kroz gomilu. Farovi kola osvetljavaju ogromnu
jamu u koju je ukopano pola objekta. Neki hrabriji pokuavaju da priu blie ivice.
Njihove siluete ocrtavaju se nasuprot metalne koljke.
(Slab zujei zvuk)
Jedan ovek pokuava da dotakne stvar.... on se raspravlja sa policajcem. Policajac se
trgnuo... A sada, dame i gospodo, ima neto to nisam spomenuo u ovom uzbuenju, ali
sada je to puno jasnije. Moda ste to uli na vaem radiju. Sluajte:
(Duga pauza)
ujete li? Ovo je neobian zvuk zujanja koji se uje iz objekta. Pribliiu mikrofon.
(Pauza) Sada smo udaljeni oko dvadeset pet stopa. ujete li sada? Oh, profesore Pirson!
Pirson: Da, gospodine Filips?
Filips: Moete li nam rei neto o znaenju ovog kripavog zvuka u toj stvari?
Pirson: Verovatno je u pitanju nejednako hlaenje povrine.
Filips: Shvatam, da li i dalje mislite da je to meteor?
Pirson: Ne znam ta da mislim. Metalni oklop je definitivno vanzemaljski... nije stvoren
na Zemlji. Trenje sa zemljinom atmosferom obino uniti rupe u meteoritu. Ova stvar je
glatka, kao to vidite i cilindrinog oblika.
Filips: Samo trenutak! Neto se deava! Dame i gospodo, ovo je uasno! Kraj ove stvari
poinje se ljutiti? Vrh se poinje okretati kao raf! Ova stvar je uplja!
Glasovi: Ovo se kree! Vidite, prokleta stvar se odvija! Beite nazad, tamo! Beite
nazad, kaem vam! Moda ljudi u nemu pokuavaju pobei! Usijano je do crvenila,
izgoree u cilindru! Beite nazad. Vratite te idiote!
(Iznenada se uje zvuk pada velikog metalnog komada)
Glasovi: Otvorilo se! Vrh je slobodan! Pogledajte tamo! Ostanite pozadi!
Filips: Dame i gospodo, ovo je najuasnija stvar koju sam ikada video... ekajte
momenat! Neto ispuzava sa upljeg vrha. Neko ili... neto. Vidim kako u crnoj rupi
sijaju dva diska... da li su to oi? Moda je lice. A moe biti...
(Povici uzbuenje iz gomile)
Filips: Dobri Boe, neto se uvija iz senke, kao siva zmija. A sada evo jo jedne i jo
jedne. Izgledaju mi kao pipci. Sada, vidim telo te stvari. Veliko je, veliko je kao medved
i sija se kao vlana koa. Ali to lice, to ... dame i gospodo, ovo je neverovatno. Jedva da
se mogu naterati da to posmatram. Oi su crne i sijaju kao zmijske. Usta su V oblika sa
slinom koja kaplje sa usta bez ivica i koja izgledaju kao da drhte i pulsiraju. udovite
ili ta god, se jedva kree. Kao da ga vue teina.... verovatno gravitacija ili neto. Stvar
se uzdie. Gomila uzmie. Dovoljno su videli. Ovo je najudnije iskustvo. Ne mogu nai
27
rei... Poneu mikrofon sa sobom dok govorim. Prestau sa opisom dok ne naem nov
poloaj. Saekajte, molim vas, vratiu se za nekoliko trenutaka.
(Bledilo u klavirskoj muzici)
Najavljiva: Uinili smo da budete svedoci dogaanja na Vilmutovoj farmi, Groves
Mil, Nju Dersi. (Jo klavira) Sada se vraamo Karlu Filipsu u Groves Milu.
Filips: Dame i gospodo (Jesam li ukljuen?). Dame i gospodo, evo me, ja sam na
kamenom zidu koji se granii sa vrtom gospodina Vilmuta. Odavde imam pogled na
itavu scenu. Preneu vam sve detalje dok mogu govoriti. Sve dok mogu videti. Dolo
je jo dravne policije i napravili su kordon oko jame, njih oko trideset. Sada nema
potrebe da odguruju gomilu unazad. Oni sami se dre podalje. Kapetan razgovara sa
nekim. Ne moemo jasno videti sa kime. Oh da, verujem da je to profesor Pirson. Da,
on je. Sada su se razdvojili. Profesor se okree i prouava predmet, dok kapetan i dva
policajca idu napred sa neim u rukama. Sada vidim. To je bela maramica vezana za
tap, zastava mira. Ako te kreature znaju ta znai... ta znai bilo ta! ... ekajte! Neto
se deava!
(itavi zvuk praen zujanjem koji se neprestano pojaavaju)
Filips: Grbavi oblik uzdie se iz jame. Vidim mali odsjaj svetla u ogledalu. ta je to? To
je mlaz plamena iz ogledala i on skae ka ljudima koji idu napred. Udario ih je u glavu!
Dobri Boe, pretvorili su se u plamen!
(Vrisci i nezemaljski krici)
Filips: Sada je itavo polje zahvatio plamen. (Eksplozija) uma... ambari... razervoari
automobila... iri se svuda. Dolazi ovamo. Oko dvadeset jardi sa moje desne strane...
(Pucketnje mikrofona a onda mrtva tiina)
Najavljiva: Dame i gospodo, zbog okolnosti koje su van nae kontrole, nismo u
mogunosti da nastavimo emitovanje iz Groves Mila. Oigledno je da postoje neke
tekoe sa prenosom. Ipak, vratiemo se tamo u najskorije vreme. U meuvremenu,
imamo najnoviji izvetaj iz San Dijega, Kalifornija. Profesor Indelkofer, govorio je za
rukom u Kalifornijskom astronomskom drutvu i izrazio miljenje da su eksplozije na
Marsu bez sumnje nita vie nego vulkanske erupcije na povrini planete. Sada emo
nastaviti sa klavirskim uvodom.
(Klavir... a onda prekid)
Najavljiva dva: Dame i gospodo, upravo sam dobio poruku koja je stigla telefonom iz
Groves Mila. Samo trenutak. Skoro etrdeset ljudi, uklluujui i est policajaca je mrtvo
na livadi istono od sela Groves Mila, tela su im spaljena i unitena bez mogunosti
prepoznavanja. Sledei glas koji ete uti je brigdni general Montgomeri Smit,
zapovednik dravne milicije u Trentonu, Nju Dersi.
Smit: Guverner Nju Dersija je naredio da se okrue oblasti Merser i Midlseks sve do
Prinstona i istono do Jamesburga i stave pod ratne zakone. Nikome nee biti doputeno
da ue u ovu oblast izuzev sa specijalnim popusnicama koje izdaju vojne vlasti. etiri
grupe dravne milicije su poslate iz Trentona u Groves Mil da pomognu evakuaciji kua
u oblasti vojnih operacija. Hvala.
28
Najavljiva dva: Upravo ste uli generala Montgomeri Smita zapovednika dravne
policije u Trentonu. U meuvremenu, stiu dalji detalji katastrofe u Groves Milu.
Neobine kreature posle svog smrtonosnog napada, su upuzale nazad u jamu i ne ine
pokuaje da spree napore vatrogasaca da izvuku tela i ugase vatru. Kombinovani
vatrogasni odredi okruga Merser bore se sa vatrom koja preti da uniti okolinu. Nismo u
mogunosti da uspostavimo kontakt sa naim mobilnim jedinicama u Groves Milu ali se
nadamo da emo se moi vratiti to je pre mogue. U meuvremenu odveemo vas
samo trenutak molim.
(Duga pauza)
(apat) Dame i gospodo, upravo sam informisan da smo konano uspostavili
komunikaciju sa svedocima tragedije. Profesor Pirson se nalazi na farmi u blizini Groves
Mila, gde je naao bezbedno mesto za posmatranje. Kao naunik on e nam dati
objanjenje nesree. Sledei glas koji ete uti bie profesor Pirson, direktno na vezi.
Profesor Pirson.
(Povratna veza. Filtrirani glas)
Pirson: O kreaturama u raketnom cilindru na Groves Milu ne mogu vam dati pouzdane
informacije... kao ni to to se tie njihove prirode, njihovog porekla ili njihovih namera
na Zemlji. O njihovim unitavajuim spravama mogu naslutiti samo nekoliko
pretpostavljenih objanjenja. A da bolje objasnim, to smrtonosno oruje smatram
toplotnim zrakom. Oigledno je da te kreature imaju nauniko znanje koje je naprednije
od naeg . Slutim da su na neki nain u mogunosti da generiu intezivnu toplotu u
oblasti praktine neprovoljivosti. Ta intezivna toplota koju projektuju je paralelni zrak
na objekat koji izaberu, uz pomo poliranih parabolinih ogledala nepoznatog sastava,
kao ogledala na svetionicima. To je moj stav u vezi porekla toplotnih zraka...
Njavljiva dva: Hvala profesore Pirson. Dame i gospodo, evo izvetaja iz Trentona. To
je kratko obavetenje da je u bolnici u Trentonu identifikovano spaljeno telo Karla
Filipsa. A sada jo jedan izvetaj iz Vaingona, D.C, kancelarija direktora Nacionalnog
crvenog krsta, da su spasilaki radnici pridrueni osoblju dravne milicije u Groves
Milu, Nju Dersi. Evo izvetaja od dravne policije okruga Prinston: Vatre u Groves
Milu i okolini su sada pod kontrolom. Izvetaji kau da je u jami sve mirno i nema znaka
ivota koji se pojavljuje iz otvora cilindra... A sada, dame i gospodo, imamo specijalnu
izjavu gospodina Harija Mek Donalda, potpredsednika operacija.
Mek Donald: Od milicije u Trentonu dobili smo zahtev da rasporedimo sve raspoloive
snage. Zbog teine situacije i verovanja da radio ima odgovornost da slui javnim
interesima u svim vremenima, vraamo se osoblju u policijskoj stanici u Trentonu.
Najavljiva dva: Sada vas vodimo do sedita dravne policije u blizini Groves Mila,
Nju Dersi.
Kapetan: Govori kapetan lnsing iz obavetajnog korpusa pridruenog dravnoj policiji
ukljuenoj u vojne operacije u blizini Groves Mila. Situacija se popravila od obavetenja
i sada su te kreature nepoznate prirode pod kompletnom kontrolom. Cilindrini objekat
koji lei u jami nasuprot nas je okruen sa svih strana sa osam bataljona peadinaca. Bez
29
tekog naoruanja ali adekvatno naoruanih pukama i automatima. Svi sluajevi

uzbune, ako je sluaj uopte postojao, sada su sasvim ukinuti. Te stvari, ta god da su,
ne usuuju se promoliti glave iz jame. Vidim gde se kriju u odsjaju reflektora. Po svim
izvorima ove kreature jedva se mogu odupreti naim automatima, ovo je interesantan
izlet za nae trupe. Mogao sam razabrati njihove kaki uniforme napred, ispred naih
svetala. Pojavila se neka vrsta dima u umi na granici reke Milston. Verovatno vatre koje
su zapalili kamperi. Pa, uskoro emo videti neku akciju. Jedna od grupa se prebacila na
levi bok. I brzi udar i sve e biti gotovo. Saekajte trenutak! Vidim neto na vrhu cilindra.
Ne, to je samo senka. Sada su trupe na obodu farme Vilmut. Sedam stotina naoruanih
ljudi pribliava se staroj metalnoj cevi. ekajte, to nije bila senka! Neto se kree... vrst
metal... neto nalik oklopu se pomalja iz cilindra... Postaje sve svetlije i svetlije. Pa ono
staje na noge... stvarno stoji na nekom metalnom okviru. Sada se izdie iznad drvea a
reflektori su na njemu. Saekajte!
Najavljiva: Dame i gospodo, moram vam saoptiti uasnu stvar. Koliko vidim
neverovatnu, ali i nauni posmatrai i svedoenje mojih oiju vode do nesumnjive
pretpostavke da su ova udna bia, koja su sletela u farmu u Dersiju samo prethodnica
osvajake vojske sa planete Mars. Bitka koja je zapoela veeras u Groves Milu se
zavrila jednim od najveih poraza koje je ikada pretrpela armija u modernom dobu;
sedam stotina ljudi naoruanih pukama i mainkama suprostavilo se bornoj maini
osvajaa sa Marsa. Stotinu i dvadeset je preivelo. Ostatak bei preko bojnog polja od
Groves Mila ka Plensburu, slomljeni i poraeni do smrti pod stopama udovita, ili
spaljeni u prah toplotnim zrakom. udovite sada kontrolie sredinji deo Nju Dersija
i efikasno je preseklo poloaj kroz centar. Komunikacijske linije su u prekidu od
Pensilvanije do Atlantskog okeana. eleznika pruga je unitena ka Alentaunu i
Feniksvilu. Autoput ka severu, jugu i zapadu je zakren velikim ljudskim saobraajem.
Policija i vojni rezervisti su nemoni da kontroliu ludnicu. Do jutra e izbeglice nagrnuti
u Filadelfiju, Kamden i Trenton, to je potvreno, imae vie nego dvostruko stanovnika.
Sada u Nju Dersiju i istonoj Pensilvaniji vlada ratni zakon. Sada vas vodimo u
Vaington za specijalno obavetenje Nacionalne bezbednosti... sekretar unutranjih
poslova...
Sekretar: Graani nacije: Neu pokuavati da poreknem teinu situacije sa kojom se
suoila naa zemlja, niti brigu vae vlade da zatiti vae ivote i imovinu. Ipak, elim da
vam kaem, privatnom stanovnitvu i javnim zvaninicima, svi vi - morate se odmah
umiriti i obuzdati akcije. Sreom, ovaj uasni neprijatelj je jo uvek ogranien na
komparativno malu oblast i moemo poslati nae vojne snage da ih tu zadre. U
meuvremenu stavljamo svoju sudbinu u ruke Boga i morano obavljati svoje zadatke,
svako od nas, tako da se suprostavimo ovom destruktivnom protivniku kao ujedinjena
nacija, hrabri i da se posvetimo zatiti ljudske nadmoi na Zemlji. Hvala vam.
Najavljiva: Upravo ste uli sekretara unutranjih poslova koji je govorio iz Vaingtona.
Ovde u studiju su nagomilani brojni izvetaju spremni za itanje. Obavestili smo da je
centralni deo Nju Dersija odseen od radio komunikacija zbog uticaja toplotnih zraka
30
na vodove i elektrinu opremu. Imamo specijalni izvetaj iz Njujorka. Astronomi

obavetavaju da se nastavlja izbijanje gasa u pravilnim intervaliman na planeti Mars.
Miljenje veine je da e se neprijatelj pojaati dodatnim raketnim mainama. inimo
pokuaje da stupimo u kontakt sa profesorom Pirsonom iz Prinstona, koji je izbliza video
Marsovce. Plaimo se da je nestao u malopreanjoj borbi. Polje Langham, Virdinija:
izviaki avioni obavetavaju da su tri marsoske maine viene iznad drvea, kreu se
ka severu ka Samervilu sa stanovnitvom koje bei pred njima. Ne koriste toplotne zrake:
mada napreduju brzinom voza osvajai oprezno nastupaju. Izgleda da imaju svesne
napore da izbegnu unitenja gradova i sela. Ipak, staju kod iupanih linija napajanja,
mostova i pruge. Oigledno ele da slome otpor, paraliu komunikacije i dezorganizuju
ljudsko drutvo.
Delovi vojih snaga su upueni iz Njuvarka da spree druge osvajake jedinice i unite
bojne sprave. One zauzimaju poloaje na podbrima Vaung planina. Jo jedan izvetaj
iz Langhama, Virdinija: Izviaki avioni obavetavaju o neprijateljskim mainama,
sada ih je tri, poveavaju brzinu ka severu virei iznad kua i drvea u urbi da se poveu
sa svojim saveznicima juno od Plejnfilda. Imamo izvetaj iz Vinston polja, Long
Ajlend: Flota vojnih bombardera nosi teak eksploziv ka severu i goni neprijatelja.
Izviaki avioni slue kao vodii. Oni dre neprijatelje na vidiku.Samo trenutak. Dame
i gospodo, imamo specijalnu vezu sa artiljerijskom jedinicom u udaljenim selima koje
nam daju obavetenje u zoni u kojoj neprijatelj napreduje. Prvo vas vodimo do baterije
22 poljske artiljerije, postavljene kod Vaung planina.
Oficir: Nivo, trideset dva metra.
Topdija:Trideset dva metra.
Oficir: Paljba, stepen trideset devet.
Tobdija: Trideset devet stepeni.
Oficir: Vatra! (Tutnjava tekog topa.... pauza)
Osmatra: Sto etrdeset jardi na desno, gospodine.
Oficir: Pomeri nivo... trideset jedan metar.
Tobdija: Trideset jedan metar.
Oficir: Nivo... trideset sedam stepeni.
Tobdija: Trideset sedam stepani.
Oficir: Pali ( Tutnjava tekog topa... pauza)
Osmatra: Pogodak, gospodine! Pogodili smo jedan tripod. Stali su. Ostali pokuavaju
da ga poprave.
Oficir: Brzo, preuzmite domet. Cilj trideset metara.
Tobdija: Trideset metara.
Oficir: Paljba... dvadeset sedam stepeni.
Tobdija: Dvadeset sedam stepeni.
Oficir: Pali! (Tutnjava tekog topa... pauza)
Osmatra: Ne vidim udarac, gospodine. Ispustili su dim.
Oficir: ta je to?
31
Osmatra: Crni dim, gospodine. Kree se ovamo. Lei ka tlu. Kree se brzo.
Oficir: Stavite maske. (Pauza. Glasovi su sada prigueni) Spremite se za paljbu.
Pomerite dvadeset etiri metra.
Tobdija: Dvadeset etiri metra.
Oficir: Paljba, dvadeset etiri stepena.
Tobdija: Dvadeset etiri stepena.
Oficir: Pali! (Bum)
Osmatra: Jo uvek ne vidim gospodine. Dim se pribliava.
Oficir: Reci opseg. (Kaalj)
Osmatra: Dvadeset tri metra (Kaalj).
Oficir: Dvadeset tri metra. (Kaalj)
Tobdija: Dvadeset tri metra (Kaalj)
Osmatra: Nivo, dvadeset tri stepena. (Kaalj)
Oficir: Dvadeset dva stepena (gubi se u kalju) (Zvuk prekidaju motori aviona)
Komandir: Vojni bombarderi, V-8-43, iz Baltimora, Nju Dersi. Narednik Vot,
zapovednik osam bombardera. Izvetaj komandiru Ferfleksu, Langam polje... Ovde Vot,
izvetaj komandiru Ferfleksu, Langam polje... neprijatljske tripod maine sada na vidiku.
Potpomognute sa tri maine iz cilindra Moristaun... jo est njih. Jedna maina je
onesposobljena. Verujemo da je pogoena topom u Vaung planinama. Topovi su sada
tihi. Teka crna magla vue se nad zemljom... vrlo gusta, nepoznate prirode. Nema znaka
toplotnih zraka. Neprijatelj sada skree ka istoku, prelazi reku Pazaik u movarama
Dersija. Druga je prekoraila Pulaski Skajvej. Oigledno je cilj Njujork. Unitie veliku
stanicu za napajanje. Maine su sada blizu jedna drugoj i spremni smo za napad. Avioni
krue, spremni za udar. Jo hiljadu jardi i biemo nad prvim... osamsto jardi... esto...
etiristo... Hajdemo sada! Die se velika ruka (Zvuk toplotnog zraka) Zeleno svetlo!
Oprili su nas plamenom! Dvesta stopa. Maine odlaze. Nema prilike da se oslobode
bombe. Ostalo je samo jedno... baciti ih, avione i sve. Juriamo na prvi. Maina je
nestala! Osam... (avion pada)
Operator jedan: Ovde Bajon, Nju Dersi, zovem Langam polje... Ovde Bajon, Nju
Deri, zovem Langam polje... hajde, molim...
Operator dva: Ovde Langam polje... krenite...
Operator jedan: Osam vojih bombardera je u delovanju protiv neprijateljskih tripodnih
maina na ravnici Dersi. Maine onesposobljene toplotnim zrakom. Sve su oborene.
Jedna neprijateljska maina unitena. Neprijatelj sada isputa gust dim ka...
Operator tri: Ovde Njuvark, Nju Dersi... Ovde Njuvark, Nju Dersi... Panja! Otrovni
crni dim kulja nad movarama Dersija. Dolazi do junih ulica. Gas maske su nekorisne.
Neka stanovnitvo ode na otvoren prostor... automobili neka koriste puteve 7, 23, 24...
Izbegavajte zakrenja. Dim se sada iri nad Rejmond bulevarom.
Operator etiri: 2X2L... zovem CQ.... zovem CQ... 2X2L... zovem 8X3R... hajde,
molim
...
32
Operator pet: Ovde 8C3R... vraam se na X2L.

Operator etiri: Kakav je prijem? Kakav je prijem? K, molim (Pauza). Gde ste 8X3R?
ta se deava? Gde ste?
(Zvona koja zvone nad gradom polako se utiavaju)
Najavljiva: Govorim sa krova zgrade studija u Njujorku. Zvona koja ujete
upozoravaju ljude da napuste grad dok se marsovci pribliavaju. Utvreno je da su u
poslednja dva sata tri miliona ljudi krenula putem ka severu ka Hainson River Parkveju
jo uvek otvorenim za motorizovani saobraaj. Izbegavajte mostove na Long Ajlendu...
zakreni su. Sve komunikacije sa obalon Dersija su prekinute pre deset minuita. Vie
nema odbrane. Armija je zbrisana... artiljerija, vazdune snage, sve je uniteno. Ovo je
moda poslednji izvetaj. Ostaem ovde do kraja... ljudi pred nama obavljaju slubu... u
katedrali.
(Glasovi pevaju himnu)
A sada pogledajmo luku. Sve vrste amaca, puni su uznemirenih ljudi, polaze sa dokova.
(Zvuk kretanja amaca)
Ulice su zakrene. Buka je kao u novogodinjoj veeri. Samo tren... neprijatelj se sada
vidi nad Palisadama... pet pet velikih maina. Prva prelazi reku. Vidim je odavde, gazi
Hadston kao to ovek gazi preko potoka... Dobio sam izvetaj... Marsovski cilindri pali
su po celoj zemlji. Jedan pored Bafala, jedan u ikagu, Sent Luisu... izgleda da su
tempirani i naseljeni.... sada prva maina prelazi obalu. Zastaje i osmatra, gleda na grad.
Njena elina, obloena glava je u nivou oblakodera. eka druge. Uzdiu se u liniji novih
kula na zapadnom delu grada... sada diu svoje metalne ruke. Ovo je kraj. Izlazi dim...
crni dim, vue se preko grada. Sada se vide ljudi na ulicama. Jure ka Ist Riveru... hiljade
njih, jure kao pacovi. Sada se dim iri bre. Dolazi do Tajms Skvera. Ljudi pokuavaju
da ga izbegnu ali uzalud. Padaju kao muve. Sada dim prelazi estu aveniju... Petu
aveniju... stotinu jardi dalje... to je pedeset stopa...
(Pad tela)
Operator etiri: 2X2L zove CQ!... 2X2L zove CQ!... 2XL zove CQ!... Njujork. Ima
li nekog na vezi? Ima li nekog na vezi? Ima li nekog... 2X2L...
Najavljiva: Sluate CBS predstavu Orsona Velsa i Merkjuri teatra u originalnoj
dramatizaciji Rata svetova Herberta Dorda Velsa. Emitovanje nastavljamo posle
kratkog prekida. Ovo je Kolumbija sistem radiostanica.
Muzika
Pirson: Poto sam sredio beleke na papiru, opsednut sam milju da sam poslednji ivi
ovek na Zemlji. Krio sam se u praznoj kui blizu Groves Mila malo ostrvo dnevnog
svetla odseeno je crnim dimom od ostatka sveta. Sve to se desilo pre dolaska uasnih
kreatura sada izgleda kao neki drugi ivot... ivot koji nije nastavljen sa ovim, skriveno
postojanje usamljenog kloara koji belei ove rei na pozadini astronomske belenice
koja nosi potpis Riparda Pirsona. Gledam u svoje pocrnele ruke, moje poderane cipele,
pocepanu odeu i pokuavam da ih poveem sa profesorom koji je iveo u Prinstonu i
koji je jedne noi 30 oktobra gledao kroz teleskop i narandaste plamene na udaljenoj
33
planeti. Moja ena, moje kolege, moji studenti, moje knjige, moja opservatorija, moj...
moj svet... gde je sve to? Da li je ikada postojalo? Jesam li ja Ripard Pirson? Koji je
dan? Postoje li dani bez kalendara? Da li vreme prolazi kada nema ljudskih ruku da
naviju satove?... Piem o mom svakodnevnom ivotu da bih rekao sebi i sauvao ljudsku
istoriju u tamnim omotima ove male knjige koja je trebala beleiti kretanje zvezda... Ali
da bih pisao moram iveti, moram jesti... naao sam buav hleb u kuhinji i narandu koja
nije pokvarena. Nastavljam gledati kroz prozor. S vremena na vreme opazim marsovce
nad crnim dimom. Dim jo uvek dri kue u crnom omotau... ali ponekada se uje
itavi zvuk i iznenada vidim marsovce u svoji mainama, kako prskaju vazduh mlazom
pare, kao da rasteruju dim. Posmatram iz ugla kako metalne noge dotiu kue. Iznuren
uasom pao sam u san... jutro je...
(Tiho) Jutro! Sunce bije u prozore. Crni oblak gasa se podigao a spaljene livade na severu
izgedaju kao da je po njima pao crni sneg. Usudio sam se da izaem iz kue. Krenuo
sam putem. Tu i tamo su skrena kola, prevrnuti tovari, pocrneli kosturi. Idem na sever.
Iz nekog razloga oseam se sugurnije da putujem za udovitima nego da jurim pred
njima, i paljivo posmatram. Video sam Marsovce... hrana. Ako se neka od njihovih
maina pojavi nad drveem spreman sam da se bacim na zemlju. Doao sam do kestena.
Kesten je zreo u oktobru. Napunio sam depove. Dva dana lutam u nejasnom severnom
pravcu kroz opustoeni svet. Konano sam primetio ivu osobu... malu crvenu vevericu
na stablu bukve. Zurio sam u nju i udio se. Ona je zurila u mene. U tom trenutku sam
verovao da ivotinja i ja delimo isto oseanje... radost to smo nali neko drugo ivo
bie. Idem ka severu. Nalazim mrtve krave na odvratnim poljima. Iza njih spaljeni ostaci
mlekare. Silosi su ostali kako straa nad pustim poljem kao svetionici koje je napustilo
more. Pored silosa su vetrokazi. Strelice pokazuju na sever.
Sledeeg dana doao sam do grada jedva poznatog po obrisima, a ipak su njegove
graevine neobino smanjene i sniene kao da je divovska ruka odsekla najvie kule
nehajnim zamahom ruke. Pogledao sam okolinu. Naao sam Njuvark, neuniten, ali
ponien nekim kapricom napredujuih marsovaca. Sada, sa udnim oseanjem da me
neko posmatra opazih nekog da ui u dovratku. Zakoraio sam napred i kada se to
podie posta ovek! ovek, naoruan velikim noem.
Stranac: (van mikrofona) Stani (Blie) odakle dolazi?
Pirson: Dolazim... sa puno mesta. Odavno jo iz Prinstona.
Stranac: Prinston, uh? To je blizu Groves Mila?
Pirson: Da.
Stranac: Groves Mil.... (Smeh, kao da je izrekao veliku alu) tamo nema hrane. Ovo je
moja zemlja... a ovaj kraj grada je pored reke... Kojim putem ide?
Pirson: Ne znam. Pretpostvljam da traim.... ljude.
Stranac: (nervozno) ta je to bilo? Da li si uo neto?
Pirson: Samo ptice (Zaueno) ive ptice.
Stranac: Mora znati da ovih dana ptice imaju senke... Recimo, mi smo na otvorenom.
Hajdemo unutra i razgovarajmo.
34
Pirson: Da li si video neke... marsovce?

Stranac: Neee. Otili su za Njujork. Nou je nebo osvetljeno njihovim svetlima. Kao da
tamo jo ive ljudi. Ali danju ih ne vidi. Pre pet dana nekoliko njih je vuklo neto veliko
preko ravnice kod aerodrom. Verujem da ue kako da lete.
Pirson: Da lete!
Stranac: Da, da lete.
Pirson: Onda je gotovo sa ljudima. Strane, tu smo ti i ja. Samo nas dvojica.
Stranac: Sada su na tlu; osvojili su veliki deo sveta. Te zelene zvezde, verovatno padaju
svake noi. Izgubili su samo jednu mainu. Ne moe se nita uiniti. Gotovi smo.
Poieni smo.
Pirson: Odakle si? U uniformi si?
Stranac: Da, ono to je ostalo od nje. Bio sam u miliciji... nacionalna garda.... To je sve!
Nije li to nalik ratu izmeu ljudi i mrava.
Pirson: A mi smo jestivi mravi. Otkrio sam to... ta e uiniti sa nama?
Stranac: Mislio sam o tome. Sada smo uhvaeni kao da smo to eleli. Marsovci trebaju
samo da pou napred nekoiko milja u gomilu u bekstvu. Ali oni nee uiniti to. Poee
nas hvatati sistemski kao kao da uvaju najbolje i najjae od nas u kavezima. Jo nisu
poeli sa nama!
Pirson: Nisu poeli!
Stranac: Nisu poeli! Sve ovo to se desilo je zato to nismo imali oseaj da budemo
tihi... zamarali smo ih topovima i drugim i izgubili glave jurei u gomili. Sada, umesto
da jurimo kao slepci moramo se uvrstiti, uvrstiti u skladu sa sadanjim okolnostima.
Gradovi, nacije, civlizacija, napredak... gotovo.
Pirson: Ali ako je tako, emu iveti?
Stranac: Pa, nee vie biti koncerata za milion godina niti mali lepih obeda u
restoranima. Ako te to zbunjuje, mislim da je igra zavrena.
Pirson: I ta je preostalo?
Stranac: ivot... eto ta! elim da ivim. Da, a takoe i ti. Neemo biti istrebljeni. Ne
elim biti uhvaen, niti ukroen, osuem i odgajen kao vo.
Pirson: ta treba da uradimo?
Stranac: Ja u... krenuti za njima. Imam plan. Sa nama kao ljudima je gotovo. Ne znamo
dovoljno. Moramo puno nauiti pre nego to dobijemo priluku. Moramo iveti i opstati
slobodni dok ne nauino, shvata? Razmislio sam i svemu, vidi.
Pirson: Reci mi ostalo.
Stranac: Pa, mi nismo stvoreni za divlje zveri, a to trebamo biti. Zato sam te posmatrao.
Svi ti mali inovnici koji su navikli da ive u ovim kuama... to nije dobro. Nema koristi
od njih. Oni su sasmo navikli da idu na posao. Vidim ih na stotine, kako ure da uhvate
svakodnevni jutarnji voz iz straha da ne budu iibani; vraaju se uvee plaei se da ne
zakasne na veeru. ive osigurani i malo investiraju u sluaju nesree. Nedeljom se brinu
o drugom svetu. Marsovci su nenedana srea za ove momke. Lepe sobe sa kavezima,
35
dobra hrana, paljiva nega, nema brige. Posle nedelje ili vie dana zbog praznih stomaka
bie im drago da budu uhvaeni.
Pirson: O svemu tome si mislio, zar ne?
Stranac: Moe se kladiti. I to nije sve. Marsovsi e od njih nainiti kune ljubimce,
nauie ih nekim trikovima. Ko zna? Postae sentimentalni ka omiljenom momku koji
raste i treba biti ubijen... A neki, moda naueni da love nas.
Pirson: Ne, to je nemogue. Ni jedno ljudsko bie...
Stranac:Da hoe. Ima ljudi koji e to rado uiniti. Ako neko od njih naie na mene,
zato...
Pirson: U meuvremenu, ti i ja i slini nama... gde emo iveti kada marsovci zavladaju
Zemljom?
Stranac: Sve sam razmislio. iveemo pod zemljom. Mislio sam na odvodne kanala.
Pod Njujorkom je na milje toga. Najvaniji su dovoljno veliki za bilo koga. Tu postoje,
podrumii, svodovi, podzemne sobe, elezniki tuneli, podzemna eleznica. Poinje da
shvata, eh? Okupiemo jake ljude. Ne slabe; to smee napolje.
Pirson: I misli da me povede?
Stranac: Pa, dao sam ti ansu, zar ne?
Pirson: O tome neemo raspravljati. Hajdemo.
Stranac: Stvoriemo sigurna mesta da tu ostanemo i poneti sve knjige koje moemo. Tu
e doi ljudi kao ti ja, shvata? Opustoiemo muzeje i pijunirati marsovce. Moda jo
nismo dovoljno shvatili zamisli samo ovo: da etiri ili pet njihovih maina iznenada
stanu toplotni zraci ostanu ispravni a u njima nema marsovaca. U njima nema
marsovaca. Ali ljudi ljudi koji su nauili kako da to koriste. Sve se to moe desiti u
neko vreme. Gospode. Zamisli da ima neku od tih stvari sa toplotnim zrakom slobodnim
i upotrevljivim. Okenuemo ga na marsovce. Sve emo ih baciti na kolena.
Pirson: To je tvoj plan?
Stranac: Ti, i ja i jo nekoliko vladaemo svetom.
Pirson: Shvatam...
Stranac: (Bledelio) Reci u emu je stvar?... Gde e?
Pirson: Ne u tvoj svet... Zbogom strane...
Pirson: Posle odvajanja od artiljerca doao sam do tunela Holand. Uao sam u tu tihu
podzemnu zabrinut saznanjem o velikom gradu sa druge strane Hadsona. Oprezno sam
izao iz tunela i krenuo ka Kanal stritu. Doao sam do etrnaeste ulice i tu je ponovo bio
crni prah i nekoliko tela, ak i neprijatan miris iz reetaka nekog podruma iz kua. Lutao
sam trinaestom i etrnaestom, stajao sam sam na Tajms skveru. Uhvatio sam pogled
mravog psa koji tri sedmom avenijom sa komadom tamno smeeg mesa u vilicama uz
pratnju nekoliko meleza za njim. Nainio je veliki krug oko mene kao da se plai da sam
ja novi suparnik. Otetao sam do Brodveja, u pravcu neobinog praha pored tihih
izloga pored utianih galerija, gde je niz praznih puaka bio uperen u drvene patke. U
blizini Kolumbus Serkla, primetih kola iz 1939 godine u izlobenom prostoru nasuprot
praznih ulica, sa vrha zgrade General Motors posmatrao sam jato crnih ptica koje krue
36
nebom. Pourio sam. Iznenada bacih pogled na vrh marsovske maine, koja je stajala
negde u central parku i sijala na kasnom popodnevnom suncu. Luda ideja! Jurnuh
bezobzirno preko Kolumbus Serkla u park. Popeh se na malo brdo iznad jezerza u
esnaestoj ulici. Odatle sam mogao videti, kako tiho stoje u nizu du etalita, devetnaest
tih metalnih divova, njihove prazne ljuture, njihove velike eline ruke kao vise
beivotno sa strane. Uzalud sam traio udovita koja naseljavaju te maine.
Iznenada, pogled mi privue veliko jato crnih ptica koje su lebdele nadamnom. Krenule
su ka tlu i tu pred mojim oima, pravo i tiho, leali su marsovci, dok su gladne ptice
kljucale i trgale smeu masu mesa sa mrtvih tela. Kasnije, kada su njihova tela ispitana
u laboratorijama, otkriveno je da su ubijeni bakterijama koje izazivaju bolest i truljenje
za koje njihov organizam nije bio pripremljen... pobijeni, poto su sve ljudske odbrane
pale, od najmanjih stvari koje je Bog u svojoj mudrosti postavio na ovaj svet.
Pre nego to je cilindar pao vladalo je generalno miljenje da duboko u svemiru nema
ivota izvan povrine nae male lopte. A sada vidimo vie. Nejasna i udesna je vizija
koja mi je u mislima da se ivot polako iri iz ovih malih semenki solarnog sistema kroz
beskrajnu prazninu zvezdanog prostora. Ali to je davni san. Moda je marsovsko
unitenje samo odloeno. Za njih, ne i za nas ako je budunost odreena.
Sada je udno videti da sedim mirno u svom studiju u Prinstonu i piem poslednje
poglavlje beleke zapoete u opustoenoj farmi u Groves Milu. udno mi je da sa svog
prozora vidim univerzum koji se uzdie nejasan i plav u aprilskoj izmaglici. udno mi
je da vidim decu koja se igraju na ulici. udno je da vidim ljude kako etaju zeleniom,
dok nie nova prolena trava gde su se nalazili crni oiljci spaljene zemlje. udno je da
vidim posmatrae u muzeju gde se nalaze rastavljeni delovi marsovskih maina i izloeni
javnom pogledu. udno je kada se setim vremena kada sam ih prvi put video, sjajne i
iste, tihe u zoru tog sivog dana.
(Muzika raste a onda opadne)
Orson Vels: Govori Orson Vels, dame i gospodo, nemam nameru da vas ubeujem da
je Rat Svetova samo praznina ponuda i nita vie. Merkjuri teatar preneo je radio verziju
uvijenu u araf iz kojeg je iskoio da vas prepadne! Ako ponemo sada, neemo moi
nasapunati sve vae prozore i ukrasti sve vae batenske kapije do sutra uvee... ali
uinili smo najbolje to moemo. Unitili smo svet pred vaim uima i sasvim unitili
C.B.S. bie vam lake, verujem, ako shvatite da to nismo mislili i da su obe institucije i
dalje otvorene za poslove. Pa zbogom svima i setite se uasne lekcije koju ste veeras
nauili. Da je iscereni, bljetavi, globalni osvaja vae dnevne sobe, stanovnik bundeve
a ako vae zvono va vratima pozvoni a nema nikoga, to nisu Marsovci... to je no vetica.
(Tema Merkjuri tetra punom snagom a onda utiavanje)
Najavljiva: Veeras su sistem radiostanica Kolumbija i pridruene stanice emitovale
Rat svetova od Herberta Dorda Velsa devetnaestu u nizu dramatizacija Orsona Velsa
i Merkjuri teatra. Sledee nedelje predstaviemo dramatizaciju poznate kratke prie. Ovo
je sistem Kolumbija radio stanica.
37
(THE LIGHTHOUSE) SVETIONIK EDGAR ALAN PO (Nezavreno delo)

1 januar 1796. Danas moj prvi dan na svetioniku unosim zapis u svoj
dnevnik, kako sam se saglasio sa De Gratom. Onoliko koliko mogu voditi zapise, ja u
ali ne mogu rei ta se moe desiti oveku usamljenom kao to sam ja mogu se
razboleti, ili jo gore... Ali manimo to Kater je jedva proao ali zato se baviti time,
jer ovde sam, sasvim bezbedana? Duh poinje da mi oivljava i postoje samo misli o
postojanju jer konamo sam u svom ivotu sasvim sam: jer, naravno, Neptun, koliko
da je veliki, ne moe se smatrai kao drutvo. Mogu li se na nebesima ikada nai u
drutvu bar upola tako vernim kao to je ovaj siroti pas: - u takvom sluaju ja i
drutvo se moda nikada neemo rastati ak ni posle puno godina... Ono to me
najvie iznenauje je tekoa koju je imao De Grat da me dovede u slubu. a ja sam
plemenite naravi! Jedan ovek je boravio ovde do sada i radio je sasvim dobro kao
(strana 2) trojica koja bi se obino slala. Obaveze su skoro nikakve. A tampana
uputstva su koliko toliko jasna. Nikako nije trebalo dopustiti da me prati Orndof. Nikada
nisam nosio svoju belenicu sa sobom dok je on u mojoj blizini, uz njegovo
nepodnoljivo brbljanje da ne spominjem beskrajnu morsku penu. Konano, elim biti
sam... udno je da nisam primetio, do sada, kao je uasan zvuk te rei sam! Napola
mogu zamisliti da u njoj ima neke posebnosti u odjeku ovih cilindrinih zidova ali, oh,
ne! to su sve gluposti. Verujem da sam nervozan zbog samoe. Nikada nisam bio takav.
Nisam zaboravio proroanstvo Der Grata. Sada se vuem ka fenjeru da dobro pogledam
naokolo da vidim ta se moe........ Da vidim ono to se zaista vidi! ne puno toga.
Duvanje je malo opalo, mislim, ali e kuter bez obzira na to nai put do kue, uz tekoe.
Jedva da e ga videti na severu pre sutra u podne a udaljenost je tek 190 ili 200 milja.
2 januar. Proveo sam dan u nekoj vrsti ekstaze koju mislim (strana 3) da je
nemogue opisati. Moja strast za samoom jedva da je poteno nagraena. Ne bih mogao
rei zadovoljena; jer verujem da se nikada ne mogu zasititi zadovoljstvom koje sam
osetio danas... vetar je duvao ceo dan i do popodneva more je doslovno bilo materijalno...
ne vidi se nita, ak ni teleskopom, osim okeana i neba i povremeno galebovi.
3 januar. Mrtva tiina ceo dan. Pred vee, more najvie lii na staklo. Vidi se neko
morsko rastinje, ali osim njega apsolutno nita ceo dan ak ni najmanji trag oblaka...
zanimam se istraivanjem svetionika... vrlo je prostran koliko sam primetio prilikom
penjanja beskrajnim stepenicama vie od 160 stopa, moglo bi se rei. Od nivoa vode
vo vrha fenjera. Ipak, od dna unutranosti kule daljina je bar 180 stopa jer pod je 20
stopa ispod povrine mora, ak i u najnioj plimi... Izgleda mi da je unutranjost na dnu
izgraena solidnom zidarijom. Bez sumnje se tako smatralo puno sigurnije: - ali mislim
se , zato? Struktura, nalik ovoj je bezbedna u svim okolnostima. Ja se oseam bezbedno
(strana 4) u njoj i u najeim uraganima koji besne - ak sam uo od nekih mornara
da priaju, da vetar sa jugozapada, zna podii more ovde vie nego bilo gde izuzev na
38
Zapadnom prolazu Magelanovog moreuza. Ne samo more, mislim, moe uiniti bilo ta
sa ovim armiranim zidovima koji su, 50 stopa iznad najvie vodene oznake, debeli su
etiri stope, ako neki in... Osnova na kojoj se nalazi graevina lii mi na krenjak...
4 januar...
(ovde se zavrava rukopis)
39
INTERVJU:
Razgovor s Alojzom Kapunom iz Maribora
Gini su izvanzemaljska bia koja su razvojno nekoliko tisua godina ispred
nas
Stvorili su nas Gini
Visoko razvijena inteligentna bia su u svemiru postojala dok jo nije bilo naeg
planeta Zemlje, Sunca niti nae galaksije. U prolosti su ta bia bila prisutnija meu
ljudima jer nisu bila tako ugroena kao danas. Danas nam o njihovoj prisutnosti govore
samo mitovi i legende. Nekadanje astronaute ljudi su proglasili bogovima i ocem
nebeskim, a njihovo djelovanje i simboli su postali predmeti vjerskog oboavanja. Nae
prebivanje na Zemlji je samo odraz postojanja Svemirskog uma koji je beskonaan,
uvjeren je Alojz Kapun iz Maribora, koji se ve dvadeset godina posveuje istraivanju
civilizacije u svemiru. Njegove poglede na ivot je korjenito promijenio susret s prof.
Franjom Friedlom iz Bjelovara, naim stalnim suradnikom koji je preminuo te je ovaj
lanak posveen njemu. Tvrdio je da je telepatski povezan s izvanzemaljskim biima, a
o tome je napisao i izdao vie knjiga.
Prof. Friedl je pisao o svemirskim biima nazvanim Gini. Tko su zapravo Gini i
kada su doli na Zemlju?
- Gini su izvanzemaljska bia koji su razvojno nekoliko tisua godina ispred nas,
neki ak i nekoliko milijuna godina. Na Zemlju su poeli postupno dolaziti 1939. godine
s razliitih planeta i u razliitim skupinama. Veina je dola s dnevnog neba; te zvijezde
su nam blie od onih prisutnih na nonom nebu. Najvie su dolazili njihovi znanstvenici.
Njihovi planeti se nazivaju Jupiter, Mars, Saturn, Uran, Neptun. Imena kojima ljudi
nazivaju nae planete su i imena njihovih planeta. Ti su planeti imali svoja imena jo
onda dok je Zemlja bila uarena kugla.
Kako Gini nazivaju Zemlju?
- Gini Haldik. To znai modri planet. Naime, u modro-zelenim nijansama ga vide
iz svemira, a zbog oneienja Zemlja je sve manje vidljiva.
Jeste li osobno ve nekad vidjeli NLO ili imali neki kontakt s izvanzemaljcima?
- Hvala bogu da nismo sami u svemiru. Kakvo traenje svemira bi to bilo!
Svemirske brodove sam vidio vie puta, a naroito esto su se pojavljivali prije petnaest
godina. Jednom su mi bili iznad kue. Pozvao sam kerku pa ih je i ona vidjela. Drugi
put sam ih vidio zahvaljujui divljim patkama, koje uzgajam. enka, koja je imala
mladunad, imala je obiaj letjeti nebom jedan do dva velika kruga. To sam volio
promatrati i tono sam poznavao njezin koridor. Jedne noi je nije bilo. Bilo je ve
jedanaest sati, zvijezde su sjale i onda sam daleko na nebu ugledao NLO. inilo mi se
da stoji na mjestu i izgledalo je kao da zajedno sjaji deset zvijezda. Pojavila se jaka
svjetlost koja je polako nestajala. Sjeam se i NLO-a koji se jako lijepo vidio iznad
Pohorja. Kad sam se vozio s mopedom, najprije sam pomislio da pilot pogreno vozi
letjelicu. Zaustavio sam moped i gledao. Za sobom je ostavljao rep dugaak najmanje
40
pet kilometara, ali nije bio od dima ve od divno obojanih krugova. Otraga, gdje je otvor
letjelice, pogonska sila puta za sobom rep. Sunce je sjalo, a zato to je letei predmet
iao prema zapadu vidio sam, takorei, njegove silnice, atome. NLO je izgledao kao
divovski oval, a sjajio je kao sunce.
Jeste li moda dokuili kako djeluju svemirski brodovi?
- U unutranjosti imaju ugraene silnice. Svemirci u brodu ne osjeaju kretanje.
Za njih gravitacija ne postoji jer su savladali svemirski TAP, supstanciju kojom je
ispunjen svemir. Ta supstancija ima materijalne karakteristike, iako nije materija kakvu
poznajemo na Zemlji. U svemiru slui za gradnju svih nebeskih tijela, djeluje i regulira
njihovo kretanje s ravnomjernim pritiskom u svim smjerovima, to mi Zemljani
pogreno objanjavamo kao privlanost ili padanje predmeta na Zemlju. Ta materija
istodobno omoguuje tim visoko razvijenim biima susrete s drugim oblicima ivota i
beskrajna putovanja na jo nenaseljene planete. Izvanzemaljci su doli na Zemlju kako
bi nas uvjerili da zakon gravitacije nije valjan. Tek kad budemo poeli razmiljati o tome
odakle dolazi sila tee (ako ne od gravitacije) moi emo napraviti vozila koja e
pokretati plin TAP.
Kako je, po vaem miljenju, sastavljen svemir? Je li konaan ili nije?
- Kao to sam ve rekao, sazvijea, sunce, galaksije i meuzvjezdani prostor puni
tvar koja je za nae oi nevidljiva i koju Gini nazivaju TAP. Iz nje nastaju nove galaksije
i zvijezde. Kad taj proces doe do odreene granice onda se zaustavlja. Zato, to ne
znam, a to niti Gini ne znaju.
Osnova svemira je tama. Ve kod 25, 30 kilometara visine, nakon to astronaut
napusti Zemlju, nebo vie nije plavo. to dalje ide od Sunca, sve je tamnije. Nae Sunce
je zvijezda. Kad se iscrpi, ugasi se, postane tamna i duboko se zaledi. Kada nou gledate
u zvjezdano nebo, sve su te zvijezde u jednoj velikoj kugli koju Gini nazivaju Abemagh;
ona ima svoje sredite oko kojeg krue atomi. Taj svemirski Abemagh ima ispod
usisava koji sve umrle planete kao i neuspjene civilizacije usie i ponovno zdrobi na
najmanje atomske dijelove te na vrhu ponovno izbacuje prainu iz koje opet nastaju nove
zvijezde i galaksije. Tih Abemagha je bezbroj i jo veih Abemagha je opet bezbroj i to
ide u beskonanost.
Smatrate li da je svemir uistinu nastao velikim praskom?
- Svemir je, moemo kazati, beskonaan. To to znanstvenici govore o velikom
prasku ne stoji. to je onda trebalo uzrokovati veliki prasak, kakva materija? Iako
nevidljiva ipak je morala biti u nekom prostoru. Na to ne moe nitko odgovoriti, niti oni
koji su bili tu prije nas. Jo ni oni nisu vidjeli Boga. Bog, o kojem govorimo mi Zemljani,
ne postoji. Gini smatraju da je cijeli svemir beskonaan i da nema vanjskog dijela. To bi
trebao biti Bog. Mi smo unutar toga i ne moemo van. Sve u svemiru je vjeno.
Je li smrt kraj ili poetak novog postojanja na drugom nivou?
- Ljudi smatraju da je smrt kraj neeg, ali istina je drugaija. ovjek prima
energiju iz svemira i ta energija, koja nas ini ivima, vjena je. ak i kad tijelo umre ta
41
energija ostaje, ona je vjena i neunitiva. Materija uistinu nije vjena, ali njezin
duhovnoenergetski oblik nikad ne nestaje.
Tko su, po vaem miljenju, bili prvobitni ljudi na Zemlji?
- Prvi ljudi na Zemlji nisu bili, kako nas ui Biblija, Adam i Eva. Ako je Kain ubio
Abela onda su ostali jo samo jedan sin te otac i majka, Adam i Eva. Kako smo onda mi
nastali? Po tome bi onda sin morao opiti s vlastitom majkom kako bi se ljudski rod na
Zemlji razmnoio. Biblija o tome ne govori istinu ili je pak ne zna. Stvorili su nas Gini,
ali smo se skroz iskvarili, pogotovo duhovno. Prvi ljudi na Zemlji su bili Aborgini. To
je bila poetna grupa na zemlji, a njihove krvne grupe danas vie nema.
Koji dio Zemlje je pradomovina?
- Prvi ivot, domovina ovjeka, bila je na Arktiku, a ne u Africi. Ljudi koje danas
nazivamo Aboriini nisu vie Aborgini, obini su ljudi. ovjeanstvo je na Zemlji
prisutno ve dva i pol milijuna godina, a nismo jo nigdje doli. Sada je prisutna ve peta
civilizacija. Gini su nas upozorili kako bismo se trebali ve voziti s njima na druga
sazvijea i planete te se tamo naseliti. A mi smo jo uvijek na Zemlji i ratujemo vie
tisua godina.
Zato jo nismo dosegli tako visok stupanj razvoja kao Gini?
- Previe smo oholi i nerado prihvaamo savjete inteligentnijih od sebe. To najvie
vai za vjerske voe koji ne ele promijeniti nain svog ivota i razmiljanja. Oni bi
eljeli pridobiti to vie ljudi kako bi mogli dugo ivjeti na raun vjernika. Postoje
civilizacije u svemiru koje su mlae od nae, ali su naprednije i ve mogu putovati na
druge planete i sunca. To je zato to nemaju ratova. Nisu izmislili religije kao to smo ih
mi izmislili. Na Zemlji postoji oko dvadeset tisua vjera i oko dvadeset tisua jezika.
Kako je bilo na poetku?
- Na poetku je na Zemlji bio samo jedan jezik, zvao se Gogas. Gog znai govor.
Onoga tko predaje i danas jo nazivamo pedagog. U svim jezicima sakriven je Gogas
jezik. Samo ljudi to ne znaju. Recimo, muslimani nazivaju boga imenom Alah. Al znai
provoditi, lah znai zakon svemira. Alah dakle znai ivjeti po zakonu svemira.
Kako Gini izgledaju, jesu li slini ljudima?
- Ljepi su od ljudi. Mi smo malo deformirani. Njima nisu poznata natjecanja
ljepote kao nama jer ih oni ne trebaju, naime svi su lijepi. To je zato jer se pridravaju
moralnih zakona. Na Zemlji ima puno seksualnih odnosa meu roacima, incesta. To se
najvie dogaa u arapskim dravama, gdje jedan mukarac ima vie ena i dvadesetero,
tridesetero ili etrdesetoro djece. Ako se oni raire po svijetu moe se dogoditi da se
braa i sestre opet sretnu i zaljube iako ne znaju da su u srodstvu. Gini na to jako paze i
gledaju da spolnih odnosa meu roacima nema sve do sedmog koljena. Mi takav kodeks
ne slijedimo.
Kako dugo ive Gini?
- Oni koji su nam najblie ive oko dvije tisue godina, a izgledaju kao na
pedesetogodinjak. Mladi Gin, koji je star sto godina, izgleda kao na
petnaestogodinjak.
42
Razlikuje li se vrijeme Zemljana od vremena Gina?

- Da. Vrijeme, kakvo na Zemlji mjerimo, ne vrijedi za svemir. To nije pravo
mjerivo vrijeme, njime si ne moemo pomoi. Vrijeme u stvarnosti miruje, statino je i
vjeno. Mogli bi rei da je bezvremeno. A ne moemo ga zaustaviti. U tom svemiru se
uvijek neto pretvara i stvara. Tako je oduvijek. U svemiru se sve kree naprijed, nita
ne ide nazad. Ono to ne funkcionira, unitava se.
Moete li to rei o nainu ivota Gina?
- Gini koriste 75 posto mozga, ovjek pak samo 3 posto; samo geniji, kao to su
Einstein i Tesla su koristili 10 posto. Moete pretpostaviti na kojem su onda oni nivou.
Standard im je za nekoliko tisua puta vii od naeg. Nisu im poznate vlade, opine i
sline stvari. Sve rade kao jedan i slobodnom voljom. Nije im odreeno kad moraju
raditi. Poznat im je novac, ali ne papirnati ve u dragocjenom metalu. On im ne slui za
bogaenje ve kao jedinica mjere, kao to je to kod nas metar ili litra. Nemaju velike
gradove, radije ive u grupama u manjim mjestima, ali ne u blokovima. Imaju nastambe
s praznim prostorom, samo pritisnu na dugme i pojave se ormari, stolovi. Nemaju
televiziju ve neku napravu koja moe projicirati sliku bilo otkuda pa i sa Zemlje.
Jesu li Zemljani ve doli u sukob s Ginima?
- Gini tvrde da nas nadziru, to se oituje u simbolu bojeg oka u trokutu.
Amerikanci su ve eljeli isprobati atomsko oruje na Mjesecu javnost s tim nije
upoznata ali su ih Gini pomou visoke tehnologije u tome sprijeili. Upozorili su
Amerikance kako nisu gospodari svemira i da Mjesec nije nae vlasnitvo ve da pripada
svim biima. Pa ni Zemlja nije nae vlasnitvo. Ona je samo esti planet u sastavu
njihovih planeta. Zbog toga su napravili esterokraku zvijezdu koja se nalazi i na
svemirskim brodovima. Zemljani to pogreno nazivaju idovskom zvijezdom. Gini su o
zakonima svemira pouavali i Davida.
Za vrijeme hladnog rata izmeu Rusije i Amerike, Amerikanci su u stratosferu
rasuli male ploice od aluminijske folije, da ih Rusi ne bi mogli primijetiti, a one su
uzrokovale smetnje u signalima. Ti su djelii zatim odneseni i u ameriki zrani prostor
pa ih ni jedni ni drugi vie nisu mogli odstraniti. Na kraju su te aluminijske ploice
oistili Gini jer su i njima uzrokovale smetnje.
Koliko su puta Gini ve posjetili Zemlju?
- Svemirski potop je bio prije dvadeset tisua godina. Od tada do danas Gini su na
Zemlji bili sedam puta. I svaki su nas put pouavali moralnim zakonima i zakonima
svemira. Pomijeali su se meu ljude, odjeveni u civilnu odjeu. Kako u prolosti nismo
bili na takvom tehnikom nivou za njih smo bili bezopasni. Danas imamo razna tehnika
pomagala kojima moemo unititi njihova vozila. Ponudili su nam jo jedno rjeenje i
dali ovjeanstvu zadnje upozorenje. Na Zemlji su napravili nekoliko tisua krianaca,
meu njima i s ovjekom, no svakog ovjeka s kojim su napravili klona najprije su
testirali. Oni mogu klonirati, a za svo kloniranje kojim se ljudi bave smatraju da e se
izroditi. ak i ako napravimo najboljeg klona, to e se za oko dvije tisue godina izroditi
ili e nam uzrokovati ogromne tekoe.
43
Je li propast ovjeanstva neumitna? Moemo li je sprijeiti?

- Treba samo potivati moralne zakone. To je deset bojih zapovjedi. Kad bi ih
svi slijedili to bi bilo dovoljno. Deset bojih zapovijedi su Gini dali Mojsiju prije pet
tisua godina na brdu Hore, koje se danas naziva Sinaj. Mojsije je tada kod njih bio
zatvoren u NLO-u etrdeset dana i tamo je bio pouavan. Sada je prvobitnih deset
zapovijedi proireno na esnaest zakona koje su Gini posredovali profesoru Friedlu.
to nalau ti zakoni?
- Zakon ne ubij, recimo, ne odnosi se samo na ljude ve i na ivotinje koje ne
bi smjeli ubijati zbog zabave ili sporta.
Gini ne jedu meso?
- Gini koriste ivotinje iz prirode, a nepoznate su im farme na kojima se ivotinje
hrane hormonima. Priroda im je ista. Na planetima mogu ak i regulirati atmosferske
prilike i utjecati na padaline. Da bi ovjeanstvo izbjeglo propast moralo bi nuno
smanjiti broj stanovnika. Dananja tehnika i znanje su nepotpuni, a zbog oneienja
neba i Zemlje ta tehnika nam unitava prirodu i zdravlje. Morali bi razviti takvu
tehnologiju i tehnika pomagala koja nee tetiti prirodi.
Kada moemo opet oekivati posjetu Gina?
Gini su sada napustili Zemlju. Ponovno e doi tek kroz 2600 godina i to s
istim brodovima. Do tada e njihovim kriancima biti telepatski slane poruke isto kao
to su bile poslane i profesoru Friedlu.
44
INTERVJU SA ENOM REPTILKOM - Lacerta file

Jimmy Bergmana, Vlasnik, vedska.
Uvod
Potvrujem da je sljedei tekst apsolutna istina, a ne djelo fikcije. To su dijelovi
transkripta intervjua koji sam napravio s ne-ljudskim i reptiloidnim biem u decembru
1999. Ovo ensko bie je ve bilo nekoliko mjeseci u kontaktu sa mojim prijateljem (ije
ime je u tekstu dano samo u inicijalima EF). Dozvolite mi da izjavim da sam cijelog
ivota bio skeptik kada su NLO, vanzemaljci i druge uvrnute stvari u pitanju, i pomislio
sam da mi EF govori samo snove ili lane prie, kada mi je priao o njegovom prvom
kontaktu s ne-ljudskim biem "Lacertom". I dalje sam bio skeptian kada sam upoznao
ovo bie 16.decembra prole godine, u maloj toploj sobi u domu mog prijatelja u blizini
grada na jugu vedske, uprkos injenici da sam sada video svojim vlastitim oima da
ona nije ovjek.
Ona mi je rekla i pokazala toliko nevjerojatnih stvari tokom tog sastanka, da ne
mogu vie poriem istinitost njenih rijei.
Ovo nije jo jedan lo NLO rad, koji tvrdi da govori istinu, ali je u stvari samo
fikcija, ja sam uvjeren da ovaj transkript sadri samo istinu, i zbog toga treba ga proitati.
Proveo sam s njom vie od 3 sata, tako da sljedei transkript pokazuje samo skraeni deo
ovog intervjua, jer mi je traila nakon intervjua da se ne objavljuje sve to mi je rekla.
Redoslijed pitanja u ovom prijepisu nije uvijek isti kojim sam ispitivao, tako da ponekad
izgleda pomalo zbunjujue za vas. Nije bilo lako izbrisati sve vane dijelove koje me je
zamolila izbrisati iz transkripta, tako da se izvinjavam za moda neobian raspored. Ja
posjedujem cijeli transkript intervjua (49 strana sa nekim od mojih crtea njenog tijela i
njene opreme) kao i neke trake na kojima imam kompletan razgovor, ali neu otkriti
prije nego to dobijem dozvolu od nje.
Ja u poslati ovaj skraeni oblik jo uvijek fascinantnog dokumenta svojima
etvorici pouzdanih prijatelja iz Finske, Norveke, Njemake i Francuske, i ja se nadam
da e ga prevesti na svoj jezik i na druge jezike, i nadam se da e to vie ljudi moi
proitati i razumjeti prijepis. Ako ga primite, molimo vas poaljite svim svojim
prijateljima putem e-pote ili ga ispite i kopirajte.
Ja tovie tvrdim, da su razne "paranormalne" sposobnosti njene vrste kao to su
telepatija i telekineza (ukljuujui kretanje i ples moje olovku na stolu, bez dodirivanja,
i let jabuke oko 40 centimetara iznad njene ruke) pokazane meni tijekom 3 sata i 6 minuta
sastanka, i apsolutno sam siguran da ove sposobnosti nisu trikovi. Slijedee je sigurno
teko razumjeti i poverovati za nekoga tko je nije upoznao, ali sam stvarno bio u kontaktu
s njenim umom, i ja sam sada potpuno siguran da je sve to je ona rekla tokom razgovora
apsolutna istina o naem svijetu.
Naalost, kada proitate cijeli transkript i (mnogo vie), ovaj moj vrlo skraeni
oblik daje utisak da sve to sam napisao zvui suvie nevjerojatno da bi bilo istinito, da
45
sve vie zvui kao loa pria znanstvene fantastike s TVa ili bioskopa, i imam sumnju
da e itko vjerovati mojim iskustvima. Ali ona su istinita, vjerovali vi u to, ili ne. Ne
mogu oekivati od vas da poverujete mojim jednostavnim rijeima bez dokaza, ali ne
mogu vam dam taj dokaz. Molim vas da proitate transkript i mislite o tome, i moda
ete vidjeti istinu u ovim rijeima.
Bie novog sastanka izmeu mene i nje (ponovo, u istoj kui u vedskoj) 23.
travnja 2000. i ona mi je obeala da e mi moda dati neke dokaze za svoje postojanje.
U meuvremenu prikupljam pitanja koja u joj tada postaviti. Moda mi da dozvolu da
otkrijem vie dijelova koji nedostaju u transkriptu i o narednom ratu.
ili ne, ali to ne daje neku vanost (ali nadam se da ete povjerovati.)
Ole K.
Prepis intervjua (skraena verzija)
16.decembar1999.
Pitanje: Prije svega, tko ste i to ste Vi?
Da li ste vanzemaljske vrste, ili se vae porijeklo moe pronai na ovoj planeti?
Odgovor: Kao to moete vidjeti svojim oima, ja nisam ljudsko bie kao Vi, i da
budem iskrena, nisam pravi sisar (uprkos mojim dijelom sisarski tjelesnim funkcijama,
koje su rezultat evolucije).
Ja sam reptilsko ensko bie, pripadam vrlo staroj reptilskoj rasi.
Mi smo izvorni Terrani (Zemljani), i ivimo na ovoj planeti milionima godina.
Mi se pominjemo u verskim spisima kao to je vaa hrinska Biblija i mnogi od
drevnih ljudskih plemena su bili svjesni naeg prisustva i poklanjali nam se kao
Bogovima, na primjer, Egipani i Inke, i mnogo drugih starih plemena. Vaa hrianska
vera je pogreno prikazala nau ulogu u vaem stvaranju, tako da smo se spominjali kao
"zla zmija" u spisima. Ovo je pogreno. Vaa rasa je genetski inenjering vanzemaljaca
i bili smo samo manje ili vie pasivan posjetitelj ovog ubrzanog procesa evolucije.
Morate znati (neki od vaih znanstvenika ve pretpostavljaju ovo) da je Vaa vrsta
evoluirala prirodno potpuno nemoguom brzinom u roku od samo 2 do 3 milijuna
godina. Ovo je apsolutno nemogue, jer evolucija je mnogo sporiji proces ako je
prirodna, ali vi niste razumjeli ovo. Vae je stvaranje vetako i uraen je genetski
inenjering, ali ne od strane nas, nego jedne druge vanzemaljske vrste. Ako mene pitate,
da li sam vanzemaljac na svojoj planeti, moram odgovoriti da nisam. Mi smo maternji
Terrani. Imali smo i neke kolonije u Sunanom sustavu, ali potiemo s ove planete. To
je u stvari naa planeta, a ne vaa - to nikada nije bila vaa.
Pitanje: Moete li mi rei svoje ime?
Odgovor: To je teko, jer ljudski jezik nije u stanju da ga ispravno izgovarati (a i
pogreno izgovaranje naeg imena je vrlo uvredljiv za neke moje vrste) Na jezik se
dosta razlikuje od Vaeg. Ali moje ime je-probau vam rei sporije koritenjem vaeg
ljudskog pisma-neto kao "Sssshiaassshakkkasskkhhhshhh" sa veoma, veoma jakim
izgovorom glasova "SH" i "K". Mi nemamo vie imena i prezimena kao vi, nego samo
jedno jedinstveno ime, ali koje je podijeljeno i karakterizira nain govora, i koje se ne
46
daje djeci (ona imaju svoja deja imena), ali samo posebnim postupkom u
adolescentnom uzrastu za vrijeme bilo vjerskog ili znanstvenog " prosvjetljenja "ili
svijesti'' (kao to bi ga vi nazvali). Bila bih vam zahvalna da ne pokuavate izgovorite
moje pravo ime ljudskim jezikom. Molim vas, zovite mi "Lacerta", ovo ime uglavnom
koristim kada sam meu ljudima i kada razgovaram s njima.
Pitanje: Koliko ste stari?
Odgovor: Mi ne mjerimo vrijeme kao vi u astronomskim godinama i obrtnjem
zemlje oko sunca, jer obino ivimo ispod povrine nae planete. Nae mjerenje vremena
ovisi od periodinih povratnih ciklusa Zemljinog magnetskog polja i sukladno ovim
(rekao SBiH vaim brojevima) ja sam danas-dozvolite mi da izraunam -57.653 ciklusa
stara. Dostigla sam fazu svoje zrelosti i moju svijest prije 16.337 ciklusa (ovo je vrlo
znaajan datum za nas) Prema vaoj skali ljudskog vremena imam oko 28 godina ..
Pitanje: to je va zadatak? Imate li "posao" kao mi?
Odgovor: Da kaem to vaim rijeima: Ja sam radoznao student socijalnih
ponaanja vae vrste.
Zato sam ovdje, i razgovaram s vama, zato sam otkrila svoju pravu prirodu EF-u,
i sada vama, i zato sam vam dala sve te tajne informacije, i zato u pokuati iskreno
odgovoriti na sva pitanja s viih listova papira. Ja u vidjeti kako reagirate, kako drugi
vae vrste reagiraju. Ima toliko laova vae vrste na ovoj planeti koji tvrde da znaju istinu
o nama, o NLO-ima, o vanzemaljcima i tako dalje, i neki od vas vjeruju njihovim laima.
Zanima me da vidim kako e reagirati vaa vrsta ako izjavite istinu (koju u vam sada
rei) javno. Ja sam sasvim sigurna da e svatko od vas odbiti da vjeruje mojim rijeima,
ali se nadam da grijeim, jer treba da razumijete ako elite opstanete u narednim
godinama.
Pitanje: Proitao sam vau punu izjavu (koju ste dali EF) o tome, ali moete li mi
dati sad samo kratak odgovor: da li su NLO stvarni letei objekti pilotirani od strane
vanzemaljaca, ili da li oni pripadaju vaoj vrsti?
Odgovor: Neki primijeeni NLO-i - kako ih vi zovete - pripadaju nama, ali veina
ne. Veina "misterioznih" leteih objekata na nebu nisu tehnoloki ureaji, ve
uglavnom pogrena tumaenja prirodnih pojava koja vai znanstvenici nisu razumjeli
(kao spontane plazma rakete visoko u atmosferi). Ipak, neki NLO-i su stvarna letilica
bilo vae vrste (osobito vae vojne) bilo druge vrste vanzemaljaca ili na kraju naa (ali
manjina spaenih zaista pripada nama, jer smo generalno veoma paljivi sa pokretima u
atmosferi i imamo posebne naine da sakrivam nae brodove .) Ako ste proitali izvjee
o vienju metalik svjetlo sivog cigare-cilindrinog oblika objekt duine-postoje razliite
vrste-dozvolite mi da kaem izmeu 20 i 260 vaih metara i ako je ovaj objekt zujao
veoma dubokim zvukom i da li bilo 5 svjetlo crvenih svjetala na metalnoj povrini cigare
(jedna na vrhu, jedna u sredini, dvije na kraju) onda je vjerojatno da je netko od vas vidio
jedan od naih brodova i to znai da je bio djelomino ili defekt ili netko od nas nije bio
dovoljno oprezan. Mi takoer imamo vrlo malu flotu letjelica oblika diska, ali NLO-i
pripadaju obino izvanzemaljskim vrstama.
47
Trokutasti NLO-i pripadaju uglavnom vaoj vojsci, ali oni koriste tehnologiju
stranaca da ih naprave. Ako zaista elite pokuate vidite i jednu od naih letjelica, trebali
biste baciti pogled na nebo iznad Arktika, Antarktika i iznad unutarnje Azije (posebno
preko tamonjih planina.)
Pitanje: Imate li poseban simbol ili neto slino s im moemo prepoznati vau
vrstu?
Odgovor: Imamo dva velika simbola koja predstavljaju nae vrste.
Jedan (vie drevni) simbol je plava zmija sa etiri bijela krila na crnoj pozadini
(boje imaju vjerska znaenja za nas). Ovaj simbol su koristili odreeni dijelovi mog
drutva, ali to je danas veoma rijetko, vi ljudi ste ih kopirali vrlo esto u starim spisima.
Drugi je simbol mistino bie koje bi vi nazvali "zmaj" u obliku kruga sa sedam
bijelih zvijezda u sredini. Ovaj simbol je mnogo vie uobiajen danas. Ako vidite da
jedan od ovih simbola na cilindrinim letjelicama koje sam opisala u mom prethodnom
odgovoru ili na nekoj podzemnoj instalaciji, ova stvar ili mjesto u regiji pripada
definitivno nama (i ja bih vam savjetovala otii odatle to je prije mogue.)
Pitanje: Sedam zvijezda u drugom simbolu kojeg ste spomenuli, oznaavaju li
Plejade?
Odgovor: Plejade? Zapravo ne, sedam zvijezda su planeti i prirodni sateliti i oni
su simbol za sedam naih bivih kolonija u Sunevom sustavu. Zvezde su prikazane na
plavoj pozadini, a krug zmaja oznaava oblik Zemlje. Sedam bijelih zvijezda
podrazumijevaju Mjesec, Mars, Veneru i 4 mjeseca Jupitera i Saturna, kolonizirali smo
ih u prolosti. Dvije kolonije nisu vie u uporabi i naputeni su, tako da 5 zvjezdica bi
bilo taanije.
Pitanje: Budui da mi niste dopustili da fotografiem-to bi moglo koristiti da
dokaem vae postojanje i istinitost ove prie?
Moete li detaljno opisati sebe?
Odgovor: Ja znam da bi pomoglo da dokae autentinost tog razgovora, kad bi
mogli me slikate.U suprotnom, ljudi su veoma skeptini (to je dobro za nas i za vrste
vanzemaljaca koji djeluju u tajnosti na ovoj planeti), tako da ak i ako biste imali takve
fotografije, mnogi vae vrste bi rekli da su prijevara, da sam samo maskirana ljudska
ena ili neto slino (to bilo vrlo uvredljivo za mene) morate razumijete da vam ja ne
mogu dati doputenje snimati mene ili moju opremu .. Za ovo ima mnogih razloga, o
kojima ne elim razgovarati s vama dalje, ali jedan od razloga je praenje tajnosti naeg
postojanja, drugi razlog je vjerski. Ipak, imate dozvolu da crtate moj izgled i moju
opremu koju ti mogu pokazati kasnije. Takoer moete pokuati me opisati, ali sumnjam
da e drugi vae vrste moi zamisliti moj pravi izgled samo iz jednostavnih rijei, jer
automatsko poricanje postojanja reptilnih vrsta i generalno inteligentnih bia, koja nisu
vi, je dio programa vaeg uma.
Evo, ja u pokuati. Zamislite tijelo normalne ljudske ene i imate na prvi pogled
dobru zamisao mog tijela. Kao i vi, imam glavu, dvije ruke, dvije ake, dvije noge i dva
stopala, a i proporcije mog tijela su kao vae. Poto sam ensko imam dvije dojke (unato
48
naem reptilskom porijeklu, poeli smo da dajemo mlijeko naim bebama tijekom
procesa evolucije, ovo se dogodilo prije oko 30 milijuna godina, jer je to najbolja stvar
za odravanje mladih u ivotu. Evolucija je to uradila za vae vrste ve u doba dinosaura,
a malo kasnije-i za nae. To ne znai da smo sada pravi sisari), ali grudi nam nisu toliko
velike kao one ljudske ene i njihova veliina obino je jednaka za sve enske moje
vrste. Vanjski reproduktivni organi su za oba pola manja od onih ljudskih, ali su vidljivi,
i oni imaju iste funkcije kao kod vas (drugi dar evolucije nae vrste).
Moja koa je uglavnom zeleno-be boje - vie blijedo zelene - i mi imamo neke
are smee nepravilnih toaka (svaka toka je veliine 1 do 2 cm) na naoj koi i naem
osobi (obrasci se razlikuju za pola, a ene imaju vie, osobito na donjem tijelu i licu).
Moete ih vidjeti u mom sluaju, kao dvije linije preko obrva kako prelaze moje elo,
na moj obraz i na moju bradu. Moje oi su malo vee od ljudskih oiju (iz tog razloga
moemo vidjeti bolje u mraku) i obino dominiraju velike crne zjenice, koje su okruene
s malim svjetlo-zelene duica (mukarci imaju tamno-zelene duice) zenica je prorez i
moe promijeniti svoju veliiu od male crne linije na iroko otvoren jajasti oval, jer je
naa mrenica veoma lagana i osjetljiva i zenica mora prati. Imamo vanjske krune ui,
ali one su manje i ne tako zaobljene kao vae, ali bolje ujemo, jer su osjetljivije na zvuk
(moemo uti i iri zvuni opseg). Tu je mii ili "poklopac" preko uiju koji mogu u
potpunosti da ih zatvore (recimo pod vodom). Nos nam je vie zaotrena iu obliku je
slova V krivei se izmeu nozdrva, to nam omoguuje da "vidimo" temperaturu.
Prilino smo izgubili ovu sposobnost, ali i dalje moemo osjetiti temperaturu puno bolje
sa ovim "tijelom". Nae su usne istog oblika kao i vae (enske malo vee od onih
mukih), ali braon boje i nai zubi bijeli i vrlo jaki i malo dui i otriji od vaih mekih
zuba sisavaca. Mi nemamo raznih boja kose kao vi (ali postoji tradicija da se boji dlaka
u razliitim uzrastima) i originalna boja je nalik moje zelenkasto-braon. Nae dlake su
deblje i jae od vaih i veoma sporo rastu. Pored toga, glava je jedini dio naeg tijela
gdje imamo dlake. Nae tijelo, ruke i noge su slini po obliku i veliini s vaima, ali je
drugaije boje (zeleno-be, kao i osoba) i razmjerno je na butinama (iznad koljena) i
nadlakticama (iznad lakta). Naih pet prstiju je malo due i tanje od ljudskih prstiju i
naa koa na dlanu je ravnija, tako da mi nemamo kao vi linije nego opet kombinaciju
strukture koe i braon toaka (oba spola imaju toke na dlanu), a mi nemamo otiske
prstiju kao vi . Ako dodirnete moju kou, osjetit ete da je meka od vae dlakave koe.
Postoje mali otri rogovi naopaka od oba srednja prsta. Nokti su siva i openito dui od
vaih. Vidi da mi nokti nisu toliko dugi i okrugli na vrhu. To je zato to sam ensko.
Mukarci imaju otre nokte duine ponekad 5 ili 6 vaih centimetara. Sljedea znaajka
je veoma razliita od vaeg tijela i dio je naeg reptilskog porijekla: ako dodirujte zadnji
dio mog gornjeg dijela tijela osjetit ete tvrdu kotanu liniju kroz moju odjeu. Ovo nije
moje kraljenica nego vrlo teko oblikovana spoljna matrica-ploa od koe i tkiva nakon
koja prolazi tono pored nae kraljenice od glave do kuka. Postoji izuzetno veliki broj
ivaca i velikih krvnih ila u ovoj ploi (koji su oko dva ili tri centimetra dugi i veoma
osjetljivi na dodir - to je razlog zato uvijek imamo problema da sjedimo u stolicama sa
49
naslonima kao to su ove stolice) Glavni zadatak ove male ploe (pored uloge u
seksualnosti) je jednostavno nae reguliranje tjelesne temperature i ako sjedimo na
prirodnom ili umjetnom suncu, ove ploe postaju pune krvi i sudovi postanu iri pa je
sunce u stanju zagrije nau reptilsku krv (koja cirkulira kroz tijelo i kroz ploe) za mnogo
stupnjeva i to nam daje veliko zadovoljstvo.
to se jo razlikuje od vae vrste?
Oh, nemamo pupak, jer smo roeni na drugaiji nain od vas sisaraa. Druge
vanjske razlike od vae vrste su male i mislim da ih ne treba spominjati sve sada, jer
veina njih nije vidljiva ako smo obueni. Nadam se da je opis moga tijela je bio
dovoljno detaljan. Ja bih Vam savjetovala da napravite neke crtee.
Pitanje: Koju vrstu odjee ti uglavnom nosi? Pretpostavljam da to nije nain na
koji se obino odijeva?
Odgovor: Ne, nosim ovo ljudska svakodnevna odijela - samo kad sam meu
ljudima. Da budem iskrena, to za mene nije ba ugodno da nosim takve uske stvari, i
uvijek je veoma neprijatno osjeanje. Ako smo u vlastitoj kui (ovo znai da smo u naoj
podzemnoj kui) ili u naim velikim vetakim sunanim podrujima, i ako smo zajedno
s drugima bliskim naem imenu, u neposrednoj blizini, obino smo goli. Je li to okantno
za vas?
Kada smo u javnosti i, zajedno s mnogim drugima moje vrste, mi nosimo vrlo
iroku i laku odjeu od mekog tankog, svijetlog materijala. Rekla sam ti da su mnogi
dijelovi naeg tijela veoma osjetljivi na dodir, to uglavnom te male tablice pozadi, pa ne
moemo se ugodno osjeamo u uskoj odjei, jer mogu da nas bole. Mukarci i ene esto
nose istu vrstu odjee, ali su drugaije boje za oba pola.
Pitanje: Rekla si "ostali bliski tvom imenu". Misli vae obitelji?
Odgovor: Ne, ne ba. Vi bi ih nazvali "obitelj", ali s ovom rijei znai samo oni
vae vrste koji vam pripadaju genetski zajedno, kao otac, majka i dijete. Kao to sam
rekla ranije, imamo vrlo teko i jedinstveno ime. Dio izgovora tog imena je apsolutno
jedinstven i ne postoji nitko drugi s istim imenom, ali dio tog imena (srednji dio) se
izgovara na nain koji govori drugima kojoj "obitelji" (moram koristiti tu rije, jer
nemate pravu u svom posluitelju) pripadate . Ovo ne znai da su svi u toj grupi genetski
povezani s vama, jer su ove grupe obino veoma velike i sadre izmeu 40 i 70 nas. Ova
grupa obino ukljuuje i vae genetske odnose - osim jednog od njih koji je odluio ovu
grupu ostavi - i vaa veza s ocem i majkom je esto najjaa.To bi bilo isuvie teko za
mene da ti objasnim sada na vrlo stari drutveni sastav, koji je vrlo sloen, i bilo bi
potrebno mnogo vremena samo za osnovne stvari. Moda moemo se vidimo jo jedan
put i mogu vam dati detaljne opise svih ovih stvari.
Pitanje: Da li imate rep, kao obini gmazovi?
Odgovor: Da li ste ga vidjeli ? Ne, mi nemamo vidljiv rep.
Ako pogledate na skelet, postoji samo mala zaobljena kost na kraju nae
kraljenice iza zdjelice. To je beskorisni zakrljali rep naih predaka, ali nije vidljiv
izvana. Oh, nai embrioni imaju rep tijekom prvih mjeseci razvoja, ali ovaj rep nestane
50
prije nego to se rode. Rep ima smisla samo za primitivne vrste koje pokuavaju hodaju
na dvije noge i moraju da odravaju ravnoteu s repom, ali na skelet se promijenio
tijekom evolucije i naa kraljenica je skoro u istom obliku kao i tvoja, tako da nam ne
treba rep da bi stajali na nogama.
Pitanje: Rekli ste da ste roeni na drugaiji nain od nas. Da li polaete jaja?
Odgovor: Da, ali ne kao vae ptice ili primitivni gmazovi. Zapravo, embrion raste
u proteinskoj tekuine unutar utrobe majke, ali isto tako postoji u obliku jajeta, ali vrlo
tanke ljuske oko njega, koje ispunjava cijelu utrobu. Embrion unutar ove ljuske je
potpuno neovisan od tijela majke, i ima sve supstance potrebne da se razvije unutar ove
ljuske. Tu je isto tako vrpca kao vaa pupana vrpca koja je povezana s tokom
skrivenom iza lene ploe. Kad beba treba da se rodi, cijelo jaje se pritisne preko vagine
pokrivene ljigavom proteinskom supstancom i beba izie iz ovog mekog jajeta nakon
nekoliko minuta. Ova dva roga na naim srednjim prstima bebe instinktivno koriste
probiti ljusku jajeta da udahnu po prvi put. Nai mladi nisu toliko veliki kao vae bebe
kada se rode, oni su izmeu 30 i 35 vaih centimetara dugi, jaje je duine oko 40 cm
(ovo je zato to je naa vagina manja od ljudske) ali mi izrasta u normalnu veliinu od
1,60 do 1,80 metara.
Pitanje: to je s vaom tjelesnom temperaturom? Ti si rekao da uivate da leite
na suncu. Kakav ono ima efekt na va organizam.
Odgovor: Mi nismo sisari, i kao gmazovi, naa tjelesna temperatura zavisi od
temperature naeg okruenja. Ako dodirne moju ruku, ti e moda osjetiti da je
hladnija od tvoje, jer naa normalna tjelesna temperatura iznosi oko 30 do 33 stupnja
celzijusa. Ako sjedimo na suncu (pogotovo goli i sa nizom malih ploa straga na suncu)
nae tjelesne temperature mogu porasti za 8 ili 9 stupnjeva u roku od nekoliko minuta.
Ovo izaziva porast proizvodnje mnogih enzima i hormona u naem tijelu, nae srce i
mozak i svaki organ postaje aktivan i osjeamo se tada vrlo, vrlo dobro. Vi ljudi samo
uivate biti na suncu, ali za nas to je najvee zadovoljstvo koje moete zamisliti (moda
kao to su vaa seksualna uzbuenja) Mi takoe uivamo u kupanju u veoma toploj vodi
ili drugim tekuinama da bi poveali nau temperaturu tijela. Ako smo po nekoliko sati
u sjeni, naa temperatura see do 30 do 33 stupnjeva, to nam ne moe nakoditi, ali se
osjeamo puno bolje na suncu. Imamo vetaki osunane sobe u podzemlju, ali ovo nije
isto za nas kao pravo sunce.
Pitanje: ta jedete ?
Odgovor: Uopteno, razne stvari kao vi: meso, voe, povre, specijalne vrste
gljiva (iz podzemnih farmi) i druge stvari. Takoer moemo pojesti i svariti neke
supstance koje su otrovne za vas. Osnovna razlika izmeu vas i nas je - da mi moramo
jesti meso, jer su naem tijelu potrebni proteini. Mi ne moemo da ivimo u potpunosti
kao vegetarijanci, kao vaa rasa, jer bi nae varenje prestalo s radom, i mi bi umrli nakon
nekoliko nedjelja ili moda mjeseci bez mesa. Mnogi od nas jedu sirovo meso, i druge
stvari koje bi bile odvratne za vas. Ja osobno volim kuhano meso i povrinske plodove
kao to su jabuke ili narane.
51
Pitanje: Moete li mi rei neto o istoriji i evoluciji vae vrste?

Koliko je stara vaa vrsta? Da li ste evoluirali od primitivnih gmazova, kao to je
ovjek evoluirao od majmuna ?
Odgovor: Ovo je veoma duga i sloena pria i svakako da e Vam zvuiti
nevjerojatno, ali je istina. Pokuau da vam objasnim u kratkim crtama.
Pre oko 65 miliona godina, mnogi od naih predaka, rase dinosaura, umrlo je u
velikoj globalnoj kataklizmi. Razlog za to razaranje nije bio prirodna katastrofa - kao
utjecaj asteroida to naunici pogreno veruju - ve rat izmeu dvije neprijateljske
vanzemaljske grupe, koje su zauzele mjesto u orbiti i atmosferi vae planete. Prema
naem ogranienom znanju o ranim danima ovog globalnog rata, to je bio prvi rat
vanzemaljaca na planeti Zemlji, ali to definitivno nije bio zadnji (i budui rat dolazi
uskoro, dok je "hladni rat" - kao to ga zovu - izmeu vanzemaljskih grupa, u toku je
posljednjih 73 godine na vaoj planeti). Protivnici u ovom ratu pre 65 milijuna godina,
su bile dve napredne vanzemaljske vrste, ija su imena ponovo neizgovorljiva za vae
jezike.
Ja sam u stanju da ih izgovorim, ali to e vas zaboleti u uima ako vam kaem
imena na izvorni nain. Jedna rasa je bila humanoidna vrsta kao vi (ali mnogo starija) i
bila je iz ovog univerzuma, iz Sunevog sustava u zvijeu zvijezda koje vi zovete
"Prokion" danas u vaim mapama. Druga vrsta - o kojoj mi ne znamo toliko - bila je
reptilska vrsta, ali oni nemaju veze s naom vrstom, jer smo se mi razvili bez vanjskog
utjecaja (osim uspjene manipulacije vlastitog gena od strane nas. Vie o tome kasnije.)
Napredna vrsta reptila nije dola iz ovog univerzuma, ve iz drugog.
Vai znanstvenici nisu zaista shvatili istinsku prirodu univerzuma, zbog vaeg
neloginog uma nisu u stanju da vide najlake stvari, i oslanjaju se na pogrenu
matematiku i brojeve. Ovo je deo genetskog programiranja vae vrste o emu u kasnije.
Dozvolite mi da kaem da ste skoro daleko od razumijevanja univerzuma, kao to ste
bili prije 500 godina. Da koristim termin koji ete moda razumjeti: druge vrste ne dolaze
iz ovog univerzuma ve iz drugog "mjehura" u peni omniuniverzuma.
Ti bi to nazvao moda drugom dimenzijom, ali to nije prava rije da se ispravno
opisati (usput, termin dimenzija je openito pogrean onako kako ga vi razumijete).
injenica koju treba zapamtiti je da su napredne vrste u mogunosti da "idu" izmeu
mjehuria koritenjem - kao to biste vi nazvali - kvantne tehnologije i vremenskih
tunela -portala, a ponekad i posebnim nainima samo uz upotrebu svog uma (moja vrsta
je imala tako napredne mentalne sposobnosti u odnosu na vau vrstu, ali nismo u
mogunosti materijalno zategnemo mjehur bez tehnologije, ali i druge aktivne vrste
vanzemaljaca na ovoj planeti su to u stanju, i ako ovo vam izgleda kao magija kao to je
i vaim precima.)
Idemo natrag na nau vlastitu istoriju:
Prva humanoidna vrsta bili su kolonisti sa Prokiona, i oni su stigli na Zemlju oko
150 godina prije Reptila, i izgradili su neke kolonije na bivim kontinentima. Postojala
52
je velika kolonija na kontinentu koji vi danas zovete "Antarktik" i jo jedan na kontinentu

koji vi danas zovete "Azija". Ovi ljudi su ivjeli zajedno sa ivotinjama, poput
Sirijanaca, na planeti, bez problema.
Kada su napredne Reptilne vrste stigle u ovaj Sunev sastav, humanoidni kolonisti
s "Prokiona" pokuavali komunicirati mirnim putem, ali nisu bili uspjeni, i globalni rat
je poeo u roku od nekoliko mjeseci. Morate razumjeti da su obe vrste bile zainteresirane
za ovu mladu planetu, ne zbog njene botanike i nerazvijenih vrsta, ve samo jednog
razloga: sirovine, naroito bakra.
Da biste razumjeli taj razlog, morate znati da je bakar vaan materijal za neke
napredne vrste (ak i danas) zato to je - zajedno s nekim nestabilnim materijalima bakar sposoban za stvaranje novih stabilnih elemenata ako se izazive visoko
elektromagnetsko polje, s visokim nuklearnim zraenjem polja, da bi se proizveo
prelazak fluktuirajueg polja. Fuzija bakra s drugim elementima u takvom magnetnogm
zraenju terena-komore moe proizvesti polje specijalnih snaga prirode koje je vrlo
korisno za razliite tehnoloke zadatke (ali osnova za to je izuzetno kompleksna formula
koju niste u stanju da otkrijete zbog ogranienja vaeg jednostavnog uma). Obje vrste
eljele su imati bakar planete Zemlje i zbog toga su se borile u ne tako dugom ratu u
svemiru i orbiti. inilo se da humanoidna vrsta pobjeuje tijekom prvog razdoblja, ali u
posljednjoj bitci, Reptili su odluili iskoristiti mono eksperimentalno oruje - posebna
vrsta fuzije bombe koja je trebala da uniti oblike ivota na planeti, ali ne bi trebalo
nakoditi dragocjenim sirovinama i bakru.
Bomba je bila ispaljena iz svemira, i aktivirana na deo vae planete, koju nazivaju
"Srednjai Amerika" danas.
Poto je aktivirana u okean, proizvedena je nepredvidiva fuzija vodika, i efekt je
bio mnogo jai nego to su oekivali Reptili..
Smrtonosna zraenja, nad-fuzija-proizvodnja kisika, unitenje razliitih
elemenata,dovelo je do "nuklearne zime" za skoro 200 godina. Rezultat - Veina
Humanoida je umrla, a Reptili su iizgubili interes za planetu posle toga. za nekoliko
godina (ak i za nas) iz nepoznatih razloga - moda zbog zraenja.
Planeta Zemlja je ponovo pusta, i ivotinje na povrini su izumrle. Uzgred, jedan
rezultat fuzije pada bombe je - Iridij.
Vai ljudski znanstvenici danas vide koncentracije Iridija u zemlji, kao dokaz za
pad asteroida koji je ubio dinosaure.
To nije tano, ali kako bi ste vi znali da nije?
Pa, veina dinosaura je izumrla (nisu svi od detonacije, ali u loim uslovima koji
su nastali poslije rata, posebno od nuklearne zime i jeseni). Skoro svi dinosauri i reptili
su bili mrtvi u roku od narednih 20 godina ...
.Neki od njih, posebno oni u okeanima, bili u stanju preivjeti sljedeih 200 do
300 godina, ak i u ovom promenjenom svijetu , ali i ove vrste su izumrle, jer se klima
nije promijenila.
53
Nuklearna zima se zavrila nakon 200 godina, ali je bilo hladnije na zemlji nego
ranije. Unato kataklizmi, neke vrste su bile u stanju preivjeti: ribe (poput ajkula), ptice,
neki sisari, razne reptili (kao krokodili) ...
I tu je bila svojevrsna mala, ali napredna vrsta dinosaura koja se razvila zajedno s
posljednjm velikim ivotinjama reptilia, iz podgrupe koju vi danas zovete Tiranosaur.
Ovaj novi reptil je hodao na dve noge, i izgledao je malo kao rekonstrukcija
Iguanodona (nastao je u ovoj obitelji), ali je bio manji (oko 1,50 metara visok) s nekim
humanoidnim karakteristikama, promjenih kosti lobanje i veim mozgom, ruku s palcem
koji je u stanju zgrabiti stvari, drugaijim organizmom i varenjem, naprednih oiju u
sredini glave, i to je najvanije, .. s novom i boljom modanom strukturom.
Ovo je bio na direktan predak.
Kosmiki pogled - kako su Reptoidi stvoreni
Ova Svesnost ukazuje da sa kosmikog stanovita svi entiteti su aspekti ove
Svesnosti, bez obzira da li su stranci na ovoj Zemlji, ili stanovnici ove Zemlje, ili da li
su sa drugih planeta ili sistema, ili drugih ravni postojanja; svi su aspekti Univerzalne
Svesti, svesti koja obitava u svim stvarima kroz ceo Univerzum.
Ova Svesnost ukazuje da kada je svest poela da se deli, svaki fragment je uzeo
svoj jedinstveni izgled. Mnogi od ovih fragmenata su se zatim delili dalje, i stvarali
velike brojeve fragmentovanih bia slinih jedni drugima. Ostali fragmenti originalne
grupe podelili su se u mnogobrojne fragmente, stvarajui ogroman broj drugih bia, koja
imaju drugaije osobine, drugaije od prve podeljene grupe.
Na primer, oni reptilskog tipa i oni ljudskog tipa nastali su od razliitih fragmenata
svesti. Ova Svesnost ukazuje da u smislu polarnosti,kao to je magnetna ipka, pozitivni
pol na jednoj strani i negativni pol na drugoj; ako bi ova ipka bila napravljena od
svetlosti ili svesti i ako bi se jedan kraj te ipke razvijao bre od drugog on bi postao
glava a sporiji bi postao rep. Sada, ako bi pozitivni deo ipke postao glava to bi
rezultovalo drugaijim biem nego kada bi negativni deo postao glava.
Ova Svesnost govori o uslovima na molekularnim nivoima, takoe o uslovima na
galaktikim i zvezdanim nivoima i o uslovima na univerzalnim nivoima; da svako bie
koje je stvoreno ima pozitivnu i negativnu stranu, i jedna je dobila vie energije nego
druga. Pozitivna strana, ako dobije vie energije, postaje glava, ili negativna strana, ako
dobije vie energije, postaje glava.
Reptoidi su roeni iz negativnog dela takve polarizovane energije a sisari su
roeni iz pozitivne strane takvih energija. Tako vidite da maka sa maijim oima ima
odreene kvalitete sline onima koje imaju Reptoidi i Sivi dok pas sa svojim okruglim
oima i zenicama ima odreene kvalitete i facijalne karakteristike vie sline ljudskima.
Naravno, majmuni i antropoidni tipovi su ak blii ljudskom obliku i formi a zmije i
reptili su blii Reptoidnim formama i oblicima. Ova Svesnost ukazuje da su mnogi
entiteti uslovljeni da veruju da je ovek evoluirao od ivotinje; da su energije evolucije
dole iz ivotinja dovele do stvaranja oveanstva, ljudske vrste.
54
Ova Svesnost predlae da je u osnovi bilo naopako; da su iz svesti doli zraci

energije, podeljeni kao u prizmi, gde se svetlost razbila u razne boje i sama svetlost nosi
svest, jedinstvenu svojoj sopstvenoj vibraciji i boji, onda je opet poela da se deli,
stvarajui dalje aspekte bia, koja su se opet podelila, nosei dalje aspekte bia, iji su
se aspekti opet podelili i nastavili tako u beskonano...
Ova Svesnost ukazuje da su ivotinje odbaene od svesti ljudi i drugih viih bia,
i da su podele u svesti koje su se desile kada je dolo do velokog praska svesti, stvarajui
sve refleksije koje su se sve vie fragmetovale. Dakle, Kreatori, Kreator je bila Svest, ali
su Bogovi koji su uzeli oblik bili delimino sledei aspekt toga Kreatora, i onda su dole
biljke i ivotinje, koje su usledile kako se svest dalje delila i fragmentovala.
Darvinova teorija je naopaka
Ova Svesnost ukazuje da je Darvinova teorija, po kojoj je sve poelo ovde
negde, sa velikim brojem atoma koji se spajaju u molekule, zatim u ive elije koje se
dele i postaju vea elijska stvorenja, eventualno evoluirajui u male amebe i dalje
evoluirana bia, jednostavno naopaka od stvarnog stvaranja.
Ova Svesnost ukazuje da su se humanoidni tipovi pojavili blizu Poetka, ak pre
nego to su postojale biljke ali ove kreacije se nisu krenule ka formi, u nivoe denziteta
fizike forme sve dok nije prolo dosta vremena, nakon velikog praska svesti kada je
zapoeo proces hlaenja, u smislu da su vibracije usporile dosta kako bi stvorile fluks
energije koji moe biti klasifikovan kao fizika forma.
Ova Svesnost ukazuje da je ak fizika forma koju vi prepoznajete solidna jedino
za vau percepciju, nivoe vae percepcije. Mogue je da ako bi ste preli u druge
frekvencije vi bi ste proli kroz fizike oblike, a da vas oni ne zaustave. Da ste u takvoj
frekvenciji bilo bi isto i za vas.
Ova Svesnost ukazuje da stoga, u ovom smislu, Reptoidi potiu od drugaijeg
zraka nego to je onaj od koga ljudi, ili druga stvorenja ili kreatori i zbog toga tee tome
da su inkompatibilni. Ljudi bi bili veoma uznemireni kada bi videli Reptoida a Reptoid
bi gledao na oveka kao na neto privremeno vredno njemu samom. Ova Svesnost
ukazuje da pored ovoga treba razumeti da je fragmentacija koja je zapoela sve takoe
propraena principima fizike principi svetla i svesti univerzalne prirode koji nee
dozvoliti da poreklo i izvor jedne kreacije budu totalno zaboravljeni.
Ova Svesnost ukazuje da emtiteti mogu da imaju oseaj jedinstvenosti svih stvari,
shvatajui da je sve jedno a da i dalje budu pojedeni od strane aspekta svesti u smislu da
njihova forma bude progutana od strane forme koja je stvorena iz drugog aspekta svesti.
Ova Svesnost ukazuje da duhovno prepoznavanje jedinstvenosti, ne garantuje da
e svi ostaviti sve na miru. Jednostavno priznaje da forme nisu ultimativna realnost, i da
je ultimativna realnost ono to je stvarno bitno. Ova Svesnost ukazuje da moete da se
uhvatite za svoj sopstveni oblik i individualnost i formu koliko god hoete, ali vas to
nee spreiti da izgubite tu formu. Ono to je zaista vano jeste da prepoznate da vaa
svest je vena i traje zauvek, i da je svest univerzalna i da moete da se drite univerzalne
svesti, bez obzira ta se deava vaoj formi.
55
To je kao to je Kapila mislio:

Moete biti drvo na obali ili moete biti reka. Ako ste drvo na obali moe vas
odneti voda. Ako ste obala moete erodirati. Ako ste reka nastavljate dalje i dalje. Ako
ste fiziko telo ono moe biti poseeno i odneto vremenom. Ako ste obala informacija
koja sadri znanje i mudrost, stvari koje su vam vane, moete biti erodirani i odneti
vremenom; ali ako ste svest, Univerzalna Svest, i identifikujete sebe sa Univerzalnom
Svesti, onda ta god da se dogodi telu ili vaem znanju ima mali znaaj to se tie vaeg
bia jer ete izdrati zauvek kao svest.
Vrednost oveanstva
Vrednost oveanstva nije u tome za je ono uradilo ve u njegovom potencijalu,
jo nepoznatom, jer potencijal oveanstva je na ivici svog izraavanja, ako preivi,
uskoro e dostii stanje koje e biti kao izraavanje boanstvenosti. Bie povezano sa
aneoskim moima. Samo je pitanje vremena. Razlika izmeu ljudskosti i Reptila ili
Reptoidnih tipova je u tome to je ljudskost praena evolutivnim rastom i razvojem
saoseanja, dok su reptoidi odbacili saoseanje od svojih bia i postali tehnoloki hladni,
efikasni i moni.
Reptoidi su duhovno propala bia
Oni imaju veliku mo. Imaju veliku tehnologiju. Veoma su efikasni u onome to
rade ali im nedostaje saoseanje. Nije ih briga za druge ak ni za svoje onako kako ljudi
brinu. Ova Svesnost ukazuje da su oni duhovno propali dok su ljudi na ivici duhovnog
izobilja. Tako je blizu, i kada doe, ljudska mo e porasti i prerasti tehnologije dostupne
Reptoidima jer e duhovne moi dozvoliti ljudima da dominiraju tehnolokim moima
Reptoida. Ova Svesnost ukazuje da to nije pitanje dobra ili zla, to je pitanje povratka
izvoru, originalnoj svesti iz koje je sve poteklo a Reptoidi su na suprotnom kraju i mogu
samo da se vrate, dok su ljudi sada blizu Kosmike Svesti. Samo je pitanje vremena kada
e ljudi imati, u svojoj kolektivnoj svesti, vee moi nego to ih imaju Reptoidi sa svim
svojim tehnologijama.
Zato Reptoidi i Sirijanci misle da imaju legitimno pravo na ljudsku rasu
Sirijanci su bili majstori genetskog ininjeringa i kao to je spomenuto u Sitchinovim knjigama ,,Zemaljske Hronike'', doprineli su stvaranju kromanjonskog oveka kroz
eksperimente genetskog ininjeringa, mnogo ranije u istoriji oveanstva, koristei
genetski ininjering sisara pomean sa ranijim genetskim mutacijama koje su doneli
Dragoni (Zmajevi) ili Drako Reptoidi zajedno sa svojim ininjeringom neandertalskih
tipova.
Ukrtanjem sisarskog mozga sa mozgom Reptoida, Sirijanci su uspeli da stvore
vie evoluiranog humanoida; kromanjonac ili uspravni ovek, poznat kao Homo Erectus
ili uzdignut ovek. Iz ovog razloga obe civilizacije misle da imaju legitimno pravo na
ljudsku rasu i na posedovanje Zemlje.
Naravno, ljudi bi veinom preferirali svoje Sirijanske roake, vie od Reptoid
roaka ili predaka, ali postoji tvrdnja od strane Reptoida da su oni originalni tvorci ljudi,
iako je njihova kreacija bila namenjena u svrhe porobljavanja stvorenja za rad u
56
rudnicima i u poljima radi zlata, a Sirijanci su ti koji su pokvarili njihove planove, i time
su izmenili prirodu humanoida tako da mogu da evoluiraju, i imaju sline kvalitete misli
onih koje su ti humanoidi smatrali Bogovima.
Konana sigurnost ljudi (odagnajte taj strah i teror)
Ova Svesnost ukazuje da treba da vidite svoje telo, da vidite svoje znanje kao
kostim. Telo nije nita drugo do kostim koji skriva vau svest. Znanje je samo pismo
koje koristite da prikazujete u ovom ivotu, ali vaa svest ste vi, i vi trajete kao taj veliki
glumac ili glumica u svesti, bez obzira ta se dogodi sa ulogom ili sa kostimom. Ova
Svesnost ukazuje da je ovo ultimativna sigurnost.
Ova Svesnost predlae stoga da odloite teror i strah koji se odnose na va ivot i
vau smrt. Uivajte u ivotu potpuno; ivei svoj iivot u potpunosti u skladu sa
vrednostima koje su Vie i Najbolje a ne sa onima koje su zasnovane na strahu i teroru,
jer vrednosti koje su zasnovane na strahu i teroru povlae duu dole, slabe je, umanjuju
vae kapacitete i sposobnosti da sluite kao prava boanstva koja moete da budete, od
kojih potiete, koji zapravo jeste kada se izdignete iznad jadnih sebe samih.
Ova Svesnost ukazuje da je vae Vie Ja - Kosmika Svest.
Postanite kosmiki svesni, i neete vie imati straha. Biete usmereni da odigrate
ulogu za koju ste najpotrebniji u ovom ivotu. Usmereni da otkrijete znanje, da svedoite
i podelite znanje, da pomognete drugima da steknu znanje koje im treba da razviju svoje
Vie Ja.
Kahuna prsten oko Zemlje
Ova Svesnost ukazuje da etvrti aspekat ovog vanzemaljskog plana, ima neto sa
injenicom da vanzemaljci ne razumeju duhovne vrednosti. Oni postaju radoznali i imaju
strah od ljudi koji su veoma duhovni i povlae se pred ovekom koji je jako motivisan i
ubeen u svoja verovanja. Ova Svesnost ukazuje da je u nekom trenutku u prolosti,
otprilike u ranim sedamdesetim ili bolje kasnim ezdesetim, ova Svesnost dala
informacije o uspostavljanju Kahuna Prstena oko Zemlje u svemiru, da titi od rata i
nasilja koje je kidalo Zemlju, i da pozove Kahuna Prsten da prosveti mase i da da snage
onima koji su pokuavali da priblie mase veem i viem duhovnom razumevanju.
Ova Svesnost ukazuje da kako bi uspostavila ovaj Kahuna Prsten, Ona je zamolila
ljude Zemlje da periodino meditiraju, tako da uvek ima nekoga ko meditira o Kahuna
Prstenu, pomaui da se on uspostavi, formira i napaja. Ova Svesnost ukazuje da se ovo
nastavilo otprilike godinu dana, u kojoj su ljudi meditirali u razna vremena irom Zemlje,
napajajui i odravajui Kahuna Prsten.
Ova Svesnost ukazuje takoe da vam Ona eli ne samo da meditirate, 15 minuta
dnevno, u vreme koje odvojite za sebe, ve da ponete svaku meditaciju sa brojem 144.
Poto je ovo mistini broj, povezan sa Svetlosnim frekvencijama. Ova Svesnost
ukazuje da su vanzemaljci potpuno svesni moi Svetla. Oni je koriste u svojoj
tehnologiji, ali nisu naviknuti da je koriste za privlaenje duhovne Svetlosti.
Brojei 144 sa namerom privlaenja duhovnog Svetla ka ovoj planeti, to e imati
duboki i snani efekat u smanjivanju snage negativne tehhnologije koju koriste
57
vanzemaljci, a ojaae duhovnost ljudi, tako da sami mogu pronai unutranje vostvo,
unutranju snagu i duhovno jedinstvo da se nose sa problemima koji dolaze.
Ova Svesnost ukazuje da e to takoe znatnosmanjiti nasilje koje se trenutno
deava na Zemlji u vaim gradovima, i u oblastima sukoba irom sveta.
Ova Svesnost eli ljudima da gledaju jedni prema drugima, i prestanu da nalaze
mane u oima drugih, i da gledaju Boansko Svetlo koje se nalazi iza tih oiju, kako bi
ste mogli
58
JA SAM VANZEMALJKA - Barbara Viljevac Ledinski

Ovaj sam intervju napravila 2005. godine. Moja sugovornica je domaica i
nekolovana ena, u to vrijeme u srednjim 50-tim godinama. Njezina pria zvui
nevjerojatno, ak ludo. Ipak Ima li smisla? Prosudite sami (Dana Space)
Tko ste Vi?
Ja sam Barbara Viljevac Ledinski; rodom iz Novigrada Podravskog; ve
godinama ivim u vicarskoj; udana sam i majka dvije odrasle keri; domaica sam i
gotovo nekolovana imam svega osam razreda osnovne kole
A tko Vi vjerujete da jeste?
Ja sam jedno iznimno rijetko bie na Zemlji: bie zemaljsko-vanzemaljskog
porijekla. Dolazim s Ectorusa iz Mlijene staze. Majka sam nebrojne izvanzemaljske
djece; posjedujem neke neobine sposobnosti; govorim sedam europskih jezika, iako ih
nikada nisam uila
to znai biti zemaljsko-vanzemaljskog porijekla?
To znai da su se za utjelovljenje moje due vanzemaljci posluili jajacem moje
majke i spermijem moga oca. No, oploenom su jajacu promijenili genetskomolekularnu strukturu kako bi me prilagodili nainu ivota na Zemlji.
Da li ste se kao dijete oduevljavali knjigama, filmovima i priama o
vanzemaljcima?
Ne da se nisam oduevljavala, nego sve do svoje odrasle dobi i dolaska u
vicarsku nisam ni znala za prie te vrste
to za Vas predstavljaju vanzemaljci?
Moju obitelj! I to sve vrste vanzemaljaca. Jer, kao to i Vi na Zemlji kaete: Svi
smo mi braa i sestre, to isto govorimo i mi, bia iz druge dimenzije dimenzije koja
je direktno nadreena ovoj ljudskoj, fizikoj. Ljudi su najnia i najnezrelija razina u
svemirskoj hijerarhiji. Nas, iz druge dimenzije, ima mnogo vrsta; i fizikih i duhovnih.
Razlikujemo se po izgledu, tehnologiji i funkciji. Meu vama ivi podosta vanzemaljaca
ali izgledaju ljudskoliko pa ih ne raspoznajete. No, oni se meusobno prepoznaju.
Mijeanih, poput mene, takoer ima. Znam da u vicarskoj postoje tri osobe moje vrste.
Tako su mi rekli na Zirikom Institutu
Kakvom Institutu?
Institutu koji izuava nadnaravne pojave i fenomene, a zove se vicarski
Parapsiholoki Institut. On ima mnogo odjela, a mene ve vie od deset godina prouava
odjel za ufologiju. Tamo su zakljuili da pripadam skupini tzv. neobinih ljudi.
Ima li u Hrvatskoj neobinih ljudi?
Samo malo oprostite nisam vas pratila misli su mi otile
Kuda?
59
Komuniciram sa svojim makom.

Je li i maak vanzemaljac?
Ha, ha Za mog maka misle da jest Dakle, to ste me ono pitali Da, ja
vjerujem da tu ima ljudi poput mene jer smatram Hrvatsku posebno odabranim zemljom
za neke stvari.
Koje stvari?
Ne mogu vam jo sve rei
OK Kako i kada zapoinje Vaa ovozemaljska pria?
Mojim roenjem, odnosno, zaeem. Pa i prije toga Od ranog djetinjstva sam
primjeivala da sam drugaija od ostalih ljudi, da drugaije vidim i osjeam. Sa tri
godine sam ocu postavljala pitanja na koja mi nije mogao odgovoriti, pa se samo udio
i povlaio Kasnije sam shvatila da bliskim ljudima mogu zaviriti u unutranjost
pogledom u oi i proitati ih kao otvorenu knjigu, ali samo za sebe. Imam i sposobnost
vidovitosti. Ali ne kada ja to hou, nego kada mi je dano. Osim toga, moja vidovitost
nije pojedinana, nego kolektivna. Govorim o stvarima vanim za dobrobit
ovjeanstva. to se pojedinanih ljudi tie jedino to o njima mogu znati je nepogreiv
osjeaj tko e uskoro umrijeti
Kako?
Ako neije svijetle oi ponem doivljavati kao tamne, kao da se zjenice proire
preko rubova arenice; ili kada u tamnim oima osjetim dvije iree svjetlosne toke,
tada znam da e ti ljudi umrijeti. Istovremeno osjetim u grudima pritisak i bol.
Zastraujue
Ne, u smrti nema nieg stranog. Ona uope nije onakva kakvom je ljudi
zamiljaju. Ono to boli je bolesno tijelo. A smrt je hitra i nimalo bolna. Za trenutak doe
do gubljenja svijesti i ovjek vie nita ne vidi, ne uje i ne osjea. No, vrlo brzo postaje
svjestan svijesti same. Tada duh izae iz tijela u fiziki svijet. Dakle, smrt doe da
nekoga uzme. Ali ona nije ta koja odluuje. Odluku donosi Via, Univerzalna sila. Ljudi
je zovu Bog.
Kako znate te stvari o smrti?
Jer sam je doivjela i preivjela Potkraj trudnoe 1971. godine dogodila mi se
klinika smrt uslijed otkazivanja rada bubrega. Dijete su spasili carskim rezom, a mene
su tri dana drali na aparatima za odravanje ivota. Kada su me etvrtog dana skinuli
s aparata kao otpisani sluaj, ja sam se udom vratila u ivot.
to se za vrijeme klinike smrti dogaalo s Vaom svijesti?
Moj duh se dignuo prema plafonu bolnice odakle sam gledala svoje beivotno
tijelo na stolu. No, to me, za razliku od lijenika koji su me panino pokuavali
reanimirati, nije nimalo uznemirivalo. Gledala sam ih i govorila: ostavite to tijelo, pa ja
sam tu, meni je dobro, to se muite oko njega Tada se pojavilo Svjetlosno Bie koje
je odmah zadobilo moje puno povjerenje, pa me pozvalo da krenem za njim. No, moja
su razmiljanja jo uvijek bila ljudska, te sam krenula prema vratima. Tada se bie vratilo
60
po mene i izvelo me, kako to i dolikuje duhovima, kroz plafon. Napustila sam bolniku
zgradu i krenula u razgledavanje
Astralni turizam?
Upravo tako. Cijelu sam tu no hodala po Zirichu. To je bilo neto predivno.
Grad u noi, svi ti izlozi, duani, galerije, ljudinevjerojatnobio je to za mene
udesan doivljaj Iako sam se nekako kretala iznad glava tih ljudi, jo uvijek sam
razmiljala ljudski i bojala se da u se izudarati o kronje drvea ili elektrine vodove.
No, znatielja me nosila. Oduvijek sam htjela putovati, vidjeti svijet, razne zanimljive
stvari, umjetnine, ali to si nisam mogla priutiti. No, sada sam shvatila da mogu dostii
nepojmljive brzine pa sam koristila priliku da vidim to vie toga. U ta sam tri dana
valjda obila cijeli svijet. Sjeam se, na primjer, da sam posjetila francuski Luvre
Druge sam se noi ponovo vratila u bolnicu da vidim svoje dijete. Sve je bilo uredu pa
sam pred jutro svratila u svoju roditeljsku kuu u Novigrad Podravski. Dok sam
promatrala tatu kako ustaje iz kreveta i navlai arape, baku kako loi pe i mamu po
kuhinji, imala sam osjeaj kao da sam fiziki dola iz vicarske pa sam povikala: mama,
tata, ja sam tu! A oni ne reagiraju. Nitko me ni ne uje, niti ne vidi. Svatko radi svoje. E,
to bude malo teko. No, Svjetlosno Bie je stalno bilo uz mene. Ponekad sam bila svjesna
da je u mojoj blizini pa smo komunicirali, a ponekad bih bila toliko zanesena
doivljajima da bih ga bila potpuno nesvjesna
Tko je Svjetlosno Bie?
Moje iskustvo govori da nakon smrti dua sree dva svjetla. Prvo svjetlo je
duhovno Bie koje ljudi obino zovu Aneo. Ono doeka umrlog i vodi ga u drugu
dimenziju. Ponekad se umrlima prikazuju u liku neke bliske osobe. No, Aneo je tek
jedno od mnogih bia koja su oko nas ali ih ne moemo vidjeti Drugo svjetlo je mjesto
na koje idu due umrlih. Ljudi ga zovu raj. On to i jest. Za ljudski pojam. Ali ne i za
Univerzalni. Svaki ovjek po smrti najprije odlazi na Ectorus, tamo bude razvrstan, a
onda upuen bilo kuda. Malo je onih koji se vrate iz tog drugog svjetla. Ja se nisam htjela
vratiti. No, vratila sam se voljom Viih sila.
Niste alili za zemaljskim vezama: za muem, djetetom, roditeljima?
U prvoj fazi klinike smrti sam jo uvijek osjeala jaku emocionalnu vezu. U
drugoj fazi dua se oslobaa svega ovozemaljskog jer dolazi do drugih saznanja,
blaenstva, beskrajne ljubavi. Za to savrenstvo nedostaju rijei
Kako je izgledao povratak u tijelo?
Ne ide to hop. To ide postepeno. Najprije mi je duh uao u tijelo ali se jo nije s
njime stopio u jedno. Misli su mi radile: pogledajte me bolje, ja nisam mrtva, ja sam tu.
Upotrijebila sam svu svoju snagu da pomaknem ruku. Tek sam onda otvorila oi i
zapitala na njemakom: kako je moje dijete? Moj mu je bio zaprepaten to je bio jezik
kojeg uope nisam poznavala. Bar ne na fizikoj razini. Na vioj mi je razini to znanje
bilo direktno dostupno. No, kako sam se ja ponovo sve vie stapala s materijalnom
razinom, tako je nestajalo i moje znanje njemakog, pa na drugo pitanje lijenika vie
61
nisam znala odgovoriti. No, po oporavku, znanje stranih jezika postalo mi je lako
dostupno
Kako to mislite?
Vrlo brzo nakon klinike smrti govorila sam njemaki, talijanski, francuski,
vicarski, panjolski i ruski, a da ni jednog nisam uila (osim ruskog u osnovnoj koli).
Dovoljno je bilo da ih ujem na televiziji i od ljudi oko sebe. Ako ih sve i ne govorim
teno, razumijem ih dovoljno dobro da na njima mogu pisati poeziju koju sam objavila
u knjizi ivot putuje svemirom. Osim to piem poeziju i govorim na sedam europskih
jezika, kreativna sam na svim podrujima. Bavim se umjetnou, piem, crtam, slikam,
sama sam svoj arhitekt, dekorater i sve to treba. Ljudi se ude i pitaju me koje sam sve
studije zavrila, a ja sam nekolovana ena. Ali ena zemaljsko-vanzemaljskog
podrijetla.
Kako znate za to svoje podrijetlo?
U jednom trenutku klinike smrti gledala sam cijeli svoj ivot u retrospektivi kao
na platnu. Sjetila sam se vremena kada sam kao duhovno bie ivjela na Ectorusu. Nisam
morala dolaziti na Zemlju. To je bila moja dobra volja. Dola sam na Zemlju s odreenim
zadatkom kojeg moram izvriti. Prouavala sam podruje na kojem u se roditi i
odabrala svoju mladu majku. Sve to se dogaalo nakon toga, dogaalo se voljom Viih
sila. Svega toga sjetila sam se u klinikoj smrti ali ne i zadatka kojeg moram izvriti. No,
znala sam da u, kada doe odreeno vrijeme, tono znati to mi je initi i govoriti. To
se dogaa od 1999. godine. Na meni je da ljudima kazujem istinu o ivotu u svemiru.
to je istina o ivotu u svemiru?
Istina je to da je svemir pun ivota. Da je sve to postoji u svemiru ivo. Ovaj stol
i onaj kamen nisu mrtve stvari. Sve je proeto ivotom. Energijom. Duhom. Ljubavlju.
Svemir se doima kao ugodno i sigurno mjesto
I jest. Ali Zemlja to nije. Zato se i dogaaju otmice ljudi od strane vanzemaljaca.
Ja sama oteta sam nebrojno puta. Prvi puta kao malo dijete, najee izmeu esnaeste i
tridesete godine.
I otmica ste se prisjetili u klinikoj smrti?
Ne, otmica sam se prisjetila mnogo godina kasnije, tonije jedne noi 1993.
godine u vicarskoj, kada sam u spavaoj sobi pored svog kreveta ugledala tri
vanzemaljca Iako sam se uplaila, moje su misli bile munjevite. Prva je bila: lopovi!
A zatim: to elite od nas, mi nismo bogati. A onda sam zbog njihovih velikih tamnih
oiju pomislila da nose naoale pa sam posumnjala da su nekakvi mafijai. Ali to e oni
kod nas, to bi mi, obini ljudi, imali s mafijom. Bilo mi je glupo to to, ako su ve u
onim smijenim sivim uskim odijelima, zato su i elave glave ofarbali u sivo? Tek mi
je trea misao bila: pa to su Greyevi. Istog sam se trena poela prisjeati svih svojih
susreta s njima
Greyevi? Sivi? Zar to nije ona zloesta vrsta?
Ne. Ima ih dvije vrste. Ovi su dobri Dakle Drmala sam mua, ali on se nije
dao pomaknuti. Mislim si: pa kako taj ovjek moe spavati!? Nakon toga sam se i ja
62
potpuno ukoila. Jo su mi samo oi funkcionirale. Poelo mi se spavati, a ja sam svim

silama htjela ostati budna da vidim to se dogaa. No, nisam imala anse. Kad me odvode
na brod, najprije me probude, a zatim stave u hipnotiki san. Nain kretanja s njima od
sobe do svemirskog broda, te nae materijalizacije i dematerijalizacije, shvatljive su mi
iz razloga to imam iskustvo klinike smrti. No, drugim ljudima to nije mogue opisati.
Kako izgleda svemirski brod?
U normalnom se stanju sjeam nekih stvari prije i poslije otmica, no ono u sredini
ipak nedostaje, u prosjeku oko dva sata brisane memorije. Imam samo svijest da sam
bila na brodu i osjeaj ogromnog, akustinog prostora.
Zbog ega vas otimaju?
Odvode nas na brod uglavnom iz razloga ugradnje inplanta. Ako je u pitanju samo
kontrola inplanata, onda to obave jako brzo, na licu mjesta u spavaoj sobi Ja sam
inplante imala po cijelom tijelu: u nosu, uhu, preponi, a u oku sam ga nosila petnaest
godina. Inae obino ostaju u tijelu pet godina, a onda ih izvade bez ikakvih oiljaka.
No, meni su, iz nepoznatih razloga ostala dva oiljka: jedan na vratu, jedan iznad koljena.
Evo tu gdje se crveni slobodno probajte Kako vam izgleda pod prstom?
Jako je tvrdo
E taj sam sama izvadila kada sam imala trideset godina. Jedno jutro sam se
probudila s osjeajem boli oko koljena. Podignem spavaicu i vidim kao rozu opeklinu,
malo oteknutu, s crnom tokicom u sredini. Pod prstom je djelovalo kao da iz te tokice
viri trn. Uzela sam pincetu i stala je vaditi. Stavila sam je na lavandin i promatrala
povealom. Imala je pravilan etvrtasti izgled s po dvije nogice sa strane. Kako tada
nisam imala pojma o emu se radi, taj je inplant zavrio u kanalizaciji. Njegovo sam
znaenje shvatila tek mnogo godina kasnija kada mi se vratila memorija
Zbog ega bi vanzemaljci ljudima stavljali inplante?
Inplanti imaju veze s trudnoama. Zbog tih sam trudnoa imala redovite
tromjesene prekide menstruacija od esnaeste do tridesete godine. Krajem treeg ili
poetkom etvrtog mjeseca trudnoe, uzimaju plod i on dalje raste u inkubatoru. Poslije
tridesete ne rade na nama trudnoe, ve samo uzimaju jajaca. Ja sam sa 47 godina imala
za zemaljsku ginekologiju neshvatljivo jake ovulacije. A u dobi sam kada je veina ena
odavno izgubila menstruacije
Zato bi se oni toliko zanimali za razmnoavanje?
Oni stvaraju djecu koja su ljudskolika, kombinirana ili na njihovu rasu. I nijedno
od te djece nije za ovaj svijet. Ta su djeca za neke druge svjetove.
Zbog ega?
Ukoliko ovjek ne bude dovoljno svjestan i razuman, ubrzo e unititi ovu
Planetu. U tom bi sluaju trebalo proi mnogo vremena prije nego li se ona proisti i
postane ponovo pogodna za ivot. Ta bi djeca trebala biti novi ljudi tog novog svijeta.
A to smo mi?
Mi smo za njih, na neki nain, pokusni kunii. Ali istovremeno i njihovi tienici.
Kako nas to oni tite?
63
Ljudska kolektivna svijest prepuna je strahova. Vanzemaljci rade upravo na

promijeni te kolektivne svijesti. Ukoliko se u tome uspije, bit e dobro na ovome svijetu.
Ukoliko se ne uspije, nee biti dobro.
to proriete u tom smislu?
Davno sam rekla da e se u Americi dogoditi veliko zlo. Ali nisam rekla kad jer
su vrijeme, prostor i svi brojevi ovozemaljska, a ne univerzalna stvar. To se zlo dogodilo
11. rujna 2001. godine. Isto sam tako rekla da e tim dogaajem zapoeti Trei svjetski
rat. No ljudi me nisu shvatili jer su oekivali klasini svjetski rat kakvi su bili i prva dva.
Objasnila sam da se ne radi o klasinom, ve o podmuklom, teroristikom ratu u kojem
se ne zna gdje je neprijatelj i odakle napada. Isto sam tako rekla da e se mnoge stvari
pripisivati bin Ladenu ali da nee sve zlo dolaziti od njega. Govorila sam da e novi
milenij zapoeti s klimatskim poremeajima: poplavama, potresima i vulkanima, a
kaem i to da je mogua eskalacija svjetskog rata. Ja bih radije da se to ne dogodi jer su
vizije koje sam primila jezive. Toliko grozne da se o tome ne moe ni govoriti
Mora li sve to biti ba tako?
Ne! Mi imamo mo promijeniti budunost odmah sad. Dodue, kada bi se ekalo
da ljudi sami od sebe naprave neto po tom pitanju, onda se nita ne bi doekalo. Zato
dolaze vanzemaljci i osobe poput mene. Ali ja nisam ni prva niti posljednja. Mi smo kao
neki vodii, duhovni uitelji. Ne moram nita posebno initi. Ljudi koji su sa mnom u
kontaktu puno toga mogu nauiti. Ako to ele.
to Vaa obitelj kae na sve ovo? Jesu li oni bili otimani?
Oni nisu bili nikada otimani. A to se prihvaanja tie U poetku, kada je poelo
moje sjeanje, bilo je jako teko. Poznaju me cijeloga ivota i znaju da nisam nikakva
luda. Govorili su mi da za svoje prie nemam dokaze. A ja sam im odgovarala da to
znam ali da ne smiju ignorirati neke stvari samo zato to su drugaije i nedokazive. Kako
sam u tome ustrajavala, vremenom su se poeli vie zanimati i informirati o tim stvarima
tako da sada prihvaaju ono to im govorim.
Moete li kontaktirati s vanzemaljcima kad god poelite?
Ne, ja ih ne mogu prizvati. Oni dolaze kada oni ele.
Da li Vam jo uvijek djeluju udno kao one noi u spavaoj sobi?
Ja ih ne doivljavam kao lijepe ili rune. Tako ne gledam niti na ljude. To je stoga
to svijet ne promatram oima nego srcem.
Imate li meu vanzemaljcima prijateljstva poput zemaljskih?
Svakako.
Da li vanzemaljci zasnivaju obitelji?
Da, na neki nain. Ali to je teko objanjavati. Za neke stvari jo nije ni vrijeme
ni mjesto.
Kako se vanzemaljci razmnoavaju; uivaju li u svojoj privatnosti klasini seks?
To vam najbolje prikazuje Steven Spielberg u seriji Taken. Oni koji to nisu gledali
neka svakako pogledaju. Mene je jako emocionalno ganula
64
Uputaju li se oni u neformalne razgovore poput: ao Barbara, kako si danas, to

si spremala za veeru hoemo li sada napraviti jednu malu vanzemaljsku bebu?
Ha Ba ste zgodni
Vi kao da pokazujete veliko razumijevanje za neto to je u veini filmova otetim
Zemljankama inae velika trauma
Mnogim je otetim ljudima ugradnja inplanata bolna i traumatina. Posebno ako
su odvedeni u stanju hipnoze. To je stoga to sve novo i nepoznato automatski stvara
strah. I da znate, otetih ima mnogo vie nego to se to uope pretpostavlja Meni otmice
nisu traumatine. Ja se toga ne bojim. Ja suraujem sa njima, Greyevima. Ja za njih
nisam ista kao drugi oteti ljudi. Ja sam za njih posebna zbog svog vanzemaljskog
porijekla. Zato sam imala tolike trudnoe. Prototip sam ima za jednu vrstu pa na mene
jako paze. To je razlog to sam u brojnim ivotnim situacijama, kada sam trebala
umrijeti, ja udom preivjela
Znai, klinika smrt nije bila jedino udo?
Nije. Kao beba od etrnaest mjeseci oboljela sam od hripavca i teke upale plua.
Doktor je rekao da neu preivjeti no. No, ja sam preivjela, a sutradan sam tako vrsto
spavala da su roditelji mislila da sam umrla. Kada je doao lijenik, ustvrdio je, ne samo
da sam iva, ve i da je moja bolest nestala i da je preko noi dolo do potpunog
iscjeljenja S trinaest godina sam doivjela teku saobraajnu nesreu u kojoj mi je lice
bilo posve smrskano. Za sluaj da prebrodim krizu i preivim, lijenici bi mi amputirali
nogu, a kou sa stranjice transplatirali na lice. Ja sam krizu prebrodila i preivjela, nogu,
na njihovo uenje nije trebalo amputirati, a kada su mi par dana kasnije skidali zavoje
s lica da vide to e s njim, na njemu je bila mlada, zdrava koa bez i jednog oiljka
Sa trideset i sedam godina oboljela sam od inae kobne vrste leukemije, a ja sam
ozdravila nakon godinu dana, a da lijenici ne znaju kako O klinikoj smrti uslijed
otkazivanja bubrega i sepse ve sam priala U svim tim situacijama bila sam otimana
i lijeena vanzemaljskom tehnologijom. Ta je tehnologija opipljiva, ali to je isto tako i
tehnologija svijesti, energije i svega drugoga.
Da li je itko iz Vae blizine ikada bio svjedokom kakvog vanzemaljskog
fenomena?
Ooo da. Roaci, koji su se ranom zorom vraali s nae svadbe 1970. godine, iznad
naeg mjesta vidjeli su dvanaest leteih tanjura u niskom preletu Dan nakon promocije
moje knjige pjesama ivot putuje svemirom 1999. godine nad mjestom je primijeen
nepoznat letei objekt, a o tome je izvijestila i Koprivniko-krievaka policijska
postaja
Zbog ega se vanzemaljci dre tako tajanstveno?
Da ih ljudi ne poubijaju. ovjek ima tu mo. Ali vanzemaljci to znaju pa se dobro
tite
Znaju li svjetske vlade za postojanje vanzemaljaca?
Znaju ali to dre u tajnosti
Koje vlade to znaju?
65
Ostanimo samo na amerikoj Ne elim o tome Morate znate da ivim opasno

zbog stvari o kojima vam govorim. Znam puno toga, ali mnogo toga vam jo ne smijem
rei, a neke koje smijem, moram izgovoriti vrlo paljivo.
ega se bojite?
Ja se niega ne bojim. Mene nikada niega nije bilo strah Vanzemaljci nisu
neprijatelji ljudi. Najvei neprijatelj ovjeka je strah.
Koji su njegovi najsnaniji izvori?
Jedan od naih najveih izvora strahova je negativna ishrana. Ako ve jedemo
ivotinje, onda bi ih trebalo pustiti da ive u svom prirodnom okruenju, da se prirodno
hrane i da ih ne ubijamo pred drugim ivotinjama. ivotinje imaju inteligenciju i
emocije. I njih boli isto kao i nas. Kada jedemo ivotinju koja je gledala ubojstvo drugih
ivotinja, mi tada jedemo isti, nepatvoreni strah. I to je jedan od bitnih razloga to u
kolektivnoj svijesti imamo sve vie straha. Ista stvar je i s biljkama. Zato bih ja najradije
da ne tetimo ni biljkama, niti ivotinjama, ve da ivimo samo od vode. Na alost, to
jo uvijek nije mogue.
A koji je drugi moni izvor straha?
Vjerska i politika ideologija. U tom u smislu rei samo to da se treba kloniti
ekstremizma, bilo u politikoj, bilo vjerskoj formi. Neu imenovati ekstremiste. Samo
u rei to da je rije o monim pojedincima koji puno toga kvare. U smislu kolektivne
svijesti. A kada je kolektivna svijest puna straha dogaaju se mnoge loe stvari. Od
straha se muite, razbolijevate, ubijate jedni druge, ubijate ivotinje, ubijate Planetu.
Strah nije energetska rupa. I on je energija. Samo negativna. A njome se hrane nie
dimenzije.
Ima i toga?
O da, ima i toga. Ali svi smo tu jedni zbog drugih. Gornji ne postoje bez donjih,
kao to ni donji ne postoje bez gornjih. Svi trebamo jedni druge Kako vam zvui ovo
to govorim?
Ima smisla
Ovo to govorim moda e mnogima zvuati udno. Ali iza stvarnosti koju
poznajete postoji jedna druga istina.
to je istina?
Ljubav.
to je Ljubav?
Ljubav je najvei zakon. Ona je najvanija. Iz nje proizlazi sve.
Kako je spoznati?
Veina ljudi dopodne mrzi sebe, a popodne itav svijet. Za poetak nauite voljeti
sebe
Kako?
Hrani se pozitivno, ini pozitivno, misli pozitivno, ivi pozitivno! Svaki ovjek
ima mo da nadvlada svoje strahove. Mora sakupiti dovoljno svijesti, snage i savjesti te
66
raditi na sebi. Kada nadvlada svoje negativnosti i neznanje, ivjet e ljepe, lake i
zdravije. Ova promjena zapoinje pozitivnom milju
67
SF HUMOR
Srbi vanzemaljci (LOZA NEMANJIA)
Dugo su Srbi tvrdili da su nebeski narod, ali naalost niko ih nije ozbiljno shvatao.
Sad e ti isti koji su tu tezu osporavali morati da se izvine istinskom nebeskom narodu.
Naime, radi se o sprovedenom zajednikom istraivanju profesora Univerziteta
drutvenih nauka u Kopenhagenu i tehnikih nauka u Lozani. Profesor Jakob Oland
Kristijansen (Danska) i Fric Jobl (vajcarska) doli su do epohalnog otkria da je loza
Nemanjia vanzemaljska, odnosno, da potie sa jedne od najstarijih i najdaljih galaksija
u univerzumu. Rije je o galaksiji MACS 1149-JD, a ovome svedoi i jedna od freski na
kojoj se jasno vide dva letea tanjira sa kojim su doli na Zemlju.
Naime, u jedanaestom veku, kod Ribnice, spustio se letei tanjir. Kako tvrdi
profesor Kristijansen, re je o ukastom leteem tanjiru koga je oslikao nepoznati slikar
iz Vizantije. Kako govori u svom intervjuu koji dao za Danski istorijski asopis
"Historie", Srbi su narod koji potie od vanzemaljaca.
Na pitanje zato su doli na Zemlju, on je odgovorio da je u pitanju plan
uspostavljanja svemirske ravnotee, odnosno, takozvanog nomokanonskog svemirskog
procesa.
Sa ovim stavom sloio se i profesor Jobl, koji smatra da ovakav redosled dogaaja
dokazuje da je galaksija ureena po principima svetosavlja, a ako se dobro pogleda
poloaj Hilandara i ostalih srpskih svetinja, videete da je svaki zvonik okrenut u pravcu
ove daleke galaksije odakle potiu Nemanjii.
Glas zvona je, kako kae profesor Kristijansen, zvuk leteeg tanjira kojim su
Nemanjii doli na Zemlju iz te daleke galaksije iz koje potiu, pa upravo dananja
zvonjava, kako on kae, doziva poslednjeg Nemanjia da doe na Zemlju iz te galaksije
i spasi svet koji tone sve dublje i dublje.
U prilog ovoj tezi ide i to to veina svetenika na propovedi i liturgijama podie
ruke ka nebesima i pria jezik nerazumljiv obinom oveku. Naime, mnogi naivni
naunici su tvrdili da je u pitanju Staroslovenski jezik, ali je to poznati lingvista sa
Univerziteta u Solunu Teodoras Tamanis opovrgnuo dokazanom tvrdnjom da je u
pitanju Starogalaktiki srpski jezik, gde je pokazao jedan dokument, pod nazivom
MACS OMEGA 324, koji predstavlja odluku da se krene na Zemlju, ispisan je
galaktikom irilicom koja neodoljivo podsea na srpsku irilicu.
Sve ovo dokazuje da je u pitanju nebeski narod, nastao od galktike loze
Nemanjia, koja svako svoje itije poinje sa reju "voznesimo se brao". Dakle, nije u
pitanju nikakva svetorodna dinastija, nego galaktika, jo vie od samih svetaca.
Sam Sveti Sava nije nikakav svetitelj, u pitanju je i nadovek, da kaemo,
vanzemaljac, koji je imao mogunost udotvrostva. U prilog tome ide istrivanje
profesora Jobla da se prilikom spaljivanja vanzemaljskih motiju svetitelja Save uzdigao
veliki dim iznad Srbije. Profesor Jobl smatra da je u pitanju specijalni vid antiraketnog i
68
protivavionskog tita koji se pokazao jo 1999. kada je upravo taj dim pojeo sve i jednu
NATO raketu.
Takoe, nijedna slika Svetog Save nije tana, jedina koja pokazuje pravi lik
Svetog Save jeste freska sa tek pronaenog starog manstira na Atlantidi, koga su pronali
studenti arheologije iz Atine, a koji su eljeli ostati anonimni. Manastir je sagradio
monah Atlantin lakoperac. Naime, na toj slici se jasno vide dvije antene na glavi naeg
svetitelja, to jasno pokazuje njegovo vanzemaljsko poreklo. Slika je po reima
studenata i njihovog profesora nastala jo prije dve hiljade godina, to dokazuje veoma
rano prisustvo Srba na Atalntidi.
Meutim, da stvar bude interesantnija, knjiga koja je u rukama svetitelja je upravo
onaj dokument MACS OMEGA 324 koji je u obliku laptopa, a nije laptop. U toj knjizi
je profesor Kristijansen pronaao savete upuene Aleksnadru Makedonskom kako da
osvoji Mesopotamiju. U toj knjizi se takoe predvia masovno uzimanja stambenih
kredita.
Kako tvrde oba ova profesora, dananje svetenstvo ima mogunost
uspostavljanja konatakta sa posljednjim Nemanjiem koji je ostao na toj galaksiji, a
upaljena svetla predstavljaju signal vanzemljcima da je tu slobodno mesto za njihove
letee tanjire.
Meutim, neki laiki naunici su smelo tvrdili da je ova teza ist nonsens i da
nema veze sa zdravom pameti, jer ako su Nemanjii vanzemljci zato su onda izumrli i
to im je carstvo propalo.
Naunici Kristijansen i Jobl imaju spreman odgovor i na ovo: "Nemanjii nisu
izumrli. Poslednji, tzv. spasitelj, jo je na galaksiji i eka se njegov skori povratak, a oni
koji su izumrli su su se meali sa obinim ljudskim biima koji su ih upropastili. Tu se
prije svega misli na poslednjeg cara Uroa, koji je oenio Zemljanku i zato je propao, jer
se kod vanzemalajaca ne slae sa kodom Zemljana. Da je oenio istu Srpknjinju, jer se
vanzemljski genetski kod najbolje slae sa srpskim. verovatno carstvo ne bi propalo i
glavni grad Srba bio bi Carigrad."
Primedba urednika: lanak preuzet i
prevedeno sa hrvatskog sajta
www.etrafika.net
69
LUIS KEROL I DEF NUN: DVE ALISE - Vladislava Gordi

U tekstu Svakojake Alise, objavljenom u britanskom listu Gardijan povodom
stogodinjice roenja Luisa Kerola, britanski pisac Def Nun (1959) setno konstatuje da
je "meu modernim britanskim romanopiscima uzaludno traiti duh Alise u zemlji uda"
i izraava bojazan da je Kerol predstavnik fantastike od kakve se u engleskoj
knjievnosti izgleda odustalo. Po Nunu, britanska kultura je kultura cininosti u kojoj je
opstanak dveju Kerolovih knjiga o Alisi pravo udo. "Da li je popularnost Kerolovog
dela ishod puke nostalgije, ili to njegove pripovesti sadre neprijatne tajne koje su nam
i danas potrebne?" pita se Nun. Putevi knjievne recepcije su nedokuivi, ali jedno je
jasno - Kerol je u korpusu britanske knjievnosti u isti mah dragoceni unikat i veoma
redak izuzetak.
Delom zbog oevidnog razoaranja u britanske pisce koji se nisu prepustili
kerolovskoj igrivosti, Def Nun, i sam pisac romana sa granice naucne fantastike i bajke
kakvi su Vurf (nagraen prestinom nagradom "Artur Klark"), Polen ili Nimfomacija,
odluuje da napise knjigu o Alisi. Tako nastaje Automatska Alisa (1996, srpski prevod
1997), oma Luisu Kerolu koji potuje strukturu, kompoziciju i igre reima ovog velikog
prijatelja malih devojica. U stilskom, jezikom i pripovedakom smislu, Nunova knjiga
o Alisi je kreativna reinterpretacija Kerola.
Na ideju da napie ovaj roman Nun je doao, kako kaze, "pomalo kerelovski":
dok je itao kritiku studiju Martina Gardnera Anotirana Alisa, pao mu je na um
naslov Animirana Alisa. "Imao sam viziju lutke sa pogonom na paru, grubu
automatsku verziju Alise", rekao je Nun. Ta lutka u njegovoj mati ubrzo postaje
"robotska kopija male devojice", toliko verna originalu da ni sama Alisa ne bi umela da
sebe razlikuje od svog mehanikog duplikata. Nun je, dakle, doao na ideju da stvori
dvojnicu Kerolove junakinje koja bi bila automat.
Nunova blasfemina vizija Alise, kako je sam karakterie, motivisana je
tehnologijom dvadesetog veka i njenim odmakom od realnog prema virtualnom - ne
virtualnom kao nestvarnom i fantastinom, nego shvaenom kao mogunost novih
vidova egzistencije. Zato je junakinju izmestio iz njenog viktorijanskog okruja: Nunova
Alisa dobija priliku da putuje kroz vreme, da se zatekne u jednom postmodernom
Manesteru i sretne sa teorijom haosa, genetskim inenjeringom i kvantnom fizikom, ali
isto tako i sa apstraktnim slikarstvom, rok muzikom, filmovima Kventina Tarantina i
fenomenom masovnih ubica.
Jedan od kljunih razloga zato je Alisa s kraja milenijuma takva jeste i kiberpank,
vrsta naunofantastine proze u koju Nuna rado svrstavaju. Nunovi romani na razmei
bajke, tehnoloke utopije i postmoderne parodije promovisali su ga u vodeu figuru ove
vrste science fiction proze. Iako izmeu poetike kiberpanka i Nunovih romana ima bitnih
razlika, vezuje ih pojam kojim se kiberpank simboliki objanjava, a koji je prisutan i u
Automatskoj Alisi - pojam termita. Naime, u vreme dok je bio student univerziteta u
Britanskoj Kolumbiji, sada ve davne 1976, prvo pero kiberpanka Vilijam Gibson
70
proitao je esej filmskog kritiara Manija Farbera naslovljen Umetnost slona i

umetnost termita. Farber razlikuje dva vida stvaranja: "umetnost belih slonova", koja
podrazumeva zanatsku perfekciju i formalnu logiku kao kriterijume valjanosti
umetnikog dela, i "umetnost termita", programsko opredeljenje stvaraoca za
anarhinost, multiplikovanje i variranje. Impuls "termitske umetnosti" opstao je u
Gibsonovom stvaralatvu i celom kiberpanku kao multimedijalnom pokretu;
kiberprostor, Gibsonov virtualni svet i mentalna dimenzija bitisanja koja nastaje kao
posledica interfejsa oveka i kompjutera, postao je emblem "termitske svesti". Stoga nije
sluajno to, posle putovanja kroz vreme, prva osoba koju Nunova Alisa sree nije Beli
Zec, nego upravo termit - tanije, bie nazvano kompjutermit, simboliki predstavnik
programskih sistema koje ugroava specifian virus, nosilac principa nasuminosti,
otpora logici i koherentnosti kakvim se priroda rukovodi, a koji je nemogue neutralisati
tehnologijom i genetskim inzenjeringom.
Radnja Nunovog romana poinje jednog kinog novembarskog popodneva,
godine 1860. Tada Alisa, u potrazi za papagajem, ulazi u veliki zidni sat svoga dede
Mortimera, ni ne slutei da je eka putovanje kroz vreme. Sasvim nenadano, ona se
obrela u godini 1998. Tano vek posle smrti Alisinog tvorca, svet se pretvorio u koloniju
nakaznih stvorenja, i njime upravljaju takozvane Graanske Zmije (Civil Serpents). Na
celoj planeti besni bolest novomonija (nenjmonia), ishod eksperimentisanja u oblasti
genetskog inenjeringa, izvoenog s namerom da se sva bia na Zemlji pretvore u
dobroudne ljude-mieve. Umesto toga, pojavile su se najrazliitije vrste mutanata: bia
nastala ukrtanjem ljudi sa abaurima, sudoperama, sapunom, zavesama, klavirima. . .
Naravno, nastala su i bia koja su pola ljudi, pola ivotinje. Jedna od takvih je "umetnik
himere", ovek-pauk po imenu Kventin Tarantula (u kome prepoznajemo reditelja
postmodernih saga o nasilju), gospoa Kompjutermit koja se bavi kompjutermatikom,
ovekoliki jazavac optuen za "paukoubistvo", ena-vrana ga Kroudingler koja se bavi
"kroutransznanjologijom" i mnogi drugi. Alisa sree svoju sestru bliznakinju (tnjin
tnjister): ispostavlja se da je to njena uveana i oivljena lutka Isala. Isalino ime je,
dakako anagramski izvedeno od Alisinog; ona postaje Alisina automatska dvojnica i
drubenica u razreavanju misterioznih ubistava. Naime, samo dvanaest bia na Zemlji
zna da novomonija nije nikakva prirodna anomalija, nego da je vetaki indukovana
bolest, i ona moraju biti smaknuta. Ta bia su zapravo ivotinje sa Alisine slagalice, ijih
dvanaest komadia ona mora da vrati sa sobom u 1860-tu godinu kako bi spasila svet od
propasti. Tokom svog puteestvija, Alisa ce sresti gospodina po imenu Zenit O Klok
(to je glavom Nun, ije prezime na engleskom znai "podne"), ali i samog Kerola glavom
- i to u trenutku kad zabunom dospe u Ne-cester, grad mrtvih. Alisa e uspeti da rei
zagonetku ubistava po slagalici i vrati se u "svoj" Manester, ali e joj ostati nejasno
koja se Alisa vratila - ona od krvi i mesa, ili pak ona automatska? Do kraja ivota ona e
oseati udne trnce u mozgu i u udovima koji e tu nedoumicu samo pojaavati.
Ontoloka nedoumica oko toga koja se Alisa vratila u Manester (ili su se obe
moda stopile u jednu?) jos jedna je srodnost sa kiberpankom. Kiberpank nije samo puka
71
idolatrija tehnologije: on podrazumeva, pre svega, stalnu bitku multiplikovanog i

disperziranog subjekta za opstanak u haj-tek svetu. Kiberpank govori o
marginalizovanim protagonistima u visoko-tehnolokim drutvima, o njihovoj borbi sa
sistemom koji je poduprt razvijenim informacijskim tehnologijama i koji sve vise
postaje, putem proteza, kloniranja ili simuliranja stimulusa, deo njih samih. Ironija i
snaga kiberpanka leze u anarhinoj i decentralizovanoj retorici, apstraktnoj kodifikaciji
znakova i striktnom odvajanju znaenja od informacije. Centralne teme kiberpanka su
proteze, genetske promene, veptacka inteligencija i neurohemija. Ipak, kiberpank je
bitno predodredjen promenom odnosa civilizacije prema tehnologiji. Tehnologija,
naime, vise nije zatocena u kuli od slonovace, nego pocinje da nas dotice i prozima, da
se "lepi za kozu, reaguje na dodir", kako kaze kiberpanker Brus Sterling.
I postmoderna proza i nauna fantastika polaze od pitanja kako je svet stvoren i
uverenja da njegovo stvaranje nije okonano, a ne od pokuaja da ga spoznamo. Svest o
tome da se iza razigranih Kerolovih slika i jezike invencije kriju filozofske meditacije
o pojmovima stvarnog i nepostojeeg, sna i stvarnosti, prolaznosti i vecnosti, oblikuje i
Nunovo shvatanje fantastike. "Zidovi izmeu sna i realnosti vrlo tanani i mogu se lako
sruiti", kaze Nun. Drugim reima, Kerolov, Nunov i svet kiberpanka prikazuju prevagu
haosa i nasuminosti u prirodi, upravo onog elementa koji spreava suverenu vladavinu
logike kakvu ljudski um pokuava da nametne. Svet se stalno menja jer priroda
neprestano iznalazi naine da se suprotstavi i logici koja zeli da njene zakone stavi pod
kontrolu. Koberpank svet se dodatno komplikuje cinjenicom da se tehnologija svojom
nepredvidljivou i neloginou izdie na nivo prirode. Tehnologija koja izmie
kontroli poinje da se ponaa jednako kao priroda.
Dok je nauna fantastika opsednuta slikom robota i pitanjem kada to maina
poinje da poprima ljudska obeleja, kiberpank, opsednut motivom protee i proirenjem
granica ljudskog tela, eli da dosegne trenutak u kom e ljudsko bie postati maina.
Vodei autor kiberpank proze Vilijam Gibson prvi je u romanu Neuromanser obradio lik
marginalca u kiberprostoru i uveo pripovednu matricu zasnovanu na mainiziranju tela
i simuliranju iskustva. Roman Brusa Sterlinga Ostrva u mrei moe se smatrati
jednom verzijom prie o Alisi koja sastavlja slagalicu: obina devojka dospeva u
situaciju da raskrinka nuklearnu zaveru u postnuklearnom dobu. U delu Sizmatrica
Sterling se bavi opozicijom "sejperi" - "mehanisti": prvo pomenuti mogunosti tela
proiruju protezama, a ovi potonji se u istom cilju slue tehnikama bio-inenjeringa,
odnosno kloniranjem. Oigledno je da u prikazivanju distopijske slike Manestera iz
1998. godine i epidemije novomonije Nun pribegava ovom drugom reenju: na
manesterskom Albert Skveru Alisa sree bia nastala ukrtanjem ljudi sa vevericama,
nojevima, lamama, bubama, pastrmkama, vrapcima i meduzama. Meutim, Nun ide i
korak dalje, posmatrajui genetska ukrtanja kao razliite naine da se sastave komadii
deje slagalice. Tako Alisa vidi ljude koji su, kako kae, "uslagalieni" sa predmetima.
Takoi nastaju klavir-cure, sapun-momci, zavesocure, koferodecaci, a Alisa srece i
coveka koji umesto glave ima kuhinjsku sudoperu. Nun tako prikazuje jedan krajnje
72
bizaran vid kloniranja, ocito s namerom da motive kiberpanka oboji kerolovskim

humorom.
Alisa u zemlji uda je, po reima Donalda Rakina, "komini mit o ovekovom
nereivom problemu smisla u besmislenom svetu". Ona je pria o potrazi za identitetom
i uzaludnim pokuajima covekovog uma da prirodne pojave saobrazi svom
intelektualnom sistemu. Nunov roman nije daleko od takve intencije, s tom razlikom to
je odiseja njegove junakinje nauno-tehnoloka: Alisa pokuava da unese red u
dostignua nauke i tehnologije ija mutacija preti da bude fatalna. Ako je Alisa u zemlji
uda parabola o odnosu ljudskog uma prema apsurdu i paradoksu, Automatska Alisa
moe se bez mnogo dvoumljenja nazvati ludistikim traktatom o opiranju prirode silama
nauke i tehnologije.
Kratak zapis o Luisu Kerolu, objavljen u zbirci eseja Kritika i klinika,
francuski filozof il Dele zakljuuje reima: "Kerol nije dozvolio da ita proe kroz
smisao, nego se svime igrao u besmislu, poto je raznolikost besmisla dovoljna da
objasni itav univerzum, njegove uase kao i njegove divote". Def Nun se u
raskrinkavanju varljive loginosti sveta takoe posluio nonsensom i otvorio vrata igri
kao nainu otkrivanja tajni zivota.
73
DIMENZIJE UNIVERZUMA - Dr Neboja Kovaevi

Intuitivni pojam da Univerzum ima tri prostorne dimenzije, ini se kao neoboriva
injenica. Meutim, jesu li ove tri dimenzije zaista sve to nam treba kako bismo
objasnili prirodu? ta ako postoji mnogo vie dimenzija?
Da li bi one nepobitno uticale na nas? I ako ne bi, kako bismo onda uopte mogli
imati saznanje o njima?
Da li se mone pretpostavke o vezi izmeu realnog sveta i sveta teoretskih modela
mogu, barem jednim svojim delom, dovesti u kakvo sveobuhvatno stanje, nekom
ujedinjenom teorijom svega, ili bar u neko sasvim entelehino, kao unija neega to bi
teilo da se dovri samo u sebi i tako zapone moda novi dimenzioni ciklus? Nije li
itav Univerzum upravo energija ovakve entelehinosti? Prost trend, u ije se tajne
trudimo da proniknemo? Moda je tada i nae vreme za naune odluke ogranieno. I nije
li, na osnovu toga, naa dimenzija upravo samo jedna od mogunosti?
Intuitivni pojam da Univerzum ima tri prostorne dimenzije, ini se kao neoboriva
injenica. Naposletku, moemo da se kreemo samo gore-dole, levo-desno, ili naprednazad. Primer ovoga nije potrebno posebno ilustrovati. Prisutan je u naim
svakodnevnim ivotima. Meutim, jesu li ove tri dimenzije zaista sve to nam treba kako
bismo objasnili prirodu? ta ako postoji mnogo vie dimenzija? Da li bi one nepobitno
uticale na nas? I ako ne bi, kako bismo onda uopte mogli imati saznanje o njima? Neki
fiziari i matematiari koji prouavaju poetak Univerzuma misle da imaju neke od
odgovora na ova pitanja. Univerzum, polemiu oni, ima vie od etiri, ili pet dimenzija.
Oni veruju da ih ima jedanaest! Ali vratimo se za trenutak korak unazad. Na koji nain
mi moemo biti potpuno sigurni da se na Univerzum sastoji od samo tri prostorne
dimenzije? Pogledajmo neke od dokaza. Postoji pet i samo pet regularnih poliedra.
Regularan poliedar je definisan kao solidna figura ije strane su identine poligonima
trouglima, kvadratima i pentagonima i koji je konstruisan na takav nain da se jedino
dve strane susreu na svakoj ivici. Ako bismo se kretali od jedne stranice do druge, preli
bismo preko samo jedne ivice. Preice kroz unutranjost poliedra koje bi nas mogle
odvesti od jedne stranice do druge su zabranjene. Davno je matematiar Leonhard Euler
demonstrirao vanu relaciju izmeu brojeva stranica (F), uglova (E) i uglova (C) za svaki
regularni poliedar: C E + F = 2. Na primer, kocka ima 6 stranica, 12 uglova i 8 oskova
dok dodekaedar (pentagondodekaedar) ima 12 stranica, 30 uglova, i 20 okova.
Primenimo ove brojeve u Eulerovoj jednaini i rezultujui odgovor je uvek dva, isto kao
i kod preostala tri poliedra. Samo pet profila zadovoljavaju ovu vezu ne vie, ne manje.
Hiperkocka
Nezadovoljni zbog ograniavanja na samo tri dimenzije, matematiari su
generalizovali Ojlerove veze na vie dimenzionalne prostore i kao to bismo mogli
oekivati, doli su do nekih veoma interesantnih rezultata. U svetu sa etiri prostorne
dimenzije, na primer, moemo konstruisati samo est regularnih solidnih profila. Jedan
od njih hiperkocka je solidna figura u 4-D prostoru, omeena sa osam kocki, isto
74
kao sto je kocka omeena sa est kvadratnih stranica. ta bi se desilo ako bismo bili
mogunosti da dodamo jo jednu dimenziju prostoru? ak ni najambiciozniji
matematiar koji zivi u 5-D svetu ne bi bio u stanju da saini vie od tri regularna,
stabilna oblika. Ovo znai da dva od svih stabilnih oblika koje poznajemo ikosaedar i
dodekaedar nemaju partnera u 5-D Univerzumu.
Za one koji su nekim sluajem uspeno ovladali vizuelizacijom hiperkocke, neka
sada pokuaju da zamisle kako bi izgledala ultrakocka. To je 5-D analogija kocke, ali
ovoga puta, ona je omeena jednom hiperkockom na svakoj od svojih 10 stranica. Na
kraju, ako na dobro poznati svet ne bi bio trodimenzionalan, matematiari ne bi nikada
pronali pet pravilnih poliedra nakon 2.500 godina prouavanja. Pronali bi est (sa etiri
prostorne dimenzije), ili moda samo tri (ako bismo iveli u 5-D Univerzumu). Umesto
toga, mi poznajemo samo pet osnovnih oblika. A ovo govori u prilog injenici da ivimo
u svetu sa, najvie, tri prostorne dimenzije.
Pretpostavimo sada da se na Univerzum sastoji od etiri prostorne dimenzije. ta
e se desiti? S obzirom da nam relativnost govori da moramo podrazumevati i vreme
kao dimenziju, onda imamo prostor vreme koje se sastoji od pet dimenzija. Posledica
5-D sveta jeste da gravitacija ima slobodu da deluje na naine koje ba ne bismo
prieljkivali.
Gravitacija
Gravitaciono privlaenje izmeu gravitaciono dejstvujuih objekata rapidno se
smanjuje sa poveanjem razdaljine izmeu njih. Na primer, ako udvostruimo razdaljinu
izmeu dva objekta, sila gravitacije izmeu njih sada je samo njene prethodne snage;
ako utrostruimo razdaljinu, sila iznosi samo 1/9 prvobitne snage, i tako dalje. 5-D
teorija gravitacije uvodi nove matematike termine kako bi odredila ponaanje
gravitacije. Ovi termini mogu imati razliite vrednosti, ukljuujui tu i nulu. Ako su oni
nula, ovo bi bilo isto to i rei da gravitacija zahteva samo tri dimenzije prostora i jednu
vremensku dimenziju kako bi se manifestovala. injenica da svemirska letelica
Vojader moe prei milione kilometara prostora kroz nekoliko godina i da opet stigne
za svega nekoliko sekundi pre njenog predvienog vremena je predivna demonstracija
injenice da nam nisu potrene extra prostorne dimenzije kako bismo objasnili kretanje
u gravitacionom polju Sunca.
Iz prethodnih geometrijskih i fizikih argumenata, moemo zakljuiti (ne naroito
sreni), da je prostor tro dimenzionalan, na skali merenja od svakodnevnih bliskih
objekata, bar do onih u Solarnom sistemu. Ako ovo ne bi bio sluaj, onda bi matematiari
pronali vie od pet poliedra i gravitacija bi funkcionisala drugaije nego to je to sluaj
sada Vojader ne bi stigao na vreme. Dakle, odredili smo kako naim fizikim
zakonima nije potrebno nita do tri prostorne dimenzije da bismo objasnili kako na
Univerzum funkcionie. Meutim, je li to zaista tako? Postoji li moda nekakav drugaiji
scenario u fizikom svetu gde bi multidimenzionalni svet bio presudan faktor?
75
Multidimenzionalnost
Jo od 1920. godine fiziari su pokuali brojne pristupe kako bi ujedinili
principijelne prirodne interakcije: gravitaciju, elektromagnetizam, i jake i slabe sile u
atomskom jezgru. Na alost, fiziari su uskoro potom shvatili da opta relativnost u
etvoro-dimenzionalnom prostor-vremenu nema dovoljno matematikih oslonaca
kojima bi mogla podupreti okvire za ostale tri sile. Negde izmeu 1921. i 1927. godine,
Teodor Kaluca i Oskar Klajn su razvili prvu obeavajuu teoriju kombinovanja
gravitacije i elektromagnetizma. Uinili su to proirujui optu relativnost na pet
dimenzija. Za veinu nas, opta relativnost je dovoljno misteriozna u obinom 4-D
prostor vremenu. Kakva uda bismo mogli oekivati u ovom proirenom Univerzumu?
Opta relativnost u pet dimenzija je pruila teoretiarima pet dopunskih vrednosti
za manipulisanje, kako bi zadovoljavajue definisali gravitaciono polje. Kaluca i Klajn
su primetili da etiri od pet extra veliina mogu biti identifikovane pomou etiri
komponente potrebne da bi se definisalo elektromagnetsko polje. U stvari, na
iznenadjenje Kaluce i Klajna, ove etiri veliine bile su podreene istom tipu jednaina
kao i one koje je izneo Maksvel 1800-te godine za elektromagnetsko zraenje. Maksvel
je pokazao kako se jedan elektrini poremeaj, nastao na jednom mestu, prenosi kroz
prostor brzinom svetlosti.
Iako je ovo bio obeavajui poetak, pristup se nikada nije pravilno zahuktao i
ubrzo je bio odbaen napadima teoretskog rada na kvantnoj teoriji elektromagnetskih
sila. Tek nakon rada na teoriji supergravitacije 1975. godine, teorije Kaluce i Klajna
poele su ponovo da zavreuju panju. Njihovo vreme je konano dolo.
ta se teoretiari nadaju da e postii protezanjem opte relativnosti izvan
normalne etiri dimenzije prostor vremena? Moda prouavanjem opte relativnosti u
viedimenzionalnim formulacijama, moemo objasniti neke od konstanti koje su
potrebne da bismo objasnili prirodne sile. Na primer, zato proton ima 1836 puta veu
masu od elektrona? Zato postoje svega est tipova kvarka i leptona? Zato je neutrino
bez mase? Moda bi takva teorija mogla da nam prui nova pravila za izraunavanje
masa fundamentalnih estica i naine na koje one interreaguju jedna sa drugom. Ove
viedimenzionalne teorije relativiteta mogu takoe rei neto u vezi sa brojem i
karakteristikama misteriozne porodice estica Higsovi bozoni gde je postojanje
predvieno razliitim kosmikim ujedinjenim emama.
Oekivanja nisu samo pusti snovi fiziara ona se u stvari razvijaju kao prirodne
konsekvence odreenih tipova teorija prouavanih tokom proteklih nekoliko godina. Jo
1979. godine, Don Tejlor (Kings College London), pronaao je da neki vie
dimenzionalni formalizmi mogu dati predvianja za maksimalnu masu Higsovih bozona
(76 deo protonske mase). Kako sada tvrde, ujedinjene teorije ne mogu uiniti vie do da
predvide postojanja ovih estica one ne mogu obezbediti specifine detalje u vezi sa
fizikim karakteristikama. Ali, mogue je da e teoretiari biti u mogunosti da lociraju
neke od ovih detalja koristei razvijene, proirene teorije opte relativnosti.
Eksperimentalno, znamo za: mion, tau, elektron i njihove asocijativne neutrine.
76
Najneverovatnije predvianje ovih proirenih relativistikih ema, dri da je broj leptona

koji moe da postoji u Univerzumu direktno povezan sa brojem dimenzija naeg prostorvremena. U 6-D prostor vremenu, na primer, samo jedan lepton pretpostavljeno
elektron moe postojati. U 10-D prostor vremenu, etiri leptona mogu postojati jo
uvek nedovoljno da se prilagode sa est koje vidimo. U 12-D svetu moemo nabrojati
svih est poznatih leptona ali takoe uzimamo u obzir i dva dodatna leptona koji jo
uvek nisu detektovani. Jasno, postigli bismo mnogo na fundamentalnom nivou ako
bismo uspeli izdii broj dimenzija u naim teorijama samo za jo malo.
11-D
Koliko dodatnih dimenzija bi trebalo da uzmemo u obzir kako bismo nabrojali
elementarne estice i sile koje danas poznajemo? Oigledno je da nam je potrebna, bar
jedna, dodatna, prostorna, dimenzija za svako specifino punjenje koje karakterie
kako se svaka sila spree sa prirodom. Za elektromagnetske sile, potrebna su nam takva
dva elektrina naboja: pozitivni i negativni. Za jake sile koje veu kvarkove zajedno
kako bi formirali izmeu drugih stvari protone i neutrone, potrebni su nam trobojni
naboji crveni, plavi i zeleni. Na kraju, potrebna su nam dva slaba naboja kako bismo
izraunali slabe nuklerane sile. Ako dodamo prostornu dimenziju za svaki od ovih
naboja, zavriemo u najboljem sluaju sa brojem od 11 dimenzionalnih prostor
vremena. Zamislimo samo prostor sm mora imati bar 10 dimenzija kako bi prilagodio
sva polja koja danas poznajemo!
Naravno, ove dodatne dimenzije ne moraju biti ni nalik onima koje do sada
poznajemo. U kontekstu moderne ujedinjene teorije, ove ekstradimenzije su, u izvesnom
smislu, unutar samih estica privatna tajna, podeljena samo sa esticama i poljima
koja na njih utiu! Ove dimenzije nisu fiziki vidljive na isti nain kao tri prostorne
dimenzije koje moemo iskusiti svakog trenutka; one stoje u odnosu na normalne tri
dimenzije prostora, veoma slino kao to prostor stoji u odnosu na vreme.
Sa dananjom istinskom renesansom u pronalaenju jedinstvenog u silama i
esticama koje sainjavaju Kosmos, neke metodama drugaijim od ovde predstavljenih,
ovi novi pristupi vode nas do iznenaujue slinih zakljuaka. ini se da 4-D prostorvreme jednostavno nije dovoljno kompleksno za fiziku kako bi fuknkcionisala kao to
funkcionie.
Ili moda ovde dolazi sa nae strane kao posmatraa,, do velike greke, da
pretpostavljamo zakone, tj. stvaramo nova predvianja, a da nismo ni zakoraili u oblast
porekla fizikih zakona. Bez pruanja makar i deliminog odgovora na pitanja o
fizikalnim transcedentnostima, ini se da ne samo da nismo u stanju, nego nemamo ni
prava suditi o procesima koji se oko nas deavaju ako nismo sigurni odakle potiu sami
zakoni dejstava koje pokuavamo njima da objasnimo. ta ako su, na primer, ovi zakoni
samo obini trenutni postulati, vezani za sasvim obine i samo trenutne procese i
kretanja, i ta ako su vezani za samo jednu od dimenzija koju pretpostavljamo? Ako
razmislimo, previe je mogunosti, ali je isto tako nemogue dati pravilan uvid u nauku,
a da se ne odrede poetni uslovi. Dakle, sve to moemo, jeste da pretpostavimo.
77
Supersimetrija
Znamo da estice zvane bozoni posreduju izmeu prirodnih sila. Znamo da estice
zvane fermioni jesu pod uticajem ovih sila. lanovi fermion familije znani su kao
elektron, mion, neutrino i kvark; bozoni su malo znani gravitoni, fotoni, gluoni i prelazni,
meu-vektor bozoni. Velike ujedinjene teorije razvijene 1975. godine sada pokazuju ove
estice kao odreene arome mnogo apstraktnije porodice superestica isto kao to
je mion samo jedan tip elektrona. Ovo je izraz nove vrste kosmike simetrije zvane
supersimetrija, zato to je ona sveobuhvatna. Ne samo to ovo ukljuuje bozone nosioce
sile, ve takoe ukljuuje estice na koje ove sile utiu. Postoje takoe korespondirajue
sile koje pomau prirodno odrivu supersimetriju tokom razliitih interakcija. Ona se
zove supergravitacija.
Teorija supersimetrije je u stvari skup osam razliitih teorija postavljenih u
hijerarhiji jedna u odnosu na drugu poput preki merdevina. to je vilja preka na
lestvici, vei je i njen zbir dozvoljenih estinih stanja fermiona i bozona. Teorija sa
najvie slobodnog prostora ini se jeste SO(8) koja podrava 99 razliitih vrsta bozona
i 64 razliite vrste fermiona. SO(8) prevazilazi potinjenu SO(7), za samo jednu extra
dimenziju i jedno dodatno stanje estica. S obzirom da je SO(8) identino SO(7) u svim
svojim osnovnim osobinama, prokomentarisaemo SO(7) umesto nje. Svakako, znamo
za mnogo vie od 162 tipa estica koje SO(7) moe prilagoditi i mnogi od predvienih
tipova nikada nisu bili posmatrani (kao gravitino bez mase). SO(7) zahteva sedam
internih dimenzija pored etiri koje poznajemo: vreme i tri svakodnevne dimenzije.
Ako SO(7) uopste oponaa stvarnost, onda na Univerzum mora imati bar 11 dimenzija!
Naalost, V. Nam iz Evropskog Centra za Nuklearna Istraivanja u enevi,
demonstrirao je da teorije supersimetrije za prostor vreme sa vie od 11 dimenzija jesu
teoretski nemogue. SO(7) evidentno ima najvei broj moguih prostornih dimenzija,
ali i dalje nema dovoljno prostora da zadovolji sve poznate vrste estica.
Nejasno je gde ove varijacione preice vode. Sasvim mogue nigde. Postoji
svakako obiman istorijski presedan za ideje koje su kasnije bile odbaene zato to se
ispostavilo da su konceptualni orsokaci.
Pa opet, ta ako se ispostavi da su bili ispravni na nekom nivou? Da li je na
Univerzum zapoeo svoj ivot kao neka vrsta 11-dimenzionalnog objekta koji se
kasnije kristalizirao u na etvoro-dimenzioni prostor?
Iako ove interne dimenzije ne moraju imati mnogo sa naim stvarnim svetom u
sadanje vreme, ovo moda nee uvek biti sluaj. E.Kremer i J.erk (IEcole Normale
Superieure, Paris), pokazali su da isto kao to je Univerzum prolazio kroz fazne promene
u svojoj ranoj istoriji, kada su se sile prirode poele raspoznavati, moda je proao i kroz
fazu kada se desila znaajnija promena. Pretpostavljamo da materija ima neku vrstu
etvorodimenzionog prostora (onog koji moemo iskusiti svakoga dana) i neto nalik na
sedam internih dimenzija. Na nau sreu, ovih sedam dimenzija ne nastupaju na
pozornici vee 4-D realnosti u kojoj mi ivimo. Ako bi to bio sluaj, jednostavna etnja
78
ulicom mogla bi postati istinska prostorna prepreka, proarana crvotoinama u prostoru

i ko zna ime jo!
Alan okos i Stiven Detvajler (Yale University), uzeli su u obzir evoluciju
Univerzuma koji poinje kao petodimenzionalan. Otkrili su da dok se Univerzum razvija
u stanje gde se tri od etiri prostorne dimenzije razvijaju kako bi postali na Svet u
velikom, extra etvrta prostorna dimenzija iezava na veliinu od 10 centimetara do
dananjeg vremena.
Nije tako teko uskladiti sa idejom da peta (ili esta, ili jedanaesta) dimenzija moe
biti manja od atomskog jezgra i zaista, verovatno moemo biti sreni to je ovo sluaj.
79
FRANKENTAJN I BOANSTVO NAUKE - Tatjana Samardija Grek

Za veliki broj revolucionara u drutvu i nauci, lik Prometeja bio je zvezda vodilja
i personifikacija svekolikog napretka i srene budunosti za koju su iveli i umirali.
Dve prve i najuticajnije graanske revolucije novijeg doba, amerika i francuska,
dogodile su se krajem XVIII veka. Meutim, upravo XIX vek moemo da nazovemo
"vekom revolucija", kako zbog mnotva svakovrsnih promena koje su u Sjedinjenim
Dravama i Francuskoj usledile za samim politikim i vojnim inom prevrata 1776. i
1789., tako i zbog svih onih revolucionarnih pokreta i preokreta koji su, poput baklji,
raspaljivali jedan drugi, od drave do drave, od poetka do kraja XIX veka i kasnije,
ruei tako stubove starog svetskog poretka kao to se rue nanizane domine.
Nauka, napredak i novi raj
U svim revolucijama XVIII i XIX veka potrebno je, pored drutveno-politikog,
sagledati i njihov nauni aspekt. to se tie prometejstva u drutveno-politikoj sferi,
mnogima bi principijelnim protivnicima tzv. teorija zavere pomoglo da usvoje
uravnoteenije stanovite ukoliko bi pronali odgovor na pitanje zato bi jedna mitska
linost vekovima bila zvezda vodilja modernih i pragmatino orijentisanih drutvenih
snaga koje, meutim, ele da unite sve dotad potovane mitove. Kada je re o revoluciji
u nauci, mitski Titan izranja kao personifikacija neverovatnog naunog i tehnikog
napretka veka u kom se rodio i formirao Nikola Tesla. I pored toga to je XX vek u
nauno-tehnikom smislu proizveo daleko vea i udesnija otkria, nauni zanos i
neverovatna vera u spasiteljsku ulogu nauke koji karakteriu XIX vek ine ga
jedinstvenim u odnosu na sve ostale periode u istoriji, ukljuujui i renesansu, XVIII i
XX vek. Zato? Zbog toga to su se upravo u tom veku, spletom svih okolnosti, sjedinila
dva jednako mona inioca veliki stepen drutvene slobode i umnoavanje naunog
znanja koja su omoguila ostvarenje velikih i smelih snova koje su raniji vekovi mogli
samo da sanjaju. XIX vek tako je u jednakoj meri mogao i smeo ono to su raniji samo
eleli. Jedno nije mogao: da na horizontu svojih namera i nada sagleda nalije tehnikog
raja ovekovu zloupotrebu nauke protiv oveka.
Tek e se u XX veku pokazati da Prometejev egrt naunik doista zna arobnu
re kojom moe da pokrene neverovatne sile prirode kako bi mu sluile, prema planu
Frensisa Bejkona, ali da jo nije otkrio arobnu re kojom moe da zaustavi aroliju kada
se priroda okrene protiv njega. S Prvim svetskim ratom zavrava se to udesno vreme
prepuno entuzijazma u kom je jo sve bilo mogue. Dva svetska rata i svi drugi posle
njega, ukljuujui i ratove na prostoru bive Jugoslavije, u znaajnoj su meri obeleeni
koritenjem naunih otkria za unitenje ljudi i prirode (bojni otrovi, ciklon B,
eksperimenti na ljudima u vreme nacizma, nuklearna bomba, otrovi za defolijaciju uma,
kasetne bombe, oslabljeni uranijum, itd.). Sva ova zla koja su proizveli vrhunski nauni
umovi upregnuti u jaram osvajake gladi oveka pokazae da uzrok ovekove bede nije
tek neznanje, ve sutinska neovenost i nepravednost oveka, sebinost koja
manipulie znanjem kako bi uspenije unesreila druga ljudska bia. Duboko u
80
ovekovom biu postoji zlo koje nauno znanje ne samo da ne moe da ukloni, ve ga
esto opravdava i poveava, u gordosti i slepilu za sopstvenu malenkost, usred tolikih
nepoznanica Zemlje i svemira i spram tolikih drugih bia meu kojima ivi svoj krhki
ivot. Nauka bez etike, fascinantno znanje nesputano moralnim organienjima - to je
istovremeno najjednostavnija definicija najinteligentnijeg uma u svemiru posle Boga,
bia koje njegovi sledbenici od milja zovu Lucifer, a drugde i - Prometej. Tako je nauka
u rukama planera "srenije budunosti" i "savrenog sveta", koliko god da je krenula od
ovekoljubivih tenji, postala neovena, antihumanistika, neprijatelj malog oveka i
oveanstva. ivot i zavetanje J. R. Openhajmera, ija najnovija biografija nosi naslov
Ameriki Prometej (2005), reito govori o razlici izmeu onog to se zna i onog to se
sme.
Meutim, XIX vek video je tehniki raj u najlepim bojama ljudskih snova o
savrenoj slobodi i moi.
Bilo je dolo vreme da se odbace crkvene stege i ogranienja nametnuta naunom
istraivanju i da se krene u ostvarenje drevnog sna koji Frensis Bejkon u XVII veku tako
jasno izrazio: da ovek da zavlada prirodom i postane njen bog.
Bezbrojna su teorijska, tehnika i umetnika svedoanstva da je u ovom veku
nauka dosegla mesijanski status. S neizmernim oduevljenjem i isto tako velikom
ambicijom, tvrdo se verovalo da nauka i tehnika imaju klju za savrenu ljudsku sreu i
savreno drutvo. Konano! Sagraeni poetkom XX veka, brod "Titanik" i njegova
titanska braa "Olimpik" i "Britanik" (kome su prvobitno dali ime "Gigantik", tj.
"Dinovski"), bili su ponos svog vremena, kako investitora tako i konstruktora, uzdanica
slave i snage novog veka. Boanska imena ovih brodova ukazuju na simbolinu vrednost
ovog tehnikog poduhvata.
Pomenimo ovom prilikom tek jedan teorijski spis koji nam pokazuje ta je XIX
vek oekivao od nauke, iz pera francuskog pisca Ernesta Renana, iji je reiti naslov
Budunost nauke razmiljanje iz 1848. godine (L'Avenir de la science - penses de
1848). Kako prof. Eliz Radi (Radix) pie u svojoj studiji pod naslovom L'hommePromthe vainqueur au XIXe sicle (ovek-Prometej kao pobednik XIX veka;
Harmattan, Pariz, 2006),
"Za pisca Budunosti nauke, oveanstvo samo putem nauke moe da napreduje.
Ona je izvor svakog napretka. Ona ak za njega postaje religija, jedina 'prava religija'.
'Savrena' religija koja je okonala prevlast pogrene i prevaziene doktrine, sainjene
od nerazumnih tvrdnji, praznoverja i nazadne strogosti. [...] Samo naunici mogu
preispitati temelje drutva i oveku povratiti veliinu vraajui mu razum. Nauni
projekat ima tada veoma velik raspon i prevazilazi isto naunu sferu. Nauka se ne
zadovoljava napretkom apstraktnih naunih saznanja, ve se mea u ivot celokupnog
drutva. 'ORGANIZOVATI DRUTVO NA NAUNIM OSNOVAMA, to je dakle
poslednja re savremene nauke, to je njena smela i zakonita tenja.' [L'Avenir de la
science, str. II, 106]"
81
Renan jasno iskazuje ambicije naunika da celokupno drutvo reformiu prema

naunim dostignuima. Drutveni evolucionizam jedan je od plodova ovog pregnua.
"Nauka je ta koja dovodi do drutvenog napretka, a ne obrnuto", rei e Prospero, lik iz
Renanovog dela Eau de jouvence (Izvor mladosti, 1880). Personifikacija napretka
oveanstva, otelotvorenje mesijanstva nauke bie jedan drevni mesijanski lik Prometej. Ernest renan objanjava:
"Bajka [sic!] o Prometeju znai samo jedno: civilizacijske tekovine predstavljene
kao da su steene na prepad, kao nedozvoljeno okradanje zavidljivog boanstva, koje je
htelo da ih zadri za sebe. Otud taj ponos i smelo izazivanje bogova svojstveno prvim
izumiteljima; zato ovu temu obrauju tolike legende i mitovi: po njoj je elja da svet
bude bolji izvor sveg zla u svetu." (ibid., II, 91; in: Elise Radix 2006:199))
frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-3Godine 1889., prilikom Svetske izlobe u
Parizu, jedna od "zvezda" je Ajfelova kula, a druga udesna fontana koja bljeti od
elektrine svetlosti. Elektrina struja bie Prometejeva baklja koja vodi ka Bejkonovom
snu ostvarenju "svega to je mogue".
Organska veza koju je renesansna alhemija i nauka imala sa antikim Hermesom
Trismegistom izuzetno je vana za razumevanje naune ambicije koja od renesanse
naovamo ne biva nita manje strasna i odluna: ZNANJE JE MO, bilo da smo ga oteli
od Zevsa (Boga) ili dobili od Prometeja (Sotone). Jedno od istorijski najzastupljenijih i
najznaajnijih iitavanja mita o Prometeju proglaava ga pokretaem ljudske
civilizacije i svekolikog napretka kroz otpor prema Boijem poretku. O prometejstvu
nauke i tehnike napisano je izuzetno mnogo dela, naroito kad je re o 19. veku i
njegovom scijentizmu. Izmeu ostalih, u korene prometejstva ponire francuski advokat
i politiar ak Ribs u svojoj opsenoj studiji L'Occident chrtien et la fin du mythe de
Promthe (Hrianski Zapad i kraj prometejskog mita; L'Harmattan, Pariz, 2010).
"Nau panju naroito zakuplja poznati mit o Prometeju koji krade vatru iz
Hefestove kovanice na ostrvu Lemnos, vatru koju je sakrio u upljoj stabljici moraa
[Ferula communis prim. TSG] i ponudio ljudima. Ovde nije re o bilo kojoj vatri, ve
o vatri iz kovanice, dakle vatri koja slui proizvodnji, vatri sa ognjita koja pripada
jednom drugom planu sakralnog. Hefest, simbol vatre i kovakog zanata upotrebljenog
u skladu sa Jupiterovom zapoveu, postae tamniar za Prometeja, mitskog otimaa
svete vatre. [...] Hefest oznaava vatru, ali ne onu koja je oteta od bogova, ve onu koju
su bogovi namenili za dobro oveanstva, pod uslovom da se dosledno uklapa u
olimpijski poredak. [...]
Kovanica smetena u ritualni drutveni okvir [...] utelovljuje vatru u slubi
drutvenog poretka koji su odredili bogovi, pri emu vatra omoguuje oveku da
obrauje metale i pokree civilizaciju, ali samo u granicama koje je odredio drutveni
poredak usklaen sa poretkom kosmosa. [...]
Koritenje vatre tog elementa koji pripada i onostranom ini kovaa bratom
amana, vraa i maga, sa kojima se esto izjednauje, jer su i oni "gospodari vatre",
82
odakle i veza sa Dionisom, gospodarem orgijskog delirijuma. Primitivna magija i

amanizam podrazumevaju vlast nad vatrom [...]" (str. 44-47)
Prometejeva baklja deo je logoa mnogih tehnikih fakulteta, biblioteka i
preduzea. ak Ribs nas podsea da vatra u Prometejevoj ruci, za razliku od vatre iz
Hefestove kovanice, upuuje na nauku koja se ne zaustavlja ni pred kojim tabuom,
nebeskim ili zemaljskim. Meutim, u mnogim knjievnim obradama, ali i u samoj
stvarnosti, prometejski je naunik predstavljen kao zanesenjak kome znanje postaje
svrha samo po sebi, znanje radi znanja, ne radi oveka. Znanje radi moi, radi gordosti,
konano znanje kao znak bogolikosti. U svojoj Psihoanalizi vatre (La psychanalyse du
feu; 1949:30, in: Sophie Mantrant, "Par-del le voile de l'criture: la trangression
promthenne dans The Great God Pan d'Arthur Machen", Cratures et crateurs de
Promthe, 254), Gaston Balar govori o "Prometejevom kompleksu", opsesiji da se
mitski otac ili predak pobedi, nadjaa kroz superiornost u znanju, ne zato da bi to znanje
pomoglo drugim ljudima, olakavajui im bitisanje na zemlji, ve naprosto da se kroz
znanje postigne nadmo. Upravo na ovom mestu Prometej prestaje da bude humanista,
i postaje neprijatelj oveanstva dr. Dekil tipian lik suludog naunika, est u
jednom podanru naune fantastike, za kog ovek nije korisnik naunog otkria, ve
pokusni kuni, sredstvo za eksperimentisanje to nas ponovo pribliava Skotovom
vienju nauno superiornog Prometeja iz svemira.
ovek kao stvoritelj: doktor Frankentajn kako moderni Prometej
S kraja na kraj XIX veka, medicina je ostvarila zadivljujui napredak. Uspon
eksperimentalne medicine kroz XIX vek, vek Kloda Bernara, Luja Pastera, Roberta
Koha, nepravedno zaboravljenog Antoana Beana (Bchamps) i drugih, dovee do
otkria uzronika i lekova za mnoge dotad neizleive bolesti. Usred ratova koji ne
prestaju, u Evropi i kolonijama, usred epidemija koje ih prate, u lekare se s pravom
polau velike nade. Prema nekim znaajnim misliocima poput Gastona Balara, lekari u
novije doba preuzee postepeno ulogu vraeva, amana i svetenika: od njih se oekuje
da, poput novih bogova, ovladaju tajnama ljudskog ivota i zdravlja. Prometejstvo
medicine tema je slavnog romana koji je 1818. napisala upravo elijeva druga supruga
Meri: to je uveni Frankentajn, iji reiti i retko pominjani podnaslov glasi Moderni
Prometej.
frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-4U romanu koji sjedinjuje osobine dvaju
anrova, horora (ili tzv. gotskog romana) i naune fantastike, Meri eli predstavlja lekara
Viktora Frankentajna kao savremenog Prometeja: on sanja da ostvari vekovni san
medicine i magije da prodre u tajnu ivota i od mrtvog naini ivo. U istorijskom
trenutku kada se seciranje leeva vie ne odvija kriom i po cenu ivota lekara,
Frankentajn sastavlja delove leeva i od njih stvara telo oveka, kog uspeva da oivi:
"U poetku sam se dvoumio da li da pokuam da stvorim bie slino sebi, ili neko
bie prostijeg sastava, ali je moja mata bila isuvie zaneta prvim uspehom da bi mi
dozvolila da posumnjam u svoju sposobnost da oivim tako sloeno i divno bie kao to
je ovek. (...) ivot i smrt izgledali su mi kao idealne granice koje u prvi prevazii, i
83
uneti snop svetlosti u na mrani svet. Nov rod e me blagosiljati kao svog tvorca i svoj
izvor; mnoga srena i divna stvorenja dugovae svoj postanak meni." (Frankentajn,
Prosveta, Beograd, 2004, prev. Slavka Stevovi, 40, 41; istakla T.S.G.)
Prvi put u istoriji oveanstva i nauke, doktor Frankentajn uspeva dakle da smrt
preokrene u ivot! Drugim reima, evo gde jedan ovek naunik pobeuje smrt, a
nije bog! Doktor Frankentajn eli da usrei ljude, ponesen istinskim ovekoljubljem
lekara humaniste. Kakvog li sna i kakve li velianstvene perspektive pred ovim
ovekom! Sna koji, izvan fikcije, jo nije ostvaren, ali kome se ve dugo zduno tei u
najmonijim laboratorijama sveta. Kao to je Prometej postao simbol borbe za uzdizanje
oveka na vii nivo postojanja, borbe za ovekovo oboenje, tako je i Frankentajnovo
ime postalo sinonim za raznovrsna bia koja su delo ovekovih ruku i kojima eli da
ispuni svoj svemir: androida, kiborga, replikanata, klonova, robota... Pored bogatstva
primera u nauno-fantastinim filmovima, o emu e biti rei u etvrtom delu ove serije,
ovom prilikom, primera radi, upuujemo itaoca na "Puminu" reklamu za sportsku
obuu poznatu po sloganu "Until then..." ("Do tada.."), u kojoj fudbal igraju ljudi sa
robotizovanim udovima, a koja se oslanja na najnovija dostignua u oblasti "protetike
donjih ekstremiteta". Svim tim biima iz nauno-fantastine mate, tvorac bi bio ovek,
koji bi time, sopstvenom kreacijom, preao iz stadijuma stvorenja u vrhunski stadijum
stvoritelja. U filozofske temelje vrhunske nauke uzidan je, pre mnogo vekova,
prometejski san. Meutim, u delu Meri eli, san dr Frankentajna postaje komar, nona
mora koja unitava ceo njegov svet.
Novostvoreno bie, ovek razliit od svih drugih, neroen od majke, bez oca,
imena i prezimena, trai upravo od svog tvorca dr Frankentajna odgovor na pitanje
ko je i gde pripada. Iznad svega, ovo bie trai prihvaenost i ljubav samog doktora, i
trai sebi sline, ba kao svako od nas. Ono zahteva, izmeu ostalog, da mu doktor naini
"druga prema njemu", enu. U 1. Mojsijevoj 2:18 Bog, stvorivi sve ivotinje i Adama,
vidi da "nije dobro da je ovek sam" jer se "ne nae Adamu drug prema njemu", te mu
stvara "oveicu" Evu, "kost od mojih kostiju, i telo od mog tela" (2:23). Originalni tekst
iz Postanja preveden na srpski sa "sad evo" izraava veliku Adamovu radost i
oduevljenje Evom. Meutim, dr Frankentajn odbija zahtev svog stvorenja, kojim je
zgaen (za razliku od Boijeg oduevljenja ovekom). Novi ovek, odbaen od svog
tvorca, oveka, kree u potragu za prijateljima i porodicom, ali ga svi ljudi koje sree
odbacuju, i on u svom bolu i gorini poine da se sveti ljudima, a Frankentajnu pre svih.
Nikom od nas ljudi, roenih od oca i majke, i okruenih sebi slinima, nije mogue da
razume samou od koje u celom ostatku romana pati ovo stvorenje, samou svemirskih
razmera. Odbaeno od svih, ono ivi, ali bez svrhe i cilja koji samo ne moe da odredi,
a koji mu niko nije zadao prilikom stvaranja. Ovo ovekovo stvaranje ivog iz mrtvog
pokazuje se eksperimentom na slavu tvorcu, ali nesreu stvorenju. Frankentajnov "novi
ovek", sainjen od delova leeva, na kraju poinje da mrzi i ubija sve ljude bliske
Frankentajnu.
84
ovek dr Frankentajna, po miljenju vie autora, pretea je svih savremenih

robota, kiborga i androida, ljudskih tvorevina. Neko je ve primetio da re "robot", koju
je 1920. stvorio eki pisac Karel apek, zapravo oznaava ovekoliku mainu
mehanikog Frankentajna dakle, bie koje ovek stvara "po svom obliju". Upravo je
nauna fantastika anr koji je robote uveo u popularnu kulturu (npr. R2D2 iz Ratova
zvezda i sl.), istovremeno potencirajui proizvodnju istih u stvarnosti.
Dr Frankentajn izvesno je arobnjakov egrt kome se, kao i izumiteljima atomske
bombe, velika mo otela iz ruku i okrenula se protiv njega. Zapanjuje nas injenica da
sumorna vizija Meri eli, nastala u vreme uspona nauke, u tako znaajnoj meri anticipira
mranu stranu naunog prometejstva. Neki su kritiari zbog ovog pesimizma ak
"optuili" Meri eli, suprugu jednog "antihrista" kakav je bio Persi eli, enu
neverovatno slobodnih seksualnih nazora, za "prikrivenu religioznost"! Destruktivno,
demonsko prometejstvo naroito postaje est motiv i osnovna tema knjiga i filmova u
apokaliptikom podanru naune fantastike. Ambivalentnost naune slobode i znatielje
postaje istinski hibris, koji nikada ne ostaje bez posledica. S druge strane, svi nauni
optimisti i zastupnici ideologije progresizma smatraju skepsu Mari eli i mnogih drugih
pisaca izrazom slabosti, nedostatka vere i strpljenja da se "bolja budunost" doeka.
Smatramo, meutim, da je veoma mudro prepoznati raskorak (Mind the gap!) izmeu
neugasivnog prometejskog sna o oveku kao bogu svog sveta i stvarnosti ljudske
prirode, koja samu sebe ograniava ne toliko intelektualno, koliko emotivno i moralno.
There's the rub, rei e Hamlet, u tom je problem problem ljudskog karaktera, ne
intelekta. Fausti meu nama pate to ovek nije bog ili ak maina, a da istovremeno
zaboravljaju da gotovo niko od nas za ceo svoj ivot ne naui da za poetak bude dobar
ovek. Zar ne bi valjalo da pre svega dostignemo punu meru rasta oveka (ovek, zar to
i dalje gordo ne zvui?), a onda da razmiljamo o samooboenju?
Vrli novi svet eugenike
frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-2Zloupotreba nauke od strane oveka,
vanzemaljca ili maine, a na tetu ostatka ljudskog roda, nije vie samo plod mate vie
ili manje vidovitih pisaca poput Oldousa Hakslija, pisca zapanjujueg Vrlog novog sveta
(1931!); ona je postala stvarnost ove planete. Poev od uasa atomskog razaranja, preko
ernobila do Fukuime; od kancerogenih aditiva i soda, preko osporavanih vakcina za
decu, koje su pred amerikim Kongresom optuene za stravinu eksploziju autizma
meu amerikom decom, do zloinake tenje Monsanta i njemu slinih (uz pomo
kratkovidne pohlepe lokalnih skorojevia u ekonomiji i politici) da ne samo truju
oveanstvo hemikalijama poput aspartama, ve i da kontroliu (genetski izmenjeno)
seme industrijskih biljaka na planetarnoj ravni, hranei ili izgladnjujui nacije i
pojedince; od kloniranja ovaca i pasa, preko matinih elija, uzgajanja "rezervnih"
organa, trgovine ljudima i ljudskim organima, sve do neuronauka, koje finansiraju
vojska i mediji kako bi konano na najpotpuniji i sutinski nain upravljali ovekovim
umom, tim poetkom i krajem naeg univerzuma nauka se, pored svih mrvica koje
povremeno dobacuje masama ne bi li ih uverila da im slui - izopaila u neovenog
85
monstruma koji preti celokupnom ljudskom rodu, i dovodi u pitanje njegov opstanak.
Ona je danas robinja ili bar plaenica krupnog kapitala i globalne oligarhije, koji
finansiraju sve njene skupe projekte i upravljaju odborima, akademijama i drutvima
naunika koja odluuju o uspehu ili propasti naunih karijera i renomea. Jedan od
najboljih pokazatelja da ova dijagnoza nije preterivanje paranoidnog sledbenika teorije
zavere jeste preskupa i zahtevna procedura kojom se dolazi do bilo kog patenta u sferi
intelektualne svojine, a posebno u oblasti medicine.
Zanimljivo je nakratko primetiti da je dr Frankentajn stvorio novog oveka, ali
da ga je smestio u okruenje starog, u prirodnu sredinu koja je, po Bibliji, stvorena u
celosti zajedno sa ovekom, u nekoliko dana. Drugim reima, biblijski projekat stvaranja
oveka povezan je sa daleko sloenijim projektom stvaranja ivota na celoj planeti,
ivota iji je ovek jedan deo krunski dragulj ali samo deo, i to zavisni deo.
Usamljenost Frankentajnovog oveka posledica je neuklopljenosti njegove u sredinu u
kojoj je naknadno sazdan kao stranac. Ne vidimo li isti problem u svim varijantama
teorije paleokontakta ili tzv. usmerene panspermije, kojima se bavi Prometej Ridlija
Skota?
Upravo Frensis Krik, koji je sa Dejmsom Votsonom dobio Nobelovu nagradu za
otkrie dvostruke spirale DNK (ideju su, izgleda, pozajmili od ugledne koleginice
Rozalind Frenklin), u svojoj knjizi Life Itself prihvata mogunost usmerene panspermije,
tj. teorije po kojoj je ivot na zemlji "posejala" neka veoma evoluirala civlizacija
odnekud iz svemira. Dosledan ateista pre i posle otkria DNK, Frensis Krik ovom
teorijom priznaje da vie nije mogue poricati postojanje plana i inteligentnog dizajna u
celokupnoj prirodi, samo to kao ateista ne moe taj dizajn pripisati Bogu, ve civilizaciji
koja je negde u svemiru nastala evolucionim razvojem i dostigla takav nivo da je u stanju
da "izvozi" ivot na druge planete.
Ako je neki svemirski dr Frankentajn Prometej i nainio nas ljude i "zasejao"
nas na Zemlji, otkuda meutim sav ostali ivi svet na zemlji? Je li i to stvorio neki
superiorni Prometej? I kako objasniti savrenu uklopljenost oveka u svet oko sebe, pod
uslovom da ga u svojoj pohlepi ne unitava? injenica da delimo DNK sa ivotinjama,
da smo svi sainjeni od istog materijala umesto da bude argument da smo svi poreklom
od zajednikog primitivnog pretka moe da bude i jednostavan dokaz da nas je sve
osmislio nauno superioran predak, kao delove jedinstvenog projekta kako bismo mi
ljudi sa svim ivim svetom iveli u vrstom jedinstvu.
Frensis Bejkon nije se usudio da u Novoj Atlantidi ode tako daleko i prikae
ovekovo stvaranje novog oveka, ali on zato poziva oveanstvo na upravljanje
evolucijom sopstvene vrste. Drugim reima, na razvoj eugenike, discipline posveene
raanju optimalno zdravih potomaka, najboljih predstavnika rase, nadoveka:
"Produavamo ivot. Vraamo, donekle, mladost. Usporavamo starenje. Leimo
bolesti koje se smatraju neizleivima. (...) Poveavamo snagu i aktivnost. (...) Menjamo
grau. Menjamo ovekove crte lica. Pretvaramo jednu vrstu u drugu."
86
U kontekstu teorije evolucije, eugenika, koja nadzire raanje samo najboljih

primeraka ljudske vrste, predstavlja ovekovo usmeravanje i ubrzavanje inae, po
klasinoj verziji, spontane evolucije. Darvinov uenik Ernst Hekl predloie stoga
Hitleru istrebljenje svih "oteenih" ljudskih jedinki tek "jedinki", ne i ljudi kako bi
se u ivotu sauvali "najbolji" primerci ljudskog roda radi dalje reprodukcije. Licemerni
su oni intelektualci koji se priklanjaju uverenju da je ovek nastao slepim evolucionim
razvojem bez upliva bilo kakve inteligencije, a pri tom se zgraaju nad holokaustom i
svim rasnim teorijama: ukoliko, kao to i sam Riard Dokins pie u svojim knjigama,
bioloki zakoni i ceo svemir nemaju nita sa moralom i pravdom, onda je nacistiko i
eugeniko uplitanje oveka u evolucioni proces ne bi li se evolucija ubrzala - savreno
logino i oekivano. Ili su gasne komore i krematorijumi najprirodniji i najloginiji
nastavak i potpora procesu "prirodnog odabiranja" i "preivljavanja najsposobnijih",
koje slubena darvinistika nauka proglaava mehanizmima postanja i napretka, ili je
ljudska civilizacija izofrena, sa neugasivim konfliktom drutvenog morala i hladnih i
amoralnih prirodnih zakona, zakona za koje pri tom tvrdi da deluju i u drutvu (jai
pobeuju slabije). Hriansko saaljenje i podnoenje u ovom je kontekstu potpuni
nenauni i protivprirodni uljez.
frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-5 Istorija eugenike, koju je nacistika Nemaka
ugradila u svoj drutveni i politiki projekat, nastavila se intenzivno u SAD do dananjeg
dana. Setimo se Emerihovog filma 2012.: po kom naelu su odabrani ljudi koji e
preiveti novi potop tako to e biti smeteni u naroite arke?
Veliki ovekov cilj da ovlada sopstvenom evolucijom, da postane besmrtan i
prevazie svako zemaljsko ogranienje, nadahnjuje i usmerava kompletan genetski
inenjering. Kontroverzni i ve kultni francuski pisac Miel Velbek zamilja u dvama
svojim nagraivanim romanima, Elementarnim esticama (1998) i Mogunosti ostrva
(2005), rezultate uspeha jednog ovakvog projekta, koji je prirodan nastavak Bejkonovog
i Frankentajnovog sna. Glavni junak Elementarnih estica, i sam naunik, obelodanjuje
naunoj i iroj javnosti otkrie aseksualnog razmnoavanja oveka, ukazujui na
filozofske implikacije ovog dostignua:
"Stvaranje prvog bia, prvog predstavnika nove inteligentne vrste koju je stvorio
sam ovek 'prema svojoj slici i nalik na sebe' [primetimo jasnu aluziju na biblijsko
stvaranje! T.S.G.] dogodio se 27. marta 2029. (...) Kao uvod u reportau, Hubeak je
odrao veoma kratak govor u kome je, sa svojom uobiajenom surovom iskrenou,
rekao da oveanstvo mora da se osea poastvovanim to je 'prva animalna vrsta
poznatog univerzuma koja sama organizuje uslove sopstvenog zamenjivanja'."
("Epilog")
"Zamenjivanje" o kom govori Velbek jeste sledee: aseksualno razmnoavanje
besmrtnih jedinki nove klonirane rase treba da zameni dosadanje seksualno
razmnoavanje izumirue "stare vrste", tj. slabog i nesrenog oveka roenog od majke
i oca, sve dok ga ne nestane. Kontrast "stare" ljudske rase, obinih ljudi roenih od ene,
i nove rase nastale naunom manipulacijom genima, neodoljivo podsea na suprotnost
87
Hakslijevih pripadnika "Vrlog novog sveta" odgajenih "metodom Bokanovskog" i

"divljake" koji ive u "rezervatima" prema zakonima obinih ljudi iz starog sveta. Ve
u romanu Mogunost ostrva Velbek je sumnjiav u pogledu srene budunosti
kloniranog Nadoveka: njegovi junaci, koji ive vekovima posle nas, usamljene su,
otuene i isprazne ljudske jedinke bez porodice i prijatelja, koje, po isteku roka trajanja
svoje telesne maine, bivaju zamenjene svojim klonom kome se ugrauje kompletna
memorija prethodnih klonova. Nijedna generacija klonova ne vidi smisao svog
postojanja. Oni ne ive u zajednici sa branim drugom ili decom, ni sa rodbinom, ni sa
prijateljima, nemaju roditelja ni Boga. Ne "prieujui" se ak ni "somom" (koja nudi
"hrianstvo bez suza") kao Hakslijevi junaci, oni pate od depresije i oseanja
ispraznosti.
Dakle, i Bejkon, i Meri eli, i Velbek, kao i mnogi drugi, govore o jednom
ovekovoj tenji da preuzme vlast nad svojim postojanjem i svojim svetom, u kome vie
nee biti slab, bolestan i smrtan, zavisan od Boga koga porie i prirode sa kojom
je odavno zaratio. U ovom nije teko prepoznati emancipaciju u odnosu na "prokletstva"
iz 1. Mojsijeve 3. poglavlja, koja podrazumevaju najavu uslova u kojima e ovek iveti
odbacivi Boiji poredak:
"zemlja da je prokleta s tebe; s mukom e se hraniti od nje do svojega veka; Trnje
i korov e ti raati, a ti e jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega jee hleb, dokle
se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti." (1. Mojsijeva
3:17-19)
Suvie esto su vernici i nevernici tumaili ove redove kao Boiju kaznu oveku
zato to je odbacio njegov autoritet i poredak. Meutim, materijalni i duhovni svet tesno
su povezani, te je degeneracija prirode odraz duhovne degeneracije oveka koji je do tad
bio njen najsavreniji deo. Umesto o kazni, re je o posledici. Odbacivi poredak sveta
koji se zasniva na meusobnoj zavisnosti i jedinstvu sa svetom i Stvoriteljem, ovek je
sada stupio u potpuno nepoznato, u svet entropije i raspadanja, gde bia vie ne sarauju
u bliskoj zajednici, ve postaju neprijatelji koji se ili sukobljavaju ili udaljavaju jedni od
drugih. To najavljuje ovaj biblijski tekst iz Postanja.
Strastvena borba prometejski orijentisanog oveka protiv prirodnog poretka, koji
ga vezuje za druga bia i ini zavisnim od njih, jedna je od osnovnih tema najveeg
romana amerike knievnosti - Mobi Dika (1851) Hermana Melvila. Kapetan Ahav traga
za belim kitom Mobi Dikom po svim morima sveta, opsednut eljom da ga uniti zato
to u tom kitu, koji mu je otkinuo nogu, Ahav vidi "masku" iza koje se kriju sile priroda
ili Bog koje vladaju ovekom i ine njegovo postojanje na zemlji tako "kratkim i punim
nemira" (Jov 14:1). I Ahav dakle gaji prometejsko shvatanje da su sile koje upravljaju
ovim svetom ovekov neprijatelj koji bezoseajno posmatra njegovu nesreu. Stoga
kapetan udi da postane silan kao Prometej Nadovek koji nee zavisiti ni od ljudi ni
od bogova, i kome nikakvi kitovi, mora ni munje ovog sveta, kojima se suprotstavlja
celog ivota, nee moi da naude:
88
frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-6[...] dok je Prometej [Ahav aludira na kovaa

koji mu sakiva metalnu kopu za drvenu nogu] na poslu, naruiu da naini celog oveka
po poeljnom uzorku. Najpre, pedeset stopa da je visok; onda, grudi iroke kao tunel
ispod Temze; onda, noge sa korenjem, da stoje na jednom mestu [...] Evo me gde stojim
ponosan kao grki bog, a ipak zavisim od ovog glupana [kovaa, dakle "Hefesta"!!! prim. T.S.G.] da bih dobio nogu! Prokleta neka je meuzavisnost smrtnika u kojoj nema
kraja davanjima i uzimanjima." (108. poglavlje Mobi Dika, "Ahav i drvodelja")
Razumljiva je stoga, izmeu ostalog, borba za kontrolu klime, rad na klimatskom
oruju ili kontrola semena koje se prodaje poljoprivrednicima irom sveta, itd. Sila koja
bude ovladala zakonima smene godinjih doba, vremenskih prilika i setve i etve mogla
bi, poput boanstva, da uslovljava drave i vlade, delei sunce i kiu kome hoe, za
razliku od biblijskog Boga koji ih daje "pravednima i nepravednima" (Jevanelje po
Mateju 5:45).
Kako izvrsno rezimira filozof Ginter Anders, "prometejska gordost sastoji se u
tome da nita ne duguje nikome osim samom sebi, ak ni samog sebe".
89
HANGAR 18, AERODROM DENVER

Eto itam svata u zadnje vrijeme, gledam svakakve filmie, zbilja me zanima sve
vie to se to dogaa oko nas, elim istinu. A istine ima svuda, samo treba moi skuiti
to se prodaje pod istinu, a to doista i jest istina. To ostavljam svakome posebno da
odlui. To je nekako najvie fer. Jer svatko od nas zna to e mu privui panju i odluuje
to e od toga zbilja i ostati u naim glavama kao neto to doista jest, za ime emo se
povoditi.
Pa je tako jedna istina koja je meni zapela za mozak Hangar 18. Za vas koji
niste uli nita o tome evo objanjenja. To je jedna navodno vrlo zanimljiva zgrada u
SAD-u, Ohio, u Zranoj Bazi Wright-Patterson (WPAFB). Ona uva tako kau
dokaze o padu letjelice 1947.g. u Roswellu, Novi Meksiko. Postoje prie, a postoje ak
i dokazi da je ispod zgrade napravljen podzemni trezor, dugaki hodnici koji vode u
prostorije gdje se nalazi svata.
Pod tim svata smatraju se ostaci letjelice koja se sruila u Roswellu 1947., tijela
vanzemaljaca koji su pronaeni na mjestu pada, a moda i ostaci nekih drugih letjelica
koji su tijekom godina pronaeni diljem zemlje. Navodi se da svemirski brod koji je
pronaen 1947. nije bio jedini koji je pao, te je 1949. pronaen jo jedan, sa dva putnika
vanzemaljska tijela. Pronali su ga raneri jednoga dana, te su obavijestili vlasti. Ovoga
puta vojska nije ponovila pogreke kao kod prvog pada, nisu se obavijestili novinari i
cijela stvar je vrlo uspjeno zatakana.
Veina nas nije imala pojma da je postojao jo jedan. Ali isto tako ni taj nije bio
jedini. Postoje dokumenti o nizu palih letjelica tokom godina, a amerika vlada vrlo je
uspjeno skrivala takva saznanja, te koristila prikupljene materijale za ispitivanje i razvoj
novih tehnologija. Tako da sve to vidimo na nebu a nije nam poznato nisu NLO-i, vojsci
SAD-a odgovara da ljudi upravo to misle, kako su vidjeli NLO. Tako mogu uspjeno
sakriti razvoj novih letjelica i pijunirati ostatak svijeta.
No ovime nisam rekla da NLO-i ne postoje i da je sve zemaljskog podrijetla jer ja
osobno sam zagovornik NLO-a i njihovog postojanja -samo da se razumijemo. Ali sve
to leti nije NLO.
Da ne filozofiram previe, Hangar 18 postao je poznat po tajnama i ogranienom
pristupu. Jo jedan u nizu. Sluaj Roswell iz 1947. uva tajnu o 5 preminulih tijela
vanzemaljaca i jednog ivog vanzemaljca. To bie kojeg su navodno zvali EBE1
(Extraterrestrial Biological Entity), opisuje se, zajedno sa ostalima, kao maleno
graom, neproporcionalno velike glave, velikih oiju, sitnih usta i nosa, dugakih prstiju
i tankog tijela, koe sivkaste boje. Organi su im bili drugaiji od ljudskih, te im krv nije
bila crvena.
Navodno je ivio jo nekoliko godina. U tom periodu dopustio je da se na njemu
izvode razni pokusi, nauio je ljude mnogim stvarima, pokazao kako funkcioniraju neke
stvari iz letjelica kao npr komunikacijski ureaji, objasnio od kuda dolazi iz sazvjea
90
Zeta Reticuli, 38.42 svjetlosnih godina od Zemlje. Planet sa kojeg je dolazio EBE1 je
bio unutar tog zvjezdanog sustava.
Ali sad sam ve daleko otila u opisivanju neeg za to bi mnogi mogli rei da je
samo bujna mata. Taj dio preputam vama da otkrijete ukoliko vas zainteresira ovo gore
navedeno.
Projekt Blue Book je bio jedan u nizu takvih projekata Vlade SAD-a kojima
je zadatak bio otkrivanje jesu li NLO-i prijetnja nacionalnoj sigurnosti i analiziranje
podataka povezanih sa NLO-ima.
Na tisue podataka o nepoznatim leteim objektima je prikupljeno, analizirano i
kategorizirano. Pa eto, i nakon toliko godina jo uvijek ne znamo cijelu priu koja prati
nau povijest, a vjerojatno nikada niti neemo znati sve to se ima rei.
Jo jedna istina koja mi je vrlo zanimljiva je pria o zranoj luci u Denveru.
udna je pria oko njegove gradnje, gdje za razliku od uobiajenog postupka da jedan
graditelj gradi cijeli objekt, zapoljavajui razliite izvoae radova ovisno o stupnju
izgraenosti kako projekt napreduje (graevina, struja), ovdje se primjenjivala tehnika
razliitih graditelja koji su bili zadueni za neki odreeni dio i nakon toga se zapoljavao
drugi graditelj za drugi dio posla itd
Nije li to udno? Kao da se eli sakriti prava svrha objekta, sauvati neka tajna.
Pet velikih zgrada je izgraeno, neispravno, zatim su zakopane i na njima je izgraena
sadanja zrana luka. Na neispravnim tj netono napravljenim zgradama. Na njima. Nisu
sruene. Jesam li dovoljno naglasila NA NJIMA?
Cijela konstrukcija kada se gleda iz zraka lii na svastiku. No svastika ne znai
nuno neto loe. Kroz tisue godina ona se koristila u raznim narodima kao simbol
ivota, sree. A onda je preuzeta od strane nacista i dalje priu svi dobro znamo. Bivi
dunosnik vlade SAD-a Phil Schneider tvrdi da je ispod zrane luke sklop podzemnih
baza, te da je izmjereno visoko elektro-magnetsko zraenje koje je i sam osjetio u
podzemnim tunelima.
Zbog toga postoje razna nagaanja emu ta postrojenja uope slue. Neki smatraju
da e to biti Arka u razdoblju Zemljinih promjena, kataklizmikih planetarnih dogaanja
koja slijede, neki smatraju da je to tajna vojna baza, a neki misle da bi to mogao biti
koncentracioni logor.
Oko 15-ak aviona koji su poletjeli sa zrane luke u Denveru je imalo problema
sa popucanim vjetrobranskim staklima. Bili su razliitih marki i modela. Pretpostavlja
se zbog vrlo visokih i vrlo niskih frekvencija koje se emitiraju iz blizine zrane luke.
Na ulazu u zranu luku na podu je ploa u koju je ugraviran masonski znak
kvadrata i kompas, a ispod pie New World Airport Commission. Privlai panju zbog
slinosti sa Novim Svjetkim Poretkom. Postoje razna obiljeja u podovima aerodroma,
jedna od njih je DZIT DIT GAII, ugravirano. Prevedeno je kao izraz od Navajo
Indijanaca to znai The mountain that is white (Planina koja je bijela). Druga pisanja
urezana u pod kau samo Mt Blanca Bijela planina koja se nalazi u Coloradu. Bijela
91
planina moe znaiti i Mt Blanc u Francuskoj gdje su Vitezovi Templari potpisali svoju
povelju Vitezovi Templari su red Masona.
A na zidovima se nalaze razni murali, pomalo bizarni i zastraujui. Prikazuju
scene genocida, smrti , unitenja, Nacista sa gas-maskama, maete na kojem stoji
golubica mira, djeca i ene u ljesovima, oruje koje djeca predaju njemakom djeaku
koji ih pretvara u orue, i na kraju djecu koja slijede novog Mesiju U svakom sluaju
prikazi koji nikako ne spadaju u prostore zrane luke.
Preporuam da pogledate filmie na Youtube na tu temu, vrlo je zanimljivo.
David Icke. Jeste li uli za njega? Ukoliko vas zanima ovakva tematika
pretpostavljam da jeste. To je gospodin koji je nekada bio vrlo popularan sportski
komentator, a sada je poznat po svom neobinom stavu i pogledu na ivot. Neobinom,
ukoliko smatramo da je obino i normalno ovo to svakodnevno ivimo.
Pratila sam njegov rad, proitala nekoliko knjiga, i ono to on eli rei je da nam
se sprema Novi Svjetski Poredak, da se trebamo probuditi i pobuniti protiv tog poretka
i ljudi koji ga nameu, pokuava raskrinkati te ljude, te daje neke vrlo zanimljive teorije
o ivotu i onome to nas okruuje. Spominju se gmazovi, i da, zvui smijeno ovako na
prvu ruku, ali dosta stvari koje ovjek kae zbilja ima smisla. Ali opet napominjem,
svatko ima pravo na svoje miljenje, pa slobodno istraite malo i Davida Ickea, neete
ostati razoarani.
E, sad sam svata natrpala u jedan post, ali postoji toliko zanimljivih tema, toliko
fascinantnih pria, teorija o kojima bih mogla danima raspravljati i jo nebi proeljala
niti polovinu svega to postoji. Pomalo frustrira to to zna da nikada nee saznati cijelu
istinu o tome to se zbilja deava u svijetu, i spoznaja da neka mala aica ljudi tamo
negdje u Americi dri konce cijele igre u rukama i daju si za pravo skrivati to od nas i
iskoritavati informacije u svoju korist.
I neka postoje teorije zavjere! Pa makar bile i samo teorije (iako smatram da ih
veina spada pod injenice). Jer dok god netko postavlja pitanja znai da nismo totalno
kliniki mrtvi, da se tako izrazim, zombi u automatskom tijelu, nego jo uvijek netko
razmilja svojom glavom. Zato dragi moji, samo postavljajte pitanja!
DEVETORICA
Web stranica New Dawn je objavila tekst koji vam prenosimo i cijelosti. 1970.
kada samo po prvi puta postali fascinirani fenomenom NLO-a, podijelila su se i
stanovita meu istraivaima i to u dva pravca:
Na Hipotezu Vanzemaljaca (HV) NLO-i su letjelice s drugih svjetova i na
Magonijsku hipotezu koja je nastala po uzoru na knjigu inteligentnog istraitelja
NLO-a Jacquesa Valleea: Passport to Magonia - Putovnica za Magoniju. ProMagonijanci vjeruju da je neto na Zemlji povezano s vanzemaljcima, rasa ili
obmanjivai koji se s vremena na vrijeme pojavljuju na Zemlji kao navodni aneli,
vizije djevica, demona, vila i vilenjaka i sada konano kao vanzemaljci koji putuju
svemirom! Izgleda da su danas tek osvjeili i modernizirali svoj imid.
92
Ova teorija otkriva bliske paralele izmeu pojavljivanja vanzemaljaca i iskustava

s neljudskim entitetima koji pune prie i legende iz folklora. No teorija jasno objanjava
kako su takve pojave esto apsurdne i naoko potpuno nesuvisle kao velika
udnovatost koja u potpunosti osporava simplificirane zakljuke teorija koje se dre
navoda da su NLO-i tek letjelice s visoko razvijenom tehnologijom s kojima upravljaju
obini bioloki entiteti. Ova Monty Pythonovska vodviljska kvaliteta, nagnala je
istraivaa Johna A. Keela da razvije hipotezu o ultra-vanzemaljcima posjetiteljima iz
svemira koji dolaze iz drugog realiteta iz drugog nivoa postojanja koju je objasnio u
glavnim crtama 1973. u knjizi klasiku o NLO-ima: Operation Trojan Horse to jest
Operacija Trojanski konj.
No na alost, 1980. ovo je stanovine neopravdano istisnuto od strane HV-a na
alost, jer je u mnogo emu Keelova hipoteza potpunije objanjava fenomen. HV ak i
paranormalnu komponentu vanzemaljskog kontakta, koja je oigledno mentalna
manipulacija s otetim osobama, gleda s distance. HV takoer esto dovodi u pitanje
direktni fiziki kontakt navodnih vanzemaljskih entiteta.
HV je postala dominantna teorija jer Magonijanski pristup direktno i jako izaziva
nae ope prihvaene konsenzuse o realitetima dok jednostavan koncept o svemirskim
brodovima koji dolaze s drugih planeta prolazi ispod naih radara i ne podie preveliku
prainu. Takoer, visokoprofilirani sluajevi kao to su Roswell, Podruje ili Area 51i
Mahestic 12 su svi dobro propagirani u medijima i odlino su koriteni u filmovima kao
to je ET koji se baziraju na iskljuivo HV teoriji i vladinim konspiracijama kako bi
takve sluajeve zatakala tako je ova teorija postala dominantna.
U stvari, ako dobro popratite ove sluajeve i dublje zavirite u tematiku
primijetit ete kako su svi podatci doli od vojnih ili tajnih agencija.
Zato CIA-i i slinim agencijama vjerujemo to nam govore o vanzemaljcima,
dok im o drugim stvarima ne vjerujemo??
(Nevjerojatno je kako istraivai NLO-a prate i pokoravaju se nepisanom pravilu:
nikad ne vjerujte niemu i nikomu tko dolazi iz vlade, vojnih krugova ili tajnih
organizacija osim ako su to stvari koje su povezane s NLO-ima i ET-jima i ako to nisu
njihovi navodni zapisi o tajnim kontaktima izmeu vlasti i vanzemaljaca. Ali onda to
znai da NLO ISTRAIVAI VJERUJU SVEMU TO ONI KAU!)
U biti, daleko od prikrivanja postojanja NLO-a, vladine agencije su aktivno
podravale vjerovanje u te iste NLO-e naroito u HV teoriju. Nae vlastito istraivanje
nas je uvjerilo da je Vladino uvjeravanje u NLO-e po HV teoriji stvarna injenica i da
za to postoj mnogi podaci, kao to se moe vidjeti u nedavnoj knjizi Marka Pilkingtona:
Mirage Men and Lynns Mammoth Book of UFOs (2001.) ini se da se cijela ova
stvar s NLO-ima do kraja iskoritavala moda se ak i izmislila na nain na koji se
prezentira da bi omoguila odgovarajue pokrie za sve mogue malverzacije i tajne
operacije, od testiranja tajnih letjelica do eksperimenata psiholokim orujima. No ak
su i te sve stvari tek vrh ledenog brijega mranih i tajnovitih dogaanja povezanih s NLO
dogaanjima u zadnjih est decenija istraivanja o istome.
93
Kako se krenulo s devetoricom

U kasnim devedesetim godinama prolog vijeka, istraivai su prie s NLO-ima
prepunili svakakvim paradoksima i pitanjima o kojima se tek diskutiralo, kao to se
nadugo i nairoko pisalo u knjizi: Stargate Conspiracy (1999-2000.). Ovi dogaaji
prezentiraju dvije mogue opcije: najveu ikada pokuanu vanzemaljsku intervenciju ili
kriminalnu manipulaciju i vjerovanje u istu. Bez obzira to se od ove dvije opcije dogaa
(A moda su i kombinacije obije. Op. Ur.) stvar je senzacionalna i zastraujua.
Andrija Puharich je svoje tajne odnio u grob zajedno s pravom istinom o njegovim
motivima i uplitanje tajnih agencija i vojne strukture u oblikovanje nae percepcije o
NLO fenomenima.
Centralna uloga u svemu tome pripada osobi koja dolazi iz redova lijenika SAD
vojske, parapsihologu Andriji Puharichu (1918-1995.) koji je eksperimentirao sa
stimuliranjem psihikih mogunosti koristei hipnozu, psihodeline droge i elektrine
naprave. On je takoer bio opsjednut mogunou telepatske komunikacije s neljudskim entitetima.
1948., nakon to su ga otpustili iz vojne lijenike postrojbe zbog medicinskih
problema, Puharich je stvorio Round Table Foundation (RTF) u Maineu, kako bi pravio
iskljuivo privatne eksperimente s fiziarima kao to je Eileen GAret i Peter Hurkos.
Fondacija je uskoro privukla neke bogatae, ukljuujui i Henryja A. Wallacea, podpredsjednika u vladi Franklina D. Rosevelta, koji je financirao Puharicha kroz zakladu
Wallace. Drugi financijer je bila Ruth Forbes mlaa, pripadnica super bogate obitelji
Forbes i njen mu i sveprisutni istraiva Arthur M. Young, no tu je takoer bila i Alice
Bouverie, nasljednica dinastije Astor.
Iz informacija koje su u javnost izale u devedesetim godinama prolog vijeka,
saznali smo da je RTF bila tajno financirana od strane amerike vojske. Puharich je sam
zabiljeio da su ga esto posjeivali visoki dunosnici vojske, ukljuujui i voditelja
psiholokog istraiteljskog odjela.
S pravom se pitamo je li ovo samo bilo dio vojnih paranormalnih istraivanja koje
su obavljali civilni fiziari, s civilnom fondacijom koja je u stvari sluila kao paravan?
Arthur M. Young poveznica Puharicha s tajnim vojnim parapsiholokim
istraivanjima.
Puharich je bio vatreni zagovornik vojnog koritenja parapsihologije o emu se
izjasnio u studij koju je napravio za Pentagon krajem 1952. pod nazivom: An Evaluation
of the Possible Usefulness of Extrasensory Perception in Psychological Warfare to jet
Evaluacija mogue implementacije ekstrasenzorne percepcije u psiholokom ratovanju.
Sljedei dan je prebaen na novu poziciju.
No prije nego li je uzeo svoje nove obaveze i dunosti, dogodio se polugodinji
satanak u RTF-u, Puharichev tim je tada radio doktorom D.G. Vinodom koji je prenosio
kanalizirane poruke, on je 1952., otkrio za vrijeme transa:
Mi smo devet principa i moi, sada emo ih kanalizirati. Devetorica sebe
opisuju kao zasebne entitete koji funkcioniraju kao jedno tvrde (s tipinim
94
nedostatkom skromnosti i uzvienim prijezirom prema gramatici smrtnika): Bog je

nitko drugi doli mi sami, devet principa boga. Ne postoji bog osim nas devetoro
zajedno.Komunikacija se nastavila kroz est mjeseci dok se Vinod nije vratio u Indiju.
to dublje to mranije
Paralelno s Vinodovom komunikacijom, od veljae 1953. do travnja 1955.,
Puharich je bio stacioniran u vojnom kemijskom centru u Edgewoody i Marylandu
iako se esto vraao RTF-ju. Njegova prava pozicija i dunosti su ostale nepoznate, no
Edgewood je bio vojno istraivaki centar o kemijskom i psiholokom ratovanju u isto
vrijeme je uestvovao u zdruenom projektu CIA-e i ozloglaenog MK-ULTRA.
Puharicheva vojna karijera daje potuno drugaije znaenje na debitansko pojavljivanje
zdruene devetorice.
1956., ubaen je vanzemaljski element u priu. U Meksiku su se Puharich i Arthur
M. Young susreli s Charlesom i Lillian Laughead, koji su radili s mladim ovjekom za
kojeg su smatrali da je u psihikom kontaktu s vanzemaljcima. Laugheadovi su poslali
Puharichu zapise s tim navodnim ET kontaktima u kojima ima poveznica s ranijim
kontaktima Vinoda s devetoricom, i tako je navodno postalo oigledno da isti kozmiki
entiteti dolaze u kontakt s razliitim ljudima.
1960. Puharich se posvetio parapsiholokim istraivanjima i razvoju patentirane
medicinske opreme. U sedamdesetim godinama prolog vijeka Puharich se sreo s Urijem
Gellerom u Izraelu, postajui uvjeren kako su njegove mogunosti svijanja lica i drugi
talenti sasvim prirodni i istiniti, kada su eksperimentalno hipnotizirali mladog Gelelra
on je tvrdio kako komunicira s entitetom pod nazivom Spectra koji je navodno svjesni
kompjutor koji se nalazi na udaljenom vanzemaljskom brodu. Spectra je otkrila kako
su ET entiteti programirali Gellera da ima odreene moi jo kada je bio dijete, i da su
ga efektivno namijenili da bude novi mesija za nadolazee svjetske promjene tvrdei
slijedee: On je taj za nadolazeih narednih pedeset godina.
Kada je Puharich postavio donekle navodee pitanje: Jeste li vi devet principa
koji su prije komunicirali s doktorom Vinodom? Spectra je oekivano odgovorila:
Da. Tada je Puharich potvrdio da devetorica stoje iza NLO fenomena, kako je Kenneth
Arnold tvrdio na svom seminaru 1947.
Neobina monotona uda
Sesije hipnoze i kanaliziranje Spectre su se nastavili iako su udnovati fenomeni
nekako zaobilazili Puharicha i Gellera. To je Collin Wilson nazvao: Konfuzijom
neobinih monotonih uda, mehanikih glasova koji su se uli, objekti koji se
materijaliziraju i teleportiraju (ukljuujui i Puharicheva psa i jednom samog Gellera).
Tu su i nekoliko vienja NLO-a nad Tel Avivom i pustinjom na Sinaju.
Pa ipak, iako Geller potvruje paranormalnost, on se distancira od kanaliziranih
poruka. Iako je Puharich izgledao uvjeren da su Spectra i devetorica istiniti, Geller ih je
nazvao civilizacijskim klaunima odlian opis za Ultra-vanzemaljski scenarij
kozmikih aljivija.
95
SRI International, Kalifornijski insitut paravan CIA-e za paranormalna

istraivanja.
Puharich je aranirao ispitivanje Gellera u SRI Internationalu u Kalifornijskom
Institutu gdje je CIA pekla zanat sa svojim psihikim pijunima i istraivanjima s
istima najpoznatiji od tih zanata je remote viewing ili gledanje na daljinu u tom
isntitutu su se odravala ovakva i sva druga slina istraivanja. Za vrijeme naeg
istraivanja Satargate Conspiracyja, Geller nam je rekao da je Puharich radio za CIA-u
kada je posjetio Izrael kako bi ga evaluirao. Drugi suradnik Puharicha, fiziar Jack
Sarfatti, je te navode takoer potvrdio. Uzimajui u obzir sve stvari iz Puharicheve
prolosti, on bi bio njihov idealan lovac na glave.
Isto kao to smo otkrili da je prvi kontakt s devetoricom nastao ak dvadeset
godina prije nego li smo saznali da su paranormalna istraivanja podupirana i financirana
od strane vojno obavjetajnih slubi koje ponovno u centar stavlja komunikaciju s
devetoricom. Perfektna simetrija no to to u stvari znai?
Nepotrebne mesije
Unato naporima Puharicha da promovira Gellera kao mesiju u novoj fazi ljudske
evolucije, on se tome povinovao 1973., postajui internacionalna super zvijezda. No
devetorica su nastavila kontaktirati Puharicha kroz nove kanalizatore. inilo se da su oni
jednostavno zaboravili kako su nekada proglasili Gellera Jedinog za narednih pedeset
godina. Prvo je u nizu kanaliziranja bio mladi kuhar kojeg znamo pod sinonimom Bob
Horne, kojeg je Puharich hipnotizirao, oni su kanalizirali Korejanca vanzemaljca koji
je uz Puharicheve sugestije tvrdio da je on/ona emisar devetorice. Horne je gotovo
doveden do samoubojstva iskustvima s Puharichevim kanaliziranjima i hipnozom.
Phylls Schlemmer dekadama je bila kanalizator devetorice pod budnim
Puharichevim okom.
Nakon toga njega su zamijenili s Phyllis Schlemmer koja je postala oficijelni
kanalizator za devetoricu, ona je na toj poziciji ostala punih dvadeset godina. Njen
vodi Tom za kojeg je ona smatrala da je bio duh njenog djeda, je odjednom izjavio
kako je on vanzemaljac i dio devetorice to jest Savjeta devetorice.
Nakon to je Geller prekinuo suradnju s Puharichem, on je stvorio novu
istraivaku ustanovu u New Jeresyju, nazvao je Lab Nine ili Laboratorij devetorice.
To je postao pokus dvije naredne serije dogaaja.
Prvo je uslijedila misija o obznanjivanju svijetu o savjetu devetorice, njihovom
postojanju, neposrednom povratku i masovnom slijetanju svemirskih brodova koji su
trebali uslijediti u kasnim 70-tim godinama prolog vijeka. Nova vana figura je bio
bogati engleski baron i traga za spiritualnim, Sir John Whitmore, nekadanji voza
trkaih automobila.
U konstantnom naporu da se irim masama prenese poruka devetorice, mamili su
se i utjecajni pojedinci kojima se kroz Phyllis Schlemmer dijelila njihova kozmika
mudrost. U tu shemu su se ukljuivali i znanstvenici zainteresirani u poveznice izmeu
kvantne fizike i svijesti, te lanovi super bogatih obitelji, politiari i pisci.
96
Najvee je iznenaenje bilo kada se Gene Rodenberry, kreator Star Treka, ubacio
u djelovanje devetorice 1974. i 1975. godine. Puharich je oigledno na takav nain
pokuao to vie iskoristiti svoj kultni status, pokuavajui ak nagovoriti Roddenberryja
da napie scenarij za film o devetorici, no taj scenarij nije nikada zavren. Koliko je
Roddenberry vjerovao Puharichu ostaje nepoznanica.
Star Trek: Deep Space Nine, serija posveena devetorici glavnih likova na
udaljenoj svemirskoj stanici broj devet, na koje uvelike utjeu napredni netjelesni
vanzemaljci koje lokalna rasa Bejoranci nazivaju proroci.
Iako se tvrdi da je Puharich imao utjecaja na stvaranje prvog filma Star Treka i
serijala Next Generation koja je nastala deset godina kasnije te spin offa Deep Space
Nine (s centralnom ulogom devetorice lanova) koja oigledno i konano otkriva
Roddenberryjevo visoko miljenje o devetorici, naroito u posljednjem i filmu i seriji
(nevezanom za Star Trek) Earth: Final Conflict (1997-2002.), koji je produciran nakon
njegove smrti.
Radnja Earth: Final Conflicta se dogaa u bliskoj budunosti kada napredna
vanzemaljska rasa Tealoni, stignu na Zemlju tvrdei da su doli pomoi ljudima, no neki
su ljudi sumnjiavi da su oni u stvari na planetu stigli kako bi je porobili
Roddenberry je bestjelesna bia devetorice, pretvorio u tjelesne vanzemaljce od
krvi i mesa, a Taelonom vlada Vijee sinoda. Iako se po radnji serije vidi kako je on bio
nesiguran u ulogu devetorice, nakon negove je smrti 1991. Phyllis Schlemmer je jo
uvijek tvrdila kako je on bio pod utjecajem devetorice kada je kreirao originalnu seriju
Star Trek.
No, na Roddenberryjevo pitanje o podrijetlu devetorice, Tom je napokon otkrio
njegov identitet i identitet devetorice. Okarakterizirani su kao Ra Atum ili Atem,
vrhovni bog antike Velike eneade grupe najvanijih bogova koje su oboavali
graditelji piramida. No jako je vano napomenuti da je Puharich nakon prvog Vinodovog
kontakta poeo prouavati Enneadu.
Drugi projekt Puharicheve laboratorije je bio izrazito uznemiravajui. Puharich je
uz pomo koritenja razliitih metoda, ukljuujui i hipnoze eksperimentirao na grupi
djece, koju je zvao Svemirska djeca, koristio ih je za remote viewing politikih i vojnih
meta kao to je Kremlj i s njima je pokuavao kanalizirati vanzemaljske entitete.
Gotovo se nita ne zna o ovome projektu. Jedini zapis se sastoji od komentara
posjetitelja u kojima se ne govori gotovo nita osim uznemiravajue napomene da neka
djeca jasno izgledaju traumatizirana zbog onoga to im se tada radilo. Ovo se dogaalo
paralelno s CIA-inim razvojem programa remote viewinga, ovo je ini se bio jedini nain
koritenja djece bez da se izazove sumnja. Nakon svega ovo je bio jako dobro smiljen
plan, roditelji su mogli svoju djecu poslati u ljetni djeji kamp ili ih poslati na ispitivanja
i naobrazbu kako bi postali novi Uri Gelleri to jest pustili ih u ruke CIA-e i vojske
koji su to vrlo lijepo prikrili.
Ira (Tom) Einhorn, Puharichev medij devetorice, optuen je za ubojstvo svoje
bive djevojke na doivotni zatvor.
97
1978., Puharicheva je laboratorija misteriozno izgorjela, a Puharich je pobjegao u

Meksiko, tvrdei kako je on bio meta i da ga je CIA trebala smaknuti! Moda su se
bojali otkrivanja njihove veze sa Svemirskom djecom i skandala koji je ukljuivao
otkrivanje informacija od strane Einhorna, kojeg su na kraju ispitivali i osumnjiili za
ubojstvo bive djevojke Holly Maddux Mauddy za to je na koncu bio i osuen.
Ostatci nesretne Holly Maddux pronaeni u kovegu u Einhornovom stanu, 18
mjeseci nakon nestanka.
U vrijeme nestanka Madduy je kod sebe posjedovala papire koji su vezani za
istraivanja na Svemirskoj djeci. (Puharich se vratio u SAD tri godine kasnije to je
jako udno ako netko bjei od CIA-e i nastavio je sa svojim osobnim paranormalnim
istraivanjima, iako naoko nije vie bio dio prie o devetorici, umro je 1995. godine.
Holly Maddux, je ubijena samo ostaje pitanje je li u pitanju bila smicalica tajnih
slubi ili djelo psihopatskog ubojice.
Dodatni pad
Vijee devetorice je nastavilo svoju misiju kroz rad Schlemmerve/Toma i knjigu
koja je izala 1992., pod nazivom: The Only Planet of Choice Jedini planet izbora
koja je postala New Age bestseller, iako vie nije aktivno kanalizirala devetoricu, ova
knjiga je jo uvijek promovirala njihove poruke. Uzimajui u obzir da je Schlmmerova
bila u doticaju s tim antikim bogovima od 1975., njena knjiga od 400 stranica je
oigledno poneto selektivna.
Tada je devetorica ponovno ula u javnost na velika vrata, tako to je Whitmore
1978. Predstavio Engleskinju Jenny OConnor na Institutu Esalen u Kalifornijskom
centru za alternativnu scenu koja je privlaila poznata imena iz svijeta umjetnosti,
znanosti ak i plitike. Interesantno, ne samo da su kroz nju devetorica davali seminare u
Esalenu ve s preko nje upravljali istim institutom od 1979. do barem 1982.
Knjiga Jeffrey J. Kirpala: Esalen: America and Religion of No Religion.
Jeffrey J. Kirpal opisuje u knjizi: Esalen: America and Religion of No Religion
(2007.) Esalen: Amerika religija bez religije, opisuje kakvu je vezu osniva instituta
Richhard Price imao s OConnorovom.
Evo navoda: Dick je odluio pitati Jenny da mu devetorica pomognu donijeti
neke administrativne odluke, koje su ukljuivale otputanje i zapoljavanje ljudi.
Jedan lan osoblja instituta Eric Erickson je devetoricu nazvao: Sjekaima ljudi.
Ovaj period je bio iznimno vaan za institut Esalen. Mnogi ljudi koji su posjeivali
navodne seminare OConnorove su postali prominentni politiari u SAD-u i SSSR-u
(kroz razmjenu studenata u SSSR-u), kako je napisao Jack Saraffati:
Ostaje injenica da je gomila oiglednih New Age pobornika iz krugova
Kalifornije koji su se zabavljali NLO-ima i parapsiholokim fenomenima, ukljuujui i
mene, uspjeli dosegnuti najvee pozicije amerike vlade ili vrha drutvene ljestvice kao
i one u SSSR-u, akoji danas vode fondaciju Gorbachev.
Al Gore ljubitelj devetorice, pod-predsjednik u vladi Billa Clintona, zagovornik
globalnog zatopljenja, dobitnik Nobelove nagrade.
98
Kroz rad OConnorove je devetorica dola do Washingtona, ukljuujui i krugove

u kojima se nalazio Al Gore koji bez srama govori o svojim paranormalnim interesima.
Ne zna se koliko je utjecaja devetorica napravila na vladajui vrh, no neki od
zagovornika su daleko dogurali, kao na promjer senator Claiborne Pell koji je bio jako
zainteresiran u irenje rijei i djela devetorice. Jeziva je pomisao da je Gore mogao
postati predsjednik i tko ili to je mogao utjecati na njega!?
Detaljna analiza aljivdija
Devetorica predstavljaju naj-koncentriraniji pokuaj da se proizvede i proda
uvjerenje bazirano na vanzemaljskom kontaktu. Ovaj pokuaj se tvorio dekadama, u
njega spada nagovaranje prominentnih politiara i drutvenih lidera o njihovoj istini i
navodnom povratku vanzemaljaca na planetu, uz pokuaje da postanu globalno poznati
kroz knjige i filmove. Kampanja je bila izrazito uspjena u New Age subkulturi, koja je
bez pogovora i u potpunosti bazirana na idejama devetorice.
Komunikacija s devetoricom pokazuju sve klasine nedostatke, greke, lai
malverzacije koje se povezuju s navodnim kontaktom s vanzemaljcima. Moemo rei da
je njihova komunikacija definitivno vanzemaljske prirode ali je obgrljena s potpuno
tradicionalnom paranormalnim elementima.
A iza toga se nalaze mrane vladine agencije i njihov utjecaj!
injenice povezane s devetoricom ocrtavaju dva razliita scenarija:
Vrhovni staro-egipatski bog: Ra, Amun Ra, Amon, Amun, glavni bog Velike
Eneade s kojom se usporeivala Puharicheva devetorica.
Prvi kojeg preferiraju pobornici devetorice je da su devetorica izvorni napredni
vanzemaljci koji su stvorili ljudsku vrstu i vodili njen razvoj, i koju su bili oboavani
kao bogovi u starom Egiptu. Po njihovom miljenju, sada kada su ljudi dostigli kriznu
toku zahvaljujui svojim vlastitim pogrekama oni e se vratiti (Trebali su se vratiti
prije 30 godina kako su najavljivali ali se nisu pojavili. Op Ur.) da bi nas spasili iz
problema koje smo sami napravili (no ovaj je dio dosta kontradiktoran i pun proturjenih
kanaliziranih poruka) kako bi lansirali ljude na novi evolucijski nivo.
Postoje vrlo valjani razlozi koji osporavaju ovaj scenarij. Analiza izjava
devetorice otkriva previe unutranjih nedosljednosti uz smijene i lakrdijske povijesne
i znanstvene greke.
to je s drugim scenarijem?
Uzimajui u obzir Puharichevu mranu prolost i veze, ne bi li cijela stvar mogla
biti eksperiment za kreaciju manipulacije kanaliziranih kontakata? Sasvim je jasno, ak
i uz pomo navoda samog Puharicha, da je on vodio kanaliziranja, esto postavljajui
pitanja koja navode hipnotizirane kanalizatore. Takoer postoje dokazi da je koristio
kemijske spojeve i elektronike naprave.
Je li to bio i eksperiment s kojim se eljeli vidjeti kako se treba inducirati
oigledna komunikacija s vanzemaljcima, te kako se s njom moe manipulirati i kako se
moe iskoristiti? Ako je to sluaj, to da uradimo s injenicom da se od tog eksperimenta
krajem sedamdesetih godina prolog vijeka pokuala stvoriti nova religija fokusirana na
99
devetoricu? Kao i svaki kult, mo bi leala u rukama sveenika koje je vodio Puharich
i njegove legije.
Knjiga Stuarta Harolda: Prelude to the Landing on Planet Earth (1977.)
Preludij na slijetanje na planetu Zemlju.
No ak ni taj scenarij ne dri vodu u potpunosti. Jer je sasvim oigledno da se tu
zaista dogaalo neto izvorno paranormalno.
Britanski pisac Stuart Holroyd, je na primjer, bio uvjeren da napie knjigu o
devetorici Prelude to the Landing on Planet Earth (1977.) Preludij na slijetanje na
planetu Zemlju nakon to je preivio poltergeist aktivnost u svojoj kui. Ovo bi se
teko moglo objasniti kao manipulacija i aktivnost CIA-e osim ako CIA nije u stanju
inducirati paranormalna iskustva. I naravno, komunikacija s devetoricom se nastavila
ak i nakon to Puharich vie nije bio u nju umijean i to kroz nekoliko razliitih osoba.
Carla Ruckert: Ra materijal.
U to su ukljuene osobe kao to je J. Hurtak, Puharichev pobonik i desna ruka u
Lab Nine ili Laboratoriju devetorice i Carla Rueckert (Koja je kanalizirala Ra- Zakon
jednog opet Egipatkso ime boga. Op. Ur.) jo jedna paranormalna istraivaica koja je
suraivala s njim. Hurtak je napisao knjigu: The Keys of Enoch (1977.) Kljuevi
Enocha, a Ruckertova je kao to smo ve napomenuli napisala The Ra material Ra
materijal (1984.), obije knjige su postale bestselleri u New Age svijetu.
Puharich je napisao slijedee: Ne sumnjam da bestjelesni entiteti postoje isto kao
to ne sumnjam da postoje tjelesni entiteti s viih nivoa. No ako je netko postao
kahuna to jest osoba inicirana u Havajski amanizam, kao to je to trebao biti Puharich,
onda bi takva osoba trebala znati da se treba uvati i nikada ne sputati gard od laljivih
i varljivih duhova koje je Colin Wilson lijepo opisao (u uvodu svoje knjige Prelude
to the Landing on Planet Earth) kao: Laove i smutljivce tako dobro poznate iz
spiritualnog svijeta. (O njima je govorioiT.C.Lethbridge.Op.Ur.)
Moda je Puharich zaista upravljao dogaajima, eksperimentirajui podjednako s
ljudima koji su kanalizirali kao i s devetoricom pokuavajui otkriti kukolj u itu (Ili
se fokusirati iskljuivo na kukolj, jer navoenjem i manipulacijom nije mogao doi do
ita zasigurno. Op. Ur.) meu bestjelesnim entitetima. Ili moda jo zastraujua
pomisao da su mislili kako s takvim entitetima mogu manipulirati i kako ih mogu
kontrolirati. Na koncu postavljamo pitanje, zbog ega bi u neto takvo bile ukljuene
vojne, obavjetajne i tajne agencije? Jesu li oni pokuali uspostaviti kontakt s takvim
biima?
Jako puno muke
Kao to sve vie i vie dokaza sugerira, CIA i vojni kompleks ne pokuavaju
smanjiti vjerovanja u kontakt s vanzemaljcima ve u stvari pokuavaju poveati to
uvjerenje. Zato bi oni neto tako radili? Ovo stajalite veina zagovornika vladine
hipoteze o vanzemaljcima smatraju kako je nainjena kao bi sluile kao paravan tajnim
slubama, vojsci i vladi (SAD-a) za prikrivanje njihovih aktivnosti i operacija. Takoer
100
smatraju kako je vano da ljudi vjeruju u to to im isti podastiru pred nos. Drugim
rijeima ako CIA eli da mi vjerujemo u takve NLO-e onda takvi NLO-i ne postoje.
Lyn Picknett i Clive Prince zakljuuju:
No po naem miljenju postoji jo jedan ak i vie uznemiravajui razlog: oni
ele da mi mislimo da su NLO-i tek vanzemaljske maine nainjene od metalnih
dijelova, arafa i matica te da su vanzemaljci sastavljeni od krvi i mesa nalik naemu, a
sve to samo zato da bi nau panju odmaknuli od realnosti i injenice kako stvarni
vanzemaljci koegzistiraju na Zemlji i kako su za nas nevidljivi i najvanije od svega
kako su oni uzrok svih sluajevavelikeudnovatosti.
Jacques Vallee, fenomenalni istraiva NLO fenomenaiparanormalnihpojava.
Jacques Vallee, jedan od prvih istraivaa tajnih manipulacija NLO scenarija
vladinih oficijelnih agencija, je zakljuio: Netko se jako mui kako bi uvjerio svijet da
nam prijete bia iz svemira. Ali kako se ovouklapauMagonijskuhipotezu?
Fastwalker, knjiga Jacquesa Valleea, novela ili istina od koje ne moemo
pobjei?
Vallee je prezentirao svoje najeksplicitnije objanjenje cijele slike u noveli iz
1996. pod nazivom: Fastwalker (koju ne napisao s Tracy Tormeom): grupa monih
ljudskih zavjerenika zna da je NLO fenomen kreiran od strane entiteta iz paralelnog
svijeta, ali za cilj imaju uvjeravanje ljudskih voa i populacije svijeta u postojanje
obinih vanzemaljaca, a sebe postavljaju na poziciju posrednika izmeu dvaju svjetova.
To je u biti na pogled na sluaj savjeta devetorice: oni na sebi imaju tako
oigledan znak ultra-vanzemljaca (entiteta iz paralelnih svjetova) klauna, falsifikatora,
smutljivaca i kozmikih aljivija ali ima i znakova nazonosti opasnih ljudskih
organizacija koje vrebaju u pozadini zbivanja. Oni zbijaju ale na raun svih koji prate
zbivanja oko ultra-vanzemaljaca, pa ipak se manifestiraju kako god im odgovara i kako
god odgovara ljudskim saveznicima. Povijest nam pokazuje da to ak vie nije ni
smijeno.
TO CRKVA KAE O IZVANZEMALJCIMA?
Zanima me kakav je stav nae vjere prema izvanzemaljcima? Spominju li se igdje
u Bibliji i je li grijeh vjerovati da postoje?
Va itatelj
Vjerujemo da je Vae pitanje potaknuto - premda ne mora biti - ne tako davno
objavljenim razgovorom na internetskoj stranici http://www.beliefnet.com s isusovcem
Guyom Consolmagnom, astronomom koji radi u Vatikanskoj zvjezdarnici (Specola
vaticana) u Castel Gandolfu te u Tucsonu, u Arizoni. Razgovor naslovljen Biste li
krstili izvanzemaljca zapravo je izvadak iz knjige Brother Astronomer: Adventures of
a Vatican Scientist (Brat astronom: Pustolovine vatikanskog znanstvenika). U tom je
razgovoru, prema naem sudu, kljuno to to o. Consolmagno istie da Crkva, ako bi se
bilo gdje u svemiru otkrio ivot, s time ne bi imala nikakvih problema.
Govoriti o izvanzemaljskim oblicima ivota jedno je od onih pitanja koja novinari
najee postavljaju astronomima koji su i teolozi, a o. Consolmagno istie da je The
101
Weekly World News jednom ak stavio i naslov: Misionari za Mars! Vatikan vjeba
astrosveenike za irenje evanelja izvanzemaljcima. No, Vatikanska zvjezdarnica sa
svoja dva sjedita, u Castel Gandolfu i Tucsonu, to jamano ne radi. Svakome bi ovjeku
trebalo biti jasno da astronomi svojim promatranjem zvijezda ne odgovaraju, niti mogu
odgovoriti na filozofska i teoloka pitanja. Astronomi svojim teleskopima ne
odgovaraju, dakle, na pitanje to bi Crkva rekla kada bi se otkrilo da postoje
izvanzemaljci?, ve se bave prouavanjem ve otkrivenih i otkrivanjem novih nebeskih
tijela te njihovim gibanjem i odnosom. Neki mislioci ipak smatraju da bi otkrivanje ivih
bia u svemiru iz temelja promijenilo i razmiljanje ljudi o sebi i o svojoj vrsti. No, kada
bi se izvan planeta Zemlje i pronale neke nove bakterije, pa ak i izvanzemaljci, vjeri
to ne bi predstavljalo nikakav problem. U knjizi Life of Other Worlds (ivot drugih
svjetova) iz 1998. Stephen Dick primjeuje da veina ateista smatra kako bi otkrie
izvanzemaljskoga ivota bilo - smrt za vjeru. No, veina vjernika na to ne gleda tako, a
neki od najpoznatijih znanstvenika koji se trenutno bave prouavanjem pitanja ivota na
Marsu - praktini su vjernici i taj ih problem uope ne brine.
Naime, Biblija i crkvena predaja jasno ue da je Bog stvorio cijeli svemir. I ne
postoji nita to neko mjesto ini posebnijim od drugoga. Ljudi vjere davno prije
znanosti razmiljali su o drugim svjetovima, istie Consolmagno. Kada bi se otkrili
izvanzemaljci, pitanje koje bi se javilo povezano je s Isusovim utjelovljenjem: Hoe li
izvanzemaljci trebati neku svoju inaicu Isusa, Bogoovjeka? Treba li spasiti i
izvanzemaljce? Ovisi o tome jesu li i oni subjekti istonoga grijeha ili nisu. Teologija
istonoga grijeha, seui u same poetke ljudske vrste, ne govori apsolutno nita o
drugim biima. Kada bi se otkrila druga iva bia, onda bi i teologija proirila svoje
razmiljanje, navodi Consolmagno, dodajui da bi se tada trebalo prouiti i problem
zla i odgovoriti na pitanje koju ulogu kransko spasenje ima u izvanzemaljskom
svijetu. Kao teolog, pojanjava da himan sv. Pavla u Poslanicama Koloanima i
Efeanima (1. poglavlje) jasno istie da se Kristovo uskrsnue odnosi na sve stvoreno:
Jer svidjelo se Bogu u njemu nastaniti svu Puninu i po njemu - uspostavivi mir krvlju
kria njegova - izmiriti sa sobom sve, bilo na zemlji, bilo na nebesima; da se provede
punina vremen: uglaviti u Kristu sve - na nebesima i na zemlji. I to je konano
spasenje, pa i za svemir. Drugi biblijski citat koji navodi nalazi se u proslovu Ivanova
evanelja koji govori da je Rije (Isus, Druga boanska osoba, Bogoovjek) bila prisutna
od poetka, a izvanzemaljci - kada bi postojali - jednu jedinu objavu Boju mogli su ali
i nisu morali doivjeti na isti nain kao Zemlja.
No, nemamo podataka o drugim civilizacijama koje nisu ljudske. Moda ak ne
postoje; ili ih ima jako puno. U trinaestom stoljeu herezom se smatralo rei kako 'Bog
nije mogao stvoriti druge svjetove', upozorava o. Consolmagno, te potie na daljnje
razmiljanje. Tako kae da bi izvanzemaljci mogli imati i drukije iskustvo Isusova
utjelovljenja, a da je tome tako ne treba poi na Mars. Dovoljno se, na ovom planetu,
osvrnuti oko sebe: Ne moemo li i mi, katolici u Europi, od drugih kultura nauiti puno
toga novoga i vidjeti da na drukiji nain doivljavaju vjeru? Neizbjeno, svaka
102
interakcija s nama ne ba bliskim kulturama zavrava u nekoj vrsti evangelizacije. Tako

bi bilo i u eventualnom susretu s izvanzemaljcima: svaki od njih mijenjao bi se u dodiru
s nama, kao to bi se svaki ovjek mijenjao u dodiru s njima. Oni bi nama htjeli rei to
znaju i to su nauili, mi bismo to htjeli prenijeti njima. Jedni bi druge htjeli sluati,
saznati to znaju. To ve danas, po cijelome svijetu, ine katoliki misionari: stupaju u
kontakt s drugim kulturama, poduavaju, evangeliziraju, ali i istrauju i - ue od
drugih kultura. Pokazuju ljudima drugih kultura da su svi ljudi jednaki, da Bog sve
jednako voli i sve jednako eli spasiti. Da u njegovu planu spasenja ima mjesta za
svakoga, za svako stvorenje, za sve stvoreno. Bilo na zemlji, bilo na nebesima. Ako
negdje u svemiru postoje nai roaci, iva bia koja je stvorio Bog, onda su nam u
bitnome vrlo slina i teko da izgledaju kao mali zeleni - tuinci. Jer, u Bogu, nisu
tuinci nego - braa koju je Bog u svojoj neizmjernoj ljubavi mogao stvoriti i otkupiti.
103
TAJNA KOZMIKE SPIRALE - David Hulse

Zaboravljene u Vremenu: Drevne Solfeggio Frekvencije
'to su Drevne Solfeggio Frekvencije?
Te su se izvorne frekvencije zvuka oigledno koristile u Drevnim Gregorijanskim
Koralima, od kojih je najpoznatija velianstvena himna svetom Ivanu Krstitelju, uz
mnoge druge za koje crkvene vlasti kau da su izgubljene prije mnogo stoljea. Za
napjeve i njihove posebne tonove, vjerovalo se da mogu donijeti izvanredne duhovne
blagoslove kada se pjevaju u jednoglasju tijekom svetih Misa. Ove snane frekvencije
ponovno je otkrio dr. Joseph Puleo kao to je opisano u knjizi dr. Leonarda Horowitza
'Iscjeliteljski Kodovi Za Bioloku Apokalipsu'. Odajem poast ovoj gospodi za ulogu
koju su odigrali kako bi pomogli da se te izgubljene frekvencije vrate natrag
ovjeanstvu.
est Solfeggio Frekvencija ukljuuju:
UT 396 Hz Oslobaanje Krivnje i Straha
RE 417 Hz Razrjeavanje Situacija i Stvaranje Promjene
MI 528 Hz Transformacija i uda (Popravak DNK)
FA 639 Hz Povezivanje/Odnosi
SOL 741 Hz Buenje Intuicije
LA 852 Hz Povratak Duhovnom Redu
Primjerice, trea nota, frekvencija 528, odgovara noti MI na ljestvici i potjee od
fraze 'MI-ra gestorum' to na latinskom znai 'udo'. Zadivljujue, ovo je istovjetna
frekvencija koju genetski biokemiari koriste kako bi popravili strganu DNK genetski
nacrt na kojem se temelji ivot!
Malo Povijesti
Na poetku stoljea, svjesnost o DNK ula je u kolektivnu svijest svijeta. Mi smo
se utjelovili u ovo ljudsko iskustvo kao boanska bia sa nacrtom, skupom uputa. Znamo
da je samo vrlo mali postotak (3%) tih uputa odgovoran za stvaranje nae fiziologije.
Carl Sagan pie da je veina nae genetske informacije (oko 97%) neiskoritena
DNK. On to naziva 'genetsko smee'. Je li mogue da veina onoga to mi jesmo jo
uvijek lei neaktivno kao na ljudski potencijal?
U staroj paradigmi religije, 'potencijal' je ostao tajna ljudskom umu, stoga smo
iskovali mistian termin zvan 'DUH'. 'Duh' je bilo neto odvojeno od onoga to smo mi
bili, neto to nismo imali i neto to se moglo dosei jedino preko sistema veine
religija.
Stara paradigma i njezina premisa tvrdi da smo mi zapoeli (ivot) kao biologija
u maternicama naih majki. Telliard de Chardin nam kae da mi nismo ljudsko bie koje
pokuava dosei duhovno iskustvo, nego, bolje, da smo duhovna bia koja imaju ljudsko
iskustvo. Ovaj pomak u razumijevanju uzrokuje golemu razliku u nainu na koji
104
doivljavamo sebe u ovom tro/etverodimenzionalnom prostorno-vremenskom

kontinuumu.
Kao student 'Teaja uda' kasnih 80-ih, susreo sam se sa dihotomijom u ideji da
mi nismo tijelo. Tu tvrdnju nikada nisam u potpunosti razumio sve dok nisam proitao
citat Alberta Einsteina u kojem kae: 'to se materije tie, svi smo bili u krivu. Ono to
smo nazvali materijom je energija, ija je vibracija toliko sniena da je postala
zamjetljiva naim osjetilima. Materija ne postoji.' Vjerujem da je ono na to se ovdje
doista misli to da na najdubljoj razini mi nismo odvojeni, kao tijelo, kao duh, kao dua
mi smo jednostavno energetska bia. To je razina svijesti koja nam je otvorena i iz
koje izranja nova paradigma u svrhu iscjeljenja svekolikog odvajanja. Popularni izraz,
'Boansko je u meni' ini 'mene' odvojenim od Boanskog. Predloio bih pomak u
izreci ka: 'Boansko, KAO ja', kako bi se uklonilo odvajanje.
Dok se odmiemo od genetike i kocepata kao to su Dua, 'Srodne Due' i 'Posao
Due', kreemo se iza fizikih dijagnoza, u sasvim novo polje kvantne fizike. U tom
novom polju, gdje se svijest doivljava kao ujedinjeno polje gdje je 'sve' takoer i sve
ono drugo (T.O.E. Theory The Theory of Everything) nema ogranienja. Ne postoji
'ovo' ili 'ono'; ne postoji 'ti' ili 'ja'. Postoji samo isto polje svjesnosti svijesti. Ja sam
rijeio dihotomiju o 'mi nismo tijelo' promijenivi svoju percepciju genetike u energetiku
shvaajui da nije bilo zamiljeno da mi zanemarujemo svoju fiziologiju, nego da
spoznamo tijelo kao energiju, koja vibrira na vrlo zgusnutoj frekvenciji.
Popravljanje DNK
Prvi sam se puta susreo sa DNK 1998 godine kada sam prolazio kroz prijelazno
razdoblje, tijekom kojeg sam osjeao da je doao kraj svemu u to sam vjerovao. Dobio
sam kazetu jednog gospodina koji je govorio naglaskom, (koji je, mislio sam u tom
trenutku, bio prilino dosadan), i nisam razumio o emu je govorio. Onda je, odjednom,
ba kada sam se spremao ugasiti radio, rekao: 'Kvantna fizika je otkrila da ne postoji
prazan prostor u ljudskoj stanici, nego da je to plodonosno, elekro-magnetsko polje
mogunosti i potencijala.' To je bilo sve to je rekao!
Ali bez obzira na to koja je frekvencija bila sadrana u tim rijeima,
ODJEKIVALA je u JEZGRI mog BIA i imao sam SPOZNAJU u sebi da je NITA
u koje sam mislio da gledam, zapravo bilo SVE. Kao i u Zenu, i ideji postajanja 'prazan
poput zdjele'. Istonjake religije (ukljuujui Bibliju) o tome govore kao o PRAZNINI
Niemu to je SVE Utrobi Stvaranja. Znao sam da doivljavam ponovno roenje!
Osoba na toj kazeti bio je dr. Deepak Chopra.
Nikada prije 1988. nisam uo za Deepaka Chopru, jer se ba u to vrijeme poeo
pojavljivati na sceni. Odajem mu poast za vrlo vaan prijelaz u mom ivotu, samo zbog
izjave koju je dao na toj kazeti. Danas, kada se osvrnem, nazvao bih svoju reakciju na tu
izjavu 'iskustvom stanine memorije'. Znamo da su informacije pohranjene unutar
stanica naeg tijela, i kada naie prava rezonanca i oslobodi tu informaciju ona postaje
naslijeena informacija, odnosno naslijeeno ZNANJE koje dolazi iz istinskog
105
Sebstva. To je razlog zbog kojeg mnogi od nas skau s jednog na drugi podraaj traei
ono to e odjeknuti (rezonirati) u nama.
Posao koji se danas obavlja na staninoj razini me doista uzbuuje, s obzirom da
sam bio vrlo zainteresiran za DNK prije nego je postala svakidanja rije. Zapravo,
mislim da mi je trebalo oko dvije godine da bih samo nauio kako ju izgovoriti
(deoksiribonukleinska kiselina se ba nije brzo otkotrljala s mog jezika). Ali bio sam
odluan u namjeri da shvatim ovaj iznimno snaan nacrt za ivot, kao to ga mi
poznajemo, na staninoj razini, na ovom planetu. DNK je postala dio kolektivne svijesti
kada je CNN producirao specijalnu emisiju o 'Genome Project-u' 2000. godine.
Kako sam nastavio sa svojom strau prouavanja DNK, prisustvovao sam
radionici dr. Roberta Girarda iz Kalifornije na temu aktivacije DNK. Njegov se rad
usredotoio na koritenje odreenih frekvencija kako bi se aktivirala DNK i ja sam poeo
odravati radionice aktivacije DNK. Na tim radionicama, dobio sam lanak koji je
izvjetavao da biokemiari koriste frekvenciju 528 Hz kako bi popravili ljudsku DNK.
lanak je tvrdio da se radi o akordu 'C'. Kada sam to proitao, pomslih, 'Sve to trebam
napraviti je otii do piana ili nekog drugog instrumenta i odsvirati 'C' i onda bismo u
DNK radionici bili u mogunosti popraviti DNK.'
No, nije bilo tako jednostavno, jer sam otkrio da regularni 'C' kojeg svi poznajemo
u ovoj kulturi (koji potjee iz dijatonike ljestvice do, re, mi, fa, so, la, ti, do) nije bio
528 Hz frekvencijski 'C' opisan u lanku. Umjesto toga, otkrio sam da regularni 'C'
vibrira na frekvenciji od tek 512 Hz, i da je 'C' od 528 Hz koji se koristi u popravljanju
DNK bio dio drevne ljestvice nazvane Solfeggio ljestvica. tovie, razlika meu
ljestvicama je postojala zbog razliitih metoda ugaanja koje su se primjenjivale u
drevna vremena, nasuprot ovima koje su u irokoj upotrebi danas. Kasnije emo istraiti
tu razliku izmeu naina na koji stvaramo glazbu danas u odnosu na nain na koji smo
ju prije koristili, i kako je ta jednostavna promjena napravila golemu razliku.
Kako sam saznao za Drevne Solfeggio Frekvencije
Otkrio sam da je ta drevna ljestvica dio 6-tonskog ljestvinog slijeda elektromagnetskih frekvencija zvanih Izvorna Solfeggio Ljestvica iz knjige 'Iscjeliteljski
Kodovi Bioloke Apokalipse' dr. Leonarda Horowitza. Te posebne frekvencije ponovno
je otkrio dr. Joseph Puleo, koji ih je primio kroz predivno iskustvo za koje bi neki rekli
da je bilo mistino. Te frekvencije nisu nita novo, ali one su neto vrlo staro.
Podijelio sam informaciju o tim frekvencijama sa svojom prijateljicom
glazbenicom koja je u svom domu imala studio. Nakon pregledavanja informacija,
odluila je da bi voljela eksperimentirati sa tim frekvencijama u obliku glazbe za
meditaciju. Ona je poznavala i Jonathana Goldmana (autora knjige, 'Iscjeliteljski Zvuci')
koji je znao za te frekvencije, i koristio ih u svojoj glazbi kao primjerice, na CD-u 'The
Lost Chord' (Izgubljeni akord). Aryiana je zatraila da joj napravi vilice za ugaanje
kako bi mogla istraivati frekvencije. Upitao sam ju bi li i za mene mogla napraviti jedan
primjerak.
106
Kada sam dobio vilice za ugaanje i poeo govoriti o njima diljem zemlje,
primijetio sam da su ljudi rezonirali sa informacijom o tim snanim frekvencijama.
Osjetio sam da se neto dogaa na mnogo veem planu. Mi smo se energetski povezivali
sa tom informacijom, pa ipak, ja nisam znao to u uiniti sa tim vilicama za ugaanje.
Ljudi su me poeli moliti da ih isprobam na njima. Iz tih iskustava i sa informacijama
koje sam sakupio, poele su se razvijati metoda i tehnika. Tehniku sam nazvao
SomaEnergetics TM, koja je dizajnirana da iskoristi optimalnu energiju Solfeggio
frekvencija koristei vilice za ugaanje. Soma, to znai 'tijelo' na grkom, kombinira
holistiku ideju tijela kao energetskog polja SomaEnergetics TM.
Kada smo zapoinjali sa tim prvim ugaanjima, glavna frekvencija o kojoj sam
najvie znao bila je 528 Hz ona koju biokemiari koriste za popravljanje DNK. Shvatio
sam da desnu stranu tijela kontrolira lijeva modana polutka, a lijevu desna modana
polutka i da te polutke meusobno odgovaraju naim unutarnjim mukim i enskim
energijama. Kako sam pomicao vilicu dolje na obje strane tijela, mogao sam stupiti u
dodir sa dominantom DNK predaka koja dolazi kroz Majinu ili Oevu stranu
kromosoma. Vrlo esto bih naiao na ogromnu neravnoteu u zvuku izmeu dvije strane.
Svrha energetske prakse, kao to mnogi od vas znaju, je postii ravnoteu. Primjerice,
ako je sve u ravnotei, kao, recimo, ph razina, fiziko je tijelo u stanju lake se iscijeliti.
Ista je stvar i u naim energetskim tijelima. Ako moemo pronai tu energetsku
ravnoteu, taj ekvilibrijum, gdje se sve poravnava ili sve dolazi u sinhronizaciju u ritmu
plesa ivota onda iscjeljenje postaje prirodno stanje. To nije nita natprirodno, ili
udesno. Mislim da mnogi duhovni tekstovi govore o tome kada opisuju 'povratak u
nebesa'. Nebo (raj), za mene predstavlja potpunu sinhronizaciju sa viim frekvencijama
i vibracijama stvaranja koje su se u potpunosti 'ukrcale u zajedniki vlak'. Drugim
rijeima, koje su u stanju u-jedi-njenja.
Kada bih nastavio primjenjivati tehniku, zvuk bi se poeo izjednaavati izmeu
mukih i enskih strana tijela, a klijent (pacijent) bi rekao da 'osjea' pomak. Kada bi se
to dogodilo, bio bih potpuno zadivljen, i upitao se, 'to se to ovdje dogaa?' Iako sam
bio predava duhovnih istina vie od 40 godina, ne mogu vam rei da sam najintuitivnija
osoba na svijetu. Odjednom sam poeo imati odreene osjeaje o tome to uiniti sa
vilicama. Otkrio sam da u odreenom trenutku rada sa klijentom, ja prestajem 'raditi' sa
vilicama za ugaanje (kao inicijator tehnike), i da one poinju 'raditi' na meni naizgled
upravljajui pokretima vilica! Nakon stotina ugaanja i pozitivnih svjedoanstava,
nauio sam vjerovati Drevnim Frekvencijama Solfeggio ljestvice u obliku vilica za
ugaanje kao legitimnom nainu rada.
Energija i Odnos
Sve je odnos. Sjeam se dr. Freda Wolfa, fiziara, koji je izjavio na kazeti, 'Sve je
svijest'. Nadalje je primijetio, 'Kada promatrate predmet, na nekoj razini, predmet
promatra vas.' Dok sam sluao tu izjavu, uinila mi se udnom. Kasnije sam shvatio da,
samo zato to neto ne posjeduje ljudsku svijest, kao ja, to ne znai da ono nema svoju
107
vlastitu svijest. Oigledno, promatranje neega, mijenja to neto na odreenoj razini

da su promatra i promatrano jedno.
Ja se prema Solfeggio vilicama za ugaanje odnosim kao da su svjesni 'entitet'.
One su energija, one su vibracija, one su frekvencija klijent je vibracija, frekvencija i
energija ja sam vibracija, frekvencija i energija. Sve to zajedno poinje proizvoditi
sinergetsko iskustvo koje se odvija na mnogim razinama. Energetska tijela na koja se mi
usredotoavamo
koristei
Solfeggio
Frekvencije
su
fizika,
eterika,
mentalna/emocionalna, i astralna.
Zvuk, Vibracija, Oblik
Vie od 200 godina, israivai su provjeravali veze zvuka i vibracija na fiziki
oblik. Prvi koji je uoio veze bio je njemaki znanstvenik Ernst Chaldni, koji je, 1787.
godine, iznio svoje istraivanje u knjizi 'Otkria koja se tiu Teorije Glazbe'. U tom
pionirskom djelu, objasnio je naine na koje je mogue postii da zvuni valovi stvore
vidljive strukture. Objasnio je kako violinsko gudalo, kada se povue pod odreenim
kutem preko ravnog tanjura prekrivenog pijeskom, proizvodi obrasce i oblike. Danas se
ti obrasci i oblici zovu Chaldnijevi brojevi. (Sluajno, Chaldni je umro 1829., iste godine
kada i Beethoven. Mozart, Slobodni Zidar, snano je utjecao na Beethovena po pitanju
glazbene matematike, i vrlo vjerojatno, utjecao i na Chaldnija).
1815, matematiar Nathaniel Bowditch nastavio je tragom Chaldnijevih otkria.
Zakljuio je da su uvjeti odgovorni za pojavljivanje tih oblika proizlazili iz injenice da
se frekvencije, ili oscilacije u sekundi, pojavljuju u cjelovitim brojanim omjerima jedne
prema drugima kao npr. 1:1, 1:2, 1:3 ...itd.
Prouavanje fenomena valova, sposobnost zvuka da organizira i presloi materiju,
zove se Cymatics (naalost, nisam uspio pronai hrvatski prijevod te rijei).
Prema Johnu Beaulieu, u knjizi 'Glazba i Zvuk u Iscjeliteljskim Umijeima',
'Oblik je varljivija komponenta zvuka. Zvuni oblici se mogu vidjeti izlaganjem medija
kao to su pijesak, voda ili glina konstantnoj zvunoj vibraciji.' Sljedee su slike koje je
napravio dr. Hans Jenny zvuni oblici. Napravljene su tako da su razni mediji postavljeni
na elini tanjur sa kristalnim zvunim oscilatorom koji je bio privren na dnu.
Oscilator stvara puls, koji vibrira na elini tanjur. Oblici na tanjuru su primjeri zvuka
koji organizira materiju. Jenny je takoer primijetio da kada se izgovaraju samoglasnici
drevnih jezika kao to su Hebrejski ili Sanskrit, pijesak je preuzeo oblik pisanih simbola
za te samoglasnike. Suvremeni jezici, ukljuujui engleski jezik, nisu uspjeli stvoriti te
uzorke.
'Prostor nije prazan. Pun je, plenum kao suprotnost vakuumu, i to je temelj za
postojanje svega, ukljuujui i nas same. Svemir nije odvojen od ovog kozmikog mora
energije.' David Bohm
Jenny je zakljuio da su to primjeri 'cymatic' elemenata posvuda 'vibracije,
oscilacije, pulsevi, kretanje valova, kretanje klatna, ritmike izmjene dogaaja, serijske
sekvence, i njihovi uinci i akcije' i oni su utjecali na sve ukljuujui i bioloku
evoluciju. Dokazi su uvjerljivo prikazali da su sve prirodne pojave u konanosti ovisne,
108
ako ne i posve odreene frekvencijama vibracije. Tvrdio je da se fizikom iscjeljenju

moe pomoi ili odmoi tonovima. Razliite frekvencije su utjecale na gene, stanice i
razne strukture u tijelu, tvrdio je.
Vibracija Glazbe Sfera: 'Svaka stanica pulsira, odbija i u meudjelovanju je sa
akustinim oscilacijama medija. ak i Zemlja i Sunce vibriraju u jednoglasju na temelju
glavnog ritma od 160 minuta. Svaka se glazbena nota, stoga, sjedinjuje sa ne-ujnim
notama viih oktava, i svaka simfonija sa drugim simfonijama koje mi ne ujemo, iako
ine nae stanice da osciliraju, a mogue i rezoniraju. ak i DNK ima svoju vlastitu
melodiju. Glazbena priroda molekularne materije od atoma do galaksija sada je priznata
od strane slubene znanosti.'
Pjesnikinja Cathie Guzetta najbolje je saela ovu znanost napisavi:
'Oblici snjenih pahulja i lica cvijea mogu preuzeti svoj oblik jer odgovaraju
nekom zvuku iz prirode. Isto tako, mogue je da bi kristali, biljke, i ljudska bia mogli
biti, na neki nain, glazba koja je preuzela vidljivi oblik.'
Kako su se Solfeggio Frekvencije izgubile?
Otkrio sam da su te snane frekvencije bile predane crkvi prije mnogo godina u
vrlo duhovne svrhe. To je bilo u vrijeme kada je crkva bila predivno mjesto gdje su se
okupljali ljudi iz sela. Crkva je sluila kao drutveno, politiko i duhovno mjesto. Ljudi
bi doli na Misu, koja se u to vrijeme odravala na latinskom(dok se nije pojvaio Vatikan
II). Kada ljudi pjevaju na latinskom ili koriste glazbene tonove, to je vrlo mono, jer
zvuk prolazi kroz sve ograniene misaone forme, i u dublje razine podsvjesnog
pristupajui uvidima izvan sistema vjerovanja.
Vibracija i zvuk mogu biti iskoriteni, kao i veina drugih stvari, ili sa pozitivnom
ili sa negativnom namjerom. Kada se koristi negativno, postaje nita vie od kontrole i
manipulacije. Svijet je izgraen na kontroli i manipulaciji nainom na koji
komuniciramo jezikom. Razni tekstovi, kao to su Biblija, govore o vanosti pukog
reproduciranja zvuka bilo da se radi o napjevima, bubnjanju, ili govorenju u jezicima
(kao to to ine karizmatini fundamentalisti), to su sve tek razliiti naini na koje ljudi
mogu doprijeti do dubljih dijelova njih samih. Uvjeravam vas da su Solfeggio vilice za
ugaanje jo ii oblik primjene toga sa pozitivnom namjerom.
Kada je dr. Joseph Puleo istraivao tonove, bio je upuen Monsignoru na
sveuilitu u Spokane WA, koji je bio upravitelj srednjevjekovnog odjela. Nakon 20minutnog razgovora, doktor ga je upitao:
'Moete li deifrirati drevni latinski?'
'Apsolutno!'
'I poznajete glazbene ljestvice i sve to skupa?'
'Apsolutno!'
'Onda, biste li mi mogli rei to 'UT queant laxis' znai?'
Nakon kratke stanke, Monsignor ree sarkastino, 'To vas se ne tie' I poklopi
slualicu.
109
U prilog tome, kako je dr. Puleo istraivao tonove dalje, naiao je na knjigu o
Gregorijanskim koralima od profesora Emeritusa Willija Apela koji je obrazlagao da su
'napjevi koji se danas koriste u potpunosti netoni, i prema njegovim rijeima slabe i
unitavaju duh katolike vjere.' tovie, profesor Apel je objavio da 'stotinu i pedeset
napjeva oigledno nedostaje. Katolika je Crkva naizgled 'izgubila' te izvorne napjeve.
Napjevi su se temeljili na drevnoj izvornoj ljestvici est glazbenih tonova zvanih
Solfeggio'. Vjerujte mi, nita nije izgubljeno, samo je uredno odloeno; bilo kako bilo,
ne mogu sakriti od masa ono to je energetski utisnuto u Dui.
Prema profesoru Williju Apelu, 'Porijeklo onoga to se danas naziva Solfeggiom
... proizlazi iz srednjovjekovne himne Ivanu Krstitelju koja ima tu neobinost da su prvih
est redaka glazbe zapoinjali pojedinano na prvih est uzastopnih nota ljestvice, i stoga
je prvi slog svakog retka pjevan notom koja je bila jedan stupanj via od prvog sloga
retka koji joj je prethodio. Stupnjevima su se ti slogovi povezivali sa svojim
pripadajuim notama i s obzirom da je svaki slog zavravao na samoglasniku, otkriveno
je da su se neobino prilagodili za vokalnu upotrebu. Stoga je 'Ut' umjetno zamijenjen
sa 'Do'. Guido od Arezzoa bio je prvi koji ih je prilagodio u 11. stoljeu, a Le Maire,
francuski glazbenik 17. stoljea dodao je 'Si' za sedmu notu ljestvice, kako bi dovrio
niz.'
Daljnja istraivanja ukazuju na to da je 'Si' kasnije postao 'Ti' Te su promjene
znaajno izmijenile frekvencije koje su pjevale mase. Izmjene su takoer oslabile
duhovni uinak crkvenih himni. Iz razloga to je glazba sadravala matematiku
rezonancu frekvencije su bile u stanju duhovno nadahnuti ovjeanstvo da bude to vie
'nalik Bogu', a izmjene su takoer utjecale i na promjene u pojmovnoj misli, na taj nain
jo vie udaljavajui ovjeanstvo od Boga.' Drugim rijeima, kada pjevate Psalam, to
je glazba za ui. Ali izvrono je bilo zamiljena da ona takoer bude i glazba za duu, ili
'tajno uho'. Tako su, mijenjajui note, visoke matrice misli i do odreenog stupnja
zdravlje, postali uprljani. Sada je vrijeme da se povrate te nestale note.
Oduvijek sam znao za do, re, mi, fa, so, la, ti, do. Nisam shvatio da je to zapravo
druga, prilagoena ljestvica.
Izvorna Solfeggio ljestvica je bila:
UT, RE, MI, FA, SOL, LA
Gledajui definicije svakog izvornog sloga, koristei se skrivenim zapisima iz
Websterovog rjenika i izvornih grkih Starozavjetnih knjiga, ustanovio sam da te
izvorne frekvencije mogu biti koritene za: Pretvaranje tuge u radost, pomaganje osobi
da se povee sa svojim Izvorom kako bi stvarala uda, popravljanje DNK, povezivanje
sa duhovnom obitelji, rjevanje situacija i razvijanje intuitivnosti, i, konano, za
povratak duhovnom redu. Kroz glazbu, ti tonovi mogu pomoi svim kanalima da ostanu
otvoreni i da odravaju slobodan protok ivotne sile (Chi) doslovno kroz sistem akri.
Je li to ono to to su onih est elektro-magnetskih frekvencija, umetnutih u 'izgubljene'
himne i Gregorijanske korale, trebale postii?
Mislim da je odgovor na to pitanje i vie nego oigledan.
110
Kao to sam primijetio ranije, jo jedan razlog zbog kojeg su se ove Drevne
Solfeggio Frekvencije 'izgubile' bio je promjena u praksi ugaanja tijekom povijesti.
Standardna metoda ugaanja posljednjih 200 godina se poprilino razlikuje od metoda
ugaanja koje potjeu iz antike pa sve tamo do 16. stoljea. Te drevne metode koristile
su sistem ugaanja poznat kao Pravedna Intonacija (Just Intonation). Praksa ugaanja
koja je prilagoena zapadnjakim kulturama 16.,17. i 18. stoljea, i dananjici, poznata
je kao Dvanaest-tonska jednaka temperatura (ili na engleskom Twelwe-Tone Equal
Temperament) (temperament odstupanje od istoe intervala).
Objanjenje temelja ovih sistema ugaanja je previe sloeno da bi se u njega
ovdje ulazilo, ali sljedei citat iz knjige Davida B. Doty-a, 'The Just Intonation Primer'
bi trebao doarati ogranienja na koje je glazba svedena.
'U osnovi, glazba je stavljena u kutiju ogranienja. Iako je teko objasniti kvalitete
intervala Pravedne Intonacije onima koji ih nikada nisu uli, rijei kao to su jasnoa,
istoa, glatkost i stabilnost prvo padaju na pamet. Navodno konsonatni intervali i akordi
Dvanaest-tonske jednake temperature, zvue grubo, nemirno ili blatnjavo u usporedbi.'
U mnogim sluajevima, pjevanje amerikih Indijanaca temelji se na Pravednoj
Intonaciji. Pjevanje zvui monotono, ali mi otkrivamo da se unutar monotonog zvuka
nalaze vie-dimenzionalne harmonije
Kako te razliite vrste tonova utjeu na nae zdravlje?
Posljedino, s obzirom da je sva glazba u naem suvremenom svijetu (od reklama
do modernih himni i simfonija) komponirana koristei ljestvicu Dvanaest-tonske
jednake temperature, sve one imaju vibracijska ogranienja. Kao rezultat toga,
vibracijska frekvencija tonova moderne glazbe moe stvoriti situacije kao to su
'ukalupljeno razmiljanje', nabijene i potisnute emocije; i nedostatak svijesti baziran na
strahu to se sve onda manifestira u fizikim simptomima bolesti. To je u suprotnosti
sa glazbom stvorenom pomou ljestvice Pravedne Intonacije, koja stimulira vibraciju
proirene kreativnosti, lake rjeavanje problema i holistiko zdravlje. Opet, trebalo bi
napomenuti da iako postoje moderne note koje priblino odraavaju Solfeggio tonove,
one nisu iste frekvencije kao drevni tonovi. Primjer: Solfeggio tone, Mi vibrira na 528
Hz. Najblii usporedni, moderni ton je C, iznad srednjeg C, koji vibrira na 512 Hz. Nae
istraivanje ukazuje da vibracijske frekvencije sadrane u Solfeggio tonovima sadre te
izvorne iscjeliteljske potencijale.'
111
MIT KAO ISTINA O NAEM POREKLU - Tatjana Samardija Grek

Mit o Prometeju. Mit. ta uopte znai taj pojam? ta priu ini mitom? I zato
jedan drevni mit iz veka u vek snano utie na pojedince i drutva?
U dananjem popularnom znaenju, proizalom iz prosvetiteljskog kritikog
otklona prema legendama i mitovima koji sainjavaju verske sisteme, mit oznaava
uverenje, shvatanje koje je veoma raireno i ukorenjeno u jednoj kulturi, i koje pozitivno
ili negativno vrednuje odreene ljude, injenice ili dogaaje, ali nije (sasvim) zasnovano
na injenicama. Sa takvim znaenjem na umu, govorimo o "urbanim mitovima",
"nacionalnim mitovima", mitovima u sferi zdravlja (npr. o upotrebi vitamina, korisnosti
mleka, itd.), "ruenju mitova", "mitomaniji", i slino, to sve podrazumeva uzimanje
netanog, nestvarnog, izmiljenog, fiktivnog za tano, stvarno.
U izvornijem znaenju, meutim, mit (od grkog mythos, "pria, pripovedanje,
novost, razgovor") oznaava narativnu strukturu simbolikog znaenja koja odraava
etiki sistem i pogled na svet, i koja oveku, tanije nekoj ljudskoj zajednici, prua
odgovore na pitanja ko sam? odakle dolazim? kuda idem? Antropolog Klod Levi-Stros
objanjava u svojoj Kulturnoj antropologiji:
"Mit se uvek odnosi na dogaaje koji su se zbili pre postanja sveta [...] ili [...] u
poetku [...] u svakom sluaju [...] vrlo davno [...] ali sutinska vrednost koja se pripisuje
mitu potie od toga to dogaaji koje mit opisuje, iako su se dogodili jednom u istoriji,
istovremeno obrazuju stalnu strukturu. Ona se istovremeno odnosi na prolost,
sadanjost i budunost." (1958; istakla T.S.G.)
U jednom televizijskom intervjuu, Levi-Stros daje i sledeu definiciju mitova:
"[To su] prie koje ljudi priaju jedni drugima i za koje se smatra da nisu delo
nekog autora jer su utkane u zajedniku batinu putem transformisanja i menjanja,
[prie] kroz koje svako drutvo pokuava da shvati kako je nastalo, da definie odnos
zajednice sa spoljnim svetom i odredi poloaj oveka u svemiru. [... Mitu] je svojstveno
da za sve fenomene daje globalno tumaenje i da odreuje matricu, model kroz koji
objanjava [pojave...]" (emisija Le Fond et la forme, 17. decembra 1971. ; istakla T.S.G.)
Istoriar kulture Mira Elijade predlae sledeu iroku definiciju mita, prema
kojoj"mit pripoveda svetu istoriju; on pria o dogaaju koji se desio u poetku sveta, na
legendarnom 'poetku'. Drugim reima, mit pria kako je, kroz poduhvate nadprirodnih
bia, nastala jedna stvarnost, bilo u celini Kosmos bilo samo njegov deo: ostrvo,
biljna vrsta, odreeni oblik ljudskog ponaanja, neka ustanova. To je dakle uvek izvetaj
o 'stvaranju' [...] Linosti u mitovima su natprirodna bia. [...] Mitovi dakle iznose
njihovo stvaralako delo i otkrivaju svetost (ili naprosto 'natprirodnost') njihovih dela.
Ukratko, mitovi opisuju raznolike, i ponekad dramatine prodore svetog (ili
'natprirodnog') u svet. Upravo taj prodor svetog osniva svet i ini ga onakvim kakav je
danas." (Aspects du mythe, Gallimard, Folio, 1963, 16 i 17; istakla T.S.G.)
Ovaj naunik u pomenutom delu navodi rei antropologa i osnivaa etnologije
Bronislava Malinovskog:
112
mit-kao-istina-o-nasem-poreklu-3
Prenoenje predanja usmenim putem
(foto: samaafrica.free.fr)
"[...] Mit je dakle sutinski inilac civilizacije oveka; on nije puka izmiljotina,
ve, naprotiv, iva istina kojoj se ovek stalno obraa[...] Sve te prie za uroenike znae
izraz praiskonske stvarnosti sveobuhvatnije i bogatije smislom od sadanjice
stvarnosti koja odreuje sadanjost, delanje i smisao oveanstva." (str. 34)
Kako mit postaje istina? Ni Elijade ni Malinovski ne podrazumevaju da su sami
dogaaji o kojima mit pripoveda nuno istiniti, da su se kao takvi morali doslovno
dogoditi, ve da mit simboliki predstavlja stvarnost sveta kako ga vidi i tumai
odreena zajednica kao smislenu celinu. Budui da mit pripoveda o pradavnim
dogaajima "u poetku" on postaje obrazac stvarnosti, njen temelj, u odnosu na koji
se odreuju kasniji dogaaji, raunanje vremena i pokoljenja, institucije, obiaji i obredi.
Antropolozi i etnolozi pokazali su u kojoj meri upravo godinji kalendar i verski obredi
neke zajednice obnavljaju iskonske dogaaje i njihovo znaenje.
Verovanjem u mit zajednica ga objektivizuje, otelotvoruje, time to se stvarnost o
kojoj mit govori duboka istina o svetu materijalizuje u svakoj njenoj generaciji kroz
aktivnosti u skladu sa vrednostima i porukama mita, to podrazumeva obrede i obiaje,
itd. Na taj nain mit govori o drevnim dogaajima, ali njegove kognitivne strukture i
vrednosti ostaju na snazi u svim kasnijim vremenima. Mit je dakle istina za sva vremena.
Kada je re o mitu o Prometeju, njegova vitalnost i sveprisutnost u zapadnoj filozofiji i
umetnosti pokazuje da su svi pomenuti mislioci i umetnici od antike Grke do danas u
Prometejevoj sudbini prepoznali duboku istinu o prolosti, sadanjosti i budunosti
oveka, skriveno proroanstvo o onom to ovek moe postati kroz pobunu protiv
ambivalentnih boanstava.
Svi mitovi pojedinih kultura i civilizacija sintetizuju odgovarajui metanarativ,
verbalizovan ili ne, ija je jedna od uloga da prenosi pogled na svet te kulture, kao i sve
moralne vrednosti, koje ukljuuju i religiju. Usaujui u svest pojedinca jedan mentalni
univerzum, mit prenosi i etiki sistem prema kom se zajednica mora upravljati.
Meutim, s kraja XIX veka, a posebno od Prvog svetskog rata nadalje, etiki sistem koji
je hrianskim svetom vladao preko 15 vekova uruio se, ostavljajui za sobom pusto
bez bez bogova, vere i smisla.
Mitovi naeg doba
U periodu izmeu dva svetska rata, uveni pisci i oksfordski profesori D.R.R.
Tolkin i Klajv S. Luis raspravljali su sa svojim kolegama, udruenim u neformalnu grupu
koja je sebe nazivala Inklings ("Nagovetaji"), o znaaju knjievne fantastike i vrednosti
mitova u oblikovanju i ouvanju moralnih vrednosti oveanstva XX veka. Prilikom
jednog takvog sastanka, Tolkin je sroio pojam mythopoesis ("mitopoetika, stvaranje
mita"), i u istoimenoj pesmi predloio svojim kolegama da stvaraju nove mitove
namenjene svom vremenu.
113
mit-kao-istina-o-nasem-poreklu-4Klajv Luis bio je ispoetka veoma skeptian

prema ideji stvaranja novih mitova, smatrajui ih naprosto "laima, i stoga
bezvrednima". Kasnije e meutim zapisati da je "pripovest o Hristu naprosto istiniti
mit: mit koji na nas deluje kao i ostali, ali s tom ogromnom razlikom to se zaista i desio".
Tako je pisac klasinog dela Hrianstvo napisao seriju knjiga Letopisi Narnije, sa
hrianskom porukom o Aslanu, caru lavu koji se rtvuje da bi zamenio svoje podanike,
a potom vaskrsava. Sam Tolkin, s druge strane, stvorio je pagansku epsku fantastiku
Gospodar prstenova, ija Srednja zemlja ima svoje sopstvene mitove o stvaranju,
poreklu bia i herojima.
Nisu samo Tolkin i K.S. Luis stvarali nove mitove za XX vek. Tumai naune
fantastike vie su puta istakli da nauna fantastika stvara sopstvenu mitologiju, koristei
mogunost da stvori nove fantastine svetove iji se stanovnici upravljaju prema nekim
novim vrednostima. Te nove vrednosti Zapada i sveta, pogotovo u filmovima, nisu vie
hrianske, ve predstavljaju odraz duhovne transformacije koja se odvija uporedo sa
irenjem holivudske dominacije nad umovima ljudi, i sa prodorom TV aparata u sve vei
broj domova. Jedna nova duhovnost prodire u sferu filmske naune fantastike 60-tih, 70tih i 80-tih godina, a jednu od najreitijih ilustracija ovog procesa predstavlja serijal
Ratovi zvezda. Dok uvena formula kojom poinju Ratovi zvezda "Nekad davno, u
dalekoj galaksiji..." podraava stereotipni poetak bajki, nagovetavajui gledaocima
fantastini, ali i univerzalni i simboliki mitoloki okvir Ratova zvezda, dotle etiki
sistem na kom se zasnivaju postupci likova polarizovanih oko Darta Vejdera i Luka
Skajvokera podrazumeva jednu drugaiju razliku izmeu dobra i zla, koja se
najjednostavnije moe uporediti sa "razlikom" izmeu bele i crne magije. Dok su likovi
tradicionalnih evropskih pria i bajki pozdravljali jedni druge sa "Bog s tobom",
"zbogom", "neka te Bog uva", "pozitivni" junaci zvezdane sage pozdravljaju se sa
"Neka je Sila s tobom", ba kao to bi se ljudi u Vrlom novom svetu pozdravljali sa
"Neka je Ford s tobom". Hrianski pisac Dejvid Majer (David J. Meyer), koji se ranije
bavio vetiarenjem, tvrdi da je pozdrav "Neka je Sila sa tobom" karakteristian za
pozdravljanje na kraju vetijih sastanaka. U anglosaksonskim zemljama danas se
vetiarenjem bave milioni ljudi (npr. Wicca) smatrajui to za "prirodnu religiju". Ovu
prirodnu religiju propoveda intenzivno Doana K. Roling kroz svoje javno delovanje i
seriju romana Hari Poter.
Lukasovi pak heroji uvode kao vrhovnu vlast u svemiru bezlinu "Silu" koja nema
ime i ne pripada nijednom panteonu. Razlika "mrane" i "svetle" strane Sile ukazuje na
mnoge koncepte Novog doba, te sinteze religija u kojoj dominira istonjaki supstrat
lien personalizovanog boga ("ni bogova ni molitava", rekao bi Andri). Naprotiv,
ovakva duhovnost oveka naziva "bogom koji je to zaboravio" i poziva ga da
sjedinjenjem sa kosmikim silama povrati svoje boanske karakteristike koje je u njemu
potisnulo hrianstvo nazivajui ga smrtnikom i grenikom. Kosmike sile za kosmiki
mit. Zvezdani ratovi pripisuju formulu "nekad davno", taj vremenski okvir naunofantastinog mita, svevremenskom galaktikom prostoru u kom su zlo i dobro mnogo
114
blii nego na Zemlji i koji, kao i uvek u ovom anru, oslikavaju duhovne vrednosti na
snazi u autorovom (ekstradijegetskom) vremenu. Za dobrog poznavaoca biblijskog
teksta, Zvezdani ratovi nameu novo iitavanje jednog drugog zvezdanog rata
zabeleenog u Bibliji "rata na nebu", koji prethodi svim zemaljskim ratovima:
"I posta rat na nebu. Mihailo i aneli Njegovi udarie na adahu, i bi se adaha i
aneli njeni. I ne nadvladae, i vie im se ne nae mesta na nebu. I zbaena bi adaha
velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbaena bi
na zemlju, i aneli njeni zbaeni bie s njom." (Otkrivenje 12:7-9)
Dodajmo da se aneoske vojske u Bibliji esto nazivaju zvezdama, tako da u
Otkrivenju 12:3 nalazimo da "rep njezin [adajin, tj. sotonin] odvue treinu zvezda
nebeskih, i baci ih na zemlju". Prvi rat u svemiru, rat izmeu Boga i Buntovnika i
njihovih vojski, sadri mnoge paralelne motive sa antikom Titanomahijom, i daje
biblijski model sukoba izmeu dobra i zla u kosmikim razmerama. Kroz svoje novo
iitavanje starog "svemirskog rata", Dord Lukas sugerie gledaocu zamenu uloga
negativca i heroja. U Bibliji, arhaneo Mihailo i aneli na Boijoj strani (svetla strana,
Boije sile) pobeuju Sotonu i pobunjene demone (mrana strana, sotonska sila).
Pogledajmo kako o dobru, zlu i boanskom pouavaju tvorci Ratova zvezda.
U prvom nastavku (1977), Obi van Kenobi objanjava Luku Skajvokeru ("onom
koji hoda po nebu") da je "Sila ono to dedaju daje snagu. To je energetsko polje koje
stvaraju sva iva bia. Ona nas okruuje i proima i sjedinjuje itavu galaksiju". tavie,
ista "teologija" potei e iz usta uitelja Jode u drugom delu serije iz 1980. Joda kae
Luku: "Jer moj saveznik je moja Sila, i moan je to saveznik. ivot mu daje da raste.
Njena nas energija okruuje i vezuje. MI smo svetlosna bia, ne samo gruba materija.
Mora da oseti silu oko sebe, ovde izmeu tebe, mene, drveta, stene, svuda, da ak i
izmeu zemlje i broda." Ovo je samo par u moru slinih propovedi o "Sili". Novo doba
nauava da sva bia nose boansku prirodu, i da sva materija ima duu, da su sva bia
deo Boga, u skladu sa panteizmom.
U Zvezdanim ratovima istie se shvatanje po kom su neka bia boanska ve po
svom roenju, a druga pripadaju niim ljudskim i drugim oblicima. Sledbenici
ezoterijskih pravaca dananjice smatraju obinog oveka (Homo sapiens) za nii oblik
oveka, dok oni ljudi koji se predaju luciferijanskoj "Sili" evoluiraju u Homo noeticus,
ili bia vieg umnog stanja. Poreenja radi, razliite teorije Novog doba koje govore o
onom to treba da se desi oko 20.12.2012. ili u narednom periodu ukazuju na to da
oveanstvo treba da, voeno nebeskim duhovima, pree na vii nivo duhovnosti koja
je prevazila (itaj izbrisala) klasino biblijsko poimanje razlike dobra i zla kao
primitivno. Primera radi, u emisiji "Agape" posveenoj Nikoli Tesli, Velimir
Abramovi, sagovornik voditelja Aleksandra Gajeka, objanjava znaenje uvene
Tesline golubice:
"Golubica nije obian simbol, to je simbol koji se kod Tesle materijalizovao [...]
to je u demonologiji poznato kao vesnik Agarte, gde obitava Lucifer, onaj koji donosi
svetlost [...] Agarta je jedan od demonskih nivoa koji morate da proete da bi stigli do
115
boanskog domena [...]to je prevazilaenje nivoa razlike dobra i zla i od tada on [Tesla]
postaje duhovno bie."
Prema tome, put do "boanskog domena" vodi preko demonskih sfera, tj. na putu
do oboenja najpre morate biti kao Lucifer. U Ratovima zvezda, Dedaji su via bia,
klonovi nia. Sve zavisi od toga koliko u krvi imate minijaturnih duhovnih bia zvanih
midihlorijanci (midichlorians): "Bez midihlorijanaca ne bi bilo ivota i mi ne bismo ni
znali za Silu. Oni nam stalno govore, prenosei nam ta je volja Sile. Kad nauite da
utiate um, uete kako vam govore"(Ki-Gon Din kae Anakinu Skajvokeru).
Midihlorijanci zapravo opisuju komunikaciju oveka sa sopstvenom s(a)veu, dok
"utiavanje uma" predstavlja poznatu duhovnu disciplinu u meditaciji, kojom
uutkujemo racionalni deo bia kako bi nadvladala podsvest ili neki spoljni duhovni
uticaj kom smo izloeni.
Anakin, Obi van Kenobi i Joda i posle smrti komuniciraju sa Lukom. Ratovi
zvezda nauavaju i ivot posle smrti, dakle spiritistiko shvatanje koje negira biblijsko
uenje da je ovek smrtan. Poreenja radi, komuniciranje sa mrtvima Biblija definie
kao kontakt sa demonima, jer "mrtvi ne znaju nita" (Propovednik 9:5) poto smru
ovek gubi svest i prelazi u ono to je Isus Hristos nazvao "snom" koji traje do
vaskrsenja. etiri dana posle smrti Lazara, Hristos za ovog svog prijatelja kae da
"spava" (glagol koimao) u Jovanovom jevanelju 11:11. Biblijski tekst implicira da su
bia koja se nekima predstavljaju kao pokojni ljudi samo i iskljuivo demoni.
Jo je zanimljivije da Ratovi zvezda sve to je savreno ili apsolutno stigmatiu
kao negativno, kao kad Obi Van Kenobi izjavljuje: "Samo Siti govore o apsolutnom."
Drugim reima, time se daje do znanja da je tenja ka apsolutnom sama po sebi prelazak
na mranu stranu sile, i da je dobro meavina dobra i zla. Iz ove take posmatranja,
biblijski Bog, koji se opisuje kako savreno dobar, kao apsolut, postaje zao. Takoe
ovakvo gledie stigmatie kao mranjaka i negativca i svaku osobu koja tei savrenstvu
i propoveda takvog boga. Ovakvo shvatanje savreno replicira relativistiku odbojnost
prema svakom apsolutu, tj. prema Bogu i njegovom autoritetu koji je time iznad oveka.
Religija Ratova zvezda stvara "bogove po obliju oveka", dakle obre naglavake
biblijski koncept stvaranja. Biblijski Bog kae ljudima: "Budite sveti jer sam ja svet" (3.
Mojs. 11:44), ali ovek bogovima koje je stvorio "po obliju svojemu" kae: "Budite
kao i ja, jer ja nisam svet".
Istina u mitu i nauci
Da mit o Prometeju daleko nadmauje okvire antikog verovanja ili savremene
mitopoetike Luisa i Tolkina, upozorava nas Ivo Andri reima pripisanim Fransisku Goji
u eseju "Razgovor s Gojom" iz 1935. godine:
"Kolos", Francisko Goja (1812)
Museo del Prado, Madrid
"A video sam i smrt i bolest i ratove i bune. I pred svim tim ja sam se pitao koji je
smisao tih promena, koji je plan po kome se sve to deava, i koji je cilj kome vodi. I ma
116
koliko da sam gledao, sluao i razmiljao, ja nisam naao ni smisla ni plana ni cilja svemu
tome. Ali sam doao do jednog negativnog zakljuka: da naa lina misao u svom naporu
ne znai mnogo i da ne moe nita; i do drugog, pozitivnog: da treba oslukivati legende,
te tragove kolektivnih ljudskih nastojanja kroz stolea, i iz njih odgonetati, koliko se
moe, smisao nae sudbine.
Ima nekoliko taaka ljudske aktivnosti oko kojih se kroz sva vremena, sporo i u
finim naslagama, stvaraju legende. Zbunjivan dugo onim to se neposredno deavalo
oko mene, ja sam u drugoj polovini svog ivota doao do zakljuka: da je uzaludno i
pogreno traiti smisao u beznaajnim, a prividno tako vanim dogaajima koji se
deavaju oko nas, nego da ga treba traiti u onim naslagama koje stolea stvaraju oko
nekoliko glavnih legendi oveanstva. Te naslage stalno, iako sve manje verno,
ponavljaju oblik onog zrnca istine oko kojeg se slau, i tako ga prenose kroz stolea. U
bajkama je prava istorija oveanstva, iz njih se da naslutiti, ako ne i potpuno otkriti,
njen smisao. Ima nekoliko osnovnih legendi oveanstva koje pokazuju ili bar osvetljuju
put koji smo prevalili, ako ne i cilj kome idemo.
Legenda (sic!) o prvom grehu, legenda o potopu, legenda o Sinu ovejem,
raspetom za spasenje sveta, legenda o Prometeju i ukradenoj vatri ..." (Sabrana dela. XII
: Eseji I, Prosveta, Beograd/Mladost, Zagreb/Svjetlost, 1976, str. 24, 25; istakla T.S.G.)
Ako za trenutak zanemarimo injenicu da Andri izjednaava pojmove bajka i
legenda, iako se legendi po definiciji pripisuje daleko vei stepen istinitosti nego bajci
ili mitu, Andri se dakle zalae da mitove/legende ne smatramo izmiljenim priama,
ve dubokim istinama, mada donekle maglovitim, o smislu (poreklu), planu (istoriji) i
cilju (budunosti) ovekovog postojanja na zemlji. Tako je legenda ili mit za Andria
vie od fikcije. Ne samo da svaka od tih drevnih pria sadri "zrnce istine", ve one
zajedno predstavljaju "pravu istoriju oveanstva" (ko sam? odakle dolazim?), pa ak i
njen "smisao" (kuda idem?).
Pre nego to razmotrimo etiri "legende" na kojima se po Andrievom Goji temelji
ljudska istorija, neophodno je da razgraniimo naunu i versku istinu. ak i u pogledu
definicije naune istine, moramo uoiti izrazita neslaganja od jednog filozofa nauke do
drugog, i zakljuiti da je, po definiciji filozofa nauke, nauna istina krhka, osporiva i
podlona zubu vremena. Naime, ona se unapred odrie kvalifikativa "apsolutne" i
"konane" kako ne bi liila na dogmu ili doktrinu, ime nepotpunost i privremenost
upisuje u svoju definiciju. Dolazimo u iskuenje da, zajedno sa mnogim zvunim
imenima filozofije, posumnjamo da ovek uopte moe da zna istinu, ili ak, u
postmodernom maniru, i da li istina uopte postoji. Sistematska sumnja u ovekovu
sposobnost saznanja dovodi nas meutim, do sumnje u postojanje stvarnosti, ak i
materijalne: kao i u nekim religijama, ovakvo gledite osporava stvarnost "stvarnosti",
tj. odbacuje da svet oko nas zaista postoji (maya) izvan nas i mimo nae percepcije, ime
nam ne dozvoljava da o istini i stvarnosti uopte govorimo, barem iz svog ugla. Ako je
celokoupna empirijska nauka zasnovana na ulima i na percepciji, u tom sluaju, ako je
ono to nazivamo stvarnou samo kompleks ulnih stimulacija odreenih centara u
117
mozgu, tj. ako ivimo u Matriksu, onda je nauna istina, jednako kao i teoloka, potpuna
besmislica, uobrazilja naeg nemonog uma. "Ko zna? Ah, niko nita ne zna, krhko je
znanje..." (Dobria Cesari)
Meutim, ukoliko ono to moemo da vidimo, ujemo, dotaknemo, okusimo i
pomiriemo postoji i mimo nas bez obzira na to da li je naa percepcija veran odraz
onoga to objektivno jeste tada istraivanje te stvarnosti ima smisla, ali nas tera na
daleko skromnije miljenje o vrednosti i istinitosti naih naunih rezultata. Ovom
prilikom neemo razmatrati u kojoj meri takvoj materijalistikoj nauci izmie ono
najvanije, carstvo duha i duhovnih promena.
Linost oveka sazdana je da veruje u postojanje istine i njenu dostupnost.
Beskrajno poverenje deteta, ali i potreba za uzorima i bogovima kojima se rado klanjaju
i mnogi antiklerikalci, potvruju tu potrebu za poverenjem. ivot u strahu od verovanja
u bilo ta i bilo koga neminovno dovodi do psihikih devijacija, pa i do ludila. I vernik i
naunik veruju da istina postoji, i jedan i drugi tee da je nau jedan verskim
iskustvom, drugi naunim istraivanjem. Gde je tu "mitsko"? injenica je da u pozadini
traganja za istinom vernika i naunika uvek postoji "pogled na svet", ideologija i njen
sistem vrednosti, uvek postoji jedan metanarativ koji naunik sledi ili osporava. Prema
njemu on odreuje i sebe i sve oko sebe. Ukoliko istina postoji u znaenju "onoga to
zaista jeste", i ukoliko, kao to tvrdi Isus Hristos ("i poznaete istinu, i istina e vas
izbaviti", Jovan 8:32), mi ne samo da moemo da doemo do istine, ve od nje zavisi i
na smrtni ivot i veni ivot posle vaskrsenja, onda ta istina treba da bude dostupna ne
samo naunicima i najobrazovanijim ljudima, ve svakom oveku. Upravo to Biblija i
tvrdi da je istina dostupna svakom oveku, ukoliko eli i sme da se suoi s njom. Ta
istina, do koje se ne dolazi naunim istraivanjem, ve Boijom objavom oveku, sastoji
se pre svega u razumevanju Boijeg karaktera, kao i u prepoznavanju ovekovog
poremeenog odnosa sa Bogom i svetom. Istovremeno, ta istina se ne sastoji u
faktografskom poznavanju nepreglednog mora injenica o svetu koje zanimaju upravo
nauku, to je ovekovom umu, ogranienom kapacitetom i ivotnim vekom, i nemogue.
Poznavati onog ko je stvorio postaje prioritet u odnosu na poznavanje onog to je stvorio,
to nipoto nije bezvredno, ali jeste sekundarno.
Mit-kao-istina-o-nasem-poreklu-6
"Bosonogi Lav Nikolavevi Tolstoj", Ilja Rjepin
Dravni ruski muzej, Sankt Peterburg(1901)
S druge strane, nauna istina najee podrazumeva objektivnu materijalnu
injenicu o nekom sve sitnijem delu objektivne stvarnosti (zbog uske specijalizacije
zapadnih nauka), injenicu koju je mogue proveriti ponavljanjem eksperimenta, i koja
najee pokazuje postojanje neke zakonitosti u materijalnom svetu. Za razliku od nauke
starog veka, dananja nauka zazire od sinteza i sveobuhvatnih odgovora na pitanje ivota
u strahu od dogmatizacije i uvlaenja religijskog miljenja u naunu sferu, premda je
teorija evolucije upravo takva jedna sinteza, koja od teorije, dakle hipotetikog i
nedokazanog objanjenja, prerasta na ideolokom nivou nauke u doktrinu i "istinu". U
118
svojim ispovestima (Traganje za Bogom), Lav Tolstoj belei da mu matematika

injenica 2 + 2 = 4 nije mogla pomoi da odustane od samoubistva. U tome su mu
pomogli seljaci na njegovom imanju, koji su smisao ivota nosili nekako u sebi, i iveli
ga svaki dan uprkos svom tekom materijalnom stanju. Prirodne nauke, kae Tolstoj, ne
postavljaju pitanje o smislu ivota, ali znaju svakojake odgovore na sekundarna pitanja,
koji nas ne lee od (Kamijevih tipova, dodali bismo) samoubistva; "metafizika",
odnosno filozofija, postavlja pitanje smisla ivota, ali ne nalazi odgovor. Da ljudska
mudrost moe da jo snanije razori samu sebe i ludilo proglasi mudrou, a sve mudre
koji je ospore ludim to dokazuje klasini dekonstruktivizam jednog Deride.
Utvrujui, a potom, s vremena na vreme, poriui svoja otkria o deliima
stvarnosti, nauka se ne bavi smislom ivota, ne sme da ga izrazi ak ni kao hipotezu i
cilj svojih ekperimenata, i svakako ga i ne poznaje; celina sveta joj izmie. tavie, kao
to smo uli od Riarda Dokinsa, nauka ne zna poreklo svemira i ivota, i negira svesno
i planirano stvaranje ivih oblika. Evolucionistika nauka, kada je dosledna sama sebi,
tvrdi da je ceo ivi svet nastao sluajno, bez plana, smisla i cilja. Posluajmo biologa
Vila Provajna sa Univerziteta Kornel:
"Nema Boga, nema ivota posle smrti, nema apsolutnog temelja morala, nema
apsolutnog smisla ivota i nema slobodne volje. Sve je to duboko vezano za
evolucionistiki pogled na ivot. Tu si, a onda te nema. To je sve." (u: Ben Stein,
Expelled: Intelligence Not Allowed)
S druge strane, ono to se u proteklim vekovima nazivalo "metafizikom" (gr. "s
onu stranu prirode"), a to ukljuuje i filozofiju i veru, ne odnosi se samo na materijalne
injenice, ve i na duhovne, koje izmiu nauci Zapada jer im je sama odavno porekla
istinitost. T. Deferson, jedan od "Otaca osnivaa" SAD, objanjava:
"Razgovarati o nematerijalnom postojanju znai razgovarati ni o emu. Rei da
su aneli, ljudska dua, bog, nematerijalni znai izjednaiti ih sa pojmom nitavnosti,
to bi znailo da nema boga, i anela, ni due. Nita drugo ne mogu da zakljuim [...] a
da ne uronim u bezdno snova i snovienja. Ja sam zadovoljan i dovoljno okupiran
stvarima koje postoje i ne muim sebe stvarima koje bi mogle biti, a da za njihovo
postojanje nemam dokaze." (Tomas Deferson, u: Riard Dokins, Zabude o Bogu,
Poglavlje "Sekularizam, Oevi osnivai i religija u Americi").
Naprotiv, svaka religija i mit insistira na svrhovitosti ivota, sveta i poretka koji
poznajemo, bilo da zlo i dobro povezuje u jednu celinu, bilo da zlo smatra uljezom u
Boiji svet. Ona pre svega prua oveku okvir za razumevanje sveta i ivota, koji on
popunjava ivotnim iskustvom. Religijska istina podsea nas na igru asocijacija, gde je
mogue i dozvoljeno pogoditi konano reenje na osnovu jednog ili dva otvorena polja,
ak i onda kada nismo pogodili reenje u svim kolonama. Tako je, na primer, poverovala
Samarjanka koju je Hristos sreo na Jakovljevom izvoru (Jovanovo jevanelje 4). U
nauci, vae tano konano reenje bie ismejano i odbaeno ukoliko niste najpre tano
pogodili reenja u kolonama A, B, C i D, i, tavie, pokazali da ste do tih tanih reenja
doli primenom validne naune procedure koju su obelodanile i osvetale priznate
119
naune veliine pre vas. Svakako da je ovakav nauni metod dragocen filter za
predrasude, predubeenja, opta mesta, verovanja, line sklonosti u sferi nauke, ali ga je
nemogue i nepotrebno dosledno primenjivati na svakodnevni ivot jer navigacija kroz
more ivota koristi i neke druge instrumente.
Mitovi, legende i svako religijsko miljenje najpre odgovaraju na tri pitanja o
poreklu, identitetu i svrsi bogova, sveta i oveka; potom se na temelju te strukture, od te
celine, koju predanje ili svete knjige preslikavaju u svesti verujuih pojedinaca i
kolektiva, definiu materijalniji, konkretniji oblici svakodnevnog ivota zajednice,
materijalnog i duhovnog. Mitovi su istina kolektiva koja se prihvata verom, arhetipska
struktura u temeljima celokupnog njegovog sveta. Po njima ivi, misli i dela ovek
duboko uronjen u ivot.
Stoga, ukoliko antiklerikalna misao ipak neguje mit o Prometeju, to mora da znai
da taj mit izraava duboke istine od sutinske vanosti za njenu ideologiju, njen
metanarativ, antihriansku metafiziku.
Osim toga, za razliku od naunog forsiranja pravilnosti i uniformiteta, religija, u
okviru prirodnih i drutvenih zakonitosti koje bez sumnje proimaju svemir, prepoznaje
i afirmie singularitet, tj. jedinstvene fenomene i odstupanja od pravila. Za nju je udo
oekivano, jer, u konanom smislu, i ono biva izraz Boije prirode i ovekove potrebe.
U svemiru postoje zakoni, ali postoje i svest i volja Boga i bia. Jednaina sveukupne
stvarnosti mora da ukljui mnogo vie varijabli nego do sada. Valjalo bi da Riard
Dokins prihvati da nije dovoljno da jedna teorija bude "elegantna" da bi bila tana. Zlo
koje nas zadesi u ivotu nije "elegantno", esto nam je nepojmljivo, ali je tano i stvarno
vie od svake teorije. Kao u sluaju Hristovog hodanja po vodi ili vaskrsenja Lazara,
Onaj koji je definisao i stvorio prirodu i njene zakone moe da izazove jedinstven
dogaaj, a da ne srui ceo svet.
Da zakljuimo, svaka religijska svest pre svega odgovara na ovekovu potrebu za
smislom i u tome je jedan od uzroka njene velike moi bez obzira na njene paradokse i
aporije, dok nauno razmiljanje odrie da moe da odgovori na ta pitanja.
Ponuena svrha ivota, makar i pogrena, moe zaustaviti tinejdera da se ubije,
ali naune istine, ma kako ekperimentalno dokazane, nikad to nee moi. Naprotiv, kako
je veina naunika stekla afirmaciju uz preduslov da se deklariu kao ateisti, tim vie
kroz njihove naune rezultate provejava studeni vetar ljudskog besmisla koji nam
oduzima pravo da u naunoj istini traimo bilo kakav smisao ivota. Redak je ovek,
oprostite kolege naunici, koji moe da ivi svoj ivot, stari, razboljeva se i iekuje
smrt, srean i zadovoljan to je uopte postojao, i potpuno ravnoduan prema injenici
da e ga smrt zauvek rastaviti od svega to je u tom kratkom ivotu voleo, pomiren sa
potpunom besmislenou i konanou svoga bitisanja. Ako stavimo na stranu ozbiljne
i oduevljene trudbenike nauke koji mogu da sagledaju gorostasne filozofske implikacije
otkria za kojima tee (npr. da se dokae da ovek moe da stvori ivi organizam) i u
tom pregnuu prepoznaju smisao svoga postojanja, koga je, u moru obinih smrtnika,
uopte briga za teoriju relativiteta, kvantnu teoriju ili Higsov bozon dok grli voljeno bie
120
ili dok, naprotiv, gleda u raku ili hladni mramor sa pozlaenim slovima onoga ko se u
zemlji raspada? U tom trenutku, i do kraja ivota, vano je samo da li se iz zemlje ustaje
ili ne. Da li je smrt stvarna ili je prelazak u neki drugaiji "ivot", da li je privremena ili
konana to je znaajnije za jedno ljudsko bie od poznavanja geologije, astronomije
ili ak medicine, ma koliko dobra da su ove nauke donele svetu. Pobediti smrt to je sve
to eli ovek, bio vernik ili ne. I to je deo prometejskog projekta savremenog oveka.
Umetnost i mit
Umetnost pak ne raspolae instrumentima za dokazivanje neke naune ili
metafizike hipoteze ili istine; ona je samo preispituje, priznala to ili ne. Ako umetniku
lepotu i zadovoljstvo koje ona stvara stavimo na stranu, svet muzikog, filmskog ili
knjievnog dela naprosto postoji kao mentalni konstrukt u ijem okviru umetnik
preispituje odreene ideje i istine, a italac, slualac ili gledalac odreuje se prema njima.
Knjievna obrada mita, poput Eshilove ili elijeve, iznosi pred nas njegove metafizike
komponente i celokupni univerzum koji podrazumeva, i, poput antike tragedije, poziva
nas da razmotrimo ideje i vrednosti koje knjievno delo iznosi.
Kada Ivo Andri "pravu istoriju oveanstva" trai u etiri "zrnca istine", etiri
velike arhetipske pripovesti o stvaranju oveka, o potopu, o Sinu Boijem kao
spasitelju rtvovanom za spasenje sveta, i o Prometeju to znai da tri biblijska temeljna
uenja i jedan antiki mit predstavljaju za ovog pisca jasnog stila izraavanja poznatog
po strahu od pogrene i neodmerene rei, koji mnogo puta prepravlja i proiava svoj
izraz nastojei da "reima bude tesno, a mislima prostrano" etiri nosea stuba ne samo
knjievne, nego i stvarne istorije o oveku.
Meutim, kako i zato uopte porediti mit o Prometeju i biblijski tekst? Ovo
poreenje moe se opravdati ne samo postojanjem mnogobrojnih uporednih motiva mitu
o Prometeju i odgovarajuim tekstovima Biblije, ve i tvrdnjom da predanja sa slinim
ili istim motivima imaju isti izvor.
Biblijska genealogija i "praotkrivenje"
Poreenje mita o Prometeju sa biblijskim velikim temama stvaranja, ovekovog
pada i spasenja mogue je i na temelju zajednikog porekla i kulturnog naslea svih
naroda, to i objanjava postojanje tolikih paralela u predanjima naroda irom sveta. Pre
nego to izloi svoje stanovite, pisac ovih redova eli da jasno podvue kako su redovi
koji slede njegov lini pokuaj da razume i objasni slinosti i razlike u predanjima
naroda, i to kroz konfrontaciju biblijskog teksta i razliitih teorija o postanku oveka i
razvoju kulture koje se temelje na teoriji evolucije. Dok teorija evolucije okleva izmeu
jednog i vie predaka dananjih ljudi, tj. jedne ili vie naseobina gde su se mogli razviti
preci Homo sapiensa, sama Biblija sadri jednu od najstarijih i najsveobuhvatnijih
genealogija ljudskog roda. Zapravo, u Bibliji nalazimo rodoslove Adama i njegovih
potomaka, potom Noja i svih njegovih potomaka, ukljuujui Grke, Kineze, Egipane
ili Skite. Prema Postanju ili 1. Knjizi Mojsijevoj, svi ljudi na zemlji potekli su "od jedne
krvi" (1.Mojs. 5. i 10. poglavlje; Dela apostolska 17:26), tj. imaju zajednikog pretka
Adama, odnosno, posle potopa, patrijarha Noja. Oni koji se smatraju hrianima nemaju
121
nikakvo opravdanje za rasizam budui da Biblija svim ljudima pripisuje zajednikog

pretka. Prema ovoj knjizi, ljudska vrsta nije nastala milionima godina dugom
transformacijom majmuna ili jo prostijeg organizma, ako "prost organizam" uopte
postoji, s obzirom na nepojmljivo sloenu grau jedne elije (1.Mojs. 1:27 i 5:1). I u
biblijskoj genealogiji moemo da govorimo o "teoriji uskog grla": svekoliko
oveanstvo poteklo je od samo tri brana para, Sima, Hama i Jafeta i njihovih supruga,
koji su preiveli globalni potop, dogaaj o kome izvetava najvei broj predanja irom
sveta. Za sagledavanje biblijske podele naroda koji su potekli do ova tri Nojeva sina
predlaemo kartu na sajtu
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bb/Noahsworld_map.jpg
Isus Hristos u Jevaneljima potvruje svoje verovanje u autentinost globalnog
potopa (Matej 24:37-39). Veliki potop prisutan je kao tema u gotovo svim drevnim
predanjima i verskim sistemima. itaocima preporuujemo da proue materijal koji je
obilato dostupan na internetu, ukljuujui i dva sajta koja navodimo na kraju ovog
lanka. Zbog nedostatka prostora, ovde predstavljamo samo nekoliko paralelnih motiva
vezanih za Potop, prisutnih u tek nekoliko kultura:
Zeleno polje: identino biblijskom prikazu Potopa.
Crveno polje: delimino odgovara biblijskom prikazu Potopa.
Mit-kao-istina-o-nasem-poreklu-9
Biblijski pisac izvetava u 10. i 11. poglavlju Postanja da su posle potopa Sim,
Ham i Jafet, kao i njihovi potomci preci buduih naroda neko vreme iveli u
prostornoj i jezikoj bliskosti, na istom podruju, govorili istim jezikom i razvijali
zajedniku kulturu. Svima im je bilo svojstveno usmeno predanje o postanju sveta, prvim
patrijarsima, potopu, kao i o Spasitelju koji je njihovim precima obean jo u Edenu;
naime, biblijska kosmogonija (uenje o stvaranju sveta) i soteriologija (uenje o
spasenju) od Adama nadalje prenosila se usmenim putem, u okviru porodice, s oca na
sina, kao deo verske prakse i porodine tradicije sve do pojave pisanog teksta.
"to sluasmo i doznasmo, i to nam kazivae oci nai, neemo zatajiti od dece
njihove, narataju poznom javljaemo slavu Gospodnju i silu njegovu i udesa koja je
uinio. Svedoanstvo podie u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima naim
da ga predadu deci svojoj; da bi znao potonji narataj, deca koja e se roditi, pa i oni da
bi kazivali svojoj deci da polau na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Boijih,
i zapovesti njegove da dre..." (Psalam 78:3-7)
Podseamo na to da je, prema biblijskom rodoslovu, dug ivotni vek prvih
generacija pre potopa, omoguen znatno drugaijim klimatskim uslovima na planeti,
dozvoljavao saivot i do est generacija istovremeno. O toj dugovenosti pretpotopnog
oveka govori nam i genealogija sumerskih vladara.
Preci svih naroda u ovoj su zajednikoj fazi istorije primili u naslee isto
zajedniko predanje o stvaranju sveta i oveka. Otuda, primera radi, neverovatan broj
podudarnosti u opisu stvaranja sveta i oveka izmeu Popol Vuha, zbornika predanja
naroda Kie, i Biblije. Ovaj zajedniki supstrat verovanja i predanja naziva se ponegde
122
"praotkrivenjem", jer predstavlja istinu otkrivenu precima svih kasnijih naroda u vreme
kada su prostorno, jeziki i kulturno bili jedinstveni. Zajedniko predanje predstavlja
ono "znce istine" koje Ivo Andri trai u bajkama i legendama pravu istoriju
oveanstva.
"Ovo je prva pria, prva povest. Nije bilo ni oveka, ni ivotinje, ni ptica, ni riba,
ni rakova, ni drvea, ni kamenja, ni peina, ni klanaca, ni trave, ni uma; postojalo je
samo nebo. Povrina zemlje nije se jo pojavila. Postojalo je samo mirno more i veliko
prostranstvo neba. Nita jo nije bilo dovedeno u postojanje, nita to bi stvaralo buku,
niti ita to bi se kretalo, drhtalo ili se oglaavalo na nebesima. Nita se nije izdizalo;
samo tiha voda, mirno more, pusto i nepokretno. Nita nije postojalo. Samo mir i tiina
u mraku, u noi. Samo Stvoritelj, Tvorac, Tepeu, Gukumac, Oci osnivai, bili su u vodi
okrueni svetlou [...] Onda su nastupili Tepeu i Gukumac; tada su svemu darovali ivot
i svetlost, uredili kako da bude svetla i zore, i da svemu obezbede hranu. I neka bude
tako! Neka se praznina ispuni! Neka se voda povue i stvori prazninu, neka se pokae
zemlja i vrsto tlo; neka bude tako. Tako su govorili. Neka bude svetla, neka svane zora
na nebu i na zemlji! Nee biti ni slave ni velianstva u naem stvaranju dok ne nainimo
oveka. [...] Najpre je oblikovana zemlja, planine i doline; vodeni tokovi su izdeljeni
kada su se visoke gore pojavile. Tako je zemlja stvorena, kada ju je stvorilo Srce neba,
kako se zovu oni koji su je najpre uinili rodnom, kada je nebo visilo, a zemlja bila
uronjena u vodu." (Postanje sveta i oveka, Popol Vuh)
Prema tome, ogroman, ali neujednaen broj slinosti u svetim knjigama i
predanjima koje se odnose na poetke sveta i oveka, potop, greh i spasenje, Biblija
objanjava jedinstvenim kulturnim nasleem iz vremena kad su svi narodi, ili njihovi
preci, bili genetski, jeziki i prostorno bliski.
Scena iz Popol Vuha
Meutim, valja razmotriti iz kojih je razloga dolo do sve veih razlika u mitovima
i predanjima o postanku sveta i oveka, o grehu i spasitelju.
Pre svega, neuspeh prvog projekta stvaranja Novog svetskog poretka (Vavilonska
kula, Postanje 11) rezultira meanjem jezika, nerazumevanjem, a onda i raseljavanjem
pojedinih ogranaka dotad jedinstvenog poslepotopnog ljudskog roda. Od tog trenutka
poinje jeziko, prostorno i kulturno udaljavanje pojedinih ogranaka oveanstva, rasa i
naroda. U okrilju svake kulture, nekad jedinstveno praotkrivenje doivee razliite
izmene, koje e postepeno u veoj ili manjoj meri izobliiti istinu o ljudskim poecima.
To su one naslage Andrieve koje e zrnca istine, budue "mitove i legende", obavijati
sve vie i vie, deformiui ih ponekad do neprepoznatljivosti. Stoga e i izvetaj o
potopu kod Grka, prostorno tako bliskih Semitima, biti znatno izmenjen u odnosu na
bliskoistina predanja. Pa ipak, potop e ostati urezan u pamenje i jezik Grka, Kineza,
Indijanaca i ostrvskih naroda Pacifika.
Pored raseljavanja i svih promena koje ono donosi u kulturi jednog naroda, valja
dodati da su daljem diferenciranju praotkrivenja u kulturnoj istoriji plemena i naroda
123
doprinele i kasnije izmene u verskom uenju. Ukoliko prihvatimo biblijsko gledite po

kom su potomci Sima, Hama i Jafeta delili, do raseljavanja, zajedniku religiju, tada se
neke razlike u verskim uenjima mogu objasniti udaljavanjem naroda od jednobotva
Nojevog vremena, i stvaranjem verskih sistema koji se bolje uklapaju u lokalne prilike
(to se desilo i sa tradicionalnim hrianstvom u odnosu na Hristovo uenje u Bibliji). U
novonastalim prilika, sa vremenske i prostorne distance, nove su generacije sada
razliito tumaile i praktikovale nekad jedinstveno predanje koje su dobili od svojih
oeva i dedova. Stari mitovi dobijali su nova itanja, koja su tim vie varirala to je
usmeno prenoenje podlonije promenama.
Pomenuti argumenti ipak ne mogu u potpunosti da objasne injenicu da slini ili
isti motivi imaju dijametralno suprotnu vrednost i znaenje. Izrazit primer za ovo je
status zmije u razliitim religijama, o emu smo ve govorili. Zato bi zmija u malom
broju verskih sistema bila anatemisana, a u daleko veem oboavana? Ovo pitanje
razmatramo u poslednjem nastavku "Bog, Buntovnik i ovek".
124
NLO: ZAVERA DEMONA - Otac Tomas Kulp

Od vremena kada je izraz letei tanjir iskovan, etrdesetih godina, NLO fenomen je
zainteresovao i mistifikovao mnoge ozbiljne istraivae i duboko uticao na matu
popularne kulture. Od posebnog interesa su i brojni prijavljeni susreti sa
vanzemaljcima. Vie ne moe biti sumnje da se neto znaajno dogaa. Uopteno,
zabeleeni incidenti ne mogu se smatrati ni podvalama, ni nekim bizarnim oblikom
masovne halucinacije.
Moramo li zakljuiti onda, kao to to mnogi rade, da vanzemaljska bia poseuju
Zemlju? Ovo je u stvarnosti, poruka koja je bila predana od samih vanzemaljaca u
razliitim prilikama, poruka esto obavijena terminologijom New Age-a. Uobiajeni
motiv je, da se Zemlja nalazi na rubu sudbonosne katastrofe, iz koje nas vanzemljaci,
kao predstavnici rase na viem stepenu evolucije, mogu spasiti.
Ovo je predmet naune fantastike. Naravno, utenije je za nas, verovati da nismo sami,
da postoje bia tamo negde, koja su starija i mudrija od nas, spremna i voljna da nas
spasu iz nae sopstvene gluposti. Moda bi trebalo da ostavimo po strani apokaliptina
proroanstva propasti i pripremimo sebe za novo doba, sveopteg mira i bratstva. Da li
ovaj scenario izgleda previe dobar, da bi bio istinit? Kao to izreka kae, verovatno
da.
Zaista, kao to Vitli Strajber pie, u vezi sopstvenih iskustava Bia koja sam ja susreo
nisu bila mudra i blagonaklona stvorenja, kao to bi filmovi tipa Bliskih Susreta
mogla navesti nekoga da oekuje. Oni su bili potpuno razarajua.
Strajber navodi kako se probudio u sred noi, osetivi prisustvo u svojoj sbi. Osetio
sam jedan potpuno neopisiv oseaj opasnosti. Bio je pakao na Zemlji biti tamo, a ipak
nisam mogao da se pomerim, nisam mogao da zavapim, niti da pobegnem. Leao sam
mirno kao mrtav, preivljavajui unutranje patnje. ta god je bilo tamo, izgledalo je
neverovatno runo, tako neisto i mrano i zlokobno. Naravno, to su bili demoni.
Morali su biti.
Na kraju, meutim, Strajber odbacuje mogunost da su ova bia zaista mogli biti
demoni. On je to uinio, sumnjam, ne radi dokaza, ve pre to se ideja demona, ne
uklapa u njegov pogled na svet. U stavrnosti, ova predrasuda protiv objektivnog
olienja zla je veoma rairena danas, dok ideja o postojanju Anela, danas uiva
obnovljenu popularnost.
Pored svega, ako smo zaista poseivani od strane vanzemaljskih bia, niti jedna
zajednika i razumljiva hipoteza nije ponuena da objasni raznovrsne, svetski rairene
manifestacije dodira sa tuinima.
125
Jedno vreme , izgledalo je su moda posetici ukljueni u neto vie, od rutinskog,

geolokog izleta na Zemlju. Oni su posmatrali i uzimali delove stena i drugih
predmeta, puno puta u periodu proteklih decenija.
Onda smo iznenada otkrili, da vanzemljaci jednostavno ne uzimaju delove stena. Oni
otimaju ljude i vre nauna ispitivanja, uzimajui uzorke krvi i semena, ak vrei
eksperimente sparivanja izmeu ljudi i vanzemljaca. Izvetaji su poeli da nas zasipaju
iz celog sveta, postajui sve vie i vie bizarni.
Prolazei kroz podatke o tobonjim susretima, meutim, predstavlja definitivni niz
nerazumnog i apsurdnog. esto posmatrano ponaanje ovih bia ne pokazuje nikakav
oigledni smisao, ili je potpuno smean i nerazuman.
Evo jednog opisa dogaaja koji se dogodio u blizini Buenos Airesa, 1968. godine.
Tinejderu su prila dva naizgled obina oveka, sem to su zurili u njega bez
treptaja i to su imali providne noge. Rekli su mu Ti e upoznati svet. Obeali su
mu da e ga odvesti na letei tanjir, koji su mu pokazali, a onda su mu dali obian
koverat i rekli mu da je umoi u baru. Kada je deak tako uradio, pojavila se poruka u
deijem rukopisu: Ti e upoznati svet. Letei Tanjir.
Mogu se praviti hipoteze da je svrha uroena apsurdnosta i besmislica, preovlaujua
osobina NLO susreta, u mentalnoj zbunjenosti i prestrojavanju ljudske svesti. Drugim
reima, postoji svesno ukljueno posredovanje, koje pokuava da lukavo promeni i
kontrolie ljudsku misao, kroz obrasce ponaanja i verovanja. Ako je to tako, onda su
NLO-i, ak i ako poseduju stvarnu fiziku dimenziju (to do sada nije bilo ubedljivo
pokazano), su najmanje fizika pojava.
Prema Strajberu, Presaznanje, oigledna telepatija, vantelesna opaanja, ak fizika
levitacija (lebdenje u vazduhu, prim. webm.), uobiajena su sporedna dejstva dodira sa
posetiocima. Zaista, iskustva dodira sa vanzemaljcima, izgleda da ukljuuju i
promenjena stanja svesti, jedno skoro snu slino, stanje transa, uprkos realnosti
opisanih dogaaja.
tavie, fizike posledice na one, koje ja mogu opisati samo kao rtve, su esto
razarajue, vodei ih ka zbunjenosti, opsesiji, remeenju ivotnih obrazaca, a ak, u
ekstremnim sluajevima, i samoubistvu. Da li bia odgovorna za toliku mentalnu i
duhovnu muku i bol, mogu zaista biti ocenjena kao blagonaklona, ili ak moralno
neutralna?
Zli vanzemaljci
126
Razmotrimo par sluajeva, koji izgleda da prikazuju ne-fiziku dimenziju NLO

fenomena. U Kaliforniji, blizu Riversajda, 1955. godine, deca su posmatrala objekat u
obliku diska, koji se vrteo iznad zemlje. Zatim su se pojavila povratne serije sablasnih
oblika. Oni su bili poluprovidni.
1963. godine, u Kentu, u Engleskoj, etiri tinejdera su gledala usijani, ovalni predmet
koji se sputa u umu. Iznenada, uasna figura, nalik na oveka, bez glave, ali sa
krilima slinim slepom miu, pojavila se i krenula prema njima.
1952, NLO je vien gde slee u Flatvudu, Zapadna Virdinija, a kada su svedoci
pojurili tamo da vide ta se dogodilo, udovino, udovina, sablasna figura sa krvavo
crvenim licem i usijanim zeleno-utim oima, pokrenula se niz brdo, ka do sada
uasnutim posmatraima, U prolim vekovima, ove pojave bi nedvosmisleno bile
ocenjene kao demonske. Sada, u naem, navodno prosvetljenijem dobu, ne
uspevamo da vidimo oigledno.
1967 U Suriju, u Engleskoj, mlasi par je zaustavio svoj auto na usamljenom mestu i
posmatrao gnusno bie kroz prozor, udruen sa zadahom slinim igorelom mesu, ili
gasnoj bombi. Zanimljivo je da je miris pokvarenih jaja (hidrogen sulfid) zabeleen u
brojnim sluajevima, s obzirom da je rakav zadah dugo bio udruen sa pojavama
demona.
Dramatiniji je sluaj koji se dogodio 25. oktobra, 1975. godine, u Okrugu
Vestmorlendu, u Pensilvaniji. Glavna rtva, onoga to se ispostavilo, kao klasinog
sluaja demonskog uznemiravanja, bio je mladi ovek Stiven Pulaski, ali takoe
prisutan je bio i policijski slubenik, ali i grupa NLO istraivaa, kasnije te noi.
Dogaaj je poeo kada je arko crvena lopta, viena da lebdi preko polja. Kako se
sputla, boja joj se menjala do sjajno bele. Odmah zatim, pojavila su se dva udna,
zverima slina stvorenja. Neko je ispalio metak na udovita koja su oigledno
pogoena, ali bez posledica.
U toku noi, ova neuhvatljiva stvorenja, nastavila su da objavljuju svoje prisustvo.
Svedoci su karatko pogledali stvorenja i uli udne zvuke koji su dolazili iz ume. U
jednom trenutkui, snaan sumporni zadah, je primeen od posmatraa.
Tada je Stiven poeo da se ponaa kao divlja zver, kao posednuti, postajui potpuno
lud. U toku tog stanja, on je poeo da govoriv proroanstva o propasti u rugajuem
tonu, praenom podrugljivim smehom.
127
Ipak, ako zaista imamo posla sa preovlaujuim fizikim pojavama, moramo biti vrlo
oprezni u prihvatanju toga, kao objektivne stvarnosti spoljanjih pojavljivanja. Trebali
bi da budemo svesni, takoe, tradicionalnih znakova demonskog prisustva. Na primer,
primeeno je da NLO stanari izbegavaju svetlost, kao u Hopkinsvilu, u Kentakiju,
1955 godine, gde su se ova bia prilazila uvek sa mrane strane kue i u trenucima
kada su svetla ispred kue bila ugaena.
U drugim sluajevima, tuini su prilazili rtvama na raskrima, koja su tradicionalno
povezana sa opasnou i sa demonima. Krstovi su esto postavljani na raskra, upravo
iz ovih razloga. Uopteno, strah i zbunjenost koji su esto prodirali u umove rtava je
znak prisustva, palih anela, demona.
Na ovom mestu bi re o poreklu i prirodi demona, bila korisna. Prema Hrianskom
Predanju, Bog je stvorio takozvane bestelesne sile, ukljuujui Arhangele i Anele, pre
stvaranja ljudi. Ovi aktivni, inteligentni duhovi su teili da slue i slave Boga. Kao i
sva razumna bia, ovi nevidljivi, anelski duhovi, posedovali su slobodnu volju. Ona je
nestala, kada se jedan od njih, Lucifer pobunio protiv Boga. Zaslepljen gordou, on je
mislio da uzdigne sebe iznad Prestola Boijeg. Onda je poto je pridobio treinu anela
na svoju stranu, uao u razorni rat protiv Arhangela Mihaila i drugih Anela, koji su
ostali verni Bogu.
Kao posledica, Lucifer i njegovi sauesnici, zbaeni su sa Nebesa. Od tada, Lucifer,
poznat jo kao i Satana, ili avo, postao je voa ogromne vojske palih anela, poznatih
kao demoni. Ovi pali aneli, postajui nesposobni da izaberu dobro, postali su
neopozivo zli, veno u ratu sa Bogom. Hrianska nauka, takoe tvrdi da je Bog
stvorio ljude da zauzmu mesto palih anela. Mi smo odreeni da zadobijemo blaenu
besmrtnost u zajednici sa Bogom.
Tako su Satana i njegovi demoni, obuzeti zaviu i mrnjom prema ljudskoj rasi, kuali
nae Praroditelje u Edemskom Vrtu. Verujui obmani zmije, Adam i Eva su otpali iz
svog blaenog stanja i izgnani iz Raja. Od tada, demoni uestvuju u postojanom ratu
protiv ljudske rase, teei uvek da nas svuku do njihovog nivoa, uzrokujui da
skrenemo sa puta istine, koji jedini vodi u veno spasenje. Ljudi su takoe stvoreni sa
slobodnom voljom. Bog ne doputa satani da nas primorava. avo nema tu mo, sem
ako mu je mi sami ne pruimo, voljno prihvatajui satanske obmane i na taj nain
odbacujui zakon Boiji.
Prema tome, demoni su postali gospodari obmane, sposobni da uzmu svaki oblik,
pojavljujui se ak kao to nas Sveti Apostol Pavle uverava, kao aneo svetlosti.
128
Niti bi oigledna umeanost fizikih i psihikih pojava u fenomenu NLO, trebalo da

nas iznenadi. Kao to je jedan znaajni duhovni autoritet primetio, Demoni takoe
imaju fizika tela iako je materija tih tela takve finoe, da ne moe biti opaena od
ljudi, sema ako im duhovne oi ne budu otvorene, bilo voljom Boijom kao to je to
sa Svetiteljima ili nasuprot nje (kao u sluaju vraara i medijuma).
Ne postoji niti jedan NLO incident, koji se ne moe objasniti demonskom obmanom ili
utvarom. Ono to nije uvek jasno je cilj i svrha, koji stoje iza ovih bizarnih pojava. Na
primer, moram priznati da me celokupni eksperiment sparivanja, zbunjuje, sem to ti
incidenti zaista zbunjuju i duboko plae rtve, otvarajui na taj nain ljudski um jo
vie, upadu demonskog.
Ono to izgleda jasno, sa duhovnog stanovita, je to da je krajnja svrha NLO fenomena
da pomogne pripremi kolektivne svesti ljudske rase, za dolazak Antihrista kao to je
predskazano u Svetom Pismu.
Svi znaci ukazuju na to da je kraj ljudske istorije blizu. Poslednje stanje e biti
sveopta vladavina Antihrista, koji e stvoriti Novi svetski poredak i jednu, svetsku,
lanu religiju. Oni koji e kroz demonsku obmanu oboavati Antihrista bie izgubljeni,
dok e oni koji mu se ne pokore biti progonjeni. (Pravoslavni, prim. webm.)
Sveti Ignjatije Brjananinov je proroki napisao, udesa Antihrita e se pojavljivati
glavno u polju vazduha, gde stana ima prevlast. Znaci e se odnositi najvie na ulo
vida, bie obmanjujui i opinjavajui. Opet, Antihrist e ak spustiti vatru sa nebesa
na zemlju, pred pogledom ljudi.
Tvrdim da je demonsko uestvovanje u NLO fenomenu - nesumnjivo, za razliku od
bilo kog drugog objanjenja koje je ponueno do sada. Ako smo dodvoljno otvorenog
uma, da bar prihvatimo postojanje demona, onda je velika stvar da njihova uvredljiva
prevara postane shvatljiva.
Postoji dovoljno dokaza i svedoenja o postojanju demona u Hrianskoj duhovnoj
literaturi u toku proteklih 2 000 godina. Ne bi trebali da budemo lakomisleni i
neoprezni da sve to odbacimo samo kao antikvitete i relikvije, prihvatajui
jevanelje bezbroj New Age uenja, koja su proela nae drutvo u toku proteklih
decenija.
Danas, vie nego ikada, imperativ je da budemo mudri i trezni, razlikujui duhove, da
bi bili sigurnio da su zaista od Boga, odbijajui da budemo zavedeni obmanjujuim
iluzijama Zlog.
129
NLO: NAPAD KOJI RAZARA - Otac ALEKSEJ JANG

Da vas niko ne prevari nikakvim nainom ...
(2. Sol. 2:3)
Nije sluajno to mnoge drevne paganske tajne religije, kao i brojna mistina bratstva
(kao Teozofi i Rozenkrojceri) govore o eliti ponekad nazvana Veliko Belo
Bratstvo, Uzlazne Gospodare, ili Mahatme Madam Blavacki grupa bica koja
trae da rukovode i kontroliu sudbinu smrtnog oveka. Ponekad se ova elita
prikazuje kao ne-ljudska, nekad kao visoko evoluirana ili kao savreni ljudi.
Predak ove elite je daimon drevnih grkih pagana od koga, ustvari mi i dobijamo
re demon i to je navelo Svete Oce da kau bogovi pagana su demoni. Prema tome,
sa Hrianske take gledita, ne moe biti sumnje da takva elita postoji, poznata
Hristovim sledbenicima kao vojska palih anela, demonska vojska. Ova vojska je ula
u na pali svet kroz greh i jeres, kao i okultnim delima svake vrste od oigledno
nevinih stvari, kao to su medijumski stoii do praktikovanja kanalisanja u New
Age-u). Sada su meutim, pali aneli pronali novi i posebno zaslepljujui nain da
uu u svet ljudi.
Dok su samo pre jednog pokoljenja, samo udaci i mentalno poremeeni ljudi,
verovali u NLO, danas vie od polovine stanovnitva SAD, prema anketama, veruju u
stvarnost vanzemaljskih posetilaca. Posebno, mnogi New Age poklonici, veruju u
Neidentifikovane Letee Objekte, prema Times-u sa posadama neobinih
vanzemaljaca, koji su jo mnogo pre posetili zemlju sa naprednijih planeta, irei
mudrost koju su stvorili, meu ostalim i Stonhend i piramide u Egiptu.
Iako je NLO literatura umnoena, najpotovaniji i najsluaniji NLO obraenik je
Vitli Strajber, koji je napisao dve novije knjige o svojim sopstvenim iskustvima,
Zajednica: Istinita pria (1987) i nastavak Preobraaj: Probijanje (1988). Obe knjige su
bile na listi najprodavanijih i autor se pojavljivao na brojnim televizijskim intervjuima,
delimicno jer pie dobro i jer je savetovao mnoge lanove naune zajednice.
Iako Strajber govori, da nikada ranije nije bio zainetresovan za NLO i da nije itao
praktino nita o toj temi, on pie u prvoj knjizi: ovo je pria, o pokuaju jednog
oveka da se nosi sa razarajuim napadom iz nepoznatog. To je istinita pria, istinita
onoliko koliko sam ja znao da je opiem. Ali ko oni mogu biti, i odakle su doli? Da li
su neidentifikovani letei objekti zaista stvarni? Da li su oni goblini, demoni ... ili
posetioci?
130
Sa poetkom u decembru 1995, Strajber i njegova porodica, iskusili su seriju pojava:

glasova, svetlosti kao u snu, dodira i nonih posetilaca sa bubolikim glavama. U
poetku, govori on, mislio sam da gubim razum. Ali sam bio pregledan od strane tri
psihologa i tri psihijatra, i prolazio seriju psiholokih testova i neurolokih ispitivanja i
pronaao da su rezultati u svim pogledima, u nivou normalnih. Bio sam na poligrafu... i
proao bez greke... Posetioci su umarirali direktno u sredite ivota, jednog
nezainteresovanog skeptika, bez trenutka oklevanja.
injenica da je prva Strajberova knjiga Zajednica takoe sadrala zvanine medicinske
dokumente o njegovoj normalnosti i duevnom stanju, kao i prepisi sa hipnotikih
seansi (korienih da fokusiraju detalje njegovih iskustava) i da on priznaje pomo,
mnogih istaknutih naunika u mnogim poljima, daje istiniti ton njegovoj zastraujuoj
prici.
Strajber razmilja da bi poreklo njegovih posetilaca moglo biti:
1. sa druge planete ili planeta;
2. sa zemlje, ali su oni tako razliiti od nas, da mi ne moramo da razumemo da su oni
ak bili i stvarni
3. iz drugog dela vremena u svemiru druge dimenzije
4. iz ove dimenzije u svemiru, ali ne u vremenu drugim reima, putovanje kroz
vreme naih sopstvenih prethodnika u njihovu prolost (nau sadanjost)
5. iz nas samih;
6. izvestan halucinogeni provodnik u naem umu, ili
7. jedan vid ljudske vrste moda duhova, ili jo bolje, moda smo vi i ja larve, a
posetioci su ljudska bia u zrelijem obliku.
ta ini Strajberovo objanjenje tako izvetaenim, u njegovoj navodnoj objektivnosti.
On sebe titi kao nevinog posmatraa, ni na jedan nain odgovornog za ovaj bizarni
susret. Na kraju stranica ove knjige, meutim, ovek moe otkriti da je Strajber takoe
i autor, nekoliko horor pria, koje sadre slinosti sa iskustvom njegovog stvarnog
ivota. Kao sto je jedan kritiar istakao: Zajednica izgleda kao kraj logikog
napredovanja na listi bestselera od fantastike do realnog (Thomas Dirch, The Nation,
14. mart 1987).
ta je jo jasnije, Strajber je petnaest godina studirao sa Gurdjieff Foundation,
kultnom grupom ije uenje naglaava razvitak moi, sadranih u ljudskoj psihi, i
iji je duhovni eklekticizam popularan meu poklonicima "New Age" pokreta.
Oigledno, Strajberova uloga, nije bila pasivna kao to bi hteo da navede itaoce da
veruju, on je ne znajui, bez sumnje predodredio sebe da ima takvo iskustvo. I
131
ovek moe vrlo lako shvatiti, zato su mu vanzemaljci rekli: ti si izabrani.

Iako on donosi pregrt razliitih teorija iz svetskih religija i filozofija, odnosei se na
ovu temu sve od hindu mitologije do borbe Svetog Antonija Velikog sa demonima
religija i Bog u tradicionalnom smislu su upadljivo odsutni iz njegovog naina
razmiljanja, a on dolazi do pokazivanja naklonosti, popularnoj savremenoj ideji, da je
NAUKA samo klju iako i dalje primitivan da se shvati iskustvo.
Ali, kao sto je jeromonah Serafim (Rouz), napisao u svojoj studiji o NLO-ima (u knjizi
Pravoslavlje i Religija Budunosti): Nauna fantastika je dala slike, evolucija je
proizvela filozofiju, a tehnologija svemirskog doba je obezbedila verodostojnost za
ovakve susrete.
Umesto neograniene ei za Bogom, mi imamo pre veliku e za dodir sa
natprirodnim umovima, to e obezbediti vostvo za nau jadnu, uznemirenu,
uzbuenu planetu (Jacques Vallee, izjava u ORF, str.138). Zaista Strajber je i sam
vatreni zatitnik ivotne sredine sa apokaliptikim oseajem unitenja oveka, koje
dolazi na njegov mali dom zemlju.
Ono to je u Strajberovoj knjizi znaajno, je da je um, ili kontrola misli uvebavana na
ljudima, od strane ovih posetilaca na nain, koji se jedino moe opisati u klasinom
smislu kao okultno. Slinosti meu Strajberovim iskustvima (i onih drugih NLO
"kontakata) i borbe Svetitelja sa demonima, su vrlo vidljive. Sam autor ak i opisuje
naroit miris udruen sa posetiocima meu njima, slian sumporu smrad, koji
poredi sa glavom ibice. Njegovi posetioci imaju zastraujue, insektima sline glave
sa ogromnim oima, koje on vezuje za statue paganske boginje Itar. U Preobraaju on
pie:
Osetio sam potpuno neopisiv oseaj pretnje. Bio je to pakao na zemlji biti tamo i ja se
nisam mogao pomeriti, nisam mogao plakati, nisam mogao pobei. Leao sam kao
mrtav, podnosei unutranje patnje. ta god da je bilo tamo, izgledalo je udovino
runo, tako prljavo, mrano i zlokobno... jo uvek se seam te stvari koja je uala
tamo, tako uasno runo, sa rukama i nogama kao kracima velikog insekta, sa oima
koje zure u mene.
U svojoj drugoj knjizi, Strajber zakljuuje da su mnogi od bliskih susreta koje je
imao (i jo uvek ima) bili u svrhu razbijanja mog verovanja u prihvaenu paradigmu
stvarnosti. I uspelo je vrlo dobro... Sumnjam da su iskustva slina ovim, rezultat
osnovnog zaokreta u umu. To se deava kada ljudi ponu da napustaju stara, lana
verovanja... Nikad nisu reene iskrenije rei od autora.
132
Iako Strajber sada veruje da su njegovi posetioci vanzemaljci i imaju fiziku

stvarnost, on ih takoe naziva goblinima i prodiraima dua, koji imaju
sposobnost da uu u um i utiu na misli i mnogo, mnogo gore. On pie:
Narastajue je bilo oseanje da sam ulazio u borbu, koja je mogla biti borba za moju
duu, moju sutinu, ili koji god deo mene da ima veze sa venou... Jasno je da je
dua bila veoma u pitanju. Ljudi su iskusili oseaj, kao da su im due bile izvuene iz
tela. Vie od jedne osobe je videla posetioce, u naelu iskustva "bliske smrti.
Uprkos svemu ovome, Strajberova obmana je toliko velika, da on moe rei sa
entuzijazmom: na svakome je od nas da traga za sopstvenim dodirom (sa
posetiocima), da ga razvija ako se desi, izaziva sebe da ga koristi za ... duhovno
uzrastanje...
Naprotiv, Episkop Ignjatije Brjananinov pisao je pre stotinu godina: Opaanje
duhova ulnim ocima, uvek donosi tetu, nekad veu, nekad manju, oveku koji nema
duhovno opazanje... On e neizostavno biti obmanut, neizostavno e biti privucen,
neizostavno e biti zapeaen, peatom obmane... peat zastraujue povrede njegovog
duha; a dalje mogunost ispravljanja i spasenja je esto izgubljena. Ovo se desilo sa
mnogima, vrlo mnogima.
To se deavalo ne samo paganima, iji su reci bili u najveem delu, u otvorenoj
zajednici sa demonima; desilo se ne samo mnogim Hrianima, koji ne znaju tajne
Hrianstva... desilo se (takoe) i sa mnogim podvinicima i monasima...( Dua
posle smrti, Oca Serafima Rouza, str.68)
Kad ih nije vio, Strajber je ipak esto uo njihove glasove, kao da je mali
zvunik ba pored moje glave. Bez ikakve tekoe uopte, on je video da je ovo bilo
slino drevnim paganskim proroistima: proroista u Delfima i mnoga druga mesta u
drevnom svetu bili su kanali, kojima se odgovaralo na pitanja u transu... Sa usponom
Hriasntva, glas je umuknuo... Kao i glasovi koje sam sluao, glasovi koji se uju
preko savremenih kanala, bili su posednuti jednim drevnim i uzvienim ljudskim
nasleem... I dalje sam dobar sa tradicijom ljudskog iskustva.
Strajber takoe govori i o fizikim darovima koji se takoe pojavljuju, neeljeni, kod
ljudi koji imaju NLO iskustva: predoseaj, oevidnu telepatiju, vantelesna opaanja,
ak i fiziku levitaciju (lebdenje). Takvi ljudi cesto vide da se ulina svetla tajanstveno
gase, dok oni hodaju ulicom. (ovek se moe zapitati da li je on ikad gledao film iz
pedesetih o vestici naih dana, Bell, Book and Candle, u kome je poetnica vestica, u
stanju da gasi ulina svetla dok prolazi.)
133
Strajber bezazleno zakljuuje: Mislim da nismo cvak ni poeli da razumemo nae

posetioce. Sumnjam da smo mnogo dalje od razumevanja njih, nego od razumevanja
naprimer, pesme kitova...
Ali Otac Serafim pie: Takve prie o aktivnostima demona bile su uobiajene, u
ranijim stoleima. To je znak duhovne krize dananjih vremena, da savremeni covek,
zbog svog gordog "prosvetljenja i mudrosti" postao jo jednom svestan takvih
iskustava ali vie nema Hrianski okvir u kome e ga objasniti... Pravo ocenjivanje
NLO iskustava, moe biti napravljeno samo na osnovama Hrianskog otkrovenja i
iskustva, i dostupno je samo smernim Hrianima koji veruju ovim izvorima
(Pravoslavlje i Religija Budunosti)
Jo od neverovatno uspenih filmova, Bliski susreti i E.T., imamo oivljavanje
interesovanja u fenomen NLO-a. Bez sumnje e nastaviti da raste, kako Hrianstvo
bude nestajalo na Zapadu i ljudi umesto nauljivanja svojih uiju da uju drevne
glasove, jo jednom budu videli Sina Boijeg.
Pravoslavni Hrianin, mora se meutim drati iskupljenja ponuenog od Hrista, jer
kao to je napisao Otac Serafim on zna da ovek nee evoluirati u neto vise, niti
ima bilo kog razloga da veruje da ima visoko razvijenih bia na drugim planetama;
ali on dobro zna da zaista postoje vie inteligencije u svemiru, pored njega: postoje
dve vrste i on tei da ivi tako, da prebiva sa onima koji slue Bogu (Angelima) i
izbegava dodir sa drugima koji su obacili Boga (demoni)... on ne veruje sopstvenoj
sposobnosti da vidi kroz obmane demona i prema tome dri se jo vre uputstava iz
Pisma i Svetih Otaca, koja Crkva Hristova obezbeuje za njegov ivot...
(Pravoslavlje i Religija Budunosti)
O Arhangeli Boiji,
ne ostavljajte nas nemone
protiv duhova zla u vazduhu!
ZNACI SA NEBA - Otac Serafim Rouz
Posle Drugog svetskog rata na Zapadu je nastupila poplava dalekoistonih religija i
kultova, a uporedo irila se i pojava, koja na prvi pogled nije imala nikakve veze sa
religijom, - to je pojava neobjanjenih leteih objekata" (NLO). Prvi letei tanjir"
opaen je 1947. godine. Meutim, pri dubljem ispitavanju ova pojava je isto toliko
znak odumiranja hrianstva na Zapadu koliko i pobeda dalekoistonih kultova
takozvane nove religijske svesti".
Ljudska lakovernost i sujeverje, prisutni danas ne manje no u prolosti oveanstva 134
povezali su ovu pojavu sa ludorijama" iaenog sveta kultova. Ali ovom pojavom
bavili su se i uveni naunici po naredbi nekih vlada. Ta nauna istraivanja nisu dala
pozitivan rezultat, jer nisu mogla da dokau da su ti letei objekti - stvarno fiziki.
Meutim, najnovije hipoteze naunika dovode istraivae ovih pojava do ruba
stvarnasti", na granicu psihike i duhovne stvarnosti kojoj ovi nauni istraivai nisu u
stanju da priu. Zahvaljujui bogatstvu svetootakog znanja o Svetom Pismu,
pravoslavni posmatra ima veliko preimustvo da oceni te nove hipoteze o fenomenu
neobjanjenih leteih objekata".
Pravoslavni posmatra ipak je manje zainteresovan za same te pojave a vie za mentalitet
koji ih prati: kako ljudi obino tumae NLO, i zato? Jedan od prvih koji je pristupio
pitanju NLO, na taj nain, bio je uveni vajcarski psiholog Karl G. Jung. U svojoj knjizi
Letei Tanjiri: jedan moderni mit o stvarima vienim na nebu, on je pokuao da objasni
ovu pojavu kao neto to ima psiholoki i religijski smisao. I mada on nije pokuao da
ove fenomene proglasi za objektivnu stvarnost", ipak ih je smestio u oblast ljudskoga
znanja kojoj oni zaista i pripadaju. Potonji istraivai, koji su poinjali svoja ispitivanja
od objektivne" strane, a ne od psiholoke dimenzije ovoga pitanja i sami su uvideli da
je bez psihike" hipoteze nemogue objasniti ovaj fenomen.
Pristupajui sa religijske i psiholoke strane ovog fenomena (NLO), veoma je vano da
shvatimo najpre njegovu pozadinu u smislu tumaenja leteih tanjira" (od onih koji su
verovali u njihovo postojanje), poev od njihove prve pojave u 1947. godini. ta su ljudi
bili spremni da vide na nebu? Odgovor na ovo pitanje moe se nai u kratkom pregledu
popularne literature ,,sajens fikon" (science fiction) (nauna izmiljotina").
1. Duh Sajens Fikon-a (naune izmiljotine")
Istoriari knjievnog anra poznatog kao Sajens fikon" nalaze njegov koren s poetka
XIX veka. Neki misle da je on poeo sa kratkim priama Edgara Alena Poa koji je u
njima spojio ubedljivi realizam stila sa temom koja uvek zadire u misteriozno" i
okultno. Drugi opet vide poetak naune izmiljotine" u delima Marije eli (ene
uvenog pesnika): njen Frankentajn ili moderni Prometej spaja fantastinu nauku sa
okultizmom na nain koji e kasnije imati mnoge sajens fikon" prie.
Tipina sajens fikon" pria pojavila se na kraju XIX veka i poetkom XX, u delima
koja su pisali il Vern i X. D. Vels. Ipak, od drugostepene litarature tridesetih i
etrdesetih godina, sajens fikon" je postao uvaeni anr knjievnosti naeg veka. On
je naroito popularisan snimanjem filmova na tu temu. Od jeftinih i senzacionalnih
sajens fikon" filmova dolo se do pomodnih idejnih" filmova kao to su: 2001 Odiseja prostora", Rat zvezda" i Bliski susreti tree vrste".
135
Scena "susreta sa vanzemaljcima" iz filma Stivena Spilberga "Bliski susret tree vrste"
Duh ovog sajens fikon" anra ima za svoju osnovu jednu skrivenu filosofiju ili
ideologiju, vie podrazumevanu nego jasno izraenu, koju usvajaju skoro ovi pisci ovoga
anra. Ta njihova filosofija moe biti saeta u nekoliko taaka:
1) Religija, u tradicionalnom smislu, je otsutna, ili je samo uzgred i vetaki spomenuta.
Ovaj knjievni rod je proizvod poslehrianskog" doba, (nastao u duama kao to su Po
i Marija eli - a njih oigledno nije interesovao Hristos). Svet naune izmiljotine" je
potpuno racionalistiki, mada se esto obavija u mistike" velove okultizma ili neke
dalekoistone rsligije. Bog", ako je uopte pomenut, to je maglovita i bezlina sila, a
ne lino bie, (na primer, Snaga" u filmu ,,Rat zvezda" je kosmika energija koja ima i
zao i dobar uticaj). Rastua opinjenost savremenog oveka naunim izmiljotinama"
je posledica njegovog neverovanja u tradicionalne verske vrednosti.
2) Centar svemira, po naunoj izmiljotini", (umesto otsutnog Boga) je ovek, - ali ne
obian ovek kakav je on sad, nego ovek kakav e on postati" u budunosti, u skladu
sa modernom mitologijom o evoluciji. Iako junaci sajens fikon" pria su obino
prepoznativa ljudska bia, pripoveda se uglavnom o njihovom susretu sa nadljudima"
iz visoko razvijenih" rasa budunosti (a ponekad i prolosti) ili sa supermen"-om
dalekih galaksija. Ideja o magunosti postojanja visoko raavijenih" razumnih bia na
drugim planetama ula je tako duboko u savremeni mentalitet da ak i potovani naunici
(i polunaunici) prihvataju njihovo postojanje kao oiglednu stvar. Tako popularni pisac
Erih fon Deniken (u ovojim delima Kolesnice bogova, Bogovi iz dalekih prostora) nalazi
toboe dokaz o prisustvu vanzemaljaca) ili bogova" u drevnoj istoriji oveanstva, koji
su navodno uzrokovali naglu pojavu inteligencije u oveku, to teorija evolucije ne moe
da objasni. Ozbiljni naunici u Sovjetskom Savezu ele da objasne propast gradova
Sodome i Gomore eksplozijom jezgrane bombe, a da su vanzemaljci" posetili nau
Zemlju pre mnogo vekova, pa je po ovom naunom" tumaenju i Isus Hristos verovatno
bio ,,kosmonaut"... U nae dane mi se nalazimo pred drugim dolaskom" razumnih bia
iz dalekih prostora. Isto ozbiljni naunici Zapada smatraju da je postojanje
vanzemaljaca veoma verovatno, pa su tokom osamnaest godina pokuavali da
uspostave vezu sa njima putem radio teleskopa, tako da danas postoje est astronomskih
stanica koje hvataju radio signale iz svemira. Savremeni protestantski i rimokatoliki
,uteolozi" - koji se po svom obiaju takmie sa vodeom naukom" ovoga sveta izmislili su ve nov pojam eksoteologija" (teologija dalekih prostora") koja bi se bavila
prirodom vanzemaljskih" rasa. Neosporno je da mit koji se krije iza naune
izmiljotine" (sajens fikon) ima mo da omaija ak i mnoge naunike naih dana ...
136
"Yoda" iz filma "Ratovi zvezda" - pravoslavnom hrianinu na prvi pogled jasno je o

emu je re
Bia na viem stepenu evolucije", prema ,,sajens fikon" knjievnosti, uvek su
opisivana kao da su prerasla" ogranienja linosti". I Bog" i ovek" po shvatanju
naune izmiiljotine" namerno su opisani kao bezlini. Tako u knjizi Artura Klarka
Kraj detinjstva, novi soj ljudskih bia javlja se u obliku dece ali njihova lica su liena
linosti; ona treba da budu voena u vie evolucione" preobraaje, ove dok ne budu
potpuno upijena bezlinim Nadumom". Uopte uzev, sajens fikon knjievnost nasuprot uenju hrianstva, a u potpunom saglasju sa nekim kolama dalekoistone
misli - vidi evolucioni napredak" i duhovnost" kao pojaano obezliavanje.
3) U sajens fikon romanima budunost sveta i oveanstva prikazuje se kao skok" iz
dananjih naunih otkria ka fantastinim dostignuima budunosti. Meutim, na delu,
ovi fantastini skokovi" potpuno se poklapaju sa praksom okultizma i iskustvom
otvorenog demonizma kroz vekove. Ovo su navodna obeleja tih visoko evoluciranih"
stvorenja budunosti: sposobnost optenja telepatijom, saposobnost letenja, sposobnost
da materijalizuje i dematerijalizuje, sposobnost da menja izgled stvarima ili da stvara
prividne scene i pojave silom iste misli", sposobnost da putuje brzinom koja je
nedostina za modernu tehniku, sposobnost da ovlada telima zemaljaca; i dar
razumevanja duhovne" filosofije koja je iznad svih religija", pa se i na kraju obeava
i takvo stanje u kom uznapredovali umovi" nee vie zavisiti od materije. Sve su ovo
davno poznate elje i pretenzije vetica i demona.
Najskorija istorija sajens fikon knjievnosti belei da nauna izmiljotina" stalno eli
da nadie normalno iskustvo oveka, predstavljajui dogaaje i ljude izvan uslova
prostora i vremena koje mi znamo. U scenariju za film Zvezdane vijuge", kao i u drugim
priama, sa njihovim futuristikim naunim" trikovima, nalazimo na tivo slino
udesnim opisima iz drevnih pravoslavnih itija svetih, gde su tano opisani nastupi
vetica u doba kada je vetiarstvo bilo sastavni deo paganskog ivota. Nauna
izmiljotina" ili sajens fikon uglavnom nije uopte nauna, a nije mnogo ni
futuristika". Ona najvie voli da bei u prolost, u mistike" poetke savremene nauke
pre XVII i XVIII veka kada je nauka bila blia okultizmu. Ta ista istorija naune
izmiljotine" ukazuje na to da su koreni same nauke, kao i koreni sajens fikon
knjievnosti isti, - magija i mitologija." Savremena istraivanja i eksperimenti u
parapsihologiji" ukazuju na budui spoj nauke" sa okultizmom - a sajens fikon
knjievnost u potpunom je saglasju sa tim razvojem.
Sajens fikon u Sovjetskom Savezu, (gde je isto toliko popularna kao i na Zapadu), ima
iste teme kao i na Zapadu. Metafizike" teme u sovjetskoj naunoj izmiljotini" (mada
pod budnim nadzorom uvara materijalizma") dolaze preko uticaja zapadnih pisaca ili
137
direktno iz Indije, kao u sluaju pisca Ivana Jefremova. Po jednom kritiaru, italac
sovjetskog sajens fikon-a zaveden je u maglu i prestaje da kritiki razlikuje nauku od
misterije, naunika od veca, budunost od fantazije". Isti kritiar kae da sajens fikon
i na Zapadu i na Istoku jadnako tvrdi da je najvii domet humanizma u okultizmu".
4) Samom svojom futuristikom" prirodom sajens fikon tei da bude utopijska. Mnogi
romani opisuju budue savreno drutvo ali veina od njih obrauje temu evolucije"
dananjeg drutva u neto uzvienije, ili susret sa naprednijom civilizacijom neke druge
planete, sa nadom da e se na taj nain reiti problemi dananjeg oveanstva. U knjizi
Ivana Jefremova i drugim sovjetskim naunim izmiljotinama", i sam komunizam
postaje kosmian" i nematerijalan", a ,,posle-industrijska" civilizacija bie nalik na
indusku. Razvijenija bia" iz dalekih prostora esto imaju svojstva spasitelja", a
prizemljenje njihovih letelica najavljuje apokaliptkka" ostvarenja - obino njihov
dolazak ima povoljan uticaj na ljude jer ih vodi u njihov evolucioni napredak".
Jednom reju, sajens fikon knjievnost dvadesetog veka daleko je od hrianskih
vrednosti i hrianskog tumaenja sveta. Ona je postala rasadnik filosofije suprotne
hrianstvu, poto je uglavnom pod otvorenim ili okrivenim uticajem okultizma i
dalekoistonih religija. Ona je prva stvarala nadu i oekivanje spasenja od posetilaca iz
dalekih prostora", koji e reiti sve probleme oveanstva i povesti oveka u novo
kosmiko" doba svoje istorije. Spolja gledajui, sajens fikon knjievnost nastupa kao
nauna i nereligijska, ali ustvari ona je glavni propovednik nove religijske svesti" koja
oduzima vernike hrianstvu. Ovo je potrebna pozadina da bismo razumeli pojave
neobjanjenih leteih objekata", koje se udno poklapaju sa pseudo-religijskim
oekivanjem post-hrianskog oveka".
2. NLO vienja i nauno istraivanje o njima
Mada je upravo bajkovitost naune izmiljotine" u neku ruku pripremila ljude za pojavu
neobjanjenih leteih objekata (NLO), nae uverenje o njihovoj objektivnoj" stvarnosti
svakako ne moe biti steeno na osnovu te literature ili ljudskih iekivanja i matarija.
Pre no to shvatimo ta ti objekti mogu biti, moramo saznati neto o prirodi i tanosti
navedenih opaanja o njima. Da li zaista postoji neto tamo gore" u podnebesju, ili je
taj fenomei stvar iskrivljenog opaaja, s jedne strane, ili psiholoko i pseudoreligijsko
ispunenje elje, sa druge strane?
Dr ak Valee je izuavao pojavu ovih NLO ne samo u SAD nego i u Francuskoj. On
kae da su udni letei objvkti bili primeeni i u ranijim vekovima, ali moderno
interesovanje o njima u irokim masama poelo je 1947. godine. Mislilo se najpre da su
to meteori", zatim bombe" ili novi tip aviona". Najzad su ih nazvali letei tanjiri".
138
"NLO"
U godini 1952. u irokim talasima ovi letei objekti videli su se iznad Amerike,
Francuske i Severne Afrike. Ova pojava nainila je tako dubok upisak na javno mnenje,
prvenstveno na novine, da su se naunici ustruavali o tome da kau bilo ta... Posle
mnogih pojavljivanja i velikog uznemirenja u javnosti, vazduhoplovstvo SAD je
objavilo projekt plave knjige" i Kondonov izvetaj". Tu se vidi da vojni naunici nisu
preduzeli ozbiljnija istraivanja jer nisu verovali u pojave NLO. Odmahnuli su rukom,
smatrajui da su to neke prirodne pojave.
U Sovjetskom Savezu, dr Feliks Cigel sa Moskovskog instituta avijacije, izjavio je da su
sovjetski radari u toku poslednjih dvadeset godina zabeleili pojavu tih nepoznatih
leteih predmeta... Na naunom simpozijumu o civilizacijama dalekih prostora"
izraeno je uverenje da se moe optiti sa tim civilizacijama". U SAD postoji nevidivi
koled" velikih strunjaka koji izuavaju pojavu NLO. Meutim, Filip Klas, sa
uivanjem razbija mit o njihovom postojanju, tvrdei da su oni ili udne prirodne pojave
ili podvale. Njegovo izuavanje ubedilo ga je da je doletanje udesne letelice prosto
bajka skrojena za odrasle".
Mnogi naunici uzeli su u obzir ovu pojavu ne zbog fizike dokazanosti o njoj, nego
zbog injenice da su mnogi ozbiljni i razboriti ljudi videli neto nezaboravno za ceo
ivot. Tu nije re o snu. Prema tome, istraivanje treba da se okrene ka oblasti
psihologije, a ne ka fizikom dokazu" ovih letelica. Zabeleke o pojavama NLO
predstavljaju zbirku neverovatnih pria koje su nam kazane od strane ljudi kojima se
moe verovati." Neto ipak postoji iza mnogo hiljada ozbiljnih izvetaja o tim objektima.
3. est vrsta susreta sa NLO
Dr Hajnek je razvrstao ove pojave u est vrsta susreta. Prva vrsta predstavlja none
letove". Sve se objanjava kao pojava meteora, kako su ih videli kompetentni ljudi kao
avionski piloti, kontrolori leta i policajci. Druga vrsta su diskovi po danu". Oni su
kasnije bili preimenovani u letee tanjire". U treu kategoriju spadaju radarski opaaji
leteih predmeta sa brzinom iznad pet hiljada kilometara.
Svedoci ovih pojava bili su emocionalno uzdrmani. Oni su bili suoeni sa neim
zagonetnim. etvrta kategarija se naziva blizak susret prve vrste", gde se radi o bliskom
vienju svetlucave letelice na zemlji. Oevici su toliko zapanjeni da nisu bili u stanju da
to snime, mada im je kamera bila pri ruci.
Petu kategoriju ine bliski susreti druge vrste". Ovde razliku unosi injenica da je
letelica ostavila trag na mestu svoga prizemljenja: sasuene su ove biljke na tom mestu.
139
Meutim, deli takve viene letelice nikada nije bio donesen, a ni navodni trag na
zemljitu niji bio ubedljiv.
Najzanimljiviji izvetaj o tim letelicama raspravlja o estoj kategoriji koja se zove bliski
susreti tree vrste" - to su opisani doivljaji o susretu sa ivim biima" ili
humanoidima" - upravljaima tih letelica. Negde su opisani kao mali zeleni ljudi", ali
mnogi to odbacuju kao neverovatne halucinacije... U SAD godine 1974, posle ankete,
ustanovljeno je da 54% upitanih veruju da NLO stvarno postoje. A 46% veruju u
postojanje razumnih bia na drugim planetama. Oni veruju i u mogunost ottenja sa
vanljudskim" biima. Dakle, nauna izmiljotina" je razdraila matu savremenih
ljudi, teorija evolucije" je uz to ponudila filosofsko opravdanje, a tehnologija naeg
doba dalekih prostora" jemi mogunost ovakvih susreta.
"Humanoidi" ili...?
Dr Hajnek otvoreno izraava svoju odbojnost prema mogunosti ovakvih susreta tree
vrste. Meutim, poto mora biti nauno objektivan - on smatra da je nemogue odbaciti
dobro dokumentovane sluajeve, zasnovane na svedoenju verodostojnih oevidaca. U
jednom izvetaju (1961) letelica je imala oblik silosa, a upravljai humanoidi" bili su
oko 160cm. Imaju iljate ui, sa rukama drugim do zemlje. Oni bi retko davali neke
poruke ljudima, no bilo je sluajeva da bi oni kidnapovali" nekog od zemaljaca. Samo
pomou hipnoze ovi ljudi su mogli kasnije da se sete gde su proveli izgubljeno vreme"
posle svog nestanka... (Neki inenjer iz Francuske bio je otsutan" kidnapovan od
vanzemaljaca itavnh osamnaest dana).
Ove ovekolike spodobe nose skafander - odelo sa znakom krilate zmije. Neokom
policajcu su rekli da dolaze sa oblinje galaksije, da imaju baze u SAD i da upravljaju
svojom letelicom pomou obrnutog elektromagnetizma". Javljaju se ljudima sluajno i
ele da ih zaude". Prilikom otputanja tog oveka, savetovali su mu da bi bilo
pametno ako nikom ne govori o onoj noi".
Na prvi pogled, ovi prizori su prosto neverovatni, kao plodovi halucinacije ili bolesne
uobrazilje. Ali oni su tako mnogobrojni da se ne mogu lako odbaciti. to se tie izvetaja
o susretima sa fizikim letelicama, oni svakako nisu mnogo ubedljivi. Dakle, psihijatri
su veoma uzdrani po pitanju regresivne hipnoze". Ali, ak i ako ovi doivljaji nisu
stvarni" (kao objektivna pojava meriva prostorom i vremenom), ipak je znaajna
injenica da su takvi prizori bili usaeni" u ljudske umove tokom poslednjih godina u
tako velikom broju... Nema sumnje da neto postoji iza ovih kidnapovanja". Zato su
istraivai NLO pojava poeli da trae objanjenje u drugom pravcu.
Bliski susreti" tokom sedamdesetih godina pavezani su sa paranormalnim" ili
140
okultnim fenomenima. Ljudi ponekad sanjaju udan san upravo pre pojave NLO. Neki
tvrde da su dobili telepatske poruke od humanoida". Drugi tvrde da te letelice ne dolaze
i ne odlaze velikom brzinom, nego se jednostavno tu materijalizuju" i iznenada
dematerijalizuju"... Neki oovetljeni svetlou iz tih letelica dobijaju udesna
iscelenja", dok u drugim sluajevima pojave NLO uzrokuju leukemiju i druge bolesti
ozraenja. esto imaju i tragane psiholoke posledice: blesavost, ludilo, samoubistvo
...
Ova naglaena phsihika crta" prilikom vienja NLO navela je istraivae da poveu
vienja NLO sa akultnim pojavama i da trae klju za razumevanje pojava NLO u
psihikim posledicama koje one proizvode. Mnogi od istraivaa ukazali su na slinost
izmeu pojava NLO i spiritizma XIX veka koji je takoe spajao psihike fenomene sa
udnim fizikim posledicama, samo sa mnogo primitivnijom tehnikom". Primeeno je
da savremeno oveanstvo -ima pojaanu prijemivost za tajanstvene pojave okultizma.
PRAVOSLAVNO HRIANSKO SHVATANjE NEOBJANjENIH LETEIH

OBJEKATA (NLO) - Objanjenje NLO fenomena
Dr an Valee zapaa da je ideja o vanzemaljskim" razumnim biima postala veoma
pomodna, kako meu naunicima tako i meu vraarama, kao ishod velike ei za
optenjem sa viim umovima iz svemira", koji bi pruili pomo naoj jadnoj,
namuenoj planeti". On zakljuuje da je dolazak posetilaca iz dalekih prostora postao
veliki mit divne neistine" naeg doba. Prirodno, on smatra za naivnost verovanje u taj
mit.
Ustvari, on je ubeen da neobjanjeni letei objekti nisu uopte fizike i stvarne letelice,
nego vrsta parafizikog" ili psiholokog fenomena. Meuplanetarni brodovi" su
fenomeni iz oblasti okultnog, tamnog sveta.
Neki se, s pravom, pitaju: zato se te letelice sputaju nasred puta? Zato takvo visoko
komplikovane letelice iz fantastinih civilizacija tako esto imaju ,,kvar"? Zato ti
humanoidni genijalci" imaju potrebu da uzimaju primerke kamenja ili bilja sa nae
planete evo ve vie od dvadeset i pet godina?
ta se, ustvari, deava prilikom susreta sa NLO? Provera ljudskog verovanja. iri se,
naroito meu omladinom, opinjenost dalekim prostorima, psihikim fenomenima na
rubu svesti i realnosti... Kao da neko eli da navikava ljude na susret sa apsurdom".
141
Recimo, humanoidi su dali jednom amerikom farmeru etiri palainke - u emu

svakako nema dubokog smisla ... Ovakva apsurdnost podsea na iracionalnu tehniku
koan u Zen-budizmu. Uopte uzev, tehnika hipnoze prilikom okultnih posveenja" ima
slinosti sa stanjem onih ljudi koji su doiveli susret sa NLO.
Zakljuak je sledei: zato to su ljudi zanemarili hrianstvo i oekuju spasitelje" iz
dalekih kosmikih prostora, javljaju im se slike meuplanetarnih letelica i vanzemaljskih
bia. Iza tih privienja su demoni.
Don Kil, koji je inae agnostik u religiji pie: NLO pojave lie na niu vrstu varijacija
demonolokih fenomena koji postoje od davnina" (NLO: operacija Trojanski konj", str.
46). Mnogi izvetaji o NLO pojavama ukazuju na njihovu poraavajuu slinost sa
opisima demonske posednutosti (besomunosti). Takav fenomen odavno su znali teolozi
i parapsiholozi.
Neki evangeliki protestanti objavili su nedavno svoje izuavanje i zakljuili da su NLO
pojave isto demonske po svom poreklu. Pravoslavni istraiva ne moe ne zakljuiti to
isto. Tano je da su mnoga vienja vanzemaljskih letelica" samo plod halucinacije i
obmane, ali je nemogue odbaciti sva svedoenja toliko mnogih izvetaja o pojavi NLO.
Tano je takoe da na spiritistikim seansama mnogi mediumi varaju ljude, meutim,
sam mediumistiki spiritizam, kada je zaista autentaan, on neporecivo proizvodi stvarne
paranormalne" fenomene pod uticajem demona. U tome smislu, imajui isti demonski
izvor, NLO pojave nisu nita manje stvarne - no demonska vienja u spiritizmu.
Evo jednog opisa susreta sa NLO koji ima sve karakteristike stupanja u dodir sa
demonima, kao u okultizmu. Neki policijski oficir u Kaliforniji poeo je da via NLO
letelice u junu 1966, a zatim viao ih je esto, skoro svaku no. On i njegova ena videli
su i jasne tragove tih vanzemaljskih" letelica na tlu. U toku tih munih vienja postao
sam potpuno opsednut tim letelicama, ubeen da e se neto veliko uskoro desiti. Prestao
sam da itam Bibliju, to sam itao ranije svaki dan, okrenuo sam lea Bogu i poeo da
itam samo knjige o NLO... Mnoge noi sam probdeo uzalud, pokuavajui da umom
optim sa vanzemaljcima", skoro da sam im se molio da se pojave i da uspostavim vezu
sa njima". Najzad, on je doiveo svoj bliski susret" sa letelicom" od tri metara u
preniku, iz koje je kruno izlazila bela, crvena i zelena svetlost. Ali je ona brzo odletela
i ostavila ga praznih ruku da iekuje neki veliki" dogaaj, - ali nita se nije desilo.
NLO su prestali da se pojavljuju, a gospodin policajac u ovom razoarenju poeo je da
142
pije, prtislo ga je oajanje i pomisao na samoubisto, - sve dok se nije obratio Hristu i
duhovno otreznio.
"NLO otmice" i "bliski susreti tree vrste" - davno razjanjeni u itijama svetih
Neki koji su imali susrete sa NLO biima" prolazili su jo gore. Ti vanzemaljci" su ih
potpuno opsedali" i pokuali da ih ubiju ako se odupru. Cilj im je uvek bio: naterati
zemaljce" da ire poruku" o svojim nadprirodnim vienjima, ili u najmanju ruku da ih
dovedu u duhovno rastrojstvo i bezizlaz.
Najzagonetnija strana pojave NLO - a to je udno meanje fizikih i psihikih obeleja
u njima - ne predstavlja nikakvu zagonetku za pravoslavne hriane koji su itali
duhovne knjige, naroito itija svetih. U tim starim knjigama demoni se javljaju tako
zapanjujue stvarni kao da imaju fizika tela", mada je materija" u njima tako
istanana da nije opaziva za ljude ako im duhovne oi" nisu otvorene, bilo po volji
Boijoj (kao u sluaju kod svetih ljudi) bilo protiv volje Boije (kao u sluaju kod vetica
i mediuma).
(Pravoslavno uenje o damonima i anelima, o njihovim pojavama u ljudskom opaanju,
saeto je u delu svetog episkopa Ignjatija Brjananinova, s naslovom Dua posle smrti".
Na tu temu je pisao i ruski arhiepiskop Vasilije Krivoein).
Pravoslavna duhovna knjievnost ima mnogo primera demonskih pojava koje se
potpuno poklapaju sa NLO vienjima: udesno se jave naizgled opipljiva" bia kao
predmeti (to su ili demoni ili njihove nestvarne senke) koji za tren se materijalizuju" i
dematerijalizuju", uvek sa ciljem da zapanje i rastroje ljude, vodei ih konano ka
pogibiji. Najuveniji dogaaji takve prirode opisani su u itiju svetog Antonija
egipatskog (4. vek) i svetoga Kiprijana kartaginskog (3. vek), koji se sam, pre obraenja
u hrianstvo, bavio crnom magijom.
U itiju svetog Martina turonskog (+397), koje je napisao Sulpikije Sever, postoji
upeativ opis kako se demonska sila javlja kao fizika" - slino dananjim bliskim
susretima" sa NLO. Neki mladi Anatolije postao je rtva demonske prevare. On je
uobrazio da moe da besedi sa angelima", a kao dakaz" te svoje visoke svetosti, ti
angeli" poklonili su mu blistavu haljinu sa neba" kao znak da Boija mo" obitava u
mladiu. Jedne noi o ponoi uo se straan tutanj i buka oko Anatolijeve elije koja je
143
sijala od svetlosti. Nastupila je tiina, a zatim se javio obmanuti monah, iznosei iz svoje
elije nebesku" odoru. Doneseno je svetlo i svi su pomno zatledali tu odoru. Bila je
veoma meka, svetlucava, boje blistavog skerleta, ali se nije moglo znati od kog je
materijala. Ali posle svih ispitivanja i pipanja liilo je na haljinu." Sutradan, duhovni
otac Anatolija poveo ga je svetom Martinu da on presudi nije li ovo samo avolska
podvala. U strahu da ide pred Episkopa, prevareni monah se opirao, ali kada su ga
povukli silom da ide - udesna haljina je odjednom nestala. Oevidac ovog prizora dodao
je da avo nije bio u stanju da dugo odri privid te odore ili da sakrije svoju obmanu
pred duhovnim oima jednog bogovideoca, kakav je bio ovaj veliki svetac Francuske,
Martin turonski. On je bio tako duhovno moan da je mogao da prepozna avola u bilo
kom obliku - ukljuivi tu i oblike paganskih bogova ili ak u obliku samoga Hrista, sa
krunom na glavi, u rujnoj svetlosti.
Jasno je da su i pojave dananjih leteih tanjira" u oblasti iste demonske tehnike"
(vetine). Samo lukavost ovih palih duhova moe da ih objasni. Starodrevne pojave i
obmane demonske (opisane u drevnim pravoslavnim knjigama), sada su samo prelivene
u savremenu mitologiju dalekih prostara... Namagareni mladi Anatolije iz davne
prolosti danas bi bio nazivan oevidcem" ili susretaem" tree vrste (6. kategorije).
A cilj neodreenog" poklona (prilikom vienja) potpuno je jasan: da zapanji gledaoce
(oevidce") tajanstvenou" prizora, i da prui dokaz" o susretu sa viim biima"
(ako njihova rtva veruje u njih) ili sa posetiocima vanzemaljcima" (za modernog
oveka), i na taj nain, stekavi poverenje, da proture poruku koju ele da saopte.
Demonsko kidnapovanje", sasvim slino onom odvoenju" ljudi u letelice od strane
vanzemaljaca", opisano je u itiju svegog Nila Sorskog u Rusiji XV veka. Uskoro posle
sveeve smrti u manastiru je iveo neki svetenik sa svojim sinom. Jednom, kada je
deak bio sam u polju, iznenada se sputio na njega udan ovek koji ga je zgrabio i,
kao vetar, preneo u gustu umu, postavivi ga u neku sobu pokraj prozora". Posle molitve
svetenika i monaha svetom Nilu za pomo u nalaenju deaka, svetac se pojavio pred
tom kuom, i kada je svojim tapom kucnuo na prozor, cela kua se uzdrmala, a neisti
duhovi pali na zemlju". Sveti Nil je naredio demonima da vrate deaka na mesto odakle
su ga uzeli, i tada je nestao. Zatim, demoni su neko vreme urlali, pa je onaj isti udan
ovek" zgrabio deaka i kao vetar vratio ga pored manastira, i nestao". Deak je ispriao
monasima sve to je video i uo. Posle toga on je postao veoma smeran i ponizan, pomalo
prestraen. Uskoro je svetenik sa sinom napustio -manastir." (...)
Takve prie o demonskim napadima bile su este u ranijim vekovima. Znak duhovne
krize danas je u tome da moderni ljudi, uprkos njihovoj gordoj prosveenosti" i
144
mudrosti", opet su se suoili sa takvim iracionalnim doivljajima - ali nemaju vie

hriansko merilo kojim bi mogli da ih objasne.
Savremeni istraivai prilaze ovim doivljajima kao prosveeni" ljudi koji hoe da
nametnu svoj nauni metod opaanja i u duhovnu oblast, a nemogue je pribliiti se njoj
objektivno", nego samo verom. (Vera je kao poklon od Boga u obliku dvogleda: ako
ga stavi na oi - videe i nevidivi svet; ako li ne - ostaje kratkovid). Fiziki svet je
moralno neutralan i moe se poznati dosta dobro objektivnim opaanjem, ali nevidivi
(duhovni) svet obuhvata bia koja mogu biti i dobra i zla, a njih objektivni" istraitelj
nema mogunosti da razlikuje, ukoliko ne prihvati biblijsko Otkrivenje koje je nevidivi
Bog dao oveku.
Na alost, vidimo kako dananji NLO istraivai stavljaju bogonadahnutu Bibliju
naporedo sa satanonadahnutim automatskim pisanjem spiritistikih mediuma, zato i ne
mogu da razlikuju delatnost angela od uplitanja demona. Oni sada znaju (posle dueg
pomraenja uma materijalistikim predrasudama koje su zaslepljivale skoro sve
naunike - izuzev Pastera, Pavlova i Planka...) da postoji nematerijalna oblast koja je
stvarna i oni vide njeno prodiranje u ovaj svet pojavom neobjanjenih leteih objekata".
Meutim, sve dok budu imali nauni" pristup ovoj oblasti, oni e lako biti prevareni od
nevidivih sila i duhova, kao i veina naivnih oevidaca" koji su imali susret sa
vanzemaljcima". Kada treba da objasne ko je i ta je iza NLO fenomena, i koja je svrha
tih fenomena, naunici se gube u neverovatnim nagaanjima. Neki misle da je to oblast
moralno neutralna; drugi misle da su ,,vanzemaljci" blagonakloni oveanstvu; a trei
opet zamiljaju iza svega toga nekog uasnog supermena...
Istinsko vrednovanje i ocenu NLO doivljaja moe se dobiti samo na osnovu
hrianskog Otkrivenja. Svakako, ni hrianinu verniku nije dato da potpuno objasni
tajne nevidivog sveta angela i demona. Ipak, dosta je duhovnoga znanja dato hrianinu
da bi mogao da razlikuje blagotvoran ili zlokoban upicaj tih nevidivih bia i kakav stav
treba zauzeti prema njima, naroito u izbegavanju demonskih zamki. NLO istraivai
doli su do zakljuka da su pojave koje su oni izuavali sutinaki istovetne sa pojavama
oznaenim kao demonske. Meutim, samo hrianin (pogotovo pravoslavni hrianin)
prosvetljen svetootakim tumaenjem Biblije i 2000-godinjim iskustvom svetaca u
susretu sa nevidivim biima - ima uvid u dublji smisao ovoga gorenavedvnog naunog
zakljuka.
5. Znaenje neobjanjenih leteih objekata
145
ta je, dakle, smisao NLO pojava? to su se oni pojavili ba u nae vreme? ta je njihova
poruka? Na kakvu budunost oni ukazuju?
Prvo, NLO fenomeni samo su jedan deo zauujueg izliva paranormalnih" zbivanja koje bi veina ljudi samo pre nekoliko godina smatrali za uda". Dr Valee kae da se
neto deava u ljudskoj svesti". Iste sile koje su u prolosti uticale na oveanstvo, utiu
na njega i sada. Za hriane to znai: ovo je novi izliv demonskih prevara na
oveanstvo. Po hranskom tumaenju Apokalipse (vidi kraj ove knjige), dobra sila
koja je zadravala konani i najgrozniji prodor demona na zemlju uklonjena je sa lica
zemlje (II poslanica Solunjanima 2:7), a to je pravoslavno hriansko ustrojstvo i javni
red (njegov glavni uvar na zemlji bee pravoslavni car).
Od kada je hrianski pogled na svet nestao sa politike scene Satana je bio puten iz
tamnice", gde je bio dran pod kljuem blagodati Crkve Hristove, da vara narode"
(Knjiga Otkrivenja = Apokalipsa 20:7-8) i da ih navodi da se klanjaju Antihristu na kraju
vremena. Od poetka hrianstva demoni se moda nisu nikada tako otvoreno javljali
kao danas. Oni koriste duhovnu neobrazovanost i lakovernost onih ljudi koji su
poverovali u dolazak posetilaca iz dalekih prostora" koji bi, kao via bia" sada uzeli
sudbinu oveanstva u svoje ruke.
Drugo. Neobjanjeni letei objekti" su samo najnovija mediumistika tehnika kojom
avo vrbuje nove poklonike svog tamnog carstva. To je uasan znak koliko su ljudi
postali prijemivi za demonski uticaj - kao nikada pre u hrianskoj eri. U prolom veku
bilo je obavezno da se dodir sa demonima obavi u tamnoj sobi za seanse, meutim sada
- dovoljno je da ovek gleda u podnebesje (ali i sada preteno nou). oveanstvo je
izgubilo i onu najmanju hriansku trezvenost (ako ti se neto natprirodno javi - zatvori
oi, prekrsti se i reci u sebi: Ako je ovo vienje od Boga, nisam dostojan da vidim; ako
nije od Boga - neu da vidim!" Ukoliko se to vienje ponavlja, onda treba otii
duhovniku koji ima dar razlikovanja duhova i on e ti razjasniti tu pojavu"). Sada, na
alost, ljudi su spremni da se klanjaju bilo kakvom udu" koje dolazi sa neba". Ta
lakovernost vidi se i u popularnosti filmova o vanzemaljcima", u kojima je lako
prepoznati jedva preruene demone.
Nedavno su demoni poeli da se slue i savremenim tehnikim spravama, da bi stupili u
kontakt s ljudima. Neki litvanski istraitelj otkrio je neobjasnive glasove, zabeleene na
146
svom tejp-rekoderu, ak i ako je bio izolovan u prostoriji bez uma. Taj fenomen je slian
demonskim seansama. Oni su se posluili i telefonom, gavorei metalnim glasom
vanzemaljcima" da stupe u vezu sa kontaktiranima" i sa NLO istraivaima. Prirodno,
ovde su mogue podvale, ali, mnogi su uli preko telefona glasove svojih dralekih
preminulih roaka. To je isto demonsko zavoenje.
Tree. Poruka ovih NLO pojava je ova: pripremnte se za dolazak Antihrista. On e
nastupiti kao spasitelj" i vladar ovoga sveta. Moda e i on doi i javiti se u vazduhu
(podnebesju) da bi vie liio na Hrista (Matej 24:30; Dela apostolska 1:11). Moda e
tek tada posetioci iz dalekih prostora" javno sleteti na zemlju da bi prineli kosmiko"
poklonjenje svome gadnom gospodaru. U Knjizi Otkrivenja (13:13) nagoveten je
zapanjujui demonski prizor poslednjih dana sveta, kada e Antihrist - pomou Satane uspeti da izazove pad vatre sa neba". U svakom sluaju, demonska poruka oveanstvu
glasi: oekujte izbavljenje, ne od hrianske vere u nevidivoga Boga, nego od leteih
tanjira sa neba".
Jedan od znakova poslednjih vremena je da e biti strahote i znaci veliki sa neba" (Luka
21:11). Ve pre sto godina, episkop Ignjatije Brjananinov je primetio da savremeno
hriansko drutvo eli da vidi uda i ak da ih tvori... Takva elja za udotvorstvom
otkriva due sklone prelesti (samoobmani). A prelest izvire iz poroka uobraenosti i
slavoljublja". Broj pravih udotvoraca je opao, skoro iezao, a ljudi su edni raznih
uda vie nego ikada... Dolazi vreme kada e se otvoriti velika arena za mnogobrojia
lana uda kojima e sinovi telesne mudrosti biti opinjeni i zavedeni".
Poto e oe Antihrist nametati ljudima najvie iz vazduha, sveti Simeon Novi Bogoslov
je zato upozorio hriane koji se mole ,da ne gledaju na nebo jer zli dusi ive u
podnebesju i ine razne obmane u vazduhu" (Dobrotoljublje). Ljudi nee razumeti da
uda Antihrista nemaju razuman cilj, ni odreeno znaenje, nego da su ona puna lai,
kao udovina, zlobna, besmislena igrarija - sa ciljem da ih zavede i opini pompeznim,
praznim, glupim prizorom". Opasno je pokloniti tim demonskim pojavama ma i
najmanju panju, jer neista slika ima poguban utisak na um, i on se tako podvrgava
ozbiljnom iskuenju". Mnogi kontaktirani oevidci" vanzemaljaca" dobro znaju
istinitost ovih rei jer se malo njih izvuklo iz opinjenosti ako su kao naivni radoznalci
gledali ta nadprirodna vienja.
ak su i naunici, NLO istraivai, upozoravali ljude da bavljenje NLO
vanzemaljcima" moe biti opasno koliko i bavljenje crnom magijom. Demoni se slue
147
ovim nadprirodnim pojavama kao mreom u koju padaju neurotini lakoverni i nezreli.
Tim pojavama oni uzrokuju paranoidnu izofreniju, demonomaniju, pa ak i
samoubistvo. Naivno interesovanje za NLO moe postati razarna opsesija. Stoga
preporuujem roditeljima da ne dozvole svojoj deci takvu opasnu zabavu. Uitelji i svi
odrasli treba da odvraaju maloletne da se bave time."
ivimo u vremenu kada su demoni, pod maskom humanoida", postali vidivi hiljadama
ljudi koji su izgubili blagodat Boiju. To slui kao upozorenje pravoslavnim hrianima
da budu oprezniji i trezveniji na putu spasenja, znajui da iskuenje ne dolazi samo od
lanih religija, nego ak i od naizgled fizikih predmeta, kao satanskih mamaca. Hriani
ranijih vekova znali su za te avoloke zamke. Meutim, ljudi modernog doba posle
proosvetiteljstva" XVIII veka ne veruju da avo postoji, pa je njemu utoliko lake da
ih zavede. Epidemija se najbre iri ako ljudi ne veruju da postoje bakterije. Meutim,
koliko su nevidive bakterije opasne za telo, toliko su nevidivi demoni opasniji za duu...
NLO pojava je izazov pravoslavnim hrianima da se dre svog isprobanog duhovnog
ivota a da se ne povode za pomodnim idejama novog vremena.
Ovim pobeuj!
Pravoslavni hrianin, kao trezveni mistiar, zna da su zvezde gore i naa zemlja dole
jednako udaljene od izgubljenog raja kome on stremi. On je deo stradalnog oveanstva
kome je Sin Boiji dao (kao poklon) spasenje svojom rtvom na Krstu. On zna da
ovek nema 'da evoluira' u neko 'vie bie'. On nema razloga da veruje u neka 'visoko
evoluirana' bia na drugim planetama, ali dobro zna da zaista postoje 'vii nevidivi
umovi' u svetu oko nas. Njih ima dve vrste: jedni slue Bogu i pomau oveku (angeli),
a drugu su protiv Boga i ele da zaraze oveka svojom zaviu i zlobom, vukui ga u
pogibiju (demoni). Hrianin zna da ovek, zbog samoljublja i slabosti lako pada u
zabludu u 'bajke', gde se obeava uspon u 'vie stanje duha' ili kontakt sa 'viim biima',
bez duhovnog asketskog ivota i bez svetih tajni Crkve pravoslavne. Upravo je ta elja
za nadprirodnim vienjima bekstvo od duhovne borbe koju hrianski ivot
pretpostavlja. Pravoslavni hrianin nema poverenja u svoju sposobnost da razlikuje
dobre i zle duhove, zato on utoliko pre vrsto se dri biblijskih i svetootakih saveta,
koje mu je Crkva Hristova dala za ivot veni. Takav trezvenou naoruan hrianin je
otporan na ovu lanu religiju budunosti, groznu religiju Antihrista bilo u kom obliku
da se ona javi. Drugi ljudi, van Crkve u po slednjem pokolenju - mogu biti spaseni jedino
udom Boije ljubavi.
148
NAUNA FANTASTIKA I NOVA SVESNOST

Aleksander:
- Vudrou Nikols i Bruks
U vrtlogu prostranstva, umovi koji gledaju na nas kao to mi gledamo na zveri koje
stradaju, intelekti ogromni i hladni i bezoseajni, gledali su ovu planetu okom zavisti i
polagano ali sigurno kovali su planove protiv nas. I na samom poetku dvadesetog veka
dolo je do oslobaanja iluzije.
X. D. Vels, "Rat svetova"
Po prvi put u pisanoj istoriji od Vavilonske kule oveanstvo je ujedinjeno u jednom
poduhvatu koji prevazilazi nacije, rase, kulture i jeziku barijeru... Ovaj nauni poduhvat
je zajednika, moralnih dilema liena potraga za misterijama univerzuma, a njegov
univerzalni jezik je matematika. Ovo stremljenje prisvojilo je instant status modernog
mita kroz poduhvate svojih najobrazovanijih izlagaa a ponekada i protivnika. Literatura
koja je najodgovornija za irenje i objavljivanje mita masama, bila je i ostaje nauna
fantastika. Danas, sa pojavom tzv. "Nove svesnosti", nauna fantastika se nalazi u
procepu izmeu stare mitologije i tehnolokog idealizma i nove mitologije bazirane na
naunoj proceni paranormalnog fenomena. Moda je anr naune fantastike sam
oformio mentalitet koji pomae da ona bude prihvaena kao proroki glas "Nove
svesnosti".
U ovom tekstu daemo kratak pregled najveih istorijskih dometa u toj oblasti literature.
Onda emo pogledati koje zakljuke moemo izvesti da bismo bili oprezni kad su u
pitanju demonske zamke u drugim sferama naeg kulturnog ivota. Vratimo se u prvu
polovinu devetnaestog veka, u vreme zaetnika moderne fantastike: Edgara Alana Poa.
"Ree gavran"...
U 19. veku svako polje filosofije prirode bilo je obojeno naunim prizvukom. ak ni
politika i teologija nisu bile imune na matematiki, logiki istraivaki okvir analiza.
Svaki spisatelj ovog doba povrno se bavio jednim od ovih podruja, i obino je bio
upoznat sa tokovima u drugim oblastima. Takav jedan ovek bio je Po.
Po je bio prvi koji e preneti uenjake spekulacije u formu kratke prie koja je
prihvatljiva za ire mase. U stvari, Poova teorija o ovoj formi i njegovo u usavravanje
tehnike bili su oslobaanje njegovog interesovanja za ovu novu "naunu" filosofiju. On
je tvrdio da ga rukovodi duhovna teorema koju je nazvao "poetski princip." Verovao je
da ovaj princip oveka nepogreivo rukovodi ka istini. Po je bio opsednut odgonetanjem
149
tajni univerzuma to ga je odvelo u misteriozna podruja koja je istraivao u svojim

priama mate i misterije.
Pisci naune fantastike u Americi svake godine dodeljuju nagradu koja se zove "Edgar".
Po je pisao prave detektivske prie; erlok Holms Konana Dojla zasnovan je na Poovom
msje Ogistu Dipenu. Sve struje moderne fikcije donekle su nadahnute Poovom snanom
kreativnou i analitikim duhom. Kratku priu je uzveo na nivo verodostojne umetnike
forme svojom strau za postizanjem efekta svakom reju i reenicom. Ba zahvaljujui
Poovom ovladavanju ovim anrom kratka pria postaje pokreta naune fantastike.
Ali njegov metafiziki magnum opus je jedno od poslednjih dela koje je napisao pre
svoje tragine smrti (usled preterane upotrebe alkohola i opijuma). U proznoj poemi sa
naslovom "Eureka" (Pronaao sam!), Po izlae svoje reenje misterije univerzuma,
objedinjujui svoje biblijske spekulacije (on je bio "biblijski" junjaki rasista) i
Njutnovo nauno znanje. Okvirno nalikuje Ajntajnovoj teoremi univerzuma. Po svojim
irim naznakama delo predstavlja manifest za "Novu svesnost". Poov univerzum je
organizovan oko principa "simetrije". Stvarnost je zasnovana na dvojnom (skoro
taoistikom) preplitanju " privlanosti" i "odbojnosti", to stvara reciprone odnose tvari,
prostora, vremena, svetlosti i gravitacije. Ovaj oceaj simetrije je bazian za poetsku
sutinu i univerzuma i oveka. Tako, poezija i istina su identine. Prema Poovim reima:
"Znai moemo uzeti doslovce da ovek ne moe dugo i mnogo greiti ako sebe potini
vostvu svog poetskog instinkta koji je istinit i u svojoj biti simetrian. " Tako, sledujui
bespogovorno svoj instinkt Po stie do zakljuka svog velikog dela, koji je doslovce
mogao biti uzet iz zapisa istonjakog misticizma:
"Ono to se naziva Univerzum Zvezda je Njegova (Boija) prisutna ekspanzivna
egzistencija. On sada osea svoj ivot kroz beskonana nesavrena zadovoljstva
delimina i bolom proeta zadovoljstva onih nezamislivo brojnih tvari koja vi
oznaavate kao Njegova stvorenja, ali koja su uistinu beskonane individualizacije
Njega samog... Ova stvorenja su takoe sva, manje ili vie, svesne inteligencije; svesna,
pre svega, odgovarajueg indentiteta; drugo, svesna i to na povremene mahove,
istovetnosti sa Boanskim Biem o kome govorimo, istovetnosti sa Bogom... Oseaj
pojedinanog identiteta postepeno e se sjediniti sa optom sveu: ovek e, na primer,
prestati da osea sebe kao oveka i na kraju e dostii tu stranu, pobedonosnu epohu
kada e prepoznati svoju egzistenciju kao Jahveovu. U meuvremenu, imajte na umu da
je sve ivot - ivot unutar ivota - manje u veem a sve u Boanskom Duhu. U zavrnim
redovima, on objanjava "da bi Bog mogao biti sve u svemu, svako mora postati Bog".
Kada je izgovarao svoje poslednje rei: "Gospode, pomozi mojoj jadnoj dui!", Po je,
verovatno, uvideo svu nemo samoobogotvorenja.
Pretee
150
Dva odana uenika Poova projektovala su sopstvene genije u naunu fantastiku: il Vern
(otac tradicionalne "nauno orijentisane" naune fantastike) i X. P. Lavkraft (otac
okultne naune fantastike). Oba ova oveka pisala su nastavke Poovih "Avantura Artura
Gordona Pima". Vern je nazivao Poa svojim uiteljem i bio je opsednut Poovom
inventivnom imaginacijom. Sve njegove fantastine prie o neverovatnim putovanjima
nastale su zahvaljujui Poovom uticaju.
Pre nego to se osvrnemo na Lavkrafta bitno je napomenuti bar jo tri pisca naune
literature: Karl Marks, X. D. Vels i Olaf Stapledon. Mada e mnogima izgledati udno,
ali " Komunistiki manifest" moe se posmatrati kao klasika naune fantastike - ili bar
fiktivne nauke. Ovde su istorija, politika, sociologija i kosmologija svedene na nauni
materijalizam - samo izuzmite Poov Boanski Duh i zamenite ga impersonalnim
istorijskim dijalektikim procesom (uzeto iz Hegelovog "Sveta Duha") i videete da
Marks predlae obrazac konanih vrednosti koji, mada laan (ili fiktivan), predstavlja
sebe kao "nauni". Marks je bio zagovornik evropskog socijalizma, X. D. Vels postao
je pisac za englesku socijalistiku kolu - fabijance. Uzeo je zle anele iz Biblije, stavio
ih na Mars i pribliio nam esto poglavlje poslanice Efescima (racionalnim, evolutivnim
terminima) u "Ratu svetova". Njegov "vremeplov", pak, jedna je od najveih pria svih
vremena po svojoj kombinaciji umetnosti, imaginacije i ideologije. On je video naunu
fantastiku kao sredstvo irenja socijalizma i slao svoje guruistike "poruke" kroz naunu
fantastiku. ovek, po njegovom gledanju, je stvorenje koje se evolutivno razvija i na
kraju dostie nadljudsko stanje egzistencije. Biblijska etika, bazirana na takvim
"nenaunim konceptima" kao to je grehopad Adama i Eve i iskupljenje Hristom, bila je
odbaena radi Nieovog morala antihrista-morala "s one strane dobra i zla", morala
"nadoveka".
Olaf Stapledon je jo jedan Englez koji je izvrio veliki uticaj na teme i zaplete buduih
pisaca. Njegova najjaa dela objavljena su tridesetih i poetkom etrdesetih ovog veka
(vreme kada se priprema "moderno" masovno trite naunofantastine literature), a
ipak bio je sablasno savremen po mnogim svojim idejama i istraivao je metafizike
spekulacije koje e ga unapred uvrstiti u dananje mistino-evolucione kosmike
humaniste. On je naroito bio zaokupljen idejom "boga koji nastaje", po kojoj je
duhovno traganje oveanstva jedna faza u razvoju (nastanku) nadsvest: koja e postii
(a moda ak i prevazii) sveznanje "Boga" u tradicionalnim religijama.
Stapledonova misao je postala uticajna kroz druge, popularnije pisce; on nikada nije
istinski dotakao matu masa poto su njegova dela uglavnom imala dramatian intenzitet
kompjuterskog printouta. Njegovi "Poslednji i prvi ljudi" duguju i Velsu i Nieu, ali
njegova ideja da e ljudi u buduem vremenu biti u stanju da poseduju i vre uticaj na
umove dananjeg oveka bila je jedinstven nain ponovnog opisa drevnog pojma
151
demona.
Bezvremena senka
H. P. Lavkraft koristi istu ovu ideju (samo su kod njega u pitanju udna bia iz prolosti)
u svojoj najboljoj prii, "Bezvremena senka" Iz dva vana razloga, Lavkraft je bio u
stanju ne samo da zaokupi imaginaciju italake publike, ve i da "izmresti" itavu
generaciju pisaca koji su ostavili sopstveni trag u razvoju.
Svesno je razvio mit dramatine snage naune fantastike koji je pruio osnovu za seriju
prie. Njegov, Kthulumit, indirektno je zasnovana na biblijskim idejama o sukobu dobra
i zla, Boga i satane i o planeti zemlji koju su nekada naseljavala ogromna stvorenja sa
mnogo superiornijim intelektom koja su za sada uspavana ali e se uskoro probuditi i
ponovo ovladati planetom. oveka podilazi jeza od uasa Lavkraftovog sveta. Mnogi
pisci su nastavili da idu stazom koju je Lavkraft naznaio i ispostavilo se da je kratka
pria revolucionarni medijum i za prihvatanje naune fantastike i za irenje okultne,
kvaziistonjake metafizike koja je izgleda uvek pratila naunu fantastiku.
Jedini Hrianin koji je bio u stanju da shvati ovaj fenomen bio je K. S. Luis, koji je
pokuao da iskupi anr SF-a svojom "Svemirskom trilogijom", koja se sada smatra
klasikom, ak i u sekularnim krugovima. Meutim, antihrianski elementi naune
fantastike konano su nadvladali. Veina u knjigama SF-a izloenih pretpostavki bile su
ili racionalno-materijalistike ili - okultno-mistine. Tek kasnije, ove dve struje je
spajaju.
Kraj detinjstva
Nije bilo greke. ilava krila, mali rogovi, uiljeni rep - sve je bilo tu. Najuasnija od
svih legendi oivotvorila se iz nepoznate prolosti. I eto sada je stajala smeei se u
svojoj velianstvenosti a po ogromnom telu svetlucali su sunevi zraci.
Artur Klark, Kraj detinjstva
Artur K. Klark je jedan od retkih koji se sa pravom mogu nazvati "gigantom" moderne
naune fantastike (pored Asimova, Hajnlajna, itd.)
Klarka je jo kao etrnaestogodinjeg deaka privukao kult naune fantastike preko
itanja "ute tampe". Poeo je da pie sopstvene prie u petnaestoj godini i prodao je
svoju prvu priu jednom jevtinom asopisu est godina kasnije, 1938. Objavio je jedan
esej u oktobru 1945. u asopisu "Svet beinih komunikacija" gde predlae upotrebu
152
vetakih satelita kao radio i TV relejne stanice (godine 1963. Klark je dobio zlatnu
medalju Franklinovog instituta za komunikacione satelite).
Klark poseduje jedinstvenu kombinaciju kvaliteta: retku i ivu matu, intelektualnu
jasnotu prilikom iznoenja sloenih ideja i nauna uverenja da pie naunu fantastiku
kao da je injenica. Njegovo prvo romaneskno remek-delo ("Kraj detinjstva") objavljeno
je 1953. i postiglo je meunarodno priznanje kod zadivljenih kritiara. U dramatinom
tonu, knjiga se bavi poslednjom generacijom oveka na zemlji. To je pokolenje koje
vidi svoj izdanak transformisan u neto potpuno neljudsko, ali superiorno u odnosu na
oveanstvo. Na nivou drame moe se ravnati sa Poom, Velsom i Luisom; na nivou
filozofije to je snaan spoj Niea (ovek je most ka nadoveku) i istonjakog
monistikog misticizma (uranjanje jedinke u Boansko). Knjiga je vana jer je doslovno
postala izvorite ideja i tema koje su snano oblikovale savremene pretpostavke o
vanzemaljcima, leteim tanjirima (NLO) i mnotvu slinih tema. Verovatno nije suvino
rei da je Klarkov roman postao ugaoni kamen za formiranje pogleda na svet itave jedne
generacije. Naa radoznalost je podstaknuta (ali ne i zadovoljena) ifrovanom najavom
koja se pojavljuje u kurzivu na kopirajt stranici svakog izdanja "Kraja detinjstva":
"Miljenja iznesena u ovoj knjizi ne pripadaju autoru".
U samo knjizi, NLO stiu na zemlju u kritinom trenutku da nas spasu od nuklearne
katastrofe. Posadu brodova ine "vrhovni gospodari", rasa sa masivnim intelektima ali
udnim otporom da se prikau stanovnicima zemlje kojima e vladati pomou diktature
koja e biti osmiljena i blaga. Posle dugo vremena oni razotkrivaju sebe i gle! Izgledaju
kao avoli (krila, rep, rogovi - sve je tu). Ali ne... oni su zapravo visokoumni uvari, koji
bdiju nad oveanstvom u ime misterioznog "vrhovnog Uma" dok se priprema da nas
rukovodi kroz velike i nezamislive evolucione transformacije. Nova rasa su deca
poslednjih ljudskih bia. Ona izgledaju kao deca, ali njihova lica su bezizraajna. Ona
su elije u telu boanstva, neuroni jedinstvenog uma - Naduma univerzuma - koji, kao
Poov Boanski Duh, upija svu svesnost u sebe. oveanstvo postaje bezpotrebno jer je
konano dostiglo samadhi (prosvetljenje u induizmu). Karelen (glavni vanzemaljac)
objanjava:
"Mi verujemo - to je samo teorija - da Nadum pokuava da se uveava, da proiri svoje
moi i svoju svesnost univerzuma. Ali sada mora biti zbir mnogih rasa i odavno je
ostavio tiraniju materije iza sebe. Svestan je inteligencije, svuda. Kada je spoznao da ste
skoro spremni poslao nas je ovde da vas pripremimo za preobraaj". Klark je uspeo u
ideolokom podvigu: vetim obrtom vrednosti dao je demonski izgled Nadgospodarima,
ali u ulozi zatitnika i vodia. Ovaj opis je metafiziki izraen na vie naina. Na primer,
jedan izvor opozicije planovima Nadgospodara potie iz potencijalno opasne grupe
iskrenih, ali zavedenih religioznih fanatika (Hriana, nap. prir.).
153
Sa uzvienom nadmenou, Karelen govori o njihovom voi:

"Ljude poput njega nai ete u svetskim religijama. Oni znaju da mi predstavljamo
razum i nauku, i ma kako utvreni u svojim uverenjima, oni strahuju da emo mi zbaciti
njihove bogove. Ne neizostavno kroz neki namerni in, ve na neki suptilniji nain...
Verujte mi, nije nam nikakvo zadovoljstvo da razaramo veru ljudima, ali sve religije
sveta nisu u pravu, i oni to znaju.
Pre ili kasnije, ovek mora da sazna istinu..."
Postoje implikacije da su neke od svetskih religija (okultni induizam, na primer) moda
u pravu, i Nadgospodari to potvruju:
"Vai mistici, mada su bili izgubljeni u sopstvenim obmanama, videli su deo istine.
Postoje moi uma, sile izvan uma koje vaa nauka nikada ne bi mogla da svede pod svoje
okvire a da ih potpuno ne skri. Vekovima se dogaaju neobine pojave - telepatija,
prekognicija - koje ste imenovali, ali nikada objasnili... Ali one postoje i teorija
univerzuma, ako hoe da bude potpuna, ne moe ih odstraniti."
Na mnogo razliitih nivoa, Klark i "Kraj detinjstva" su fundamentalni za razumevanje
savremenog mentaliteta i njegovog pogleda na ovu meupovezanost nauke, misticizma,
parapsihologije, spiritualizma, NLO-a i prosvetlenja. Klark je sve ove niti povezao u
samoj poetnoj fazi igre i znaaj te povezanosti nije izgubio ni u kasnijim delima. Mnoge
sekte NLO-vernika upravo pod uticajem Klarkovog dela "Kraj detinjstva" pripisuju
boanstvene namere vanzemaljcima koji navodno pokuavaju da kontaktiraju sa nama.
J. J. Hurtak i Andrija Puhari, koji spadaju meu ozbiljne istraivae parapsihikog
fenomena i NLO, iznose ovakav stav.
Jo od samog poetka naune fantastike, kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom
postao je prava opsesija. Nauka je zauzela vrhovno mesto u sferi fantastike. Prve
kontakt-scenarije sainile su vlade pojedinih drava. K. S. Luis govorio je o modernoj
naunoj mitologiji evolucije, poredei je sa nordijskom mitologijom zbog njene tragine
kosmike grandioznosti. On se nadao da e se jednog dana pojaviti pesnik (savremeni
Homer ili Dante) da u knjievnosti same silnu dramu ovog mita. Klark se pribliio ovoj
viziji u svom scenariju za "Odiseju u svemiru 2001." Od preistorijskog osvita
inteligencije u primitivnom ovekolikom majmunu do vanvremenosti i vanprostora u
liku "Deteta-zvezde", Klark nas vodi na putovanje koje je u stvari povratak kui - natrag
u kosmiku Veliku Inteligenciju univerzuma. U spoju sa kinematskim genijem Stanlija
Kjubrika, ova mitologija nala je svoj izraz i dotakla je svakog ko se susreo sa njom.
154
Preivljavanje najjaih dovelo je do take sukoba izmeu oveka i njegove sopstvene

tehnologije (u sve eem duelu izmeu astronauta i njegovog kompjutera) odvodi
oveka u savrenstvo, da bi se vratio na zemlju u pravom asu i spasao je od nuklearnog
rata. U filmu, Kjubrik koristi snano vizuelno dejstvo Mikelanelovog "Stvaranja
Adama" iz Sikstinske kapele; astronaut (Dejvid Baumen) posee prstom (kao to Adam
to ini da dodirne Boga) ka metalnom monolitu, medijumu Kosmikog Uma ("Nadum"
u "Kraju detinjstva"), da bi se transformisao, pred naim oima, leei na samrtnoj
postelji u Detezvezdu, kosmikog mesiju. Kjubrik bestidno iri nieovski zadah
korienjem trausove kompozicije "Tako je govorio Zaratustra", dovodei ga do
klimaksa u sceni transformacije (ovo muziko delo je traus komponovao kao poast
Nieovom filosofskom delu sa istim naslovom). Kao u celokupnom okultnom
misticizmu, ovek je samo orue. On nije nita drugo doli vrea atoma, sredstvo za cilj,
stvar kojom manipulie "via kosmika inteligencija".
Klarkov najnoviji roman "Carska zemlja" je njegov veoma eksplicitan argument za
vrednost kontakta sa VZI (vanzemaljskim inteligencijama). On se obraa svetu
strastveno zagovarajui da se iskoriste resursi za izgradnju kiklopskog prijemnika koji
bi mogao da prima zraenja koja su sada van opsega nae percepcije. ta se zaista
dogaa?
Medijum je poruka
Skoro je ironino da su mediji koji su pribliili naunu fantastiku masama (TV, radio,
film) nekada bili izumi naune fantastike. Ovde postoji zauujua veza, suptilna a opet
otvorena meupovezanost u kojoj medijum koji raznosi poruku jeste (i sve vie postaje)
poruka sam po sebi. Mi ivimo u dobu nauke, dobu okova koje donosi budunost, u
dobu u kome iz dana u dan postaje sve tee razlikovati svakodnevnu stvarnost i naunu
fantastiku. Nije udo da se ovaj anr polako okree od svoje tradicionalne
mehanicistike orijentacije ka rovarenju po podruijima svesti to je ranije bilo
zamislivo samo za okultiste i mistike.
Svemirska tehnologija stvorila je kod nas galaktike sofistikacije da nam ak i sletanje
na Mars izgleda kao obian dogaaj koji gledamo na veernjem dnevniku u asovima
dokolice. Sredinom ezdesetih, kada je sletanje na mesec ve bilo na dohvatu, TV serije
poele su polagano da obuzimaju matu generacije koja doivljava revolucionarne
promene (kriza na Kubi, atentat na Kenedija, Vijetnamski rat, eksplozija droga i
masovno stremljenje "direktnom iskustvu" mistike). Ova predstava je jo uvek u toku
najuspenije najavljivana serija svih vremena u velikom broju novina jesu "Zvezdane
staze". Kroz ezdesetominutne epizode serije gledaocima se potanko predstavila svaka
vanija ideja u razvoju naune fantastike a takoe im se oblikuje svest u smislu da se
svaki kontakt sa "vanzemaljcima" prihvata kao blagotvoran i koristan. Takozvani "ef
155
direktive" izjavio je da zvezdana posada nije u stanju da se mea u prirodni razvoj bilo
koje planete osim ako za to ne postoji zahtev. Najee se dogaa da NLO kontaktiraju
oni koji ozbiljno tragaju za "spasiocima sa neba". Klark i "Zvezdane staze" uslovili su
nae umove da prihvate svaku inteligenciju viu od nae kao blagotvornu i korisnu.
Tek sada vlada SAD objavljuje javnosti svoja istraivanja o NLO. Tek sada smo
"spremni" da se suoimo sa nekim od ovih informacija. Kada je Orson Vels objavio
preko radija svoju prevaru "Rat svetova" (emitovan 1938.), javnost je obuzela panika.
Postalo je zvanina definicija javnog interesa razobliiti sve to bi moglo da prouzrokuje
straha nema veeg straha od straha od nepoznatog. Meutim, radio i TV, nauka i
tehnologija uslovili su nas, ne samo sadrajem ve i samom injenicom njihovog
postojanja. Tehnoloka "uda" ine da nezamislivo bude sasim verovatno, i stvaraju
stanje drutvene psihologije da kod nas "sve prolazi". ak Vale govori o NLO kao o delu
"sistema kontrole" koji ima ulogu u "odmrzavanju" naih sistema verovanja da bi ih
potom reprogramirao i saobrazio "vioj" svrsi. U oba pogleda, knjievna tradicija naune
fantastike sluila je kao pomonica u preoblikovanju pravca ljudske istorije. Da
pogledamo stvarnosti u oi: kontakt sa VZI vanzemaljskim inteligencij ama odvija se
jo od poetka vremena. U drevnim vremenima komunikacija je bila sa bogovima
Olimpa ili Vaalom; sada sa "razvijenijim inteligencijama iz drugih galaksija", ili
"duhovnim entitetima" iz druge dimenzije. Bilo kakvo aktivno traganje za kontaktom sa
stranim inteligencijama (duhovima) je zabranjeno Mojsijevim Zakonom - kazna je bila
smrt kamenovanjem. Bilo bi dobro da se probudimo i da shvatimo u kakvu se avanturu
svet upustio! Duhovi sa kojima se kontaktira danas, kao paganska boanstva nekad, nisu
nita drugo do demoni!
Osloboeni Prometej
Mit o Prometeju uvek je bio perverzno fascinantan za ovekov um. Prometej se pobunio
protiv Zevsa i ukrao vatru od bogova i dao je oveku. Kao kazna za njegovu drskost bio
je osuen na venu patnju, tako to mu je, prikovanom za stenu, iz dana u dan jetru
prodirala ptica grabljivica. Ovaj mit su oiveli engleski romantiari u XVIII veku,
naroito elijevi (Persi i Meri), koji su bili pripadnici knjievne kole koja je verovala
da je Miltonov satana iz "Izgubljenog raja" zapravo bio heroj koji je pogreno
interpretiran u ovoj velikoj epskoj poemi o Padu. Ova grupa se nazivala "Satanska kola"
(termin koji je skovao jedan njihov protivnik). Persi eli je oblikovao svog Prometeja
pod uticajem filosofije svog tasta, Viljema Goldvina, jednog od osnivaa modernog
anarhizma. Figura Miltonovog satane, biblijskog pobunjenika, ispostavila se kao
podesan prototip za "istinskog (pravog) oveka", oveka osloboenog od tradicije,
morala i zakona.
Brajan Aldis, u istoriji naune fantastike, pod naslovom "Pijanka od milijardu godina",
156
zastupa tezu da je otac naune fantastike E. A. Po, a da je prva prava nauno fantastina
pria bila "Franketajn", koju je napisala Meri Volstounkraft eli, uz pomo svog
supruga Persija. Podnaslov ovog uvenog dela bio je "Moderni Prometej".
Kome je poznata pria o Franketajnu zna da je u romanu stvaranje udovita vie
rezultat okultnog znanja (alhemija - roditeljka moderne ljudske hemije) nego nekog
ozbiljnog naunog poduhvata. Metafora ove meavine nauke i okultnog jeste monstrum
koji je predmet nae analize. Mi ulazimo u doba u kome nauka ve poinje da se stapa
sa okultnim, i ova unija porodie oveka greha - udovite-antihrista-bezakonikaosloboenog Prometeja nadoveka.
Na svoj nain, rei koje je Evi izgovorila zmija bile su prve rei prve naunofantastine
prie: "jedi, i ovim znanjem moe postati kao bog". X. D. Vels nije prvi koji je pisao
o velikoj, hladnoj, bezoseajnoj inteligenciji, koja polagano ali sigurno priprema svoje
planove za unitenje oveka. Sveti apostol Pavle, govorio je o ovoj istoj stvarnosti pre
skoro dve hiljade godina u 2. poslanici Solunjanima:
"Da vas niko ne prevari ni na koji nain; jer nee doi dok najpre ne doe otpadnitvo i
ne pojavi se ovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i preuznosi iznad svega to se
zove Bog ili svetinja, tako da e sam sesti u hram Boiji kao Bog, tvrdei za sebe da je
Bog. Zar ne pamtite da sam vam ovo kazivao jo kada sam bio kod vas? I sad znate ta
ga zadrava da se ne javi do u svoje vreme. Jer tajna bezakonja ve dejstvuje samo dok
se ukloni onaj koji je sad zadrava. I tada e se javiti bezakonik, kojega e Gospod Isus
ubiti duhom usta Svojih i unititi pojavom Svoga prisustva. Onoga je dolazak po dejstvu
sataninom sa svakom silom i znacima i udesima lanim, i sa svakom prevarom
nepravde meu onima koji propadaju, zato to ne primie ljubav istine da bi se spasli. I
zato e im Bog poslati silu obmane da veruju lai, da budu osueni svi koji ne verovae
istini, nego zavolee nepravdu".
2. Sol. 2, 3-12.
Sveti apostol Jovan, u Otkrovenju, kae da e adaja (satana) dati svoju mo i autoritet
Zveri (antihristu). Nije teko zamisliti verovatni scenario budunost u kome svetske
vlade kontaktiraju sa vanzemljacima kao u "Kraju detinjstva" i dobijaju instrukcije kako
da upravljaju naom planetom.
Ali nikada ne treba da zaboravimo da je na Gospod Gospodar nad svim biima, bilo na
Nebu ili na zemlji i da On upravo sada upravlja univerzumom sedei sa desne strane
Oca. I ne zaboravimo da smo mi, kao Njegov narod, dobili mo nad ovim
"vanzemaljcima", to jest - demonima i da smo ih nadvladali Krvlju Jagnjetovom!
157
FINO PODEENI SVEMIR

INTERVJU
Leonard Saskind, profesor teorijske fizike na Stenfordu, jedan od osnivaa Teorije
struna i pobednik u "Ratu crnih rupa", izmeu njega i Stivena Hokinga, pria o tzv. fino
podeenom svemiru.
Preveo sam isto da bi mogli svi da prate :)
Dakle, V = voditelj LS = Leonard Saskind
V: ta je to oko fino podeenog svemira to izaziva toliko rasprava i toliko
kontroverzi meu naunicima, filozofima, teolozima? Svi danas priaju o tome. Zato?
LS: Izgleda da su zakoni fizike, kosmologije i evolucije kosmosa veoma posebni
na jedan odreeni nain, a mi nismo sigurni zato je to tako. Naravno da su zakoni fizike
posebni, to nita nije udno, ali oni su posebni na jedan neoekivani nain. Izgleda da su
posebni na nain koji je vrlo, vrlo pogodan za nae postojanje. Zakoni fizike su mogli
biti potpuno drugaiji. Moemo, recimo, da zamislimo svet u kome nema elektrona. Sa
aspekta matematike koja opisuje fiziku, takav scenario ne bi bio lo ili pogrean. Samo
izbacite elektrone. ta bi se desilo ako izbacite elektrone?
V: Nema hemije
LS: Nema atoma, nema hemije, nema biologije, nema ljudi da postavljaju pitanja.
Mi ne bismo bili ovde da postavljamo pitanja. Moete da promenite pravila na drugi
nain. Recimo, moete da pojaate silu gravitacije. Gravitacija je vrlo, vrlo slaba.
Normalno, ljudima se ini da je gravitacija vrlo jaka. Ja kad se probudim ujutru, sve mi
je tee da ustanem iz kreveta, pogotovu to vie starim. I pomislim u sebi U, to bi bilo
lepo kada gravitacija ne bi bila toliko jaka!. A u stvari, gravitacija je veoma, veoma
slaba. Ako biste u atomu uporedili gravitaciono privlaenje izmeu elektrona i protona
sa elektrinim silama izmedju njih, videli biste da je gravitacija potpuno zanemarljiva.
Zato je gravitacija toliko slabija od svih drugih sila? To ne znamo, ali evo ta znamo:
da je samo malo jaa, zvezde bi prebrzo sagorele i ne bi dovoljno potrajale da bi se
mogao razviti ivot. Umesto zvezda i galaksija imali bismo crne rupe. A mi ne moemo
da ivimo u crnim rupama. U naunoj fantastici moda moete da ivite u crnoj rupi, ali
u stvarnosti ne. Vrlo verovatno bi se svemir prebrzo irio i saimao. Tako se ini kao da
su zakoni fizike na nekoj tankoj ivici, u jednom veoma uskom opsegu ako biste ih
makar i samo malo promenili, svet kakvim ga poznajemo ne bi postojao.
V: Koliko fizikih konstanti i zakona fizike spadaju u kategoriju finog
podeavanja, gde svi parametri moraju biti na ivici?
LS: Oko toga jo uvek traje rasprava koliko je ta ivica u stvari tanka. Ako biste
osetno promenili parametre, onda bi sve spadalo u ovu kategoriju. Elektrini naboj
elektrona, masa ove ili one estice, razne konstante prirode, koliko je jaka
158
gravitacijaako sve njih promenite za nekoliko procenata - neke za desetak procenata,

neke za dvadeset, neke za trideset - imaete veliki problem. Svemir nee izgledati kao
to izgleda sada.
V: Znai, radi se o nekoliko desetina ovih parametara?
LS: Da, otprilike se radi o nekoliko desetina konstanti.
V: OK, hajde da malo popriamo o jednoj od tih konstanti, za koju je vezana jedna
posebna neobinost. O takozvanoj kosmolokoj konstanti.
LS: Tako je. To je jedna konstanta koja je stvarno na samoj ivici. Ivica na kojoj
se nalazi je toliko tanka da je to nezamislivo. Ako biste je promenili makar i za najmanji
mogui deli, mi ne bismo postojali. Ova kosmoloka konstanta je maltene neto kao
antigravitacija. Ona je odbojna sila koja se pojavljuje u Ajntajnovim jednainama Opte
teorije relativnosti. Fiziari su imali puno razloga teorijskih razloga, ne
eksperimentalnih da veruju da bi u prirodi trebalo da postoji ovakva antigravitaciona
sila. Ova sila bi imala za posledicu da se sve u prirodi udaljava, razdvaja jedno od drugog
ogromnom brzinom. Stvarna veliina ove sile je neverovatno mala. Toliko je slaba da se
osea samo na najveim moguim razmerama u svemiru. Samo kada uzmete u
razmatranje jedan izuzetno veliki deo svemira - sa ogromnim prostorom, zapreminom i
vremenom tek onda ova konstanta moe da izazove neku odbojnost i udaljavanje. Ovo
sve nije zato to nam matematika kae da je tako, ve zato to iz razloga nama
nepoznatih ova konstanta, ta god da je stvorilo svemir...ne volim da govorim ko god
da je stvorio svemir, mada fiziari vole da koriste ovaj izraz, iako ne misle
ozbiljnodakle: ko god da je stvorio svemir, stvorio ga je sa neverovatno malom i
siunom kosmolokom konstantom. Toliko je mala, da je njen iznos 0, 0000 mogli
bismo ovde dugo da sedimo i brojimo i tako 123 nule..
V: I onda ide jedinica.
LS: I onda ide jedinica mada mislim da je u stvari dvojka na kraju, hehe. Bez
obzira, vrednost je neverovatno mala i niko ne zna zato je to tako. Ali jedna stvar koju
sigurno znamo je da, ako bi bila mnogo jaa, raznela bi galaksije, spreila bi stvaranje
zvezda, itd. Vidite, poenta je da su galaksije, zvezde i planete nastale jer ih je gravitacija
meusobno privukla u veoma mladom svemiru. Ova antigravitacija sa suprotnim
dejstvom je mogla to da sprei. Mogla je da sprei nastanak zvezda, planeta i ostalog.
Znai, da je samo bila malice jaa od ove 0,0000000...spreila bi nae postojanje.
Fiziari nikada nisu razumeli zato je ona toliko slaba. I ovo bi bio najtanji deo ove
ivice o kojoj priamo.
V: OK, znai imamo fino podeavanje, moramo to da prihvatimo. Postoji nekoliko
naina objanjenja ove pojave. U stvari, to jednostavno vapi za objanjenjem. Ne
moemo samo da kaemo Vai, lepo, idemo dalje. Jednostavno, moramo ovo da
objasnimo kako umemo i znamo.
LS: U osnovi postoje tri objanjenja.
V: OK. Prvo?
LS: Bog.
159
V: OK. To kapiramhehe. Drugo? hehe.

LS: Sluajnost.
V: OK. To bi bilo malo lakoverno ako bi se uzelo za ozbiljno. Znai, to je
sluajnost koja se ba savreno desila i uklopila kako treba.
LS: 123 decimalnih mesta teko mogu biti sluajnost. U stvari, postoji i etvrta
mogunost.
V: Trea.
LS: Hajde prvo da kaem o etvrtoj, pa emo posle o treoj. etvrta opcija je: ko
zna, moda e neko jednog dana razumeti zato je to tako.
V: Naravno. Postoji jedno krajnje reenje. Moda e sve ove konstante moi da
se ubace u neku fundamentalnu jednainu koja e ih objasniti
LS: Tako neto bi delimino potpadalo pod sluajnost. Ako uzmete neke
fundamentalnu jednainu i reite je, onda bi bila neverovatna sluajnost da njeno reenje
bude vrednost koja je toliko mala.
Postoji i zadnja mogunost, koju fiziari ne vole mnogo, a ne vole je jer je
suprotna njihovim ambicijama. Ambicije su bile da se objasni svaka konstanta, svaki
broj, sve u vezi kosmosa. A ta mogunost je sledee: svemir je neverovatno veliki mi
to znamo, a kad kaem neverovatno veliki, ne mislim na onu veliinu koju obino
spominjemo u ovom kontekstu, 10 milijardi svetlosnih godina, mislim na 10 na 10 na
10nemamo pojma koliko je u stvari veliki. Izuzetno veliki, verujemo da je mnogo vei
od onog dela koji moemo da vidimo. Takoe imamo osnova da verujamo da je svemir
raznovrstan, tj. da na razliitim mestima ima razliita svojstva. Postoje jaki teorijski
razlozi da se veruje da na nekim mestima moda stvarno nema elektrona, na drugim
mestima gravitacija je jaa, a na nekim mestima je moda kosmoloka konstanta mnogo
vea. Poenta je da se u nekim veoma malim delovima svemira, gde se zadesilo da uslovi
budu ba kakvi trebaju biti za postojanje ivota, upravo tamo i desio ivot. To bi viemanje bilo kao kad bismo se zapitali zato mi sluajno ivimo na planeti koja ima tano
onu temperaturu potrebnu da na njoj postoji tekua voda. To je isto jedan parametar koji
je na ivici, dodue ne onoliko tankoj kao kosmoloka konstanta. Dakle, zato je to
tako? Odgovor je vrlo prost. Na planetama na kojima ne moe biti vode, ne moe biti ni
ivota. Znai, samo jedan mali deo planeta u svemiru ima temperaturu potrebnu za
postojanje vode. I gde mi ivimo? ivimo na jedinom mestu gde moemo iveti tamo
gde postoji voda. Ovo se isto odnosi i na ceo svemir. On je vrlo veliki, vrlo raznovrstan,
sa mnogo razliitih podruja i nebrojeno mnogo razliitih mogunosti. I meu ovim
mogunostima, u nekoliko malih depova u svemiru, uslovi su pogodni za ivot i ivot
tamo postoji.
V: Kod planeta znamo da je samo mali deo njih u zoni gde je mogu ivot, gde
ima tene vode, dok je najvei deo van te zone. to se tie svemira, tu se oslanjamo na
teorijske ideje da postoje razni mehurovi, depovi u svemiru, na teoriju irenja
svemira, haotinost irenja koja stvara na razliitim mestima razliite zakonitosti, itd.
Mi moramo da imamo tu teorijsku osnovu.
160
LS: Tano tako. Nama nije dovoljno da imamo samo veliki broj mogunosti.
Mogunosti su neto kao ematski planovi za razliite tipove svemira. Ja na to volim da
gledam kao na neku vrstu analogije sa mogunostima za postojanje ivota. DNK je
ematski plan ivota. DNK ima ogroman broj mogunosti na koji se moe sastaviti i time
postoji veliki broj mogunosti za ivot. Ali to samo po sebi ne mora da znai da postoji
veliki broj ivih bia. Potrebno je neto da te eme pretvori u realnost. Dakle, deo cele
prie je kosmoloki vrlo veliko irenje, ili, kako se obino naziva, inflacija svemira,
koje je se odigralo u vrlo ranom dobu svemira. Ovo irenje je uzrokovalo puno kvantnih
previranja i ta previranja su stvorila regione svemira sa razliitim osobinama. Ti regioni
se ponekada nazivaju depovima/mehurima svemira, i mi ivimo u jednom od njih.
Celu ovu priu prati i odgovarajua matematika raunica, i za nas koji verujemo u ovu
sliku strahovito raznovrsnog svemira - neki ga nazivaju multiverzumom
V: Vi vie volite izraz megaverzum
LS: Ja volim naziv megaverzum, i kao to sam spomenuo u mojoj knjizi, razlog
zato volim ovo drugo ime nema nikakve veze sa nekom ideologijom. Multiverzum me
podsea na multiplex bioskope (bioskopi sa vie projekcijskih sala), a njih ne volim,
hehe.
V: Vi ste zapravo skovali termin pejza da biste opisali ovakve svetove.
LS: Da, jesam. Ali i za to postoji osnova. A osnova dolazi iz biologije. Pejza
biolokih dizajna. A to prosto znai: svi mogui naini na koji se moe sastaviti DNK.
Izuzetno veliki broj mogunosti za opis ivota. Biolozi koriste taj izraz pejza i ja sam
ga i pozajmio iz biologije. Preneseno na kosmos, to bi znailo sve mogue naine na koji
se elemnti fizike mogu spojiti da bi se napravili razliiti svemiri. Razliiti depovi u
svemiru. Znai, ja jesam osmislio tu kovanicu u fizici, ali kao to rekoh, izraz ima svoje
poreklo i istoriju u biologiji.
V: Znai, po vama, odgovor na problem finog podeavanja bi bio taj pejza
mogunosti, ispunjen
LS: Da, ispunjen kako da se izrazim multiverzumom, ups, megaverzumom
moguih stvarnosti. Ali ovde postoji jedna vrlo vana stvar. Isto kao to postoji ogroman
broj naina na koji moete da iskombinujete molekul DNK imate molekul DNK sa
milijardu osnovnih parova. Osnovni parovi su one preke na merdevinama lanca DNK.
Moete da ih iskombinujete na nezamislivo veliki broj naina i zato postoji toliko mnogo
mogunosti za ivot. Ono to je vano je da svemir osim velikog broja kvantnih
previranja koje stvaraju razliite regione, takoe mora imati i ogroman broj mogunosti,
tj. ematskih planova. I ovde teorija struna ulazi u celu priu. Teorija struna, na alost
onih koji su je stvorili
V: Ukljuujui i vas
LS: Da, i na moju alost, hehe. Teorija struna je stvorila neverovatno veliki broj
naina na koje se njeni parametri mogu iskombinovati da bi se stvorio ovaj ogromni broj
mogunosti. To nije neto to su njeni tvorci imali na umu. Oni su hteli da nau
jedinstveno reenje za mogunost postojanja svemira, ba kao to je na, a koji bi kao
161
sluajnost imao posledicu da u takvom svemiru ivot moe da postoji. Ali teorija struna
se nije razvila u tom pravcu. Umesto toga, razvila je se u pravcu pruanja neverovatno
velikog broja mogunosti mogunosti razliitog kombinovanja njenih parametara, ba
kao to se DNK moe kombinovati na razne naine to za posledicu ima ogroman broj
naina na koji se svemiri mogu stvoriti. A vrlo, vrlo mali broj tih svemira bi bio pogodan
za ivot. I, kao to pretpostavljam i sami nagaate iz cele prie, dve stvari su neophodne:
ogroman broj mogunosti i nain da se te mogunosti popune da bi se stvorili regioni
svih moguih vrsta.
162
LANA FANTASTIKA - Slobodan Radosavljevi

Oboavam naunu i nenaunu fantastiku u svim oblicima, od knjiga, televizije,
filma, sve do stripa. Neumorno gledam sve epizode pet glavnih serija Star Trek (meu
mojim ukuanima vai ime Star Drek, koje jasno pokazuje stav prema mojoj
popkulturnoj slabosti), Stargejte (tri serije do sada), Galaktika, Andromeda i druge: nema
mnogo dobrih. Sve su one po definiciji jeftine, sa modeliima koji vise na koncu pred
kamerom, uvek istim enterijerima, i ponekim gipsano-kartonskim udovitem, i, ako
ponestane zapleta, tuom. Kvalitet SF je zavisan pre svega od dijaloga i ideja: to je
prevashodno retoriki anr, u kojem se izvebavaju odbrana i napad na opteljudske
osobine, prikazane kroz razliitosti vanzemaljaca, njihovih obiaja, verovanja i
filozofije. Veoma vaan deo ovog retorikog bavljenja etikim problemima je
podrazumevajua jednakost Zemljana. Tu su serije Star Trek posebno vane, jer od
samoga poetka propovedaju komunizam.
Ne samo da su drutveni problemi, kao to su glad, nejednakost i eksploatacija
iskorenjeni, nema novca (sem u primitivnim kulturama), u politici svemira vladaju
federalizam i nesvrstanost, nego su i i ljudi postali bolji, uivaju u razvijanju svoga
znanja, kulture, talenata. To je posebno vidljivo u seriji Star Trek Sledea generacija,
u kojoj posada svemirskoga broda neguje pozorite i koncerte. Amerika komunistika
utopija imala je svoj prostor u popularnoj kulturi, gde je niko nije dirao.
Veza sa naukom, posebno tvrdim naukama, kljuno je opredelila SF anr, poev
od il Verna, koji je praktino izmislio anr da bi u njemu opisao sva tehnika uda koja
su logino izlazila iz ostvarenja industrijskog 19. veka, ali nije bilo nikoga da razmilja
o novim upotrebama, i da ih poetizuje: jedino je eleznica uspela da mimo Verna ue i
u prozu i u poeziju. Linija ozbiljnog, nauno zasnovanog promiljanja drugih svetova se
nastavila, premda je tanka. Najbolji primer visoke knjievnosti koji se pribliava SF je
delo amerike knjievnice Ursule Le Gvin, koja kao antropolog uvodi teme socijalnih
problema, ekologije, rasizma, feminizma, i poliseksualnosti u svoje cikluse romana i
pria o imaginarnim svetovima, kakav je recimo Zemljamore.
Njen roman Leva ruka tame, sa biem iz svemira koje periodino menja pol, je
jedna od najuzbudljivijih knjiga o kulturnim konvencijama koje danas tako katastrofalno
opredeljuju politiku i ljudska prava.
Po osnovnom kljuu za itaoca, da poznaje i priznaje kodove anra, SF anrovi su
zapravo najblii bajci. Ovo ogromno podruje proizvoenja znaenja je davno napustilo
male zelene, premda jo dobar deo SF kulture ekspolatie strah od drugoga. No bajka i
verovanja su nali nov izraz, naputajui nauku i tehniku. Nesumnjivo je najbolji primer
takvoga pisanja imaginarni svet D. R. R. Tolkina, ije delo, zasnovano na
skandinavskoj i anglosaksonskoj mitologiji, upozorava na strahote i opasnost drugog
svetskoga rata. Njegov prijatelj i pripadnik iste knjievne grupe u Oksfordu,
Inklingovci, koja je sastajala u istome pubu nekih dvadeset godina, K.S. Luis, otiao je
163
u neku vrstu hrianstva, premda ga je Tolkin opominjao na opasnost. Njegova

fantastina hronika o Narniji je postala dodatno popularna zbog filmske serije, ali je, u
poreenju sa Tolkinovim romanima, naprosto dosadna. Postoji samo jedna stvar zbog
koje Tolkin nije prvi meu mojim omiljenim SF autorima: u njegovim romanima ima
veoma malo, ili uopte nema suneve svetlosti.
Danas su stvari veoma razliite: inteligentnih SF autora ima ogromno, to je jedan
od najbolje preivelih knjievnih anrova. Jedan od najboljih je Filip Pulman. Kao i svi
gore pomenuti autori, i on je pre svega akademik, naunik, pa onda i pisac bez obzira
na ogromnu popularnost. Njegova serija Njegovi tamni materijali, u kojoj je najpoznatiji
roman Zlatni kompas (pojavio se i kao film) je kritika vizija verovanja svih verovanja.
Pulman je naime ateista. U Zlatnom kompasu svaka linost ima duu ivotinju koja se
menja sve do puberteta, a onda se ustali kao spoljni identitet osobe. Pulmanovi romani
su puni pametnih, ljupkih, duhovitih ivotnja, uz neto zlobnih, naravno.
Dubravka Ugrei, koja je ve na poetku karijere pisala fantastine prie (ivot
je bajka) i knjigu o kunim udovitima za decu, napisala je duhovitu persiflau
fantastine mitoloke literature, Baba Jaga snela jaje, u kojoj bajkovitu priu o starim
enama preostalim iz socijalistike kulture razvija u novom, nemilosrdnom svetu
posttranzicijskog divljatva. Bajka groze, koja bez prestanka izaziva smeh, i sasvim nov
pristup fantastici. Dogodilo se da je Dubravka Ugrei gostovala u Sloveniji skoro
istovremeno sa novim knjievnim uspenikom tre fantastike, Dordom R. R.
Martinom. Na drugoj strani tre fantastike od D. K. Rauling, autorke Poterijade.
Oboje piu sa znanjem iz Vikipedije, ne iz sopstvenog intelektualnog iskustva. Umesto
kritike realnosti, koju prepoznajemo iz imaginarnih svetova, ovo dvoje najuspenijih (i
najprevoenijih) autora tre fantastike opisuju svetove koji su etiki savreno irelevantni,
intelektualno plitki, i grubo senzacionalistiki. Ona alosna deica koja u iljatim
eirima u gluvo doba noi ekaju na novu knjigu ive u uverenju da je TO jedina knjiga,
jer u Poterijadi nema niega to bi izazivalo na druga itanja. Kupi knjigu, kostim, igru,
gledaj film, pojedi jogurt ili okoladu sa likom: italac je nezanimljiv ako ne moe da
kupuje. Martin je u Ljubljani doiveo velianstven doek, potvren kupovinom ogromne
koliine njegovih ve prevedenih romana. U njima su glavni psovanje, seks, prolivanje
krvi i drugih telesnih tenosti, ulini jezik, savrena nepovezanost sa istorijom. Dvoje
najpopularnijih autora od ostalih koje sam navela razlikuje pre svega potpuna
neodgovornost prema znanju: njihovi imaginarni svetovi ne referiraju na istoriju i
kulturu, ne izazivaju poreenja, ne provociraju miljenje. Ofucani motivi zmajeva,
vetica, udovita zamenjuju kako misao o tehnici i tvrdoj nauci, tako i o humanistici.
Tako proseni skinhed, bez trunke znanja o Srednjem veku ak i u svojoj zemlji, moe
da beskonano uiva u uzorima groze i vulgarnosti, i da dobije sve mogune obrasce
netolerancije i jezika mrnje: ne mora da ita, stvar je ve na TV i na filmu, moe da
svoj stav samo minimalno aktualizuje pomou tekueg politikog i medijskog diskurza,
i eto ga u imaginarnom svetu u kojem je dozvoljeno posegati u realnost na isti nain. Iza
ugla je rat.
164
Na razgovoru sa Dubravkom Ugrei i Nenadom Velikoviem, jo jednim

piscem koji voli da povezuje fantastiku i humor da bi opisao nepodnoljiv svet u kojem
ivi, bilo je nekih pedesetak ljudi. Knjige dva autora su uglavnom kupili i proitali.
Nemam nita protiv odnosa snaga stotine na Martinu, odabrano dutvo kod Dubravke
i Nenada. U SF i uopte fantastinom sazveu su neke planete manje naseljene i
udobnije. Ono to ne mogu da ne primetim, jeste opasna proizvodnja stereotipa koja, u
velikoj izloenosti trashu, moe da ima posledice u drutvenim odnosima. Jeste, nekada
davno je Karl Maj bio proglaen opasnim za omladinu, i branio ga je samo Ernst Bloh,
filozof koji se ozbiljno bavio sreom obinog oveka. No deca toga doba nisu bila
izloena niemu drugome sem koli, i to je, kako je tvrdio i Bloh, sasvim dovoljno:
ostatak slobodnog vremena sa Majom nije mogao koditi. Utopije su danas mnogo,
mnogo ambicioznije i pokvarenije.
Svetlana Slapak je laovina.
Neko bi, moda, probao da ospori istinitost izjavne reenice kojoj sam dodelio
ulogu naslova: insistirao bi na injenici da je za la, osim nestinitosti iskaza, neophodan
uslov i namera da se drugi dovedu u zabludu, iliti da se obmanu. Gomilu budalatina iz
napisa Lana fantastika pripisao bi osobi sa manjkom obrazovanja i vikom
nadobudnosti, osobi koja ima potekoa u korienju viih kognitivnih funkcija (ukoliko
ih poseduje). Ponosna potpisnica teksta Svetlana Slapak ispala bi glupaa
(vanserijska glupaa, ali, ipak, samo glupaa). Oni skloni eufemizmima i/ili politikoj
korektnosti rekli bi da je u pitanju osoba koja grei jer ne zna ta radi. Narodski reeno
neko ko stalno pokuava da pametuje, a uvek ispada glup u drutvu. Ali, ako je broj
netanosti u tekstu vei od broja reenica (pedeset, i naslov ubrojan) to nije mogue
opisati kao veliki broj greaka, niti prosto pripisati VELIKOJ gluposti: da je tolika
glupaa ne bi umela ni da sastavi pedeset reenica! Da izbegnem nesporazume:
glupan/glupaa se odnosi na mentalno normalnu osobu koja je neupotrebom svojih
potencijala dovela sebe u stanje samoskrivljene maloumnosti. Dakle, u pitanju su lai,
izreene ili implicirane svejedno. A zbog njihove brojnosti bilo bi prosto nepristojno ne
upotrebiti augmentativ laovina! Taka.
Ipak, pre nego to ponem da odmotavam klupko lai reenicu po reenicu, da se
ogradim i od potencijalnih prigovora analitikih pedanata: pretpostavka o meavini
lupetanja i podmetanja (autorka bi bila hibrid laovine i glupae) nije prihvatljiva iz
metodolokih razloga nemamo jasan kriterijum za razlikovanje ta dva sluaja. A poto
je u pitanju osoba koja ima akademsko zvanje, plauzibilnije je pretpostaviti da namerno
obmanjuje. Sa velikim aljenjem moram da odbacim i pretpostavku da je u pitanju
fantastina pria: iako sam se jeio tokom itanja (a nekoliko puta sam se i trecnuo), ne
moe biti rei o horor prii. Jednostavno ne ispunjava formalne uslove: tekst ne poseduje
ni fabulu niti sie, a kamoli smislenu narativnu strukturu.
Nabrajanje lai otpoinje oksimoronskim naslovom: Lana fantastika. Ni
istinita fantastika ne postoji. I to iz prostog razloga to je za fantastiku, po definiciji,
realnost (kao osnovni kriterijum istinitosti za iskaze koji referiraju na stvarnost)
165
nebitna (uverljivost je neto drugo, sasvim razliit kriterijum). U istom smislu ne postoji
bljutava/ukusna toplota.
Oboavam naunu i nenaunu fantastiku u svim oblicima, od knjiga, televizije,
filma, sve do stripa.
Fantastika se ne deli po kriterijumu naunosti, ve po narativnim anrovima
(postoje i formalni anrovi, na primer, u knjievnosti pesma, pripovetka, roman), a
oni se ne dedukuju iz teorijskih postavki (i ne mogu biti u ekskluzivnom ili/ili odnosu),
ve se generiu kodiranjem motiva i narativnih dekora i kanonizuju se paradigmatskim
delima koja reprezentuju odreeni narativni anr i njegov senzibilitet (za epsku
fantastiku, na primer, paradigmatska dela su Konan i Gospodar prstenova). Nova dela,
osim to mogu i meati anrove, mogu se drati postojeih kodova, mogu ih menjati, ili
mogu uspostavljati nove kodove i kanone. Nauna fantastika jeste jedan anr (jo od
Verna i Velsa) meu drugim anrovima, a nenauna fantastika nema na ta da referira.
Pojednostavljeno reeno, oblici narativnih umetnosti (gde spada i fantastika) su
knjievnost, pozorite, film i strip. Mediji u kojima se narativne umetnosti oblikuju
jesu jezik (pisani, prvenstveno), scena, film i strip. Knjige, televizija, bioskopi,
Internet jesu kanali.
Peta la u prvoj reenici, to se vidi i iz daljeg teksta, tie se prvonapisane rei
samo ne znam da li lae da voli naunu fantastiku, ili lae da ono to voli spada u neki
anr fantastike ili oboje
Neumorno gledam sve epizode pet glavnih serija Star Trek (meu mojim
ukuanima vai ime Star Drek, koje jasno pokazuje stav prema mojoj popkulturnoj
slabosti), Stargejte (tri serije do sada), Galaktika, Andromeda i druge: nema mnogo
dobrih.
Zapravo, ono ega nema jesu sporedne serije franize Zvezdanih staza, a ima bar
jo nekoliko nepomenutih naunofantastinih serija boljih od Andromede, a i od
Zvezdanih staza a ni sama autorka nije uspela da pobroji sve dobre, iako tvrdi da ih
nema mnogo.
Sve su one po definiciji jeftine, sa modeliima koji vise na koncu pred
kamerom, uvek istim enterijerima, i ponekim gipsano-kartonskim udovitem, i, ako
ponestane zapleta, tuom.
Neto moe biti jeftino u ekonomskom (malo kota) ili u vrednosnom (niskog
kvaliteta) smislu, ali ne moe biti jeftino po svom pojmu osim, moda, samog pojma
jeftino. Dakle, u pitanju je ekonomski smisao autorka je u prethodnoj reenici
prihvatila da bar neke serije jesu dobre, a time je logiki onemoguila sebe da u ovoj
ustvrdi kako su sve vrednosno jeftine. Po svoj prilici, sve serije e i u budunosti ostati
jeftine, jer izgradnja pravog Enterprajza (umesto modela) i funkcionalnog vorpa o
stvaranju udovita genetikim inenjeringom da ne govorimo zahteva vie novca
nego to svi producenti na svetu imaju u zbiru. E, da tuu e verovatno izazvati oni
koji su time ostali uskraeni za gomilu Nobelovih nagrada
166
Kvalitet SF je zavisan pre svega od dijaloga i ideja: to je prevashodno retoriki

anr, u kojem se izvebavaju odbrana i napad na opteljudske osobine, prikazane kroz
razliitosti - vanzemaljaca, njihovih obiaja, verovanja i filozofije.
Kvalitet bilo kog dela u narativnim umetnostima pre svega zavisi od prie i od
naina na koji je ispriana (u tom smislu su sva dela u narativnim umetnostima pomalo
retorika). Kvalitet anrovskog dela zavisi i od stepena u kom sadri (ili uspeno
uspostavlja) kodove i kanone anra. Predmete antropolokog prouavanja pre svega
prouava antropologija. Naravno, postoje dela koja su neko antropoloko pitanje
uspeno pretvorila u priu (Izopaene ivotinje Verkora, na primer), ali to nije anrovsko
obeleje naune fantastike to je kontigentna osobina dela, a ne kriterijum za
svrstavanje. Moda nepotrebno, ali uputio bih na Zonu sumraka kao seriju koja svoju
vrednost duguje idejama, i na Fajerflaj u kojoj su to dijalozi.
Veoma vaan deo ovog retorikog bavljenja etikim problemima je
podrazumevajua jednakost Zemljana.
Etikim problemima se bave etiari, a pisci se bave priama, tanije pisci vredni
itanja dobro priaju prie. Ne znam ta bi trolana sintagma na kraju trebalo da
imenuje
Tu su serije Star Trek posebno vane, jer od samoga poetka propovedaju komunizam.
Naravno, ovde se ne misli na najkrvaviju ideologiju u ljudskoj istoriji, nego,
prilino proizvoljno, na utopije made by Mali Perica ala bi to bilo lepo da su kue od
okolade Osobe s takvim stavovima komunisti su zvali korisni idioti. No, nita
od toga nije vezano za Zvezdane staze.
Ne samo da su drutveni problemi, kao to su glad, nejednakost i eksploatacija
iskorenjeni, nema novca (sem u primitivnim kulturama), u politici svemira vladaju
federalizam i nesvrstanost, nego su i i ljudi postali bolji, uivaju u razvijanju svoga
znanja, kulture, talenata.
Novac, naravno, postoji zove se Federation Credit za internu upotrebu, a za
meucivilizacijsku razmenu koristi se Gold Pressed Latinum. Retko se pojavljuje zbog
pojednostavljenja konteksta za priu (kao to u seriji Zvezdana kapija skoro svi
vanzemaljci govore engleski, iako imaju svoj jezik) i zbog postojanja replikatora koji
sintetiu sve to je nekome potrebno pa se potreba za sticanjem razmenom relativno
retko javlja; kao to je Rodenberi isticao: budue drutvo je prikazao utopijski da bi se
dovoljno razlikovalo od savremenosti, upravo da bi izbegao politike teme a ne da bi
ih uvodio. Istorija naune fantastike je puna takvih utilitarno uvedenih infantilnih
premisa, poput onih o malim zelenim vanzemaljcima, o ekonomiji bez novca, ili o
tuinima koji redovno govore engleski.
To je posebno vidljivo u seriji Star Trek - Sledea generacija, u kojoj posada
svemirskoga broda neguje pozorite i koncerte.
Nema nieg posebno vidljivog u injenici da lanovi posade koji su bili meu
najboljima na najprestinijoj akademiji tokom svog viegodinjeg, ili viedecenijskog
167
ivljenja na prestinom svemirskom brodu prireuju predstave. To nije simptom po

kome se moe davati dijagnoza drutva. Uostalom, ak je i Neron negovao pozorite i
koncerte
Amerika komunistika utopija imala je svoj prostor u popularnoj kulturi, gde
je niko nije dirao.
Da se ne ponavljam o uitavanju komunizma: najpoznatiju utopiju u popularnoj
kulturi u Americi napisala je Ajn Rend kapitalistiku utopiju Atlas je slegao ramenima.
Veza sa naukom, posebno tvrdim naukama, kljuno je opredelila SF anr,
poev od il Verna, koji je praktino izmislio anr da bi u njemu opisao sva tehnika
uda koja su logino izlazila iz ostvarenja industrijskog 19. veka, ali nije bilo nikoga da
razmilja o novim upotrebama, i da ih poetizuje: jedino je eleznica uspela da mimo
Verna ue i u prozu i u poeziju.
Veza s naukom nije kljuno opredelila naunu fantastiku, upravo je spoj nauke i
fantastinosti njenih posledica doveo do stvaranja posebnog anra. Razvoj nauke je
obeavao dosezanje zvezda pa su ljudi poeli da mataju ta bi sve mogli da doive u
tom kosmosu...
Linija ozbiljnog, nauno zasnovanog promiljanja drugih svetova se nastavila,
premda je tanka.
Nije lepo meati futuristiku i naunu fantastiku, to je uvredljivo za SF.
Najbolji primer visoke knjievnosti koji se pribliava SF je delo amerike
knjievnice Ursule Le Gvin, koja kao antropolog uvodi teme socijalnih problema,
ekologije, rasizma, feminizma, i poliseksualnosti u svoje cikluse romana i pria o
imaginarnim svetovima, kakav je recimo Zemljamore.
Nejasno je da li Ursulu Legvin (ne Le Gvin) navodi kao primer pisca koji se
pribliava naunoj fantastici (to bi bilo netano), ili kao jednog od pisaca iju vrednost
prepoznaju i oni koji ne vole naunu fantastiku, to jeste tano. Mada, najbolji primer bi
pre bio Filip K. Dik, verovatno najcitiraniji ne-filozof u filozofskoj literaturi tokom
poslednjih decenija prolog veka.
Njen roman Leva ruka tame, sa biem iz svemira koje periodino menja pol, je
jedna od najuzbudljivijih knjiga o kulturnim konvencijama koje danas tako katastrofalno
opredeljuju politiku i ljudska prava.
Ovo poslednje je skoro tano: zbog vladajuih kulturnih konvencija koje
insistiraju na kolektivnim i grupnim identitetima kao nunim za sutinu pojedinca
(nacija, klasa, rasa, rod, konfesija) suspenduju se temeljna ljudska prava na ivot,
slobodu, svojinu i linu potragu za sreom, iako su sva legitimna ljudska prava izvedena
upravo iz njih. Osim pomenute, ne treba zaboraviti ni Herbetovu Dinu (najrazvijenija i
najodrivija nezemaljska ekologija), Lemov Solaris, ili Simakov Grad.
Po osnovnom kljuu za itaoca, da poznaje i priznaje kodove anra, SF anrovi
su zapravo najblii bajci.
Nauna fantastika je anr i ima svoje podanrove (ne anrove). Ko poznaje
kodove i kanone anra zna da je nauna fantastika najblia epskoj fantastici i hororu, a
168
ne bajci. Naravno, uvek postoje primeri koji povezuju bilo koja dva anra: na primer,
Zvezdani ratovi su naunofantastino delo sa strukturnim elementima bajke.
Kad smo kod bajki, one se bitno razlikuju od anrovske knjievnosti upravo po
tome to za njih etika jeste konstitutivni element. Klasine bajke, one iz usmene
knjievnosti, imaju i etiku funkciju da deci, kod koje se sposobnost moralnog
miljenja tek formira, na primerima pokae ta je sutina morala: razlikovanje dobra i
zla. U teorijskoj etici tu funkciju vri Kantov kategoriki imperativ. Nije poenta bajki u
pobedi dobra, niti u sretnom kraju, ve da pokau da je neophodan uslov za prevagu
dobra nad zlom njihovo razlikovanje. U ovom smislu, potpuna suprotnost bajkama su
utopije: u njima se eljeno stanje stvari pretpostavlja kao osnov moralnosti, iako upravo
time suspenduju sam moral. to bi Kant rekao, koriste se instrumentalnim imperativom.
Takve su, na primer, radikalne kolektivistike ideologije koje apsolutizuju odreeno
stanje drutva one su u bukvalnom smislu ideologije zla faizam, komunizam,
rasizam
anrovi, pak, nemaju takav konstitutivan elemenat u sebi. Odlino anrovsko delo
moe biti bilo protiv moralnosti, bilo za. Hajnlanov Graanin galaksije je jo jedan
primer koji svojom priom istie sutinu moralnosti. Asimovljeva Zadubina bi bila
primer naunofantastinog dela koje suspenduje moral svojom totalitarnom vizijom
drutva. Ali, oba romana su anrovsko-estetski odlina.
Ovo ogromno podruje proizvoenja znaenja je davno napustilo male zelene,
premda jo dobar deo SF kulture ekspolatie strah od drugoga.
Horor je povezan sa eksploatacijom straha, a to je ve drugi anr.
No bajka i verovanja su nali nov izraz, naputajui nauku i tehniku.
Niti su bajke naune, niti su napustile nauku, niti su anrovi fantastike svodivi na
naunu fantastiku ili na bajku. Prie koje se priaju u bajkama se razlikuju od pria u
naunoj fantastici, hororu, krimiu, epskoj fantastici Razlike se uoavaju i u formama
pripovedanja, i u morfologijama narativa i u funkcijama. No, ovo nije mesto za
prepriavanje Propa.
Nesumnjivo je najbolji primer takvoga pisanja imaginarni svet D. R. R.
Tolkina, ije delo, zasnovano na skandinavskoj i anglosaksonskoj mitologiji, upozorava
na strahote i opasnost drugog svetskoga rata.
Gospodar prstenova jeste jedan od najboljih romana dvadesetog veka, ali sa
svojom originalnom mitologijom i nema nikakve veze s Drugim svetskim ratom. Sam
Tolkin je vie puta opovrgavao sline pokuaje plitkog uitavanja, kao to znaju oni koji
su itali i predgovor.
Njegov prijatelj i pripadnik iste knjievne grupe u Oksfordu, Inklingovci, koja
je sastajala u istome pubu nekih dvadeset godina, K.S. Luis, otiao je u neku vrstu
hrianstva, premda ga je Tolkin opominjao na opasnost.
Luisove prie, pak, imaju veze s tim ratom Ali, vie s decom i dejom matom.
Njegova fantastina hronika o Narniji je postala dodatno popularna zbog
filmske serije, ali je, u poreenju sa Tolkinovim romanima, naprosto dosadna.
169
Luis je pisao iskljuivo deju fantastiku (Tolkin i epsku), a emotivna zanimljivost

dela (za razliku od kvaliteta) jeste stvar senzibiliteta Kao to je to i izbor omiljenog
anra.
Postoji samo jedna stvar zbog koje Tolkin nije prvi meu mojim omiljenim SF
autorima: u njegovim romanima ima veoma malo, ili uopte nema suneve svetlosti.
Da prestanem da se ponavljam: u daljem tekstu nijedan pomenuti autor ne spada
u SF. Kao ni Tolkin. A to se suneve svetlosti tie, nje ima u velikim koliinama u Dini,
koja jeste SF roman.
Danas su stvari veoma razliite: inteligentnih SF autora ima ogromno, to je
jedan od najbolje preivelih knjievnih anrova.
Ovde se pogreno insinuira da izraz autora ima ogromno spada u maternji nam
jezik, da su pisci naune fantastike ranije uglavnom bili glupi, da epska fantastika
trenutno nije anr s najveim brojem kvalitetnih autora i dela.
Jedan od najboljih je Filip Pulman.
Pie deju fantastiku, kao i Luis
Kao i svi gore pomenuti autori, i on je pre svega akademik, naunik, pa onda i
pisac - bez obzira na ogromnu popularnost.
Ne spada neto u naunu fantastiku zato to je pisac naunik, popularnost nikoga
ne spreava da bude pisac, Sunce se ne okree oko Zemlje. A Pulman nikada nije bio
prvenstveno naunik; bio je nastavnik, a to nije isto.
Njegova serija Njegovi tamni materijali, u kojoj je najpoznatiji roman Zlatni
kompas (pojavio se i kao film) je kritika vizija verovanja - svih verovanja. Pulman je
naime ateista. U Zlatnom kompasu svaka linost ima duu - ivotinju koja se menja sve
do puberteta, a onda se ustali kao spoljni identitet osobe. Pulmanovi romani su puni
pametnih, ljupkih, duhovitih ivotnja, uz neto zlobnih, naravno.
Pulman jeste izuzetan pisac, a Njegova mrana tkanja su vrhunsko delo. Potraiti
u renicima odrednicu animizam.
Dubravka Ugrei, koja je ve na poetku karijere pisala fantastine prie
(ivot je bajka) i knjigu o kunim udovitima za decu, napisala je duhovitu persiflau
fantastine mitoloke literature, Baba Jaga snela jaje, u kojoj bajkovitu priu o starim
enama preostalim iz socijalistike kulture razvija u novom, nemilosrdnom svetu
posttranzicijskog divljatva. Bajka groze, koja bez prestanka izaziva smeh, i sasvim nov
pristup fantastici. Dogodilo se da je Dubravka Ugrei gostovala u Sloveniji skoro
istovremeno sa novim knjievnim uspenikom tre fantastike, Dordom R. R.
Martinom.
Dubravka Ugrei nije anrovski pisac, a Martin ne pie tre.
Na drugoj strani tre fantastike od D. K. Rauling, autorke Poterijade. Oboje
piu sa znanjem iz Vikipedije, ne iz sopstvenog intelektualnog iskustva.
Upravo suprotno oboje su svoje svetove stvorili na osnovu sopstvenog
intelektualnog iskustva, svog znanja i mate.
170
Umesto kritike realnosti, koju prepoznajemo iz imaginarnih svetova, ovo dvoje

najuspenijih (i najprevoenijih) autora tre fantastike opisuju svetove koji su etiki
savreno irelevantni, intelektualno plitki, i grubo senzacionalistiki.
Ba voli da mea dede i abe babe bar slino zvue. Kritika realnosti nije
smislen koncept kritikujete ono to smatrate loim, na primer tekst krcat laima, ali
samo psihotiari kritikuju realnost kao takvu. A i takva kritika nije uslov umetnosti, pa
ni prianja pria. Ali, ak i da prihvatimo njenu budalastu pretpostavku, opaske bi bile
netane. Kod oba autora likovi su stalno suoeni sa sutinom moralnosti, sa problemom
razlikovanja dobra i zla, ispravnog i moralno pogrenog. A to to su popularni, pa bi po
pretpostavci elitizma morali da budu plitki i senzacionalistiki, ne opravdava ex ante
potcenjivanje.
Ona alosna deica koja u iljatim eirima u gluvo doba noi ekaju na novu
knjigu ive u uverenju da je TO jedina knjiga, jer u Poterijadi nema niega to bi
izazivalo na druga itanja. Kupi knjigu, kostim, igru, gledaj film, pojedi jogurt ili
okoladu sa likom: italac je nezanimljiv ako ne moe da kupuje.
Dobro, priznajem ovde je prosto duebrinika glupaa koja smatra da su deca
maloumna ako im se svidi neka knjiga. Nakon itanja prve knjige proela me al za
mlados' od deset leta potpuno bih uivao da sam je itao u tom dobu. Ovako, proitao
sam dva puta ceo serijal i nita nisam kupio
Martin je u Ljubljani doiveo velianstven doek, potvren kupovinom
ogromne koliine njegovih ve prevedenih romana.
Bravo Slovenci!
U njima su glavni psovanje, seks, prolivanje krvi i drugih telesnih tenosti,
ulini jezik, savrena nepovezanost sa istorijom.
Ne, Igra prestola nije domaa serija, niti je u pitanju loa ekranizacija istorijskih
romana. To je vrhunska serija epske fantastike za odrasle uz Legendu o Tragau, jedina
vredna gledanja.
Dvoje najpopularnijih autora od ostalih koje sam navela razlikuje pre svega
potpuna neodgovornost prema znanju: njihovi imaginarni svetovi ne referiraju na istoriju
i kulturu, ne izazivaju poreenja, ne provociraju miljenje.
Izmiljeni svetovi, po definiciji, nemaju apsolutno nikakve obaveze prema naoj
istoriji, kulturi, fizici, nauci, itd. samo prema sopstvenim pravilima. Uzgred,
zanimljivo je to neosnovani prigovor Roulingovoj i Martinu zapravo ima vrstih osnova
kada se uputi Slapakovoj.
Ofucani motivi zmajeva, vetica, udovita zamenjuju kako misao o tehnici i
tvrdoj nauci, tako i o humanistici.
Upravo motivi poput zmajeva, vetica, svemirskih brodova i vampira spadaju u
konstitutivne elemente odreenog anra, a promiljanje konstituie teoriju i filozofiju.
Tako proseni skinhed, bez trunke znanja o Srednjem veku ak i u svojoj zemlji,
moe da beskonano uiva u uzorima groze i vulgarnosti, i da dobije sve mogune
obrasce netolerancije i jezika mrnje: ne mora da ita, stvar je ve na TV i na filmu,
171
moe da svoj stav samo minimalno aktualizuje pomou tekueg politikog i medijskog
diskurza, i eto ga u imaginarnom svetu u kojem je dozvoljeno posegati u realnost na isti
nain. Iza ugla je rat.
ak je i stereotipni proseni skinhed inteligentniji i manje psihotian od idealnog
subjekta recepcije po Slapakovoj: ne mea anrovsku fantastiku s istorijom, ne stvara
svoje
stavove
pasivnim
preuzimanjem
trenutne
ponude,
razlikuje
pamfletizam/angaovanost od knjievnosti i ne skae na scenu da bi Cezara odbranio od
zaverenika. P. S. astim pivom osobu koja iznae smisleno tumaenje za: i eto ga u
imaginarnom svetu u kojem je dozvoljeno posegati u realnost na isti nain.
Na razgovoru sa Dubravkom Ugrei i Nenadom Velikoviem, jo jednim
piscem koji voli da povezuje fantastiku i humor da bi opisao nepodnoljiv svet u kojem
ivi, bilo je nekih pedesetak ljudi. Knjige dva autora su uglavnom kupili i proitali.
Nemam nita protiv odnosa snaga - stotine na Martinu, odabrano dutvo kod Dubravke
i Nenada.
Ovo dvoje pisaca ne spadaju u tekst o anrovskoj fantastici, ali vredi podsetiti da
ni oni ne meaju knjievnost sa pretencioznim pokuajima menjanja sveta u stilu svi
ste vi glupi, sad u ja da vam kaem ta treba da bude, kako da mislite i ta da elite i
volite.
U SF i uopte fantastinom sazveu su neke planete manje naseljene i
udobnije.
A neke nastanjuju samo duhovi, dok druge nemaju ni to
Ono to ne mogu da ne primetim, jeste opasna proizvodnja stereotipa koja, u
velikoj izloenosti trashu, moe da ima posledice u drutvenim odnosima. Jeste, nekada
davno je Karl Maj bio proglaen opasnim za omladinu, i branio ga je samo Ernst Bloh,
filozof koji se ozbiljno bavio sreom obinog oveka. No deca toga doba nisu bila
izloena niemu drugome sem koli, i to je, kako je tvrdio i Bloh, sasvim dovoljno:
ostatak slobodnog vremena sa Majom nije mogao koditi.
Ponavljanjem, lai nee postati istine, ma ta PR-uitelji Slapakove tvrdili
Utopije su danas mnogo, mnogo ambicioznije i pokvarenije.
A tek jueranje utopije faizma, komunizma, rasizma
Hm, moda moj naslov ipak nije potpuno istinit: po broju jeste laovina, ali po
sadraju svojih plemenitih lai (kako to nazva jedan od najpoznatijih totalitarista) ona
je intelektualni zloinac.
SVEMIR I MUZIKA
Delo Holsta motivisano je teorijom o brojevima ( sve je broj) kod Pitagorejaca i u
vezi toga pojavio se termin "glazba sfera" Pitagorejci Glazba je prisutna u svim
vremenskim kruenjima (godinja doba, bioloki krug, ritam prirode). Zajedno sa
zakonom proporcije ona je zvuk harmonije stvorenog bitka svemira, harmonije koju je
ve grki filozof Platon nazvao jedno vidljivo ivo bie koje u sebi sadri sva iva bia
istog prirodnog reda. Pred kraj 6. stoljea prije nove ere dolo je do epohalnih novina u
razmiljanju o glazbi. Uveo ih je Pitagora sa Samosa. On nije ostavio glazbenih rasprava,
172
ali podatke o njegovoj glazbenoj djelatnosti saznajemo iz djela njegovih pristaa i

uenika. On je postavio matematike osnove ne samo glazbe ve i itavog svemira.
Smatrao je kako u cijelom svemiru vlada red brojeva po kojemu se sve kree i koji
najvjernije izraavaju sutinu stvari i bia, osobito grupa 1, 2, 3, 4 tzv. tetraktis. Brojevi
su prema Pitagorinom shvaanju stalni i nepromjenjivi,a njihov sklad skriva svijet
zvukova i harmonije.
Utjicaj brojeva Pitagora vidi i u ljudskim osobinama, te otuda potjee mistika i
simbolika brojeva Oktava: 1/2 Kvinta: 2/3 Kvarta: 3/4 Tonski sustav kod Pitagore
zasnovan je na nizu istih kvinti. On i njegovi sljedbenici su prouavajui liru, drevni
grki instrument, otkrili kako su glazbeni intervali proporcionalni duini ice i ne ovise
o njenoj apsolutnoj duini.
Postave li se jedna do druge dvije ice jednake duine i debljine i jedna od njih
podijeli na dva jednaka dijela, ona e biti tono oktavu via nego dua ica. Nalaze li se
dvije jednako zategnute ice u odnosu 3:4 onda je interval tonova izmeu jedne i druge
kvarta. Kvinta se dobije ako je odnos ica jednak 2:3. Pitagorejci su zakljuili kako
sutina kvarte, kvinte i oktave nije ica nego broj i jedino su te intervale smatrali
konsonantnima, odnosno onima koji zvue stabilno, prijatno i ostavljaju utisak
harmoninosti, sklada i reda. Sekstu (16: 17) i tercu ( 81: 64) smatrali su disonantnima,
odnosno neprijatnima i neoekivanima. 1/2 1/2 1/2 1/3 2/3 2/3 1/4 3/4 3/4 Ova pravila
mnogi su primjenjivali i na boje. Najpoznatiji sustav ponudio je Arthur Schopenhauer,
njemaki filozof iz Gdanjska. On je povezao ovim razlomcima poznate toplo-hladbe
parove prema optikoj ravnotei. Tako je zelenu i crvenu uravnoteio u koliinama polapola: 1/2:1/2. Naranastu i plavu je postavio u odnos 1/3:2/3, a utu i ljubiastu u odnos
1/4:3/4. Na taj nain, dva razlomka svakog para uvijek daju jedno cijelo. J. Kepler:
Harmonija planeta, 1590. Primjenjujui svoja saznanja Pitagorejci su doli do zakljuka
kako su zvuci u direktnoj proporciji sa udaljenostima nebeskih tijela. Solarni se sistem
prema njihovom shvaanju sastoji od 10 planeta koji se kreu u krugovima oko centralne
vatre. Mislili su kako svaki od tih planeta proizvodi svoj ton ovisno o udaljenosti od
mirnog centra u kojem je smjetena Zemlja.
To je ono to nazivamo Musica Mundiana ili glazba sfera. Blie sfere stvaraju
dublje tonove, a dalje i bre sfere stvaraju vie. Zvuk koji nastaje na taj nain toliko je
rijedak da ga nae obine ui ne uju. Sveti Augustin je smatrao kako ljudi tu glazbu
uju kada se nalaze na samrti i da im se tada otkrivaju najvia znanja kozmosa. Jo u 16.
st. Johann Kepler je traio nain da prikae Pitagorin sustav harmonije sfera pomou
pravilnih geometrijskih tijela i tako pronae rukopis Boga, geometra. Nadao se kako e
pomou njega izraunati putanje planeta; na taj nain nije mu uspjelo, ali je uz pomo
Tycho Brahea doao do golemih astronomskih otkria, koje poznajemo kao tri
Keplerova zakona. Rafael: Atenska kola, 1510. Ideju kako e isti razlomci biti ugodni
uhu isto toliko koliko i oku zastupali su i Platon, Plotin, sv. Augustin te mnogi drugi.
Najdirektnije ju je izrekao renesansni arhitekt L. B. Alberti: "Uvjeren sam da je Pitagora
173
rekao istinu. Priroda se ponaa postojano... Zakljuujem da su isti brojevi iji zvukovi
dobro utjeu na nae ui oni koji zadovoljavaju i nae oi i nae umove.''
Ove proporcionalne odnose mogue je vidjeti ispisane na tablici koje dri sjedei
lik na poznatoj Rafaelovoj slici "Atenska kola". Niz brojeva 6-8-9-12 ine Pitagorinu
univerzalnu proporciju; linije povezuju 6 i 12 u odnos 1/2 (pola-pola), 6-9 i 8-12 u odnos
2/3, 6-8 i 9-12 u odnos 3/4, izmeu 8 i 9 je jedno cijelo. Ispod je ispisan/iscrtan sveti
tetraktis.
Metafizika osnova harmonije i muzike
Oktave u svetlosti, zvuku i vremenu
Numerologija, kosmiko znaenje brojeva
Jedinstvo, dualitet, trojstvo i drugi sakralni brojevi
Razdvojenost materije i duha
ovekovo mesto u Univerzumu i sledei korak napred
Teorija harmonije kroz boje, muziku, astrologiju i ivot
Ciklusi, oktave i njihov odraz u stvarnosti
Postoji osobena veza izmeu harmoninih i neharmoninih sadraja u muzici i
brojevima.Ista veza se pojavljuje u muzici, cojama I drugim fizikim pojmovima.Izgleda
kao da Stvaralac kreira obrasce unutar obrazaca i objanjava pojmove kroz
brojeve.Mnogi obrasci koji se pojavljuju u jednoj oblasti pojavljuju se i u
drugoj.Uoavamo ovu injenicu i kroz ljudski ivot.I vreme i muzika imaju nie i vie
oktave. Oktave vremena ine dan, godinu i ivotno doba.Npr. doba dana I godinja doba
mogu se porediti sa stadijumima postojanja ivog bia.
VREMENSKE OKTAVE ZA DAN, GODINU I IVOTNI CIKLUS
JUTRO PODNE POPODNE VEE
PROLEE LETO JESEN ZIMA
MLADOST ZRELOST SREDNJE DOBA STAROST
Nie i vie vremenske oktave
Tako vidimo da se ivotni ciklus ponavlja u malom tokom godine, a ak i tokom
jednog dana. Neobino, astroloke tehnike predvianja koriste ba ovu koncepciju u
suprotnom pravcu.Astroloki dnevni dogaaji prate uticaj roenja na osobu u
odgovarajuoj godini.Astrolog izuava povrezne poloaje planeta u solarnom sistemu u
vezi sa zemljom za dane koji prate roenje.Pravilo je : jedna godina za svaki dan.Npr.
dobri i loi aspekti (tj.stepeni izmeu planeta) pojavljuju se X-tog dana nakon roenja,
a pojavie se i u X- toj godini ivota.Tako ako je 33. dana nakon roenja bio Mars 180
Saturn , bie isti lo aspekt i u 33.godini. Tako uoavamo efekat odraza u vioj
vremenskoj oktavi dogaaja koji se pojavljuje u nioj vremenskoj oktavi.Ovo pravilo su
astrolozi prtatili vekovima, i pravili zadivljujue prognoze zanovane na njegovom
korienju.Naalost, jo nisu poznata sva kretanja u astrologiji, tako da je astrologija kao
nauka u dananje vreme na neki nain ograniena.
174
Oktave u svetlosti i zvuku

Oktave se pojavljuju na mnogim mestima:vremenu, muzikim vibracijama zvuka
i u elektromagnetskom spektru ( infracrveni zraci, vidljiva svetlost, ultravioletni zraci,
itd).U muzici udvajanjem zvunih frekvencija dobijaju se oktave. U fizikom smislu
oktava je ton iji je broj treptaja u sekundi jeste dvaput vei od broja treptaja onoga tona
iji je on oktava. Frekvencija najvie note u oktavi je dvostruka frekvencija najnie note
u oktavi.U oktavi prolazimo kroz sedam muzikih nota C, D, E, F, G, A, B i ponovo C
jedna oktava vie.Postoji upadljiva slinost izmeu muzikih oktava i oktava
elektromagnetnog spektra koji je vidljiva svetlost. Kao to u muzici postiji 7 nota
uobiajeno kaemo da imai 7 razliitih boja u duginom spektru.
7 nota u oktavama svetla i muzike
crvena C
narandasta D
uta E
zelena F
plava G
indigo A
ljubiasta B
Istaknuti poloaj brojeva 7 i 12 u muzici i vremenu
Postoji 7 celih nota i 12 polustepena u oktavi.Ovi brojevi imaju istaknuto mesto I
u podeli vremena: 12 asova dana i noi, 7 dana u nedelji , 12 meseci u godini.
Podela oktave sa dva- Disharmonija
Kada podelimo oktave u muzici i boji na intervale uoavamo sledei interesantan
fenomen.Ako razmatramo oktave kao krugove nalazimo da su take suprotnih strana
kruga neharmonine.Tako posmatranjem standardnog kruga sa bojama, ukoliko
uzmemo dve boje koje stoje nasuprot jedna drugoj, videemo da se sudaraju. Npr.
plava i narandasta, ljubiasta i uta.
Poluoktave, broj 6 i disonanca ( nesklad)
Nesklad poluoktave pojavljuje se kako u bojama, tako i u zvucima. Ako uzmemo
notu C i povisimo je za u oktavi, dolazimo do note F#. Ako odsviramo zajedno note
C i F#, uoiemo da je kombinacija nebrijatnai disharmonina.udno, ako odemo jo
jedan korak dalje i odsviramo note C i G uoiemo da je veoma prijatan i harmonian.
Tako nalazimo da je interval 6 ( tano jedna polovina oktave) jasno
disharmonian. U metafizici broj 6 obino predstavlja zlo ( avo-666), dok su pozitivne
tj.
Dobre stvari obino izraene kroz broj 7 ( sedam Arhangela, sedam rimskih
careva, sedam sestara Plejade)
1-Jedinstvo i harmonija, 2 Opozicija i nesklad
Uzimanjem suprotnih strana u oktavi ili krugu boja je istovremeno i podela oktave
sa 2.Kao to vidimo, podela muike oktave ili oktave boja dovodi do neskladnih
175
kombinacija.Broj 2 ima znaenje nesaglasja i sukoba.Broj 1 je po sebi perfektan, ceo , u

miru i samodovoljan.Ali, broj 2 sadrava polaritet, opoziciju, konflikt i tenziju.
Na poetku je bio samo 1, neizraena kreacija, ekajui kao kosmiko jaje na
vreme stvaranja.Kada je stvaranje poelo, Jedan se podelio na Dva materiju i duh. I
zaista, materija i duh su dve strane iste stvari. Kao led i tena voda, kao to fizika i
relativitet pokazuju.Materija je inercija, teina, potencijal i tama. Materija mora biti
nadahnuta Duhom koji je energija, kretanje, svetlost i potencija.
Pokazatelji principa dualiteta:
Muko ensko
Pozitivno Negativno
Duh Materija(Mater)
Otac Majka
Seme Jaje
Svetlost Zamraenje
176
TRANSHUMANIZAM I/ILI DUHOVNA POBEDA NAD ENTROPIJOM: Mia

Vasi
Mensch Maschine, Halb Wesen und halb Ding
Mensch Maschine, Halb Wesen und halb berding
(ovek maina, polu bie i polu stvar
ovek maina, polu bie i polu nadbie)
(Kraftwerk, Die Mensch Maschine)
Tehnoloka poezija Kraftwerk-a, najznaajnije planetarne muzikokonceptualne umetnike grupe druge polovine XX veka, profetski inaugurie spoj
oveka i maine kao ideal futuristike utopije, te predstavlja himnu raajueg
transhumanizma.
Transhumanizam odraava milenijumski san oveanstva o eternalnoj
vitalnosti i fizikoj besmrtnosti. Celularni informatiki softver, neumitno uslovljen
zakonom veno rastue entropije univerzuma, odbrojava, poput tempirane bombe,
temporalnost rastakanja habitualne forme sloenih ivih organizama. Uasnuti
neumitniu disinkarnacije i raspada materijalne forme koja ini jedan kraj psihokorpralnog kontinuuma bia, podvinici ljudskog duha kroz razne epohe sanjaju o
vetakom kreiranju humanoida i/ili spoju oveka i stroja od kabalistikostarozavetnog golema, preko alhemiarskog homunkulusa, romantiarskog
Frankensteina, pa sve do robota, i njegovog naslednika kiborga. Kiborg, krajnji ideal
transhumanizma predstavlja mehanicistikog oveka-mainu, transhumanoida,
natoveka tehnolokog doba, koji e ne samo hardverski ve i softverski nadvladati
oveka kakvog znamo danas, i u utopijskoj projekciji take tehnolokog singulariteta,
dosei slobodu od ljudske kontrole i samovoljno preuzeti vostvo nad planetom, kao
produkt evolucije artificijelno indukovane scijentistiki izazvanom simbiozom oveka
i maine.
Kierkegaardovski die Angst, nepojmljivi uas koji ljudska bia oseaju pred
neumitnom dezintegracijom sopstvene telesne forme pokuava se prevazii
transformacijom materije, nadogradnjom ljudske maine mehanikim elementima.
Pogled iz drugog ugla ukazuje na oiglednost duhovnih zakona, koji, preko dejstva
nematerijalnog informatikog polja stoje i iza kreacije i iza determinisane dezintegracije
forme. Talasna genetika, recentni eksperimentalni pravac u medicini i cyber-biofizici,
dodiruje granine slojeve svetova materije i informacije, te ukazuje na alternativnu,
i spasonosnu stazu kojom nauka treba da krene u avanturu nadvladavanja entropije:
stazu implementiranja prirodnih, nematerijalnih zakona na transformaciju
materije iznutra, u pravcu vitalnosti ivih organizama bez promene njihove esencije;
i. uz to, ouvanje izvornog ljudskog uma i bia u borbi protiv stihije.
177
Transhumanizam je nad-nacionalni Weltanschauung koji reenje problema

vremenski limitirane ljudske egzistencije vidi u hibridu oveka i maine, upotrebom
visoke tehnologije, te aproksimacijom ljudskog intelektualnog kapaciteta ultrabrzim
mikroprocesorima raunara, sa tendencijom nadilaenja humanog potencijala.
Korporalne funkcije ljudskog organizma bi se ukrtale sa kontrolisanim entitetima
nanotehnolokih produkata, koji bi obezbedili poeljnu fiziologiju elija. Vremenom,
maine bi, u humano-tehnolokom hibridu, kiborgu, trebalo da, razvojem sopstvene
artificijelne inteligencije i vrlinom tehnoloke auto-evolucije, nadvladaju humanu
komponentu hibrida, i, u taki tehnolokog singulariteta, preuzmu dominaciju i
vladavinu nad ljudskom rasom koja vie ni bi ni postojala kao takva raajui vie
bie nazvano transhuman, ili tehnoloki natovek, ostavljajui ljudsku rasu u
laganom izumiranju zajedno sa drugim bioformama koje su ostale van evolutivnog
glavnog toka. Signifikantna razlika je u tome to bi ovo bila, po prvi put u istoriji,
ljudski usmerena i programirana evolucija, sa ciljem samounitenja ljudske rase i
raanjem transhumanih supremativnih nad-ljudi koji bi vladali planetom u pravcu
nepoznatom ljudskom razumu. Tada bi kvantilioni terabajta elektronskih mozgova,
ukrteni sa artificijelnim celularnim strukturama nanotehnolokih elemenata, prkosei
entropiji vremenske samoeliminacije ivih elija, kreirali svet posve drukiji od naeg,
baziran na hiperevoluiranim matematikim zakonima filtriranim kroz feed-back
beskrajnih petlji algoritama elektronskih mozgova supremativnim nad ljudskim, odvie
ljudskim komponentama vieg bia nadolazeeg transhumana.
Iako ideja transhumanizma esencijalno predstavlja recentni izraz milenijumskih
tenji alhemiara, ezoterista i spritualnih pregalaca (o kojima e biti rei docnije), u
ovom delu teksta zadraemo se na novijim ishoditima ove ideje, kao i na takama
susretanja pretea, pristalica i pobornika koncepta, te razvojem i moguim
implikacijama teorije i prakse transhumanistikog pogleda na svet.
Izraz transhuman je izvorno prvi put upotrebio znameniti francuski hrianskoezoterijski filozof, naunik i jezuit Pierre Teilhard de Chardin. Meutim, Chardin,
ovek izraene spiritualnosti, ne odvaja potrebu za materijalnim napretkom od
imanentne tenje oveka za transcendentnim, i veito izvorno humanim. On izraz
transhumanizam, posve opozitno transhumanistima, koristi u smislu duhovnog rasta
oveanstva, sa propratnim materijalnim napretkom koji je posledica duhovnog
napretka. U znamenitoj knjizi Budunost oveanstva iz 1949., on ui:
Sloboda: to jest, prilika koja se prua svakom oveku (uklanjanjem prepreka i
postavljanjem odgovarajuih sredstava njemu na raspolaganje) da se transhumanizuje
razvijanjem svojih potencijala do najvee mere.
Jednakost : prilika za svakog oveka da uestvuje, prema svojim sposobnostima i
moima, u zajednikom nastojanju da se promovie, svako na razliit nain, budunost
pojedinca i vrsta. Zaista, zar nije ova potreba i legitiman zahtev za participacijom u
poslovima koji se tiu oveanstva (potreba koju osea svaki ovek da koegzistencijalno
178
ivi sa ljudskom vrstom) koja, dublja od svih elja za materijalnim napretkom, danas
uzburkava one klase i rase koje su do sada bile ostavljene izvan igre?
Bratstvo: kao izmeu oveka i oveka, u smislu organske interrelacije bazirane
ne samo na naoj manje ili vie sluajnoj koegzistenciji na povrini zemlje, ili ak na
zajednikom poreklu, ve na injenici da predstavljamo, svi zajedno, liniju fronta,
greben na evolutivnom talasu jo uvek pod kompletnim potopom.
Recentna ishodita transhumanizma su raznolika: ideju tehnoloke besmrtnosti
Nikolaja Fjodorova, ruskog filozofa hriansko-kosmike orijentacije susree
Nietzsche-ova koncepcija bermensch-a; John Burdon Sanderson Haldane,
britanski genetiar i darvinist u delu Dedalus: nauka i budunost (1923) promovie
isprva anatemisanu ideju scijentistikog unapreenja biforme. Njegov prijatelj iz ranih
dana, Julian Huxley, biolog i brat znamenitog pisca Aldous Huxley-a inaugurie
re transhumanizam, 1957., u smislu nadrastanja izvorne ljudske prirode; John
Desmond Bernal, britanski molekularni biolog i utemeljitelj rendgenske
kristalografije reciklira ideju Fjodorova o naseljavanju kosmosa, pobornik je upotrebe
implanta i unapreenja ljudske inteligencije; Marvin Lee Minsky, ameriki naunik
iz olasti raunara i vetake inteligencije priziva hibrid ljudske i vetake inteligencije
tokom 1960-ih godina, te promovie mreu vetakih neurona.
Max More, britanski filozof, preuzima transhumanizam kao ideoloku potku
svoje filozofije usmerene ka optimistikim vizijama budunosti. On u californiji, SAD,
tokom 1990., osniva Inteligenciju, proto-transhumanistiki pokret, koji polako
priprema internacionalnu ekspanziju ka prepoznatom i prepoznatljivom
transhumanizmu kao globalnoj viziji izraenoj kroz potonju formalnu organizaciju.
Novi milenijum, sa eksplozijom novih tehnologija, od iroke upotrebe mobilnih telefona,
do sada ve neizbenog interneta, dovodi do posledinog eksponencijalnog rasta
pokreta.
U meuvremenu, ne tee sve tako glatko. Mnogi mislioci tradicijske religiozne
provijencije kritikuju transhumanizam kao olienje hubrisa, solipsistike volje koja
alijenira oveka i vodi u propast. Ukljuuje se ak i Vatikan, sa zvaninom objavom iz
2002., pod nazivom Priest i upravljanje: ljudske osobe kreirane po slici boga, u kojoj
se tvrdi da je Menjanje genetskog identiteta oveka kao ljudske osobe kroz proizvodnju
infrahumanih bia radikalno nemoralno. Francis Fukuyama, znameniti ameriki
post-hegelijanski filozof, poznat po delu Kraj istorije, ukazuje na fatalnost implikacija
transhumanizma po budunost sveta, dok pobornici ideje uzvraaju sa argumentima
hrabrosti, idealizma i imaginacije u slubi progresa i ostvarenja vekovnih ideala ljudske
rase.
Tokom 1972, Robert Chester Wilson Ettinger , ameriki akademik i osniva
krionike (tehnike zamrzavanja tela radi nadvladavanja fizike smrti i dosezanja veite
mladosti u budunosti, nakon odmtrzavanja i tretiranja potonjom visokom tehnologijom)
i Drutva Imortalista , razvija pragmatino irenje transhumanistikog pokreta i
pogleda na svet u delu Natovek u oveku.
179
Futurizam i automatizacija oveka kao taka gledita naveli su jednog od prvih

profesora futurologije , Fereidoun M. Esfandiary-ja, amerikanca poreklom iz iranske
visoke klase, da promeni lino ime u broj, FM-2030 , verujui da e 2030.-te godine
doiveti 100-ti roendan, u purifikovanom futuristikom svetu osloboenog bilo kakvih
predmodernih recidiva koji ukljuuju ime ili nacionalnost. Na njujorkom univerzitetu
Nova kola, 60-ih godina XX veka, on preispituje humanost kao takvu, te pledira ka
raanju nove rase ljudi postumanog tipa (a to su ljudi fascinirani novim
tehnologijama), sa tendencijom evoluiranja ljudskog bia u natoveka (transhuman).
On priziva novu avangardu ljudske rase, nazivajui ih upwingerima da kreiraju novi
svet, utopiju nove tehnofilne rase, stazom ispunjenom optimizmom koje priziva novo
zlatno doba nastupajueg oveka-maine. FM-2030 je objavio Upwingerski
Manifesto (1973.), u kome opisuje vizije upwingerskih promotera trijumfa futurizma:
elimo da irimo novi trijumfalni duh optimizam slobodan od krivice, oseaja
srama, slobodan od samoporicanja. elimo da irimo svest da smo osvit predivnog
novog doba. Postoji nova nada u svetu.
MI, Upwingeri, ne pripadamo nijednoj politikoj partiji ne kandidujemo se za
kabinete, ne traimo mo. Mi smo dugoroni pokret sa dve principijelne funkcije:
Prvo. Mi smo katalizatori. Mi elimo da informiemo, stimuliemo, kreiramo
polet.
Drugo. Mi smo aktivisti. elimo da pokrenemo projekte za dosezanje naih ciljeva.
Mi, Upwingeri se niemu ne pokoravamo. Ne smatramo ljudske probleme
nereivim niti ciljeve nedostinim. Po prvi put u istoriji imamo mo, sredstva,
genijalnost da reimo SVE nae vekovima stare probleme. Da ostvarimo SVE nae
najsmelije vizije.
Treba nam nova lista prioriteta, inteligentno planiranje, posveenje, vizija. Na taj
nain, moemo ostvariti sve.
OPTIMIZAM IZOBILJE UNIVERZALIZAM BESMRTNOST.
Formalizacija transhumanizma poinje 1980-ih godina na Kalifornijskom
univerzitetu , gde FM-2030 inaugurie doktrinu treeg puta puta futurizma.
Natasha Vita-More , ameriki dizajner i profesor, pie Izjavu transhumanistike
umetnosti i organizuje TV program Update-ovanje trans-stolea koju redovno prati i
do sto hiljada gledalaca. 1986., Kim Eric Drexler, ameriki inenjer molekularne
nanotehnologije, uvodi koncept baziran na nanotehnologiji i molekularnim asemblerima
(nanoasemblerima). On iste godine osniva Institut za predvianje sa ciljem
promovisanja nanotehnologije u budunosti.
Formalizacija pokreta ekspandira naredne decenije, te se transhumanizam,
potprano idejno uvoen pre svega od strane naunika, kree ka formiranju zvanine
ideoloke matrice. Re pripada teoretiarima , i tako, 1998., filozofi Nick Bostrom i
David Pearce inauguriu
Svetsku transhumanistiku organizaciju (World
Transhumanist Association WTA), kao zvaninu nevladinu trans-nacionalnu
organizaciju globalnog dejstva. Cilj je uvoenje supremacije transhumanistike doktrine
180
u oblastima zvanine planetarne nauke, etike i politike. Ova organizacija nailazi na

plodno tlo transformisanog sveta u kome ivimo, proetog planetarnom kulturom,
virtuelnom globalnom zajednicom, baziranom na unifikujuim visokim cybertehnologijama u nastupajuem novom milenijumu. Ona deklamuje Transhumanistiku
deklaraciju, 2002., iste godine kada Vatikan podie glas protiv novih tendencija
kreiranja nad-rase kiborga. Nove tendencije ljudskog profetizma, iako antagonizirane
monim tradicijskim kontra-diskursima, konano i formalno postaju ono, o emu su
decenijama sanjale deo mainstream scene suprotstavljenih zvaninih planetarnih
ideolokih sistema.
Transhumanistika deklaracija uvodi formalnu definiciju transhumanizma i
pledira na preuzimanje legitimnog prava na proaktivnu transformaciju ljudske rase i
sveta scijentistikim sredstvima:
(1) Intelektualni i kulturni pokret koji afirmie mogunost i
poeljnost fundamentalnog unapreenja ljudskih uslova preko primenjenog razuma,
naroito razvojem i injenjem iroko dostupnim tehnologija za eliminisanje starenja i
za umareenje u velikoj meri ljudskih intelektualnih, fizikih i psiholokih kapaciteta.
(2) Studija o posledicama, obeanjima, i potencijalnim opasnostima od tehnologija koje
e nam omoguiti da prevaziemo fundamentalne ljudske limite, i srodnih studija o
etnikim pitanjima ukljuenih u razvoj i upotrebu ovakvih tehnologija. () (4)
Transhumanisti zastupaju moralno pravo za one, koji toliko ele da upotrebe tehnologiju
s ciljem da proire svoje mentalne i fizike (ukljuujui reproduktivne) kapacitete i da
unaprede kontrolu nad sopstvenim ivotima. Mi traimo lini rast iznad naih trenutnih
biolokih ogranienja.
Aktivizam kontinualno prerasta u pragmatinu sferu institucionalizacije, te koristi
blagodati marketinkih znanja ne bi li pokret prerastao u masovnu i nezaobilaznu snagu
u polju globalne politike i nauke. Tako, 2008., nakon serioznog istraivanja
intelektualno-politikog tritau svrhu delovanja na ciljne grupe te implementacije
zakona velikih brojeva, WTA menja ime u Humanity+, stvarajui user-friendly
sliku u javnosti i sprovodei PR akcije planetarnog citizenship-a, proaktivno se
suprotstavljajui moralistiko-tradicijsko-religioznim oponentima. Novoimenovana
organizacija periodino izdaje h+ Magazine koji privlai iru populaciju, te se moe
rei da transhumanizam danas predstavlja znaajnog zvaninog igraa u svetskoj areni
aktivnih suprotstavljenih ideolokih obrazaca i njihovih promotera. U meuvremenu,
transhumanisti ulaze i u oficijelne sfere politike, formalno i transparentno delujui kroz
politike partije i parlamente pojedinih zemalja.
Raymond Ray Kurzweil, ikona transhumanizma,
najprominentniji
aktivista, promoter, kreativni vizionar sa pragmatinim dostignuima, predstavlja
paradigmatinu linost kojom emo se podrobnije baviti na stranicama koje slede.
Ray Kurzweil je roen 1948, a igrom sinhroniciteta, iste godine George Orwell
objavljuje tehnoloku antiutopiju, roman 1984. Kurzweil je renesansna linost
informatikog doba i njegovo obimno delo pokriva raznolike sfere. On je pisac,
181
pronalaza, promoter futurizma, direktor inenjeringa za avangardne projekte kao to su

mainsko uenje ili procesing jezika u Google-u
Ray je lino motivisan za promociju i pragmatino postvarenje transhumanizma
i njegovih produkata. Bio je emotivno devastiran smru svog oca Fredric Kurzweil-a,
kompozitora klasine muzike i oveka ispunjenog plemenitou. Ray se nije mogao
pomiriti sa fatalnim gubitkom, i ceo ivot je posvetio fjodorovljevskom pokuaju
vaskrsavanja sopstvenog oca. Njegova vizija je usmerena na kloniranje Frederic-a
Kurzweila, preko DNK, koja je ekshumirana iz oevog groba.
U tom traganju za reinkarniranjem ljudi tehnolokim sredstvima, Kurzweil se
posvetio istraivanju high-end tehnolokih mogunosti za unapreenje humanosti,
paralelno promoviui transhumanistiko-futuristike vizije u svojim knjigama.
Kurzweil postaje globalno poznat 1984., po istoimenom muzikom instrumentu
sa sampling mogunostima, koji su najpre prihvatili entuzijasti poput amerike
konceptualne umetnice Laurie Anderson, a potom ulazi u masovnu upotrebu, radikalno
i revolucionarno menjajui kompletnu muziku scenu u pravcu digitalnog zvuka,
produkcije i asemblaa samplovanih klastera koji tretiraju irok kontinuum realnih
zvukova od grmljavine do simfonijskog orkestra.
Pokrenut humanim ciljevima, Ray se bavi oblastima povezanim sa
hendikepiranim ljudima, sa ciljem da im omogui normalno funkcionisanje uz pomo
tehnolokih sredstava. Ukljuen je u projekte i postignua poput: tehnologije
prepoznavanja govora, sinteze govora tekst tekst, omni-font prepoznavanja optikih
karaktera (OCR), kao i CCD ravnog skenera, revolucionarne itajue maine sa opcijom
tampanje-govor (za slepe), inicijalne komercijalne prepoznavae govora sa
funkcionalnim renikom
Kurzweil je ovek plemenitih pobuda iniciran i voen neprihvatanjem smrti kao
takve. Njegove ideje nisu plod sterilnih ideolokih konstrukata ili fasciniranosti novim
tehnologijama. Iskren je u elji da pomogne oveanstvu, to dokazuje pragmatinost
njegovih postvarenih vizija iz oblasti regeneracije devastiranih ljuskih ula hibridom
uma, maine i softvera.
Kurzweilova znamenita knjiga Doba spiritualnih maina je istovremeno
predmet masovne konzumacije (bestseler na internetu) ali i najaktuelniji, najvaniji
izazov za ozbiljna filozofsko etika-pitanja koja se tiu opstanka oveanstva, onakvim
kakvim ga znamo danas. U transhumanistikoj bibliji Doba spiritualnih
maina, Kurzweil opisuje svoje predvianje sveta kojim dominiraju transhumani, u
2099. godini:
Ljudsko miljenje se integrie sa svetom inteligencije maina koji je inicijalno
stvorila ljudska vrsta.. Inenjering ljudskog mozga u obrnutom smeru izgleda da je
kompletiran. Stotine specijalizovanih regiona je u potpunosti skenirano, analizirano i
shvaeno. Maine se baziraju na ovim ljudskim modelima, koji su unapreeni i
proireni, uporedo sa mnogo novih masivnih paralelnih algoritama. Ova unapreenja,
182
kombinovana sa enormnim napretkom u brzini i kapacitetu elektronskih/*fotonskih

kola, obezbeuju supstancijalne prednosti inteligenciji baziranoj na mainama.
Inteligencije bazirane na mainama u potpunosti su izvedene iz ovih proirenih
modela ljudske inteligencije za sebe tvrde da su ljudske, iako njihovi mozgovi nisu
bazirani na elijskim procesima na bazi ugljenika, ve pre na elektronskim i fotonskim
ekvivalentima. Veina ovih inteligencija nije vezana za specifine raunarskoprocesne jedinice [CPU - prim. M.V.] (to jest, komada hardvera). Broj ljudi baziranih
na softveru daleko prevazilazi one ljude, koji jo uvek u svojim mozgovima vre
prirodnu obradu podataka baziranu na neuronskim elijama. Inteligencija bazirana na
softveru moe, po svojoj volji, da manifestuje tela: jedno ili vie virtuelnih tela na
razliitim nivoima virtuelne realnosti kao i fizika tela kreirana nanotehnolokim
inenjeringom
upotrebom instantno
rekonfigurabilnog
mnotva
nanobota [nanotehnolokih robota - prim. M.V.]
ak i meu ovim ljudskim inteligencijama koje jo uvek koriste neurone bazirane
na ugljeniku je sveprisutna upotreba tehnologije neuralnih implanta, koja opbezbeuje
enormno poveanje ljudskih perceptivnih i kognitivnih moi. Ljudi koji ne koriste takve
implante, nisu u mogunosti da znaajno uestvuju u razgovoru sa onim ljudima koji
ih koriste. Postoji mnotvo naina na koje se kombinuju ovi scenariji. Koncept o tome
ta je ljudsko? je znaajno promenjen. Prava i moi razliitih manifestacije ljudske i
mainske inteligencije i njihovih razliitih kombinacija predstavljaju primarno
politiko i filozofsko pitanje, iako su inteligenciji baziranoj na mainama data osnovna
prava .
Kljuno pitanje vezano za Kurzweila, kao i za transhumanizam uopte, jeste
pitanje tehnolokog singulariteta. Taka singulariteta je ona, u kojoj neraskidivi
hibrid oveka i maine dosee, putem nanotehnolokih robota, implanta, elkektronskih
tokova i mikroprocesora isprepletanih sa ljudskom histologijom, fiziologijom i
anatomijom, taku superinteligencije, omoguavajui kiborgu-posthumanu da
upravlja tokom civilizacije po svojoj volji. Superinteligencija je posledica evolucije
vetake inteligencije sposobne za autohtono samousavravanje, i ona e povesti drutvo
u pravcu poznatom samo njoj samoj, dok e (odve) ljudska inteligencija nestati u glibu
inferiornosti u odnosu na maine.
Izraz tehnoloki singularitet, uveden polovinom XX veka od stane
matematiara John von Neumann-a, postaje poznat kroz delo Vernor Vinge-a,
profesora matematike sa univerzuteta San Diego, USA, i pisca naune fantastike. U
intrigantnoj knjizi Singularnost je blizu, Ray Kurzweil citira profetski tekst Vernor
Vinge-a o singularitetu, iz 1993. godine:
Koje su posledice ovog dogaaja? Kada inteligencija-vea od-ljudske bude
upravljala progresom, taj e biti daleko vie ubrzan. U stvari, nema razloga da sam
progres ne ukljui stvaranje jo inteligentnijih entiteta u jo kraem vremenskom
periodu. Najbolja analogija koju vidim je sa evolucionarnom prolou: ivotinje se
mogu prilagoditi problemima i biti inventivne, ali esto ne pre nego to prirodna
183
selekcija obavi posao svet dela kao svoj sopstveni simulator u sluaju prirodne
selekcije. Mi ljudi imamo mogunost da internalizujemo svet i upravljamo problemima
tipa ta ako? u naim glavama; moemo reiti mnoge probleme hiljadu puta bre nego
prirodna selekcija. Sad, kreiranjem sredstava za izvravanje ovih simulacija na mnogo
veim brzinama, ulazimo u reim toliko radikalno razliit od nae ljudske
prolosti koliko smo mi ljudi razliiti od niih ivotinja. Sa ljudske take gledita, ova
promena e znaiti odbacivanje svih prethodnih pravila, moda u treptaju oka,
eksponencijalni beg iznad svake nade za kontrolom.
Vinge tehnoloki singularitet smeta u 2030. godinu, dok je Kurzweil oprezniji
sa optimizmom, te ne veruje da e se post-evoluciono doba ustanoviti pre 2045.
Inspirisani Moore-ovom zakonom, definisanim na osnovu predvianja o radikalnoj
ekspanziji broja i tehnolokog unapreanja kompjutera, tranzistora integralnih kola itd.,
a koje je izveo Gordon Earle Moore, ameriki biznismen i suvlasnik korporacije
Intel, transhumanisti, aproksimativno, u skladu sa stepenom rasta informatike
tehnologije, taku tehnolokog singulariteta smetaju u period oko 2040. godine. Tada
bi trebalo da nastupi post-evolutivni i post-ljudski period, u kome bi AI (vetaka
inteligencija) hibridi preuzeli upravljanje tokom evolucije, koristei matematike zakone
obraene procesorskom inteligencijom superiornijom od ljudske. Ray Kurzweil,
autentini vizionar, u pomenutom delu Singularnost je blizu evoluiranog kiborga
smatra jednostavno ovekom, ali tehnoloki i softverski nadmonim u odnosu na
bioloko ljudsko bie. Izmeu oveka i maine vie nema razlike, te Kurzweil
transhumane smatra biima koja se ne mogu difinisati jer su iznad biogije i njenih
ogranienih koncepata:
Jo uvek ovek? Neki posmatrai referiu na singularni period
kao posthumani i referiu na anticipaciju ovog perioda kao posthumanizma.
Meutim, za mene biti ovek znai biti deo civilizacije koja tei da proiri svoje granice.
Mi ve doseemo iznad nae biologije brzo stiui sredstva da je reprogramiramo i
uveamo. Ako bi oveka modifikovanog tehnologijom kao ne vie ljudskog, gde bi smo
povukli liniju granice? Da li je ovek sa bionikim srcem jo uvek ovek? ta mislite o
nekome sa neurolokim implantom? A ta o nekome sa dva neuroloka implanta? ta o
nekome sa deset nanobota u svom mozgu? A sa 500 miliona nanobota? Da li treba da
uspostavimo granicu na 650 miliona nanobota?: ispod nje, vi ste jo uvek ovek, iznad
nje, posthuman? Nae integrisanje sa tehnologijom ima aspekte klizavog terena, ali
onog, koji se kliza u obeavajuem pravcu, a ne dole ka Nietzsche-ovom ambisu. Neki
posmatrai odnose se prema ovoj integraciji lao prema kreiranju novih vrsta. Ali
itava ideja vrsta je bioloki koncept, a ono to mi radimo je transcendiranje biologije.
Transformacija, koja je u osnovi singulariteta, nije samo jo jedan u dugom nizu koraka
u biolokoj evoluciji. Mi obaramo samu bioloku evoluciju.
Trijumf nad silama entropije putem kreiranja artificijelnog ivog bia o kome
sanjaju transhumanisti, predstavlja milenijumski cilj posveenika, i on se samo iznova
inkarnira u novim formama, pa i u formi traganja za tehnolokim singularitetom. Istorija
184
ideja o artificijelnom biu je jedna od formi jeste i legenda o Golemu i njegova magijska
emanacija.
Golem izvorno predstavlja plod jevrejske ezoterne tradicije, te je predmet
narodnih legendi, starozavetnih autora, te potonjih kabalista i rabina. Golem ()
predstavlja vetaki stvoreno humanoidno bie, savladavanjem entropije
transformacijom bezobline mase (ili zemlje, praha) u smisleni red bioforme.
Sama re oznaava amorfnu materiju, kao u Bibliji:
Zametak (izvorno: bezoblina masa, na hebrejskom: , tj. Golem prim. M.
V.) moj videe oi Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleeni, kad ih jo
nije bilo nijednog.
(Psalmi, 139:16).
Hebrejska Mishna takoe govori o Golemu, kao metafori nekultivisane,
nedovrene (bezobline) linosti.
Talmud kao dodatno tumaenje Tore, povezuje Prvu knjigu Mojsijevu
(Postanje) sa ve pomenutim Psalmom 139. Tako se ostvaruje stvaranje Adama kao
Golema ( )tj. bezobline mase od praha, pre nego to mu je udahnut ivot i data
forma:
Kako je stvoren Adam? Prvog sata je sakupljen njegov prah, drugog je stvoren
oblik (ili, prema G. Scholemovom tumaenju u knizi Kabala i njena simbolika
Golem, bezoblina masa iz koje se oblik stvara, prim. M. V.), treeg je postao telo,
etvrtog su mu udovi bili spojeni, petog su se razvili otvori, estog je u bjega umetnuta
dua, sedmog je stao na noge, osmog je Eva bila sparena sa njim ()
(Talmud, Traktat Aboth, poglavlje 1, str. 7).
Inspirisani Torom koja ui o informatikom polju (Bog je stvarao svet reima, tj.
samoaktualizujuim informacionim paketima koji otelotvoruju prirodne zakone),
hebrejski ezoterici su, tokom potonjih vekova, blagodarei poznavanju zakona simetrije
izmeu duhovnog sveta i sveta materije, koristili imena Boga (Shem) za interakciju
izmeu psihe, materije i polja zakona (de facto, morfikog polja). Na osnovu njihovog
okultnog dela, koje je esencijalno ostalo skriveno od oiju neposveenih, egzoterijski
savremenici su ostavili posredna svedoenja o Golemu, kao plodu magijskog delovanja,
koja su posve neproverena ali inspirativna kao trag o povesti tenje ljudskog duha da
savlada smrt i entropiju. Tako, stavljanjem imena Boijeg (Shem) u usta i na elo
Golema, on bi oivljavao i postajao snano bie bez sopstvene volje, ispunjen vitalnom
silom i podloan bespogovornoj volji gospodara koji ga je stvorio. Tako bi simboliki
ovek ponovio dejstvo iz Knjige postanja, te preuzeo ulogu Boga na zemlji o kome
Biblija i ui, na mnogo mesta.
Poznate prie o Golemu vezuju se za hebrejske okultiste kao to su Eleazar ben
Judah iz Wormsa (1165.-1230.). Gaon R. Eliyahu Baal Shem, predak Jacob
Emden-a (umro 1776.), koji o njemu pismeno svedoi, , Judah Loew ben Bezalel-a,
prakog rabina iz kasnog 16. veka i druge.
185
Najpoznatija legenda o Golemu vezana je za Rabbi Eliyahu-a iz Chema (1550.

1583.). Po najstarijim izvorima, legenda kae da je Golem iz Chem-a kreiran iz praha,
narastao do gigantskih razmera, i otrgao se volji svog gospodara . Rabin ga je
deaktivirao upotrebom kabalistikih ezoterijskih formula, ali se bezoblina masa raspala
u njegovom pravcu i zgnjeila ga je. Analogija sa transhumanistikim vizijama kiborga
sa nadljudskom inteligencijom koji preuzima vlast nad planetom, i moguim
ambivalentnim posledicama, namee se sama od sebe.
Gerschom Scholem, izuzetan poznavalac kabale i hebrejske tradicije, u
pomenutom delu Kabala i njena simbolika bavi se fenomenom Golema iz mnogo
uglova od ezoterijsko-anagokog tumaenja Biblije od strane kabalistikih uitelja, pa
sve do raznolikih primera mistine ekstaze oliene u vizijama (da li samo vizijama?Scholem je otvoren prema ovom pitanju) okultista vezanim za praktino kreiranje
Golema. Scholem upozorava na esencijalno kabalistiko uenje o opasnosti od
disharmonije koja u univerzumu nastaje kada se zloupotrbljavaju prirodni zakoni u
antropocentrine svrhe:
Ovde se u kabalistikom stvaranju Golema sustiu dva motiva, koji se ak
meusobno i ukrtaju. U novom tumaenju i preradi izvetaja u moralistiku legendu
iskrsava jo jedna dublja opomena. Stvaranje Golema, koja je za haside bila potvrda
toga da je ovek stvoren po Boijem obliju, pretvara se u izvrenom smelom proirenju
natpisa na njegovom elu u opomenu: uspeno stvaranje Golema koje se ne vri samo
simboliki bio bi uvod u smrt Boga! Oholost stvaraoca okrenula bi se protiv Boga. Ovu
misao je bezimeni kabalist veoma jasno isticao, dok se u drugom izvetaju ini da je tek
nagovetena.
Adekvatni produkt gnostiko - hrianske tradicije, esencijalno
simetrian hebrejskom Golemu je Homunculus, delo evropskih alhemiarskih
postignua i desjtvovanja tokom srednjeg veka.
Homunculus na latinskom znai minijaturni ovek i oznaava umanjenu
verziju potpunog ljudskog bia, vetaki kreiranu prema alhemijskom zakonu simetrije
(as above, so below), prema kome se ovek razvija iz celovitog, ali umanjenog
oveuljka kao proto-modela. Alhemiari su teili da, spiritualnim, psiholokim
i proto-hemijskim postupcima realizuju figuru homunkulusa, humanoidno bie koje
realizuje arhetip oveka kao takvog. Pri tome su, delujui na materiju, zapravo menjali
sopstvenu svest, realizujui simbolike hemijsko-fizike postupke ija percepcija se
odraavala na potprani rast svesti i psihe eksperimentatora. Otuda, kao i u sluaju
kabalista, nije posve odreeno da li su pritom ostvarivali i posledine ciljane materijalne
ekvivalente kao nusprodukte psihotvorbe, to bi ukljuivalo i kreiranje realnog
homunkulusa, ivota iz neive materije.
Alhemiari crpu inspiraciju iz narodnih fantazmagorija koje se takoe baziraju
na istom ishoditu, polju kolektivnog nesvesnog tog doba. Tako je u centru pozornosti
biljka Alreona (Mandagora), koja, oblika homologog humanoidu, po srednjevekovnim
186
evropskim etnikim tradicijskim legendama, nie i razvija se podstaknuta semenom

oveka osuenog na smrt veanjem.
Paracelsus, znameniti iscelitelj, astrolog i alhemiar, otac farmakoloke
medicine i homeopatije, odrie mogunost stvaranja homunkulusa iz korena biljke
mandagore kao puko sujeverje, te kritikuje opsenare koji u svrhu
arlatanskih magijskih operacija trguju ovekolikim oblicima korenova, artificijelno
doraenim rezbarenjem od strane narodnih zanatlija. Tajna kreacije je u protoljudskom biu, tj. njegovoj esenciji i minijaturnom modelu ljudskom semenu. On je i
autor izraza homunkulus (ili je prvi, koji ga zvanino upotrebljava) u delu De natura
rerum (1537). U pomenutom spisu, Paracelsus daje uputstvo za kreiranje
homunkulusa:
Da sperma oveka istruli u zapeaenoj tikvi etrdeset dana do najveeg
stepena truljenja u kobilinoj utrobi, ili bar toliko dugo dok ne oivi i pone da se
pokree, i mrda se, to se jasno vidi. Nakon toga, izgledae, na neki nain kao ovek,
proziran, bez tela.. Ako se, nakon toga, vispreno nahrani arkanumom ljudske krvi, i
hrani do etiri nedelje, a potom dri u ravnomernoj toploti kobilje utrobe, od tada raste
ivo ljudsko dete, sa svim svojim udovima kao svako drugo dete, roeno od ene, ali
mnogo manje.
Post-paracelsusijanska alhemija se takoe bavi homunkulusom, sa referencama
na simboliko-psiholoki nivo, olien u kabalistikim delovanjima i ciljevima, o kojima
se ve govorilo ranije u ovom tekstu. Kreiranje homunkulusa ima ambivalentno
znaenje, izmeu bukvalnog i anagokog okultno-alhemijsko stvaranje novog bia
na psiholokom planu implicira kreiranje novog oveka u sebi regeneraciju iskonske
ljudskosti, raanje gnostikog, unutarnjeg Hrista, te transmutaciju ive (bezline due,
podlone spoljanjim uticajima) u zlato (duhovne due, nepromenljive u promenama, i
ispunjene viim self-om).
K. G. Jung, znameniti vajcarski psiholog i poznavalac alhemije nedvosmisleno
uvia
simboliki
karakter
alhemijskih
procesa
(ukljuujui
i
onaj
kreiranja anthroparion-a tj. corpus subtile, tj. homunkulusa) i tenju za psiholokim
rastom i oduhovljenjem. U delu Psihologija i Alkemija on ui:
Kod Jakoba Bhmea (1575-1924) usporedba lapis Krist ima znaajnu ulogu,
ali se ovdje ne bih elio u to uputati. Kao karakteristino mjesto spomenut u de
signatura rerum.
I iz ovoga se gradiva jasno vidi to je konaan cilj alkemije. Ona je eljela
proizvesti corpus subtile, preobraeno i uskrslo tijelo: to jest, tijelo koje je istodobno
duh. U toj nakani ona se dodiruje s kineskom alkemijom to nam je poznato iz teksta
Tajne Zlatnoga cvijeta. Tu je posrijedi Dijamantsko tijelo, to jest, besmrtnost, koja
se postie preobrazbom tijela. Dijamant je zbog svoje prozirnosti, svojega sjaja i svoje
tvrdoa podoban simbol. Stoga, kae i Orthelius, kako mudraci nisu pronali nikakav
bolji lijek od onoga koji su, zbog njegove tvrdoe, prozirnosti i rubinske boje prozvali
kamenom mudraca.
187
Kao kontrast spiritualnom i simbilikom tretiranju vizije o upravljanom

vetaki stvorenom biu, materijalistiki (bukvalni) golem/homunkulus reinkarnira u
umetnikim vizijama Mary Shelley u njenom romaniarskom proto-cyber-punk
romanu Frankenstein iz 1818. Primetna je tehnoloka evolucija postupka kreacije
bia. Od mistine invokacije i vizualizacije boijeg imena kojima se priziva Golem,
preko kreiranja homunkulusa putem alhemijskih postupaka transmutacije materije u
proto-hemijskim laboratorijama do emanacije bia koje kreira imaginarni Dr
Frankenstein u najsavremenijoj laboratoriji svog doba, elektricitetom i high-end
tehnikom ranog XIX veka. Time se ideja o vetakom ivotu prebacuje na polje nauke i
tehnologije.
188
VREMEPLOV - Neboja Kovaevi

Pretpostaviemo ovde, u prvom delu, da nita do sada na polju direktnih
eksperimenata sa prostorom i vremenom, nije na fizikom planu uinjeno. Pre 1905.
godine, nije se mnogo znalo o vremenu. U 17. veku Njutn je definisao vreme kao
kontinualno, bez obzira na poetne uslove, bez ikakve veze sa realnou, kao entitet sa
svojom internom prirodom. U to vreme, verovalo se da vreme moe uticati na okolinu,
ali imati o tome ubeenje - da okolina moe uticati na vreme, moralo bi doi od nekoga
ko bi zvuao kao potpuno lud. To se naravno promenilo 1905. godine, sa Ajntajnovom
Specijalnom Teorijom Relativnosti, u kojoj on pokazuje da se na vreme moe uticati.
Ali ovo naravno nije znailo da se na vreme moe uticati na takav nain, da moemo
putovati u budunost ili prolost. Ovde nastaje pitanje: da li je mogue putovati kroz
vreme i ako jeste, pod kojim uslovima?
Odmah postaje jasno, da brzina svetlosti ima znaajnu ulogu, kada razmatramo
mogunost putovanja kroz vreme. Shodno tome, koristiemo u objanjenju poznati
"tunel efekat", efekat u kvantnoj mehanici. Ovo znai da zrak svetlosti, ili grupa
elektrona koja je poslana kroz kakvu barijeru, stie pre na drugu stranu barijere, nego u
sluaju kada barijera uopte nije ni postojala. Ako je putovanje kroz vreme mogue, po
teoriji relativnosti, onda e se tome ispreiti veliki broj problema. I ne govorimo ovde o
tehnikim problemima, ve pre svega, o vremenskom paradoksu. Za ovakve probleme,
ne postoji neto kao to je logino objanjenje, bez obzira koliko dugo da traimo.
Relativnost
Postoje dve vrste fizike: Njutnova fizika i Ajntajnova fizika. Kada koristimo
Njutnove formule i formule Alberta Ajntajna kako bismo izraunali odreene fizike
veliine, ne dobijamo isti rezultat. U "normalnoj situaciji" ove razlike su veoma male.
Ali u "ekstremnim" situacijama, one mogu biti veoma velike. Na primer: neko ko je u
vozu koji se kree neverovatno brzo (10.000 km/h), i ko meri razdaljinu izmeu spavaih
kola, izmerie manju razdaljinu od nekoga ko stoji pored pruge dok voz prolazi. Prema
Njutnovoj fizici i naoj sopstvenoj intuiciji, rekli bismo da je razdaljina ostala ista. U
"normalnoj" situaciji to je tano: merenje u vozu koji se kree stotine, hiljade ili desetine
hiljada kilometara na as bi inilo neverovatno male razlike u daljini. Njutnovi zakoni
bi sigurno vaili u ovakvim situacijama. Ali, kada voz dosegne brzinu blisku brzini
svetlosti, razlika postaje osetna ("ekstremne" situacije), a onda nam je potrebna
Ajntajnova fizika. Prema poslednjem eksperimentu, Ajntajnove teorije su ono to nam
je potrebno.
Albert Einstein
Ajntajnova specijalna teorija relativnosti je zavrena 1905. godine. Bazirana je
na konstantnoj brzini svetlosti i injenici da je brzina svetlosti konana; kada se
helikopter podigne, moemo zakljuiti da je helikopter taj koji stoji mirno, a Zemlja se
kree. Ova teorija objanjava relaciju izmeu posmatranja odreenog fenomena od
strane posmatraa koji se kreu i onih koji miruju, u odnosu jedni na druge.
189
Opta teorija relativnosti je zavrena 1912. godine, ali Ajntajn nije mogao da
interpretira svoj matematiki model - fiziki. Razvio je teoriju, ne samo baziranu na
matematici, ve i na fizici i zavrio je istim rezultatom, tri godine kasnije. Tada ju je
objavio. Ova teorija objanjava u jednom smislu relaciju izmeu posmatranja
posmatraa koji se kreu ubrzano jedni u odnosu na druge, a u drugom smislu ona vai
za influenciju gravitacije na posmatrane pojave i relaciju izmeu posmatranih pojava sa
razliitih mesta u Univerzumu, sa razliitom gravitacijom. Iz razloga zbog kojeg se na
konstantnu brzinu moe gledati kao na brzinu sa ubrzanjem "0", opta teorija gravitacije,
ukljuuje i specijalnu.
Specijalna teorija
Brzina svetlosti je konstantno nezavisna od referentnog sistema posmatraa. To je
limit koji je nemogue prei bilo kakvom materijom, bez transformisanja u energiju.
Svako merenje brzine svetlosti imae istu vrednost, bez obzira kako se brzo kretali. Bilo
da stojimo mirno ili se kreemo 50% od brzine svetlosti, zrak svetlosti e se uvek kretati
neverovatnih 299.792.458 metara u sekundi. Ovo zvui udno; pretpostavili bismo da
ako se kreemo 50% od brzine svetlosti uzdu svetlosnog zraka, da e se kretanje
svetlosti prepoloviti. Ali svetlost je univerzalna konstanta, kao to je pokazano ve u
nizu eksperimenata. Ovo znai da vreme prolazi sporije kada se kreemo, nego kada
stojimo mirno. Ako se kreemo lagano, razlika je ekstremno mala. Ali ako se kreemo
brzinom svetlosti, vreme stoji. Ako se kreemo bre od brzine svetlosti, moemo ii
nazad ili napred kroz vreme, iz razloga stizanja na odredite pre svetlosti. Ovo znai da
moemo putovati u budunost, kao i u prolost.
Sve ovo moe biti podrano Ajntajnovim kalkulacijama, ali u stvari nama je
potrebno samo reenje:
dt=dt"(1-v/c)
U ovoj formuli:
dt - je vreme koje prolazi kada se kreemo brzinom v
dt" - je vreme koje prolazi kada mirujemo
c - brzina svetlosti
Ovaj deo se zove Lorencov faktor, ili faktor vremenskog zakrivljenja, brzinom.
Kada se kreemo, Lorencov faktor je uvek manji od 1, pa shodno tome moemo
izraunati, relativno gledano, kako vreme prolazi sporije nego kada se ne kreemo. Ako
obrnemo ovaj faktor, moemo izraziti koliko puta vreme prolazi sporije u kretanju, nego
u mirovanju. to se kreemo blie brzini svetlosti, vreme tee sporije. Ako putujemo
brzinom svetlosti, dobijamo 1-1=0 dt"0=0 vreme stoji!
Jo jedan primer: ako putujemo na neku udaljenu zvezdu 80% od brzine svetlosti
tokom 10 zemaljskih godina, samo 6 godina e protei. Posmatra, koji bi nas eventualno
posmatrao kroz teleskop kako odmiemo, video bi nas "usporeno".
190
Opta teorija
U ovoj teoriji, gravitacija dobija znaajnu ulogu. Koristiemo "princip
ekvivalentnosti". Ovaj princip izjednaava gravitaciju sa akceleracijom. Ovo takoe
moe zvuati udno, ali je veoma jasno i lako je pokazati da je tano, jednim prostim
primerom. Ako sedimo u kutiji koja pada na zemlju, osetiemo ubrzanje od 9,81m/s. U
kutiji, mi se ne kreemo, ve lebdimo. Sada, ako je kutija negde daleko u svemiru, i neko
gurne tu istu kutiju ubrzanjem od 9,81m/s, mi unutar kutije emo pomisliti, da takoe
padamo na zemlju - potpuno je isto. Onaj ko je kutiju gurnuo u dubokom svemiru, koristi
istu akceleraciju koja postoji prirodno na zemlji, gravitacijom. Shodno tome, u principu,
ubrzanje je jednako gravitaciji. Sve to e biti reeno o gravitaciji, moe biti
interpretirano kao ubrzanje. Gravitacija ima svog uticaja na svetlost, vreme i prostor.
Gravitacija zakrivljuje svetlost i to nije teko razumeti. Primer je lako pronai: u
svemiru, masa recimo Marsa, zakrivljuje svetlost udaljene zvezde. Kako gravitacija utie
na prostor i vreme je tee razumeti. Ali ako pogledamo na prethodno napisano, stvari e
postati jasnije.
Gravitacija je jednaka ubrzanju, a ve znamo da ubrzanje = 0 utie na vreme
(specijalna teorija). Objasnimo sve Ajntajnovim reima:
Pretpostavimo da postoji rotirajui disk negde u svemiru, daleko od svih
gravitacionih dejstava. Zvaemo ovakav ne-gravitacioni sistem, sistemom C.
Izabraemo za sekundarni referentni sistem, sistem C", sam disk. U sekundarnom
referentnom sistemu, disk se uopte ne okree.
Postavimo tri asovnika (koji kucaju potpuno isto u istim uslovima), na razliita
mesta:
- u sredinu diska (asovnik 1 i polugu 1),
- na ivicu diska (asovnik 2, polugu 2)
- i na spoljanjost diska (asovnik 3, polugu 3).
- asovnik 1, poluga 1, asovnik 3, poluga 3 ne kreu se u C.
- asovnik 1, poluga 1, asovnik 2, poluga 2, ne kreu se u C".
Iz razloga to se asovnik 1 i asovnik 3 ne kreu u sistemu C, oni kucaju upravo
identinom brzinom.
- asovnik 2 se kree u sistemu C sa ubrzanjem = 0 (ne brzina = 0!), i moe biti
podran specijalnom relativnou. Tako, ovaj asovnik otkucava sporije nego asovnici
1 i 3.
- asovnik 1 i asovnik 2 ne kucaju istom brzinom. To je isprva udno, jer se
nalaze u istom referentnom sistemu C. Ovo moe biti objanjeno jedino injenicom da
asovnici 1 i 2 nisu uslovljeni istom gravitacijom, izazvanom rotacijom diska.
Gravitacija asovnika 1 je 0, a gravitacija asovnika 2 je na maksimumu.
Ista pria je i sa polugama;
- poluga 1 ima istu duinu kao poluga 3, jer se ne kreu u sistemu C.
- poluga 2 se kree odreenom brzinom sa ubrzanjem = 0 u sistemu C i kraa je
od 3 ili 1.
191
- poluge 1 i 2 su u istom referentnom sistemu C", ali nisu iste duine jer disk rotira.
Gravitacija diska ini ove promene, pa upravo zbog toga, gravitacija zakrivljuje
prostor i vreme.
Faktor zakrivljenja vremena - gravitacijom
Izraunaemo ovaj faktor sada, na povrini Zemlje:
(1-(2 f M)/(cr))^ = (1-(26,67105,96104)/(2997924586,3610^6))^ =
(1-1,3910^7)^ = 0,9999999305 ( = skoro 1)
Iz razloga to je faktor vremenskog zakrivljenja na povrini Zemlje skoro 1, vreme
na Zemlji prolazi gotovo brzo/sporo kao na mestu bez gravitacije. Kada pogledamo
formulu za faktor vremenskog zakrivljenja gravitacijom, primeujemo da postaje manji
kada je "M" vee ili je "r" manje. Ako je "M" toliko velika i/ili ako je "r" toliko mala
vrednost, faktor vremenskog zakrivljenja bio bi = 0. Tako, gledajui spolja, ini se da
vreme miruje. Neko bi na ovakvom mestu verovatno potpuno poludeo (ako bi bilo
mogue uopte iveti na takvom mestu), zato to bi takva osoba videla prolazak vremena
neogranieno brzo, van tog izolovanog sistema (gde ne postoji ograniena gravitacija).
Primer ovoga, jeste Crna Rupa. Da bismo objasnili ovaj objekat, potrebno je prvo
da uvedemo nov pojam: "varcildov radijus", ili "Horizont dogaaja". Ovo je razdaljina
izmeu mesta gde je potrebna brzina neto vea od brzine svetlosti, kako bi se "pobeglo"
gravitaciji crne rupe. Telo koje je unutar horizonta dogaaja, nikada ne moe "pobei"
iz crne rupe, iz razloga to bi bila potrebna vea brzina od brzine svetlosti za to, a tela se
nikada ne mogu kretati veom brzinom od te. Zato je potrebno da razmiljamo u etiri
dimenzije. Naalost, nemogue je za ljudska bia da razmiljaju u etiri dimenzije, ali
postoji nain da se ovaj problem prevazie. Prostor je zakrivljen, tako da moramo
zamiljati na solarni sistem kao ogromnu trambolinu, u kojoj lei Sunce. to je Sunce
tee, dublje je i ulegnue (rupa) u trambolini, a sve tei objekti bivaju lake privueni.
Pretpostavimo sada da crna rupa lei u sredini tramboline (velika masa, mali
radijus). to se blie primiemo, vei je stepen inklinacije. Vreme prolazi sporije na
mestima gde je gravitacija jaa ("M" vee i/ili "r" radijus manji). Faktor vremenskog
zakrivljenja je manji - vreme sporije), tako da je rupa u trambolini veoma strma. to je
strmija, vreme je sporije. to smo blie crnoj rupi, vreme sporije protie. Na
varcildovom radijusu, inklinacija je 90, tako da tamo, vreme miruje. Mogue bi bilo
da, pod odreenim okolnostima, kada doemo jo blie sredini i proemo varcildov
radijus, inklinacija bude vea od 90 i tako, na neki nain, uinimo moguim putovanje
kroz vreme.
U stvarnosti nikada ne bismo uspeli da preemo varcildov radijus. Ako bismo
prili toliko blizu crne rupe, bili bismo privueni njome enormnom snagom i bili bi
demolekularizovani. Ipak, slika naeg tela, mogla bi biti viena zauvek na ivici crne
rupe, onako kako bi to neko mogao posmatrati spolja, zato to na varcildovom
radijusu, vreme stoji. Iako smo dezintegrisani eonima ranije, naa slika ostaje zauvek u
varcildovom radijusu.
192
Ovo znai da se moemo videti iz drugog ugla. Pomou zakrivljenja vremena,

izazvanog gravitacijom, mogli bismo sebe videti kao putnike kroz vreme. Napokon, mi
i jesmo u gravitacionom polju Zemlje. Lako je putovati u budunost, to se svakodnevno
deava. Vratiti se nazad u prolost je malo tee od toga.
Na drugoj strani svetlosti
U prethodno reenom, pretpostavili smo da se nijedna materija ne moe kretati
bre od svetlosti. Ali, u stvari, sve ove teorije ne ukljuuju estice. Iz razloga to one jo
uvek nisu otkrivene, ostaju strogo hipotetike, ali mi i dalje pokuavamo da ih
zamislimo. Zovu se "tahioni".
Pretpostavimo sada, da smo sainili tahionski top, koji ispaljuje hitac na metu
brzinom od 2c. Nazovimo taj momenat G1, a momenat kada hitac stie do mete, G2.
Posmatra 1 koji se ne kree, vidi kako top prvo ispaljuje hitac, a kasnije kako estice
dostiu metu (G1, G2). Posmatra 2, koji putuje 50% od brzine svetlosti u istom pravcu
kao i ispaljene estice, primeuje da se estice kreu od mete ka topu! (G2, G1)! Moemo
zakljuiti, da kada je brzina vea od c dozvoljena, u odreenim referentnim sistemima,
ove estice mogu putovati u prolost, relativno normalnim fizikim procesima.
Kada tahioni budu postojali, moi emo poslati poruku natrag u vreme. Jo jedan
primer:
- osoba X odlazi u 10:00h sa 80% brzine svetlosti, dok osoba Y ostaje kod kue.
- u podne, tano u 12:00h, osoba Y alje poruku koristei tahione sa 4c.
- X prima poruku u 12:30h po zemaljskom vremenu, ali za njega, tek je 11:30h.
Samo 1 1/2h (3/2h = 12/8h) prolazi, zbog vremenskog zakrivljenja, faktora 0,6.
Prema osobi X, postoji razdaljina od 0,8 1 1/2h = 1,2 svetlosna asa izmeu X i Y.
- kada X odgovori signalom koji putuje 4c, u njegovom referentnom sistemu bez
zakanjenja, tada e signal putovati 22 1 minuta (3/8h).
Celokupno putovanje prvog i drugog signala zajedno, iznosi 15/8 (12/8+3/8h),
prema X. Treba da koristimo faktor vremenskog zakrivljenja da bismo izraunali oseaj
vremena za Y: 15/8h 0,6 = 9/8h. Na Zemlji, to je 11:07 1/2h, a to je 52 1 minuta pre
odlaska originalnog signala! Tako da, kada tahioni budu postojali i ako budemo u stanju
da njima manipuliemo, mogli bismo poslati poruku u prolost, ali ne i objekte ili osobe,
jer materija od koje smo stvoreni, ne moe se kretati bre od svetlosti.
Crvotoine
Najinteresantnije teorije o putovanju kroz vreme imaju gotovo uvek neto u vezi
sa "crvotoinama". Pokuau ovde da objasnim "crvotoinu" koristei jednostavan
primer. Zamislimo svet u formi 2D crva. Bia ive na povrini ogromne jabuke, koju
zovu "Jabuka". Pretpostavljaju da je njihov svet dvodimenzionalan, jer postoje u dve
dimenzije. Oni samo mogu zamisliti tri dimenzije. Ali tu je i jedan potpuno uvrnuti crv
po imenu X, koji uvek ima udne ideje. Svi se ostali smeju kada vide X, jer on pria
naokolo kako je njihov svet u stvari zakrivljen u treu dimenziju koju niko ne osea. X
eli da dokae da je u pravu i poinje svoje putovanje. Nakon nekog vremena, stie na
potpuno isto mesto sa kojeg je i poao. Ovo dokazuje postojanje zakrivljenog,
193
trodimenzionalnog prostora. Ali X ne prestaje sa ovom idejom, on tvrdi da postoji krai

put nego to je dvodimenzionalni i on progrize svoj put kroz jabuku. Ove male rute kroz
jabuku, zovu se "crvotoine".
Mi moemo biti uporeeni sa istim ovim malim crvima. Mi poznajemo tri
dimenzije i etvrtu temporalnu dimenziju. Mogli bismo analogno tome, putovati kroz
etvrtu dimenziju, koristei "preicu".
Ajntajn-Rozenov most
Iz razloga nae nemogunosti da zamislimo etvrtu dimenziju, pokazujem primer
sa slike. Pare savijenog papira, koji predstavlja tri dimenzije koje poznajemo. Tunel
predstavlja preicu. Nije ba tako lako kao na slici, putovati kroz crvotoinu. Zato to
crvotoina ne nastaje ni iz ega. One su rezultat enormne gravitacije, a ovo je rezultat
ogromne koncentracije energije, na primer crne rupe.
U ranim 1930-im godinama, Albert Ajntajn i Nejtan Rozen su otkrili da je
gravitaciona rupa, u kojoj sredina crne rupe lei, bezgranino duboka, i da bi trebala da
vodi do druge rupe, - hipotetikog Univerzuma ili drugog dela ovog vremenskog
Univerzuma. Takva rupa je nazvana Ajntajn-Rozenov most ili crvotoina. Ipak, neki
problemi nainju se kada razmiljamo o korienju takve crvotoine. U sreditu crne
rupe, gravitacija je tako velika, da bi raskomadala svaki svemirski brod. Crvotoine bi
mogle biti veoma nestabilne; prisustvo svemirskog broda moglo bi biti dovoljno da uini
da crvotoina kolabira. Jo uvek bi trebali da se kreemo bre od svetlosti ako bismo
eleli da doemo do druge strane, zato to je potrebna brzina za izlazak iz crne rupe,
vea od brzine svetlosti. I kao poslednji problem, vreme prolazi sporije u crvotoini, a
mirno je tano u njegovoj sredini. Bilo bi potrebno bezgranino mnogo vremena za
putovanje kroz crvotoinu. Tako da se ini da crvotoina nije sainjena za putovanje
kroz vreme ukoliko se ne pojavi Karl Sagan.
1985. godine, Karl Sagan je poslao rukopis svoje knjige (o vanzemaljskoj
civilizaciji) Kipu Tornu i Majklu Morisu, naunicima u Kalifornijskom Tehnolokom
Institutu. Takoe je uz to poslao i jedno pismo/prilog u kojem pita da li znaju za nain
putovanja na velike udaljenosti bre od svetlosti, bez unitenja svetlosne barijere. Torn
je bio veoma zainteresovan i poeo je sa traenjem odgovora. eleli su da pripreme brz
transport za astronauta, bez da bude uniten kolabirajuom crnom rupom. Nisu
razmiljali o energiji koja bi bila potrebna niti da li tehnoloki nivo postoji. Razmiljali
su samo teorijski. Doli su do reenja ubrzo nakon toga: crvotoina bi mogla biti
koriena ak kao vremeplov. Bilo bi ugodno koliko i leteti avionom; crvotoina ne
moe kolabirati; put bi trajao 200 dana, moda manje. Jedini problem bio je u gradnji
takve crvotoine, za koju ne postoji dovoljno tehnikih sredstava. Ali, postoje dva
naina.
Jedan od naina za gradnju crvotoine, bio bi sastaviti je iz gotovo niega. Ako
bismo posmatrali mali deo Univerzuma, mogli bismo videti da prostor lii na turbulentni
okean. Ovo, iz razloga gravitacionih fluktuacija, koje ine varirajue prostorno
zakrivljenje. Na nivou od 10^-35m (ili 10 puta manje nego nukleus atoma), ove
194
fluktuacije tvore male, kratko-ivee crvotoine. Neki naunici veruju da bi ih bilo

mogue poveati.
Drugi nain za njihovu gradnju, bio bi magnetizam. Prema optoj relativnosti, sve
to emituje energiju, moe saviti prostor, pa shodno tome, moe i magnetno polje.
Klaudio Makone tvrdi da je mogue nainiti crvotoinu od magnetnog polja. Ali za
generisanje crvotoine sa prenikom od 1 metra trebalo bi nam magnetno polje od 10^18
Tesla, a u ovom trenutku, imamo tehnike mogunosti samo do 10 T.
Tada, neki od poznatih problema poinju da se pojavljuju. Kako spreiti
crvotoinu da ne kolabira? U sreditu crvotoine, potrebno bi bilo da postavimo naroitu
materiju, koja bi se sastojala od negativne energije i negativne mase. Pre no to se italac
pone smejati, eleo bih da napomenem da niti jedna teorija ne iskljuuje postojanje
takve materije. 1948. godine, Nemaki naunik Henrih Kazimir je dokazao postojanje
negativne energije i mogunost da se one generiu i izmere. Ipak, negativna masa za
crvotoinu prenika 1 metar, iznosila bi minus 1 puta mase Jupitera (oko 1,9010^27kg)! Uprkos svim ovim problemima, mogue je da e dalji napredak
civilizacije omoguiti kreiranje crvotoine i putovanje kroz vreme. Naravno, tehniki
nivo za izvoenje ovoga bi trebao biti veoma visok.
Tunel efekat
Dva profesora, bez kontakta jedan sa drugim, tvrde da su poslali talas brzinom
veom od brzine svetlosti. Prema Rejmondu Ciau sa Univerziteta Berkli, koji tvrdi da je
dostigao brzinu od 1,7c, mogue je poslati informacije putem ovakvog signala. Ginter
Nimic, sa Keln Univerziteta, kae da njegov talas putuje 4,7c i prenosi Mocart 40. Pitanje
koje bi se moglo postaviti ovde nije da li je mogue preneti informacije putem talasa.
Interesantno je znati da se bilo ta moe kretati veom brzinom od brzine svetlosti. Ako
je ovakav signal u stanju da izvede to pod odreenim okolnostima, moda bi i osoba ili
kakav drugi objekat mogao takoe. I moda taj objekat ili osoba moe putovati kroz
vreme
Rejmond i Nimic zovu ovaj proces "tuneliranjem elektro-magnetskih signala".
Svodi se na slanje elektro-magnetskog signala kroz specijalni provodnik. Iako su neki
naunici skeptini oko rezultata ovih profesora, niko jo uvek nije dokazao da gree.
Bilo da gree ili ne, ako bi bilo tehniki mogue putovati kroz vreme ili poslati poruku
brzinom veom od brzine svetlosti, neki od zastraujuih problema bi se pojavili kao
posledica. Jedan od najznaajnijih, jeste paradoks!
Paradoksi
U ovom delu, pretpostaviemo da je putovanje kroz vreme, mogue.
Trik sa bakom
ta rei o sledeem paradoksu: Osoba X putuje natrag kroz vreme, bar jednu
godinu pre roenja svojih roditelja. Tamo, ona ubija svoju bioloku baku. Bez bake,
nema ni njene majke, a ni nje same, tako da se isprva nije ni mogla vratiti da poini
ubistvo, ako ni ne postoji. Ovo je paradoks, zato to je sadanjost odreena prolou.
Menjanjem prolosti, menjamo i sadanjost.
195
Ali, ta ako vremeplov ne menja prolost, ve je perfektualizuje? Primer: Y putuje

natrag u prolost, bar jednu godinu pre svog roenja. Sree svoju majku, mladu i
atraktivnu, zaljubljuje se, venava i oni dobijaju dete. Godinama nakon toga, njegov sin
nestaje, putuje natrag kroz vreme da bi susreo svoju majku Ovde prolost zavrava
sadanjost. Roenjem sina osobe Y, imamo dve identine osobe, genetski i umno. Jedino
se razlikuju po godinama.
Jo jedan primer kako putovanje kroz vreme kompletira sadanjost: mlad i
ambiciozan, ne tako uspean pronalaza, radi u svom podrumu. Iznenada, stariji ovek
se pojavljuje niotkuda i predaje mu papire sa planovima vremeplova. Onda nestaje.
Mladi poinje gradnju vremeplova, uspeva u tome i nakon nekog vremena postaje
veoma bogat. Jednoga dana, putuje natrag u prolost i predaje sebi planove maine.
Mogli bismo pomisliti: "OK, u emu je problem ovde?" Pa, odakle dolazi saznanje za
gradnju takvog ureaja? Niti mladi pronalaza, niti starac ne otkrivaju uistinu nain za
gradnju vremeplova. Da li je ovo znanje dolo niotkuda?
Samopostojanje
I poslednje, ali ne i manje znaajno - veliki paradoks. 1966. godine, mlada devojka
X, od 16 godina, susree mladia, skitnicu Y, usput. Poinju priu i posle nekog
vremena, devojka uvidi da je trudna. Mladi nestaje. Devet meseci kasnije, usled
komplikacija na poroaju, prinuena je da promeni pol. Njeno dete je u tom periodu
oteto iz bolnice. Dvadeset godina kasnije, sada znana kao Y, jedva preivljava i ivi kao
uliar. 1986, u baru, nakon nekoliko pia, Y pria svoju priu barmenu. Ovaj nudi
zanimljiv predlog: daje mu ansu da se vrati natrag u prolost i osveti se mladiu koji
ju/je uinio trudnom. Da bi to uinio, mora da stupi u tajnu organizaciju putnika kroz
vreme. Prihvata, i kada stigne u 1966. godinu, susree devojku X. Uini da ona zatrudni,
ali ne nalazi mladog delikventa i poinje rad u baru. Stupa u tajnu organizaciju putnika
kroz vreme i razgovara sa mladiem-uliarem 1986. godine. Barmen nestaje i putuje
natrag 9 meseci nakon 1966. godine, kako bi kidnapovao dete iz bolnice. Vraa je 16
godina kasnije natrag kroz vreme, u 1950, gde je ostavlja u sirotitu.
Lep paradoks. Devojka X je svoja sopstvena majka, otac, baka, deda, sin, ker,
unuk i unuka. Ako upitamo: - "odakle je devojka dola isprva"? - vidimo da je ovaj
paradoks izvrstan primer kako putovanje kroz vreme ne moe promeniti prolost, ve je
dopunjuje. Interesantno je za primetiti i to da putovanje kroz vreme ne moe spreiti
nau smrt, ili spreiti da se uopte rodimo. Devojka X je roena i umire kao mladi Y,
ali je zarobljena u zaaranom krugu.
Reenje
U poslednja tri paradoksa, pomenuli smo ideju da je putovanje kroz vreme
kompletiralo prolost. Kada se putnik kroz vreme vraa u prolost da bi istrebio vrstu
ivotinja na primer kako bi izmenio evoluciju, bio bi strano razoaran postignutim. Ne
bi promenio nita u sadanjosti, ak bi se pobrinuo da se nita ne desi. Istrebljenje vrste
je stvorilo upravo odgovarajue bioloke uslove da ostvari sadanjost (iz koje je putnik
196
kroz vreme i doao). Povratak kroz vreme je zavrio prolost (i sadanjost), put je ve
bio "zapisan" u prolosti.
Koji paradoks je ispravan, a koji ne? Potrebne su nam takozvane "svetske linije"
(linije koje objanjavaju relaciju izmeu 3 dimenzije i 4 dimenzije vremena). Svetske
linije ne niu ni iz ega. Svetska linija ljudskog bia, jeste sakupljanje svetskih linija
estica iz kojih je ljudsko bie sastavljeno. Sekundarna veliina jeste da svetska linija ne
moe biti prekinuta. Ako ovek umre, njegov svet deli se na milione linija estica od
kojih se sastoji. Kada je X ubila svoju baku, ona nikada ne bi bila roena, estice od
kojih je sainjena nikada ne bi bile spojene. Njena linija, ini se, bila bi stvorena ni iz
ega, a to nije dozvoljeno. Ona ne moe promeniti prolost. U paradoksu o mladiu,
pronalazau i devojci, njihove linije formiraju petlju. Njihove linije nikada ne izrastaju
iz niega i nikada nisu prekinute. Putnici kroz vreme zavravaju svoju prolost i njihova
putovanja su potpuno legalna.
Paralelni Univerzum
ta ako postoje paralelni Univerzumi koji su spontano kreirani? ta ako je, u
odreenom momentu, stvorena tana kopija Univerzuma? Ovo mora biti povezano onda
sa kvantnom fizikom i moe biti previe teko za objanjenje (ili za razumevanje). Ali
mogue je, da su oba univerzuma krenula "odvojenim putevima" u odreenom
momentu. Paradoksi bi iezli ako bismo prihvatili ovu teoriju. Kada bi se devojka X
vratila kroz vreme, precizna kopija sveta njene bake bila bi stvorena u trenutku kada bi
se ona u njemu pojavila. Mesto na koje ona stie nije njena prolost, a baka koju se trudi
da ubije nije baka, ve kopija (kopirani svet). Kada ubije tu enu, ona ne ubija svoju
baku, tako da paradoksa nema. Ona moe initi po volji, ali nita nee promeniti njenu
sadanjost, niti "pravu" prolost.
Zakljuak
ta moemo uiniti sa vremenom? ini se da je jedna od najsigurnijih stvari
iezla iz naih ivota. Relativnost vremena nam je pomogla na jedan nain sa nekim
problemima, ali na drugi nain ih je stvorila jo vie. Napokon, sve je poelo sa
Ajntajnom, koji je rekao da je vreme relativno.
Da li je brzina svetlosti zaista limit za sve vidove materije, ili neke estice mogu
putovati bre od svetlosti? I kakav je njihov uticaj na vreme? Da li e putovanje kroz
vreme biti mogue i ta sa paradoksima? Crvotoine jesu dobar nain, ali postoji
ogromna razlika izmeu teorije i praktino ostvarenog.
Setimo se ta je Stiven Hoking jednom rekao: "Ako je putovanje kroz vreme
mogue, zato nema navale turista iz budunosti?" Da li e Zemlja biti razorena pre
otkria tajne putovanja kroz vreme? Da li e ove tajne ikada biti objedinjene, ili je to
zaista samo san? Da li emo ikada moi dostii dovoljno energije za kreiranje crvotoina
i putovati kroz njih? Ili je putovanje kroz vreme ve uinjeno u budunosti, ali je i
paralelni Univerzum postojei, pa tako ne vidimo posledice tog pronalaska? Svi
odgovori, lee u budunosti.
197
INTERNET SF PRIE
JA U 2020 - Jelena uri
Nemo se protegao. Kroz otvor je dopirala slaba, jutarnja svetlost. Mogao je da
vidi fantastian prizor koji su stvarali krateri tamo napolju. Ustao je. Jo nekoliko
ovakvih dana e ga ubiti. Ta stvarna jurnjava ga je stvarno zamarala, ali sam je birao
posao kojim e se baviti, i voleo ga je. Pruio je pipke prema kalendaru. Bio je na
Mesecu. Tano na vreme. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da bi se setio kada je.
Pa da, 2020. godina, ona uvrnuta planeta Zemlja! Toliko nerazvijena rasa, a ve pravi
sebi toliko problema! Pregledao je beleke. Hm nuklearno oruje, nita jae. Jo su na
materijalnom nivou, ovo bi trebalo da bude lako. Tog trenutka je zazvonio telefon.
-Gospodine Ja, va brod za misiju je spreman, krenuemo im stignete.
-Evo idem- promrmljao je u slualicu.
"Opet neu stii da popijem kafu" mislio je. "Moda jesu primitivni, ali sigurno je
da znaju ta valja". Pokupio je beleke i izaao iz sobe.
Polako su se pribliavali plavo-belom disku. Jo nije mogao da se privikne na ovo
neobino mesto: prostorom je moglo da se putuje po elji, a vreme je teklo bez kontrole.
Zapitati njihovog vodju o tehnologiji koju koriste za putovanje kroz prostor- zapisao je
u podsetnik U tom trenutku je zauo glas pilota koji je dopirao iz zvunika:
-Gospodine Ja, stiemo. elite li da vidite sliku?
Naravno da je eleo. Istog trenutka kad je odgovorio pilotu, na ekranu ispred njega
pojavila se projekcija planete. Zapanjio se bogatstvom boja. Zali su na mranu stranu
planete. Ni jedne jedine svetle takice! Zbunjeno je zapitao:
-Pilotu, zar ovde ne postoji civilizacija?
-Da, gospodine Ja. Ali ne ispod nas. Sa ove strane planete ne detektujemo nita
osim ultrasrednjeg zranja nou. Tu niko ne ivi.
Zavalio se u fotelju. Znao je to to mu je pilot rekao, jednostavno je bio premoren.
Posle nekog vremena, pilot ga je obavestio:
- Gospodine Ja, evo nas. Razgovaraete sa Uisom, koga su izabrali kao formalnog
vou, mada oni to zapravo i nemaju.
Ja se lenjo protegao, prikupio sve svoje pipke i krenuo.
-Znai, zakljuak. Ti -pogledao je u beleke-ti delfini su najsvesnija vrsta.
-Da, gospodine Ja. To vam je i Uis rekao.
-Oni raspolau tehnologijom, slabom dodue, ali to nadoknauje neto mnogo
vanije-oni imaju Svest, grupnu svest.
-Da, gospodine Ja.
-Nemaju oruje, bar ne neko koje bi njima tetilo.
-Tako je, gospodine Ja. Sa grupnom sveu tog stepena razvijenosti, svaka jedinka
osea druge jedinke kao sebe samog, a ko bi eleo da povredi sebe, ili, jo gore, ubije?
-A nuklearno oruje onda imaju kako bee- prevrtao je svoje papire-ljudi.
198
-Da, gospodine Ja. Za nekih 50-60 godina e izazvati rat koji e ih u potpunosti
istrebiti. Ovo je poslednji trenutak kad neto moe da se promeni.
Ja je uzdahnuo. Kako komplikuje stvari nemogunost putovanja kroz vreme! Ali,
greke u Svemiru su mogue, a ovo je jedna upravo takva. Ali, ba zbog te greke, u
ovom kraju je nastala svesna civilizacija, i njegov posao, posao Inspektora greaka, bio
je upravo to: odluivanje o opstanku ili nestanku sektora definisanih kao "Greka", i
svega to je pojava takvih nedoslednosti u ustrojstvu svemira povlaila za sobom.
-Gospodine Ja?- upitao je pilot.
Ja se prenuo iz razmiljanja.
-Hoe li hm, delfini preivetitaj rat?
-Da, gospodine Ja.
-Onda, ostavite. Nita ne dirajte.
-Ali, gospodine Ja, ljudi e u potpunosti nestati!
-Jo nemaju svest.
-Ali, moda je dobiju! Gospodine Ja.
-Ako postignu svest, rat nee poeti. Uradi kako sam rekao!
-Da, gospodine Ja.
Ja se okrenuo i poao ka svojim vratima, nestrpljivo oekujui da se ponovo vrati
u stari sistem. Zaista je divan oseaj vraati se na dobri, stari nain putovanja. Kretanje
kroz prostor je moglo da bude zabavno, ali definitivno je iziskivalo mnogo energije.
Izdiktirao je kompjuteru sledee koordinate i zavalio se u stolicu. Moda je ipak
trebalo ti ljudi Ma, nije ni bitno. Narednih pola veka se nee znati da li je uradio
dobro ili loe donevi ovu odluku. Jo jednom je zaalio to na Zemlji ne moe da se
putuje kroz vreme, samo tih 50-60 godina, a onda se bacio na prouavanje sledeeg
zadatka.
GOSPODAR LUTAKA - Svetozar Zorbi
Kada je kasni jesenji vetar poeo glasno da zavija ulicama grada, Gospodar Lutaka
je doao.
Dani su u gradu tekli po starom. Niko se nije osvrtao na prazne prie o posetiocu.
Roditelji su plaili decu njegovim imenom, uvee kada nisu htela da idu na spavanje. A
kada bi se svetlo u sobi ugasilo, deca su ostajala sama.
I tada bi mrak poinjao svoju sablasnu igru. Zvuci su dolazili spolja kroz
otkrinute prozore. Odbijali su se o zidove sobe i uvlaili u ui maliana. Senke, noene
vetrom, prekrivale su deije oi. Strah se mogao osetiti u vazduhu.
Prvo ubistvo se desilo krajem novembra. Deak je bio rastrgnut. Tu, u svojoj sobi,
tako daleko od svih uasa i siguran od svakog zla, leao je deak, otvorene utrobe. Na
njegovom malom, arenom krevetu, teke i crvene mrlje od krvi. Na podu ispod kreveta
barica, koju je pokriva dopunjavao novom koliinom telesne tenosti. Na njegovom
licu uas. Trenutak smrti, zamrznut u njegovoj uplaenoj i bolnoj grimasi, sve je govorio.
199
Nikakav trag nije pronaen. Sve je u sobi bilo kao i pre ubistva. Na polici u uglu
sobe,sedeo je deakov najbolji prijatelj.
Stari dobri lutak.
Sluaj je ubrzo zaboravljen. Nedostatak dokaza je presudio da bude zaveden kao
"nereen". A "nereenih" je u narednim mesecima, bilo sve vie. Ubistva su se dogaala
jedno za drugim, i svako stranije od prethodnog. Drugo, tree, etvrto dete. Peto je
pronaeno ispod kreveta, glave odrubljene i baene u mrak sobe. Grad se tada zapitao o
svom misterioznom gostu.
A lutak je i dalje sedeo u uglu. Ponekad, inilo se, kao da die. Nekad bi vetar
nosio senke, i lutkove ruke su izgledale kao u pokretu. Kada je padala kia, a munja
bljesnula preko prozorskog stakla, lutkove oi su izgledale ive. Nali su ga jednog jutra
na drugom kraju sobe . . .
. . .iako u deakovu sobu niko nije ulazio.
Gospodar Lutaka je otiao krajem zime. Kada su se otopili snegovi u gradu,
ubistva su prestala. Na staroj, drvenoj polici u uglu sobe nije sedeo niko.
VANZEMALJCI
Zajebane ivuljke. Dolaze povremeno da vre eksperimente na ljudima da bi
saznali kako funkcioniemo da bi kasnije doveli flotu razaraa i rudarskih brodova da
nam ogole zemlju od svega korisnoga, a potom nas unite. Neki kau da dolaze u miru i
govore nam ta e nas zadesiti u budunosti putem krugova u itu. Neki ne veruju da
uopte postoji tako neto i da je to sve zavaravanje naroda od strane ljudi u senci. Ali
moda i nije sve tako kako mi zamiljamo...
Vanzemaljac1:"Znai izgubili smo se... Kako smo se uspeli izgubiti"?!
Vanzemaljac2:"Pa zna da smo ili po one Terasijanke u Zani izmaglicu".
V1:"Da, i ta s' tim"?
V2:"Pa ja sam to upis'o u navigaciju i sve je bilo kul prvih par svetlosni' godina.
Al' kad si ti utek'o hiperpogon umesto mene, sve se uzjebalo i sad smo ovde".
V1:"Gde je to ovde"?
V2:"Nisam doao do treninga vidovitosti jo".
V1:"Sam' ti zajebavaj. Idi do one tree planete od one zvezde, arena je. Il' mi
se ini zbog onog didera to smo uzeli ranije".
V2:"Skeniram... Veinom je pokrivena plavom, tenom supstancom,
gravitacija je slabija nego naa, ima ivota, vidi se po svemu... Moglo bi biti neto tu".
V1:"Hajd' spusti se malo pa da vidimo poblie".
V2:"Sa' u... Da se spustim na povrinu pa da pitamo nekoga, moda znaju 'de
je Zani"?
V1:"Nemoj jo. Hajd' teleportiraj ono bie tamo levo".
V2:"Ukljui prvo ureaj za menjanje oblika, da na neto liimo".
200
V1:"Evo ga. Kako smo gadni, jebo te".

V2:"Skeniram ovo da mogu d' ubacim jezik u prevodioca. Ok, podesio sam ga.
Samo d' upiem pitanje".
Prevodioc:"Muuuu"!
ivotinja:"Muu"!
V1:"ta kae"?
V2:"Ja pit'o 'de je ona izmaglica, ono kae da oistim talu. ta je tala"?
V1:"Ne znam. Man' se toga, 'de onog jednog na dve noge teleportuj".
V2:"Evo. ta je sa ovim, ta vriti toliko"?!
V1:"Otkud znam, 'de uutkaj to! Daj mu dider kroz onu rupu gore da se smri"!
V2:"Ev', jesam. ta misli kako e reagovati? Jaka je to droga".
V1:"Skeniraj pa emo saznati".
V2:"Pf, nita bitno. Halucinacije, tripovi i nee se seati niega to je bilo pod
uticajem. Bole nas, sigurni smo. Hajd' sad da pitam na koju stranu je izmaglica".
ovek:"Aaa, neete se iz ovoga izvui! Neete istrebiti ljudsku vrstu! Mi emo
se odupreti! Zemlja je naa"!
V1:"Vid' kretena to se tripuje, a lepo si ga pit'o. Dobro, sad bar znamo gde
smo. Daj da ja pokuam neto. Mi smo izvidnici i doli smo da vidimo da l' je vaa
planeta pogodna za eksploataciju! Otpor je uzaludan"!
ovek:"Ne, mi emo se boriti do zadnjega daha! Ljudi nee izumreti"!
V2:"Budala. Kontam da je i ostatak takav. Vrati ga tamo 'de si ga na'o".
V1:"I ta sad"?
V2:"Nita, kontam da emo morati negde drugde, vidi da ovde nema vajde".
V1:"E, al' prvo moramo isprobati ono to je pri'o MD21, ono o krugovima u
onome itu to je radio. Kae da je to ono uto to lii na radenj. Samo treba da se
spusti jako nisko, a polje sile sve odradi".
V2:"Pa ta, nema tu nita posebno".
V1:"MD rek'o da se od toga jako tripuju. Bio on tu par godina pa je oti'o, kae
prejake su droge".
V2:"ta je jo rekao"?
V1:"Rek'o da su plaljivi uasno, kae da ih je tripovao ee. Mogli bi i mi,
ionako nemamo nita pametnije za raditi."
V2:"I to to kae. Upali im duga da nas bolje vide".
TELEGRAMI - Predrag Tomi
U ovom svetu rake zevaju i ni jedan mrtvac ne poiva u miru.
Stiven King
M rana kula: Pustare
1.
201
ivot je bio tako prokleto obian i dosadan. Sve kao pod konac. Zavrena kola.
Posao. Devojka. enidba. Tri godine braka koji je iz dana u dan izgledao sve gore. Tuba
za razvod, koju je doiveo kao razorni emotivni zemljotres. Ogorenje. Njegova ena se,
pre nego to je brakorazvodna parnica i otpoela, preselila u stan svoje nove - prave ljubavi. Kao to rekoh, sve pod konac.
A tada je prispeo prvi telegram.
29.9.1995.
telegram broj 00111
za gdin-a Marijan Drai
Izgubljen sam STOP Pokuavao da identifikujem mesto STOP Ne znam gde se
nalazim STOP Ne znam kako sam tu stigao STOP Jednostavno sam otvorio oi nakon
dugog sna STOP Ovde vlada atmosfera mijazme i mistike od koje zadrhtim STOP Ne
prepoznajem mesto STOP Grad je mali i sagraen od drveta STOP Ne lii na grad koji
bi mogao videti u Srbiji STOP Okruen je suvom i utom zemljom STOP Nije pustinja
mada lii STOP Rastinje je suvo i neobino STOP Jedini put koji vodi u ovaj gradi je
pust i pranjav STOP Stanovnika je malo STOP Nisu pristupani STOP Sivih su lica i
veoma su stari STOP Mislim da su izgubljeni kao i ja STOP Pokuavao da uspostavim
kontakt STOP Okreu se i odlaze bez rei STOP Ne razgovaraju ni meusobno STOP
Vidim njihove oi STOP Ispunjene ludilom ili paninim strahom STOP Gde sam ovo
dospeo STOP
2.
Mora da je proitao telegram deset puta. Prevrtao ga je kroz ruke i udio mu se.
ala? Nije verovao u to. Telegram ovakve duine mora da kota mnogo. Osim toga, nije
video poentu ovakve ale. Nije imalo nikakvog smisla. Konano, doao je do zakljuka
da je u pitanju bila greka u poti i odahnuo je. Nije mu trebalo jo uvrnutih stvari u
njegovom promaenom ivotu. Problema je bilo za izvoz. Novi nisu dobrodoli.
Da bude dobar graanin i ovek na mestu, odluio je da telegram vrati poti.
Uostalom, njegova sadrina je bila neobino uznemirujua. Iz tih rei je provejavao
vulkan panike i straha. Nekome je bila potrebna pomo, takav je utisak on stekao. I tako
je Marijan savio telegram, unuo ga u dep kaputa koji mu je jo malo pa biva ena
pre samo godinu dana kupila u Kluzu, i krenuo u potu.
Dopala mu se slubenica koja je radila za alterom. Mlada i slatka, sa punim
crvenim usnama; oduvek je kod ena najvie voleo ba usne. Osmehivala se poprilino
predusretljivo. Predao joj je telegram, a ona ga je uzela i nekoliko puta zbunjeno
prevrnula kroz ruke. Preletela preko adrese i imena uznemirenim oima, onda ga
zamolila da prieka i nestala u vratima iza altera. Dok je odlazila, Marijan je uivao u
202
prizoru njenog tela utegnutog u plavu tirkanu nebo plavu bluzu, kao i tesnu tamno plavu
suknju dugaku do kolena. Uzana suknja isticala je stranu pozadinu.
Vratila se minut kasnije, jo vie uznemirena.
Nije bilo greke,ree slatkim glasiem. Telegram je doao na pravu adresu.
To nema mnogo smisla, bunio se Marijan. Sadrina telegrama nije jasna. Ne
pie ak ni ko ga alje, ni odakle.
Doao je iz inostranstva. To je sve to znamo, ree ona. Neobino je to... to je
doao kod nas direktno na srpskom jeziku, a ne na engleskom. Pokuala je i uspela da
se osmehne vrlo prijatno. Mora da ga je neko na poslao direktno iz pote. Svojeruno.
Moda neka Srpkinja koja tamo radi...
Slagao se sa njom da je to sve vrlo, vrlo neobino, i nije prestajao da posmatra
kako se njena prsa njiu ispod bluze. Shvati da devojka ne nosi brushalter. Dojke su bile
nesputane.
Ona mu prui telegram.
ao mi je. Ne mogu vie nita da uradim za Vas, njen glas je vratio sigurnost i
toplotu. Prozrela je njegove poglede.
Uzeo je telegram, usput osmotrio njene ruke u potrazi za burmom. Nosila je
tanani, srebrnasti prsten, ali na pogrenoj ruci. Neudata. Ipak se nije usudio da je pozove
na sastanak. Najzad, njegov razvod jo nije bio okonan.
Gurnuo je telegram nazad u dep i krenuo kui, zaboravljajui jo usput na sve to.
I verovatno bi potpuno zaboravio da sledeeg dana nije stigao jo jedan.
3.
Na posao nije iao ve neko vreme. Od prijatelja koji je bio lekar izmamio je bez
problema tri nedelja bolovanja, uz to je dobio i pristojan savet da ne treba mnogo brinuti.
Sve ene su kurve, po miljenju tog prijatelja i lekara, sve, samo veinom to dobro kriju.
Bolovao je kod kue, pokuavao da opusti napete ivce, i razmiljao o tome da ivot
promeni iz temlja. Moda se vie nee ni vraati na smrdljivi posao u propaloj firmi.
Oglasilo se zvono na vratima. Skoio je. Ve danima niko ga nije zvao, niko
dolazio. Navikao je na drugaiju atmosferu dok je iveo sa Slaanom. Ona je imala
prijatelja na tone. Konstantno je neko zivkao telefonom, zvonio na vrata. Sve zbog nje.
Njega, Marijana, nisu ba voleli, to je samo na fin nain izreena istina. Nisu ga
podnosili.
Prileteo je i otvorio vrata, eljan da ugleda neko poznato lice. Dugo je od sebe
samog krio injenicu da je usamljen ovek bez prijatelja. A sada je bio i bez ene.
Otvorio je vrata. Brkati potar se osmehnu i prui telegram.
30.9.1995.
telegram broj:00222
Prva no ovde bila jeziva STOP Nebo je preko dana tamno i oblano i frustrirajue
nisko STOP Kao da bi se sruilo i zdrobilo grad STOP Vetar stvara zastraujue zvukove
203
STOP Kovitla pesak sa ulice i hui kroz stare oluke kua STOP Gde sam ja STOP Nou
opori pasa lutaju gradom STOP Ili su to moda kojoti STOP Zavijaju i ree STOP
Zatitu pronaao u podrumu jedne od naputenih kua STOP Temperatura nou rapidno
opada STOP Toliko da vidim isparenje sopstvenog daha STOP No proveo umotan u
stare krpe i ciradu STOP Gladan i promrzao saekao jutro bez nade STOP Jutros
pronaao stare konzerve sa hranom STOP Teko ih otvorio STOP Pasulj i govedina
STOP Nikad pre nisam jeo tako ukusan obrok STOP Tokom dana novi dogaaji koji me
uplaie STOP Jato crnih vrana zavladalo je nebom STOP Na hiljade odvratnih ptica
STOP Velike i crne i rune sa zakrivljenim kljunovima STOP Krue nebom i graku
STOP Poput najtamnije noi pokrivaju gradske krovove STOP Lepet krila ponekad
zvui kao paljba automatskog oruja STOP Ohrabrio se da izaem na ulicu STOP Neke
ptice me napale STOP Hikok u pravu STOP Nakon nekoliko sati sve su ptice iznenada
nestale STOP ta je ovo mesto STOP Pomozi mi STOP Veoma uplaen STOP Ne
prepoznajem mesto STOP Ne prepoznajem ga STOP
4.
Njegova prva pomisao bila je: ako je za alu, mnogo je.
Nije isprva znao kako da reaguje, ta da uradi. Ovoga puta bio je ozbiljno
pogoen; ne onim to je pisalo u telegramu - njegova sadrina podseala ga je na jednu
od onih starih, crno-belih televizijskih serija punih misterija - vreala ga je sama
injenica da se neko usuuje da ga uznemirava na taj nain.
Pokuao je da osmisli da li se tu radi o zlobi, i ije bi to nedelo moglo da bude.
Taj neko morao je da ima debele veze u poti, ili da ludo troi povee svote novca na
slanje nerazumljivih telegrama. I zato? emu takva skaredna igra?
Poinjao je da razmilja o zaveri, kao svaki dobri Srbin koji redovno prati dravnu
televiziju. A kada bi razmiljao o zaverama, bez obzira na koga se one odnosile, obino
je mislio na svoju nevernu enu i njenog najnovijeg ljubavnika.
Ovo je moralo da se ispita i presee, ta god bilo. Nije znao njihov telefonski broj,
pa je okrenuo onaj koji nikako nije uspevao u meuvremenu da zaboravi. Broj svoje
tate.
Prokleta vetica.
im se zauo glas matore spletkarue, zareao je, iskezio zube, spreman da zarije
onjake u neije meso, putajui krv. Umesto divljanja, izgovorio je sledeu reenicu
prilino kontrolisanim glasom:
Ou da to glupiranje odmah prestane.
ta? Kratak trenutak njene zbunjenosti. Aha, to si ti moj bivi zete.
Nego ta da sam ja!
Mogla sam i misliti da e se kad-tad javiti. Pa, kako si mi?
Glas je zvuao zajedljivo; kripala je kroz sinuse kao i uvek, drolja od vetice.
to brinete kako sam?
Eto, tako...
204
Mislite da sam uzdrman, da sam povreen. Ha! Mora da se alite. Potrebno je

vie od nekoliko smicalica da bi se uznemirio jedan Drai.
Je li? Ba me interesuje, sad kad nema moje erke, ko li te vue na grbai? Kako
se snalazi?
Progutao je gadnu psovku.
Snalazim se odlino. Nema vaeg pileta da mi smeta.
Re pileta bila je izgovorena sa posebnom notom gadljivosti.
Zar? Bie pre da umire od gladi.
Da li ja umirem ili ne, gospoo, nije vaa stvar! sada je vikao. Oseti grenje u
eludcu i shvati da nije tog jutra ni dorukovao. Friider je bio prazan, korpa za otpatke
prepuna, prljavo posue je kipelo iz sudopere. On odbaci sve misli o tome poput oveka
koji odbacuje prljavu papirnatu maramicu sluajno naenu u depu kaputa.
Ne, vala, vie i nije, njen glas je odzvanjao pakosnom radou. Samo kada se
moja Slaa spasla takvog kao to si ti...
On proguta jo jednu psovku.
Kaite vi vaem zlatu da prestane da se glupira! Neu trpeti ovakvo mrcvarenje!
Odmah da su ona i taj njen napaljeni tikvan prestali da me uznemiravaju, inae... inae
u podneti krivinu tubu protiv oboje! A posebno protiv nje!
Dabe vie.
ta?!
Ona ti se nee vratiti. A taj fini ovek ije ime ti namerava da isprlja je jedan
vaspitani, prefinjeni gospodin koji radi u Vladi Srbije, i sigurno niim ne bi ugrozio svoj
poloaj javne linosti da bi se obraunavao sa jednim nikogoviem.
Mozak poe da mu vrije.
Bezobrazni ste, gospoo, eto ta ste!
Govno od vetice!
Histerija, bivi zete. Vidim da ti je konano dolo iz dupeta u glavu. Bez moje
erke - propao si ovek.
Na ovom mestu, i u ovom trenutku, vie nije bio sposoban da guta psovke. Kasnije
je njegova biva tata, u toku brakorazvodnog postupka pred sudom, dala izjavu da ju je
on esto zvao telefonom, uznemiravao i govorio opscenosti koje ona ne sme ni da ponovi
pred asnim sudom.
Marijan je uz sardonian smeak priznao da je to zaista i inio. Sudija mu nije
dozvolio da na licu mesta ponovi neku od tih gadosti, iako je Marijan bio voljan, pa je
suenje priveo kraju i doneo odluku o ponitavanju njihovog braka.
5.
Kada ga hoe, onda ga ba hoe.
teta to to nije bilo neto veselo i pozitivno. Marijana su hteli samo telegrami.
Trei telegram i nije bio neko iznenaenje.
205
Potaru je zapretio povienim glasom da ne eli vie da ga vidi pred svojim

vratima. Ovaj ga je samo pogledao zapanjeno. Odlazei, vrteo je glavom u neverici, uz
tihi solilokvijum kojim je kritikovao svet u kome obini, mirni graani preko noi
postaju sumanuti ludaci.
Marijan je zdrao kovertu sa telegrama i poeo da ita.
31.9.1995.
telegram broj:00333
Protekla no gora od prve STOP Ovo mesto nije normalno STOP Nisam mogao
da spavam od avetinjske buke STOP Ptice se vratile STOP Hiljade i hiljade krila stvarali
nepodnoljivu buku STOP Ono to me stvarno uznemiravalo bili su odjeci kroz tu buku
STOP Kao ljudski vriskovi STOP Mislim da mogu biti ljudski STOP Ne umem da
objasnim STOP Moda to i ne elim STOP Proao gradskim ulicama kada su ptice otile
STOP Uspeo da neopaeno proem pokraj ogromnih pasa STOP Ako su to psi STOP
Lie na vukove STOP Otiao do periferije grada STOP Put kojim sam doao je nestao
STOP Svuda samo pesak STOP Grad je pust i propao STOP Jutros ni traga od njegovih
stanovnika STOP Neuspena potraga za hranom i vodom STOP Vratio se u zgradu pote
STOP Srea da ima struje i da radi ovaj telegrafski aparat STOP Razumem se u
Morzeovu azbuku STOP Nisam ba vet ali mislim da ispravno aljem signale STOP
Gladan i edan STOP
6.
Neko je u poti imao bolestan, bolestan, bolestan smisao za humor.
Situacija je postajala suluda. Sada je oseao da se ova ala nee prekinuti sama od
sebe, i da e vremenom postajati sve uvrnutija. Telegrami su ga uznemiravali. Marijan
nije mogao da veruje u njihovu autentinost, ali je lako mogao da zamisli nekoga - neku
osobu bez lica i due - kako pogrbljen nad stolom i hartijom smilja ove poruke i
namerno alje ba njemu.
Promenio je miljenje da je u pitanju zlato njene mame. Nije to liilo na Slau.
Nimalo. Ona je imala jeziinu, kvarnu duu drolje, urokljive oi, ali matu... to nije. ak
ni u krevetu, gde se uvek ponaala kao plutajua daska na povrini vode, koja je tu da se
neki sretni brodolomnik uspentra.
Telegrami su imali neto dijabolino u sebi. Tako mu se inilo. Zamisao nekog ko
je imao mala fide sklonosti.
U grozniavom traenju reenja, u sve veoj, narastajuoj napetosti, nije mogao
da se seti nikog drugog do devojke u poti.
Obukao se i odjurio u potu, jedva svestan sopstvenog poriva da zadavi
aljivdiju.
Iza altera je bila ista devojka. Njena prva reakcija bio je mali osmeh
prepoznavanja, ali se osmeh ubrzo pretvorio u gr, jo pre nego to je Marijan otvorio
206
usta, jer ga je ona sagledala onakvim kakav jeste. Bio je grozniav, sluen, sa oima koje
su opasno sijale. Njegove ruke su vidno podrhtavale. Usne takoe. Bledo, usukano lice
nalik na lice mrtvaca. Nije to bio lik osobe u stanju blaene ataraksije. Naprotiv.
Liio je na ludaka.
Dobro, ta je ovo? dreknu.
Devojka se tre; ma koliko uznemiren, Marijan nije propustio trenutak kada su se
njene lepe sise zanjihale pod bluzom, nesputane.
Nekoliko sedih penzionerskih glava iz kolone u kojoj potlaeni ekaju svoje
penzije, okrenu se da ga osmotri. Nije ni obratio panju na njih.
ta, ovaj, nije u redu? pitala je, a glas joj je zadrhtao.
On tresnu akom o polirani drveni pult, a kada je podigao tamo je leao presavijeni
telegram.
Ponovo? upita ona.
Jata nego da je ponovo! besneo je.
Greka? upita ona.
Trea po redu! Uzdigao je prst u vazduh.
Ne treba da viete.
Njen glasi je podrhtavao, kao i mramorno bleda ruica kojom je uzela telegram.
Marijan je uinio napor da se obuzda.
Proveri mi to devojko, kad te molim, rekao je tie, odjednom boleivo. Proveri
ko to alje, tako ti Boga.
Devojka je izgledala vidno potresena. Njene krupne smee oi bile su zaplaene,
ali Marijanov smireniji ton dao joj je polet. Prevrnula je telegram kroz ruke, a onda se
udaljila, prola kroz vrata u zadnju prostoriju hodajui unatrake sitnim koracima.
Nervozni osmeh na njenom licu govorio je Marijanu da za njega ovde nee biti
pomoi. Ostavio je ruan utisak. Polako, sagledavao je sopstveno neurotino ponaanje.
Stideo ga se. Ali, bes koji je oseao zbog tih uvrnutih telegrama nije jenjavao. Niko ne
voli sistematsko podjebavaje, on ponajmanje. Ljudi koji su ga dobro poznavali nisu se
uvek pohvalno izjanjavali o njegovom karakteru. Nervozan, prek, ponekad i
nepravedan, lako je gubio prijatelje. Pa i sopstvenu enu.
Nisi ovde da bi kritikovao samog sebe, podsetio se.
Devojka se vratila tren kasnije, praena ogromnim ovekom u potarskoj
uniformi. ovekovo lice bilo je etvrtasto, grubo, ukraeno staljinistikim brkovima.
Marijan oseti trenutak olakanja. Moda ova ljudina moe da mu pomogne. Moda zna
odgovore.
U emu je va problem, gospodine? upita ljudina. Imao je divan glas. Kao iz
bave od dvesta litara. vrst, muki, postojan.
Marijan obuzda novi titraj nervoze i prisili se da jo jednom, detaljno, objasni
problem. Govorio je polako, govorio je razlono, a rmpalija je sluao uz povremeno
klimanje glavom u maniru sveznajueg mudraca sa reenjima za sve probleme.Ali, kada
je Marijan zavrio tiradu, ta gromada od oveka samo slegnu ramenima.
207
Uznemiravajui telegrami? Zurio je u Marijana bez treptanja. uo sam za

uznemiravajui telefonske pozive. Mangupska posla. Ali za takve telegrame nisam
nikada. Mora da je neka uvrnuta greka u pitanju. Znate ta, doite Vi sutra do mene, a
ja u u meuvremenu sve proveriti i urediti.
Gledali su se tren-dva.
Marijan odahnu. Reenje njegovog problema izgledalo je na domak ruke.
Tada mu grmalj prui telegram.
Uzmite ovo.
On se lecnu. Zato?
Va je. A dobar potar uvek mora da isporui poiljku, zar ne?
Marijan huknu i pokunjen uze telegram. unu ga u dep. U trenutku kada je
ponovo dodirnuo tu hartiju, nije mogao a da ne oseti gaenje.
Izaao je iz pote sumornog lica.
7.
U mislima ga je nazivao super-potarom.
Uredie on stvar kako treba, samtrao je. Mukarac je to, a ne kao ona preplaena
popiulja. Ne kao ona (na ovom mestu nije mogao a da ponovo ne misli na njene grudi).
Sledeu no proveo je nemirno. Prevrtao se po krevetu i sanjao udne snove, kojih
se ujutru nije seao. Imao je taj grozni, metalni okus u ustima, kao i uvek nakon nonih
mora. Ustao je, istuirao se i uhvatio sebe da razmilja o neopranim sudovima, haosu i
neobrisanoj praini, kada se na vratima oglasilo zvono. Obukao je bade-mantil na golo
telo i krenuo da otvori, uveravajui sebe da to ne moe biti potar. I ne moe biti jo
jedan telegram.
Ali, bio je.
Doi jo jednom i ubiu te! dreknuo je na mladia u plavoj uniformi koji
razrogai oi, onda se sjuri niz stepenice i pobee.
Marijan je stezao telegram i ruke su mu drhtale. Bes ga preplavi.
Pocepaj ga, ree mu glas razuma. Uhvatio je telegram po sredini i umalo to i
uinio, ali onda shvati da nije u stanju. ivac radoznalosti titrao je u njemu, kao plamen
svee u mrkloj noi.
Otvorio ga je i proitao bez daha, sa oima razrogaenim i vrelim, sa metalnim
ukusom u ustima koji prati njegove none more ak i kada se odvijaju van sveta snova.
1.10.1995.
telegram broj:00444
Jos jedna no neizvesnosti i straha iza mene STOP Shvatam da ovo nije obino
mesto STOP Puno razmiljam o putu do ovde STOP Seam se da sam doiveo
saobraajnu nesreu STOP Izgubio svest STOP Moda umro i otiao u Pakao STOP U
tom sluaju mogue da niko ne prima ove poruke STOP Ostaje mi samo nada STOP I
208
glad STOP Iao kroz grad i provaljivao u kue STOP Oseam da sam nepovratno
izgubljen STOP Sve kue u gradu su prazne i poharane i esto vandalizovane STOP
Nigde hrane STOP Mislim da se najgore jo nije ni dogodilo STOP Napolju je naglo
zahladnelo i magla je doprinela da grad izgleda prokleto STOP Tragajui za hranom
nedaleko od zgrade pote naao groblje STOP Jeza me prola kao udar struje kada sam
ga ugledao u magli STOP Mislio da e me uas ubiti STOP Nizovi krstaa gube se u
magli STOP Mislim da je ogromno STOP Odvratno mesto STOP Otiao da pogledam
krstae STOP Imena i datumi suludi STOP Mrtvaci sa svih strana sveta ovde lee STOP
Neki datumi su stari vekovima STOP Ima ih iz svih epoha STOP I iz ovog veka STOP
Oseam da je mesto znaajno i da e se neto dogoditi STOP Kroz nabore magle video
tamne prilike kako se kreu stazama izmeu grobova STOP Pobegao odatle STOP
Temperatura naglo porasla i magla je nestala STOP Ptice se nisu vraale STOP Mislim
da polako ludim na ovom mestu STOP Moda se uputim pravcem suprotnim od groblja
gde se nekad nalazio put STOP Negde u stii STOP Ali oseam se slabo jer nisam jeo
STOP Doao na ludu ideju da iskopam jednog mrtvaca i pogostim se njegovim mesom
STOP Potrebna mi je pomo STOP Odmah STOP
8.
Super-potar ga smireno odmeri. alterska slubenica bila je sklupana iza
njegovih lea i drhturila je kao list na vetru, siuna i preplaena. Kao i veinu ena,
strah je porunjivao i inio starijom. Marijan shvati da je postajao njena dnevna mora,
ba kao to su telegrami bili njegova.
Ponovo? upita brkati super-potar.
Rekli ste: sredie se.
Marijan je zvuao drogirano, takoi izgledao.
Proverio sam, ree potar, skide kapu sa glave, spusti je na pult i duboko
uzdahnu. Isprui etvrtastu aku i preuze zguvani telegram od Marija. Nema greke.
Telegrami su upueni na vau adresu i na vae ime.
To je... pa to ve znam, graknu Marijan.
Samo smireno, molim Vas, ree potar tonom uzviene mudrosti. Greka nije
do nas. Telegram je korektno isporuen. Vama se ne dopada njegova sadrina... e pa, ja
tu nita ne mogu da uinim. Veina ljudi telegramima dobija loe vesti. Sauea i slino.
Ponekad, samo ponekad, to su estitke. Obino ih, meutim, obaveste da je neko blizak
njima umro... Razumete? Telegrami su retko nosioci lepih vesti.
Super, graknu Marijan. A kako to meni pomae? I ko? Ko je taj ko ih alje?
Ovde nema ni potpisa ni adrese poiljaoca.
Super-potar i njegova koleginica izmenie jedan sumnjiav pogled.
E, pa sad, tu ima neke zabune. Nijedan sistem nije bez propusta, ree superika
muka. Novi kompijuterski sistemi od skora je u upotrebi, pa tu ima nekih bagova.
Razumete? I tako... potkrala se krajnje neobina greka... da vai telegrami nisu pravilno
209
zavedeni. Drugim reima, niti znamo ko ih alje... niti odakle. I to nije jedini problem.
Pogledajte izgled ovog telegrama, sa svim tim STOP signalima izmeu reenica, bez
interpunkcije.
On ponovo pogleda u koleginicu koja slegnu ramenima; strah se dobrim delom
povukao sa njenog lica i ono je povratilo neto od prethodne ljupkosti. Izrazi njihovih
lica bili su neodreeni, moda zbunjeni. Super-potarika nastavi diskurs ubrzanim
glasom.
Ovakav izgled telegrama izaao je iz upotrebe pre vie od tri decenije. Ovo
uopte nije poslato modernim, teleprinterom. Lii na neto kucano Morzeovom
azbukom, na jednom od onih starih telegrafskih tastera. Mislim da se takvi ne koriste
nigde, osim moda na nekim starim brodovima, ili na vojnim brodovima u specijalne
svrhe. Nije mi jasno... kako je mogue da ovakav tekst proe kroz na sistem. Razumete?
Zaista udno. Kao da je tekst kucao neki ludi telegrafista sa poetka dvadesetog veka, ili
moda sa kraja devetnaestog...
Marijan otvori usta da vrisne, pa ih zatvori.
Znamo samo to da dolaze iz inostranstva, primeti potar. I osmehnu se
obeshrabrujue. Ni u glavnoj poti nemaju nikakvu evidenciju, osim da su telegrami
isporueni. Razumete?
Neto ga stegnu u grudima. Iza stezanja doe i bol i on se uplai za svoje srce.
Preuzeo je izguvani telegram od potara, sasluao njegov savet da ubudue ove
telegrame jednostavno cepa i baca u ubre, da ih ne ita, sve dok ne prestanu da stiu.
Klimnuo je glavom i odluio da ba tako uradi.
Bacie ih. Sve e ih pobacati.
Ali nije to uinio kada je doao kui. Seo je i poeo da ih ita iznova i iznova.
Dok je to inio, neto se menjalo u njemu.
Oseaj da je u pitanju samo gruba ala nepovratno je bledeo, a da on nije znao
zato je tako.
9.
Peti telegram ga je prevario. Umesto da saeka sledei dan, stigao je u sred noi.
Zvono na vratima preseklo je Marijev san, uvren bensedinom. Izvukao se iz kreveta
mamuran, otvorio vrata i nadutim, ispupenim oima zakiljio u nepoznat lik koji mu
prui hitan telegram.
Marijan uze i potpisa evrdajuim rukopisom.
Bacio je telegram, neotvoren, na sto u trpezariji i krenuo nazad na spavanje. Tek
kada mu je glava dodirnula jastuk, shvati ta se desilo. Ripnuo je uz kretav, uznemiren
krik.
Otra nazad u trpezariju, odjednom razbuen. Zapiljio se u belu kovertu na stolu.
210
Mrzeo je tu kovertu; ovoga puta bila je jo deblja, a kada je bude otvorio unutra
e pronai najdui telegram koji je u ivotu video. Ali vie je mrzeo sebe zbog tog
oseaja, zbog ogromne potrebe da je otvori, razvije papir i proita.
eleo je, a bio je to strahovit poriv, da sazna sadrinu. Sve je izgledalo bolje od
neznanja. Morao je da sazna ta se dogaa u tom imaginarnom, ludom svetu gde je jedan
ovek izlgeda izgubljen ba kao to je on, Marijan, izgubljen u ovom u kojem je roen,
i u kome je proveo itav ivot.
itao je.
1.10.1995.
telegram broj 00555
Otpoelo je u sumraku STOP Ni u ludilu ne bih doekao no na ulici pa sam se
vraao u potu kada su stigle ptice STOP Hiljade i hiljade njih preplavilo je nebo STOP
Kao talas koji se iznenada izdigao iz mora STOP Desetine se obruile na mene i napale
STOP Njihovi kljunovi otri poput stakla STOP Trao sam STOP Otri kljunovi za samo
minut iskidali kou sa mojih ruku i glave STOP Teko sam povreen STOP Spas naao
u podrumu pote STOP Nemam ogledalo ali znam da mi je lice unakaeno STOP Nije
mi to najvea briga STOP Vise od toga plai me to je tako malo krvi iscurelo iz rana
STOP Ne oseam nikakav ozbiljan bol STOP A neke rane su toliko duboke da mogu da
zavuem prst u njih sve do drugog lanka STOP Moda je ovo san STOP Ako jeste onda
se zavrava STOP Oseam se kao da se gasim i sva seanja otiu iz mene STOP Vie ne
pamtim svoje ime STOP Napolju ptice nisu sletele na krovove STOP Uzdigle se i
oformile crni stub koji se kovitlao STOP Otile u pravcu groblja STOP Tlo je poelo da
podrhtava STOP Nije zemljotres STOP Iznenada me obuzela strahovita enja da
pronaem izvor podrhtavanja STOP Poriv za ovo ne umeme da objasnim STOP Izaao
iz sklonita i krenuo ka groblju kao da sam opsednut STOP Pod zracima zalazeeg sunca
ugledao po prvi put pravu veliinu ove nekropole STOP ini se bezgraninom STOP A
kada sam se pribliio ugledah najjeziviji prizor u ivotu STOP Grobovi su se otvarali
STOP Mrtvi su izlazili STOP Pomokrio sam pantalone STOP Dolazili su odasvuda
STOP Video sam raznorazne grobove a ne samo krstae kao pre STOP Na milione STOP
Trule je odizala mermerne i kamene i betonske ploe STOP Izlazili su STOP Zemlja se
raskopavala STOP Krstae se lomile STOP Zidovi grobnica popucae STOP Iskopali su
tunele kroz humke STOP Kuljali su napolje iz svojih tamnih skrovita STOP Jezive
kreature STOP I mada su neki od njih mrtvi ve eonima njihova tela nisu se potpuno
raspala STOP Kao da ih je ovo mesto ouvalo STOP Ipak vidi se trule na njima STOP
Ne znam kako nisam umro od straha STOP Podozrevam da je to zato to sam i ja mrtav
STOP Prenuo sam se i pobegao kada je usledio napad ptica STOP Sada znam zato su
dolazile STOP Hrane se mesom mrtvih STOP Spustivi se sa neba u ogromnom crnom
oblaku napale su zemljom zaprljane prilike STOP Nastao pakao STOP Nisam gledao
STOP Beao sam a iza mene mrtvi su vodili bitku sa pticama STOP Vratio se u potu i
211
zabarakadirao vrata STOP Nee ih to zaustaviti kada dou po mene STOP Ako dou
STOP Moda ih ptice sve proderu STOP Ovu poruku aljem poslednjim ostacima
razuma i snage STOP Odustao od svake nade STOP
Ruke su mu drhtale.
"Ludilo, proaputao je, zguvao list koji mu je utao meu prstima i zavrljaio
ga na pod. Ludilo.
Bio je uplaen. Stvarno uplaen.
10.
Grozna dreka telefona prekinula je snove u kojima su crne, velike ptice kljucale
oi Marijanovom ocu, nepominom u crnom mrtvakom sanduku, konanom domicilu
za mrtve.
Sanjao je grad duhova. Bio je nainjen, taj grad, od drvenih kua nalik na one iz
kaubojskih filmova, i okruen utom pustinjom sa tri strane, a ogromnim grobljem sa
etvrte. Bio je to grad mrtvih u ijoj su kapeli poloili koveg sa telom Marijanovog oca.
A ptice su se gostile, jer nije bilo ivih da ih oteraju. Mada... video je ulice prekrivene
leevima ptica i drugih ivotinja, video je da su im krila isupana ili polomljena, kljunovi
iskrivljeni, perje rasupano, kao u borbi. Video je sve to i u snu jecao.
Hodao je i izmeu grobova i zurio u njihovu ispranjenu, oskrnavljenu utrobu.
itao je natpise na nakrivljenim, puknutim, slomljenim, izvaljenim spomenicima i
krstaama, itao je imena i traio svoje, ali njega tamo nije bilo. udio se raznolikosti
jezika, simbola, datuma. Put koji je vodio od groblja iao je do jedine zgrade od kamena
na tom mestu, a pred tom zgradom ekala je jedna uspravna prilika. Marijan prie i vide
da je lice tog oveka usano unakaeno, proarano ranama kao malim otkopanim
rakama, da su mu oi plane i prazne, a da jednom rukom pokazuje gore. Marijan
pogleda i vide kablove. Crni, dugi, debeli kablovi spajali su se u telegrafski stub, a onda
nastavljali put dalje, do sledeeg, i sledeeg, sve dokle ih je niz vodio, nekud ka
horizontu, u suprotnom smeru od groblja u kome mrtvi vie nisu pronalazili svoj mir.
Oni su svi otili.
Marijan shvati da u ruci dri telegrame. Pruao ih je oveku, a ovaj je otvorio
suve, puknute usne da neto kae... dreka telefona bila je jaa.
Probudio se maltene uz vrisak, a telefon je zvrndao. Iskobeljao se iz posteljine, sa
pidamom prilepljenom uz znojavo telo; lice kao da mu je bilo okupano, a pazuh mu je
smrdeo po starom znoju. Dovukao se do telefonskog aparata tromim i nesigurnim
hodom. Strah, kao posledica sna, jo uvek je divljao njegovim sistemom kada je podigao
slualicu, a uinio je to da bi utiao dreku. Nije ga ni interesovalo ko zove.
Molim...
Marijane, ti si?
Mamino zlato. Njih dve kao da su imale jedan glas koji su delile, prgav i opor.
Gr mu se pojavio u stomaku ve na prvi ton u slualici.
212
Ko drugi?
Nema potrebe da bude drzak.
Marijanov glas zazvua hrapavo i istroeno; nita od uobiajne otrine. Klatio se
na nogama poput pijanca i borio sa uskomeanim oseanjima. Sa stravom, prvenstveno.
Nema, sloio se bez snage.
San je sporo gubio konture u njegovoj glavi, strah bledeo.
Njegova jo uvek ne biva ena sa druge strane veze proisti grlo, kao neko ko se
sprema da diskutuje. Pripremala je svoj uobiajni lano-topli ja-te-shvatam ton. Marijan
oseti slabost. Obuze ga snaan oseaj konsternacije, a kolena kao da mu klecnue.
Zovem te da te podsetim, ree ona, da danas imamo suenje.
Kad?
Danas, pobogu, danas.
Dobro,dobro... znam, slaga on. Potpuno je zaboravio. Biu tamo.
Fino. Pauza izazvana obostrnim utanjem. A, kako si ti? Glas ti zvui udno.
ta te briga kako sam, pomisli on besno.
Dobro, slaga jo jednom. Oaj tada vrisnu u njemu, ali ono to je izalo bilo je
samo nejaki apat. Plaljivi vapaj u zaetku. Slaana, ja...
U redu, onda. Vidimo se u sudnici. Jedva ekam da se sve ovo zavri ve
jednom.
Usta su mu jo bila otvorena, razjapljena nad mikrofonom slualice, kada se veza
prekinula. Zahvati ga nalet besmislenosti. On oseti kao da se pod otvara pod njegovim
nogama, a ispod zastaujui sunovrat. Nagomilani vazduh u pluima nagonio ga je na
vrisak.
Bio je avet samoga sebe. Prikaza koja sputa telefonsku slualicu i ali zbog svega
proputenog u ivotu.
I svestan je da vie nema nade.
11.
Brijao se rukama koje su drhtale, pokuavajui da skine tri dana stare ekinje a da
se ne zakolje pri tome. Lako je mogao da se unakazi
(kao lik iz snova)
i na sudu izgleda kao nesposobna budala. Bila je to poslednja stvar koju bi
poeleo, ali bilo mu je teko da povrati samokontrolu nakon svega. O telegramima nije
mnogo razmiljao, gurao je sve takve misli nekud u stranu i preputao se refleksima koji
e ga sprovesti kroz neophodne i svakodnevne radnje umivanja, oblaenja, doterivanja.
Konano, negde oko 11:00 bio je spreman.
Pogledao se u ogledalo i zadovoljno se pljesnuo po licu. Kraj je stigao, ali barem
e ga doekati u stilu.
213
Zakoraio je ka izlaznim vratima i kada ih je otvorio, sledio se u nemom

iznenaenju, oi u oi sa mladiem koji je upravo posezao za tasterom zvona. Buljili su
jedan u drugog nekoliko trenutaka.
Mladi je zevnuo, zatvorio usta, ponvo zevnuo i konano rekao:
Imate telegram.
Marijan zari zube u donju usnu i bez rei preuze koverat, potpisa dostavnu listu, i
nastavi da grize usnu.
Pola sata kasnije, pred ulaskom u sudnicu, dole u zgradi Palate pravde, ugleda
suprugu koja ga je izdala, srenu tatu koja je pod ruku stezala novog zeta, prefinjenog,
sredovenog mukarca sa naoarima debelog rama na nosu. Nije nita rekao. Nije imao
ta da kae. Pustio ih je da bulje u njegovo prebledelo lice, a desnom rukom kompulzivno
je stezao neotvoreni telegram u desnom depu sakoa.
Hartija kao da je pekla jagodice njegovih prstiju.
Uli su u sudnicu i sve se zavrilo prilino brzo. Brak je bio okonan, on poraen,
neprijatelj pun lanog saoseanja, ali bez snage da obuzda smeak trijumfa u uglovima
usana. Tata posebno. Rastali su se bez rei. Slaana je moda neto i elela da mu kae,
ali njemu je bilo dosta svega. Okrenuo se i otiao, sa oseajem mraza u trbuhu, ukoenom
Adamovom jabuicom u grlu, vrelinom u oima koja nije mogla da se pretvori u suze.
Ophrvan monumentalnim oseajem da je sada potpuno sam na svetu, hodao je poput
starca, sputene glave, usukanih ramena, sa oima u kojima nije bilo ivota. Bio je
poraen. A njegov najgori neprijatelj, to je sada shvatao sa izluujuom jasnoom kao
da je zamuena voda iznenada postala perfektno bistra i pokazala ono to je na dnu, bio
je on sam.
Sat vremena kasnije, lutajui ulicama Beograda kao izgubljeni pas, uporeivao je
jezivi svet naputenih gradova i ogromnog groblja sa sopstvenim ivotom, i nalazio
mnogo, previe analogija. Mogao je da razmisli o svemu i izbroji otvorene grobove
sopstvenog ivota, rake koje zjape. Bilo ih je tako mnogo. I nikda pre nije tako jako i
tako razorno jasno osetio da je promaio itav ivot.
Malo kasnije, etajui je stigao do Kalemegdana, pronaao neku zabaenu klupu,
seo i otvorio esti i poslednji telegram.
Vie nije oseao strah, bio je prazan iznutra. I pomiren sa sudbinom.
2.10.1995.
telegram broj:00666
Oni prolaze STOP Jasno mogu da ujem njihove korake koji dobuju drvenim
trotoarom oko pote STOP Ptice su poraene STOP Imao sam vremena da o svemu
razmislim STOP Sada sam siguran STOP Mrtav sam STOP Stradao sam u saobraajnoj
nesrei koliko mogu da se setim STOP Ne svojom krivicom STOP Ubijen sam u
sopstvenim kolima STOP Sve se to vratilo u moje seanje STOP A mesto na kome sam
se naao pripada mrtvima STOP Samim tim pripada i meni STOP Od smrti ne moe
214
pobei STOP Ali neto se dogodilo i mrtvi se sada kreu STOP Vraaju se STOP Gledam
ih dok promiu STOP Njihov broj je ogroman STOP Miljarde onih koji su umrli tokom
postojanja sveta STOP Pripadnici svih civilizacija STOP I niko ne moe da ih prebroji
STOP Njihov put kree se u pravcu kojim se prostiru telegrafski stubovi STOP Tek
danas sam zapazio te stubove STOP Ne znam kako sam napravio takav propust STOP
Nije ni vano STOP Vie ne oseam ni glad ni e ni strah STOP eka me put STOP
Kreem uskoro STOP Pred armijom mrtvih pale su ptice a psi i vukovi i kojoti i gomile
pacova razbeali se STOP Armija je nezaustavljiva STOP Ne znam koji je cilj i ne znam
da li donosi dobro ili zlo i nije me briga STOP I ne znam koliko e put trajati STOP
Moda celu venost STOP Moda nekoliko sati STOP Vreme je da krenem STOP Mi
dolazimo STOP STOP STOP STOP STOP Ukoliko se ukae prilika javiu se ponovo
STOP
12.
Dolazili su. Znao je to. Oseao je to.
Mrtvi su se vraali da povrate svet koji su izgubili. I znao je, kada jednom budu
doli, u tom blasfemino-sakralnom inu palingeneze, svet vie nee biti isti. Promenie
ga. Preobraziti. Sa nepoznatim uinkom da li e takav svet biti bolji, ili loiji, sa manje
ili vie bola i uasa.
Bilo je ljudi, sigurno, koji bi u njegovoj situaciji urlali od straha. Upozoravali bi
svet na opasnost, izigravali proroke uverene da e mrtvi doneti nesreu i razaranje, na
ije se rekurentne litanije niko ne bi osvrtao. Jedan deo njega jeste strepeo, ali bilo je to
bledo oseanje. Marijan nije imao ta da izgubi to ve nije. Njegovo postojanje odavno
je bio samo niz refleksnih radnji, patnji i gubitaka. ta bi on izgubio osim sopstvene
mizerne egzistencije? Nita. Njegov ivot dugo su uokvirivale senke. Oekivao je da se
spusti potpuna tama. Konana tama.
Krenuo je kui. Uao je u tramvaj broj 13 i seo, a kada je zatvorio oi mogao je
da vidi pusti svet i armiju koja hoda, armiju nemrtvih u nadiranju, crni veo nainjen od
tela u hodu koji pokriva neshvatljivo velike povrine, milione kvadratnih metara. Crna,
pokretna zavesa abominacije koja napreduje. Iza zatvorenih kapaka jasno je video svet
nemrtvih. I njegove stanovnike blaziranih lica, a uarenih oiju.
Sada je bio adept upuen u tajnu mrtvih, iniciran telegramima i snovima, moda i
svojom patnjom. Dopao je na ideju da moda i nije jedini, da ima jo upuenih; nije
izdrao da se ne okrene oko sebe i promatra lica putnika u tramvaju, ali nijedno mu nije
delovalo izgubljeno ili zlopaeno, nijedno nije nosilo njegovu vrstu
(ludila)
bola. Mrtvi su eleli neto od njega. Moda da otvori prolaz izmeu svetova kada
za to doe vreme, ili da uini neto drugo to bi pomoglo. Nije znao, ali nije se brinuo.
Oseao je da e u snovima nai objanjenja. Shvatie razlog. Nakon svega, nee ga
ostaviti u neznanju.
215
irom otvorenih oiju je kroz zamrljane prozore tramvaja mogao je da vidi

drugaiju sliku, realnu, sliku beogradskih ulica koje promiu. To ga nije zbunilo.
Spoznaja koju je stekao nikakvom silom ili ubeivanjem nije mogla da bude poljuljana
ili promenjena. On je jednostavno znao.
Oni su na putu.
Oni dolaze.
( V A N ) Z E M A LJ C I - Branislava ukurov
Tim Smit ugasi radio. Protegnuo se i udobnije namestio u stolici. "NLO, jaka
stvar. Ovih dana samo o tome priaju", pomislio je pomalo gnevno. I stvarno, u proteklih
nekoliko dana sve to je mogao da uje bile su prie oevidaca koji su na ovom ili onom
mestu primetili letee tanjire. Nije mu bilo svojstveno da se uzrujava zbog takvih stvari.
Oduvek je bio skeptik, ali ovo je sigurno neto znailo. Iz depa je izvadio paklo finih
francuskih cigareta, zapalio i udno povukao dim.
Visoko u drevnom plavetnilu vasione, pri svetlosti zvezda, sjajila se srebrna
povrina vasionskog broda. Izgledalo je kao da letelica pomalo podrhtava dok su
energetska polja ispod nje svetlucala purpurnom svetlou. Visok, mrav porunik udje
u komandni odeljak letelice:
- Porunik Gordon FX-3551, trai dozvolu da razgovara sa kapetanom.
- Sluam vas, porunie.
- U ime inenjerskog odeljenja, obavetavam vas da je poruka pod brojem FQ34/D poslata.
Kapetan pogleda na jedan od displejeva koji su kontrolnoj tabli davali mutan sjaj.
Bio je zadovoljan.
- Imamo jo est sati, mislim da emo ovog puta uspeti.
Majra Donson pogleda kroz izlog kafea u kojem je sedela. Bee ovo jo jedan od
onih obinih dana, ali ona nije mogla da potisne uznemirenost koju je oseala. Vratila je
pogled na asopis na stolu. Najnovije izdanje "American World Of Misteries"
obavetavalo je svoje itaoce da je usled prebrzog razvoja tehnologije smak sveta blizu,
ali i da su irom Amerike vidjeni letei tanjiri koji e im pomoi ukoliko do katastrofe
dodje. Naruila je jo jednu olju crne kafe i odluila da o tome ne razmilja.
Kapetan je nervozno prouavao zvezdane karte na ekranu ogromnog kompjutera
u navigacionom centru broda. Pokrivale su gotovo tri etvrtine njima poznatog kosmosa;
dimenzione kapije - portali novih svetova, svaka pa i najmanja zvezda ili planeta imale
su svoje koordinate na njima. Na jednoj od njih blistala je Zemlja sa beliastim
omotaem svoje atmosfere. Kako je samo izgledala! Godine i godine njenog razvoja
omoguile su misiju kao sto je ova. A opet, neto nije bilo u redu, neto kao da se nije
uklapalo.
Kristijan Zomert osloni bicikl o oblinje drvo. Toga dana Dunav bee izuzetno
lep. Tiha voda mrekala se po povrini dok je proleno sunce mamilo etae na kej.
216
Posmatrao je decu kako veselo tre igrajui se uge kad neto privue njegovu panju.
Namah se zaulo tiho zujanje kao kad pesak struji ispod povrine Dunava, a na horizontu
se ukaza kratak, ali zaslepljujui blesak. "Leteci tanjir?", uhvatio je sebe kako se pita.
"Zato da ne? Ovih dana svi su pricali samo o njima. Mozda je ovo dobar dan za posete."
Prolo je tri sata i dvadeset minuta od kako je poruka poslata. Porunik Gordon
posmatrao je Zemlju na ekranu radara. inila se tako dalekom i budila je davno
zaboravljene uspomene. Svakih pedesetak godina ponavljao se isti prizor, a oni dole su
ih oekivali.
Obroncima planina odjekivala je tiina dok je mali budistiki hram ispunjavao
zamor svetenika koji su vrili slubu. Stari lama sedeo je ispod trema i najfinijim
peskom dovravao mandalu koju je zapoeo pre mnogo meseci. Sunce samo to nije
poelo da zalazi i on se odmae da bolje pogleda svoje delo. Da, bio je to gotovo savren
prikaz leteeg tanjira koji se sputa. Bila je to vizija koja ga je pohodila jos iz vremena
kada je bio samo uenik u hramu.
Kapetan zabrinuto pogleda lice oveka pred sobom. Nije mogao da poveruje u
ono to uje.
- Kapetane, dolo je do greke u vremenskom kodu. Nismo raunali na
interdimenzionalni paradoks. Poruka koju su primili bila je potpuno nerazumljiva. Vie
nema vremena, a trebalo bi.....
Zvuk nalik na kripanje arki prekide uzbudjenog porunika.
Tim Smit pogleda u nebo koje kao da nije bilo tu.
Majra Dzonson pomisli kako uje udaljeni pretei zvuk koji je sekund kasnije
zamenio cik razbijanja solje.
Kristijan Zomert vide kako horizont bljeti i nestaje u hladnim vodama Dunava.
Sunce je zalo. Stari lama lakim pokretom ruke raspri sliku. Sve prolazi da bi se
ponovilo, ree umesto molitve.
..........."uvajte Zemlju, nema ko da dodje", bilo je sve to je kapetan uspeo da
pomisli. Imao je jo toliko vremena da ukljui vremeplov na kome je pisalo: ROZVEL,
NOVI MEKSIKO,1948.
V O A - Uros Radmanovi
Vee, sedim u svojoj omiljenoj fotelji i gledam televiziju. Umoran sam posle
napornog dana i jedva imam snage da sluam tipa na televiziji koji uporno pria o vasioni
i vasionskim telima, i tvrdi da nismo sami u vasioni i da pored zemlje ima jo mnogo
naseljenih planeta. Ne verujem u tu priu, tanije nisam verovao dok se te iste veeri kao
potvrda rei malopre spomenutog naucnika nije pojavila jaka narandasta svetlost i
obasjala celu prostoriju.
To je deo kada me je memorija izdala, i sladee ega se seam je velika, okrugla
prostorija u kojoj osim mene i neega to bi se moglo nazvati stolicom nije bilo niega.
217
U prostoriju su posle nekog vremena ua neka udna bia, visoka oko metar i po,
koja su neko vreme stajala i posmatrala me, kao da me odmeravaju zbog neega. Lica
su im bila izrazito inteligentna sa krupnim crnim ocima i glavom nalik na oveiju, samo
to na njoj nije bilo kose. Bilo ih je estorica, a interesantno je to to medju njima nije
bilo nikog koji se po neemu isticao, tj. koji im je bio vodja.
Jedan od njih je istupio i posle nekoliko trenutaka poeo da govori metalnim,
odlunim glasom:
"Ti si gost na naem brodu zemljanine. Mi se nazivamo Raksovi, dolazimo iz
sistema Gama-Z. Dugo smo prouavali vau planetu i vae osobine, dok nismo odluili
da se spustimo i povedemo jednog zemljanina sa sobom. Sluajno smo naili na tebe i
tvoj dom. Nalazimo se na 5.000.000 kilometara od zemlje."
Kada sam ih upitao ta cu im ja ustvari jedan drugi, koji se dosad drao po strani,
mi je odgovorio: "Na dosadanji vodja je tragicno izgubio ivot, pa nam traba neko da
ga zameni, a vi zemljani ste prilino inteligentna bia. Ako ne eli da preuzme ulogu
vodje, eliminisaemo te, jer nam ne trebaju svedoci."
Posle par dana provedenih kao vodja Raksova oseao sam se zadovoljno. Imao
sam sve to poelim. Medjutim, jedna stvar mi nikako nije bila jasna - zato niko od njih
nije preuzeo ulogu vodje, nego su za tu funkciju potraili nekog ko nije njihova rasa.
Takodje mi niko nije rekao, a zanimalo me je, ko je bio njihov prethodni vodja, i kako
je izgubio ivot. Sva ova pitanja su ostala bez odgovora, jer kad god bih pitao nekog od
njih neto u vezi toga oni bi mi odgovarali da to nije moja briga.
Bilo je oko 50 Raksova na brodu, oni su bili na Galaktikom putu koji su obavljali
svakog vremenskog intervala - jedan vremenski interval je zemaljskih 12.5 godina. To
je obiaj kod njih. Oni su za vreme tog puta obilazili neke planete, i neka jo udnija
bia od njih. Za sve to vreme ja sam morao da budem u brodu sa tri Raksa, koji su pazili
da ja moda ne pobegnem. Naravno, to je bilo praktino nemogue, jer ja ne znam da
upravljam njihovim brodom, a o tome gde se u vasioni nalazimo nisam imao pojma. Za
vreme njihovih obilazaka ja sam istraivao brod i prostorije u njemu. Posle nekog
vremena poznavao sam brod kao svoj dep.
Ovo je peta godina mog boravka na brodu, nita znacajno se nije dogodilo. Nae
putovanje se blii kraju. Ne znam ta ce biti samnom kada se Raksovi vrate na svoju
planetu, a o tome da pretpostavim nije bilo ni govora.
Za ovih pet godina boravka na brodu saznao sam dosta o Raksovima. Vie od
svega su verovali u neku viu silu koja ih posmatra, i verovali su da moraju da urade
tacno ono to ona eli. Te njene elje su oni strogo potovali i izvravali bez pogovora
od kad postoji njihova vrsta, oni to zovu obiajima. Ti obiaji su bili objedinjeni u
"Knjizi svetlosti", kako su je oni nazivali.
Danas je poslednji dan putovanja, neizvesnost je kulminirala. Raksovi su na svom
poslednjem obilasku. Pokuao sam da se smirim itajui knjige u njihovoj biblioteci,
tanije prostoriji ne veoj od 25m kvadratnih. I tada sam naao ono to sam sve ove
godine bezuspeno traio - Knjigu svetlosti. Kada sam je otvorio iznenadio sam se, ceo
218
njihov ivot je bio odredjen pravilima tj. obiajima. Okrenuo sam poglavlje u kome su
pravila o Galaktikom putovanju i poeo da itam. Sada znam zato niko od njih nije
hteo da bude vodja - jer jedno od pravila glasi da se svaki vodja na kraju Galaktikog
puta ubije. Tek to sam to proitao iza mene su se stvorili Raksovi reeni da postupe po
obiaju.
SF
POEZIJA
MILAN
DRAKOVI
CIKLUS: ZVEZDANIM STAZAMA
STROGO POVERLJIVO
Vojnie,
ne pitaj!
Zaboravi seanje na belinu,
nebo te eka, ekaju te zvezde,
znaj da stvoren si radi bure,
paso za venost je overen,
kad se nevolja oglasi,
kad zapucketa bi kulta krvi,
vojnie seti se pria kapetana praznine,
prie jeze i smeha,
a ako sve zakae,
ako se nae u nemilosti vaseljene,
vojnie vrli,
poivaj u agoniji!
SVETKOVINA SVETOG DIONIZIJA

Zove nebeska balska dvorana,
druga strana ovdanjice.
Poziv da se ostavi goli ruak,
odbace dronjci Armagedona.
Kako mame zlatne jabuke sunca.
Prava bredberijevska berba!
Svrati u restoran na kraju vaseljene,
obavezno probaj maslakovo vino,
Spoznaj tajnu kamene ae.
LUNA, LUNA
Dobro je znamo
Bledolika nona gospa
Gospodarica plime
Oseke i somnabula
Liena magnetnog polja
A tako privlana
Nikada nee biti isti
Pogleda li je izbliza
Znamo je dobro
Odvajkada skriva svoju
Tamnu stranu
Kau Luna je sestrica Hekate
Kau Mesec je zao gospodar
Kau Luna je nemilostiva
Luna je
Luna je
Luna je nemilosrdna ljubavnica!
ZVEZDANI KONKVISTADORI
Vreme je,
noas krademo zvezde!
Zvezde, prah nebeski.
Nebo zove!
ekamo na podizanje zvezdane pime,
mi smo zvezdani konkvistadori,
divlji lovci zvezda!
Zvezde su nae,
nae...
zahtevamo ove zvezde!
Poinje zvezdano prolee.
Kreemo. Sad. Sad!
A zvezde
(stidljivo? lukavo?)
219
STIDLJIVA ZVEZDA
Bila je
Sada znamo
Naa ljubimica
Stidljiva zvezda
Iz sazvea Device
Blistava
Prelepa
Da li je uznemiri senka Minotaur
Ili privue zamak iza oblaka
Tek
Iznenada
Iz orbite svoje se
Otrgla
U galaktikoj zvezdanoj rosi
Nestala
meu sobom apuu.

ZOVITE GA GOSPODAROM
BROD KOJI PEVA
Brod koji peva
pesme daleke Zemlje
o Magli, Travi i Pesku
na krilima pesme
(romatina tiina)
skae
u jo jedno NITA
preicu
do nove zvezde
na dugom putovanju
bez povratka
ZVEZDANA RASKRSNICA
Otvaraju se zvezdane dveri
die se zvezdani most
iri se gilda kosmolara
(zvezde e govoriti o nama!)
tee velika nebeska reka
(sluajte zvezde!)
plime svetlosti
kad se okrene zvezdani toak
eka nas galaktiki ekvator
zvezdana raskrsnica
kada zvezda prolazi
sastanak je kod krvave zvezde
izgubljena zvezda
izvodi zvezdani gambit
laje veliki pas
devica elja Berenkinu kosu
kako udne zvezde i neba
nije poeljna zbrka sa zvezdam
preko mora zvezda
zvezdani ponor
vrtloje zvezda
nema nema noi bez vezda!
VETAR OD METEORA
(zvezdana romansa)
Vetar Od Meteora bee joj
dragan
melem za umorna jedra
niz zvezdano more,
ogrta od srebra za noi
sumorne i ledne.
Vetar Od Meterora bee joj
Ljubav,
konstanta i sigurnost
kad od prolih ljubavi
ostae blede legende
i zvezdana praina.
Vetar Od Meteora bee joj
veran drug,
na putu i prelasku
na onu drugu stranu,
kad ledno elo primiposlednji vreli celov.
ZEMLJA ZA DOBRE LJUDE
Napustivi izbledelo sunce,
220
neku skrivenu vaseljenu

na kraju puta
eka nas pretposlednja istina
hodoae kao da je zaarano
sumnja da smo u lanom dekoru
(zar od svih moguih svetova?)
negde u zabiti
kristalna zmija vreba
poziva na prelaz u zaborav
(nije vreme za heroje!)
zona gde gvozdeni obru nastupa
kao aoka Ozirisa
s one strane barijere
zabranjen pristup
zabranjena kula
(dan zmajeve zvezde?)
veliko oko kategorino tvrdi
zabranjena planeta!
daleko od doma,
traimo Zemlju za dobre ljude,
peko mora zvezda
poslednju obalu.
Planetu purrpurnih oblaka.
Svet od hiljadu boja.
Tamo gde tiina vlada,
gde je beskrajno leto.
Traimo neto nedodirnuto
ljudskim rukama.
ZABRANJENA PLANETA
Traei svetionik na kraju sveta
daleko i onkraj
citadelu koja peva
traei zelena brda zemlje
(zagrljaj nostalgije!)
221
222
223
224
225
226
227
Urednikizdanja:SvetislavFilipoviFILIP
Grafikidizajn:ZokaTornjanski
Lektor:JovanaBogosavljevi
Tehnikaobrada:TihomirJovanovi
Tira100
Izdava:UdruenjegraanafanovinaunefantastikeSCI&FI,Beograd
www.sciencefiction.org.rs
BeogradJul2014
228

Terra17 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terra17 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SFalmanahTERRANo.

KRATKA ISTORIJA RUSKOG SF-A

Barouzom i pria o ruskom inenjeru i marsovskoj lepotici koji su ukljueni u

neprijatnosti. Nervirao se zbog nedostatka sredstava, to je vie mislio, neto je nalazio,

koristoljubivi? Narasime! Zaas e te proglasiti laovom i zatvor e biti nagrada tvojim

Ovaj uvod je posluio Narasimu da postavi pitanje, da udovolji svojoj

da se u veoj meri interesuje za sudbinu svoga naroda. Za njegovu sudbinu se posebno

OPISANIJE IVOTA MOGA ODLOMAK

THE WAR OF THE WORLDS

Filips: A kako onda tumaite te erupcije gasa na povrini planete u pravilnim

Najavljiva dva: Sada vas vodimo u Groves Mil, Nju Dersi

Filips: Hvala vam gospodine Vilmut, hvala.

tekog naoruanja ali adekvatno naoruanih pukama i automatima. Svi sluajevi

na vodove i elektrinu opremu. Imamo specijalni izvetaj iz Njujorka. Astronomi

Operator pet: Ovde 8C3R... vraam se na X2L.

Pirson: Da li si video neke... marsovce?

(THE LIGHTHOUSE) SVETIONIK EDGAR ALAN PO (Nezavreno delo)

Razlikuje li se vrijeme Zemljana od vremena Gina?

Je li propast ovjeanstva neumitna? Moemo li je sprijeiti?

INTERVJU SA ENOM REPTILKOM - Lacerta file

Pitanje: Moete li mi rei neto o istoriji i evoluciji vae vrste?

je velika kolonija na kontinentu koji vi danas zovete "Antarktik" i jo jedan na kontinentu

Ova Svesnost predlae da je u osnovi bilo naopako; da su iz svesti doli zraci

To je kao to je Kapila mislio:

JA SAM VANZEMALJKA - Barbara Viljevac Ledinski

Komuniciram sa svojim makom.

potpuno ukoila. Jo su mi samo oi funkcionirale. Poelo mi se spavati, a ja sam svim

Ljudska kolektivna svijest prepuna je strahova. Vanzemaljci rade upravo na

Uputaju li se oni u neformalne razgovore poput: ao Barbara, kako si danas, to

Ostanimo samo na amerikoj Ne elim o tome Morate znate da ivim opasno

LUIS KEROL I DEF NUN: DVE ALISE - Vladislava Gordi

proitao je esej filmskog kritiara Manija Farbera naslovljen Umetnost slona i

idolatrija tehnologije: on podrazumeva, pre svega, stalnu bitku multiplikovanog i

bizaran vid kloniranja, ocito s namerom da motive kiberpanka oboji kerolovskim

DIMENZIJE UNIVERZUMA - Dr Neboja Kovaevi

Najneverovatnije predvianje ovih proirenih relativistikih ema, dri da je broj leptona

ulicom mogla bi postati istinska prostorna prepreka, proarana crvotoinama u prostoru

FRANKENTAJN I BOANSTVO NAUKE - Tatjana Samardija Grek

Renan jasno iskazuje ambicije naunika da celokupno drutvo reformiu prema

odakle i veza sa Dionisom, gospodarem orgijskog delirijuma. Primitivna magija i

ovek dr Frankentajna, po miljenju vie autora, pretea je svih savremenih

U kontekstu teorije evolucije, eugenika, koja nadzire raanje samo najboljih

Hakslijevih pripadnika "Vrlog novog sveta" odgajenih "metodom Bokanovskog" i

frankenstajn-i-bozanstvo-nauke-6[...] dok je Prometej [Ahav aludira na kovaa

HANGAR 18, AERODROM DENVER

Ova teorija otkriva bliske paralele izmeu pojavljivanja vanzemaljaca i iskustava

Kako se krenulo s devetoricom

nedostatkom skromnosti i uzvienim prijezirom prema gramatici smrtnika): Bog je

SRI International, Kalifornijski insitut paravan CIA-e za paranormalna

1978., Puharicheva je laboratorija misteriozno izgorjela, a Puharich je pobjegao u

Kroz rad OConnorove je devetorica dola do Washingtona, ukljuujui i krugove

interakcija s nama ne ba bliskim kulturama zavrava u nekoj vrsti evangelizacije. Tako

TAJNA KOZMIKE SPIRALE - David Hulse

doivljavamo sebe u ovom tro/etverodimenzionalnom prostorno-vremenskom

vlastitu svijest. Oigledno, promatranje neega, mijenja to neto na odreenoj razini

ako ne i posve odreene frekvencijama vibracije. Tvrdio je da se fizikom iscjeljenju

MIT KAO ISTINA O NAEM POREKLU - Tatjana Samardija Grek

mit-kao-istina-o-nasem-poreklu-4Klajv Luis bio je ispoetka veoma skeptian

svojim ispovestima (Traganje za Bogom), Lav Tolstoj belei da mu matematika

nikakvo opravdanje za rasizam budui da Biblija svim ljudima pripisuje zajednikog

doprinele i kasnije izmene u verskom uenju. Ukoliko prihvatimo biblijsko gledite po

NLO: ZAVERA DEMONA - Otac Tomas Kulp

Jedno vreme , izgledalo je su moda posetici ukljueni u neto vie, od rutinskog,