Vrste i klasifikacija konfekcijskih maina

Uvod
Odevanje je jedna od najelementarnijih potreba ljudskog drutva, sastavni je i neophodni deo ovekovog
ivota u pogledu njegove zatite i opstanka. Odeda mora biti funkcionalna i udobna, praktina i
jednostavnog kroja i izraena od materijala koji se lako odrava. Postoje razliita preduzeda koja
proizvode specijalizovanu opremu, kako maina za proizvodnju tako i samih proizvoda. Neprekidno
traganje za novim i boljim reenjima u procesu proizvodnje je rezultiralo ekspanzijom konfekcijskih
maina. One se iz godine u godinu predstavljaju na raznim manifestacijama i sajmovima.
Neki od najpoznatijih svetskih proizvoaa maina su: Singer, Bullmerwerk, Pfaff, Bagat, Toyota, Bernina,
Brother...
Krojenje i maine za krojenje
Krojenje je prva faza u proizvodnji odede. Krojenje krojne naslage vri se grubo i fino.
1.Maine za grubo krojenje:

Makaze(elektine i pneumatske)
Maine sa krunim noem
Maine sa vieugaonim noem
Maine sa vertikalnim noem

2.Maine za fino krojenje:

Maine sa trakastim beskrajnim noem bansek

tanc maine
Agregati sa foto-elektrinim upravljanjem

Maine za grubo krojenje se koriste za krojenje prave ili blago zaobljene linije, ili za pripremu delova za
fino krojenje. Maine za fino krojenje se koriste ukoliko se kroje sitni delovi ili zakrivljene linije koje
zahtevaju veliku preciznost.

Vrste i podele ivaih maina

Tehnologija ivenja odede razvijala se paralelno sa razvojem tehnike i tehnologije u proizvodnji maina i
ureaja za ivenje. ivenje je druga faza tehnolokog procesa gde se iskrajani delovi odede spajaju u
jednu celinu. U industrijskoj proizvodnji odede danas se koristi veliki broj razliitih maina za ivenje, koje
se razlikuju po konstrukciji, stepenu automatizacije i namene. Uzimajudi u obzir najznaajnije tehnike
karakteristike, moe se izvriti vie podela ivadih maina:

1.Prema brzini ivenja

Sporoivade maine sa brzinom kretanja igle do 2500 ubod/min

Brzoivade maine sa brzinom kretanja igle preko 2500 ubod/min

2.Prema vrsti materijala koji se ije

Maine za tekstil i trikotau

Maine za kou i krzno
Maine za plastine folije

3. Prema vrsti uboda

Maine sa zrnastim ubodom

Maine sa lananim ubodom

4. Prema osnovnoj nameni:

Maine za kudnu namenu

Maine za zanatstvo
Maine za odevnu industriju

5.Prema broju mainskih igala:

Maine sa jednom iglom

Maine sa dve igle
Maine sa tri ili vie igala

6.Prema obliku kudita glave:

Maine sa ravnom osnovnom ploom

Maine sa kutijastom osnovnom ploom
Maine sa vodoravnim rukavom
Maine sa horizontalnim rukavom
Maine sa unazad povijenim rukavom
Maine sa blok kuditem

7.Prema obliku putanje kotaa:

Maine sa njihajudim(oscilirajudim) kotaem

Maine sa dvostruko obrtnim(rotirajudim) kotaem
Maine sa kukastim kotaem za lanani bod

8.Prema vrsti transportnog mehanizma:

Maine bez mehanikog mehanizma

Maine sa donjim transportom
Maine sa gornjim ili iglenim transportom
Maine sa kombinovanim transportom
Maine sa diferencionalnim transportom
Maine sa dodatnim transportom

9.Prema kriterijumu i klasifikaciji prolaznog prostora:

Maine sa malim prolaznim prostorom

Maine sa velikim prolaznim prostorom

10.Prema nainu podmazivanja:

Maine sa runim podmazivanjem

Maine sa poluautomatskim podmazivanjem
Maine sa automatskim podmazivanjem

11.Prema konstrukciji:

Obine ivade maine

Specijalne ivade maine
ivadi automati(kratkoavni i dugoavni)
ivadi agregati(npr izrada naivnih depova, kragni i manetne za koulje)
ivade transfer staze

Osnovni delovi svake ivade maine:

1.Radni deo maine
2.Pogonski deo maine
3.Pomodni deo maine
U radnom delu maine nalaze se svi radni mehanizmi i ureaji koji obavljaju rad maine. Pogonski
deo(elektromotor) omogudava pokretanje radnih mehanizama. Pomodni deo maine ine radni sto i
postolje koji obezbeuju stabilnost poloaja maine i normalno izvoenje operacije ivenja.

Tehnologija peglanja i zavrne obrade odede

U zavrnoj fazi izrade, odevni predmet dobija konaan i trajan izgled i kvalitet. Zavrna obrada utie na
estetski izgled odede i moe da ublai, sakrije i eventualno naknadno ukolni greke ili nedostatke koji su
se dogodili u prethodnim fazama rada. Peglanje odede predstavlja proces oblikovanja tkanih i pletenih
tekstilnih materijala pod dejstvom toplote, pare i pritiska. Ovim postupkom se ispravljaju sve neravnine,
naborane i izguvane povrine na odedi i oblikuje se pojedini delovi radi funkcionalnosti i lepog
izgleda.Tako predmet dobija konaan oblik, izgled i liniju. Osim peglanja, zavrna faza obuhvata i
operacije kao to su pregled, razvrstavanje i sortiranje gotovih odevnih predmeta, idenje odede,
etiketiranje i pakovanje odede. U industriji odede, tehnoloki razvoj peglanja zapoinje primenom runih
elektrinih pegli zatim runih parnih pegli kao i runih elektroparnih pegli. U daljem razvoju su se poele
primenjivati i mehanike parne prese zatim pneumatske prese koje se pronalaskom programatora za
prese automatizuju.
Rune pegle, stolovi za peglanje i parne prese
Vedi broj operacija meufaznog peglanja izvodi se pomodu runih pegli na stolovima za peglanje. Zavisno
od naina zagrevanja, pegle mogu biti:

Elektrine
Elektroparne
Parne

Stolovi za peglanje
Peglanje na runim stolovima se izvodi na odgovarajudim stolovima za peglanje. Radne ploe ovih
stolova se zagrevaju parom ili elektrinim grejaem. Razlikujemo:

Elektrostolove za peglanje
Elektroparne stolove
Parne stolove

Oni mogu imati ravnu radnu plou (univerzlni stolovi) i razliito oblikovane i modelirane radne ploe ili
dodatne jastuke za peglanje raznih oblika (specijalni stolovi). Specijalni poslovi se koriste za peglanje
rukava, ramena i okovratnika itd.
Parne prese se zavisno od konstrukcije i naina posluivanja mogu podeliti na:

Mehanike prese
Poluautomatske prese
Automatske prese

Kvalitet peglanja zavisi od 4 faktora:

Vrsta presa

Obloga ploa presa

Programa peglanja
Metode peglanja

Prilikom koridenja ivadih maina neophodno je redovno odravanje da bi njihov vek trajanja bio to
dui. Odravanje ivadih maina obuhvata:

idenje maina
Podmazivanje maina
Popravke maina.

Otklanjanje lakih kvarova moe da obavi sam radnik dok u sluaju teih kvarova popravku vri
mehaniar. Ako mehaniar ne moe da otkloni kvar na licu mesta, maina se zamenjuje rezervnom.
Primenom ivadih automata se povedava produktivnost, smanjuju se trokovi zbog utede na radnoj
snazi, lake se obuavaju radnici i poboljava se kvalitet izrade odevnih predmeta.