Barker Clive - EVERVILLE

Prvi dio: BIO JE, JESTE I BIT E

1.
Nada je bila ta koja ih je upropastila. Nada, i ubeenje da ih je
Provienje kanjavalo, i te kako kanjavalo, zbog njihovih snova. Ve su
tolike izgubili tokom puta - decu, iscelitelje, voe, svi su im oni bili
oduzeti - nema sumnje, razmiljali su oni, Bog e ih potedeti daljnjih
gubitka i nagradie njihove patnje i trud tako to e ih odvesti do mesta
gde e svega biti u izobilju.
Kada su se javili prvi znaci meave - oblaci spram kojih je olujno nebo
Vajominga to se izdizalo iza vrhova ispred njih izgledalo paperjasto, tek
iverje leda na vetru - stali su da govore jedni drugima: ovo je poslednje
iskuenje. Ako sada odustanemo, ako nas zaplae oblak i led, to e znaiti
da su svi oni koje smo pokopali du puta umrli uzalud; da su oni patili
uzalud i da smo i mi patili uzalud. Moramo dalje. Sada vie nego ikada
moramo verovati u san o Zapadu. Konano, govorili su jedni drugima, tek
je prva nedelja oktobra. Moda emo doiveti koju oluju dok se budemo
peli, ali do dolaska zime ve emo prei preko planina i sii na drugu
stranu, ve emo biti usred miomirisnih livada.
Znai, idemo dalje; dalje, zarad sna.
Sada vie nije bilo povratka. ak i da snegovi koji su padali protekle
nedelje nisu zatvorili prolaz iza pionira, konji su bili u toj meri izgladneli i
toliko slabi posle uspona, da nisu bili u stanju da odvuku kola nazad kroz
planine. Putnici nisu imali izbora, morali su da nastave napred, mada su
ve odavno izgubili svaku predstavu o tome gde se nalaze i putovali su
naslepo kroz belinu koja se u svojoj sveobuhvatnosti mogla meriti sa
crnilom ponoi.
Povremeno bi vetar na trenutak rasterao oblake, ali nigde nije bilo ni
traga nebu ili suncu. Samo jo jedan nemilosrdni vrh koji se uzdizao
izmeu njih i obeane zemlje; sa vrha je lagano raznoen sneg u obliku
perjanice, sneg koji je potom padao i sputao se na padine preko kojih e
oni morati da preu ako misle da preive.
Gajili su jo sasvim malu nadu; i ona je svakim danom postajala sve
manja. Od osamdeset tri punonadene due koliko ih je krenulo iz
Indipendensa u Misuriju, u prolee 1848. (taj broj se tokom puta uveao
Page 2 / 520

jo za est novoroenadi), preivelo ih je trideset jedno. Tokom prva tri

meseca putovanja, kroz Kanzas, u Nebrasku, zatim preko 487 milja
Vajominga, imali su samo est smrtnih sluajeva. Troje se utopilo, dvoje je
odlutalo i verovalo se da su ih ubili Indijanci; jedna se sama obesila o
drvo. Meutim, sa letnjim vruinama stigle su i boletine, a iskuenja sa
kojima su se sretali na putovanju poela su da uzimaju danak. Prvo su
podlegli veoma mladi i veoma stari, razbolevi se zbog loe vode ili
ukvarenog mesa. Mukarci i ene koji su jo pre pet ili est meseci bili u
naponu snage, otporni, hrabri i vrsti, suili su se i propadali kako su se
zalihe hrane smanjivale, a zemlja, za koju im je reeno da e ih snabdevati
raznovrsnom divljai i svakovrsnim voem, nije ispunjavala obeanja.
Mukarci su znali da se udalje od karavana na po nekoliko dana u potrazi
za hranom, da bi se vratili upalih oiju i praznih ruku. I tako se dogodilo
da su se putnici, ve dosta oslabljeni, suoili sa hladnoom iji se uinak
pokazao koban. U roku od tri nedelje preminulo je etrdeset sedam osoba;
za to su bili krivi mraz, sneg, iscrpljenost, izgladnelost i beznadenost.
Hermanu Dejlu, koji je najvie znao o poslu lekara meu preivelima
posle smrti doktora Hodera, zapala je dunost da belei one koji su
preminuli. Kada su stigli do Oregona, prijatne zemlje na Zapadu, saoptio
je preivelima da e se svi zajedno pomoliti za preminule i odati dunu
poast svakoj dui ponaosob, iju je smrt on zabeleio u svom dnevniku.
Do tog srenog vremena, ivi se nisu preterano brinuli za mrtve. Oni su
otili u topao i blaeni zagrljaj Boji i nee uzeti za zlo onima koji su ih
pokopali to to su im grobovi bili plitki ili izreene molitve kratke.
"Govoriemo o njima s ljubavlju", izjavio je Dejl, "kada doemo do
daha."
Dan poto je dao ovo obeanje preminulima, i sam im se pridruio,
njegovo telo se predalo dok su se probijali kroz sneno polje. Njegov le
ostao je nepokopan, bar ga nije pokopala ljudska ruka. Padao je tako gust
sneg da je Dejlov le nestao sa vidika pre no to su preostali putnici
izmeu sebe podelili njegove oskudne zalihe.
Te noi, Ivan Bebkok i njegova ena Alisa preminuli su u snu, a Meri
Vilkoks k,oja je nadivela svo petero svoje dece i gledala mua kako vene
i umire od tuge, izdahnula je sa jecajem na usnama koji je nastavio da
odzvanja licem planine i poto se umorno srce iz koga je potekao smirilo.
Osvanuo je dan, ali nije doneo nikakvu utehu. Nastavio je da pada gust
sneg. Nigde nije bilo ni jedne jedine pukotine u oblacima koja bi pokazala
pionirima ta lei ispred njih. Ili su sputenih glava, suvie umorni da bi

Page 3 / 520

govorili, a kamoli pevali, kao to su inili u razdraganim mesecima, maju i

junu, aljui hosane put nebesa u slavu ove pustolovine.
Nekolicina se molila u tiini, molei Boga za snagu da preive. A neki
su, moda, obeavali u svojim molitvama da e, ako im snaga bude
podarena i ako prebrode ovu belu divljinu, te stignu do kakvog zelenog
mesta, njihova zahvalnost biti bezgranina i da e do kraja ivota tvrditi
kako i pored svih jada koje sa sobom donosi ovaj ivot, nijedan ovek ne
treba da okrene lea Bogu, jer Bog predstavlja nadu i on je Vean.
2.
Na poetku putovanja bilo je ukupno trideset dvoje dece u karavanu.
Sada je ostalo samo jedno. Zvala se Miv O'Konel; neugledna
dvanaestogodinjakinja u ijem se mravom telu krila odvanost koja bi
zapanjila one to su vrteli glavama u prolee i govorili njenom ocu udovcu
da nema izgleda da dete preivi putovanje. Bila je sama kost i koa,
govorili su, slabih nogu, osetljivog stomaka. Slaboumna takoe,
najverovatnije, aputali su, zaklanjajui usta akama, isto kao i njen otac
Harmon, koji je, dok se drutvo okupljalo u Misuriju, nadugako i
nairoko priao o svojim planovima na Zapadu. Oregon bi mogao biti raj,
govorio je, ali nisu ume i planine bile te koje e od njega napraviti mesto
ljudskog trijumfa: to je bio slavan, sjajan grad koji je on tamo nameravao
da izgradi.
Idiotsko truanje, mislili su ostali, naroito kada dolazi od jednog Irca
koji je video samo Dablin i sporedne ulice Liverpula i Bostona. ta je on
mogao znati o kulama i palatama?
Kada su krenuli na put, oni koji su se izmeu sebe podrugivali
Harmonu postali su mnogo manje diskretni, tako da je on ubrzo nauio da
o svojim ambicijama da postane osniva gradova pria samo sa svojom
kerki. Njegovi saputnici imali su mnogo skromnije nade vezane za zemlju
koja je leala ispred njih. Malo drvene grae od koje e sagraditi kolibu;
plodnu zemlju; pitku vodu. Sumnjiavo su gledali na svakoga ko je imao
kakvu veu viziju.
Meutim, skromnost njihovih zahteva nije ih kasnije potedela smrti.
Mnogi mukarci i ene koji su bili najreitiji u iskazivanju svog prezira
prema Harmonu sada su bili mrtvi, pokopani daleko od plodne zemlje ili
pitke vode, dok su ludak i njegova kerka, koja je bila sama kost i koa, i
dalje bili ivi. Ponekad, ak i tokom tih poslednjih oajnikih dana, Miv i
Harmon bi aputali dok su zajedno koraali pored svog kljuseta nalik na
kostur. A ako bi vetar na trenutak promenio pravac, poneo bi njihove rei
Page 4 / 520

do uiju onih u blizini. Iako su bili iscrpljeni, otac i ker i dalje su priali o
gradu koji e sagraditi kada se ovo putovanje okona; udo koje e uveliko
iveti i poto sve kolibe u Oregonu istrunu, a seanja na one koji su ih
sagradili pretvore se u prah.
ak su imali i ime za taj metropolis koji prkosi vremenu.
Nazvae ga Evervil.
Ah, Evervil!
Koliko je samo noi Miv sluala oca kako govori o tom mestu, oiju
uprtih u pucketavu vatru, ali pogleda usmerenog na jedan sasvim drugaiji
prizor: ulice, trgove i otmene kue tog uda koje tek treba stvoriti.
"Ponekad mi se ini kao da si ve bio tamo", rekla mu je Miv jedne
veeri poznog maja.
"Oh, ali jesam, slatka moja devojice", odvratio joj je on, zurei preko
otvorenog prostranstva u sunce na zalasku. Bio je to oronuo, namuen
ovek, ak i u tim mesecima izobilja; meutim, dahom svoje vizije
nadoknaivao je usko elo i tanke usne. Volela ga je bezpogovorno, kao i
njena majka pre nje, a najvie kada je govorio o Evervilu.
"Pa kada si ga video?" stala je da ga izaziva.
"Oh, u snovima", odvratio je. Spustio je glas do apata. "Sea li se
Ovena Budenbauma?"
"Oh, da."
Kako je iko mogao da zaboravi neobinog gospodina Budenbauma,
koji se kratko druio s njima u Indipendensu? Svetla crvenkastouta brada,
koja je poela da sedi; navoteni brkovi upereni uvis; najluksuzniji krzneni
kaput koji je Miv ikada videla, i tako muzikalan glas da su i najnejasnije
stvari koje je govorio (a koje su sainjavale okosnicu njegovih izlaganja,
bar to se Miv ticalo) zvuale poput nebeske mudrosti.
"Bio je divan", ree ona.
"Zna li zato je nas odabrao? Zato to me je uo kako te zovem po
imenu, znao je ta znai."
"Rekao si da znai radost."
"I znai", odvrati Harmon, nagnuvi se malo blie svojoj keri, "ali to je
takoe ime jednog irskog duha, koji se javlja ljudima u snovima."
Nikada ranije nije ovo ula. Razrogaila je oi. "Je li to istina?"
"Nikada ne bih mogao da te slaem", odvrati on, "ak ni u ali. Da,
dete, istina je. Kada me je uo kako te dozivam, uhvatio me je za ruku i
rekao: Snovi su vrata, gospodine O'Konel. To su bile prve rei koje mi je
rekao."
Page 5 / 520

"ta je bilo potom?"

"Zatim je kazao: Ako imamo hrabrosti da prekoraimo prag..."
"Nastavi."
"Ostavimo to za neki drugi dan."
"Tata!" pobuni se Miv.
"Moe da se ponosi dete. Da nije bilo tebe, nikada ne bismo upoznali
gospodina Budenbauma, i ja verujem da nam se srea promenila onog
trenutka kada smo ga sreli."
Odbio je da nastavi razgovor na tu temu i stao naglas da razmatra koje
drvee bi moglo da se posadi u glavnoj ulici Evervila. Miv je znala da ne
treba da ga pritiska, ali je od tada mnogo razmiljala o snovima. Ponekad
bi se probudila usred noi sa iskrzanim deliima sna koji su joj lebdeli oko
glave, i ostajala da lei, gledajui zvezde, razmiljajui: Da li sam bila na
vratima? Da li se na drugoj strani nalazilo neto divno, to sam ve
zaboravila?
Odluila je da ne dozvoli da joj ti delii umaknu, i posle malo vebe
nauila je kako da ih vrsto epa poto se probudi; naglas ih je sama sebi
opisivala. Zakljuila je da su rei u stanju da ih sauvaju, ma kako
jednostavne bile. Nekoliko slogova bilo je dovoljno da zadri san.
O tom svom umeu nikome nije govorila (nije ga ak pomenula ni ocu),
i ono je predstavljalo prijatnu razonodu u dugim, pranjavim danima leta
kada je sedela u kolima i nadovezivala delie snova kojih se seala jedne
na druge, tako da su oni sainjavali prie udnije od svih koje su se mogle
nai u njenim knjigama.
to se tie milozvunog gospodina Budenbauma, njegovo ime nije
dosta dugo ponovo bilo pomenuto. Kada je konano, meutim, bilo
pomenuto, okolnosti su bile tako udne da ih Miv nee zaboraviti do
smrtnog dana.
Ulazili su u Ajdaho, i prema proraunima dr Hodera (koji je okupljao
skupinu svake tree veeri i obavetavao ih o napredovanju), postojali su
veliki izgledi da prebrode Plave planine i ugledaju plodne doline Oregona
pre nego to vazduh pone da mirie na jesen. Iako su im zalihe bile na
izmaku, bili su bodri duhom, i u zanosu trenutka, Mivin otac rekao je neto
o Evervilu: usputna primedba koja je mogla neprimeeno da proe da
jedan od putnika, svaalica po imenu Gudhju, nije oseao negativne
posledice viskija i samo traio povod za kavgu. Naao ga je u dotinoj
primedbi i sa apetitom se okomio na njega.
"Taj tvoj prokleti grad nikada nee biti sagraen", rekao je Harmonu.
"Niko od nas ga ne eli." Rekao je to glasno i izvestan broj ljudi - osetivi
Page 6 / 520

da je na pomolu tua i poto su bili eljni razonode - prioe da prisustvuju

raspravi.
"Ne obraaj panju na njega, tata", promrmljala je Miv ocu, posegnuvi
za njegovom akom. Ali videla je po njegovim skupljenim veama i
stisnutoj vilici da ovom izazovu nije nameravao da okrene lea.
"Zato tako govori?" upitao je Gudhjua.
"Zato to je glupo", odvratio je pijanica. "A ti si budala."
Izgovorio je to zapliui jezikom, ali sa oiglednim prezirom u glasu.
"Nismo doli ak ovamo da bismo iveli u tvom malom kavezu."
"To nee biti kavez", odvratio je Harmon. "Bie to nova Aleksandrija,
nova Vizantija."
"Nikad uo ni za jedno od nji'", javi se neki trei glas.
ovek koji je to rekao bio je pravi bik po imenu Potrak. Miv je
zadrhtala kada ga je ugledala, iako je stajala u zaklonu oevog ramena.
Gudhju je bio brbljivac i nita vie. Meutim, Potrak je bio grubijan koji je
jednom tako pretukao svoju enu da se razbolela i umalo nije umrla.
"To su bili veliki gradovi", ree Harmon, i dalje uspevajui da sauva
prisebnost, "u kojima su ljudi iveli u miru i blagostanju."
"Gde s' nauio svo to sranje?" pljunu Potrak. "Vidim da ita mnogo
knjige. Gde ih uva?" Uputio se ka O'Konelovim kolima. "'O ih sam
izvadi, il' da ja to uradim umesto tebe?"
"Dalje od naih stvari!" ree Harmon, zakrivi biku prolaz.
Ne zastavi, Potrak iz sve snage tresnu Harmona, oborivi ga na tle.
Zatim se, praen Gudhjuem, popeo otpozadi na kola i povukao platno.
"Sklanjaj se odatle!" ree Harmon, podigavi se i posrui krenuvi ka
kolima.
Kada se primakao na nekoliko koraka, Gudhju se okrenuo sa noem u
ruci. Uputio je Harmonu pijani, smrdljivi osmeh. "Ug-uh", ree.
"Tata..." pozva ga Miv planim glasom, "...nemoj, molim te."
Harmon se okrenu da pogleda ker. "Sa mnom je sve u redu", ree on.
Nije nastavio dalje, ve je jednostavno ostao da stoji i posmatra Gudjua
kako se pentra na kola i zajedno sa Potrakom poinje da pretura po
unutranjosti.
Buka koju su pri tome pravili privukla je nove posmatrae, ali nijedan
od njih nije pritekao upomo Harmonu i njegovoj keri. Malo njih je
volelo Potraka, i ti nisu bili nimalo brojniji od onih koji su voleli
O'Konelove, ali svi su dobro znali ko moe vie da im naudi.
Iz kola se zaulo zadovoljno gunanje, i Potrak se pojavio sa tamnom
krinjom od tikovine, paljivo uglaanom, koju je jednostavno bacio na
Page 7 / 520

zemlju. Skoivi na tle ispred svoje kohorte, Gudhju stade da otvara

krinju noem. Kada mu nije polo za rukom da je otvori, iznervirano je
poeo da bode poklopac.
"Nemoj je unititi", uzdahnu Harmon. "Ja u ti je otvoriti."
Skinuo je klju koji mu je visio oko vrata i kleknuo da otkljua sanduk.
Sada je i Potrak siao sa kola i gurnuvi Harmona u stranu, udarcem noge
otvorio poklopac.
Miv je mnogo puta do tada videla stvari koje su se nalazile unutra. Nisu
imale neku vrednost za neobrazovane - tek nekoliko smotuljaka hartije
uvezanih konim kaievima - ali za nju i njenog oca, oni su predstavljali
pravo blago. Na tim listovima pergamenta nalazio se grad Evervil koji je
ekao da bude roen: njegova raskra i njegovi trgovi, parkovi, bulevari i
venica.
"ta sam rekao?" pljunu Potrak.
"Rekao si knjige", odvrati Gudhju.
"Rekao sam sranje, to sam rekao", primeti Potrak, preturajui po
smotuljcima hartije i razbacujui ih tamo-amo u potrazi za neim to bi za
njega imalo bilo kakvu vrednost.
Miv uhvati oev pogled. Tresao se od glave do pete, lice mu je bilo
pepeljasto sivo. Izgleda da je njegov bes nadjaao fatalizam, to joj je bilo
i te kako drago. Hartije su se mogle nadoknaditi. On ne.
Potrak je odustao od kopanja i, sudei prema izrazu dosade na licu, bio
je spreman da se vrati mlaenju ene. Moglo se desiti da upravo to i uradi
da Gudhju nije ugledao neto to se nalazilo na dnu sanduka.
"ta je ovo?" upita on, sagnuvi se i posegnuvi u njega. Neobrijano
lice mu se razvue u osmeh. "Ovo mi ne lii na neko sranje."
Izneo je svoje otkrie na svetlost dana, izvadivi ga iz komada hartije u
koji je bilo uvijeno i podigavi ga da ga okupljeni vide. Bilo je to neto to
ak ni Miv nikada nije videla, i ona zbunjeno zamirka. Liilo je na
nekakav krst, ali takav krst nijedan hrianin ne bi nosio, to joj je bilo
jasno.
Prila je ocu i proaputala: "ta je to, tata?"
"To je poklon..." odvratio je, "...od gospodina Budenbauma."
Mara Vintrop, jedna od retkih ena koja je bila bar ponekad ljubazna
prema Miv, sada istupi iz gomile posmatraa da izbliza osmotri ono to je
Gudhju naao. Bila je to krupna ena otrog jezika, i kada je progovorila
gomila je na trenutak prestala da mrmlja.
"Meni to lii na komad nakita", ree ona, okrenuvi se prema Harmonu.
"Da li je pripadalo tvojoj eni?"
Page 8 / 520

Miv se esto kasnije pitala ta je bilo njenom ocu u tom trenutku; da li

su ga tvrdoglavost ili perverznost spreile da izrekne bezbolnu la. ta god
da je bilo u pitanju, odbio je da se poslui laima i da se time izvue.
"Ne", ree on. "Nije pripadalo mojoj eni."
"ta je to onda?" zanimalo je Gudhjua.
Odgovor nije siao s Harmonovih usana ve je dopro iz gomile.
"Jedan od znakova avola", zauo se neiji kretav glas.
Glave se okrenue, a osmesi nestae sa lica kada se iz zadnjih redova
pojavio Enoh Vitni. Nije bio mantija, ali je prema vlastitom opisu bio
najbogobojaljiviji od svih njih; dua kojoj je Gospod naredio da motri na
svoje saputnike i da ih stalno podsea na to da u njihovim redovima postoji
Neprijatelj. Bio je to muan zadatak, i on je retko proputao priliku da
podseti svoje tienike na to koliko pati zbog njihove neisti. Na sebe je
preuzeo odgovornost da javno ukori svakoga ko se ogluio o zapovesti
delom, reju ili namerom - bludnika, razume se, preljubnika, prevaranta. A
veeras, tovatelja bezbonih stvari.
Stao je ispred grenog oca i keri i nakostreivi se poeo da preti. Bio
je to visok, mrav ovek, ije su oi bile suvie zaokupljene svojom
dunou, tako da se nikada ni na emu nisu zadravale due od jednog
trenutka.
"Od poetka si se ponaao kao krivac, O'Konele", ree on, prelazei
pogledom sa optuenog na Miv, te na predmet koji je drao Gudhju. "Ali
nikako nisam mogao da prodrem do korena tvoje krivice. Sada razumem."
Pruio je aku. Gudhju spusti krst u nju i povue se.
"Ni za ta ja nisam kriv", ree Harmon.
"Ovo je nita?" upita Vitni, podigavi glas. Imao je snaan glas koji je
neumorno vebao. "Ovo je nita?"
"Rekoh da nisam kriv ni..."
"Reci mi, O'Konele, kakvu uslugu si uinio avolu, zbog koje te je
nagradio ovom poganom stvari?"
Zaue se uzdasi meu prisutnima. Retko ko se usuivao da tako
otvoreno govori o Onom Zlom; bili su navikli da se takvi razgovori vode
apatom, u strahu da ne privuku panju onoga o kome se govori. Vitni nije
gajio takvo strahopotovanje. On je ponekad govorio o avolu sa pravim
apetitom.
"Nisam uinio nikakvu uslugu", odvrati Harmon.
"Onda je to bio poklon."
"Da." Novi uzdasi. "Ali ne od avola."
"Ovde je Sotona umeao svoje prste!" riknu Vitni.
Page 9 / 520

"Nije!" drekom mu odvrati Harmon. "Nemam ja nikakva posla sa

avolom. Ti si taj koji sve vreme pria o Paklu, Vitni! Ti si taj koji u
svakom uglu vidi avola! Ja smatram da avo ne vodi mnogo rauna o
nama. Ja mislim da je on na nekom lepom mestu..."
"avo je svuda!" odvrati Vitni. "eka da pogreimo i padnemo." Te
rei nisu bile upuene Harmonu, ve okupljenima iji se broj neto osuo
kada se Vitni pojavio. "Nema mesta, ak ni u divljim predelima sveta, gde
on ne motri na nas."
"Ti govori o avola onako kako pravi hriani govore o svemonom
Bogu", primeti Harmon. "Ponekad se pitam gde lei tvoja odanost!"
Ovaj odgovor raestio je Vitnija. "Kako se usuuje da sumnja u moju
pravinost", zapenua on, "kada imam dokaz, dokaz koji drim u aci, o
tvojim bezbonim poslovima!" Okrenuo se prema gomili. "Ne smemo da
trpimo ovog oveka u naoj sredini!" ree on. "Navui e nam nesreu na
vrat, sluei svojim paklenim gospodarima!" Isturio je medaljon i zaao
meu pastvu. "Kakav vam je jo dokaz potreban pored ovog? Ovaj krst
predstavlja parodiju naeg Gospodara!" Ponovo se okrenuo prema
Harmonu, bodui prstom optuenoga. "Ponovo te pitam: kakvu si uslugu
uinio za ovo?"
"A ja tebi kaem, poslednji put, da e biti avoljev najvei saveznik
sve dok ne prestane da nalazi njegove prste u naim ivotima." Sada je
govorio blago, kao da se obraa kakvom uplaenom detetu. "Tvoje
neznanje je pravi blagoslov za avola. Svaki put kada se podrugne
onome to te zbunjuje, on se smeje. Ti si taj koga on voli, Vitni, ne mene.
Tebi se on zahvaljuje u svojim veernjim molitvama." Uloge su bile tako
jednostavno i reito zamenjene da Vitni na trenutak nije u potpunosti
shvatio da je poraen. Zurio je u svog protivnika namrtenog lica, a
Harmon se okrenuo i obratio gomili. "Ako ne elite da ja i moja ker
nastavimo put sa vama", ree on, "ako verujete u klevete koje ste uli,
onda to sada i recite, i mi emo otii svojim putem. Ali budite ubeeni, svi
vi budite ubeeni, da u mom srcu i glavi nema niega to sam Bog nije
tamo stavio..."
U oima su mu se javile suze dok je zavravao ovaj govor, a Miv je
uvukla svoju aku u njegovu ne bi li mu pruila utehu. Jedno pored drugog
stajali su ispred okupljenih, ekajui presudu. Nastupila je kraa tiina.
Nije ju prekinuo Vitni; uinila je to Mara Vintrop.
"Ne vidim razloga zbog koga biste vi otili svojim putem", ree ona.
"Zajedno smo krenuli na ovaj put. ini mi se da bi zajedno trebalo i da ga
okonamo."
Page 10 / 520

Jednostavnost i razboritost ovih rei doli su kao olakanje za gomilu

posle svih onih pria o Bogu i avolu. Tu i tamo zaulo se odobravajue
mrmljanje, a nekolicina se spremala da ode. Drama se okonala. ekao ih
je posao: tokovi koje je trebalo privrstiti, gula koji je trebalo promeati.
Meutim, pravoverni Vitni nije imao nameru da pusti svoju pastvu bez jo
jednog upozorenja.
"Ovo je opasan ovek!" zarea on. Bacio je medaljon u blato i zgazio
ga petom. "Povui e nas za sobom u pakao."
"Nee on nas nikuda da povue, Enoe", ree Mara. "A sada se lepo
o'ladi, vai?"
Vitni baci ogoreni pogled u Harmonovom pravcu. "Paziu ja na tebe",
ree on.
"To me tei", odvrati Harmon, a Mara ga nagradi kratkim kikotom.
Kao da ga je zvuk smeha prepao, Vitni se urno udaljio, proguravi se
kroz gomilu i mrmljajui dok je odlazio.
"Bie bolje da se pazi", ree Mara Harmonu dok je odlazila. "Taj tvoj
jezik mogao bi ovih dana da te uvali u nevolju."
"Veeras si bila veoma ljubazna prema nama", odvrati on. "Hvala ti."
"Uinila sam to zbog deteta", ree mu Mara. "Ne elim da pomisli
kako je ceo svet lud."
Posle toga je otila, ostavivi Harmona da pokupi razbacane hartije i
vrati ih u krinju. Kada joj je otac okrenuo lea, Miv se dade u potragu za
medaljonom, podigla ga je i stala pomno da ispituje. Svi opisi koje je ula
u poslednjih nekoliko minuta izgledali su joj uverljivi. Bila je to lepa
stvarica, u to nije bilo sumnje. Sijala je poput srebra, ali je takoe
svetlucala bojom - skarletnom i nebesko plavom. Svaka dama, supruga ili
ne, bila bi srena da ga nosi. Ali oigledno je to bilo neto vie od komada
nakita. U sredini se nalazila neka figura, rairenih ruku nalik na razapetog
Hrista, osim to je ovaj spasilac bio potpuno nag. Sigurno nije predstavljao
avola. Nije bilo nieg zastraujueg u njegovoj pojavi: nije imao
raskoljena kopita, niti rogie. Iz njegovih aka i glave nicali su oblici, kao
i izmeu nogu, od njih je neke prepoznala (majmun; munja; dva oka, jedno
iznad, jedno ispod), a neki su premaivali njeno znanje. Ali nijedan od njih
nije izgledao zao ili pogan.
"Ne bi trebalo dugo da gleda u njega", ula je oca kako joj govori.
"Zato?" upitala je, ne skreui pogled. "Hoe li me zaarati?"
"Da ti kaem istinu, ne znam ta e uiniti", ree joj otac.
"Zar ti gospodin Budenbaum nije kazao?"
Otac posegnu preko njenog ramena i neno joj uze medaljon.
Page 11 / 520

"Oh, kazao mi je, i te kako mi ja kazao", odvrati Harmon, vrativi se do

sanduka i spustivi medaljon u njega, "samo to ga nisam ba najbolje
shvatio." Poto je sakupio sve to je bilo u krinji, spustio je poklopac i
stao da je tegli nazad ka kolima. "Mislim da ne bismo vie smeli naglas da
pominjemo ime tog oveka."
"Zato da ne?" upita Miv, odluivi da izvue iz oca neke odgovore. "Je
li on rav ovek?"
Harmon spusti sanduk na stranji kraj kola. "Ne znam kakav je on
ovek", odvrati on, tihim glasom. "Da ti kaem istinu, ne znam, zapravo,
da li je on uopte ovek. Moda..." on uzdahnu.
"ta, tata?"
"Moda sam ga sanjao."
"Ali i ja sam ga videla."
"Onda smo ga moda oboje sanjali. Moda je Evervil, zapravo, to, i
nikada nee ni biti nita vie od toga. Samo na san."
Otac je rekao Miv da je nee lagati i ona mu je verovala, ak i sada. Ali
kakav je to san stvarao predmete stvarne poput toga medaljona koji je
upravo drala u aci?
"Ne razumem", ree ona.
"Razgovaraemo o tome neki drugi put", ree Harmon, preavi akom
preko namrtenog ela. "Za sada je dosta."
"Kai mi samo kada", ree Miv.
"Znaemo kada za to doe vreme", odvrati Harmon, gurnuvi sanduk
nazad kroz platno i sklonivi ga s vidika. "Tako je to sa tim stvarima."
II
1.
Te stvari, te stvari: ta su, zapravo, predstavljale te stvari? Narednih
nekoliko nedelja, dok je karavan krivudao kroz Ajdaho, sledei trag utisnut
tokom petogodinjeg osvajanja Zapada, Miv je mozgala o tajanstvenosti
svega onoga to je tog dana videla i ula. Istinu govorei to mozganje
predstavljalo je razonodu - isto kao i nadovezivanje delia snova dobrodolu razonodu na jednolinom putovanju. Vreme je tokom poznog
juna i jula uglavnom bilo sparno, i niko nije imao mnogo snage za igre.
Lako je bilo odraslima, razmiljala je Miv. Imali su karte i razmirice zbog
kojih su se puili. Bavili su se takoe onim poslom kojim se izmeu sebe
mukarci i ene bave, a koji njen dvanaestogodinji mozak nije u
potpunosti shvatao, mada je eznula da shvati. Bilo je oigledno, zakljuila
Page 12 / 520

je na osnovu svojih posmatranja, da su mladii voljni da mnogo ta uine

za devojku koja zna kako da ih oara. Sledili bi je unaokolo poput pasa,
eljni da joj ugode; ako bi to poelela, i budale su pravili od sebe. Te
obrede nije jo ponajbolje shvatala, ali bila je dobar uenik i znala je da je
to bila - za razliku od zagonetnog gospodina Budenbauma - tajna koju e
na kraju razreiti.
to se tie njenog oca, bio je mnogo povueniji posle sukoba sa
Vitnijem, druio se sa ostalim putnicima manje nego ranije, a kada je to i
inio, sve bi se zavravalo samo na nezanimljivim uljudnostima. U
sigurnosti i tajnosti kola, meutim, nastavio je da kuje planove za
izgradnju Evervila, razraujui ih jo pomnije nego pre. Samo je jednom
pokuala da ga odvue od njegovih prouavanja. Strogo joj je kazao da ga
ostavi na miru. Rekao je da mu je namera da naui Evervil napamet, tako
da, ako Potrak ili Gudhju ili njima slini pokuaju i uspeju da unite
planove, moe da podigne sjajni grad po seanju.
"Budi strpljiva, srce", rekao joj je, smekavi. "Jo samo nekoliko
nedelja i prebrodiemo planine. A onda emo pronai dolinu i poeti."
I to mu je poverovala, kao to je verovala i u sve ostalo to bi rekao, i
ostavila ga je da kuje planove. ta je to nekoliko nedelja? U meuvremenu
e se zadovoljiti trostrukom nepoznanicom, tajanstvom snova,
neizgovorenim stvarima i pitanjem odnosa izmeu mukaraca i ena.
Zaas e se obreti u Oregonu. To je bilo sasvim izvesno.
2.
Meutim, toplota je napustila svet jo pre nego to se avgust okonao, i
krajem tree nedelje, kada Plave Planine jo ni najotrije oko nije moglo
da nazre, a sledovanja hrane bila toliko smanjena da su neki bili suvie
slabi da bi hodali, oko logorskih vatri proneo se glas da, prema tvrenju
prijateljski raspoloenih domorodaca, oluje neuobiajene jaine za to doba
godine ve silaze sa visina. eldon Stardis, koji je do tada upravljao
karavanom krajnje popustljivo (neki su govorili da je to njegov stil; a drugi
da je on, naprosto, slabi i sklon piu), sada je poeo da pouruje one koji
su usporavali napredovanje. Ali to je prouzrokovalo poveanje broja slabih
i bolesnih pionira, greke i nesreni sluajevi postali su ei, to je sve
zajedno samo jo vie doprinosilo kanjenu koje je bilo neizbean deo
ovakvih putovanja: izgubljeni tokovi, povreene ivotinje, zakren put.
Negde poetkom septembra smrt je postala njihov saputnik, tako je bar
Miv verovala. U poetku je nije videla, ali bila je ubeena da je tu.
Page 13 / 520

Nahodila se u zemlji oko njih, ubijala je ive stvorove svojim dodirom ili
dahom. Drvee koje je u ovo doba godine trebalo da bude prepuno
plodova ve je bilo ostalo bez lia i ogolelo. ivotinje, velike i male,
mogle su se videti mrtve ili na samrti pored puta. Samo su se muve koje su
obletale oko leeva gojile ovog septembra; ali Smrt je bila prijateljica
muva, zar ne?
Nou, ekajui da joj san sklopi oi, mogla je da uje ljude kako se
mole u oblinjim kolima, preklinjui Boga da zauzda Smrt.
Nije pomagalo. Ipak ih je pohodila. Malog sina Mare Vintrop,
Vilijema, koji se rodio u Misuriju samo dve nedelje pre poetka putovanja.
Oca Deka Potraka, koji je bio ista onakva ivotinja kao i njegov sin i koji
je iznenada zanemoao i preminuo usred noi (ali ne tiho kao mali
Vintrop, ve uz uasno vritanje i proklinjanje). Sestre Brendu i Merijel
onberg, obe usedelice, iju smrt su otkrili tek kada se karavan u sumrak
zaustavio, a njihova kola nastavila dalje, jer su mrtve ene njima
upravljale.
Miv nije mogla da se ne zapita zato je Smrt izabrala ba te due.
Mogla je da shvati zato je odnela njenu majku: bila je veoma lepa,
graciozna i puna ljubavi. elela je da osiromai svet njenim uklanjanjem, a
sebe da obogati. Ali zato su joj bili potrebni beba, starac i dve uvenule
sestre?
Nije gnjavila oca takvim pitanjima; ve je ionako bio dovoljno
razdraljiv i u poprilinom kripcu. Iako njihova kola jo nisu pokazivala
znake propadanja, a konj im bio u istom stanju kao i ostali u karavanu,
njegove upale oi reito su govorile da i on zna da je Smrt ovih dana bila
njihov nepoeljni jaha-predvodnik. Poela je paljivije da motri ne bi li
ugledala tog jahaa, nadajui se da e, prepoznavi neprijatelja, moi da
razuveri oca; da e biti u stanju da kae, znam koje boje su mu konj i eir,
i ako nam se priblii, ja u ga prepoznati i uplaiti ga molitvom ili
pesmom. esto bi joj se uinilo da ga je na tren ugledala, kako se mota
izmeu kola ispred njih, taman u praini. Ali nijednom nije bila sasvim
sigurna da ga je videla, tako da je radije utala nego da ocu podnese
neprovereni izvetaj.
A dani su prolazili, hladnoa je postajala sve jaa, i kada su konano
ugledali Plave Planine, njihove padine bile su bele i ispod linije drvea, a
oblaci iza njih crni i izrovaeni teretom leda.
Ebilejn Vel i Bili Bakster, ije su bizarnosti tokom leta bile predmet
velikog ogovaranja (i zvocanja Marte Vintrop), pronaeni su jednog jutra
zagrljeni: smrt ih je dodirnula dok su uivali jedno u drugom podalje od
Page 14 / 520

topline vatre. Dok su ih pokapali, a Dok Hoder govorio o tome kako e

veno biti sjedinjeni u Bojem kraljevstvu i gresi koje su moda poinili u
ime ljubavi oproteni, Miv je podigla pogled ka sivim nebesima i ugledala
prve pahulje snega kako poinju zavojito da padaju. To je bio poetak
kraja.
3.
Posle toga je prestala da traga za predvodnikom Smru. Ako je ikada
pratio kola na leima konja, kao to je podozrevala da jeste, sada je
odbacio taj oblik. Postao je jednostavniji. Bio je led.
Brzo je pobio mnoge putnike, a one koje nije ubio, muio je najavama
onoga to ih eka. Usporavao je rad mozga i krvotok; prsti su postajali
trapavi, a stopala neosetljiva; koio je miie; oblagao plua mrazom.
ak i sada kada je toliko ljudi pomrlo, i dok su ostali umirali, Miv bi
ponekad ula oca kako kae: "Nije trebalo da ispadne ovako", kao da mu
je bilo dato nekakvo obeanje koje potom nije odrano. Uopte se nije
dvoumila kada je bio u pitanju identitet onoga ko je mogao da obea tako
neto. Gospodin Budenbaum. On je bio taj koji je ispunio srce njenog oca
ambicijom, koji ga je darivao i rekao mu da poe na Zapad da gradi. On je
bio taj koji je prvi proaputao re Evervil. Poela je da razmilja: moda je
Vitni bio u pravu. Moda je avo zaista doao da iskua njenog oca u liku
gospodina Budenbauma i da ispuni njegovo lakoverno srce snovima samo
zarad toga da bi gledao kako to srce biva slomljeno. Taj ju je problem
muio i danju i nou - a najvie onda kada se njen otac, usred oluje nagnuo ka njoj i rekao: "Moramo biti jaki, duo. Ne smemo umreti, jer e
onda i Evervil umreti sa nama!"
Sada je ve bila u dilerijumu od gladi i iscrpljenosti - tako da je
ponekad zamiljala da se nalazi na brodu koji dolazi iz Liverpula, i da se
vrsto dri za zaleenu palubu vrhovima prstiju; ponekad je ponovo bila u
Irskoj, jela travu i korenje kako je stomak ne bi boleo - ali u trenucima
kada je bila prisebna, pitala se nije li moda ovo neka vrsta probe;
Budenbaumov nain da proveri da li je ovek kome je podario san o
Evervilu bio dovoljno jak da preivi. Ta misao delovala je suvie
uverljivo, tako da nije mogla da je zadri za sebe.
"Tata?" pozva ga ona, epavi ga za kaput.
Otac se osvrnuo da je pogleda, dok mu se lice jedva naziralo ispod
kapuljae. Mogla je da mu vidi samo jedno oko, ali ono ju je gledalo s
puno ljubavi kao i uvek.
"ta je bilo, dete?" upita on.
Page 15 / 520

"Mislim da je moda - da je moda bilo sueno da bude ovako."

"O emu to pria?"
"Moda nas gospodin Budenbaum posmatra, da bi utvrdio da li
zasluujemo da izgradimo njegov grad. Moda e se pojaviti kada
pomislimo da ne moemo dalje, i rei nam da je to bila samo proba, i
pokazati nam put u dolinu."
"Ovo nije proba, dete. To je ono to se deava u svetu. Snovi umiru.
Hladnoa se pojavi niotkuda i ubija ih." Zagrlio je ker i privio je uz sebe,
mada je i njemu ostalo sasvim malo dragocene snage.
"Ne bojim se, tata", ree ona.
"Zaista?"
"Ne, ne bojim se. Zajedno smo daleko stigli."
"To je tano."
"Sea se kako je bilo kod kue? Kako smo mislili da emo umreti od
gladi? Ali nismo. A zatim na brodu. Talasi su odnosili ljude preko ograde
desno i levo od nas, a mi mislili da emo se sasvim sigurno utopiti. Ali nas
su talasi zaobili. Zar ne?"
Uspeo je da se jedva primetno osmehne ispucalim, pobelelim usnama.
"Da, dete, tako je."
"Gospodin Budenbaum je znao kroz ta smo sve proli", ree Miv.
"Znao je da nas aneli uvaju. I mamu..."
Osetila je kako se otac pored nje stresao. "Noas sam je sanjao..." ree
on.
"Je li bila lepa?"
"Kao i uvek. Lebdeli smo, jedno pored drugog, u tom mirnom, mirnom
moru. I kunem se, da nisam znao da si ti ovde, dete, da me eka..."
Nije zavrio misao. Iz slepe beline ispred njih prolomio se zvuk nalik
na zvuk trube; ton trijumfa koji je istog asa izmamio hor povika iz kola
ispred i iza njih.
"u li to?"
"Jo je neko ovde gore sa nama!"
Jo jedan zvuk, za njim jo jedan, pa jo jedan, nadovezivali su se jedan
na odjek drugoga dok ceo beli svet nije bio ispunjen mednim
milozvujima.
Stardisova kola, koja su bila ispred O'Konelovih, stadoe, i eldon
poe da poziva preko veze mukarce da se okupe oko njega.
"Streton! Vitni! O'Konel! Uzmite puke!"
"Puke?" ponovi Miv. "Tata, ta e mu puke?"

Page 16 / 520

"Ti se samo popni u kola, dete", ree Harmon, "i ostani tamo dok se ja
ne vratim."
Buka truba na trenutak je zamrla, ali onda su se ponovo oglasile,
velianstvenije no ikad. Dok se pela u kola, Miv se onako mrava tresla od
tog zvuka, kao da joj je muzika uzdrmala miie i kimu. Poela je da
plae, kada je videla da otac nestaje sa pukom u ruci. Ne zato to je
strahovala za njega, ve zato to je i sama elela da ode napolje na sneg i
vidi kakve su to trube proizvodile zvuk koji je na nju ostavio tako udan
utisak, i kakvi to ljudi duvaju u njih. Moda to uopte nisu bili ljudi,
zakljuila je njena glava u kojoj se vrtelo. Moda su aneli o kojima je
trabunjala jo pre nekoliko minuta sili na zemlju, a ovi zvuci predstavljaju
njihove objave.
Krenula je u sneg, iznenada i bespogovorno ubeena da je to bila istina.
Njihovi nebeski uvari doli su da ih spasu, i mama je, najverovatnije, sa
njima. Ako se bude trudila, uskoro e ih ugledati, zlatne, plave i purpurne.
Stala je na sedite i uhvatila se za platno, kako bi bolje videla, prelazei
pogledom preko belila snega u svim pravcima. Njen trud bio je nagraen.
Upravo u trenutku kada su trube otpoele svoje tree aleluja, sneg se
razdvojio na nekoliko trenutaka. Ugledala je planine koje su se levo i
desno uzdizale poput zubi kakve zamke, a ispred sebe jedan ogroman vrh,
ije su nie padine bile poumljene. Perimetar drvea nalazio se na
otprilike stotinu jardi od kola, i muzika koju je ula dolazila je iz tog
pravca, bila je ubeena u to. Nije bilo ni traga njenom ocu niti ljudima koji
su bili s njim, ali bila je uverena da su nestali meu drveem. Moe sasvim
bezbedno da krene za njima, jer bilo bi divno nalaziti se pored oca kada se
ponovo sretne sa mamom. Zar to ne bi bio blagosloveni trenutak, u kome
e on ljubiti majku okruen anelima, dok Vitni i svi mukarci koji su
omalovaavali njenog oca budu zavidljivo gledali?
Otvor u velu od snega ponovo je poeo da se zatvara, ali pre nego to se
potpuno zatvorio skoila je sa kola i uputila se u pravcu drvea. Nije
prolo ni nekoliko trenutaka, a sneg je zapreo kola iza nje, isto onako kao
to je prekrio i umu ispred nje, i ona krenu za svojim nosem kroz beli
svet, spotiui se na svakom drugom koraku. Nanosi su bili mestimino
opasno duboki, i nekoliko puta je upala u njih tako da umalo nije bila iva
zatrpana. Ali upravo u trenutku kada su njeni smrznuti udovi zapretili da
e je izdati, ponovo se oglasie trube, i muzika vrati ivot u njene miie i
ispuni joj glavu blaenstvom. Tamo gore ekao ju je deli raja. Aneli,
mama i njen voljeni otac, sa kojim e podii grad koji e predstavljati
svetsko udo.
Page 17 / 520

Nee ona umreti, u to je bila sigurna. Ne danas, pred njom su bile jo

mnoge godine. ekao ju je veliki posao, i aneli e se pobrinuti da ne
premine u snegu, znajui koliki je put prela da ga obavi.
A onda je ispred sebe ugledala drvee, jele vie od bilo koje kue,
poput zida uvara. Dozivajui oca, potrala je prema njima, ne obazirui se
na hladnou, modrice i vrtlog u glavi. Trube su bile blizu, i krajikom oka
ugledala je vatromet boja, a nju kao da je okruila gomila anela, koji jo
nisu dohvatili svoje instrumente, dozvolivi joj da vidi samo vrhove
njihovih lepravih krila.
Noena na nevidljivim rukama, urno je upuena ispod baldahina od
drvea i tamo, gde sneg nije uspeo da prodre, a tle bilo posuto mekim
borovim iglicama, doekala se na kolena i uvukla desetak puta vazduh dok
je zvuk truba dodirivao svaki njen deo.
III
Nije muzika bila ta koja ju je konano naterala da ustane, kao ni ake
nevidljive gomile. Bio je to uzvik koji je nadjaao odjeke truba i uznemirio
je.
"Proklet bio, O'Konele!" Prepoznala je glas. Bio je to Vitni. "Blagi
Boe! ta si to uradio?" vikao je on.
Podigla se i krenula u pravcu buke. Oi joj se jo nisu bile privikle na
mrak posle belila meave, a to se vie udaljavala od ivice ume, postajalo
je sve mranije; meutim, bes u Vitnijevom glasu terao ju je dalje, a da pri
tom uopte nije vodila rauna na ta moe naii. Trube su umukle. Moda
su aneli uli njegovu viku, pomisli ona, i ne ele da njihova sazvuja
lebde zagaenim vazduhom, ili su moda jednostavno zastali da vide kako
izgleda ljudski bes.
"Znao si!" vikao je Vitni. "Doveo si nas u pakao!"
Miv je sada ve mogla da ga vidi kako se kree izmeu drvea, viui
za svojim plenom u senci.
"O'Konele? O'Konele! Goree u vatrenom jezeru zbog ovoga. Goreti i
goreti i..."
Stao je; okrenuo se i njegove oi neverovatnom brzinom pronaoe
Miv. Pre nego to je mogla da se povue, on povika: "Vidim te! Izii, ti
mala kuko!"
Miv nije imala izbora. Drao ju je na nianu puke. I dok mu se
pribliavala izmeu drvea, primetila je da nije sam. eldon, Stardis i
Potrak nalazili su se svega nekoliko jardi od njega. Stardis je uao pored
Page 18 / 520

drveta, uasnut zbog neega to se nalazilo u kronji iznad njega, u ta je

drao uperenu puku. Potrak je posmatrao Vitnijevu predstavu sa
zbunjenim izrazom na glupom licu.
"O'Konele?" zaurla Vitni. "Kod mene je tvoja devojica." Paljivije je
nanianio, zakiljivi radi preciznosti. "Ako povuem oroz, pogodiu je
pravo meu oi. A uiniu to. uje li me, O'Konele?"
"Ne pucaj", ree Stardis. "Vratie se."
"Svakako e se vratiti", ree Vitni. "O'Konel ga je poslao da nam uzme
duu."
"Oh, Isuse Hriste na nebesima..." zajeca Stardis.
"Stani tu", naloi Vitni Miv. "Pozovi svog taticu i kai mu da skloni
svog demona od nas ili u te ubiti."
"On nema... nema nikakve demone", odvrati Miv. Nije elela da Vitni
sazna koliko se plai, ali nije mogla da se obuzda. Suze joj potekoe same
od sebe.
"Samo mu ti kai", ree Vitni, "samo ga ti pozovi." Mahnuo je pukom
u Mivinom pravcu, tako da se oruje nalo na stopu od njenog lica. "Ako
to ne uradi, ubiu te. Ti si dete avola, eto ta si ti. Nije nikakav zloin
ubiti ubre poput tebe. Hajde. Pozovi ga."
"Tata?"
"Glasnije!"
"Tata?"
Iz senke nije dopro nikakav odgovor. "Ne uje me."
"ujem te, malena", ree njen otac. Pogledala je u pravcu iz koga je
dopro njegov glas i ugledala ga, dolazio je prema njoj iz mraka.
"Baci puku!" doviknu mu Potrak.
U tom trenutku ponovo se oglasie trube, glasnije no ikada. Muzika
stegnu Mivino srce takvom estinom da je poela da se bori za vazduh.
"ta nije u redu?" zaula je oca kako govori i ponovo bacila pogled u
njegovom pravcu; videla je kako kree prema njoj.
"Ostani gde si!" Povika Vitni, ali je njen otac nastavio da tri.
Nije bilo drugog upozorenja. Vitni je jednostavno opalio, i to ne
jednom ve dva puta. Jedan metak ga je pogodio u rame, drugi u stomak.
Nastavio je da posre prema njoj, ali pre nego to je uspeo da napravi dva
koraka, noge su ga izdale i on pade.
"Tata!" povika ona i ve je htela da krene ka njemu, ali tada trube
ponovo grunue, i dok je njihova muzika narastala u njoj, naleti bele
svetlosti zbrisae svet i ona pade na tle onesveena.
"ujem ga, dolazi..."
Page 19 / 520

"Zavei, Stardise."
"Ali dolazi! Ponovo dolazi. ta emo sad?"
Stardisovi kretavi povici prenue Miv. Otvorila je oi i ugledala oca
kako lei tamo gde je pao. Primetila je da se jo pomera, akama je
ritmiki stezao stomak, noge su mu se trzale.
"Vitni!" Vritao je Stardis. "Vraa se."
Nije mogla da ga vidi sa mesta na kome je leala, ali mogla je da uje
mlataranje grana, kao da se iznenada digao vetar. Vitni se molio.
"Oe na, koji jesi na nebesi..."
Miv je malo pomerila glavu, u nadi da e ugledati tu trojicu, a da im pri
tom ne privue panju. Vitni je kleao, Stardis se uurio uz drvo, a
Potrak je zurio u kronju, divlje maui: "Samo doi, ti kukin sine!
Doi!"
Ubeena da su na nju zaboravili, Miv se oprezno pridie, ispruivi
ruku ne bi li se doepala najblieg debla da se o njega osloni. Pogledala je
ponovo u oevom pravcu i videla da je podigao glavu nekoliko ina od
zemlje i zurio u Potraka dok je ovaj pucao u grane koje su se pomerale.
Stardis zavapi: "Pobogu, ne!" Vitni poe da ustaje, i u tom trenutku
oblije koje Mivine zapanjene oi nisu uspele ba ponajbolje da razlue od
granja - kretalo se isto kao i one i bilo isto tako tamno - nasrnu na Potraka.
ta god bilo, nije bilo aneo. Nije bilo perja. Nije bilo ni zlatne, ni
skarletne, ni plave boje. Zver je bila naga, u to je bila gotovo sasvim
uverena, i njeno meso je svetlucalo. Samo je to imala vremena da vidi pre
nego to je pokupila Potraka i odnela ga, gore u kronju.
On je vritao i vritao, a Miv, mada je tog oveka mrzela iz dna due,
poele da bude spasen tog muenja, ako ni zbog ega drugog, a ono da bi
prestao da pravi buku. Pokrila je ui, ali njegovi povici pronali su put
izmeu njenih prstiju, dobijajui na snazi dok je uasna kia padala sa
grana. Prva je bila puka, zatim je stala da pljuti krv. Usledila je
Potrakova ruka, a za njom komad tela koji nije uspela da prepozna; za njim
jo jedan. On je i dalje vritao, iako se pljusak krvi pretvorio u pravu
provalu, a zmijoliki deo njegovih unutranjih organa pao sa drveta u
svetlucavoj petlji.
Stardis se iznenada podigao iz svog skrovita i stao da puca u drvo.
Moda je oslobodio Potraka muka, moda je zver jednostavno iupala
oveku grlo. ta god bilo posredi, uasni zvuk je uminuo, i trenutak
kasnije Potrakovo telo, toliko izmrcvareno da teko da je liilo na ljudsko,
pade sa grana i ostade da lei puei se na tlu.

Page 20 / 520

Kronja se umirila. Stardis se povukao nazad u senku, potiskujui

jecaje. Miv se sledila, molei se da i Vitni ode sa njim. Ali nije otiao.
Krenuo je ka njenom ocu.
"Vidi li ta si uinio, kada si pozvao avola?" upita on.
"Ja... nisam... nikoga pozvao", zadahta Harmon.
"Reci mu da se vrati u jamu, O'Konele. Ti mu reci!"
Miv ponovo pogleda u Stardisovom pravcu. ovek je zbrisao. Pogled
joj pade na Potrakovu puku koja je leala ispod grana sa kojih je kapala
krv, jard od njegovog lea.
"Pokaj se", govorio je Vitni Harmonu. "Poalji tog avola nazad odakle
je doao, ili u ti razneti ake, zatim gubicu, dok ne pone da moli za
milost."
Poto je Stardis otiao, a Vitni joj okrenuo lea, Miv nije morala da
bude mnogo oprezna. Ne skidajui pogled sa grana, meu kojima je zver i
dalje uala, u ta je bila ubeena, ona krenu prema puci. Nigde nije
mogla da primeti ni traga od tog stvorenja - granje je bilo suvie gusto - ali
oseala je njegov pogled na sebi.
"Molim te..." obrati mu se ona apatom, slogovi su bili suvie tihi da bi
privukli Vitnijevu panju, "nemoj me... povrediti."
Onaj koji je uao nije napravio nikakvu kretnju. Ni granica se nije
zatresla; ni iglica nije pala.
Bacila je pogled na tle. Ispred nje lealo je prueno Potrakovo telo;
sada je predstavljalo istu besmislicu. Viala je ona leeve i ranije.
Mrtvace u irskim jarcima, mrtvace u liverpulskim slivnicima, mrtvace du
puta u obeanu zemlju. Ovaj ovde bio je krvaviji od veine, ali je to nije
ganulo. Prekoraila je preko njega i sagla se da dohvati puku.
U tom trenutku zaula je kako ta stvar iznad nje uzdie. Sledila se, srce
joj je ludaki tuklo, ekala je da je kande epaju i podignu. Ali ne. Jo
jedan uzdah, gotovo tuan. Znala je da nije ba mudro zadravati se na tom
mestu due nego to je neophodno, ali nije mogla da zatomi svoju
znatielju. Uspravila se sa pukom u ruci i ponovo se zagledala u pravcu
ispreplitanih grana. U tom trenutku, kap krvi pala joj je na obraz, a druga
izmeu rastvorenih usana. To nije bila Potrakova krv, shvatila je to u
trenutku kada joj je kanula na jezik. Kapljica nije bila slana, ve slatka,
nalik na med, i mada je znala da potie od zveri (izgleda da Potrak ipak
nije pucao u prazno), njena glad nadjaala je svaku pristojnost. Otvorila je
usta jo malo, u nadi da e uhvatiti jo koju kap, i nije se razoarala. Blagi
pljusak kapljica stade da dobuje po njenom podignutom licu, neke od njih

Page 21 / 520

pronalazile su usta. Grlo poe da joj lui pljuvaku, tako da nije odolela da
ne uzdahne od zadovoljstva zbog tog ukusa.
Sada se stvorenje meu granama pokrenulo, i ona na tren ugleda
njegovo oblije. Krila su mu bila irom rastvorena, kao da se sprema da
nasrne na nju; njegova glava - ako je dobro razaznavala senke - bila je
pomalo nakrivljena.
Krv je nastavila da pritie, kapljice vie nisu promaivale njena usta ve
su joj padale pravo na jezik. Znala je da to nije sluajno. Zver ju je hranila;
stiskala je svoje ranjeno meso iznad njenog lica nalik na suner natopljen
medom.
Iz tog neobinog sanjarenja prenulo ju je, i potpuno joj zaokupilo
panju, oevo jeanje. Odvratila je pogled od svog hranitelja i zagledala se
ponovo izmeu drvea. Vitni je kleao pored Harmonovog tela, drei mu
cev puke prislonjenu uz glavu.
Uputila se ka njima, laka i ustrija nego to je bila nedeljama. Stomak
je vie nije boleo. U glavi joj se nije vrtelo.
Vitni je nije primetio dok mu nije prila na nekih est ili sedam jardi,
drei Potrakovu puku uperenu pravo u njega. Nikada ranije nije na ovaj
nain koristila oruje, ali sa ove udaljenosti bilo bi teko pucati i ne
prouzrokovati ba nikakvu tetu. Oigledno je i muitelj doao do slinog
zakljuka, jer mu se na licu pojavila zlovolja kada ju je ugledao.
"Trebalo bi da pazi kako rukuje time, dete", primeti on.
"Ostavi tatu na miru."
"Nisam ga ni pipnuo."
"Laljive."
"Nisam. Kunem se."
"Miv, mila moja..." promrmlja Harmon, s velikom mukom podigavi
glavu, "vrati se u kola. Molim te. Ovde ima neeg - neeg uasnog."
"Ne, nema", odvrati Miv, jo oseajui slatkou zverinje krvi na jeziku.
"Nee nas povrediti." Ponovo je pogledala Vitnija. "Moramo pomoi tati
pre nego to umre. Spusti puku." Vitni ju je posluao, i Miv prie,
zadravi svoje oruje upereno u njegovom pravcu dok je osmotrila oca.
Jadno je izgledao, jakna i koulja bili su mu krvavi od kragne do opasaa.
"Pomozi mu da ustane", ree ona Vitniju. "U kom pravcu su kola?"
"Ti idi, dete", blago ree Harmon. "U meni vie nema ivota."
"To nije tano. Vratiemo te do kola gde gospoa Vintrop moe da te
previje..."
"Ne", ree Harmon. "Suvie je kasno."

Page 22 / 520

Miv prie ocu i zagleda mu se pravo u oi. "Mora se oporaviti", ree

ona, "jer ta e inae biti sa Evervilom?"
"Bio je to divan san koji sam sanjao", promrmlja on, podigavi drhtavu
aku prema njoj. Ona je prihvati. "Ali ti si jo bolji, dete", ree on. "Ti si
najbolji san koji sam ikada sanjao. I nije tako teko umreti kada znam da ti
ostaje na svetu."
Kapci mu zatreperie i on sklopi oi.
"Tata?" pozva ga ona. "Tata?"
"Otiao je u pakao..." promrmlja Vitni.
Ona podie pogled prema njemu. Osmehivao se. Suze koje je
zadravala sada grunue u gorkoj bujici - tuge i besa - i ona se spusti na
kolena pored oca, prislonivi lice uz njegov hladni obraz. "uj me..."
obrati mu se ona.
Da li je to osetila drhtaj u njegovom telu, kao da se jo dri za tananu
nit ivota, sluajui glas svoga deteta u tami?
"Ja u ga sagraditi, tata", proaputala je. "Hou. Obeavam. On nee
ostati samo san..."
Kada je izrekla ono to je imala da kae, osetila je oev dah na svom
obrazu i znala je da ju je uo. A poto ju je uo, ispustio je duu.
Radost zbog saznanja da ju je otac pred smrt uo bila je kratkog veka.
"Nee ti nita sagraditi", ree Vitni.
Podigla je pogled prema njemu. Ponovo je uzeo svoje oruje i uperio ga
njoj u srce.
"Ustani", ree on. Dok je ustajala, izbio joj je Potrakovu puku iz ake.
"Tvoje suze me ni najmanje ne diraju", nastavi on. "Ubrzo e i ti za
svojim taticom."
Podigla je ake ispred sebe kao da dlanovima moe da skrene metke.
"Molim vas..." promrmlja ona, spotiui se unatrake.
"Mirno stoj", povika on, i dok je vikao opali, a metak udari o tle
nekoliko ina od njenog stopala. "Ti ide sa mnom, u sluaju da avo koga
je tvoj tatica dozvao ponovo doe."
Jo to nije ni izgovorio, a ve je dolo do komeanja meu granama
nekoliko jardi iza njega.
"Oh, oe na na nebesima..." zadahta Vitni i jurnu na Miv, okrenu je i
privue uza se ne bi li ga ona zatitila. Jecala je, molei ga da je ne
povredi, ali on je epa za kosu i podie je tako da je stajala na prstima.
Zatim poe da se povlai to dalje od mesta na kome se kronja tresla,
primoravajui Miv da ga sledi u stopu.

Page 23 / 520

Napravili su moda est koraka kada je treenje prestalo. Izgleda da

ranjena zver nije bila spremna da rizikuje jo jedan metak. Vitnijevo
upanieno disanje postade neto ravnomernije. "Sve e biti u redu", ree
on. "Mene uva Bog."
Jo to nije ni izgovorio, kada zver grunu, kreui se preko drvea iznad
njihovih glava takvom brzinom i estinom da su cele debele grane uz
tresak padale. Miv je iskoristila priliku. Podigla je ruku i zarila nokte u
Vitnijevu aku, istovremeno se izvivi u stranu. Njena masna kosa mu
skliznula je iz pesnice i pre nego to je mogao ponovo da je uhvati ona je
nestala, potraivi zaklon iza najblieg drveta.
Napravila je tri koraka, ne vie, kada ispred nje padoe dve grane, bar je
ona mislila da su grane. Dok je podizala ruke da zatiti lice, uvidela je
greku. Udovi su je epali, a prsti su bili dovoljno dugaki da je obujme
oko struka. U trenu je izgubila vazduh i bila podignuta sa tla nestavi u
zaklonu drvea.
Vitni je opalio jednom, pa drugi put, ali njen ranjeni spasilac isto se
onako brzo povukao kao to ju je i oteo.
"Dri se", rekao joj je; oseala je njegove tople prste na sebi, i pre nego
to je nala odgovarajui oslonac, nestao je kroz kronju; krila su se
uzmahala, napreui se da ponesu zver i njen teret put neba i sekui granje
unaokolo poput dve kose.
IV
Zaboravila je na trube. Ali sada, dok ju je njen spasilac nosio kroz
drvee, muzika se ponovo oglasila, jo velianstvenija nego ranije.
"Dolazi Gospa", ree stvorenje uznemireno i bez upozorenja poe
ponovo da se sputa takvom brzinom da je umalo nije ispustilo, umalo mu
nije ispala iz ruku.
"Kakva gospa?" upita ga ona, gledajui u senku koja je od nje krila
njegovo lice.
"Bolje da ne zna", odvrati on. Sada je tle ve bilo na vidiku. "Ne gledaj
me", upozori je on, dok su promicali kroz nie grane, "ili u morati da ti
izvadim oi."
"Ne bi ti to uinio."
"Misli da ne bih?" odvrati on pitanjem, tako brzo joj prekrivi akom
lice da nije imala vremena da udahne pre nego to su joj usta, nos i oi bili
prekriveni. Uvukla je u sebe ono malo vazduha to je ostalo izmeu njenog

Page 24 / 520

lica i njegovog dlana. Imao je isti miris kao i njegova krv: sladak i ukusan.
Otvorivi usta, pritisnula je jezik o njegovu kou.
"Mislim da bi me ivog pojela da moe", ree on. Sudei prema
njegovom tonu, blo je jasno da ga ta pomisao zabavlja.
Osetila je vrsto tle pod nogama, a on je ponovo progovorio tako blizu
njenog uha da joj je zagolicao resicu bradom ili brkom.
"U pravu si, dete. Ne mogu da te oslepim. Ali te preklinjem, kada
skinem aku sa tvog lica, zatvori oi i dri ih zatvorene, a ja u se udaljiti
od tebe zviduui. Kada vie ne bude mogla da me uje, otvori oi. Ali
za vlastito dobro - tek tada i nikako pre. Jesi li razumela?"
Ona klimnu i on skloni aku sa njenog lica. Oi su joj bile zatvorene i
ostale su zatvorene dok je on nastavljao da govori. "Vrati se svojoj
porodici", rekao joj je.
"Moj tata je mrtav."
"Mami onda?"
"I ona je mrtva. A Vitni e me ubiti im me ugleda. Misli da sam
avolovo dete. Misli da si ti demon koga je moj otac prizvao."
Na to se svorenje glasno nasmejalo.
"Ti ne dolazi iz pakla, je li tako?" upita ona.
"Ne, ne dolazim."
"Da nisi onda moda aneo?"
"Ne, nisam ni to."
"ta si onda?"
"Ve ti rekoh: bolje da ne zna." Trube su se ponovo oglasile. "Evo.
Obred samo to nije poeo. Moram da idem. Voleo bih da mogu neto vie
da uinim za tebe dete, ali ne mogu." Lagano je spustio prste na njene
kapke. "Ne otvaraj oi dok ne odem."
"Dobro."
"Obeava?"
"Obeavam."
Povukao je prste i poeo da zvidue neku lepu melodiju, prekinuvi je
samo da bi rekao: "Nemoj nikome da pria o ovome", a zatim je ponovo
poeo da zvidi kako bi prikrio svoj odlazak.
Obeanje dato dok dri ukrtene prste nije nikakvo obeanje; Miv je to
saznala ve sa pet godina. Rasplevi prste, saekala je da se zvidanje
malo udalji, a onda je otvorila oi. Oigledno su se, dok su leteli, dosta
popeli uz planinu, jer je tle oko stene na koju ju je spustio bilo strmo. Ovde
je raslo daleko manje drvea; i bilo je mnogo vie svetlosti. Mogla je da
vidi nebo iznad sebe - sneg je prestao, oblaci koji su se razilazili poprimili
Page 25 / 520

su nenu ruiastu boju sunca na zalasku - a kada je bacila pogled uz

planinu u potrazi za zvidaem, smesta ga je ugledala. Na ovoj udaljenosti,
nije mogla da nazre gotovo nikakve pojedinosti njegove pojave, ali
odluila je da se time ne zadovolji. Spustivi se sa gromade, krenula je za
njim.
To nije bilo nimalo lako. Praina i istrulele iglice izmicale su joj ispod
stopala i aka dok se pela, i nekoliko puta morala je da se uhvati za koren
ili kamen da ne bi skliznula nazad niz padinu. Razdaljina izmeu nje i
zveri postajala je sve vea, i upravo kada se pobojala da e je potpuno
izgubiti iz vida, izmeu drvea dopre ruiasta svetlost koja je obojila
oblake iznad njene glave, a sa njom i miomirisni vazduh kakav nije osetila
na svom licu ima tome vie od mesec dana. Drvee je bilo jo ree nego do
tada, i izmeu njega mogla je da nazre deo padine sa druge strane.
Uzdizala se pod snegom sve do vrha planine, gde su se oblaci potpuno
razili, tako da se vrh video naspram neba posutog prvim zvezdama.
Njihov sjaj, meutim, nije mogao da se meri sa svetlima koja su obasjavala
sneno polje, a iji izvor Miv nije otkrila sve dok se nije nala na nekoliko
jardi od ivice drvea.
Iznad padine lebdelo je nekoliko oblija zamagljene svetlosti, bacajui
svoju blagu svetlost na prizor takve lepote da je ostala da stoji meu
drveem, ukipivi se od iznenaenja. Mada je njen spasilac porekao da je
aneo, nema sumnje da je ovo ovde bio raj. Sa kog drugog mesta su
stvorenja koja su ovde boravila mogla da dou? Iako je svega nekolicina
imala krila, sva su na izvestan nain bila udovina. Desetak i vie njih pre
je podsealo na ptice nego na ljude - imali su kljunove i bili sjajnooki;
stajali su optei meusobno ispod jedne kugle svetlosti. Druga skupina na prvi pogled reklo bi se da su bili odeveni u svilu skarletne boje - silazila
je niz padinu silno se kooperei, da bi onda odjednom svi odreda uvukli
svoj sjaj u tela i ostali da vise u vazduhu poput odranih zmija. Trea
skupina imala je torzoe poput lepeza koji su se raskono rastvarali,
otkrivajui ogromna, pulsirajua srca.
Nisu svi ovde okupljeni bili u toj meri udni. Neki su dosta nalikovali
mukarcima i enama osim to im je kroz kou prolazila nekakva boja ili
su imali rep koji se vukao za njima. Jedni su, opet, bili u toj meri razreeni
da samo to nisu postali utvare, tako da nisu ostavljali nikakav trag u snegu
prilikom prolaska, dok su, pak, drugi - ovi su sigurno bili roaci njenog
spasioca - delovali gotovo suvie vrsti na ovom mestu dua, ostajui u
senci svojih krila, naizgled nimalo voljni da se drue sa ostalima.

Page 26 / 520

to se tie stvorenja koje ju je i protiv svoje volje dovelo ovamo, ono se

epavo probijao kroz ovu pastvu prema mestu na vrhu padine na kome je
bio podignut ator boje neba u sumrak. Ona se, razume se, istog asa
zapitala kakva li on uda krije. Da li bi smela da izie iz zaklona drvea i
krene za njim ne bi li to otkrila? Zato da ne? - zakljuila je. Nije imala ta
da izgubi. ak i kada bi bila u stanju da nae put niz planinu do kola, tamo
bi je ekao Vitni, sa svojom pukom i svojom pravinou. Bie bolje da
krene za tim stvorenjem i svojom znatieljom.
A onda, jo jedno zaprepaenje. Iako je izila izmeu drvea i
nastavila da se penje, proavi pored otprilike stotinu okupljenih, niko se
nije ni pokrenuo da je bilo ta zapita ili da joj preprei put. Nekoliko glava
okrenulo se u njenom pravcu, to je tano, izmenjano je i nekoliko apata
na njen raun. Ali to je bilo sve. Meu toliko udnih stvari, oigledno su
na njenu veliinu i boleljiv izgled gledali kao na neku vrstu zamamne
lepote.
Dok se pela, pade joj na pamet da je moda sve ovo samo san: da se
onesvestila na oevim grudima, i da e se uskoro probuditi i pod sobom
nai njegovo hladno telo. Meutim, neke sitnice nisu ile u prilog ovoj
sumnji. Prvo se utinula za ruku, zatim je gurnula jezik u pokvaren zub u
pozadini usta. I jedno i drugo ju je zabolelo, i to ne ba malo. Nije sanjala.
Da nije moda skrenula s uma, i da joj se moda ne priviaju ova uda isto
onako kao to se onima to putuju kroz pustinju priviaju bunari i voke?
Ne, ni to nije imalo smisla. Da je sve ove udesnosti samo uobrazila, gde
su joj onda majka i otac; gde su stolovi prepuni kolaa i mleka?
Koliko god bile udne, sve ove vizije bile su stvarne. Svetla, porodice,
svetlucavi ator; sve je to bilo stvarno kao to je Vitni bio stvaran, kao to
su stvarna bila kola i mrtvi u svojim grobovima.
Mislei o onome ta je ostavila za sobom, na trenutak je zastala i
pogledala niz planinu. No se brzo sputala, i uma je nestala u maglovitoj
tami. Nigde nije videla kola, niti su dole gorele vare. Ili ih je sneg sve
zatrapao, ili su - to je bilo verovatnije - otili dalje prema planini dok bes
meave ne popusti, pretpostavivi da se ona izgubila.
I jeste. Ostala je siroe i lutala je meu strancima, nebrojeno milja od
mesta gde je roena, i niko nije mogao biti izgubljeniji od nje. Ali ona
zbog toga nije bila tuna (moda se malo neugodno oseala, znajui da
njen otac lei tamo dole u tami, ali nita vie). Umesto toga, oseala je
izvesnu razdraganost. Ona je ovde bila jedini predstavnik svoga plemena; i
ako je iko ikada zapita kakvu je magiju donela na ovo sveto mesto,
naterae ovaj udovini narod da poseda u krug i priae im o Evervilu,
Page 27 / 520

opisivae ulicu po ulicu, trg po trg, i oni e se zapanjiti. Nee se ni

izgubiti, kada ispria svoju priu, jer Evervil je bio njen pravi dom, i ona je
bila bezbedna u njegovog srcu kao to je on bio u njenom.
V
1.
Vitni je lako ubedio one koji su ga ekali kod kola da se mala
O'Konelova izgubila i da treba da nastave put. Sputao se mrak i Stardis
se ve bio vratio iz ume nepovezano brbljajui o uasu koji je sredio
Potraka. On je i dalje bio ovde, upozorio ih je Vitni, i mada je onaj koji ga
je zazvao bio mrtav, glad stvorenja za krvlju i duama samo e se
poveavati to no bude vie odmicala. Pored toga, oluja je malo popustila.
To im se Bog zahvaljivao to su se otarasili O'Konela; ne bi trebalo da se
oglue o to.
Niko - ak ni Mara Vintrop - nije se usprotivio predlogu da krenu
dalje. Vitni je verno opisao kako je devojica bila oteta. Postojala je mala
verovatnoa da je preivela.
I pored toga to se sneg povukao pred maglom, a Mesec bio okrugao i
sjajan kada se pojavio, napredovanje je bilo muno, i posle jednog sata
putovanja - poto su obod ume ostavili na bezbednoj udaljenosti za
sobom - podigli su bivak u kome e provesti ostatak noi.
Vitni je pevao himne dok je palio vatru, diui svoj nemelodini glas u
slavu Boga, hvalei Gospoda to ih je izveo iz kraljevstva Pakla. "Bog nas
je uzeo pod svoje", govorio je Vitni svojim saputnicima izmeu stihova.
"Nae putovanje blii se kraju."
Na njegov predlog, udovica Evereta Imendorfa, Nini, dobila je
zaduenje da napravi gula, od poslednjih zaliha koje su izmeu sebe
sakupili.
"To e biti poslednja veera koju emo pojesti na ovom tamnom putu",
rekao je Vitni, "jer sutra e nas Bog odvesti u nau obeanu zemlju."
Gula je bio tek neto bolji od zobene kae, ali ih je zagrejao dok su
sedeli zbijeni oko vatre. Dok su ga jeli, usudili su se da tiho priaju o
spasenju. Usred tog razgovora dobili su dokaz da je Vitni bio u pravu.
Kada su plamenovi poeli da se gase, s druge strane kruga svetlosti dopro
je nekakav zvuk: neko se utivo nakaljao.
Stardis - koji nije prestajao da se trese od kada se vratio - prvi je
skoio na noge i dohvatio puku.

Page 28 / 520

"Nema potrebe za tim", dopre do njih neiji kolebljiv glas. "Dolazim

kao prijatelj."
Vitni ustade. "Pokai se onda, prijatelju", ree on.
Stranac se odazva pozivu i prie tako da su mogli da ga vide. Bio je
nii od svih mukaraca okupljenih oko vatre, ali imao je dranje oveka
koji je retko bio namrgoen, a moda i nikad. Visoka kragna njegovog
krznenog kaputa bila je podignuta, i on se osmehivao iz tog svog luksuza
kao da pred sobom vidi dobro uhranjene prijatelje kod kojih je doao na
gozbu. Osim snega na izmama, nije bilo znakova da se namuio da stigne
dovde. Sve sitnice bile su na svom mestu i govorile su im da pred sobom
imaju uglaenog oveka: uvoteni brkovi, tucovana brada, rukavice od
govee koe, tap sa srebrnim vrhom.
Na sve prisutne oko vatre njegovo prisustvo ostavilo je snaan utisak.
eldon Stardis se i te kako posramio zbog svog kukaviluka; bio je
ubeen da se ovaj ovek nikada u ivotu nije na smrt prepao. Stomak
Alvina Gudhjua pobunio se usled jakog mirisa koji je pridolica
upotrebljavao i on je neodoljivo povratio svoju porciju kae. Kuvarica,
Nini Imendorf, nije to ak ni primetila. I te kako je bila zahvalna na tome
to je postala udovica.
"Odakle dolazite", zanimalo je Maru.
"Iz prolaza", odvratio je stranac.
"Gde su vam kola?"
oveku se to neobino dopalo. "Doao sam peice", ree on.
"Do doline nema vie od milju ili dve."
Radost i neverica obuzee sve oko vatre.
"Spaseni smo!" zajeca Sintija Fier. "Oh, Boe na nebesima, spaseni
smo!"
"U pavu si", ree Gudhju Vitniju, "noas smo bili u Bojim rukama."
Vitni uoi zaetak osmeha na stranevom licu. "To su zaista dobrodole
novosti", ree on. "Da li bismo mogli da saznamo ko ste vi?"
"To nije nikakva tajna", odvrati ovek. "Zovem se Oven Budenbaum.
Doao sam da se sretnem sa nekim svojim prijateljima, ali ih ne vidim
meu vama. Nadam se da im se nije dogodilo nita loe."
"Izgubili smo dosta dobrih ljudi", ree Stardis. "Koga traite?"
"Harmona O'Konela i njegovu ker", odvrati Budenbaum. "Zar nisu bili
sa vama?"
Osmesi oko vatre zamree. Nastupilo je nekoliko sekundi neprijatne
tiine, a onda Gudhju jednostavno ree: "Oni su mrtvi."

Page 29 / 520

Budenbaum je skinuo rukavicu sa leve ake dok je govorio; glas mu

nije odavao nita. "Zaista?" upita on.
"Da, tako je", odvrati Stardis. "O'Konel... izgubio se u planini."
"A dete?"
"Krenula je za njim. Onako je kao to on kae - oboje su mrtvi."
Budenbaum prinese golu aku ustima i stade da gricka nokat na palcu.
Imao je najmanje po jedan prsten na svakom prstu. Na srednjaku, tri.
"Iznenaen sam..." ree on.
"Zbog ega?" upita Vitni.
"Zato to su bogobojaljivi mukarci i ene ostavili jedno neduno dete
da se na smrt smrzne", odvrati Budenbaum. Zatim slegnu ramenima.
"inimo ono to moramo." Zatim je ponovo navukao rukavicu. "Sada vas
ostavljam."
"Stanite", ree Nini, "zar ne biste neto pojeli? Nemamo bogzna ta,
ali..."
"Hvala, ne."
"Imam jo sauvano malo kafe", ree eldon. "Mogli bismo da
skuvamo jednu olju."
"Vrlo ste ljubazni", odvrati Budenbaum.
"Onda ostanite", ree eldon.
"Moda koji drugi put", odvrati Budenbaum. Preao je pogledom preko
skupine dok je govorio. "Ubeen sam da e nam se putevi ukrstiti u
budunosti", ree on. "Idemo svojim mnogobrojnim putevima, ali oni uvek
vode nazad, zar ne? I mi ih, razume se, sledimo. Nemamo izbora."
"Mogli biste da se odvezete nazad sa nama", predloi eldon.
"Ja se ne vraam", usledio je odgovor. "Popeu se na planinu."
"Poludeli ste", ree Mara svojom uobiajenom otvorenou.
"Smrznuete se tamo gore."
"Imam kaput i rukavice", odvrati Budenbaum, "i ako malo dete moe
da preivi hladnou, onda mogu i ja."
"Koliko puta...?" poe Gudhju, ali ga Vitni koji je sedeo sa druge strane
vatre naspram Budenbauma i prouavao oveka kroz dim, uutka.
"Ako eli da ide, pusti ga", ree on.
"Tako je", odgovori Budenbaum. "E, pa - laku no."
Meutim, kada je okrenuo lea vatri, Nini lanu: "Trube."
Budenbaum se ponovo okrenu ka njima. "Izvinite?"
"uli smo trube, sa planine..." Pogledala je svoje saputnike traei
podrku, ali niko ne ree ni re. "Bar sam ih ja ula", nastavi ona
oklevajui. "ula sam..."
Page 30 / 520

"Trube."
"Da."
"udno."
"Da." Sada je ve izgubila svaku veru u svoju priu. "Razume se, to su
mogli biti... ne znam..."
"Gromovi", ree Vitni.
"Grom koji zvui kao truba? To je ve neto. Obratiu panju." Uputio
je ovlaan osmeh Nini. "Veoma sam vam zahvalan", ree on, tako ljubazno
da je mislila da e se klonuti.
Zatim je, bez i jedne naknadne rei, okrenuo lea okupljenima i iziao
iz kruga svetlosti oko vatre, i tama ga je celog progutala.
2.
Svi koji su te noi bili okupljeni oko vatre preivee ostatak putovanja i
svako od njih e na svoj nain uspeti. Bila su to hrabra vremena na
Zapadu, i u nastupajuim godinama oni e graditi, zaraivati i raati
junaki, ostavivi za sobom sve ono kroz ta su proli dok nisu stigli
dovde. Nee pominjati mrtve, uprkos obeanjima koja su dali. Nee
potraiti kosti onih koji nisu bili propisno pokopani i nee se postarati da
ih bolje otprate na veni poinak. Nee tugovati. Nee aliti.
Ali e se seati. Najtrajniji peat ostavie nesreni sluajevi od ove noi
i ovek koji ih je posetio; njih e zazivati u privatnosti svojih odaja.
Svaki put kada je eldon Stardis kuvao kafu, setio bi se Budenbauma i
svoje sramote. Svaki put kada bi kakav prosac pokucao na vrata Nini
Imendorf (a bilo ih je nekoliko, jer tih godina je teko bilo doi do ene, a
Nini je umela da skuva prosean gula) krenula bi ka vratima molei se da
to ne bude Frenk, arli ili Berk ve Budenbaum. Budenbaum.
Svaki put kada se veleasni Vitni peo na svoju propovedaonicu, i
govorio svojim parohijanima o delima koja avo ini po svetu, setio bi se
oveka sa tapom, i glas bi mu preplavila oseanja, tako da bi pastva
zadrhtala u klupama. Sticao se utisak da se propovednik sreo licem u lice
sa avolom, priali su ljudi dok su izlazili, jer on nije govorio o udovitu
sa kozjim rogiima, ve o oveku koji je spao na niske grane, ostao bez
konja i svoje svite, i koji je lutao svetom u potrazi za decom koja su
odlutala od stada.
VI
1.
Page 31 / 520

I pre nego to je stigla do vrha padine Miv je izgubila iz vida svog

spasioca, a kako oko atora nije bilo svetla, teko joj je bilo da razazna one
koji su se nalazili u njegovoj blizini. Jedan njen deo nadao se da ga nee
sresti, kada se ima u vidu da je izneverila dato obeanje, ali drugi deo, onaj
koji se nahranio njegovom mednom krvlju, bio je spreman da se izloi
njegovom besu ako bi to znailo da e moi bolje da ga upozna. On nju
sigurno nee povrediti, govorila je sebi, koliko god bio ljut. ta je bilo
uinjeno, bilo je uinjeno. Videla je tajne.
Sve osim one unutar atora, razume se, ali i to e uskoro otkriti.
Nekoliko jardi od mesta na kome se nalazila bila su vrata, ali zatvorena, te
se uputila oko atora, gde nikoga nije primetila, i izvukla tkaninu iz snega
kako bi mogla da se provue.
Unutra je vladala tako duboka tiina da se gotovo plaila da udahne
vazduh, i bilo je tako mrano da je imala utisak da joj tama pritiska lice,
poput aka slepca koji ispituje njene obrise. Prepustila se tome, u strahu da
e biti oterana ako ga odbije, i posle nekoliko trenutaka ispitivanja njegov
dodir postade laki, gotovo vragolast, i ona oseti kako je mrak navodi da se
odigne od tla i udalji od zida. Bila je primorana da mu se prepusti, ali to
nije blo teko. Ovde nije postojala nikakva opasnost, u to je bila ubeena, i
u znak nagrade za ukazano mu poverenje mrak je poeo da se rascvetava
pred njom, cvet za cvetom otvarao se kako se ona pribliavala. Mrak nije
postao nita laki, ali, dok je koraala, njene oi poee bolje da shvataju
njegovu tananost; videla je oblija i prilike za koje je ranije bila slepa.
Shvatila je da je ona jedna od stotinu prisutnih lanova porodica koje je
videla napolju u snegu; oni su bili sreni ili dovoljno zasluni da dou na
ovo sveto mesto. Na pojedinim licima videla je suze blaenstva; osmehe i
potovanje na drugima. Nekolicina je ak pogledala u njenom pravcu dok
je voena kroz gomilu, ali veina je posmatrala neki prizor koji joj crni
cvetovi jo nisu pokazali. Znatieljna da sazna o kakvom je udu re,
usredsredila je panju na tajanstveni vazduh.
A onda je poela da ga sagledava. Ispred nje stade da se pomalja
nekakvo oblije, nalik na plod ovog rascvetalog mraka. Nije podsealo ni
na ta emu je bila u stanju da nadene ime, ali imalo je vijugavost zmije ili
bolje reeno mnogih zmija, koje su stalno iznova navaljivale same na sebe,
predstavljalo je klupko klizajuih oblika u neprekidnom pokretu. Ulazilo je
samo u sebe, to klupko, i izlazilo obnovljeno. Delilo se i zatvaralo,
otvaralo poput oka i razbijalo poput vode o stenu. Ponekad, usred svog
poskakivanja, mlaz mraka bi iskoio sa njegove povrine. esto bi zgulio
Page 32 / 520

kou senki, koje bi istog asa odletele i raspale se, a njihovi delovi poeli
da se izdiu poput semenja sa polja maslaka, sejui se sami po plodnoj
tami.
Upravo je posmatrala jedno takvo seme, kada joj pogled pade na prilike
koje su sedele ispod ovog prizora. Mukarac i ena, okrenuti licem u lice,
sa akom u aci, pognutih glava kao da se mole. Videvi njih dvoje tako
blizu jedno drugom pomislila je na Ebilejn Vel i Bilija Bakstera, mada
nije ba najbolje shvatala zato. To dvoje se sigurno nije namrtvo smrzlo
zato to su traili neko mesto na kome su mogli da se dre za ruke i sede
pognutih glava, ve da bi obavili ono to je nebrojeno puta videla da rade
ivotinje. Pa ipak, zar dobijanje dece nije bilo svrha toga? I nije li
izgledalo kao da je oblije koje je lebdelo iznad ovog para proisteklo iz
njihovih izmeanih sutina to su se izdizale sa njihovih usana poput
vijugavog dima i preplitale se izmeu obrva?
"Pa to je beba", ree ona naglas.
Ili je mrak bio nemaran i nije uspeo da uhvati njene rei pre nego to su
odletele, ili je zvuk koji je proizveo njen jezik bio suvie sklizak da bi bio
uhvaen. ta god da je od toga dvoga bilo posredi, videla je rei kako
silaze sa njenih usana nalik na tirkizni i narandasti plamen vritavih boja
u ovim priguenim uslovima. Istog asa su odletele prema mranom
detetu, i bile uvuene u njegovo stvaranje, dok je njihov sjaj pogaao svaki
njegov deo.
ena je otvorila oi i podigla glavu sa izrazom bola na licu, a njen mu
je ustao sa stolice, izdahnuvi iz grla veliku koliinu etera, a zatim podigao
pogled prema stvorenju koje je stvorio.
Ono je sada bilo uznemireno, jo je bre menjalo oblike, kao da su mu
Mivine boje dadale novo gorivo za njegove izume. Moda i previe. U
ekstazi promene, njegovi oblici postali su jo usplahireniji, hranei se
vlastitim izumima dok su se umnoavali.
Miv se iznenada uasnula. Povukla se nekoliko posruih koraka, zatim
se okrenula i jurnula kroz gomilu. Sve oko nje se uzburkalo, mrak je bio
suvie povreen da bi utiao glasove gomile, tako da su panini i uzbueni
povici mogli da se uju sa svih strana. Jurila je krivudavo kako bi izbegla
da je bilo ko uhvati, mada se inilo da je samo nekolicina shvatila ta se
dogodilo, a jo manji broj znao ko je krivac, tako da je stigla do zida
atora, a da je niko nije ni dodirnuo. Dok se saginjala da se provue ispod
tkanine, osvrnula se. Videla je da se dete raspada, njegovi oblici sazrevaju
do prskanja i trulenja u vazduhu. Njegovi roditelji su se razdvojili i leali
su u narujima svojih uvaenih porodica, ozleeni i bolesni. Jo dok je
Page 33 / 520

Miv gledala, ena je dobila tako estok napad da su je jedva obuzdali svi
oni koji su je teili.
akom prekrivi usta, ne bi li potisnula jecaje, Miv se provukla ispod
zida atora i nala se na snegu. Vest o velikoj nesrei ve se rairila meu
onima koji su ekali napolju i usledio je haos. U podnoju padine izbila je
bitka, i neko je ve leao na tlu sa bajonetom u srcu. Dok su jedni izlazili
iz atora, viui iz sveg glasa, drugi su trali prema njemu.
Miv je sela u sneg i pritisnula dlanovima oi koje su gorele od svega
onoga to je videla i od suza koje samo to nisu potekle.
"Dete."
Podigla je glavu i stala da se osvre unaokolo.
"ta si ono obeala?"
Vie se nije osvrtala.
"Nisam ja kriva", ree ona, briui nos nadlanicom. "Samo sam rekla..."
"To si bila ti?" odvrati zver, prekinuvi je. "Oh Boe, oh Boe, ta sam
to uinio?"
Osetila je ake zveri na svom telu, i bez upozorenja bila okrenuta.
Konano ga je jasno videla - njegovo dugako, strpljivo lice, njegove
zlataste oi, krzno, zadebljanje koje je prerastalo u grivu na sredini
lobanje, glatke na elu, obrazu i bradi poput dabrovog krzna. Zubi su mu
blago cvkotali.
"Je li ti hladno?"
"Nije, prokleta bila!"
Ona poe tiho da plae.
"Dobro, hladno mi je", ree on. "Hladno mi je."
"Ne, nije. Plai se."
Zlato u njegovim oima zatreperi. "Kako se zove?" upita on.
"Miv O'Konel."
"Trebalo je da te ubijem, Miv O'Konel."
"Drago mi je to nisi", ree ona. "Ko si ti?"
"Koker Amijano. Uskoro ozloglaen. Da sam te ubio, ne bi uinila tu
uasnu stvar."
"ta je u tome bilo tako strano?"
"Progovorila si za vreme venanja. To je bilo zabranjeno. Sada e izbiti
rat. Porodice e kriviti jedna drugu. Doi e do krvoprolia. A kada shvate
da nije niko od njih, dae se u potragu za krivcem i ubiti nas. Tebe zbog
onoga to si uinila tamo unutra, mene jer sam te doveo ovamo."
Miv je trenutak razmiljala o ovoj lananoj nesrei.

Page 34 / 520

"Ne mogu nas ubiti ako ne budu u stanju da nas pronau", ree ona na
kraju. Pogledala je niz padinu. Kao to je Koker i predvideo, borba se
zaista rasplamsala. Ako jo nije prerasla u rat, uskoro hoe. "Postoji li neki
drugi izlaz?" upita ona.
"Postoji", odvrati on.
Ona ustade. "Povedi nas tamo", ree.
2.
Tokom desetlea, Budenbaum je sakupio zavidnu bibliografiju proznih
dela u kojima je uestvovao. Do dananjeg dana doznao je za dvadeset tri
lika koje je lino nadahnuo (to e rei, italac knjige ili gledalac u
pozoritu istog bi asa prepoznali uzor da su njega poznavali), zajedno sa
jo deset ili jedanaest likova koji su koristili razne vidove njegove prirode
u komine ili tragine svrhe. Zahvaljujui slojevitosti svoje linosti mogao
je da se pojavi na pozornici u jednom komadu kao sudija, a u drugom kao
svodnik i da tano oslika oba portreta.
Nije se vreao to ga iskoriavaju na ovaj nain, bez obzira na to
koliko delo bilo skandalozno ili ili uloga sramotna. Laskalo mu je to je
posluio kao seme za tolike tvorevine, naroito za one koje e sasvim
sigurno ostati bez potomaka kao i on. A i strano ga je zabavljalo kada su
mu ti umetnici, u asovima pijanstva, iskazivali potovanje, svi do jednog
govorei o tome koliko su sirove ljudske istine otkrili u njemu. Podozrevao
je da to nije bilo ba tako. Znali oni to ili ne (a iz vlastitog iskustva
razabirao je da umetnici ne znaju ba mnogo), njih je nadahnulo upravo
suprotno od onoga to su tvrdili. On nije bio sirov. On nije bio stvaran. A
jednog dana, ako bude oprezan i mudar, nee ak biti ni ljudsko bie. On
je bio skroz-naskroz laan, ovek koji je putovao putevima Amerike
preruen u desetak razliitih osoba, i preruie se u jo desetak pre nego
to njegov posao bude okonan.
Nije ih krivio zbog njihove okrutnosti. Sve umetnosti osim jedne
predstavljale su igru obmane. Ali, oh, put do te Umetnosti bio je teak, i
njemu je bilo drago to ima spisak alter ega da ga razonodi dok je
napredovao njime. Znao je ak napamet i neke od uspenijih dijaloga koji
su mu bili pripisani u tim delima i predstavljalo mu je zadovoljstvo da ih
naglas recituje kada niko nije mogao da ga uje.
Kao sada, na primer, dok se s mukom vukao po poumljenom obodu
ove proklete planine. Govor iz pseudoistorijske tragedije pod naslovom
Serenisima: "Nemam nikog sem tebe, najdraa moja Serenisima. Ti si moj
razum, moja razboritost i moja dua. Ako sada ode od mene, biu
Page 35 / 520

izgubljen u velikoj tami izmeu zvezda, a neu ak moi ni da nestanem

tamo, jer moram iveti dok ti ne umiri moje srce. Umiri ga sada!
Preklinjem te, umiri ga sada, i okonaj moje patnje."
Zastao je usred recitovanja. Jo je neki zvuk pokuavao da privue
panju njegove publike drvea, ali je bio mnogo manje muzikalan.
Zadrao je dah, ne bi li bolje uo. Dopirao je sa vrha planine ili iz njegove
okoline: bilo je dovoljno zvukova koji su nagovetavali da se tamo vodo
ovei obraun. Bilo je jasno kakva je drama u toku. Jadikovanje je sve
govorilo. Bila je to tragedija.
Zautao je i nastavio da se penje; zvuci su postajali sve uasniji to su
bili buniji. Oni koji su umirali samo su u mati bili poetini. U ivotu, oni
su jecali, preklinjali i trali, plaui i mrcajui. Nebrojeno je ve puta
video sline prizore i nije ba udeo da vidi jo jedan. Ali nije imao izbora.
Dete je moglo biti negde tamo gore - dete koje je dobilo ime po boginji to
donosi snove - tamo u miomirisnom proleu u Misuriju, nagoni su mu
kazali da je postojalo nekakvo znaenje u tome to je dobila ba to ime.
Posledica toga bila je da je pohranio deli vlastitih snova kod O'Konelovih,
mada je sada uviao da je to verovatno bila greka. Koliko velika pokazae naredni sat.
U meuvremenu ga je muilo tajanstvo glasova. Da li su to bili krici
umiruih pionira, izgubljenih u visinama? Mislio je da nisu. U toj
kakofoniji uo je i glasove koje nikada nije uo da izlaze iz ljudskog grla;
ak ni iz grla bilo koje ivotinje koja nastanjuje ovaj kutak stvarnosti, zbog
ega je poeo da se znoji uprkos hladnoi. Znoj predvianja da moda ipak
nije glupo postupio kada je napreac dao poklon Harmonu O'Konelu, i da
ga je Ireva kerka, ne znajui to, moda dovela do granica njegove
vlastite obeane zemlje.
VII
Eno pukotine u nebu; to je bila prva Mivina pomisao. Pukotina u nebu,
a sa druge strane neko drugo nebo, svetlije od noi u kojoj se nalazila.
Videla je kako nebesa stvaraju mnoga uda: munje, vazdune vrtloge, grad
i duge - ali nita od toga nije bilo ni nalik talasima boje, silovitijim od
najsilovitijeg groma, talasima koji se kotrljaju preko neba, sa one strane
pukotine. Kroz tu pukotinu je, u potragu za njom, stigao povetarac. Bio je
topao i nosio je na svojim leima duboko, ritmiko huanje.
"To je more!" ree ona, krenuvi ka pukotini.

Page 36 / 520

Nije bila iroka, niti je bila postojana. Treperila je u vazduhu, nervozno

poput plamena svetiljke na jakom vetru. Nije je bilo briga kako i zato;
noas je suvie toga videla da bi sada poela da postavlja pitanja. Jedino je
elela da prekorai taj prag, ne zbog toga to se plaila posledica onoga to
je ranije uinila, ve zbog toga to su je na drugoj strani ekali nebo i more
koje nikada ranije nije videla.
"Odande nema povratka", upozorio ju je Koker.
"Zato?"
"Potreban je veliki Blagoslovproklet da se naprave ova vrata, i kada se
ona ponovo zatvore nee ih biti lako otvoriti." Bacio je pogled unazad
prema bojnom polju i zastenjao nad prizorom. "Pogledaj, pogledaj samo.
Ti idi ako eli. Ja sa ovim ne mogu da ivim." Podigao je aku ispred lica
i iz srednjeg prsta pojavila se sjajna i kao ilet otra kanda.
"ta to radi?"
Prineo je kandu grlu. "Ne!" vrisnu ona i epa ga za aku. "Svo ovo
umiranje, samo zbog toga to sam rekla neto to nije trebalo. To je
glupo."
"Ne razume razloge", ree on gorko, mada nije ponovo pokuao da se
povredi.
"A ti razume?" odvrati Miv.
"Pa, ne ba. Znam da postoji neka velika svaa izmeu porodica, i to
tako teka da se ve vekovima meusobno istrebljuju. Ovo venanje je
trebalo da zapeati mir meu njima. A dete je bilo dokaz toga."
"Oko ega se svaaju?" upita ona.
On slegnu ramenima. "Niko to ne zna, izvan porodica. A posle
ovoga..." On pogleda prema padini posutoj leevima, "bie ih manje no
ikada koji znaju."
"Ipak je to glupo", ponovi ona, "ubijati se zbog svae, kada ima toliko
stvari zbog kojih vredi iveti." I dalje ga je drala za ruku. Dok je govorila,
uvukao je kandu. "Noas sam izgubila tatu", izjavi ona sveano. "Ne
elim i tebe da izgubim."
"Znao sam manje ubedljive Blagoslovproklete od tebe", tiho primeti
Koker. U glasu mu se naziralo strahopotovanje. "Kakvo si ti to dete?"
"Irsko", odvrati Miv. "Idemo li, onda?"
Ponovo je pogledala put pukotine. Tle u njenom podnoju se pomeralo,
kamenje i izgaeni sneg topili su se na toploti moi, kakva god ona bila,
koja je otvorila ova vrata, prelazili su preko praga da bi se potom prelili
nazad. Krenula je bez straha prema njoj, ali ju je zaustavila Kokerova aka
na ramenu. "Razume li ta ini?" upita on.
Page 37 / 520

"Da", odvrati ona, pomalo nestrpljivo. elela je da gazi po toj praini

koja je nadolazila i povlaila se. elela je da otkrije taj oseaj. Meutim,
Koker jo nije bio zavrio sa svojim upozorenjima.
"Sutina je more-san", ree on, "i zemlje su tamo udne."
"I Amerika je", odvrati ona.
"udnije od Amerike. Roene su iz onoga to se nalazi ovde unutra."
Kucnuo se prstom po elu.
"Ljudi sanjaju zemlje?"
"I vie od zemalja. Sanjaju ivotinje, ptice, gradove, knjige, mesece i
zvezde."
"Svi oni sanjaju iste knjige i ptice?" upita ona.
"Oblicu su drugaiji", odvrati Koker posle kraeg oklevanja, "ali su
zato - due stvari iste."
Smueno ga je pogledala. "Kako ti kae", odvrati ona.
"Ne, vano je da shvati", ostade on uporan. Zastao je na trenutak,
mrtei se dok je tragao za prosvetljenjem. A onda je ono dolo. "Moj je
otac imao obiaj da kae: Svaka ptica je jedina ptica i svaka knjiga je
jedina knjiga, a svaka ptica i svaka knjiga su takoe jedna ista stvar, pod
reima i perjem." Zavrio je trijumfalno, kao da je znaenje ovoga bilo
oigledno. Meutim, Miv je samo zavrtela glavom, pometenija no ikad.
"Da li to znai da si ti neiji san?" upita ona.
"Ne", ree joj Koker. "Ja sam dete uljeza!"
Konano neto za ta je mogla da se uhvati.
"Sutina nije trebalo da postane mesto krvi i mesa", nastavi on.
"Ali ljudi uspevaju da prodru?"
"Malo njih. Varalice, pesnici, arobnjaci. Neki od njim umru. Neki
polude. A neki se zaljube u stvari koje tamo nau, dobiju decu koja su
delimino ljudska bia, a delimino nisu." Rairio je ruke i krila. "Poput
mene."
"Ja jesam", ree ona, stidljivo se osmehnuvi. "Mnogo mi se dopada."
Meutim, on je bio smrtno ozbiljan. "elim da zna u ta se uputa
kada bude zakoraila kroz tu pukotinu."
"Ne smeta mi da budem uljez."
"ivee na mestu na koje tvoji sunarodnici mogu da dou u snovima, a
i tada samo tri puta. U noi roenja. One noi kada se zaljube. I u noi
kada umru."
Pomislila je na tatu u tom trenutku, koji je priao o tome kako lebdi u
mirnom moru sa mamom pored sebe. Da li je to more bilo Sutina?
"elim da poem", ree ona, jo eljnije nego ranije.
Page 38 / 520

"Ako razume", ree on.

"Razumem", ree mu ona. "Moemo li sada da poemo?"
On klimnu, a ona u tren oka nestade, lako koraajui preko tla koje se
pomeralo.
Ako je Budenbaum ita nauio tokom godina lutanja bilo je to da stvari
ovozemaljske i stvari udesne nisu, kao to je to razum nalagao,
nepovratno odvojene. Upravo suprotno. Mada je ceo kontinent bio
premeren i mada su ga zauzeli umovi lieni magije, njegova sveta mesta
bila opustoena, a njihovi uvari postali pijanice i oajnici, to zemljite
bilo je suvie ogrezlo u udnovatostima da bi ikada postalo bezbedno za
pionire.
Dokaz za to leao je pred njim na padini planine. Stvorenja sa daleke
strane sna udisala su isti vazduh kao i hrabre due koje su dole da pokore
ovu zemlju, umirala su sa istim zvezdama iznad glave.
Idui izmeu leeva, oseao je poriv da se vrati i dovede nekoliko
pionira, i pokae im da oni nisu bili jedini putnici ovde, i da nikakav zakon
niti Bog, kao niti dobro poploani put nee spreiti ove zveri da ponovo
dou. Mogao je to i da uini, samo da nije bilo devojice. Nagon mu je
govorio da je ona tu negde, i da je iva. Kakvo god zlodelo da je
prouzrokovalo ovaj masakr, ona ga je preivela. Ali gde je?
Peo se uz padinu, povremeno zastajkujui kada bi mu kakva naroita
bizarnost privukla pogled. Predugo je prouavao tajanstvene stvari da bi
sumnjao u poreklo ovih vrsta. One su dole iz Metakozma, sveta Sutine.
Do sada nije uspeo da pronae put donde, ali tokom mnogo prethodnih
desetlea sakupio je nekoliko jedinstvenih radova o njegovoj geografiji i
zoologiji, od kojih je veinu znao napamet. Takoe je pronaao i ispitao
mukarce i ene - veina njih bila je iz Evrope, i veina njih bili su
arobnjaci - koji su tvrdili da su pronali put koji vodi preko razdeobnice
to razdvaja ovaj svet, Helter Incendo, i vodi u taj drugi. Neki od njih
dokazali su da ive u svetu samoobmane, ali naiao je na troje koji su ga
ubedili, izvan svake sumnje, da su zaista lutali po obalama more-sna.
Jedan je ak putovao njime i iveo meu ostrvima Efemerisa lagodnim
raskalanim ivotom, pre nego to je njegova ljubavnica skovala zaveru da
ga lii moi i vrati u Kozm.
Nijedan od tih putnika, meutim, nije imao nikakve koristi od tih
putovanja; vratili su se povreeni i setni. Slatka jednostavnost Boga i
dobrote nije za njih imala vie nikakvog smisla, a ljudski odnosi nisu im

Page 39 / 520

pruali utehu. Svi su oni tada zakljuili da je ivot bio besmislen i na ovom
i na onom svetu.
Budenbaum je paljivo sluao, nauio od njih ta je mogao, a zatim ih
preputao njihovoj bedi. Ako ikada bude plivao sa duama, rekao je sam
sebi, ili hodio obalom na kojoj se snovi otelotvoruju, nee jadikovati zbog
odsustva Boga. Povee te due i oblikovati te snove, i postajati moniji i
razumevati sve vie dok se vreme i mesto ne smotaju pred njim.
Moda je bio blii da shvati tu ambiciju nego to je mislio. Vrata su se
otvorila da propuste ova stvorenja; i ako su bila makar jo samo
odkrinuta, on e iskoristiti priliku i zakoraiti kroz njih, iako nije bio
pripremljen.
Spustio se na ake pored nekog uboge ranjenice i neno joj proaputao.
"Moe li da me uje?"
Njene pegave oi zatreperie u njegovom pravcu. "Da", ree ona.
"Kako si dospela ovamo?"
"Brodovi..." odvrati ona.
"Posle brodova. Kako si stigla u Kozm?"
"Blagoslovprokleti nam je otvorio put."
"A gde je taj put?"
"Ko si ti?"
"Samo mi reci..."
"Jesi li sa detetom?" upita ona.
Neto u nainu na koji je postavila to pitanje upozorilo je Budenbauma.
"Ne", odvrati on. "Nisam sa detetom. U stvari..." prouavao je enino
lice dok je govorio, traei reenja, "u stvari, ovde sam... da bih ubio to
dete."
ena napravi grimasu i pored bola. "Da", ree ona. "Da, da, uini to.
Pogubi tu malu kuku i daj njeno srce Blagoslovprokletom."
"Prvo moram da naem kuku", mirno ree Budenbaum.
"Put. Tamo e biti." ena na umoru okrenu glavu i zagleda se uz
padinu. "Vidi li ator?"
"Da."
"Iza njega, udesno, stenje, je li tako? Crno stenje."
"Vidim ga."
"S druge strane.
"Hvala." Budenbaum poe da ustaje.
"Blagoslovprokleti", ree ena, dok je on ustajao. "Reci mu da izgovori
molitvu za mene."
"Hou", odvrati Budenbaum. "Kako se zove?"
Page 40 / 520

ena otvori usta da mu odgovori, ali smrt je bila bra. Bezimena je

umrla. Budenbaum se zadrao samo jo toliko da joj sklopi oi - u
prisustvu mrtvih koji bulje uvek se oseao neprijatno - a zatim se uputio uz
padinu prema stenju i putu koji je leao skriven izmeu njega.
Kada je zakoraila preko praga, Miv je poslednji put bacila pogled na
svet u kome je roena. Ako je Koker bio u pravu, nee ga ponovo videti.
Jo samo sat i svanue. One slabije zvezde ve su zgasle, a one sjajnije su
bledele. Na istoku se pomaljala slaba svetlost i pri njoj je ugledala oveka
izmeu stenja koji se peo kao da se jedva suzdrava da ne pojuri. Iako je
jo bio dosta daleko, prepoznala ga je po kaputu i tapu.
"Gospodin Budenbaum", promrmlja ona.
"Poznaje ga?"
"Da. Naravno." Napravila je korak unazad putem kojim je dola, ali ju
je Koker uhvatio za ruku.
"Privukao je panju na sebe", ree on.
To je bilo tano. Sledila su ga dvojica koja su preivela krivoprolie jedan je bio desetak koraka iza Budenbauma, drugi dvostruko toliko - a
ako je bilo suditi po stanju njihovih odora, onda su oni oduzeli i previe
ivota. U svojoj urbi, Budenbaum uopte nije bio svestan njihovog
prisustva, mada su ga brzo sustizali. Uznemirena, Miv se otrgnu Kokeru i
zakorai nazad preko praga. Nesigurno tle, koje je uznemirila svojim
kretanjem, pljusnu joj uz potkolenice.
Koker je ponovo pozva, ali se ona ne obazre na njega, ve krenu
nizbrdo izmeu stenja, dozivajui Budenbauma u hodu. Ugledao ju je, i
osmeh mu se razli licem.
"Dete!" Koker je iao za njom, viui. "Brzo! Brzo!"
Bacila je pogled preko ramena u plamen pukotine. Strano se talasala,
kao da se moe ugasiti svakog trenutka. Koker je stajao najblie pukotini
to je mogao, a da ne pree na drugu stranu, dozivajui je. Ali ona nije
mogla da poe; bar dok ne dobije od Budenbauma nekakvo objanjenje.
Njen otac patio je i umro zbog sna koji je ovaj ovek, Budenbaum, posejao
u njegovo srce. elela je da sazna zato. Zanimalo ju je ta je sjajni grad
Evervil znaio Budenbaumu, te je uloio toliko truda ne bi li podstakao
njegov nastanak.
Sada ih je delilo jo samo desetak jardi.
"Miv..." poe on.
"Iza vas!" povika ona, i on se osvrnu i ugleda ubice kako jure izmeu
kamenja. Samo trenutak pre nego to je prvi od njih stigao do njega, on
Page 41 / 520

zauze odbrambeni stav i zamahnu tapom po ovekovom seivu koje ovaj

ispusti. tap mu se od udarca raspao, ali ga on nije odbacio. Dok se njegov
napada saginjao da dohvati isputeni ma, Budenbaum mu zari
polomljeni tap u lice. Zateturao se unazad, vritei, i pre nego to je drugi
napada uspeo da proe pored svog sadruga i uhvati plen koji je ostao bez
oruja, Budenbaum je nastavio prema pukotini.
"Skloni se u stranu, dete!" doviknu on Miv, koja je ukoeno stajala, ne
mogavi da krene ni napred ni nazad. "Sklanjaj se!" ree on kada stie do
nje.
Koker besno kriknu, i ona podie pogled i vide ga kako se vraa kroz
pukotinu - da li da njoj pomogne ili da Budenbaumu preprei put, to nije
znala. Na trenutak, kada je ugledala suludi izraz na Budenbaumovom licu
dok ju je gurao u stranu, uplaila se za Kokerovu sigurnost. Budenbaum je
oigledno znao kuda vode ta vrata, a isto je tako bilo jasno da nije
nameravao da se odrekne uda koja su se tamo nalazila. Udario je Kokera
etiri-pet puta, dovoljno jako da mu slomi nos i raskrvari arkadu. Koker je
besno zaurlao i epao Budenbauma za vrat, bacivi ga naglavake tamo
odakle je doao.
Miv je poela da ustaje, ali dok je to inila drhtaj proe tlom; uspela je,
meutim, da na vreme podigne glavu i vidi kako se pukotina gri sa jednog
na drugi kraj. Uzdrman estinom u svojoj sredini, plamen je lizao napolje.
"Kokere!" povika ona, uplaivi se da ga ne zarobe vrata koja su se
zatvarala.
Pogledao je u njenom pravcu krajnje tunog izraza lica, a onda se
povukao korak ili dva od praga. Srebrna boja Sutine koja se mogla videti
kroz pukotinu postajala je iz trenutka u trenutak sve ua, ali ona nije
mislila na putovanja na koja nikada nee poi. Mislila je na Kokera, koga
je poznavala samo pola noi, ali koji je za to kratko vreme postao njen
spasilac, njen zatitnik i njen prijatelj. Zurio je poput pretuenog psa kroz
vrata koja su se zatvarala; toliko je bio nesrean da nije vie mogla da ga
gleda.
Oi su je pekle, i morala je da odvrati pogled; u tom trenutku
Budenbaum joj se naao u vidokrugu, lica poprskanog Kokerovom krvlju.
"Nikada!" vikao je, "Nikada! Nkada!" Podigavi pesnice, stao je
teturavo da se vraa prema sve uoj pukotini, kao da e je na silu ponovo
otvoriti.
Zaslepljen strau, zaboravio je na drugog ubicu. Ovaj se uspentrao
preko svog ispruenog sadruga, i kada je Budenbaum zakoraio na

Page 42 / 520

nestalno tle izmeu padine i obale, ubica se bacio i zario svoje oruje u
lea neprijatelja.
Zadobijena rana zaustavila je Budenbauma. Zajecao je, kako se inilo
vie iz nemoi nego zbog bola, i posegao iza lea, zgrabivi oruje koje je
potom izvukao iz tela. Istovremeno se okrenuo; uinio je to takvom
brzinom da njegov napada nije imao vremena da izbegne vlastitu otricu.
Rasporila mu je stomak od boka do boka u jednom zamahu, i ovek je ne
ispustivi nikakav zvuk, pao potrbuke; utoba ga je pretekla.
Miv nije saekala da vidi njegove poslednje trenutke. Ponovo je
usmerila pogled prema pukotini, jer je morala jo jednom da vidi Kokera, i
na svoje zaprepaenje ugledala ga je kako kree napred i posee kroz
pukotinu, vlastitim rukama spreavajui vrata da se zatvore. Zatim je stao
da gura i laktom pokuao da malo rastvori pukotinu, proturivi prvo glavu,
zatim svoj snani miiavi vrat, a za njim rame, kroz prorez.
To mu je nanelo i te kakav bol, ali izgleda da ga je ovo oseanje samo
jo vie razjarilo. Bacakajui se tamo-amo, provlaio je telo kroz otvor, in
po bolan in, dok nije krilima stigao do pukotine. Iako su stajala smotana
iza njega i vrsto priljubljena uz telo, krila su bila suvie kabasta da bi
prola. Ispustio je bolan krik, i pogledao u Mivinom pravcu.
Krenula je ka njemu, ali joj je on mahnuo da se skloni. "Samo... budi...
spremna..." zadahtao je.
A onda je, uvukavi jednom dah, silovito, napregao svaki mii i poeo
ponovo da gura.
Zauo se straan zvuk cepanja, i krv je poela da mu tee niz lea,
slivajui se niz ramena. Miv zadrhta u uasu, ali nije mogla da skrene
pogled. Prikovao je svoje svoje oi za njene, kao da je ona bila jedino sidro
u njegovoj patnji. Ljuljao se napred-nazad, mii koji je povezivao krila sa
trupom bio je rastrgnut, telo mu se treslo trpei ovo uasno nasilje.
Taj uas kao da je trajao vekovima - mlaenje, ljuljanje i cepanje - ali
njegova upornost se isplatila. Cimnuvi telom jo jednom, uspeo je da ga
odvoji od krila, da gurne svoj osakaeni trup kroz pukotinu i da padne, dok
je njegova medna krv obilno tekla na drugu stranu.
Miv je sada bilo jasno ta je mislio kada je rekao samo budi spremna.
Bila mu je potrebna njena pomo da ne iskrvari na smrt. Otila je do tela
Budenbaumovog napadaa i iscepala njegovu odoru. Bila je debela i
bogata, upravo onakva kakva joj je bila potrebna. Vrativi se do Kokera,
koji je leao licem okrenut prema tlu tamo gde je i pao, neno je pritisla
tkaninu, ali vrsto, na njegove rane, koje su se protezale od lopatica do
struka, govorei mu blago, dok je to radila, da je ovo bilo neto najhrabrije
Page 43 / 520

to je ikada videla. Pomoi e mu da se oporavi, rekla je, i brinue o njemu

sve dok on to bude eleo.
Jecao je sa licem u snegu - pukotina se zatvorila iznad njega - i izmeu
jecaja joj odgovorio.
"Zauvek", rekao je.
Budenbaum je i ranije bio ranjavan, mada samo jednom ovako teko.
Ubod nije mogao da ga ubije - njegovi gospodari su mu podarili neljudski
snanu grau kao nagradu za njegove usluge - ali bie potrebno da proe
izvesno vreme dok rana ne zaceli, a ova planina nije bila mesto za to.
Zadrao se dovoljno dugo u blizini dve stene da vidi kako se vrata
zatvaraju, a zatim je posrui krenuo niz padinu, ostavivi malu
O'Konelovu da plae na vrhu i njenog jadnog prijatelja da iskrvari. Kada
otkrije kako je nevina mala Miv prouzrokovala takvu pusto vrebae novu
priliku. Nisu svi svedoci noanjih dogaaja bili mrtvi; video je aicu
kako bei sa bojnog polja kada je stigao. U dogledno vreme, on e im ui u
trag i ispitati ih da bi bolje shvatio kako je njegova sudbina povezana sa
sudbinom Miv O'Konel.
U jedno je bio siguran: one su povezane. Nagon koji ga je naterao da
naulji ui onog aprilskog dana i uje ime boginje, izgovoreno na onom
pranjavom i prljavom mestu neopranih tela, nije ga izneverio. udesno i
svetovno ivelo je jedno pored drugog u ovoj novootkrivenoj zemlji, a u
linosti Miv O'Konel bili su nedeljivi.
VIII
1.
Koker i Miv ostali su da lee u zaklonu dve stene nekoliko asova,
odmarajui kosti, meso i due namuene svim onim to im je donela
prethodna no. Povremeno je pravila jastuie od tkanine koje je natapala
u istopljeni sneg i sistematino mu istila rane, dok je leao sa glavom u
njenom krilu, tiho jeei. Povremeno su jednostavno samo zajedno
dremali, s vremena na vreme stenjui u snu.
Tog jutra nije padao sneg. Duvao je jak vetar koji je donosio itave
konvoje pufnastih, belih oblaka sa jugozapada, razdirui ih o vrhove.
Izmeu njih, sunce, suvie slabo da ih ogreje, ali ipak umirujue.
Gomila leeva koja je leala na padini nije prole nezapaeno. Sat-dva
po izlasku sunca prve ptice poele su da krue i sleu, traei mrvice po
bojnom polju. Njihov broj se uporno poveavao, tako da je Miv, plaei se
Page 44 / 520

da ona ili Koker ne ostanu bez oka u snu, stala da navaljuje da se pomere
nekoliko jardi dublje u pukotinu izmeu stena, gde je postojala manja
verovatnoa da ptice zau.
A onda, negde oko podneva, probudilo ju je neije reanje od koga je
srce poelo da joj udara kao ludo. Ustala je i provirila preko stene. Vetar je
doneo smrad leeva do noseva vukova, i oni su sada razdirali tela ili su se
borili oko najmekih komada.
Njihovo prisustvo nije predstavljalo jedinu lou vest. Oblaci su postajali
sve tei, pretei ponovnim snegom. "Moramo da poemo", ree ona
Kokeru.
On podie prema njoj pogled zamagljen od bola. "Kuda?" upita on.
"Nazad niz planinu", ree mu ona, "pre nego to se smrznemo ili
umremo od gladi. Nije nam ostalo jo mnogo dnevnog svetla."
"Kakva je to buka?"
"Vukovi."
"Mnogo?"
"Moda petnaestak. Nee poi za nama dok imaju toliko hrane
unaokolo." Spustila se na kolena pored njega. "Znam da te boli i volela bih
da mogu da ti olakam. Ali kada bismo uspeli da se vratimo do kola, znam
da tamo ima istih zavoja i..."
"Da..." promrmlja on, "a ta onda?"
"Rekoh ti: nastaviemo dalje niz planinu."
"A ta e biti posle toga?" upita on, slabim glasom od koga se oveku
cepalo srce. "ak i kada bismo uspeli da pronaemo ostale od tvog roda,
ubili bi nas im bi nas ugledali. Misle da si ti dete avola, a ja... ne znam
vie ta sam ja."
"Nisu nam oni potrebni", ree ona. "Nai emo mi sebi mesto na kome
emo iveti. Mesto na kome emo moi da gradimo."
"Gradimo?"
"Ne odmah, ve kada ozdravi. Moda emo izvesno vreme morati da
ivimo u rupi, krademo hranu, radimo sve na ta budemo prinueni, ali
neemo umreti."
"Ti si u to sasvim ubeena."
"Jesam", odvrati ona tiho. "Sagradiemo sjajan grad. Ti i ja."
Pogledao ju je gotovo saalno. "O emu ti to pria?" upita on.
"Ispriau ti usput", ree mu ona, vukui ga za ruku ne bi li ga podigla.
Bila je u pravu u pogledu vukova: imali su vie nego dovoljno hrane.
Samo jedan iz opora, pun oiljaka, krljav, bez jednog uha, poao je
njukajui za njima. Miv se naoruala kratkim maem koji je istrgla iz
Page 45 / 520

jednog lea i jurnula na ivotinju sa urlikom od koga se krv ledila.

Pobegao je sa repom izmeu nogu i nije im se ponovo pribliio.
Prve pahulje snega poele su da padaju kada su stigli do ume, ali poto
su se jednom nali ispod svoda od granja, one ih vie nisu brinule.
Meutim, brinulo ih je to to su se izgubili. Mada je nagib zemljita jasno
pokazivao pravac nanie, uma je prekrivala najvei deo podnoja, i bez
Kokerove natprirodno dobre orijentacije Miv bi se sasvim sigurno izgubila
idui izmeu drvea i nikada ponovo ne bi izila.
Jedva da su progovorili koju re idui, ali je Koker - koji je uprkos
svojim ranama pokazivao neverovatnu izdrljivost - ipak potegao jednu
temu: Budenbauma. Da li je on bio Blagoslovproklet, upitao je Koker?
"Ja ne znam ta je to Blagoslovproklet."
"To je onaj koji radi sa duom..."
"Poput svetenika?"
"I ini uda."
"Svetenici ne izvode uda."
"ta onda rade?"
"Izgovaraju molitve. Lome hleb. Govore ljudima ta da rade, a ta ne."
"Ali ne ine uda?"
"Ne."
Koker je izvesno vreme o tome razmiljao. "Onda ja mislim na neto
drugo", ree on.
"Da li su Blagoslovprokleti dobri ili loi?"
"Ni jedno ni drugo. Oni su istraivai, eto ta su oni."
"To mi lii na Budenbauma", ree ona.
"ta god bio", nastavi Koker, "poseduje veu mo od veine. Od one
rane trebalo je da ostane na mestu mrtav."
Dok je on to govorio, pred oima joj se pojavio Budenbaum kako
izvlai otricu iz vlasitih lea.
"To je bilo neverovatno", odvrati Koker. Iako ona nije ni re izustila,
bila je sasvim sigurna da govori o istom prizoru.
"Kako si to uinio?" upita ona.
On je skrueno pogleda. "Izvini", ree, "to je bilo neutivo. Samo, bilo
je tako jasno."
"Video si isto ta i ja?" On klimnu. "ta si jo video?"
"Ne mnogo", odvrati on.
"ta?" bila je uporna.
"Kada si priala o graenju", ree on. "Video sam grad."

Page 46 / 520

Ona ree naziv umesto njega. "To je Evervil. Moj tata je nameravao da
ga podigne..." Zastala je naas, a zatim upitala: "Kako je izgledao?"
"Blistao je", odgovori on jednostanvo.
"Odlino", ree ona.
U vreme kada su stigli do kola, ve se bio spustio mrak, ali je zato sneg
koji je prekrio visine u dolini padao tek na mahove. Dok je Koker spremao
sebi postelju, Miv je ieprkala neto preostalih mrvica hrane koje su
zajedno pojeli. Zatim su ponovo zaspali, dok je vetar ibao kola; nemirno
spavanje, ispunjeno snovima, a iz najneobinijeg od njih Miv se tako trgla
da se Koker promekoljio pored nje.
"ta je bilo?" upitao ju je.
Ona sede. "Bila sam ponovo u Liverpulu", ree ona. "Ulicama su etali
vukovi odeveni u pomodnu odeu."
"U snu si ih ula kako zavijaju", ree Koker. Vetar je i dalje donosio
njihovo zavijanje niz padine planine. "To je sve." On podie aku do
njenog lica i neno je pomilova.
"Nisam se plaila", ree ona. "Bila sam srena." Ustala je i upalila
svetiljku. "Ila sam ulicama", nastavi ona, prebacivi ebad u stranu dok je
govorila, "vukovi su mi se klanjali dok sam prolazila." Otkrila je krinju
od tikovine i podigla poklopac.
"ta trai?"
Nije mu odgovorila, ve je nastavila da pretura po sadraju dok u
krinji nije pronala pare presavijene hartije. Zatvorila je krinju i
razmotala hartiju povrh nje. Iako je svetiljka bacala slabu svetlost, predmet
zamotan u hartiju zasijao je kada ga je otkrila.
"ta je to?" zanimalo je Kokera.
"Tata mi to, u stvari, nikada nije tano rekao", odvrati ona. "Ali to je
bilo..." zastala je i podigla hartiju prema svetlosti, kako bi mogla bolje da
pogleda ono to se nalazilo u njoj. Na predmetu je stajala skladna ploica
od bakra sa natpisom od sedam rei.
Zakopaj ovo na raskru, gde Evervil poinje.
"Sada znamo", ree ona.
2.
Sneg je nastavio da pada i narednog dana, ali slabo. Napravili su dva
mala zaveljaja namirnica, umotali su se to su toplije mogli i krenuli na
poslednju etapu puta. Tragovi koje su ostavila ostala kola jo su se videli, i
oni su ih sledili otprilike pola milje, sve vreme se udaljavajui od planine.
"Dovoljno smo ih pratili", objavi Miv posle izvesnog vremena.
Page 47 / 520

"Nemamo izbora", odvrati Koker.

"Imamo", ree ona, odvevi ga do ivice traga, gde se padina obrubljena
drveem strmo sputala u maglovito drelo. "Oni nisu mogli da idu onuda
zbog kola, ali mi moemo."
"ujem huku tamo dole", ree Koker.
"Reka!" Miv je to izgovorila sa osmehom. "To je reka!"
Bez daljnje prepirke krenuli su nizbrdo. Nije bilo lako. Mada se sneg
pretvorio u lagani prah i potom potpuno nestao dok su silazili, stenje je
bilo klizavo usled jarkozelene mahovine, koja je takoe u izobilju rasla na
drveu, i bila mrtva ili iva. Dva puta su naili na mesta na kojima je
padina postajala suvie strma da bi uopte pokuali da je savladaju, tako da
su morali da se vrate svojim tragom i nau laki put, ali i protiv sve
iscrpljenosti nisu zastali da se odmore. Ili su za zvukom - a potom i
sjajnim prizorom - reke; a svuda unaokolo, znaci vota: paprati, grmovi
bobica i pesma ptica.
Konano, kada su stigli u podnoje i stali da utiru put ka reci, niotkuda
stade da duva povetarac koji je rasterao maglu to ih je spreavala da
daleko vide.
Jedno drugom nita nisu rekli, ve su samo stajali nekoliko jardi od bele
vode i zapanjeno posmatrali prizor na drugoj strani. Tamnozeleno
etinarsko drvee ustuknulo je pred listopadnim drveem u jesenjoj slavi,
sa narandastim, crvenim i smeim tonovima grana na kojima je vrvelo od
ptica, dok su gusti ispod njih zatalasala stvorenja koja su stala da bee,
osetivi miris ovih uljeza. Ovde e biti dovoljno hrane: voa, meda, ribe i
peradi.
A sa druge strane drvea, gde je reka nastavljala svetlucavo da tee,
nalazila se zelena zemlja.
Mesto za poetak.
Na planini koja e postati poznata kao Harmonovi Visovi, elementi su
otpoeli spori proces potiranja mrtvih i njihovih artefakata. Ogulili su sa
tela ono malo mesa koje su vukovi i leinari ostavili. Udarali su po kostima
dok se nisu raspale, a onda su nastavili da udaraju po pariima dok ih nisu
pretvorili u prah. Rascepali su atore i prelepu odeu; prevukli rom seiva
i kope. Sklonili su od pogleda onih koji su mogli sluajno da naiu na
bojno polje tokom narednih desetlea sve osim najsitnijih znakova onoga
to se tu dogodilo.
Ali postojao je jedan znak koji elementi nisu mogli da uklone; znak koji
bi sigurno nestao da nije bilo poslednje ive due na planini da ga sauva.
Page 48 / 520

Imao je brojna imena, jer je poticao iz uvene porodice, ali svi koji su
ga voleli - a bilo ih je mnogo - zvali su ga imenom legendarnog pretka:
Noa.
Doao je na planinu sa takvim nadama u srcu da je nekoliko puta naglas
poeleo jo rei kako bi ih bolje izrazio. Sada je napola verovao da je,
udei za reima, navukao nesreu na vrat. Konano, nisu li rei koje je
izgovorilo dete rainile obred i na onako krvav nain okonale primirje?
Umakao je znacima te bitke napola lud, pobegao je u umu gde je ostao
da sedi i jeca za enom koju je video kako nestaje njemu naoigled, jer
njeno suvie neno srce nije moglo da preivi bol za rastkanim duhovnim
detetom. On je, pak, bio iznad slinih slabosti, jer je poticao iz loze
neunitivih. Njegov um bio je deo jedne vee sheme, i mada mu nita ne bi
vie prijalo nego da prestane da misli, prestane da ivi, nije mogao da
narui porodine zakone koji su se protivili samopogubljenju. Niti bi
njegovo telo nestalo zbog nedostatka hrane. Mogao je da se ugoji od
meseine ako bi mu se prohtelo.
I tako se na kraju, kada se isplakao, vratio na poprite tragedije. Zveri
su ve obavile svoj izobliujui posao, na emu im je bio zahvalan. Nije
mogao da prepozna leeve; oni su jednostavno bili meso za ovaj prodirui
svet.
Popeo se uz padinu i skliznuo meu stenje, sve do mesta na kome su
gorela vrata koja su vodila na obale Sutine. Vie ih nije bilo, razume se;
stajala su zatvorena. Niti je mogao da oekuje da e uskoro ponovo biti
otvorena - ako ikada uopte budu - poto je veina ljudi koji su znali za
obred bila na ovoj strani razdeobnice, i mrtva.
Blagoslovproklet Filigran, koji je prvi otvorio ovu pukotinu, bio je
uvaeni izuzetak (da on moda nije uestvovao u ovoj zaveri?), ali poto je
otvaranje vrata predstavljalo zloin koji se kanjavao ropstvom i
zatoenitvom, on je najverovatnije pobegao u Efemeris posle tragedije i
naao tamo mesto da se pritaji do okonanja istrage. Ali dok je Noa stajao
na mestu gde se nalazio prag izmeu Kozma i Metakozma, ugledao je
neto to je svetlucalo blizu tla. Izgleda da se vrata nisu do kraja zatvorila.
Uska pukotina, moda etiri pet ina dugaka, zadrala se na tom mestu.
Dodirnuo ju je i ona je zatreperila, kao da je u svakom trenutku mogla da
zgasne. Kreui se krajnje oprezno, spustio se na stomak i pribliio oko uz
samu pukotinu.
Mogao je da vidi obalu i more, ali nije bilo brodova. Oigledno su
kapetani osetili nesreu i otplovili u neku luku gde su mogli da izbroje
dobit i zakunu posade na utanje.
Page 49 / 520

Sve je bilo izgubljeno.

Ustao je i zagledao se u nebo teko od snega. ta sada? Da li bi trebalo
da ode sa planine i nae svoj put u svet Sapas Humana? Kakve svrhe je to
imalo? To je bilo mesto mate i obmana. Bolje da ostane ovde, gde bar
moe da namirie vazduh Sutine i posmatra svetlost kako se pomera
preko obale. Nai e ve naina da zatiti plamen, kako se ne bi ugasio. A
onda e ekati i moliti se da neko jednog dana naie obalom, ugleda
pukotinu i doe do nje. Ispriae im celu tunu priu; ubediti ih da
pronau Blagoslovprokletog koji e doi da ponovo otvori put. A onda e
se vratiti u svoj svet. To je ipak bila samo teorija. Postojali su sasvim mali
izgledi da ona ikada preraste u neto vie, i on je to znao. Ova obala bila je
izabrana zbog svoje udaljenosti; nije mogao da oekuje da e na nju bilo
ko da doe. Ali lako je biti strpljiv kada ti nita drugo ne preostaje; a
njemu nita drugo nije preostajalo. ekae, a dok bude ekao, nadenue
imena zvezdama na ovom novom nebu po mrtvima, kako bi imao nekoga
kome e se poveravati dok vreme bude prolazilo.
Ali ispostavilo se da je bilo vie da se vidi dole nego gore, jer posle
izvesnog vremena ljudi su poeli da poseuju dolinu koja je leala u senci
vrha. Noa je znao da su njihovi ivoti triavi, ali ih je svejedno prouavao;
imao je tako otar pogled da je mogao da razabere boju oiju kakve ene
sa svoje osmatranice na planini. U tim ranim danima bilo je mnogo ena
u dolini, sve su izgledale krepke i snane grae, a nekoliko njih ak su bile
lepe. Uverivi se da taj potez zemlje ne zaostaje ni za kojim drugim na
kome se ivelo, njihovi oboavaoci sagradili su kue, udvarali im se, enili
se i stvarali porodice.
Vremenom je narastao i procvetao u dolini ponosni, mali grad nazvan
Evervil.

Drugi deo: KONGREGACIJA

I
"Oprosti mi, Evervile."
Rei su bile ispisane izbledelim sepija mastilom na hartiji boje
neopranih krevetskih arava, ali Ervin je ve imao prilike da ita i mnogo
neitljivije tekstove tokom esnaest godina koliko se bavio testamentima
Page 50 / 520

graana Evervila. Na primer, poslednja uputstva Evelin Moris ('Uspavajte

pse i sahranite ih sa mnom'), ispisana jodom na nonom stoiu pored
njene samrtnike postelje; ili dodatak oporuci Dvajta Hensona, navrljan
na margini knjige o mamcima za patke.
Ervin je negde proitao da Oregon ima vei postotak jeretikih
mislilaca po glavi stanovnika od bilo koje druge drave. Vie aktivista,
vie onih koji smatraju da je zemlja ravna ploa, vie onih koji se spremaju
da preive strani sud; i svi su bili sreni to se izmeu njih i sedita vlade
nalazi bezbednih tri hiljade milja razdaljine. Izvan vidokruga, u dravi koja
je jo srazmerno prazna, iveli su na svoj sladak nain; a ta bi moglo biti
bolje za iskazivanje individualnosti od poslednjih rei upuenih svetu?
Ali ak i prema visokim merilima ekscentrinosti koje je sretao za
vreme svoje advokatske prakse, testament koji je sada prouavao
predstavljao je izuzetak. Pre bi se moglo rei da je to bila ispovest nego
testament; ispovest koja nije proitana otprilike trideset godina od kada je
napisana, marta 1965. Njen autor bio je neki Lajl Mek Ferson, ija je
imovina oigledno bila u toj meri zanemarljiva kada je preminuo da se
niko nije ni potrudio da potrai bilo ta to bi ukazivalo na to kako je on
eleo da se ona razdeli. Ili to, ili ga je njegov jedini sin, Frenk, posle ije je
iznenadne smrti ova ispovest stigla Ervinu u ruke, otkrio, proitao i
zakljuio da e biti najbolje ako ostane skrivena. Zato je nije unitio, to je
zasigurno znao samo umrli, ali moda je negde u svojoj dui Mek Ferson
mlai bio perverzno ponosan na tvrdnje koje je njegov otac izneo u ovom
dokumentu i poigravao se mogunou da jednoga dana budu
obelodanjene.
Istinit ili ne, sadraj sasvim izvesno zasluuje da se zadri na naslovnoj
strani Evervilskog tribjuna ak par nedelja, te da moda tako obezbedi
Mek Fersonu - koji je iveo neporono, ali dosadno, upravljajui jedinom
slubom za ienje kanalizacije i septikih jama - prijatan dodir slave.
Ako je to zaista bio njegov plan, smrt ga je osujetila. Mek Ferson mlai
ispraen je sa ovog sveta nekrologom od samo sedam redi u Tribjunu (pet
redi utroeno je da se iskae aljenje to nemaju dostojnu zamenu za starog
dobrog Frenka u slubi za ienje kanalizacije i septikih jama).
Meutim, ivot i zloini Mek Fersona starijeg ekali su da budu otkriveni,
i dok je sada sedeo pored prozora i grejao se na poznom avgustovskom
suncu, onaj koji ih je otkrio mozgao je kako da ih na najbolji nain
obelodani.
Vreme je bilo odlino za privlaenje publike. Svake godine, poslednjeg
vikenda avgusta, u Evervilu se odravao festival i tokom ta tri dana,
Page 51 / 520

njegove inae mirne ulice postajale su zakrene, a broj stanovnika (kojih je

bilo 7403 prema popisu iz prolog novembra) uveavao se za polovinu.
Svi hoteli, krme, moteli i prenoita u toj oblasti doline Vilamet, od
Aurore i Moline na severu do Sablimitija i Omsvila na jugu, bili su puni i
teko da je bilo radnje u gradu koja nije vie zaradila tokom festivalskog
vikenda nego u prethodna tri meseca. Glavna osobenost festivala sastojala
se u tome to je bio neujednaenog kvaliteta. Gradski orkestar koji je, u
stvari, okupljao izvoae sa raznih strana - neki su ak doli iz Vilsonvila bio je veoma umean, a subotnja parada koja je prikazivala orkestar,
platformu za izvoaima i trupu maoretkinja sa bubnjevima, obino je
smatrana vrhuncem vikenda. Na drugoj strani lestvice bile su trke prasia i
takmienje u bacanju frizbija, koje je bilo loe organizovano i ve nekoliko
godina zavravalo se tuom.
Meutim, ljudi koji su dolazili u Evervil u velikom broju svakog
avgusta nisu to inili zbog muzike ili trke prasia. Dolazili su jer je to bio
odlian izgovor da piju, igraju i uivaju u poslednjim danima leta pre nego
to lie pone da uti. Samo jedanput, od kada je Ervin bio stanovnik
ovog grada, padala je kia za vreme festivalskog vikenda. Ove godine, ako
je verovati izvetajima slube za vremensku prognozu, cela naredna
nedelja bie blaga, sa temperaturama koje e se do petka stii i do trideset
stepeni. Savreno vreme za festival. Doroti Balard, koja je vodila
Trgovinsku komoru kada nije pomagala u radu Turistikog biroa ili
flertovala sa Dedom Gilholijem, gradskim policijskim kapetanom,
objavila je u Tribjunu prole nedelje da Trgovinska komora oekuje da
ovogodinji festival bude najposeeniji do sada. Ako je neko eleo da baci
bombu, teko da bi mogao da izabere bolje vreme za to.
S tom milju u glavi, Ervin se vratio stranicama na krilu i stao da ih
prouava po etvrti put.
Oprosti mi, Evervile, tako je poeo Mek Ferson stariji.
Ne dopada mi se ba to moram da napiem ove stvari koje u napisati,
ali moram da zabeleim istinu dok jo mogu, poto sam jo jedini ja ostao
koji je to u stanju.
injenica je da su svi u gradu znali ta smo uinili te noi i svi su bili
sreni to smo to uradili. Ali samo smo ja, Verl Nordhof i Rii Dolan znali
celu priu; Verl je sada mrtav, a pretpostavljam da je Rii u toj meri
skrenuo da se ubio, tako da ostajem samo ja.
Ne piem ovo da bih spasao duu. Ne verujem u raj i pakao. To su samo
rei. Nikuda ja neu kada budem mrtav osim u prah. elim samo sve da
Page 52 / 520

kaem kako je bilo, samo jednom, mada to nee prikazati Evervil ba u

lepoj svetlosti.
A evo ta se dogodilo. U noi 27. avgusta 1929, ja, Nordhof i Dolan
obesili smo troje ljudi o jedno drvo u planini. Jedan od onih koje smo
obesili bio je bogalj, i zbog njega se vie stidim nego zbog ono drugo
dvoje. Ali svi su oni bili u tome zajedno, a jedini razlog to je on bio
bogalj bio je taj to je njegovim telom tekla loa krv...
Zazvonio je telefon i Ervin, zadubljen u prouavanje, poskoi. Saekao
je da automatska sekretarica primi poziv, ali ona je ve nedeljama samo
treperila, tako da to nije uinila. Pustio je telefon da zvoni dok onome koji
je zvao to nije dosadilo, a onda se vratio ispovesti. Gde je ono stao? Oh da,
kod loe krvi.
...a nain na koji se cimao na onom konopcu i urlao iako nije mogao da
die, uverio me je da je tano sve ono to su ljudi priali o njemu, njegovoj
eni i onom njegovom detetu ivotinji.
U kui nismo pronali ljudskih kostiju, iako smo mislili da emo ih
moda nai, ali bilo je tamo drugih udnih stvari, poput oslikanih zidova i
onih rezbarija koje je bogalj napravio. Zbog toga smo zapalili kuu, kako
niko ne bi morao da gleda ta sranja. Ne alim zbog toga, jer sin je sasvim
izvesno jurio nedunu decu, a majka je bila stara kurva. Svi su to znali.
Imala je javnu kuu upravo ovde u gradu, koja je zatvorena dvadesetih
godina, a negde u to vreme je i skrenula i otila da ivi u kui pored potoka
sa svojom ludom porodicom.
I tako, kada je Rebeka Denkins nestala, a njeno telo pronaeno u
rezervoaru, svima je bilo jasno ta se dogodilo. Kidnapovali su je dok se
vraala iz kole i uinili joj ta su joj uinili, a potom bacili njeno telo u
potok koji ju je odneo do rezervoara. Samo to nije bilo dokaza. Ljudi su
priali o tome i govorili su da je prava teta to policija to nije mogla da
prikai kurvi, njenom sinu i njenom prokletom muu, jer svi su znali da su
i ranije bili viani sa decom, decom koju su nalazili u Portlandu i dovodili
ih nou u kuu; smatrali su da ako ponovo prou nekanjeno, a u pitanju je
dete odavde, iz Evervila, niije dete vie nee biti bezbedno.
I tako smo nas trojica odluili da neto preduzmemo. Dolan je
poznavao Denkinsovu devojicu, jer je esto prolazila pored njegove
prodavnice, i kada bi se setio onoga ta joj se dogodilo, zagrcnuo bi se i
bio je spreman da ode i obesi kurvu na licu mesta. Rii je imao malu
devojicu, otprilike Rebekinih godina, i stalno je ponavljao da ne vredimo
Page 53 / 520

ni piljiva boba ako nismo u stanju da obezbedimo sigurnost deci. I tako

smo to i uinili. Otili smo do potoka, spalili smo kuu, a zatim smo poveli
njih troje uz planinu i obesili ih.
Svi su znali ta smo uinili. Kua je izgorela gotovo do temelja i niko
nije doao da ugasi vatru. Ostali su po strani dok nismo uinili ono to smo
uinili, a potom se vratili dole.
Ali to nije bio kraj. Naredne godine, policija je uhvatila oveka iz Skots
Milsa koji je ubio neku devojicu u Sablimitiju, i on im je kazao da je ubio
i Rebeku i bacio je u potok.
Onog dana kada sam to saznao naisto sam se napio i nisam se treznio
nedelju dana. Posle toga su me ljudi gledali drugaijim oima, kao da sam
ranije bio junak zbog onoga to smo uinili, a sada sam samo ubica.
Dolan je to jo tee primio, u poetku se zaista raestio i govorio je da
su svi za to krivi, jer su svi znali, to je na neki nain bilo tano. Evervil je
snosio istu onoliku krivicu kao i mi i nadam se da e mi, ako ovo ikada
bude proitano, ljudi oprostiti to sam to napisao, ali to je istina, kunem se
majinim grobom.
I tako se, isto onako naglo kao to je poelo, Mek Fersonovo
ispovedanje i zavrilo, ostavljajui mnogo vie otvorenih pitanja nego to
je prualo odgovora, te na taj nain samo jo vie budei znatielju.
Poto ga je ponovo proitao, Ervin se krajnje uzbudio. Ustao je i stao da
koraa po kancelariji, razmatrajui mogunosti koje su mu stajale na
raspolaganju. Bila je njegova dunost da ovu tajnu obelodani, u to nije bilo
sumnje. Ali ako to uini tokom festivalske nedelje, kada je grad sav
blistao, imae, dodue, daleko brojniju publiku, dok e prijatelje i klijente
okrenuti protiv sebe.
Jedan njegov deo je uzvratio: pa ta? Zar nije govorio sebi da je vreme
da krene dalje dok je jo dovoljno mlad da promeni sredinu? I kakav mu je
bolji adut bio potreban nego taj da on bude ovek koji je razotkrio Mek
Fersonovu zaveru? Drugi njegov deo, deo koji se udobno smestio u ovom
delu sveta, ree: povedi malo rauna i o oseanjima ljudi. Ako obelodani
tu vest za vreme festivalske nedelje, bie parija.
Koraao je gore-dole, mozgao o stvari i na kraju odluio da nita ne
odlui, bar ne za sada. Prvo e proveriti injenice kako bi bio siguran da
ispovest ne predstavlja samo Mek Fersonovu izmiljotinu. Videe da li je
dete po imenu Rebeka Denkins zaista bilo izvueno iz rezervoara, da li je
ikada postojala kua pored potoka, i ako jeste, ta se dogodilo sa onima
koji su u njoj iveli.
Page 54 / 520

Napravio je fotokopiju Mek Fersonove ispovesti u Betidejninoj

kancelariji (dao joj je slobodan dan, kako bi mogla da se odveze do
Portlanda i dovede majku), zatim je zapeatio original u jedan koverat i
zakljuao ga u sef. Poto je to obavio, presavio je kopiju, spustio je u dep
od sakoa i otiao na ruak u Kitin mali restoran. Po prirodi nije bio ovek
koji e sam sebe da analizira, ali dok je hodao glavnom ulicom, nije
mogao da ne primeti koliko mu je trenutno raspoloenje paradoksalno.
Ubistvo, samoubistvo i ubijanje nevinih ispunili su mu glavu, ali nije
mogao da se seti kada je poslednji put bio u toj meri zadovoljan
celokupnim svojim ivotom.
II
1.
Meu pacijentima dr Pauela tog kasnog jutra bilo je onih koji su ve
imali prilike da vide dotini izraz na licu Fib Kob i iz iskustva su znali da
treba biti obazriv. Teko onom pacijentu koji bi se javio na alter sa pet
minuta zakanjenja ili, jo gore, ako bi pokuao da opravda svoje kanjenje
nekim providnim izgovorom. Ni onaj koga bi uvezli u kolicima u
ekaonicu iz est delova ne bi izmamio saoseajni osmeh iz Fib u njenom
sadanjem raspoloenju.
Bilo je prisutno dvoje doktorovih redovnih pacijenata - gospoa
Konvers, koja je dola po novu koliinu pilula za krvni pritisak, i Arnold
Hikok, kome su bile potrebne supozitorije - koji su dovoljno dobro
poznavali Fib, tako da su mogli da naslute razlog za ovakvo njeno
ponaanje, i bili su u pravu.
Pet i po funti. Kako je to bilo mogue? Nije ni pipnula slatkie ili
krofne tri nedelje. Nije dozvolila sebi ak ni da udie miris koji se irio sa
tanjira peene piletine. Kako je bilo mogue da se ipak ugojila pet i po
funti kada je jela tako umereno i uskraivala svom telu sve za im je
udelo? Da nije vazduh u Evervilu ovih dana moda dovodio do debljanja?
Upravo se u ekaonicu uunjala Odri Lejdlou, drei se za stomak.
"Moram do dr Pauela", ree ona jo pre nego to je stigla do pulta.
"Je li hitno?" zanimalo je Fib, koja je tako postavila pitanje da se nije
mogla nazreti zamka koju je u sebi skrivalo.
"Da! Krajnje!"
"Onda je trebalo da vas neko odveze do Silvertona", odvratila je Fib.
"Oni tamo primaju hitne sluajeve."
"Nije ba toliko hitno", odbrusi gospoica Lejdlou.
Page 55 / 520

"Onda ete morati da zakaete." Fib pogleda u rokovnik. "Sutra u deset

i etrdeset pet?"
Odri Lejdlou je zakiljila. "Sutra?" ponovi ona. Fib se i dalje smekala,
to je samo po sebi delovalo izluujue, i uivala to ena krgue zubima.
Samo pre dva meseca, pod sasvim drugaijim okolnostima, mrava i
neurotina gospoica Lejdlou izmarirala je iz ekaonice promrmljavi
debela kuka dovoljno glasno da je svi uju. Fib je u tom trenutku
pomislila: ekaj samo.
"Da li biste samo rekli dr Pauelu da sam ovde?" upita Odri. "Sigurna
sam da e me primiti."
"Ima pacijenta", ree Fib. "Ako biste seli..."
"Ovo je neuveno", odvratila je ena, ali nita joj drugo nije preostalo.
Poto je ovu rundu izgubila, smestila se na stolicu pored prozora i
nastavila da se pui. Fib nije gledala u nju da ova ne bi primetili kako
likuje, ve je nastavila da sreuje potu.
"Gde si bila celog mog ivota?"
Podigla je pogled. Do se nagnnuo preko pulta, apatom izgovorivi
ove rei. Bacila je pogled pored njega, onako krupnog, i videla da svi u
ekaonici gledaju u njihovom pravcu; u svim pogledima naziralo se isto
pitanje: ta to jedan crnac u radnikom odelu isprskanom bojom ima da
apue udatoj eni poput Fib Kob?
"Kada zavrava ovde?" neno ju je upitao.
"Ima boju u kosi."
"Istuirau se. U koliko?"
"Ne bi trebalo da bude ovde."
On slegnu ramenima i osmehnu se. Oh, kako se samo osmehivao.
"Oko tri", odvrati ona.
"Ima sudar."
Rekavi to, otiao je, a ona je ostala da se suoi sa pogledima estoro
ljudi u sobi. Znala je da ne sme da skrene pogled. To bi istog asa bilo
protumaeno kao priznavanje krivice. Umesto toga, uputila je svojoj
publici graciozan osmeh i zagledala se u njih, odluno, dok svi do jednog
nisu oborili poglede. Tada, i tek tada, nastavila je da sreuje potu; iako su
joj se ake tako tresle da su joj prsti ceo naredni sat bili mlitavi,
raspoloenje joj se u toj meri popravilo, da je ak pronala i nekoliko
minuta za Odri Lejdlou, tako da je ova dobila neto za probavne smetnje.
2.

Page 56 / 520

Do je mogao to da joj uradi: ue i promeni joj raspoloenje u trenu. To

je, razume se, bilo divno, ali i opasno. Ranije ili kasnije, Morton e podii
pogled sa vekne sa mesom i zapitati je zbog ega je ozarena te veeri, a
ona nee biti u stanju da sakrije istinu.
"Do", rei e. "Do Fliker. Zna ga. Sigurno ga zna."
"ta je s njim?" uzvratie Morton, jo vie stisnuvi svoje ionako tanke
usne. Nije voleo crnce.
"Provodim dosta vremena sa njim", rei e ona.
"Zbog ega, do avola?" upitae on, a ona e podii pogled prema licu
za koje se udala, licu koje je volela, i dok se bude pitala kada je postalo
tako mrzovoljno i tuno, on e poeti da urla: "Ne elim da pria sa
crncem!"
A ona e rei: "Ja sa njim, Mortone, ne samo da priam." Oh da, volela
bi to da mu kae. "Ljubimo se, Mortone, skinemo se, i onda..."
"Fib?"
Istog asa trgla se iz sanjarenja i ugledala dr Pauela pored sebe sa
kartonima od tog jutra.
"Oh - izvinite."
"Zavrili smo. Je li vam dobro? Malo ste zajapureni."
"Dobro sam." Preuzela je kartone od njega i on poe da pregledava
potu. "Ne zaboravite da imate sastanak povodom festivala."
On baci pogled na sat. "Uzeu sendvi i idem pravo tamo. Prokleti
festival. Bie mi drago kada se... oh, uputio sam Odri Lejdlou specijalisti u
Salemu."
"Je li neto ozbiljno?"
Bacio je pisma nazad na sto. "Moda rak", odvrati on.
"Oh, Boe."
"Hoete li vi da zakljuate?"
To se stalno dogaalo. Ljudi su dolazili kod lekara zbog glavobolje,
bola u leima ili u stomaku, a onda bi se pokazalo da je u pitanju neto
mnogo gore. Pokuali bi da pobede bolest, razume se: tabletama,
skeniranjima, injekcijama. Ponekad bi i pobedili. Ali ee ih je gledala
kako kopne, jedne nedelje su tu, druge ih nema; ak i posle sedam godina
bilo joj je teko da to gleda - da gleda kako slabe ljudska snaga, nada i vera
u stvari. Pred kraj bi uvek zavladala neopisiva praznina; strano ogoreni
izrazi nastanili bi im se na licima kao da su u neemu prevareni, ali ne
mogu da shvate u emu. ak i oni koji su ili u crkvu, oni koje je viala
ispred jelke na trgu za Boi kako pevaju aleluje, imali su taj izraz. Bog je
Page 57 / 520

eleo da ih primi u svoje okrilje, ali oni nisu hteli da pou; bar ne dok ne
shvate smisao stvari ovde.
Ali pretpostavimo da nije bilo smisla? U to je sve vie i vie verovala:
da se stvari dogaaju bez nekog pravog razloga. Niti ste stavljani na
kunju, niti nagraivani, jednostavno ste postojali. Isto kao i svi i sve
drugo, ukljuujui tu i tumore i slaba srca: sve je samo postojalo.
Zakljuila je da je ova jednostavnost neobino utena i od toga je
stvorila vlastitu malu religiju.
A onda je unajmljen Do Fliker da okrei hodnik ispred sale za
operacije i njen hram kune izrade je napukao. To nije bila ljubav, govorila
je sebi od poetka. U stvari, to uopte nije bilo nita vano. On je bio
prevrtljivac kome se ona onako usput dopala, a ona je pristala na igru jer je
bila polaskana, i zato to se uvek tokom letnjih meseci oseala
seksepilnija, pa zato ne bi onda malo s njim flertovala? Meutim, to
flertovanje je postalo ozbiljno i tajno, i ve je htela da pone da vriti ako
je uskoro ne poljubi. On je onda to uinio, a ona je potom bila spremna da
zavriti ako ne ode do kraja. Uradili su i to, i ona se vratila kui sa
tragovima boje na grudima i stomaku, sela u kadu i plakala dobar sat, jer
joj se inilo da je ovo i nagrada i iskuenje i kazna, sve u jednom.
I dalje je bilo tako. Imala je trideset est godina, dvadeset funti previe
(njena procena, ne Doova), sitne crte na mesecolikom licu, bledu kou na
kojoj bi se pojavile pege od sunca, svetlu rioplavu kosu (sa nekoliko
sedih pramenova, ve), i opaku narav koji je nasledila od majke. Odavno
je zakljuila da ne predstavlja naroito privlaan paket. U Mortonu je nala
mua koji nije znao niti je mario kime oenio, u dobru i zlu, sve dok je bio
sit i dok je televizor bio ispravan. ovek koji je u tridesetoj zakljuio da je
ono najbolje prolo i da bi samo budala mogla da gleda dalje u budunost,
koji je postajao sve zadrtiji i zadrtiji i koji joj nije ak ni ruku zavukao
izmeu nogu ima tome trinaest meseci.
Kako ju je onda - kako, kako? - zadesila takva milost? Kako je mogue
da je ovaj ovek iz Severne Karoline, ovaj Do, koji je vodio pustolovni
ivot - bio stacioniran u Nemakoj za vreme odsluenja vojnog roka, iveo
u Vaingtonu, izvesno vreme, a potom u Kentakiju i Kaliforniji - kako je
mogue da joj je ovaj ovek postao toliko predan?
Dok su razgovarali, a mnogo su razgovarali, ponekad se pitala da li je
ispituje o njenom ivotu na nain na koji je to inio zato to je i njega
samog muilo to pitanje; kao da je kopao unaokolo, traei neki trag o
tome ta ga je to kod nje privuklo. A moda je bio samo znatieljan.

Page 58 / 520

"Ne mogu da te se zasitim", stalno bi ponavljao, i ljubio je na nain i na

mestima koji bi zgranuli Mortona.
Sada je razmiljala o tim poljupcima, dok je ulazila u kuu. Bilo je est
minuta do tri. Uvek je bio taan (vojna obuka, rekao je jednom); jo est
minuta i bie tu. Pre nekoliko nedelja proitala je u nekom asopisu da
naunici smatraju da je vreme poput staklarskog kita; moe da se razvlai i
gnjei, a ona pomisli to sam i ja mogla da im kaem. est minuta bilo je
poput est asova ekanja na stranjem stepenitu (Do nikada nije koristio
prednja vrata, bilo je suvie upadljivo; kua je bila poslednja u nizu i iza
nje nalazila se samo uma, tako da je bilo lako doi iz tog pravca
neprimeen); ekala je da ga ugleda izmeu drvea, svesna da e vreme,
kada on jednom stigne, poeti da tee u drugom ritmu, i sat ili sat i po e
proleteti za tili as.
Eno ga, probija se kroz gusti, pogleda ve prikovanog za nju i ne
skidajui ga sa nje, ni za korak, ni za tren. A sat u dnevnoj sobi, koji je
pripadao Mortonovoj majci i nikada za njenog ivota nije pokazivao tano
vreme, poe da otkucava tri sata. I sve je bilo u redu sa svetom.
Peli su se stepenicama, otkopavajui se. Kada su stigli do gostinske
sobe (nikada nisu vodili ljubav u branom krevetu) grudi su joj bili
razgoliene, a on je obavio svoje ruke oko nje otpozadi, igrajui se njima u
hodu. Nita mu nije bilo milije nego da joj priini zadovoljstvo na ovaj
nain, lica prislonjenog uz njen vrat, prsiju vrsto priljubljenih uz njena
lea, u potpunom zagrljaju. Posegnula je iza sebe da povue zip. Kao i
obino, ake joj nisu ostale prazne.
"Nedostajalo mi je ovo!" ree ona, klizei akom du njegovog penisa.
"Prola su tri dana", ree on. "Mislio sam da u da poludim." Okrenuo
se i seo na ivicu kreveta, povukavi je nadole tako da se nasadila na
njegova kolena, a onda joj je rairio noge tako to je rairio svoje. aka mu
je skliznula u nju nepogreivom lakoom.
"Oh, mala", ree on, "to je ono to mi treba." Igrao se njome, unutra
napolje. "To je najtoplija makica, mala. Ima najtopliju jebenu
makicu..."
Volela je kada je naglas govorio rei, prostake rei koje je elela da
uje ili izgovori samo kada je bila sa njim, rei od kojih je bila kao nova i
spremna.
"Jebau te dok ne poludi. eli li to?"
"Da..."
Page 59 / 520

"Reci mi."
"elim da me jebe..." Poela je da dahe.
"Sada?"
"Dok ne..."
"Aha."
"Dok ne poludim."
Stala je da petlja oko kope na njegovom opasau, ali joj je on sklonio
ake i prevrnuo je, tako da je licem leala na prekrivau. Zadigao joj
haljinu i strgnuo gaice. Sa zadnjicom u vazduhu, raskreenih nogu,
posegnula je iza sebe, uvek lake izgovorivi rei nego to je mislila da e
biti.
"Daj mi kurac."
Naao joj se u akama kao da ga je pozvala, gladak i vreo. Pritisnula ga
je uz svoju makicu. Povukao se na nekoliko trenutaka, a onda ga je do
kraja gurnuo u nju, sve do zipa iz koga je jo virio.
3.
U maloj sobi za sastanke iznad Trgovake komore, Lari Pauel je
posmatrao kako Ken Hagenaner prolazi kroz spisak aktivnosti predvienih
za taj vikend, ali nije uo ni jednu jedinu re, jer je bio zaokupljen svojim
odlaskom kui u Montanu za dve nedelje.
A u kancelariji ispod, Ervin Tutaker ekao je da Doroti Balard nae
nekoga ko bi mogao advokata da uvede u staru zgradu kole, u kojoj je
istorijsko drutvo uvalo svoju zbirku, jer je morao da obavi neko hitno
istraivanje. Dok je ekao, Ervin je primetio poutelu traku na gornjoj ivici
okvira prozora, koja je i dalje dravala in iroke Boine flitere i
izbledele fotografije prethodnog gradonaelnika, na kojima je grlio
Betanijeve blizance za njihov esnaesti roendan. On pomisli: mrzim ovo
mesto. To do sada nisam shvatao. Mrzim ga.
A napolju, u glavnoj ulici, mladi po imenu Set Landi - upravo je
navrio sedamnaestu i nijedna ga jo nije poljubila - zastao je nasred
plonika ispred picerije i stao da oslukuje zvuk koji nije uo od Uskrnje
nedelje: buku ekia koji udaraju po svodu sa druge strane nebesa.
Podigao je pogled, pravo iznad glave, jer pukotine bi se obino prvo
tamo javile, ali plavetnilo je bilo bez mane. Zbunjen, ostao je da prouava
nebo moda petnaestak minuta, a za to vreme je sastanak u sali odbora bio
priveden uspenom kraju, a Ervin je odluio da kae istinu najbrojnijoj
publici koju je mogao da nae, dok je negde iza navuenih draperija u kui
na ivici grada, Fib Kob poela tiho da plae.
Page 60 / 520

"ta nije u redu?"

"Nemoj da prestane."
"Ti plae, mala..."
"Sve je u redu. Sa mnom e biti sve u redu." Posegnula je iza sebe;
spustila mu je aku na butine, pritisla ga ka sebi, i dok je to inila, omakle
su joj se dve rei koje je uvala zakljuane u sebi.
"Volim te."
Oh, Boe, ta je to rekla? Sada e je ostaviti. Pobei e i pronai neku
drugu oajnu enu koja mu nee govoriti da ga voli kada on eli samo
popodnevno tucanje. Neku mlau enu; vitkiju enu. "ao mi je", ree
ona.
"I meni je", odvrati on.
Eto! Izvui e ga i smesta otii.
"To e izazvati mnoge nevolje, to to se dogaa sa tobom i sa mnom."
Nastavio je da je tuca dok je govorio, ne zastavi nijednom, a to je bio
takav blagoslov da je bila ubeena da e joj promai smisao onoga to je
govorio. Nije, valjda, mislio...
"I ja tebe volim. Oh mala, toliko te volim. Ponekad nisam u stanju
razumno da razmiljam. ini mi se da ivim u nekoj omamljenosti sve dok
ne doem ovamo. Upravo ovamo."
Bilo bi strano okrutno od njega da lae, a on nije bio okrutan, to je
znala, to je znailo da govori istinu.
Oh, Boe, on je voli, voli je, sada vie nije marila ako im se na glavu
srue sve nevolje ovog sveta.
Poela je da se okree u njegovom naruju kako bi se nala licem u lice
s njim. To je bilo teko izvesti, ali njeno telo se drugaije ponaalo u
njegovom naruju, bilo je sonije i prilagodljivije. A onda su usledili oni
poljupci koje je oseala i narednog dana; poljupci od kojih su joj usne
gorele, a jezik je boleo; poljupci koji su izazivali potrese od kojih se tresla
i urlala kao da je zaposednuta. Samo danas su bili propraeni reima,
obeanjima na besmrtnu odanost. A potresi, kada su nailazili, izdizali su se
sa nekog mesta koje se nije nalazilo ni u jednoj knjizi o anatomiji to su
stajale na doktorovoj polici. Nevidljivog, bezimenog mesta koje ni Bog ni
tumori nisu mogli da dodirnu.
"Oh, umalo da zaboravim..." ree on dok su se oblaili i stade da
pretura po gornjem depu radnikog kombinezona. "elim da ti dam ovo.
A posle ovog popodneva... e, pa, vanije je no ikada."
Page 61 / 520

Izvukao je fotografiju i pruio joj je.

"To je moja mama, to je moj brat Ron, on je najmlai u porodici, a ovo
je moja sestra Norin. Oh, da, a ovo sam ja." Bio je u uniformi i blistao od
ponosa. "Dobro izgledam, a?"
"Kada je ovo slikano?"
"Nedelju dana posle toga zavrio sam osnovnu obuku", ree on.
"Zato nisi ostao u vojsci?"
"To je duga pria", ree on dok mu je osmeh bledeo.
"Ne mora da..." Prekinula ju je zvonjava telefona. "Oh, sranje! Neu
da se javim."
"Moda je vano."
"Aha, a moda je Morton", ree ona. "A ja trenutno ne elim da
razgovaram sa njim."
"Ne elimo da postane sumnjiav", ree Do, "bar dok ne odluimo
kako sve ovo da izvedemo."
Ona uzdahnu, klimnu i pohita dole da se javi na telefon, dovikujui mu
dok se sputala: "Moraemo uskoro da porazgovaramo o ovome."
"Kako bi bilo sutra? Isto vreme?" Potvrdno mu je odgovorila, a onda
podigla slualicu. Nije bio Morton, ve Emelajn Harper koja je vodila
istorijsko drutvo, prenapeta ena koja je suvie drala do svoje vanosti.
"Fib..."
"Emelajn?"
"Fib, potrebna mi je usluga. Upravo me je zvala Doroti, oigledno je
nekom potrebno da u koli pogleda neke spise. Ne mogu da odem tamo, pa
sam se pitala da li bi ti bila tako dobra?" Fib je bilo na vrhu jezika da kae
ne. A onda Emelajn ree: "U pitanju je onaj fini gospodin Tutaker,
advokat? Jesi li ga upoznala?"
"Da. Pre nekoliko godina." Koliko se seala, bio je pomalo osobenjak.
Ali moda ovo nije rav trenutak da popria sa nekim ko poznaje zakon.
Mogla bi izokola da se raspita o razvodu i moda sazna neto to bi joj ilo
u korist.
"Hou da kaem kako u njega ovek moe imati poverenja - ni na
trenutak nisam pomislila da bi mogao da petlja po arhivi, ali smatram da bi
neko trebalo da ga uvede unutra i pokae mu gde je ta."
"Dobro."
"On je u Trgovakoj komori. Mogu li da ga pozovem i kaem da e
stii za dvadesetak minuta?"
III
Page 62 / 520

1.
Od svog osnivanja 1972, Istorijsko druto Evervila bilo je spremite za
svu silu predmeta koji su imali veze sa prolou grada. Jedna od
najvrednijih ostavtina dobijena je od Hjuberta Nordhofa ija je porodica
bila vlasnik fabrike kojom je i upravljala i koja je sada stajala naputena na
putu Molina, tri etvrt milje izvan grada. Tokom tri i po decenije, izmeu
1880. i 1915, Nordhofova fabrika obezbeivala je zaposlenje velikom
broju stanovnika Evervila, a Nordhofovima omoguila da steknu
pozamano bogatstvo. Podigli su vilu u Salemu i jo jednu u Oregon Sitiju
pre nego to su se povukli iz proizvodnje ebadi i tkanina i uloili novac u
drvenu grau, nekretnine (uglavnom u Portlandu) i ak, aputalo se, u
oruje. Zavetanje Hjuberta Nordhofa od nekoliko hiljada fotografija iz
ivota u fabrici, zajedno sa jo nekoliko znaajnih ostavtina, uglavnom je
smatrano kao zakasnelo kajanje zbog iznenadnog odlaska njegovog pretka;
godine koje su usledile neposredno po zatvaranju fabrike predstavljale su
najcrnje vreme za Evervil, u ekonomskom pogledu.
Nordhofovo zavetanje pokrenulo je malu lavinu poklona. Sedamnaest
akvarela sa lokalnim prizorima, ljupki, mada pomalo nezanimljivi, koje je
naslikala ena prvog evervilskog zubara, bili su sada uramljeni i visili su
na zidovima kole (ije renoviranje je bio platio H. Hordof). Zbirka
dentlmenskih tapova za hodanje sa glavama u obliku neobinih
ivotinja, koje je izrezbario jedan od gradskih velikih ekscentrika, Milijus
Bigs, bila je izloena u staklenoj vitrini u nekadanjoj direktorskoj
kancelariji.
Meutim, ova estetska zavetanja po brojnosti su uveliko prevazilazile
svetovne ponude; veinu su darivali obini graani Evervila. kolski
izvetaji, najave venanja, nekrolozi, porodini albumi, zbirka iseaka iz
Oregonijana, u kojima se pominjao grad (njih je sakupio bibliotekar Stenli
Tarp, koji je strano mucao ezdeset jednu godinu, da bi na samrtnikoj
postelji odrecitovao ceo Miltonov Izgubljeni raj bez greke), i, razume se,
na stotine porodinih pisama.
Sreivanje tako obimnog materijala bilo je sporo, kada se ima u vidu da
su svi radnici Drutva bili dobrovoljci. Dve od pet kolskih prostorija jo
su bile prepune nagomilanih kutija sa nerazvrstanim poklonima, ali onim
posetiocima koje je zanimala prolost Evervila preostale tri sobe nudile su
prijatan, mada moda pomalo suvie sreen pogled na rane dane.
Odabir je bilo strog, razume se, ali takve su uglavnom bile i sve lekcije
iz istorije. U ovom slavljenu evervilskog duha nije bilo mesta za mraniju
Page 63 / 520

stranu; za slike nematine, samoubistva, ili neeg jo goreg. Nije bilo

mesta ni za jednog pojedinca koji se nije uklapao u slubenu verziju o
tome kako su stajale stvari. Bilo je slika grada u povoju, i izvetaja o tome
kako su sagraeni putevi i njegove lepe kue. Ali o Miv O'Konel, koja je
odlutala da obala jednog drugog sveta i vratila se da ostvari oev san, nije
bilo ni pomena. U tom razbatinjenju niklo je seme everviskog potiranja.
2.
Fib je malo zakasnila po Ervina, ali on je bio suta ljubaznost. Bilo mu
je ao to je gnjavi, rekao je, ali zaista je re o hitnom poslu. Ne, stvarno
ne bi mogao da joj kae ta je posredi, ali uskoro e biti objavljeno i on e
se postarati da joj se u novinama zahvali na njenoj ljubaznosti. Uporno je
tvrdila da nema potrebe; ali bila bi mu zahvalna ako bi, poto proe ovaj
vikend, mogla da navrati i posavetuje se s njim povodom jedne pravne
stvari. Spremno se sloio. Da nije planirala da saini testament?
Ne, nije, odogovorila je ona, planiram da se razvedem od mua. Na to
je odvratio da razvodi ba nisu u domenu onoga ime se on bavi, ali rado
e popriati sa njom o tome. U poverenju, rekla je ona. Razume se,
odvraio joj je. Mogla bi da svrati u njegovu kancelariju u ponedeljak
ujutro.
U zgradi kole bilo je jo kao u penici, iako je ve bilo blizu est, i dok
je Fib ila unaokolo i podizala zastore i otvarala prozore, Ervin je lutao iz
jedne zaguljive prostorije u drugu, zagledajui slike.
"Moete li mi rei ta traite?" upitala ga je Fib. "Mislim, uopteno."
"Kao prvo, stare brojeve Tribjuna", odvrati Ervin. "Oigledno nemaju
mesta da ih dre u redakciji, to znai da su ovde."
"I ta jo?"
"Ovaj, nisam upoznat sa zbirkom. Da li je sreena hronoloki?"
"Nisam sigurna. Mislim da jeste." Povela je Ervina u stranju
prostoriju, u kojoj je est stolova bilo pretrpano dosjeima. "Nekada sam
dolazila da im pomognem oko sreivanja stvari", ree ona. "Ali poslednja
godina bila je veoma iscrpljujua..." Stala je da pregledava jednu od
gomila. "Ovde su iz devet stotina etrdesete do etrdeset pete." Prela je na
drugu gomilu. "A ovde od etrdeset pete do pedesete."
"Znai da su sreeni u gomile od po pola decenije."
"Tako je."
"Dobro je za poetak. A novine?"
Fib pokaza kroz oblinja vrata. "One su sreene. Znam to, jer sam ih ja
sredila."
Page 64 / 520

"Divno. Onda u da ponem."

"elite li da saekam dok ne zavrite?"
"Zavisi od toga koliko mislite da imate trenutno strpljenja."
"Ne ba mnogo", odvrati ona, kratko se nasmejavi. "Moda bi bilo
najbolje da vam zapiem svoj broj telefona, pa kada zavrite..."
"Pozvau vas da doete da zakljuate."
"Tako je."
"Onda smo se dogovorili." Otila je do stola na elu i zapisala svoj broj
na jednoj od broura Drutva, a zatim mu ju je odnela. Ve je poeo da rije
po sadraju jednog kompleta.
"Sve ete vratiti na mesto, je li tako?" primeti Fib, krajnje pretei.
"Oh, da. Biu paljiv", odvrati Ervin. Prihvatio je brouru koju mu je
pruila. "Pozvau vas kada zavrim", ree on. "Nadam se da nee biti
suvie kasno."
Dok je ulazila u kola, ona pomisli: ta bi se dogodilo kada se vie ne
bih vratila kui? Kada bih se jednostavno sada odvezla do Doa i noas
napustila grad? Zamisao je bila privlana - da ne mora da se vrati kui,
kuva veeru i da slua Mortona kako psuje sve i svakog - ali joj je ipak
odolela. Ako je elela da njena budunost sa Doom ima ikakve izglede,
onda je morala da je isplanira: paljivo, sistematino. Nisu oni bili
maloletnici, koji pobegnu pri prvom naletu ljubavi. Ako e zauvek da
napuste Evervil (a nije mogla da zamisli da ostanu kada istina jednom
izbije na videlo), onda treba da obave neke stvari i da se sa nekima
oproste. Bie srena da nikada vie ne vidi kuu, Mortona ili smrdljive
pepeljare koje stalno ostavlja za sobom, ali nedostajae joj dr Pauel, kao i
nekolicina njegovih redovnih pacijenata. Bie joj potrebno vreme da
objasni neke stvari ljudima koje je najvie cenila, kako bi znali da odlazi
ljubavi radi, a ne zato to je prevrtljiva ili okrutna.
I zato e ostati i uivati u svom poslednjem festivalu u Evervilu.
Razmiljajui na taj nain o svetkovini, osetila je elju za slavljem kakvu
nije iskusila ve godinama. Ovog vikenda e izii i provoditi se, znajui da
e se naredne godine, kada doe avgust, nalaziti na drugom kraju sveta.
Kada je bio gladan, Morton je uvek bio loe volje, te poto nije elela
da je eka dok kuva, prola je pored Kitinog restorana i kupila hamburger i
krompirie. Prolo je ve tri godine od smrti Kiti Kauhik, i uprkos tekim
ekonomskim vremenima njen zet Bosli uspeo je da dovede do procvata
bedan posao. Bio je novoroeni, i upravljao je restoranom drei se svojih
strogih moralnih merila. Zabranio je, na primer, itanje svega to je on
smatrao nedostojnim u separeima ili za ankom, i ako bi neko opsovao,
Page 65 / 520

lino bi traio da vinovnik napusti restoran. Lino ga je videla kako to

radi. elim da ovo bude mesto na koje sam Gospod moe da doe, kazao
joj je jednom, ako poeli pare pite.
Poto je kupila hamburger za Mortona, krenula je kui, ali tamo nije
nikoga zatekla. Morton je stigao - radna jakna bila je baena preko stola u
kuhinji, zajedno sa dve prazne limenke piva - ali se oigledno umorio od
ekanja i iziao da potrai neto za jelo. Bila je zadovoljna: to joj je
prualo jo malo vremena da razmisli.
Sela je za kuhinjski sto i stala da gricka gnjecave krompirie, a na
blokiu na kome je obino pravila spisak za kupovinu poela da zapisuje
ta bi od stvari elela da ponese kada bude odlazila. Nije bilo mnogo toga.
Svega nekoliko sitnica koje su imale neku sentimentalnu vrednost: stolica
koju je nasledila od majke, nekoliko bakinih runih radova; prekriva iz
gostinske sobe.
Dok je razmiljala o prekrivau, prestala je da pravi spisak i vratila se u
mislima na popodnevne dogaaje. Ili bi se pre moglo rei, na dogaaj koji
se odigrao u toj sobi. Nee uvek biti tako divno, govorila je sebi; vrelina
meu njima morae da splasne tokom godina. Ali ako se, i kada se to
dogodi, ostae oseanja. Kao i seanja na dogaaje kao to je bilo ovaj
popodnevni, koji e joj se vraati uvek kada bude priljubila lice uz
prekriva.
3.
Neto posle pola devet, kada mu je stomak ve krao od gladi, Ervin je
pretraujui ravo sreene dosjee naiao na jedan udan, mali pamflet koji
je napisao neki Rejmond Merkl. To mu je ime bilo nekako poznato. ovek
je sebi stvorio izvestan ugled kao letopisac oregonske provincije. Ervin je
video iste ovakve tomove u knjiari u Vilsonvilu. Tekst je bio udan
zbornik injenica o Evervilu, napisan razvuenim stilom oveka koji je
imao htenje da bude pisac, ali i strano malo sluha za jezik.
Nosio je naslov Ta snena brda, za ta se ispostavilo da je navod iz
stihova odtampanih (nije bilo imena pesnika, tako da je Ervin
pretpostavio da je to Merkl) na prvoj strani pamfleta. I tu, negde na sredini
tog malog ljubavnog truda, Ervin je naiao na sledee:
To to mrske i nepokajnike sile zla ostavljaju svoj varvarski beleg u
gradu tako prikladno utvrenom kao Evervil ne bi trebalo da udi one od
nas koji su videli poneto od veeg sveta. Ja, va autor, otiao sam iz
blagorodne klime nae slavne drave u etrdeset treoj godini ovoga veka
Page 66 / 520

da obavljam svoje dunosti kao Amerikanac na Junom Pacifiku, i poneu

u grob prizore okrutnosti i ljudskog srozavanja kojima sam tamo
prisustvovao, u okruenju rajskom kakvog nema na kugli zemaljskoj.
Tako da me uopte iznenadilo nije kada sam otkrio, pripremajui ovu
knjigu, glasine o avolskim delima izvedenim u okviru evervilske
draesne zajednice.
Tuna pria o smrti Rebeke Denkins dobro je znana. Ona je bila ker
ovog ubavog grada, mnogo hvaljena i oboavana, koja je ubijena u svojoj
osmoj godini, a njeno telo baeno u rezervoar. Njen ubica bio je ovek iz
Sablimitija koji je kasnije umro u zatvoru na izdravanju doivotne robije.
Meutim, tajna koja je okruivala tragediju jadne Rebeke ne zavrava se
tu.
Dok sam prikupljao prie o udnim nesrenim sluajevima vezanim za
Evervil, doapnuto mi je o zagonetnoj smrti izvesnog Riarda Dolana. Bio
je vlasnik radnje sa slatkiima, kako mi je reeno, i mala Rebeka Denkins
bila je njegova stalna muterija, tako da je detetovu smrt naroito teko
primio. Hvatanje i potonje zatvaranje njenog ubice koji se nije uopte
kajao, nimalo nije umanjilo njegovu veliku teskobu. Postajao je sve setniji,
i u noi 19. septembra 1975, kazao je eni da uje glasove sa Harmonovih
Visova. Rekao je da ga neko doziva. Kada ga je upitala ko, odbio je da
kae, ve se zaputio u no. Nije se vratio, i narednog dana jedna druina
popela se na Visove da ga trai.
Posle dva dana traganja pronali su Riija Dolana koji je bulaznio
prikljeten u nekoj pukotini u steni na severoistonom obronku planine.
Pretrpeo je strane povrede pri padu, ali nije bio mrtav. Stanje njegovog
lica i tela bilo je takvo da se njegova ena obeznanila kada ga je ugledala i
od tada vie nije bila pri istoj pameti.
Tri dana kasnije umro je u silvertonskoj bolnici, ali nije umro utke. Ta
sedamdeset dva asa besneo je poput ludaka, iako su mu lekari davali
sredstva za smirenje.
O emu je govorio u svojim poslednjim, munim asovima? O tome
nisam uspeo da naem nikakav dokaz iz prve ruke, ali postoji dovoljno
saglasnosti meu glasinama da se moe pretpostaviti kako su one u optim
crtama istinite. Sve vreme je, ak i na samom kraju, dok su lekari bili
zapanjeni snagom kojom se borio za ivot, preklinjao da mu oproste...
Izvetaj se vukao jo nekoliko pasusa, ali Ervin tek da je preleteo
pogledom preko njih. Naao je ono to mu je bilo potrebno: dokaz, mada

Page 67 / 520

rudimentaran, da je bilo istine u onome to je Mek Ferson napisao. A ako

je jedan deo bio istinit, zato onda ne bi bilo i ostalo?
Zadovoljan to njegova potraga za dokazom nije bila uzaludna, odustao
je od daljnjeg istraivanja za tu no i pozvao Fib Kob. Da li bi dola da
zakljua? - upitao je. Doi e, svakako. Da li bi bio tako ljubazan da
zatvori prozore, a ona e odmah stii da zakljua ulazna vrata.
Glas joj je zvuao pomalo nerazgovetno, pomisli on, ali je to moda
samo umiljao. Dan je bio naporan, i on je bio iscrpljen. Vreme da se ide
kui i do sutra izbaci iz glave Mek Fersonovo priznanje.
Znao je gde e nastaviti potragu: dole pored potoka. Mada je prolo tri
decenije od dogaaja koje je Mek Ferson opisao, ako je kua za koju je
tvrdio da su je njih trojica spalila zaista postojala, onda e nai bar neki
preostali znak. A ako ga nae, to e potvrditi verodostojnost jo jednog
dela priznanja, i on e biti u iskuenju da objavi celu stvar, tako da cela
drava moe da oseti njen smrad.
4.
Fib je otvorila bocu brendija negde oko petnaest do osam, govorei sebi
da eli da nazdravi svom predstojeem osloboenju, ali, u stvari, kako bi
ublaila neprijatnost koju je oseala. U ono nekoliko prilika kada je
Morton iziao da sam sebi obezbedi veeru, obino se vraao posle jednog
sata, spreman da se smesti pored televizor. Kuda li je veeras otiao? I jo
neto: ta se to nje ticalo?
Utopila je svoju zbunjenost u aici brendija; zatim jo u jednoj. To je
odlino posluilo svrsi, naroito na gotovo prazan stomak. Do trenutka
kada ju je advokat pozvao, bila je ve prilino dobro raspoloena; suvie
dobro raspoloena da bi vozila. Nije vano. Odluila je da odeta do stare
kole.
No je bila lepa, u vazduhu se oseao miris borova, a etnja je ispala
mnogo prijatnija nego to je to oekivala. U svako drugo doba godine, ak
i usred leta, ulice bi bile prilino tihe uvee, ali veeras svetla su jo gorela
u mnogim radnjama du glavne ulice, jer su njihovi vlasnici ukraavali
izloge za festival ili su popunjavali police za naredne unosne dane. Bilo je
ak i nekoliko posetilaca unaokolo koji su poranili da uivaju u miru u
dolini.
Na uglu glavne ulice i Votsona zastala je na trenutak ili dva. Skretanje
udesno vodilo je prema koli, ulevo nanie prema pijaci i parku do ulice
Donovan, a malo niz ulicu Donovan nalazila se stambena zgrada u kojoj je
iveo Do. Mogla je sluajno da pogrei i skrene levo umesto desno. Ali
Page 68 / 520

uspela je da odoli iskuenju. Bie bolje da pusti da se sve to su oseali i

rekli danas po podne slegne na nekoliko asova, umesto da se ponovo
uspali i uzbudi. Pored toga, od brendija uvek postane plaljiva, a njeno lice
se naduje kada plae. Videe ga sutra, a u meuvremenu e sanjati o
njemu.
Skrenula je desno i uputila se blagom uzbrdicom Votsona do kole,
pored novog supermarketa, koji je jo bio otvoren i uurbano poslovao.
Trebalo joj je pet minuta da proveri sve prozore, navue zastore i zakljua.
Zatim je krenula nazad.
Na nekim pedeset jardi od glavne ulice, neko je sa suprotnog plonika
zakoraio na kolovoz i zagledao se u nebo. Poznavala ga je iz vienja. Bio
je najmlai u klanu Landijevih, Sem ili Stiv ili...
"Set."
Iako je tek promrmljala njegovo ime, on ju je uo. Ne pomerivi se sa
sredine ulice, osvrnuo se oko sebe, dok su mu oi sijale, i ona se setila
njihovog prvog susreta. Majka ga je dovela kod dr Pauela, pre nekih pet ili
est godina, i dete je stajalo u ekaonici sa takvim izrazom
nepristupanosti na malom, namuenom licu, da je Fib pretpostavila da je
mentalno zaostao. Sada nije bilo ni traga nepristupanosti. Bio je strano
usredsreen.
"Da li uje?" upitao ju je.
Nije joj priao, ali ju je neto u vezi s njim uplailo. Zastala je radije
nego da mu prie, bacivi pogled uz ulicu prema svetlima supermarketa.
Bilo je dosta automobila na parkingu kada je onuda prolazila, i nema
sumnje da e se neka od njih uskoro pojaviti, i ona e iskoristiti njihov
prolazak da nastavi svojim putem.
"Ne uje, je li tako?" primeti on pevljivim glasom.
"Ne ujem - ta?"
"Ne uje udare ekia."
"Udare ekia?" Oslukivala je trenutak. "Ne, ne ujem ih."
"Hmm." Skrenuo je pogled put zvezdanih nebesa. "Nekada si radila kod
lekara", ree on.
"Jo tamo radim."
"Nee dugo", odvrati on.
Osetila je kako se stresla od glave do pete.
"Otkud zna?"
Osmehnuo se nebu. "Tako je glasno", ree on. "Jesi li sigurna da ne
moe da ga uje?"
"Rekla sam ti..." poe ona.
Page 69 / 520

"U redu je", ree on blago. "Samo ponekad nou uju ga i drugi ljudi.
To se nikada ne dogaa danju. Danju samo ja..."
"ao mi je..."
"Ne treba da ti bude ao", ree on. A onda je osmeh uputio njoj umesto
zvezdama. Pomalo udaren u glavu, ali bezopasan.
"ta si time mislio kada si rekao da neu jo dugo raditi kod doktora?"
upitala ga je.
Slegnuo je ramenima. "Ne znam", odvratio je. "Te stvari nekada iziu,
a da ja, zapravo, ne znam njihovo znaenje." Zastao je trenutak. "Moda
nita", ree on i vrati pogled na nebo.
Nije saekala da se sa parkinga pojave neka kola, ve je nastavila ka
glavnoj ulici. "Uivaj", dobaci mu ona dok je prolazila pored njega.
"Aha", promrmlja on, "uivam."
Nije prestala da razmilja o tom dogaaju sve do kue, pomislivi kako
bi sutra kada stigne na posao trebalo da pogleda Landijev karton; elela je
da vidi zbog ega su majka i sin onog dana doli kod lekara i zato se
nikada ponovo nisu pojavili. Kada se vratila kui, Morton je bio u svojoj
stolici ispred televizora, vrsto je spavao, sa limenkom piva u krilu, i jo
etiri meu stopalima. Nije se potrudila da ga probudi. Umesto toga, otila
je u kuhinju i napravila sebi sendvi sa unkom i sirom, koji je pojela
oslonjena na sudoperu i zurei napolje u mrano dvorite. Oblaci su
nadolazili, prekrivajui zvezde, ali pretpostavila je da to nee mnogo
smetati deaku Landijevih. Ako je bio u stanju da uje udaranje ekia na
nebesima, nekoliko oblaka nee mnogo da prigui ovaj zvuk.
Poto je pojela sendvi, povukla se u krevet, sa nadom da e se zavui
meu arave i zaspati pre nego to Morton ustane. Nije trebalo da brine.
Kada ju je konano dah hladnog vazduha na leima probudio iz mirnog
sna i kada je osetila da je skliznuo u krevet pored nje, osvetljeni brojanik
na satu pokazivao je tri i deset. Gunajui sebi u bradu, povukao je arave
u svom pravcu, okrenuo se i istog asa poeo da hre.
Prolo je izvesno vreme pre nego to je ponovo zaspala, a kada je
konano uspela, nastavila je da to ini na mahove. Ujutro, dok je sama
sedela za kuhinjskim stolom (Morton je ve bio otiao kada se probudila),
pokuala je da se razabere u deliima sna koji su joj kruili po glavi i setila
se da ju je u jednom Do predstavljao ljudima sa fotografije koju joj je
pokazao. Iz nekog razloga, svo petoro bili su u kolima, i Doov brat je sve
vreme ponavljao: Gde smo mi? Grom i pakao, gde smo? To nije bio ba
neki utean san. O emu je razmiljala? Da su svi oni sada zajedno
Page 70 / 520

izgubljeni? Popila je tri aspirina sa oljom crne kafe i krenula na posao,

potisnuvi san iz uma. to je bila teta. Da je malo due razmiljala o
njemu, moda bi se zapitala gde je snimljena fotografija koja ga je
nadahnula, i na taj nain bi potedela sebe, Doa i Mortona dodatnog bola
koji niko od njih nije oekivao niti zasluivao.
IV
ena na motociklu izgledala je poput sezonskog putnika: njena kona
odea pranjava i oguljena, kosa, kada je skinula lem, kratko podiana i
izbeljena od pustinjskog sunca; lice, koje verovatno nikada nije bilo lepo,
istroeno i grubo. Imala je masnicu na vilici i duboko urezane bore oko
oiju i usta; nijedna od njih nije bila posledica smeha.
Zvala se Tesla Bombek i danas se vraala kui. Ne bukvalno u mesto
svog roenja (to je bila Filadelfija), ak ni u grad u kome je odrasla (to je
bio Detroit), ve u grad u kome je poelo preoblikovanje koje je od nje
napravilo grubog, izubijanog, izboranog lutalicu.
Ili bi se pre moglo rei, u ostatke tog grada. Na vrhuncu svoje
osrednjosti, ovo mesto - Palomo Grov - bilo je nominovano za savreni
kalifornijski raj. Za razliku od Evervila, koji je rastao organski vie od
veka i po, Grov je nastao za tri godine, stvorili su ga planeri i magnati
nekretnina nadahnuti demografskim kretanjima. I on je tiho napredovao
izvesno vreme, skriven u naborima doline Simi, nekoliko milja od
autoputa kojim su se svakog jutra zaposleni odvozili u Los Aneles i
vraali se njime svake veeri.
Sada je saobraaj na tom autoputu bio gui nego ikada ranije, ali se
odvajanje za Grov retko koristilo. Povremeno bi kakav turista, koji je eleo
da doda 'grad koji je umro prekono' svom spisku kalifornijskih
neobinosti, doao da pogleda tu pusto, ali takve posete bile su sve ree.
Niti je pokuano da se Grov ponovo sagradi, uprkos ogromnim gubicima
kako vlasnika zemlje tako i pojedinaca. Teslu to nije iznenadilo. Ovo je
bilo vreme recesije; ljudi nisu vie verovali da su nekretnine solidno
ulaganje, a jo manje u nekretnine koje su se u prolosti pokazale kao
nestabilne.
Jer Palomo Grov nije jednostavno umro, on je sam sebe zakopao,
njegove ulice su se rastvorile poput grobova, progutavi prelepe kue.
Mnoge od tih ulica bile su i dalje zatvorene barikadama kako se posetioci
ne bi povredili, ali Tesla je jo od detinjstva ula da kada su joj govorili ne,

Page 71 / 520

tako da je prvo prela preko tih barikada kako bi mogla da luta tamo gde je
bila priinjena najvea teta.
Tokom petogodinjeg putovanja kroz neto to je ona volela da zove
Amerika, a pod im je podrazumevala unutranje drave, mnogo puta je
razmiljala o tome da se vrati. One nisu bile, esto je tvrdila Grilu, jedna
zemlja; ni izdaleka. Samo zato to su sluili istu koka-kolu u Luzijani kao i
u Ajdahu, i isti hamburger u Novom Meksiku kao i u Masausetsu, nije
znailo da postoji neto kao Amerika. Kada su predsednici i obrazovani
ljudi govorili o glasu i volji amerikog naroda, prevrtala je oima. To je
bila ista uobrazilja; to joj je jasno kazao uti pas koji ju je sledio po
Arizoni nedelju i po dana tokom njenog halucinirajueg razdoblja,
pojavljujui se u restoranima i motelskim sobama da bi popriao s njom na
tako prijateljski nain da joj je nedostajao kada je nestao.
Ako se dobro seala (ali nikada nee biti u to sigurna), pas je bio taj
koji je prvi pomenuo povratak u Grov.
"Mora ranije ili kasnije da nabije nos u vlastita govna", savetovao ju
je, zavalivi se u pohabanu naslonjau. "To je jedini nain da se stupi u
vezu."
"Sa im?" zanimalo ju je.
"Sa im? Sa im?" rekao je on, posadivi se u donji deo kreveta.
"Nisam ti ja psihoanalitiar! Otkrij sama."
"ta ako nema ta da se otkrije?" parirala mu je ona.
"Ne priaj gluposti", rekao je on. "Ne plai se ti da otkrije da nema ta
da se pronae. Plai se da e pronai toliko toga da e te to izludeti."
Spustio se sa kreveta i seo joj u krilo, tako da su sada bili nos uz nos.
"Zna ta, gospoice Bombek? Ve si luda. ta onda ima da izgubi?"
Nije mogla da se seti da li je smislila kakav jezgrovit odgovor na ovo ili
se jednostavno onesvestila. Verovatno ovo drugo. Onesveivala se u
mnogim motelskim sobama u toj fazi. U svakom sluaju, uti pas je
posejao seme. Proli su meseci, i ona je naizgled povratila zdrav razum, i
povremeno bi, gledajui kartu ili kakav putokaz, pomislila: moda bi
trebalo to danas da uradim. Moda bi trebalo da se vratim u Grov.
Ali uvek kada bi bila sasvim blizu odluke da to i uini, javio bi se jedan
drugi glas; glas linosti koja je delila njenu lobanju s njom poslednjih pola
decenije.
Zvao se Raul, i roen je kao majmun. Meutim, nije dugo ostao takav.
U etvrtoj godini ivota evoluirao je iz svog majmunskog stanja u ljudsko,
posredstvom one udovine tenosti koju je njen pronalaza nazvao
nuncije, glasnik. Ta tenost nije predstavljala plod iste nauke, ve je
Page 72 / 520

nastala zahvaljujui meanju disciplina - biogenetike i alhemije - i

nastavila je da preobraava i druge, ukljuujui tu i (nakratko) Teslu,
izmamljujui prirodne sklonosti onih na koje je uticala, i tokom tog
procesa stvorivi dve zaraene sile koje su od Palomo Grova napravile
svoje bojno polje.
Jedna je bila tvorac nuncija, vizionar, zavisnik od meskalina po imenu
Fleer, koji je postao sila za transcendenciju pod tutorstvom glasnika.
Druga je bila njegov gazda, Randolf Daf, koji je finansirao otkrie u nadi
da e dobiti pristup stanju tela i duha koje je bilo slino boanskom.
Nuncije nije uinio nita da prigui tu ambiciju, ali je zato od Dafa
oblikovao stvorenje toliko opsednuto svojim snovima o moi da je njegov
duh atrofirao. Do vremena kada je uao u rat sa Fleerom (pri emu je
uniten Grov) i bio spreman da zatrai svoju nagradu, njegova psiha
postala je suvie slaba da bi mogla da podnese trijumf. Proigrao je razum u
poteri za boanskim. Uskoro potom, proigrao je i svoj ivot.
Uopte onda nije bilo udno to se Raul tako srano opirao njenoj elji
da se vrati u Grov.
Mrzim Kaliforniju, rekao joj je bezbroj puta. Ako se nikada ne vratimo
tamo, bie to suvie brzo.
Nije se prepirala s njim oko toga. Mada je imala potpunu kontrolu nad
svojim telom, i mogla da se odveze na zapad, jer on ne bi mogao nita da
uini da je zaustavi, njegovo prisustvo bilo je uteno tokom mnogih
uasnih trenutaka koji su usledili po smrti Palomo Grova, a kada se ima u
vidu da je oekivala da takvi trenuci ponovo nastupe, straniji no ikad,
elela je da ostane s njim u dobrim odnosima.
Nije joj promakao paradoks toga, da je njen nestalni zdrav razum
sauvala jedna od stvari koja inae izluuje ljude (glasovi u glavi). Niti je
zaboravila da je njen stanar, koji je obino bio krajnje obziran kada je
trebalo potovati razgranienje izmeu njegovih i njenih misli, patio od
vlastitih kriza, a u tim trenucima ona je bila ta koja ga je teila. Ponekad bi
se probudila i ula ga kako jeca u njenoj glavi, oplakujui injenicu da se
odrekao svoga tela u tom ratu, i to to nikada vie nee imati anatomiju
koju e moi da nazove svojom. Tada bi ga teila to je bolje mogla;
govorila mu je da e ve jednog dana pronai naina da ga oslobode, a zar
do tada nije bilo bolje ovako, jer su bar imali jedno drugo?
I bilo je. Kada je sumnjala u sve ono to je videla, on je bio tu da kae:
Istina je. Kada bi se uplaila tereta svega onoga to je shvatila, on je bio tu
da kae: Nosiemo ga zajedno, dok ne svrimo s tim.

Page 73 / 520

Ah! Dok ne svrimo s tim. U tome je bio trik. Pronai naina da se

otkrie prebaci na neija snana i pouzdana plea i vratiti se ivotu kojim
je ivela pre nego to je uopte ula za Palomo Grov.
Bila je po profesiji pisac scenarija, sa nizom promaaja koji su to
dokazivali, i mada je prolo dosta vremena od kada je poslednji put sela da
pie, njen filmski instinkt ostao je otar. ak i u tekim vremenima, ne bi
prola nedelja, a da ne pomisli: Evo scene. Izgled neba, nain na koji su se
psi tukli, nain na koji ja jecam - to bi mogao biti poetak neeg divnog i
udnog.
Ali u poslednje vreme inilo se da je imala samo poetke - uvek je
kretala nekim nepoznatim autoputem ili zapoinjala razgovor sa kakvim
strancem - i nikada nije stizala do drugog ina. Ako je bolna farsa njenog
ivota do danas trebalo da bude na bilo koji nain razreena, onda e
morati da pokrene priu dalje. Znala je da to nije moglo da se dogodi sve
dok se ne vrati u Grov i ne suprotstavi njegovim duhovima.
Kasnije e videti sinhronitet na delu i poee da veruje da to putovanje
nije sluajno preduzeto ba u tom trenutku. Ili su je njena podsvest ili sile
koje deluju na nju u stanju sna u toj meri proganjale seanjima na Grov, da
je jedinu nadu za izbavljenje videla u tome da se vrati tamo, upravo te
nedelje u avgustu, kada je toliko toga ekalo da se dogodi.
ak je i Raul, koji se tako estoko protivio toj zamisli tokom godina,
prihvatio neizbenost putovanja kada mu je saoptila svoju odluku.
Hajde da zavrimo s tim, rekao je, mada sam Bog zna ta misli da e
tamo nai.
Sada je znala. Nalazila se usred neega to je nekada bio trni centar
Palomo Grova, njegov geografski i emocionalni stoer. Ljudi su ovamo
dolazili na sastanke, partiju ogovaranja, da se zaljube i (gotovo sluajno)
da kupuju. Sada su sve radnje osim njih nekoliko predstavljale gomile
uta, a one koje su ostale da stoje bile su svedene na ljuture, roba koja se
u njima prodavala bila je porazbijana, opljakana ili je istrulila.
Tesla? promrmlja Raul u njenoj glavi.
Odgovorila mu je kao i uvek, ne jezikom i usnama, ve umom. Molim?
Nismo sami.
Osvrnula se oko sebe. Nigde nije videla nikakav znak ivota, ali to nita
nije znailo. Raul je bio blii svojim ivotinjskim korenima nego ona;
motrio je na bezbrojne siune znake koje su njena ula primala, ali koje

Page 74 / 520

ona vie nije znala kako da tumai. Ako je on rekao da nisu sami, onda
nisu bili sami.
Gde? - pomisli ona.
Levo od nas, odvrati on. Preko one gomile uta.
Zagledala se u tom pravcu, orijentiui se dok je to inila. Ostaci radnje
sa domaim ivotinjama nalazili su se s njene desne strane, to je znailo
da su gomile gipsa koje su prekrivale elik i drvenu grau pred njom sve
to je ostalo od supermarketa. Stala je da se etvoronoke penje preko uta,
dok ju je sunce zaslepljivalo, ali pre nego to je stigla do vrha, pojavio se
neko ko joj je prepreio put: dugokosi mladi u majici, mladi sa
najzelenijim oima koje je ikada videla. "Ovde ti nije dozvoljen pristup",
ree on, suvie mekim glasom da bi zvuao autoritativno.
"Oh, a tebi jeste?" upita Tesla.
Sa druge strane uzvienja dopre glas neke ene. "Ko je to, Lisjene?"
Lisjen uputi to isto pitanje Tesli: "Ko si ti?"
U znak odgovora, Tesla poe ponovo da se penje, sve dok nije mogla
da vidi onog koji ju je ispitivao sa druge strane. Tek je tada rekla: "Zovem
se Tesla Bombek. Mada se to vas uopte ne tie."
ena je sedela na tlu, u krugu od inija u kojima se neto puilo; dim je
bio muno slatkast. Kada je ugledala Teslu, poela je da ustaje sa
zapanjenim izrazom na licu.
"Boe moj..." izusti ona, pogledavi svog drugog sadruga, jednog
podebljeg sredovenog mukarca koji se ljuljao na oteenoj stolici.
"Edvarde", ree ona. "Pogledaj ko je to."
ovek se zagledao u Teslu sa oiglednom sumnjiavou. "uli smo da
si mrtva", primeti on.
"Da li vas ja poznajem?" upita ga Tesla.
ovek odmahnu glavom.
"Ali ja znam vas", ree ena, iziavi iz kruga dima. Tesla je sada ve
bila na pola puta niz padinu od uta, i dovoljno blizu da je mogla da vidi
kako je ena krhka i ispijena. "Ja sam Ketlin Farel", ree ona. "Nekada
sam ivela ovde u Grovu."
To ime joj nita nije znailo, ali to nije bilo nimalo udno. Moda je
Raul koristio izvestan kapacitet njenog mozga za vlastita seanja (a moda
je u pitanju bila jednostavno starost), ali odnedavno je stalno zaboravljala
imena i lica.
"ta te je dovelo nazad?" zanimalo je Teslu.
"Mi smo..."

Page 75 / 520

Prekinuo ju je Edvard koji je sada ustao sa stolice. "Kejt", upozorio ju

je on. "Paljivo."
"Ali ona..."
"Ne moemo nikom da verujemo", ree on. "ak ni njoj."
"Ali ona ne bi ak ni bila ovde..." poe Kejt. Pogledala je Teslu. "Je li
tako?" Ponovo se vratila Edvardu. "Ona zna ta se dogaa." Opet je
pogledala u Teslu. "Ti zna, je li tako?"
"Svakako", slaga Tesla.
"Jesi li ga stvarno videla?" upita Lisjen, priavi joj otpozadi.
"Nisam - nisam poslednjih nekoliko meseci", odvrati Tesla, dok joj je
um uurbano radio. O kome su to, do avola, govorili?
"Ali ga jesi videla?" upita Kejt.
"Da", odvrati ona. "Svakako."
Osmeh se pojavio na Kejtinom umornom licu. "Znala sam", ree ona.
"Niko ne sumnja da je iv", ree sada Edvard, pogleda i dalje uprtog u
Teslu. "Ali zato bi se, do avola, pokazao njoj?"
"Zar to nije oigledno?" upita Kejt. "Reci mu, Tesla."
Tesla navue bolan izraz na lice, kao da je tema suvie kakljiva da bi
se o njoj govorilo. "Teko je", ree ona.
"To mi je jasno", ree Kejt. "Konano, ti si zapalila vatru..."
Tesla u u glavi kako je Raul ispustio tihi jecaj. Nije morala da ga pita
zato. Tesla je u svom ivotu zapalila samo jednu vatru od nekog znaaja,
a zapalila ju je ovde u trnom centru, moda ba na mestu gde je Kejt Farel
sedela.
"Jesi li bila ovde?"
"Ne. Ali Lisjen jeste", ree Kejt.
Lisjen stade tako da je Tesla sada mogla da ga vidi, preuzevi nit prie
dok je to radio. "Jo je tako jasno", ree on. "Poliva se benzinom, a onda ti
puca. Mislio sam da pokuava da ga ubije. Svi smo to mislili, siguran
sam..."
Ovo nema nikakvog smisla, promrmlja Raul u njenoj glavi. Oni govore
o...
Fleeru, odvrati mu ona u mislima. Znam.
Ali kao da misle da je on jo iv.
"Nisam razumeo ta radi", govorio je Lisjen.
"Ali sada razume?" upita ga Tesla.
"Svakako. Ubila si ga da bi mogao ponovo da ivi."
Dok je Lisjen govorio, na ekranu uma ponovo je videla Fleerove
poslednje trenutke, kao i stotinama puta tokom proteklih godina. Njegovo
Page 76 / 520

telo, natopljeno benzinom od glave do pete. Ona niani u tle blizu njegovih
stopala, molei se da zapali iskru. Opalila je jednom. Nita. Pogledao ju je
sa oajanjem u oima, ratnik koji se borio protiv svog neprijatelja dok vie
nije imao ime da se bori do duom zarobljenom u svom ranjenom telu.
Oslobodi me, govorio je taj pogled, ili je bitka izgubljena.
Ponovo je opalila - i ovog puta njene molitve bile su usliene. Iskra je
zapalila vazduh, i plameni stub poskoio je uvis da prodere Fleera
ispunjenog nuncijem.
"Umro je ba ovde?" ree ona, zurei u krug.
Kejt klimnu, i skloni se u stranu kako bi Tesla mogla da se priblii tom
mestu. Posle pet godina kie i sunca, asfalt je jo bio tamniji na mestu na
kome je on nestao; umrljan mau i vatrom. Stresla se.
"Zar to nije divno?" upita Kejt.
"Ha?"
"Divno. Da se vratio meu nas."
"To znai da kraj ne moe biti daleko", ree Lisjen.
Tesla okrenu lea mrlji na asfaltu. "Kraj ega?"
Uputio joj je nean osmeh. "Kraj naim okrutnostima i
beznaajnostima", ree on. To i nije zvualo tako loe, pomisli Tesla.
"Dolo je za nas vreme da krenemo dalje, uz lestvice. Ali ti to ve zna.
Tebe je dodirnuo nuncije, zar ne?"
"Mnogo mi je dobra uinio", primeti ona.
"U poetku je bol", blago ree Kejt. "Razgovarali smo sa amanima
irom zemlje..."
Ponovo ju je Edvard prekinuo. "Ja mislim da je gospoica Bombek ve
previe ula", ree on. "Ne znamo dovoljno o tome kome se zaklela na
vernost..."
"Nikome", otovreno odvrati Tesla.
"Da li bi to trebalo da me razuveri?" upita Edvard.
"Ne..."
"Dobro. Jer i nije."
"Edvarde", izusti Kejt, "mi ovde nismo u ratu."
"Usporite", ree Tesla. "Samo trenutak ranije on je..." pokazala je
palcem preko ramena u Lisjenovom pravcu, "...rekao da smo se uputili u
raj, a vi sada govorite o ratu. Odluite se ve jednom."
"Ja sam se ve odluio", ree Edvard. Okrenuo se ka Kejt. "Ostavimo to
za kasnije", dodade on, zurei u krug. "Kada ona ode."
"Ne idem ja nikuda", ree Tesla, spustivi se na ut. "Mogu ovde da
ostanem ceo dan."
Page 77 / 520

Edvard se osmehnu. "Vidi?" izree on, a glas mu postade svaalaki.

"Ona donosi nevolju. eli da nas sprei da se posvetimo poslu..."
"Kakvom poslu?" upita Tesla.
"Da naemo Fleera", ree Kejt.
"Umukni", odbrusi Edvard.
"Zato?" upita Kejt, ija ravnotea nije bila naruena. "Ako je ovde da
bi nas zaustavila, ve zna ta radimo. A ako nije, onda nam moda moe
pomoi."
Time je uutkala Edvarda na nakoliko sekundi. To je bilo dovoljno da
Tesla kae: "Ako mislite da je Fleer neka vrsta mesije, biete razoarani.
Verujte mi."
Govorim kao da je iv, pomisli ona dok je to izgovarala, na ta Raul
promrmlja: Moda jeste.
"Ne verujem da je mesija", kazao je Lisjen, "ionako smo imali isuvie
mesija. Nije nam potreban jo jedan momak da nam govori ta da budemo.
Ili ta e nam se dogoditi ako ne uspemo." Tesli se to dopalo, to je
Lisjenu bilo jasno, jer je kleknuo ispred nje i nastavio da govori, licem u
lice s njom. "Fleer se vratio jer eli da bude ovde kada se podignemo, svi
mi, svi se podignemo zajedno i postanemo neto novo."
"ta... tano?"
Lisjen slegnu ramenima. "Kada bih to znao morao bih da se ubijem."
"Zato?"
"Jer bih bio mesija." Nasmejao se isto kao i ona. Zatim je ustao i
slegnuo ramenima. "To je sve to znam", ree on.
S krivicom na licu podigla je pogled prema njemu. Bio je tako ljupko
jednostavan; nalazila je da je to vrlo armantno. I vie nego armantno, u
stvari; gotovo seksualno.
"uj", ree ona, "lagala sam kada sam kazala da sam videla Fleera.
Nisam."
"Znao sam" frknu Edvard.
"Ne, nisi", odvrati Tesla pomalo umorno. "Nisi imao pojma." Ponovo je
pogledala Lisjena. "U svakom sluaju, zato ti je toliko vano da ga
pronae, ako je on ovde samo kao posmatra?"
"Jer moramo da se zatitimo od svojih neprijatelja", ree Kejt, "A on
moe da nam pomogne."
"Samo da znate", odvrati Tesla. "Ja nisam jedan od vaih neprijatelja.
Znam da mi Edi ne veruje, ali to je tano. Nisam ni na ijom strani ve
samo na svojoj. A ako to zvui sebino, onda je tako jer jeste." Ustala je.
"Imate li neki vrst dokaz da je Fleer iv?" upitala je Lisjena.
Page 78 / 520

"Neke", odvrati on.

"Ali ne elite da mi ih kaete?"
Pogledao je svoja stopala u sandalama. "Mislim da to sada ne bi bilo
naroito korisno", odvrati on.
"To je poteno", ree ona, poevi da se vraa uz padinu od uta.
"Ostavljam vas onda. Ako ga vidite, pozdravite ga u moje ime."
"Ovo nije ala", doviknu Edvard za njom.
To je verovatno bila jedina primedba koju nije mogla da pusti da proe
tek tako. Zastala je i osvrnula se. "Oh, jeste, i te kakva", odvrati ona.
"Upravo je to. Jedna velika, jebena ala."
V
1.
Izuzme li se taj susret, Teslin povratak u Grov bio je promaaj. Nije
imala trenutke otkrovenja; nije se suoila sa duhovima (stvarnim ili
zamiljenim), to bi moglo da joj pomogne da bolje shvati prolost. Kada
je odlazila bila je isto onoliko zbunjena kao i kada je dola.
Nije pohitala ka dravnoj granici, ve se odvezla nazad u L.A. do stana
u Zapadnom Holivudu koji je zadrala tokom svih godina provedenih na
putu. U poslednjih pet godina prespavala je u njemu, zapravo, moda
dvadesetak puta, ali stanarina je bila toliko mala, a gazda izgubljeni sluaj
kome se dopadalo to mu je jedan od stanara pravi pisac scenarija, bez
obzira na to koliko bila odsutna, tako da ga je zadrala kao mesto koje je,
smejui se, mogla nazvati domom. U stvari, podseao ju je na neke mrane
trenutke, ali veeras, kada se smestila ispred televizora da pojede
hamburger i odgleda vesti, bilo joj je milo to je okruena poznatim
stvarima. Prolo je nekoliko nedelja kako nije obratila panju na dogaaje
irom planete, ali nita znaajno se nije promenilo. Ovde rat, tamo glad;
smrt na autoputu, smrt u podzemnoj. I, kao i uvek, ljudi vrte glavama,
svedoci i vrhovni vojni zapovednici zajedno, tvrdei da ta tragedija nije
uopte trebalo da se dogodi. Smuilo joj se posle deset minuta, te je
iskljuila televizor.
Da li bi bilo tako loe...? promrmlja Raul.
Da li bi ta bilo tako loe? - upita ona, zurei u prazan ekran.
Imati mesiju.
Ti zaista misli da je Fleer uskrsnuo?
Mislim da moda uopte i nije umro.

Page 79 / 520

I to je mogue: moda je prizor Fleerove smrti u Palomo Grovu

jednostavno bio deo neke vee sheme, nain da nestane na nekoliko godina
dok ne bude bolje opremljen da se nosi sa nuncijem i njegovim
posledicama.
"Zato sada?" pitala se naglas.
Pitaj Grila, predloi Raul.
Moram li? - Grilo je zvuao nekako udno nekoliko poslednjih puta
kada ga je nazvala: dalek i nervozan. Kada su pre pet do est nedelja
razgovarali, spustila je slualicu pomislivi da je moda na jakim drogama,
jer je zvuao tako prokleto udno. Umalo se nije uputila u Nebrasku da ga
obie, ali oseala se dovoljno sablasno, tako da joj nije bilo potrebno jo i
da ode u onaj njegov stan. Meutim, Raul je bio u pravu: ako je iko znao
ta se deava na mestima koja nikada ne pronau put do veernjih vesti,
onda je to bio Grilo.
Pozvala ga je bez imalo oduevljenja. Bio je bolje raspoloen nego
proli put, mada je zvuao umorno. Prela je odmah na stvar; ispriala mu
je o svom povratku u Grov i susretu sa tamonjom trojkom.
"Kejt Farel, a?" ponovi on.
"Poznaje li je?"
"Bila je majka jedne od devica iz Lige. Arlin Farel. Poludela je."
"Majka ili kerka?"
"Kerka? Umrla je u sanatorijumu. Na smrt je sebe izgladnela."
Vie je liio na Nejtana Grila na koga je bila navikla. ist, saet prikaz
injenica, saopten sa minimumom oseanja. U danima pre dogaaja u
Grovu bio je novinar. Jo je imao nos za dobru priu.
"ta li, do avola, Kejt Farel radi u Palomo Grovu?" upita on.
Objasnila mu je to je najbolje znala i umela. Krug inija sa upaljenim
sveama, postavljenim oko mesta na kome je Fleer nestao (ili je bar izveo
prokleto dobru predstavu nestajanja); razgovor o onome to su videli; pria
o mesijanstvu.
"Jesi li uo ita o tome?" zavri ona pitanjem.
Nastupio je trenutak tiine. Zatim on ree: "Svakako."
"Jesi?"
"Sluaj, ako ima ta da se uje, onda ja to i ujem."
To nije bilo puko hvalisanje. Tamo u Omahi - gradu podignutom na
raskru Amerike - Grilo se smestio kao stecite za sva obavetenja koja su
imala veze, ma kako daleke, sa dogaajima u Palomo Grovu. Ve posle
godinu dana pridobio je poverenje irokog kruga pojedinaca, od
molekularnih fiziara, patrolnih policajaca, politiara, svetenika, a svima
Page 80 / 520

njima jedna stvar bila je zajednika: njihove ivote su na neki nain

oeale tajanstvene, ak zastraujue sile, ije pojedinosti su oseali da ne
mogu da podele, bilo iz linih ili profesionalnih razloga, sa sebi ravnima.
Glas se brzo proneo kroz gusti u kome su se krili oni koji su bili
marginalizovani svojim iskustvima, uverenjima i uasima; glas o tom
oveku Grilu koji je video stvari onakve kave su zaista bile i eleo da
saslua i druge koji su videli isto; koji je spajao stvari, jednu po jednu, dok
ne bi dobio celu priu.
Upravo ta ambicija - praktina ili ne - naterala je Teslu i Grila da
nastave da razgovaraju jedno s drugim tokom godina koje su usledile posle
Grova. Mada je ona otila da luta, a on retko naputao svoj stan, oboje su
bili zaokupljeni istom potrebom za vezama. Ona nije uspela da ih pronae
u Americi - tamo je vladao haos - i sumnjala je da je i Grilo bio mnogo
bolje sree; ali ta potraga im je i dalje bila zajednika.
Ni u jednom trenutku nije prestala da se divi njegovoj sposobnosti da
spoji dva naizgled sasvim razliita fragmenta obavetenja i nagovesti treu
jo izazovniju mogunost: kako su glasine iz Boka Ratona potvrdile
nagovetaj iz oprotajne poruke nekog samoubice iz Denvera, koja je, pak,
sa svoje strane podrala tezu tu ju je izgovarao na raznim jezicima udo
od oveka iz Nju Dersija.
"I ta si uo?"
"Ljudi su viali Fleera s vremena na vreme u proteklih pet godina,
Tes", ree on. "On ti je poput Velikog Stopala ili Elvisa. Ne proe mesec,
a da mi neko ne poalje njegovu fotografiju."
"Da li je ijedna od njih prava?"
"Sranje, ne znam. Nekada sam mislio..." Glas mu na trenutak zamre,
kao da se izgubio u mislima.
"Grilo?"
"Ah."
"ta si to nekada mislio?"
"Nije vano", odvrati on pomalo umorno.
"Jeste."
Uzdahnuo je dugo i drhtavo. "Nekada sam mislio da je vano da li su
stvari istinite ili ne. Vie nisam ba siguran..." ponovo je zautao. Ovog
puta ga nije pourivala, ve je saekala da sredi misli. "Moda su mesije
koje zamiljamo vanije od prave stvari. Bar ne krvare kada ih razapne na
krst."
Iz nekog razloga to mu se uinilo strano smeno, i Tesla je morala da
saeka da zatomi napad smeha.
Page 81 / 520

"Tako, znai, stoje stvari?" poe ona ve pomalo iznervirana. "Smatra

da nije vano da li je neto stvarno ili ne, to znai da bi jednostavno
trebalo da prestanem da brinem o bilo emu?"
"Oh, brinem ja", odvrati on. "Brinem vie no to ti to zna." Odjednom
mu je glas postao leden.
"ta, do avola, nije u redu s tobom, Grilo?"
"Mani se toga, Tes."
"Moda bi trebalo da doem da te vidim..."
"Ne!"
"Zato, do avola, ne?"
"Ja samo... mani se toga." Uzdahnuo je. "Moram da idem", ree on.
"Pozovi me sutra. Moda u uspeti da iskopam neto korisno o Fleeru.
Ali, Tes, mislim da je vreme da odrastemo i prestanemo da tragamo za
jebenim objanjenjima."
Uvukla je vazduh da mu odgovori, ali veza je ve bila prekinuta. U
starim danima, bilo je uobiajeno da jedno drugom spuste slualicu usred
pozdravljanja; nedotupavna igra, ali zabavna. Meutim, on se sada nije
igrao. Spustio joj je slualicu jer je eleo da bude to dalje od nje. Da se
vrati svojim glasinama ili sumnjama koje trunu na njima.
Vredelo je pokuati, ree Raul.
Otii u do njega, pomisli Tesla.
Tek to smo stigli ovamo. Zar ne moemo da ostanemo na jednom
mestu nekoliko dana. Vratimo mu milo za drago? Opustimo se?
Otvorila je vrata na povlaenje i izila na balkon. To je bio raj za
kakvog voajera. Mogla je da zaviri u pet-est dnevnih i spavaih soba sa
mesta na kome je stajala. Prozori stana tano sa naspramne strane dvorita
bili su irom otvoreni; u toku je bila zabava, muzika i smeh dopirali su do
nje. Nije poznavala domaine: uselili su se pre otprilike godinu dana, posle
Rosove smrti, koji je tu ve stanovao deset godina kada se ona doselila.
Odnela ga je kuga, kao i tolike iz kraja, jo pre nego to je poela da
putuje. Ali zabave su se i dalje odravale, ljudi su se i dalje smejali.
Moda si u pravu, pomisli ona za Raula, moda je vreme da ja...
Zaulo se kucanje na vratima. Da nije neko video kako stoji sama na
balkonu i slua, i doao da je pozove?
"Ko je?" doviknu ona, prelazei preko dnevne sobe.
Glas sa druge strane vrata bio je tek neto jai od apata.
"Lisjen", rekao je.
2.
Page 82 / 520

Doao je bez Kejt Farel i njenog potrka Edija sveznalice; kazao im je

da ide da obie neke prijatelje u Los Anelesu pre nego to se ponovo
pridrui poteri za Fleerom.
"Kuda je Kejt otila?" zanimalo je Teslu.
"Gore u Oregon."
"ta ima u Oregonu?"
Lisjen je pijuckao istu votku koju mu je Tesla sipala i delovao je
pomalo kao da se kaje. "Ne znam da li bi trebalo ovo da ti kaem", poe
on, "ali ja smatram da se dogaa mnogo vie toga nego to Kejt shvata.
Ona pria o Fleeru kao da on ume da odgovori na sva pitanja..."
"Fleer je u Oregonu?" Lisjen klimnu. "Otkud zna?"
"Kejt ima duha-vodia. Zove se Frederika. Probila se kada je Kejt
izgubila ker. Kejt ju je upravo usmeravala kada si ti stigla. I uhvatila je
miris."
"Razumem."
"Veini ljudi je i dalje teko da poveruju..."
"Verovala sam i umnogo otkaenije stvari", odvrati Tesla. "Da li je, uh,
da li je Frederika bila odreenija u pogledu ovoga, ili je rekla samo negde
u Oregonu?"
"Oh, ne, ona je vrlo odreena."
"I tako su oni otili da ga tae?"
"Tako je." Duboko je uvukao vazduh, progutao ostatke votke, a potom
kazao: "A ja sam doao po tebe." Podigao je pogled svojih duboko zelenih
oiju prema njoj. "Da li sam pogreio to sam to uinio?" Retko joj se
deavalo da ostane bez rei, ali ovo ju je ipak uutkalo. "Sranje", ree on,
napravivi grimasu, "mislio sam... moda se neto deavalo..." Umesto da
nastavi, slegnuo je ramenima.
"eli li jo jednu votku?" upita ona.
"Ne, mislim da e biti bolje da poem."
"Ostani", ree ona, uhvativi ga za ruku neto bre nego to je
nameravala. "elim da zna u ta se uputa."
"Spreman sam."
"I ispij. Bie ti potrebno."
Sve mu je ispriala. To jest, sve ega je njen mozak natopljen votkom
mogao da se seti. Kako je prvi put otila u Palomo Grov, jer je Grilo tamo
pisao priu, i kako su je okolnosti izabrale - uglavnom protiv njene volje da bude ona ta koja e spaliti Fleera, ili ga osloboditi, ili i jedno i drugo.
Kako je posle njegove smrti otputovala do njegove laboratorije u Misiji
Page 83 / 520

Svete Katarina da uniti sve ostatke nuncija, i kako ju je u tom pokuaju

ranio Dafov sin, Tomi-Rej. Kako ju je spasila i promenila ista ona tenost
koju je dola da uniti - i kako se potom vratila u Grov sa Raulom - preko
stana u kome su upravo sada sedeli - da bi ga zatekla na pragu unitenja.
Tu je stala. Utroila je skoro tri sata da sve to ispria, a jo joj je
preostalo da govori o najproblematinijem delu cele prie. Zabava u stanu
nasuprot njenom upadljivo se utiala, zaboravili su na preanji rok-endrol i preli na balade za lagani ples. Teko da je to bila dolina muzika za
ono to je imala da ispria.
"Zna za Sutinu razume se", ree ona.
"Znam ono to je Frederika kazala."
"A ta je to ona kazala?"
"Da je to neka vrsta more-sna, i da tamo odlazimo tri puta tokom svog
ivota. Edvard kae da je to metafora za..."
"Odjebi metafore", ree Tesla. "Ona postoji."
"Jesi li bila tamo?"
"Ne. Ali poznajem ljude koji jesu. Videla sam Dafa kako pravi rupu
izmeu ovog sveta i Sutine - kako je otvara golim rukama." To ba nije
bilo u potpunosti tano. Nije se nalazila u prostoriji kada je Daf to izveo.
Ali pria je toliko bolje zvuala kada bi kazala da jeste.
"Kako je bilo?"
"Da kaemo da ne elim ponovo to da proivim."
Lisjen je sipao sebi jo jednu votku. U poslednjih nekoliko minuta
poelo je da se primeuje na njemu da mu je muka - lice mu je bilo
lepljivo i vlano - ali ako mu je bilo potrebno pie da izie na kraj sa onim
to je uo, ko je pa bila ona da mu protivuslovi? "Ko je onda zatvorio
vrata?" upitao ju je.
"To nije bitno", odvrati ona. "Vrata se otvaraju, vrata se zatvaraju. Ti
treba da sazna ta se nalazi sa druge strane."
"Ve si mi kazala. Sutina."
"Iza Sutine", ree ona, svesna da same te rei nose u sebi opipljivu
pretnju. Pogledao ju je svojim zelenim oima, sada proaranim krvavim
kapilarima, diui prilino uurbano na usta. "Moda ne eli da zna",
ree ona.
"elim da znam", odvrati on bez ikakvog traga nekanja.
"Zovu ih Iad Uroboros."
"Uroboros", ponovi on, izgovorivi tu re gotovo sneno. "Jesi li ih
videla?"
"Iz daljine", odvrati ona.
Page 84 / 520

"Lie li na nas?" upita je on.

"Ni izdaleka."
"ta su onda?"
Seala se jasno poput svog imena rei koje je Daf upotrebio da opie
Iad, i sada ih je ponovila, zarad Lisjena, mada sam Bog zna da to nije
mnogo pomoglo.
"Planine i buve", ree ona. "Buve i planine."
Lisjen iznenada ustade. "Izvini..."
"Da li ti je...?"
"Idem u..." Okrenuo se ka kupatilu, prinevi aku ustima. Krenula je da
mu pomogne, ali joj je on dao znak rukom da ne treba i proleteo kroz
vrata, zatvorivi ih za sobom. Nastupila je trenutna tiina, a zatim se ulo
kako povraa i kako ono to je povratio pljuska po klozetskoj olji. Ostala
je na odstojanju. I njen stomak koji je inae bio dosta jak, uzburkao se od
mirisa povraanja.
Spustila je pogled na au sa votkom i zakljuila da je popila vie nego
dovoljno, te izila na balkon. Nije imala sat (uti pas joj je kazao da
zakopa njen Roleks u pustinji) tako da je samo mogla da nagaa koliko je
sati. Sigurno je odavno ve bila prola pono; moda je pola dva, moda
dva. Vazduh je bio pomalo prohladan, ali miomirisan od jasmina koji se
rascvetavao nou. Duboko je udahnula. Sutra e imati stranu glavobolju,
ali do avola i s tim. Zapravo je uivala dok je priala priu, iznosei je
koliko sebe radi toliko i radi Lisjena.
Napalio se na tebe, ree Raul.
Mislila sam da si otiao na spavanje.
Plaio sam se da ne napravi neku glupost.
Kao na primer da pokuam da ga potucam? Pogledala je u stan. Vrata
kupatila i dalje su bila zatvorena. Ne bih rekla da noas ima mnogo izgleda
za to...
Ili bilo koje druge noi.
Ne budi u to toliko siguran.
Dogovorili smo se, podseti je Raul. Dok sam ja ovde unutra s tobom,
nema seksa. To je bio na dogovor. Ne oseam homoseksualne potrebe u
svom telu.
Mom telu, podseti ga Tesla.
Razume se, ako bi poelela da spava sa nekom enom, verovatno bih
mogao da budem fleksibilniji...
E, pa, mogao bi da skrene pogled, ree Tesla. Mislim da se moja faza
celibata blii kraju.
Page 85 / 520

Ne ini to.
Pobogu, Raule, to je samo tucanje.
Ozbiljno mislim."
Ako ovo zezne, ree ona, zaalie to si ikada dospeo u moju glavu.
Kunem ti se.
Raul je utao.
Tako je ve bolje, ree Tesla i vrati se unutra. U kupatilu se uo tu. "Je
li s tobom sve u redu tamo unutra?" pozva ga ona, ali nije mogao da je uje
od vode, tako da ga je ostavila da zavri toaletu i otila u kuhinju da
pronae neto ime bi mogla da ispuni stomak koji je zavijao od gladi.
Uspela je da nae samo pakovanje dvopeka staro godinu dana, ali i to je
bilo bolje nego nita. vakala je i ekala, a onda je ponovo stala da vae.
I dalje se uo tu. Posle nekoliko minuta vratila se do vrata kupatila,
pokucala i povikala: "Lisjene? Jesi li dobro?"
I dalje nije bilo odgovora. Uhvatila je kvaku. Vrata nisu bila
zakljuana; prostorija je bila u toj meri ispunjena parom da je jedva
nazirala drugi kraj. Odea mu je bila razbacana po podu, a zavesa oko tua
bila je navuena.
Ponovo ga je pozvala po imenu, i opet nije dobila odgovor. Sada je ve
bila zabrinuta - nemogue da je nije uo, i pored vode - zgrabila je zavesu i
povukla je. Leao je ispruen i nag u kadi, a voda mu je dobovala po
stomaku; bio je zatvorenih oiju, otvorenih usta.
Kakav ljubavnik, primeti Raul.
Umukni, ree mu ona, spustivi se na kolena pored kade i podigavi
Lisjena u sedei poloaj. Iskaljao je razreen izbljuvak.
Veoma lepo.
Upozoravam te, majmune...
To je bila zabranjena re: majmun - re koja ga je uvek bacala u vatru.
Ne zovi me tako? povika on.
Nije ga udostojala odgovora, tako da je uutao. Uvek je palilo.
Zatvorila je tu, a zatim je laganim pljeskanjem naterala Lisjena da
otvori oi. Pospano ju je pogledao, mrmljajui neto o tome kako se osea
glupo.
"Jesi li zavrio sa povraanjem?" upitala ga je.
On klimnu, a ona dohvati ist pekir i obrisa ga to je bolje mogla dok
je on i dalje leao u kadi. Loe je izgledao. Moda malo isuvii mrav, ali
imao je mesa tamo gde se najvie raunalo. Iako je bio gotovo u komi,
kurac mu se naduo dok ga je brisala, i ona nije mogla da odoli ve je
nastavila da ga izvesno vreme miluje dovevi ga do pune erekcije. Bio je
Page 86 / 520

lep. Da je bio priseban i da je mogla da ga upotrebi, moda bi bio zabavan

u krevetu.
Bolje nije mogla da ga osui, te je odluila da ga ostavi da spava tamo
gde jeste, umesto da pokua da ga podigne. Donela mu je jastuk i ebe i
smestila ga to je udobnije mogla, kada se imaju u vidu stenjeni uslovi.
Dok ga je zatukavala, on promrmlja: "Moe li sutra?"
"ta?" upita ona.
"Moemo li... da to uradimo... sutra?"
"E, pa, to zavisi", poe ona. "Nameravala sam da krenem za Oregon..."
"Oregon...", promrmlja on.
"Tako je."
"Fleer..."
"Tako je." Nagnula se malo blie njemu, tako da mu je sada gotovo
aputala na uvo. "On je tamo, je li tako? U... u..."
"Evervilu."
"Evervilu", ree ona blago.
Zar se ne stidi? promrmlja Raul.
Nasmejala se i Lisjen na trenutak otvori oi, zatreptavi.
"Sad spavaj", ree mu ona. "Sutra idemo na put."
To mu se, izgleda, dopalo, iako je bio napola onesveen. Na licu mu je
i dalje poigravao osmeh kada je ugasila svetlo i prepustila ga njegovim
snovima.
VI
1.
Grilo je nazvao celokupno znanje koje sakupio tokom poslednjih pet
godina Sprud, delimino zbog toga to je, poput korala, izraslo
zahvaljujui bezbrojnim siunim dodacima (mnogo ee mrtve materije),
a delimono zato to je smatrao da morski pojam odgovara stvari koja se
odnosi na more sna. Ali u poslednje vreme to mu se ime rugalo. Nije se
vie oseao kao uvar Spruda, ve njegov zatvorenik.
Taj Sprud bio je smeten u bankama podataka etiri povezana
kompjutera, koje je Grilu poklonio, zbog udne stvari kojom se ovaj bavio,
ovek iz Bostona koji je zauzvrat traio samo jedno: da on bude taj koji e
obelodaniti vest da je Grilo konano uspeo da ubedi kompjutere da
razvrstaju i uporede sva obavetenja i isbace odgovor vezan za tajne
Amerike. Grilo je pristao. ak je i verovao, kada je primio taj poklon, da
e taj dan jednom osvanuti.
Page 87 / 520

Sada vie nije u to verovao. Trice i kuine koje je tako marljivo

sakupljao godinama nisu sadrale tajne Vaseljene. Predstavljale su
bezvredno ubre, bez ikakvog smisla i znaenja, i on e im se veoma brzo
pridruiti u njihovoj besmislenosti.
Njegovo telo, koje ga je dobro sluilo etrdeset tri godine, u poslednjih
est meseci poelo je vrtoglavo da ga izdaje. U poetku nije obraao
panju na izvesne znake; isputene oljice za kafu, bol u kimi, kao i
zamagljeni vid pripisivao je premorenosti. Ali posle izvesnog vremena bol
je postao neizdriv, i on je otiao do lekara da mu prepie neto ime bi
mogao da ga suzbije. Dobio je lekove za smanjenje bola i jo mnogo ta
pored njih: posete specijalistima, poveano oseanje paranoje i, konano,
loe vesti. "Imate multiplu sklerozu, Nejtane."
Na trenutak je zatvorio oi, ne elei da pred sobom gleda saoseajno
lice, ali je zato tama iza njegovih kapaka bila jo gora. Ta je tama
predstavljala eliju; zaudarala je na njega samog.
"To nije osuda na smrt", objasnio mu je lekar. "Mnogi ljudi poive jo
dugo i korisno sa tom bolesti, i ne postoji razlog zato vi ne biste bili jedan
od njih."
"Koliko dugo?" zanimalo ga je.
"Ne bih mogao ak ni da nagaam. Razvoj te bolesti drugaiji je od
osobe do osobe. Moe da potraje trideset godina..."
Znao je, sedei tamo u onoj maloj, prijatnoj ordinaciji, da on pred
sobom nema tri decenije ivota. Ni priblino toliko. Bolest ga je epala i
nee ga pustiti dok ne umre.
Glad za obavetenjima nije ga, meutim, napustila, ak i pod tim
mranim okolnostima. Potanko je istraio prirodu onoga to ga je izjedalo,
ne u nadi da bi mogao da pobedi bolest, ve jednostavno zbog toga da bi
znao ta se to odvija u njegovom telu. Izgleda da su bili oguljeni omotai
nervnih vlakana u njegovom mozgu i kimi. Iako su mnogi veliki umovi
radili na tome da otkriju zbog ega dolazi do tako neeg, jo nisu pronali
konane odgovore. Njegova bolest predstavljala je tajnu isto onako duboku
kao i sve u Sprudu, ali mnogo opipljiviju. Ponekad, dok je sedeo ispred
monitora posmatrajui poruke koje su pristizale, zamiljao je da moe da
oseti zver Sklerozu kako se kree kroz njegovo telo, rastaui ga eliju po
eliju, ivac po ivac, a rei koje su se pojavljivale na ekranima, prie o
onome to su videli i o onima koji su ih posetili, poele bi da lie na samo
jo jedno ispoljavanje bolesti. Zdravoj psihi nisu bile potrebne takve
fantazije. Ona je ivela u svetu mogueg i bila je zadovoljna.

Page 88 / 520

Ponekad, u besu oajanja, iskljuio bi ekrane i poigravao se milju da

iskljui ceo sistem; da pusti one koji priaju prie da blebeu u tiini i
tami. Ali uvek bi se posle izvesnog vremena vraao na svoju stolicu, jer
bio je zavisnik, skrueno bi ponovo ukljuivao ekrane kako bi nastavio da
prouava sve one bizarnosti koje je Sprud prikupio u njegovom odsustvu.
U rano prolee, zver Skleroza iznenada je postala ambiciozna; u
rasponu od mesec dana osetio se dvadeset godina krhkiji. Prepisani su mu
jai lekovi koje je revnosno uzimao i lekar ga je posavetovao da pone da
planira budunost u kolicima, to je isto tako revnosno odbacio. Nikada
nee dozvoliti da ga smeste u invalidska kolica; to je bio odluio. Jedne
noi uzee prekomernu dozu, i sve e biti gotovo; tako e biti lake. Nije
imao enu na koju je mogao da se osloni; nije imao decu koju bi mogao
jo jedan dan da gleda kako rastu. Imao je samo ekrane i prie koje su oni
priali; oni e nastaviti do smaka sveta, sa njim ili bez njega.
A onda, poetkom juna, desila se jedna udna stvar. Odjednom se naglo
uveao broj izvetaja, sisteme su i danju i nou opsedali ljudi koji su eleli
da s nekim podele svoje tajne. U tom naletu nije bilo koherentnog
ustrojstva, ali ga je njegov puki intenzitet naterao da se zapita da moda
ludilo ne dostie svoju kritinu masu.
Negde u to vreme Tesla se vratila iz Novog Meksika, i on joj je ispriao
ta se dogaa. Bila je u jednom od onih svojih fatalistikih raspoloenja
(suvie pejote, podozrevao je) i nije bila mnogo zainteresovana. Meutim,
kada je pozvao Harija D'Amura u Njujork, dobio je sasvim drugaiji
odgovor. D'Amur, nekadanji detektiv, iji su se sluajevi nepogreivo
pretvarali u metafizike izlete, bio je eljan obavetenja. Tokom tri nedelje
uli su se bar po dva puta dnevno; D'Amur je traio da mu od A do
iznese svaki izvetaj koji je mirisao na satansko, naroito ako je poticao iz
Njujorka. Grilo je smatrao da je D'Amurova vera u renik katolicizma
besmislena, ali pristajao je na nju. Da, bio je izvestan broj izvetaja koji su
se uklapali u taj opis. Dva ubistva sa unakaavanjem u Bronksu,
ukljuujui tu eksere zakucane kroz ake i stopala, i trostruko samoubistvo
u samostanu u Bruklinu (koje je D'Amur ve bio istraio); zatim mnotvo
drugih, mnogo manjih udnovatosti kojih nije bio svestan, a neke od njih
su jasno podravale pojedine teze.
D'Amur je odbijao da objasni, ak i kada su razgovarali na sigurnoj
liniji, tanu prirodu tih teza, sve do njihovog poslednjeg razgovora. Tada je
sveano kazao Grilu da ima razloga da veruje da se u Njujorku kuje zavera

Page 89 / 520

za povratak Antihrista. Grilo nije uspeo da se suzdri da ne kae koliko tu

misao smatra smenom.
"Oh, ne dopadaju ti se rei, je li to u pitanju?" odvratio je D'Amur.
"Nai emo neke druge, ako tako vie voli. Nazovi to Iad. Nazovi ga
Neprijatelj. Sve ti je to avo pod drugim imenom."
Posle toga se vie nisu uli, mada je Grilo u nekoliko navrata pokuao
ponovo da stupi s njim u vezu. Izgleda da su skoro svakog dana pristizali
novi izvetaji iz pet gradskih okruga, a u mnogima od njih govorilo se o
svirepostima od kojih je oveku pripadala muka. Nekoliko puta se Grilo
zapitao nije li moda jedno od istrulelih tela pronaeno na gradskim
pustopoljinama tog leta bilo telo Harija D'Amura. I pitao se takoe kojim
bi imenom mogao nazvati avola ako doe ovamo u Omahu da potrai
D'Amurovog obavetajca.
Skleroza, moda.
2.
A onda je usledio nedavni poziv od Tesle, koja se raspitivala o tome da
li je primio izvetaje od ljudi koji su videli Fleera, i on je taj razgovor
zavrio sa oseanjem takve ispraznosti da je bio gotovo spreman da na licu
mesta popije prekomernu dozu. Zato nije mogao da se pomiri s pomilju
da ona doe da ga vidi? Zato to je sada veoma liio na svog oca; noge kao
tapovi, kosa seda i retka? Zato to se plaio da e mu okrenuti lea, jer
nee moi da podnese da ga gleda takvog? Nikada ona to ne bi uradila.
ak i u razdobljima kada je ludovala (a ludovala je dosta) nikada se nije
odrekla oseanja koja su vladala izmeu njih.
Ne, plaio se saaljenja. Plaio se da e, kada ga vidi kako propada,
rei: zato nismo bolje iskoristili oseanja koja smo gajili jedno prema
drugom? Zato nismo uivali u onome to smo nosili u svojim srcima,
umesto to smo to krili? Plaio se da mu ne kae da je sada suvie kasno,
iako je to ve i sam znao.
Sprud ga je ponovo spasao da ne zapadne u potpuno oajanje. Posle
njenog poziva proveo je izvesno vreme u matanju - razmiljao je o
tabletama, o glupostima koje je poinio - zatim suvie umoran da bi dalje
razmiljao, ali i suvie uznemiren da bi spavao, vratio se na svoje mesto
ispred monitora, ne bi li pronaao bilo kakav ubedljiv izvetaj o
Fleerovom prisustvu.
Meutim, nije pronaao Fleera. Listajui izvetaje unete tokom
poslednjih nekoliko nedelja, nabasao je na priu koja mu je promakla.
Stigla je iz stalnog i, kako je on smatrao, pouzdanog izvora: od ene iz
Page 90 / 520

Ilinoisa koja je pravila fotografije na mestu zloina za odeljenje oblasnog

erifa. Podnela je straan izvetaj. Krajem jula napadnut je mladi par; ena,
u sedmom mesecu trudnoe, bila je na mestu ubijena, a zatim ju je napada
rasporio i natanane razgledao pred njenim ranjenim suprugom; konano je,
izvadivi fetus, umakao s njim. Otac je umro dan kasnije, ali je pre toga
dao policiji udan opis, koji nije puten u novine zbog svoje bizarnosti,
premda je Grilov obavetajac smatrao da ga treba prijaviti. Ubica nije bio
sam, rekao je ovek na samrti. Bio je okruen oblakom praine 'ispunjenim
vritanjem i licima'.
"Preklinjao sam ga", nastavio je on, "preklinjao ga da ne erei Luiz, ali
je on stalno ponavljao kako mora, mora. Rekao je da je on Deak-Smrt, a
to je ono to Deaci-Smrt rade."
Tako je, u sutini, glasio izvetaj. Poto ga je proitao, Grilo je ostao
pola sata da sedi ispred ekrana, isto onoliko pometen koliko i
zainteresovan. ta se to dogaalo tamo napolju u pravom svetu? Fleer je
umro u trgovakom centru u Palomo Grovu. Bio je spaljen; nestao u
plamenu i dui. Tomi-Rej MekGir, Dafov sin, Deak-Smrt, umro je
nekoliko dana kasnije, u Trinitiju, u Novom Meksiku. I on je bio spaljen,
ali nestao je u mnogo uasnijoj vatri od one koja je progutala Fleera.
Obojica su bili mrtvi, njihovo uee u isprepletenoj prii oveanstva i
more-sna bilo je okonano. Ili su bar svi to pretpostavljali.
Da li je mogue da su svi greili? Da su oni na neki nain uspeli da se
suprotstave zaboravu i da su se obojica vratila da ponovo pohvataju niti
svojih ambicija? Ako je to bilo tano, postojalo je samo jedno objanjenje
kako je to moglo da se dogodi. Obojicu je dodirnuo nuncije dok su bili
ivi. Moda je poruka evolucije bila mnogo neobinija nego to je to iko
nagaao i sklonila ih izvan domaaja smrti.
Zadrhtao je pri pomisli na tako neto. Izvan domaaja smrti. Eto, to je
bilo obeanje za koje je vredelo iveti.
Pozvao je Kaliforniju. Tesla mu se nerazgovetno javila na telefon.
"Tes, ja sam."
"Koliko je sati?"
"Pusti sad vreme. Prelistavao sam Sprud, traei bilo ta o Fleeru."
"Znam kuda se uputio", ree Tesla. "Bar mislim da znam."
"Kuda?"
"U taj grad u Oregonu, zove se Evervil. Da li se ikada pojavio u
Sprudu?"
"Ne podsea me ni na ta, ali to nita ne znai."
"Zato si me onda zvao? Usred jebene noi."
Page 91 / 520

"Tomi-Rej."
"A?"
"ta si ula o Tomi-Reju?"
"Nita. Umro je u Petlji."
"Da li je?"
Na drugoj strani zavladao je tajac. A onda Tesla ree: "Aha."
"Ti si se izvukla. Isto kao i Do-Bet i Hui..."
"ta hoe da kae?"
"U Sprudu sam pronaao izvetaj o nekom ubici koji sebe naziva
Deak-Smrt..."
"Grilo", izusti Tesla. "Probudio si me..."
"I okruen je oblakom praine. A ta praina vriti."
Tesla duboko udahnu vazduh, a zatim ga polako ispusti. "Kada se to
dogodilo?" tiho je upitala.
"Pre manje od mesec dana."
"ta je uinio?"
"Ubio jedan par u Ilinoisu. Istrgao bebu iz ene. Mislio je da je
momamk mrtav."
"Nepanja. Je li to jedini izvetaj?"
"To je jedini koji sam do sada pronaao, ali nastaviu da traim."
"Proveriu na putu za Oregon..."
"Neto sam razmiljao..." poe Grilo.
"Trebalo bi da porazgovara sa Huijem i Do-Bet."
"Aha, hou. Razmiljao sam o Fleeru."
"Kada si poslednji put razgovarao sa njima?"
"Pre nekoliko nedelja."
"I?" bila je uporna Tesla.
"Bili su dobro", odvrati Grilo.
"Tomi-Rej se palio na nju, zna. Blizanci su..."
"Znam..."
"Jedno jaje, jedna dua. Kunem ti se da je bio lud za njom..."
"Fleer", izusti Grilo.
"ta je s njim?"
"Ako je on u Evervilu, doi u da se sretnem s njim."
"Zbog ega?"
Nastupila je kratka pauza. Zatim Grilo ree: "Zbog nuncija."
"O emu to pria? Nema nuncija. Ja sam unitila poslednje ostatke."
"Mora da je sauvao malo za sebe."
"On je bio taj koji me je zamolio da ga unitim, pobogu."
Page 92 / 520

"Ne. Sauvao je neto."

"Do avola, o emu je ovde re?"
"Rei u ti neki drugi put. Ti pronai Fleera, a ja u pokuati da uem
u trag Tomi-Reju."
"Prvo pokuaj da se ispava, Grilo. Zvui grozno."
"Ne spavam ba mnogo u poslednje vreme, Tes. To je gubljenje
vremena."
VII
Hui je poeo da radi na kolima neto posle osam, sa namerom da tu
petljanciju zavri pre nego to postane suvie vrue. Ovo je bilo peto
muno leto koje su provodili u Ilinoisu, i on je vrsto odluio da bude i
poslednje. Mislio je da e povratak u dravu u kojoj je roen i odgajen biti
podsticajan u ova nesigurna vremena. Nije bilo tako. Samo ga je podsetio
na to koliko se njegov ivot besmisleno promenio u poslednjih pola
decenije, i kako je malo tih promena bilo nabolje.
Ali uvek kada bi klonuo duhom - to se esto dogaalo od kada je
izgubio posao u martu - trebalo je samo da pogleda Do-Bet kako ljulja
Ejmi i odmah bi se oporavio.
Prolo je pet godina od kada je prvi put ugledao Do-Bet u Palomo
Grovu; pet godina od kada su njihovi oevi otpoeli rat na ulicama kako bi
ih razdvojili. Bile su to godine tokom kojih su iveli pod lanim imenima u
predgrau gde nikome nije stalo do vaeg ivota, jer im vie nije bilo stalo
ni do vlastitog. Tu su plonici bili puni ubreta, kola prljava, a osmehe je
malo ta moglo da izmami na lica.
Nije eleo takav ivot za svoju enu i kerku, ali D'Amur im je ovako
izneo stvar: ako budu iveli ne krijui se kao gospodin Hauard Kac i
njegova supruga, pronai e ih ve posle nekoliko meseci i ubiti. Znali su
suvie o tajnom ivotu sveta da bi im bilo dozvoljeno da preive. Uutkale
bi ih sile koje su se zaklele da e tititi taj ivot, i smatrale bi to podvigom.
U to nije bilo sumnje.
I tako su se sakrili u Ilionoisu, i samo su jedno drugo oslovljavali sa
Hui i Do-Bet kada su vrata bila zamandaljena i prozori zatvoreni. Do sada
ih je taj trik odrao u ivotu. Ali i to je imalo svoju cenu. Bilo je teko
iveti u senci, ne usuivati se da planira suvie, da se nada suvie.
Jednom u nekoliko meseci Hui bi porazgovarao sa D'Amurom, i traio od
njega da mu nae neki smisao u nainu na koji su se stvari odvijale.
Koliko jo, pitao bi, dok ne zaborave ko smo mi, do avola? Kada emo
Page 93 / 520

moi ponovo da iziemo na sunce? D'Amur nije bio neki veliki diplomata,
ali svaki put Hui je mogao da uje kako daje sve od sebe da bar malo
ulepa istinu; da pronae naina da ih sprei da ne padnu u oajanje.
Meutim, Hui vie nije imao strpljenja. Ovo je poslednje leto koje e
provesti u ovoj rupi na koju je i Bog zaboravio, rekao je sebi dok se znojio
ispod haube; prolog leta se pretvarao da je neko ko nije da bi udovoljio
D'Amurovoj paranoji. Moda su on i Do-Bet imali neku ulogu u drami
koju su na trenutak nazreli pre pola decenije; ali nema sumnje da je to
vreme prolo. Sile na koje se D'Amur pozivao kako bi ih zaplaio - junaciubice koji e ih pogubiti na spavanju - imali su prea posla nego da
proganjaju dvoje ljudi koji su sluajno nekada plivali u Sutini.
Telefon je zvonio u kui. Hui je prestao da radi i dohvatio krpu da
obrie ake. Odrao je zglavke na prstima i oni su ga pekli. Sisao je onaj
najkrvaviji kada se Do-Bet pojavila na stepenitu, mirkajui na suncu
tek toliko da kae 'za tebe je', a potom nestane u tami kue.
Bio je to Grilo.
"ta ima novo?" upita Hui.
"Nita posebno", glasio je odgovor. "Zovem da vidim da li ste dobro."
"Ejmi nam ne da nou da spavamo, ali inae..."
"Nita od posla?"
"Nita. Stalno traim, ali..."
"Gadno je."
"Moraemo da se preselimo, Nejtane. Da iziemo i ponemo da
vodimo normalan ivot."
"Ovo... moda nije ba najbolje vreme za to."
"Stvari e se popraviti."
"Ne mislim na ekonomiju."
"Na ta onda?" Tiina. "Nejtane?"
"Ne elim da te uznemirim..."
"Ali?"
"Verovatno nije nita..."
"Hoe li ve jednom da izrekne to to ima da mi kae, pobogu?"
"Re je o Tomi-Reju."
"On je mrtav, Grilo."
"Znam da je to ono to smo pretpostavili..."
Hui spusti glas do besnog apata. "ta to, do avola, pokuava da mi
kae?"
"Nismo ba naisto."
Page 94 / 520

"Mi?"
"Tesla i ja."
"Mislio sam da je ona nestala."
"Jeste na izvesno vreme. Sada je na putu za Oregon..."
"Nastavi."
"Kae da je tvoj otac tamo." Hui samo to mu nije zalupio slualicu.
"Znam kako ovo zvui..." brzo ree Grilo.
"Zvui kao veliko sranje, eto kako zvui", ree Hui.
"Ni ja nisam bio spreman da u to poverujem. Ali ovo su udna
vremena, Hui."
"Ne, za nas nisu", odvrati Hui. "Onda su jebeno protraena, vai?
Traimo nae jebene ivote ekajui da nam neko kae neto to ima
smisla i sve to moe da uradi..." Vie nije aputao, vikao je, "sve to
moe da uradi jeste da mi kae da moj otac - koji je mrtav, Grilo, on je
mrtav - luta po Oregonu, a Tomi-Rej..." uo je iza sebe Do-Bet koja je
zajecala. "Sranje!" ree on. "Ne meaj nam se ubudue u ivote, Grilo. I
reci D'Amuru da to i za njega vredi, vai? Dosta nam je tih gluposti!"
Zalupio je slualicu i okrenuo se da pogleda Do-Bet. Stajala je u
dovratku, sa tunim izrazom lica koji je ovih dana tako esto viao. "Za
koga nas oni, do avola, smatraju?" ree on, prekrivi oi akama. Pekle su
ga.
"Rekao si Tomi-Rej."
"To je bila samo..."
"ta je rekao za Tomi-Reja?"
"Sranje. Obino sranje. Grilo je pravi seronja." Podigao je pogled
prema njoj. "Nije to nita, mila", ree on.
"Hou da znam ta ti je Grilo kazao", ree tvrdoglavo Do-Bet.
Podozrevao je da bi vie brinula ako joj ne kae. Tako da joj je u
kratkim crtama preneo ono to mu je Grilo saoptio.
"I to je sve?" upita ga ona kada je zavrio.
"Tako je", ree on. "Rekoh ti da nije nita." Ona klimnu, slegnu
ramenima i okrenu se od njega. "Sve e se promeniti, mila", ree on.
"Kunem se."
eleo je da ustane i ode do nje. Da je zagrli i ljulja u naruju dok mu se
ne opusti na grudima. U prolosti su toliko puta zavrili prepleteni posle
izmenjenih grubih rei. Ali to se vie nije deavalo. Kada mu je sada
okrenula lea, nije se ni pomerio, plaei se da bi ga odbila. Nije znao
zato niti gde je ta sumnja nastala - da li je u njenim oima video neki

Page 95 / 520

tanani znak koji mu je govorio da se dri na odstojanju? - bio je suvie jak

da bi ga prenebregao; ili je moda on bio suvie slab.
"Sve je tako sjebano", promrmlja on sebi u bradu i ponovo akama
prekri lice.
Grilove rei kruile su u tami.
Ovo su udna vremena...
Hui je odbio da to malopre prihvati, ali to je bilo tano. Bez obzira na to
da li je Fleer u Oregonu ili ne, bez obzira na to da li je Tomi-Rej iv ili
ne, kada mukarac ne moe da zagrli enu, onda je zaista nastupilo neko
udno vreme.
Pre nego to je nastavio da radi na kolima, uputio se gore da obie
Ejmi. Poslednjih nekoliko dana bila je bolesna - ve prvog leta koje je
provodila na ovoj planeti prehladila se - i sva iscrpljena leala je u kolevci,
ispruenih ruku, glave okrenute na jednu stranu. Izvadio je papirnatu
maramicu iz kutije pored kreveta i obrisao joj malo pljuvake sa brade,
tako neno da je nije mogao probuditi. Ali negde u snu, ona je znala da joj
je tata tu, ili je on bar tako verovao. Jedva primetan osmeh pojavio se na
njenim povijenim usnama, a na obrazima joj se ukazae jamice.
Oslonio se o ogradicu kolevke i zagledao se u nju s nepatvorenim
blaenstvom. Oinstvo je dolo neoekivano - mada su mnogo puta
razgovarali o deci, ipak su odluili da saekaju dok im se situacija ne
pobolja - ali ni trenutak nije zaalio zbog sluajnosti koja je donela Ejmi
u njihove ivote. Ona je bila dar; jednostavan znak dobrote u Stvaranju.
Sva magija na svetu, bilo da ju je drao njegov otac, ili Daf, ili neka od
tajnih moi o kojima je D'Amur priao - nisu vredele ni piljiva boba kada
se ima u vidu ovo jednostavno udo.
To malo vremena to je proveo sa svojom uspavanom lepoticom
potpuno ga je osveilo. Kada je ponovo iziao na vrelinu, problem
pokvarenih kola izgledao mu je beznaajan i on se odluno bacio na
njegovo reavanje.
Posle nekoliko minuta rada poeo je da se die laki povetarac; hladni
naleti naspram oznojenog lica. Vetar je mirisao na zelenilo koje se nalazilo
sa druge strane ovih sivih ulica. Uskoro e tamo pobei, pomisli on, i ivot
e biti lep.
Do-Bet je stajala u kuhinji i seckala argarepu, a onda je zastala da
posmatra vetar koji je poeo da povija neodravani gusti koji je guio
dvorite; setila se jednog drugog dvorita jedne druge godine, i ula glas
Page 96 / 520

Tomi-Reja kako je doziva iz prolosti. Te je noi u Grovu bilo mrano, ali

seala se da su stvari bile neobino svetlucave: praina, drvee, ivahne
zvezde, sve je bilo puno znaenja.
"Do-Bet!" vikao je Tomi-Rej, "Neto divno!"
"ta?" upitala je ona.
"Napolju. Poi sa mnom."
U poetku mu se opirala. Tomi-Rej je znao ponekad da bude divlji i
plaila se naina na koji se tresao.
"Neu uiniti nita to bi moglo da te povredi", rekao je on. "I ti to
zna."
Znala je. Iako je bio nepredvidljiv, prema njoj je uvek iskazivao samo
ljubav.
"Mi zajedno oseamo stvari", rekao joj je. To je bilo tano; od samog
poetka delili su ista oseanja. "Doi, onda", rekao je on uzevi je za aku.
I otila je, preko dvorita do mesta gde se drvee lelujalo naspram
vatrenog kola neba. U glavi je zaula neki aputavi glas, glas koji je ekala
da uje sedamnaest godina, a da toga i nije bila svesna.
Do-Bet izustio je glas. Ja sam Daf. Tvoj otac.
A onda se pojavio, iziao je izmeu drvea, i ona se setila da je
izgledao poput slike iz mamine Biblije. Prorok iz 'Starog zaveta', sa
bradom, pravi. Nema sumnje da je bio mudar, na svoj uasan nain. Nema
sumnje da sada ne bi ivela u grobu, udiui vazduh tek sitnim udisajima
iz straha da ne uniti i ono malo razuma koji joj je ostao, da je tada bila u
stanju da razgovara s njim i da ui od njega.
Ali razdvojili su ih, isto onako kao to su je odvojili od Tomi-Reja, i
pala je u ruke neprijatelju.
Bio je dobar ovek, taj neprijatelj, taj Hui Kac; dobar ovek, pun
ljubavi. Kada su prvi put vodili ljubav, oboje su sanjali Sutinu, to je
znailo da je on bio ljubav njenog ivota. Nee nai boljeg. Ali postojale
su naklonosti koje su zadirale dublje od pronaene ljubavi. Postojale su
moi koje oblikuju duu pre nego to se uopte rodi, i one se ne mogu
porei. Koliko god neprijatelj bio pun ljubavi, i bez obzira na to koliko bio
dobar, on e zauvek ostati neprijatelj.
U poetku to nije shvatala. Pretpostavila je da e neprijatnost nestati
kada izblede traume iz Grova, i navikla se na novu normalnost. Ali umesto
toga samo je rasla. Poela je da sanja Tomi-Reja, svetlost kako tee preko
njegovog zlatnog lica poput sirupa. Ponekad, usred popodneva, kada je
bila najumornija, inilo joj se da uje oca kako joj se obraa, i ona bi mu

Page 97 / 520

postavila jedva ujno pitanje koje mu je postavila u maminom stranjem

dvoritu.
"ta e sada ovde? Posle sveg tog vremena?"
"Prii blie", rekao bi, "rei u ti..."
Ali nije znala kako da mu prie blie, kako da pree provaliju smrti i
vreme koje je lealo izmeu njih.
A onda, niotkuda, nada. Ponekad se seala kako joj je dola krajnje
jasno, i tih dana morala bi da se krije od Huija; kako ne bi proitao
saznanje sa njenog lica. U drugim prilikama - kao sada - kada je znala da
mu je teko i kada mu se njeno srce otvaralo kao u poetku, seanje je
postajalo nejasno. Misli joj nisu bile usredsreene, i ona bi provodila sate
zurei kroz prozor, ili u nebo, pokuavajui da uhvati neku varljivu
mogunost.
Nije vano, govorila je sebi. Vratie se. U meuvremenu, seckae
argarepu, prati sudove, brinuti se o bebi i...
Vetar je naneo neki otpadak na staklo prozora i na trenutak ga za njega
prikovao, tako da je lupkao poput jednokrile ptice. Zatim ga je drugi nalet
odneo.
Uskoro e otii, sa istom lakoom. To je bio deo obeanja. Bie odneta
odavde, do mesta gde su tajne, koje joj njen otac umalo nije rekao, ekale
da budu proaputane, i gde je njen voljeni neprijatelj nikada nee pronai.
VIII
1.
Evervil je tog etvrtka ujutro rano ustao, iako je prethodne noi otiao
na spavanje kasnije nego obino. Trebalo je okaiti barjake, uglancati
prozore, pokositi travu i oprati ulice. Danas niko nije lenario.
U Privrednoj komori, Doroti Balard je izela zbog oblaka koji su se
navukli preko noi. Prognozer vremena obeao je sunce, sunce, sunce, a
ve je bilo jedanaest i dvadeset dva i ona do sada nije videla ni traak
sunca. Prikrivi nervozu vlastitim zraenjem, bacila se na posao koji je
trebalo obaviti toga dana, organizovanje rasturanja festivalskih broura,
koje su stigle toga jutra, do svih mesta sa spiska na kojima je uvek trebalo
da ih ima. Doroti je bila veliki pobornik spiskova. Bez njih, sve bi se
pretvorilo u haos.
Neto pre podneva, na raskrsnici ulice Vitijer i glavne, Frenk Karlsen
naleteo je otpozadi svojim karavanom na kamion koji je stajao, tako da je
Page 98 / 520

usled tog sudara saobraaj u glavnoj ulici zaustavljen na skoro jedan sat.
Karlsen je odveden u policijsku stanicu, gde je priznao da je poeo da slavi
malo prerano ove godine; svega nerkoliko boca piva da ue u tos. Nije
priinio neku veu tetu kamionu, tako da ga je Ed Olson, koji ga je
priveo, pustio uz blagi prekor. "Menjam zakon zbog tebe, Frenk", rekao je
Karlsenu, "i zato ostani trezan da ne bih ispao magarac."
U dvanaest i petnaest saobraaj se ponovo normalno odvijao glavnom
ulicom, a u to vreme je i Doroti pogledala kroz prozor kancelarije i videla
da se oblaci proreuju, a sunce polako pomalja.
2.
Ervin je krenuo prema potoku neto posle deset; zastao je kod Kiti da
pojede palainke sa jabukama i popije kafu kako bi se okrepio. Bosli je bio
u uobiajenoj razdraganosti, to je ponekad Ervinu smetalo, ali ga je danas
jednostavno zabavljalo.
Utolivi glad, Ervin se uputio ka potoku; kola je parkirao ispred
masonske loe u Prvoj ulici i odatle je nastavio peice. Bilo mu je drago
to je navukao nepropustive izme i stari demper. Topli poslednji dani
leta i kie koje su padale pre otprilike nedelju dana omoguili su da gusti
bude bujniji no ikad, i dok je stigao do potoka imao je ogrebotine po
obrazima, licu i akama i dovoljno granica na demperu da potpali malu
vatru.
Tokom vekova, potok je izdubio sebi duboki jarak kojim je tekao, a nad
njegovu plitku, brzu vodu nadnosile su se pretpotopne paprati. Nije dolazio
ovamo est ili sedam godina, i ponovo se iznenadio to se osea kao da je
daleko od sveta. Iako se glavna ulica nalazila na samo tri etvrt milje iza
njega zujanje muica oko njegove glave bilo je jae od saobraajne buke,
dok se ispred njega, sa druge strane potoka, gusto poumljena padina
uzdizala prema Visovima koji su bili goletni i, kako je pretpostavljao, bez
ijednog ivog stvora. Bio je sam, i to nipoto nije bilo neprijatno oseanje.
Polako se dao u potragu za kuom pored potoka, prepustivi se za to vreme
razmiljanju o svojoj budunosti.
3.
Do je pozvao Fib kod doktora usred jutra i upitao da li bi mogla da se
nae s njim za vreme ruka umesto po podne. Upozorila ga je da e moi
svega nekoliko minuta da provedu zajedno; od kancelarije do kue i nazad
bilo joj je potrebno deset minuta. Verovatno i due, poto su ulice sada
bile tako zakrene. Mislio je i na to. Doi u stan, predloio je, do njega ti
Page 99 / 520

treba svega nekoliko minuta. Rekla mu je da e doi. Oekuj me odmah

posle pola jedan, kazala mu je.
"ekau", rekao je, a nju prooe marci od vreline njegovog glasa.
Ostatak jutra provela je sa malim osmehom na licu, a u dvanaest i
dvadeset osam je izila. Bila je kod njega u stanu samo dva puta pre toga,
jednom kada je Morton imao grip i ostao u krevetu, i jednom dok je bio na
odmoru. Bilo je rizinije nego da se nalaze u kui, jer nije bilo naina da
ue u kuu, a da je ne vide. Naoito danas kada se unaokolo muvalo toliko
ljudi. Bilo joj je svejedno. Parkirala je kola na ulici ispred same zgrade i
prkosno krenula uz bone stepenice, koje su vodile do Doovih ulaznih
vrata, gotovo se nadajui da e je neko videti.
Jedva da je zglavcima prstiju dodirnula vrata, a ona su se ve otvorila.
Na sebi je imao samo orts i strano se znojio.
"Ventilator se pokvario", ree on, povukavi je brzo unutra. "Ali tebi ne
smeta znoj, je li tako?"
Stan je bio u neredu, kao i obino, i u njemu je bilo vrelo kao u penici.
Napravio joj je mesta na sofi, ali umesto da sedne, sledila ga je u kuhinju
gde joj je sipao au ledene vode. Tu su i ostali; kroz prozor je dopirala
ulina buka.
"Neto sam razmiljao", ree on. "to pre raistimo ovo, to bolje."
"Idem kod advokata u ponedeljak."
Razvukao je usta u osmeh. "Dobra devojica." Spustio joj je ruke na
ramena, spojivi ake iza njene glave. "eli li da poem s tobom?"
"Ne. Sama u."
"Posle toga emo jednostavno otii odavde. to je dalje mogue."
"Gde god eli."
"Negde gde je toplo", ree on. "Volim kada je toplo."
"Odgovara mi", ree ona. Spustila mu je palac na obraz i protrljala ga.
"Boja", ree ona.
"Poljubac", uzvrati on.
"Moramo da razgovaramo."
"Razgovaraemo dok se tucamo."
"Do..."
"Vai, tucaemo se dok razgovaramo, ta misli o tome?" Priao joj je
malo blie. "Suvie je vrue da kae ne." Znoj joj se slivao izmeu grudi.
Bila je gotovo omamljena od vruine."
"Da?" upita on.
"Da", odvrati ona, i ostade da stoji, dok joj se u glavi vrtelo, a on je
izlagao vazduhu, dugme po dugme, kopu po kopu.
Page 100 / 520

4.
Ervin je prvo sledio potok nizvodno, razmiljajui o tome kako je vea
verovatnoa da se kua nalazila na ravnijem terenu nego na neravnim
delovima podnoja Visova. Otkrio je da ili je on pogreio u toj
pretpostavci ili je taj deo Mek Fersonove ispovesti bio laan. Posle jednog
sata odustao je da sledi potok jugoistono i okrenuo se, pratei vlastite
tragove, do mesta sa koga je krenuo. Tamo se zadrao nekoliko minuta da
popui cigaretu i smisli ta mu sada valja initi. Jo najmanje sat i po nee
osetiti glad zahvaljujui Boslijevim palainkama, ali bio je prilino edan
posle pentranja preko gromada i probijanja kroz gusti. Moda bi trebalo
da napravi pauzu. Vrati se do Kiti i popije olju kafe; a potom da osveen
nastavi potragu. Posle nekoliko minuta, odluio je da se odrekne pauze i
nastavi potragu. Poto pronae kuu, kafa e ionako imati bolji ukus.
Meutim, zemljite je vrlo brzo postalo problematinije kada je krenuo
uzvodno, i posle etvrt sata napornog probijanja kroz gusto rastinje, ake
su mu bile zelene od mahovine, kolena odrana usled klizanja po kamenju, i
uopte je bio spreman da odustane. Zastao je da skine demper - u kome se
sada kuvao - i kada je provukao glavu, ugledao je neki tajanstveni oblik
meu drveem ispred sebe. Krenuo je prema njemu, izvlaei ruke iz
dempera u hodu i poevi da isputa tihe zvuke zadovoljstva to se vie
pribliavao.
"Oh... oh... to je to! To je to!"
Bila je tu, pravo ispred njega. Vatra i trule pojeli su veinu dasaka, ali
kostur i dimnjak od cigala jo su stajali.
Okaio je demper o granu i nastavio da se probija kroz gusti dok nije
stigao do proelja kue; dodue, jedva da je zasluivala da se tako nazove pre bi se moglo rei da je posredi brvnara - i zakoraio preko praga.
Naiao je na nekoliko bednih znakova ivota kojim se nekada tu ivelo:
delovi ugljenisanog nametaja, komad istrulelog tepiha, delii nekoliko
tanjira, izubijano vedro. Prizor je bio jadan, razume se, ali Ervin je bio
oduevljen. Vie uopte nije sumnjao da je Mek Fersonovo priznanje bilo
u sutini istinito. Imao je dovoljno dokaza da obznani ono to je doznao,
bez bojazni da e mu neko protivureiti. Sada je trebalo samo da smisli
kako da najvie izvue iz onoga to e objaviti.
Kleknuo je i izvukao krhotinu nekog zemljanog suda izmeu
isprepletenog rastinja, i prvi put osetio nelagodnost. Nije verovao u duhove
- mrtvi su bili mrtvi, i ostajali su mrtvi - ali ga je ipak izjedao muk koji je

Page 101 / 520

vladao oko njega. Bilo je vreme da se vrati; vreme da popije onu kafu, a
moda i da se poasti paretom kolaa sa argarepom.
istei prainu sa krhotine tanjira, ustao je. U tom trenutku ugledao je
neku kretnju meu drveem sa druge strane potoka. Pogledao je u tom
pravcu i osetio muninu u stomaku. Neko je tamo stajao, posmatrao ga.
Krhotina tanjira iskliznula mu je izmeu prstiju. Nakostreio se.
Senke meu borovima bile su suvie guste da bi mogao jasnije da
razazna posmatraevu pojavu, ali bilo je jasno da nije nikakav stoper. Na
sebi je imao neto tamno i debelo, nalik na halju, lice mu je bilo napola
skriveno poveom bradom, a blede ake drao je spojene ispred sebe.
Nagnuo je glavu u Ervinovom pravcu, kao da kae: 'Vidim da me vidi.'
Zatim je podigao levu aku i pozvao Ervina da mu prie. Izmeu njih se,
razume se, nalazio potok, skromni usek koji je sebi izdubio, a koji je bio
dublji ovde, blie izvoru, nego nie dole. Predstavljalo je dovoljnu zatitu
ako se pokae da je stranac ludak, tako da se Ervin oseao bezbedan da
poslua oveka i prie malo blie.
Kada je stigao do obale, koja se strmo sputala nekih etiri ili pet stopa,
ovek je progovorio. Glas mu je bio tih, ali se uo i pored ubora vode.
"Kakvo je ovo mesto?" upita on.
"Ovo je Ungerov potok."
"Mislio sam na varo."
"Nije to varo, ve grad. Zove se Evervil."
"Evervil..."
"Jeste li se izgubili?"
ovek poe da se sputa niz nagib izmeu drvea. Bio je bos, vide
Ervin, i sa svakim korakom koji je napravio bivalo je sve oiglednije da na
sebi ima zaista udnu odeu, kao i da su mu crte lica podjednako udne.
Kao to je Ervin i pretpostavio, na sebi je zaista imao halje, tako
tamnoplave da su bile gotovo crne. to se tie njegovog lica, predstavljalo
je neku udnu meavinu strogoe i nonalantnosti: obrve isprepletene, oi
ive, usta tanka, ali razvuena u kakav-takav osmeh.
"Mislio sam da sam se izgubio", ree on, "ali vidim da nisam. Kako se
zove?"
"Ervin Tutaker."
"Ervine, moram da te zamolim za uslugu."
"Prvo mi reci ko si ti."
"Oh, svakako." Stranac je sada ve bio na naspramnoj obali i rairio je
ruke prema Ervinu. "Zovem se", ree on, "Riard Vesli Fleer. Dolazim da
te spasem banalnosti."
Page 102 / 520

5.
"Do. Neko se penje stepenicama."
Odlepio je usne od njenih grudi i oslunuo. Napolju, na ulici, drala su
se deca, a u stanu ispod njegovog svirao je radio. Ali nisu se uli nikakvi
koraci, nikakvo kripanje. Nastavio je da joj lie bradavicu.
"Kunem se", proaputa ona, okrenuvi pogled prema vratima.
"Vai", ree on, dohvativi orts sa poda i navukavi ga, pri emu je
morao da pritisne svoj uvek nabrekli ud uz stomak.
Ona pree prstima preko grudi koje je on tako savesno lizao, a zatim
povue bradavicu drei je srednjim prstem i palcem.
"Daj da vidim ta ima, mala", ree on, osvrnuvi se na vratima.
Pustila je da joj jedna noga padne sa sofe po kojoj se pruila i malo je
izdigla bokove. Zagledao joj se meu noge.
"Oh, mala."
"Dopada ti se?" proaputa ona.
"Videe koliko mi se dopada."
Umalo ga nije pozvala da joj se smesta vrati, ali pre nego to je uspela,
ve je bio iziao u hodnik. Pogledala je svoje telo, uhvativi viak oko
struka. Rekao je da mu se dopada ovakva kakva jeste; ali nije se dopadala
samoj sebi. Zaklela se da e da skine dvadeset funti, dvadeset funti pre
Dana zahvlanosti. To je bilo...
"Crnugo!" ula je Mortona kako urla. Vrata su lupila o zid. Do se
zateturao niz hodnik, drei se za goli stomak.
Uhvatila se za naslon sofe, ne bi li se pridigla, ali pre nego to je uspela,
Morton je ve stajao na vratima, zagledavi se u isto mesto u koje je i Do
zurio samo nekoliko trenutaka ranije, sa izrazom gaenja na licu.
"Pobogu!" povika on. "Pobogu, pogledaj se samo!" Krenuo je ka njoj
preko sobe, ispruenih ruku. Zgrabio joj je raskreene noge i povukao je sa
sofe sa takvom estinom da je vrisnula.
"Nemoj!"
Meutim, on vie nita nije uo. Nikada ranije nije videla takav izraz na
njegovom licu: iskezio je zube, usne su mu bile proarane, vene iskoile,
znoj liptao, a oi je iskolaio. Nije bio crven, uprkos naporu: imao je boju
osobe koja se upravo sprema da povraa ili da se onesvesti.
Sagnuo se i naterao je da se pridigne na kolena.
"Ti jebena kurvo!" vikao je, amarajui je. "Da li mu se dopada?" Ovog
puta pljusnuo ju je po grudima, s jedne, pa sa druge strane. "Kladim se da

Page 103 / 520

mu se dopada!" Pojaao je udarce, s obe strane, osetila je bockanje.

"Kladim se da ti sisa te tvoje jebene sise!"
Pokuala je da se pokrije, ali on je upravo hvatao zalet.
"Lepe sise!" Udarao ju je i udarao, tako da su joj suze potekle. "Lepe
sise! Lepe, lepe sise!"
Nije videla kada je Do ustao, bile je suvie zauzeta moljakajui
Mortona da je pusti. Ali on se iznenada stvorio tu, zgrabio je njenog
muitelja za kragnu i odbacio ga preko sobe. Morton je bio dobra tri do
etiri ina vii, i gotovo pedeset funti tei, ali Do se stvorio pored njega u
trenu, prilepivi ga pesnicama uza zid.
Briui suze iz oiju, Fib je posegnula za nekim delovima odee da
prikrije svoju nagost. Dok je to radila, Morton - kome je iz nosa liptala krv
- urliknu i ponovo nasrnu napred, zaletevi se svom svojom teinom na
Doa, tako da su obojica poletela preko sobe. Do se strmoglavio na
televizor koji je sleteo sa niskog stoia na kome je stajao, a Do je
poleteo zajedno s njim, dok je sto zakrckao pod njim. Morton je pao povrh
njega, ali se pridigao ve u narednom trenutku, uzvrativi utiranjem na
Doove udarce akama. Udarci su bili usmereni izmeu Doovih nogu, i
pet-est puta pogodili su cilj, dok je Do leao sklupan i oamuen na
krhotinama i staklu.
Zaboravivi na svoje pokuaje da se upristoji, Fib ustade i pokua da
odvue Mortona od njega, ali joj on akom prekri lice, tipajui je za
obraze.
"ekaj svoj red!" ree on, dobujui po Doovim preponama. "Sa'u ja."
Zatim ju je odgurnuo, gotovo nonalantno, kako bi mogao da se
usredsredi na okrutno iivljavanje nad Doom.
Pogledala je Doa - njegovo telo isprueno preko krhotina, krvavu
mrlju koja se irila po njegovom ortsu - i shvatila pomalo oamueno da
Morton nee prestati dok Do ne bude mrtav.
Morala je neto da uini, bilo ta. Osvrnula se po sobi, traei bilo
kakvo oruje, ali nije bilo nieg to je mogla da podigne, a ime bi uspela
da obori Mortona. U oajanju je odjurila u kuhinju, sluajui dok je trala
uasne, potmule udarce izme o telo, i Doovo jeanje, sve slabije iz asa
u as.
Stala je da otvara jednu ladicu za drugom, traei kakav no za meso ili
hleb; neto ime bi mogla da pripreti Mortonu. Ali nala je samo gomilu
iskrivljenog pribora za jelo.
"Sjeban si, crnugo..." govorio je Morton. Doovo jeanje potpuno je
prestalo.
Page 104 / 520

U oajanju je zgrabila obian no i viljuku i treim korakom se

vratila u dnevnu sobu, ba u asu kada se Morton sagao da skine Dou
orts i pogleda svoje remek-delo. Odvratna prisnost tog ina samo je
podbola njen bes, i ona se bacila na Mortona sa podignutim orujem.
Okrenuo se u tom trenutku i vie sluajno nego namerno izbio joj no iz
ruke. Viljuka je, meutim, pronala cilj; njen nalet bio je dovoljan da mu
je zabije u gornji deo prsa.
Pogledao je viljuku, vie zbunjen nego to je oseao bol, a zatim ju je
udario nadlanicom tako da je odletela zateturavi se prema vratima. Iz rane
je curela krv, ali on nije gubio vreme na to da izvue viljuku.
"Ti, jebena kuko!" ree on, krenuvi na nju poput kamiona bez vozaa.
Povukla se u hodnik. Ulazna vrata bila su i dalje otvorena. Ako pojuri,
mogla bi jo da mu umakne. Ali to bi znailo da ostavi Doa ovde dok ona
ne nae nekoga da joj pomogne, a sam Bog je znao ta bi Morton mogao u
meuvremenu da mu uradi.
"Stani", ree joj on, a glas mu je sada ve postao bolno rapav. "Sama si
ovo traila." Gotovo da je zvuao razumno. "Zna da si ovo sama traila."
Pogledala je du uskog hodnika prema kupatilu, i kada se stutio prema
njoj proletela je kroz vrata, okrenuvi se da ih zatvori pre nego to stigne
do nje. Prekasno. Gurnuo je ruku kroz prorez; epao ju je za kosu.
Oslonila se svom svojom teinom o vrata, prignjeivi mu ruku. Ovog puta
je vrisnuo i stao da bljuje psovke, reei od bola. Poeo je da gura vrata,
istovremeno izvlaei ruku i poturivi stopalo u prorez kada je ovaj postao
dovoljno irok.
Bila je bosonoga i klizala se po ploicama; predstavljalo je pitanje
trenutka kada e otvoriti vrata. A onda e je ubiti, bila je ubeena u to.
Poela je da vriti iz petnih ila, a buka koju je stvarala ispunila je celo
siuno kupatilo. Ako neko ne doe vrlo brzo, bie prekasno.
Sada se ve i njegovo lice pojavilo u otvoru, bledo i znojavo poput
ploica.
"Otvori!" ree on, jo jae gurnuvi. "To bar zna da radi." Nalegavi
jo jednom na vrata, uspeo je irom da ih otvori. Nije imala kuda da
pobegne i on je to znao. Stajao je na vratima, krvarei i dahui,
odmeravajui je pogledom.
"Ti si kurva", ree on. "Debela, jebena kurva. Otkinuu ti te tvoje
jebene sise."
"Hej!" povika Do.
Morton pogleda niz hodnik. Do se bio pridigao i pridravao se o vrata
dnevne sobe.
Page 105 / 520

"Jo nisi mrtav?" upita Morton i krenu nazad prema Dou.

Do kraja ivota, Fib nee moi da shvati ta se tano potom dogodilo.
Krenula je za Mortonom da ga zadri, ili bar da ga dovoljno dugo zadri
da Do moe da stigne do ulaznih vrata - u to je bila sigurna - ali kada ga
je zgrabila za rame, Do mu se ispreio na putu ili se tamo naao jer se
okliznuo. Moda je udario Mortona; moda se Morton sapleo, onako
oslabljen usled gubitka krvi; moda je njena teina bila dovoljna da ga
obori. ta god da je bilo posredi, on je pao napred, usprevi ak i u tom
trenutku da zgrabi Doa. Kada je udario o tle zauo se zvuk kao da je neto
puklo, to je bilo propraeno Mortonovim jecajem. Nije vie ustao. Noge
su mu se trenutak grile. Potom je ostao nepokretno da lei.
"Oh... moj... Boe..." izusti Do i, okrenuvi se od Fib, stade estoko da
povraa.
I dalje se plaei da bi Morton mogao ponovo da ustane, obazrivo mu je
prila. Iz grudi mu je curela krv. Viljuka! Zaboravila je na viljuku!
Preokrenula ga je. Jo je disao, ali isprekidano, tresui se od glave do
pete. A viljuka je pukla napola. Deo od moda tri ina, ostao mu je u
grudima.
Do je poeo da se pridie, otirui usta nadlanicom.
"Moramo pozvati doktora", ree on i nestade u dnevnoj sobi.
Fib krenu za njim. "Stani, stani", ree ona. "ta emo mu rei?"
"Istinu", odvrati on. Izvukao je telefon iz novonastalog kra. Bio je
iupan iz zida. Pravei grimase pri svakom pokretu, zastao je da ga
ponovo ukljui, dok je Fib navlaila donji ve. "Zatvorie me zbog ovoga,
mala."
"To je bio nesreni sluaj", ree ona.
On odmahnu glavom. "Ne ide to tako", nastavi on. "Ve sam bio u
nevolji."
"Kako to misli?"
"Imam dosje", ree on. "Nameravao sam da ti kaem..."
"Ba me briga", odvrati ona.
"Ali trebalo bi da te je briga", odbrusi on, "jer to sve zajebe." Pronaao
je kraj gajtana, ali je ovaj bio sav u golim icama. "Ne valja", ree on,
bacivi telefon meu krhotine nametaja. Zatim se pridigao, dok su mu
suze ispunjavale oi. "Tako mi je ao...", ree on, "tako mi je... ao."
"Bie bolje da poe", ree ona.
"Ne."
"Mogu da se pobrinem za Mortona. Ti samo idi." Navukla je suknju, i
upravo je zakopavala bluzu. "Sve u objasniti, za njega e se pobrinuti, a
Page 106 / 520

onda emo jednostavno otii zajedno." Znala je da to to pria nije ba

logino, ali nije umela bolje. "Ozbiljno to mislim", ree ona. "Obuci se i
idi!"
Vratila se do vrata. Morton je sada neto mrmljao, to je samo pojaalo
grenje: skarednosti pomeane sa glupostima, nalik na bebino trabunjanje,
osim to mu je izmeu usana curela krv umesto mleka i pljuvake.
"S njim e biti sve u redu", rekla je Dou koji je i dalje sav oajan
stajao nasred unitene sobe. "Hoe li ve jednom, molim te, otii. Sa
mnom e biti sve u redu."
Zatim je izila na sunce i krenula niz stepenice. Deca su prestala da se
igraju na ulici i posmatrala su sa naspramnog plonika.
"U ta zijate?" dobaci im ona tonom kojim je doekivala one to su
kasnili kod doktora. Cela skupina se u trenu razbeala, a ona je pohitala ka
telefonu na uglu ulice, ne usuujui se da se osvrne kako ne bi moda
videla Doa koji odlazi.
IX
1.
"Kladim se da ste mislili da je ovo tihi gradi, je li tako?" primeti Vil
Hemrik, gurajui drugu au brendija prema svojoj muteriji u
neupadljivom odelu.
"Zar nije?" odvrati pitanjem momak.
Oko njega si irio miris novca, pomisli Vil; lakoa koja se javlja samo
onda kada ljudi imaju dolare u depovima. Sreom, potroio ih je nekoliko
na brendije pre nego to je krenuo dalje.
"Dolo je do nekog krvoprolia na drugom kraju grada po podne."
"Zaista?"
"Momak koji dolazi ovamo svakog dana, Morton Kob, i sedi za stolom
pored zida, onim tamo", pokaza Vil, "prebaen je u bolnicu sa viljukom
zabodenom u srce."
"Viljukom?" ponovi ovek, upkajui svoje savrene brkove.
"To sam kazao, rekao sam viljuka, upravo tako, viljuka, rekoh.
Krupan ovek."
"Hmmm", izusti ovek, gurnuvi ponovo au u Vilovom pravcu.
"Jo jednu?"
"Zato da ne? Trebalo bi da proslavimo."
"ta da proslavimo?"

Page 107 / 520

"Moe li krvoprolie?" odvrati tip. To se Vilu uinilo neukusno, to

mora da se odrazilo na njegovom dugakom, tunom licu, jer je muterija
kazala: "Izvinite. Nisam dobro razumeo. Da li je taj Kob va prijatelj?"
"Ne bi se moglo rei."
"Znai, taj napad na njegov ivot od strane njegove ene ili njenog
ljubavnika, njenog crnog ljubavnika..."
"uli ste."
"Svakako da sam uo. Taj krvavi, neuveni in zaista je neto u emu bi
se trebalo... naslaivati, zar ne?" Otpio je brendi. "Zar ne?"
Vil mu nije odgovorio. Ovaj tip ga je pomalo plaio, istinu govorei.
"Jesam li vas uvredio?" upitao je Vila.
"Ne."
"Vi ste profesionalni anker, jesam li u pravu?"
"Ja sam vlasnik ovog mesta", ree Vil.
"Jo bolje. Vidite, ovek kao vi nalazi se na veoma uticajnom mestu.
Ovde se okupljaju ljudi, a kada se ljudi okupe, ta rade?"
Vil slegnu ramenima.
"Priaju prie", stigao je odgovor.
"Ja zaista ne..."
"Molim vas, gospodine..."
"Hemrik."
"Gospodine Hemrik, bio sam po barovima irom sveta - angaj,
Petrograd, Konstatinopolj - a veliki barovi, oni koji ulaze u legendu, imaju
neto zajedniko, a to nije savrena votka martini. To je tip poput vas.
Seja."
"ta?"
"Onaj koji seje seme."
"Pogreno ste me razumeli, gospodine", primeti Vil uz blagi osmeh. "Vi
traite Daga Kenija koji radi u prodavnici kolonijalne robe."
Ispija brendija se nije potrudio da se nasmeje. "Lino se", ree on,
"nadam da e Morton Kob umreti. Pria bi tada bila mnogo bolja." Vil
napui usne. "Hajde, priznajte", ree ovek, nagnuvi se napred, "ako
Morton Kob umre od rane na grudima nanete viljukom, zar pria onda
nee biti mnogo bolja, i moi ete da je prepriavate?"
"Ovaj..." poe Vil, "pretpostavljam da bi moda bila."
"Eto, vidite. I nije bilo naroito teko, je li tako?" Muterija iskapi au.
"Koliko vam dugujem?"
"Devet dolara."

Page 108 / 520

ovek izvadi novanik od aligatorske koe i iz njega izvue ne jednu

ve dve ukave novanice od po deset dolara. Spustio ih je na ank.
"Zadrite kusur", ree on. "Mogu ponovo da navratim, da vidim imate li
kakvih sonih pojedinosti o toj stvari sa Kobom. Dubina rane, veliina
ljubavnikovog aparata - takve stvari." Ispija brendija mirnu. "Nemojte
mi rei da vam to nije palo na pamet. Ako postoji ita to jedan dobar seja
zna, onda je to da se rauna svaka pojedinost. Naroito one za koje niko
nee da prizna da ga zanimaju. Ispriaj im bestidnosti i volee te zbog
toga." Na ovo se nasmejao, a smeh mu je bio muzikalan kao i glas.
"Govorim", ree on, "kao ovek koji je bio i te kako voljen."
Rekavi to, otiao je; ostavio je Vila da zuri u dvadeset dolara, ne
znajui da li da bude zahvalan zbog ovekove velikodunosti ili da spali
novanice u najblioj pepeljari.
2.
Fib je zurila u lice na jastuku i mislila: Morton ima vie ekinja od
kakvog psa. Virile su mu iz nosa; iz uiju; trale su mu iz obrva i ispod
brade gde ih nije obrijao.
Da li sam ga volela pre nego to je dobio ekinje? zapitala se. Zatim:
Da li sam ga ikada volela?
Misli su joj bile nekako udno daleke, to je pripisivala sredstvima za
smirenje koja su joj dali pre nekoliko asova. Bez njih, sumnjala je da bi
uspela da pregrmi ponienja i ispitivanja, a da ne padne u nesvest.
Pregledali su je (grudi su joj bile u modricama, a lice naduveno, ali nije
zadobila neke ozbiljnije povrede; Ded Gilholi, ef policije u Evervilu,
ispitivao ju je o njenom odnosu sa Doom (ko je on bio; zato je to
uradila); bila je prebaena iz bolnice u Silvertonu nazad u stan gde su je
ispitivali o tome ta se, tano, dogodilo. I konano, poto im je rekla sve
to je mogla da im kae, vratili su je do kreveta pored koga se i sada
nalazila, da sedi i meditira o tajni Mortonovih ekinja.
Iako je lekar objavio da mu je stanje stabilno, ona je dobro znala
pacijentove poroke. Puio je, pio, jeo je suvie sirovog mesa i suvie
prenih jaja. I pored svoje krupnoe, njegovo telo uopte nije bilo snano.
Kada je dobio grip - koji je uglavnom dobijao svake zime - bolovao je
nedeljama. Ali morao je da preivi. Mrzela ga je do poslednje odvratne
ekinje, ali morao je da preivi.
Ded Gilholi navratio je neto pre pet i pozvao je da izie u hodnik. On
i njegova porodica (dve devojice, obe na poetku puberteta) bili su
pacijenti dr Pauela, i dok su mu ena i deca bile prilino zdrave, sam Ded
Page 109 / 520

bolovao je od slabe probave i - ako ju je seanje sluilo - imao je prve

nagovetaje problema sa prostatom. Poto je znala sve te sitnice, nije joj
izgledao tako opasan.
"Imam vesti", rekao joj je. "O tvom... ovaj... deku."
Uhvatili su ga, pomisli ona.
"On je zloinac, Fib."
Ne, moda nisu.
"Bio je umean u neko ranjavanje u Kentikiju, pre etiri ili pet godina.
Dobio je uslovnu. Ako zna gde je..."
Nisu ga uhvatili, neka je hvala Gospodu.
"Predlaem ti da mi smesta kae, jer mu se dosta loe pie."
"Rekoh ti", zausti ona, "Morton je sve to zapoeo."
"Ali Morton je taj koji lei tamo unutra", odvrati Ded. "Mogao je da
umre, Fib."
"To je bio nesreni sluaj. Ja sam ta koja je zabila viljuku u njega, ne
Do. Ako ikoga treba da hapsi, onda uhapsi mene."
"Video sam ta ti je uradio", ree Ded, sa izvesnom nelagodnou,
"udarao te i bacao tamo-amo. Pretpostavljam da je ovde re o zlostavljanju
ene, napadu i", zagledao se Fib u oi, "oveku koji je ve bio u sukobu sa
zakonom, i koji je moda opasan po zajednicu."
"To je smeno."
"Ja u da prosudim ta je smeno, a ta ne", ree Ded. "Ponovo te
pitam: da li zna gde je Fliker?"
"Odgovaram ti bez uvijanja", odvrati Fib, "ne, ne znam."
Ded klimnu glavom; nije mogla da nazre ta je, u stvari, oseao. "Rei
u ti neto, Fib, to moda ne bih kazao da te ne poznajem."
"Da?"
"Stvar je zaista jednostavna. Ne znam ta je bilo izmeu tebe i tog
momka Flikera. Znam da Morton nije ba najpitomiji momak kada se ima
u vidu kako te je izmlatio danas popodne." Zavrteo je glavom. "To je ve
samo po sebi zloin. Ali moram da poem od toga da je tvoj momak
opasan, i ako budem morao da biram izmeu njegove bezbednosti i
bezbednosti svojih policajaca..."
"Nee on nikoga da povredi."
"To ti i govorim, Fib. Nee mu se ukazati prilika."
3.
Poto Do nije imao nikakvo prevozno sredstvo, na raspolaganju mu je
stajao ogranien broj mogunosti. Mogao je da ukrade kola i da se odveze
Page 110 / 520

na neko izolovano mesto, a kada padne mrak da se vrati po Fib. Mogao je

da se sakrije negde u gradu, i dobije na vremenu. Ili je mogao da se penje.
Izabrao je ovo poslednje. Kraa kola samo bi uveala spisak njegovih
zloina za jednu stavku, a grad je bio suvie mali i suvie beo za njega da
bi mogao da proe neprimeen na ulicama. Poi e u planinu, odluio je;
tek toliko daleko da progonitelji ne mogu da ga nau.
Napustio je stan sa minimumom zaliha: sa malo hrane i jaknom za
kasnije; poneo je i ono najvanije, kada se ima u vidu u kakvom se stanju
nalazio: kutiju za prvu pomo. Imao je vremena tek da na brzinu pregleda
zadobijene povrede (samo da proveri da nee na smrt iskrvariti) pre nego
to je pobegao, ali bol je bio zastraujui i stigao je samo do potoka pre
nego to je morao da stane. Skliznuo je u jarak kroz koji je potok tekao i,
sakriven od svih pogleda osim ribljih, isprao je to je nenije mogao
okrvavljene prepone, sve u modricama. Radio je to sasvim sporo. Jedva je
uspevao da potisne krike dok je ledena voda tekla preko njegovog
izubijanog mesa, i nekoliko puta morao je sasvim da prestane kako se ne bi
onesvestio od bola. Na kraju je ipak, iako je znao da ne bi trebalo, odluio
da proguta dve tablete protiv bolova koje je spustio u pribor za prvu
pomo, poslednje (ostala mu je jo jedna) od deset 'perkodana', koji su mu
prepisani zbog povrede lea. Bile su veoma jake; od njih je zapao u
blaenu omamljenost koja mu trenutno ba nije ila u prilog. Meutim,
sumnjao je da bi bez njih bio u stanju da dospe dalje od potoka.
Malo je posedeo na obali i saekao da ponu da deluju pre nego to
zavri da se bavi povredama, sa pantalonama i gaama ukorelim od krvi
oko lanaka. Prola je dnevna ega, iako je sunce i dalje uspevalo da
pronae put kroz paprati i pozlati vodu koja je promicala. Posmatrao ju je
kako tee dok bol nije uminuo. Ako je smrt na ovo liila, pomisli on - bol
slabi, klonulost se iri - onda je vredna ekanja.
Posle nekoliko minuta, dok su misli poele da mu postaju sve nejasnije,
a prsti nespretniji, nastavio je da ispire rane. Monice su mu se u
poslednjih pola sata nadule tako da su sada bile dvostruko vee nego inae,
kesica mestimino purpurna, a mestimino sirovocrvena. Neno je opipao
testise, valjajui ih meu prstima. ak i kroz izmaglicu 'perkodana' oseao
je bol, ali nije stekao utisak da se bilo ta odvojilo ili zgnjeilo. Jo je
mogao da ima dece, jednog dalekog dana. to se njegovog penisa tie, bio
je gadno zacepljen na tri mesta gde ga je Morton prikljetio petom. Do je
zavrio sa ienjem posekotina vodom iz potoka, a zatim je naneo
antiseptiku mast u malim koliinama.

Page 111 / 520

Jednom, za vreme te delikatne operacije, osetio je muninu - ne toliko

zbog prizora svojih rana ve vie zbog seanja na to kako ih je zaradio - i
nije imao izbora do da zastane i nastavi da pomatra sunce na vodi dok to
oseanje nije minulo. Um mu je lutao dok je ekao. Dvadeset devet godina
na planeti (trideset kroz mesec dana) i nije imao niim da se pohvali do
ovim svojim jadnim stanjem. To e morati da se promeni ako misli da
proivi jo dvadeset devet. Njegovo telo bilo je dovoljno kanjeno za jedan
ceo ivotni vek. Od sada, on e planirati svoj put, umesto da se preputa na
milost i nemilost okolnostima. Ostavie prolost za sobom, ne tako to e
je poricati ve tako to e joj dozvoliti da bude deo njega, kao i bol i sve
ostalo. Imao je sree, zar ne? Ljubav ga je pronala, u obliku ene koja bi
danas po podne umrla za njega. Veina ljudi nikada to nije doivela. iveli
su sa kompromisima kada je ljubav bila u pitanju; sa parom koji je bio vie
nego nita ali manje nego sve. Fib je bila mnogo, mnogo vie od toga.
Ona nije bila prva ena koja mu je kazala da ga voli, ak ni prva kojoj
je istom merom uzvratio. Ali bila je prva za koju se plaio da e je izgubiti,
prva za koju je znao da bi mu bez nje ivot postao prazan; prva za koju je
mislio da je moe voleti poto proe poetni zanos, poto proe vreme
kada e biti voljna da rairi noge za njega, ili kada e on eleti da ih vidi
rairene.
Otar bol u preponama podsetio ga je na njegovo sadanje stanje, i on
spusti pogled da se uveri da sve nije izgubljeno. Penis mu se pristojno
digao dok je zamiljao Fib, i morao je da se usredsredi na brojanje muva
dok nije splasnuo. Zatim je zavrio nanoenje masti i prepovio se, mada
grubo. Bilo je vreme da krene dalje, pre nego to potera stigne do potoka; i
pre nego to oslabi uticaj tableta za ublaavanje bolova.
Navukao je pantalone, zakopao ubre koje je napravio dok se povijao i
krenuo malo uzvodno dok nije pronaao mesto na kome je potok bio
dovoljno uzan da se mogao prei u jednom skoku. Zatim se uspentrao uz
naspramnu obalu i uputio uz padinu izmeu drvea.
4.
U est i sedamnaest, dok je Fib ekala da dobije kafu iz automata,
Morton je otvorio oi. Kada se vratila u sobu, blebetao je bolniarki kako
je bio na amcu i pao u vodu.
"Mogao sam da se udavim", stalno je ponavljao, steui arave kao da
su konopci za spasavanje brodolomnika. "Mog'o sam. Mog'o sam se
udavim."
"Niste, gospodine Kob. Nalazite se u bolnici..."
Page 112 / 520

"Bolnici?" ponovi on, podigavi glavu sa jastuka in ili dva, mada je

bolniarka davala sve od sebe da ga obuzda. "Lebdeo sam..."
"Sanjao si, Mortone", ree Fib, zakoraivi u njegovo vidno poloje.
Kada ju je ugledao, izgleda da se setio kako je dospeo ovamo. "Oh,
Boe", procedi on kroz stisnute zube, "Isuse na Nebesima", i klonu nazad
na jastuk. "Kuko jedna", promrmljao je. "Jebena kuko."
"Smirite se, gospodine Kob", zahtevala je bolniarka, ali podstaknut
iznenadnim naletom besa, Morton se uspravi u krevetu, iupavi pri tom
cevicu za infuziju iz ruke.
"Znao sam!" zavikao je, uprevi prst u Fibinom pravcu.
"Posluaj bolniarku, Mortone."
"Dajte mi ruku, molim vas, gospodine Kob", ree pometena ena.
Fib spusti kafu i pritee joj u pomo, ali njena blizina jo je vie
razjarila Mortona.
"Da se nisi usudila da me dodirne! Da se nisi..."
Uutao je usred reenice i ispustio jedva ujan zvuk, gotovo kao da je
tucnuo. A onda je odjednom sav otrov iscureo iz njega - ruke su mu
klonule pored tela, zgreno lice se opustilo i postalo bezizraajno - a
bolniarka koja nije bila u stanju da pridri teinu njegovog gornjeg dela
tela, nije imala izbora do da ga pusti da padne na jastuk. Ali to nije bio
kraj. Jo dok je bolniarka trala prema vratima da pozove pomo, Morton
je poeo da uvlai bolno vazduh, a svaki naredni udah uvuen je u veoj
panici i oajanju nego prethodni.
Nije mogla da ga gleda kako se mui, a da ne pokua ba nita da uradi
kako bi ga smirila.
"Sve je u redu", ree ona, vrativi se do kreveta i spustivi mu aku na
hladno elo. "Mortone. Sluaj me. Sve je u redu."
Kolutao je oima iza kapaka. Uasno je dahtao.
"Dri se, Mortone", ree ona, dok je njegova patnja rasla. "Uprskae
neto."
Ako ju je i uo, nije ju sluao. Ali kada ju je uopte sluao? Nastavio je
da dahe, dok nije malaksao. Zatim je jednostavno prestao.
"Mortone", promrmljala je. "Das se nisi usudio..."
Bolniarke su pristigle, a lekar je izdavao uurbana nareenja, ali Fib
nije registrovala nita od svega toga. Usredsredila se na Mortonovo
ranjeno lice. Na bradi je imao pljuvaku, a oi su mu jo bile irom
otvorene. Izgledao je isto kao na vratima kupatila - besneo je; besneo je i
dok se more o kome je sanjao sklapalo nad njegovom glavom.
Jedna od bolniarki neno ju je povela dalje od kreveta.
Page 113 / 520

"Bojim se da mu srce nije izdralo", uteno je promrmljala.

Ali Fib je znala da to nije tano. Prokleta budala se udopila.
5.
U smiraj dana uvek je postojao trenutak kada bi se plava tmina sumraka
spustila nad grad, ali bi sunce jo velianstveno sijalo na Harmonovim
Visovima. U tim trenucima, Evervil je liio na grad duhova, smeten u
senci ive planine. Ono to je izgledalo jasno pre samo jednog minuta sada
je postalo eterino. Oni koji su mogli da nazru osmehe suseda preko ulice
sada to vie nisu bili u stanju; deca koja su sa sigurnou znala da nita ne
juri iza ograde, niti se provlai izmeu kanti za ubre, sada vie nisu u to
bila sigurna.
U to neizvesno vreme pre nego to sunce potpuno napusti Visove, a
uline svetiljke i svetiljke na tremovima Evervila potvrde svoj ugled, grad
se kupao u sumnji, i nepouzdane due na nepouzdanim ulicama podupirale
su stanovite da je ovaj ivot samo san, nestalan poput plamena svee koji
moe da se ugasi ve pri narednom naletu vetra.
To je bilo najomiljenije doba dana Seta Landija. Bolje ak i od ponoi,
ili onog vremena pred zoru kada je mesec zaao, a sunce bilo tek siva nada
na istoku. Taj trenutak bio je bolji od svakog drugog.
Stajao je na gradskom trgu i posmatrao uzdignute glave poslednju
svetlost na planinskom vrhu i oslukivao udaranje ekia, koje je esto bilo
buno u ovaj nesigurni sat, kada je ovek koga je ve pri prvom pogledu
poeleo bolje da upozna iskoraio iz tmine prema njemu i upitao: "ta
moe da uje?"
To pitanje su mu postavljali samo lekari. Ovaj nije bio lekar.
"Mogu da ujem anele kako udaraju ekiima po svodu sa druge
strane Nebesa", odvrati on, ne videvi razloga da lae.
"Zovem se Oven Budenbaum", ree ovek, priavi tako blizu da je Set
mogao da oseti miri brendija u njegovom dahu. "Smem li te zapitati za
tvoje ime?"
"Set Landi."
Oven Budenbaum prie jo malo blie. I dok je grad ekao oko njih,
obavijen sumnjom, on poljubi Seta u usta. Seta nikada ranije nije nijedan
mukarac poljubio u usta, ali on je osetio da je to u redu, u svom srcu, dui
i preponama.
"Da sluamo zajedno udaranje ekia", ree Oven Budenbaum, "ili da
sami stvorimo neto slino?"
Page 114 / 520

"Sami", odvrati Set.

"Dobro", ree Oven Budenbaum. "Onda emo sami."

Trei deo: LAE

I
1.
Tesla se rano probudila i pored kasnog noanjeg telefonskog
razgovora sa Grilom i Lisjenovog povraanja; dovoljno rano da je mogla
da uiva u pesmi ptica pre nego to ju je priguio saobraaj iz Melrouza i
Santa Monike. Poto su ormanii u kuhinji bili prazni, odvukla se do kafea
ispod teretane u Santa Moniki koji je bio otvoren od pet ujutro zarad
mazohista, i kupila kafu, voe i vrue ajne kolaie od mekinja za sebe i
svog gosta.
Ne elim da ga tuca, podseti je Raul, dok se vraala u stan. Dogovorili
smo se: nema seksa dok smo zajedno.
To se moda nikada nee dogoditi, Raule, istaknu ona, i neka sam
prokleta ako u ostatak ivota provesti kao kaluerica. Uzgred budi
reeno, to bi moglo biti jo vrlo kratko razdoblje.
Oho, ba smo odjutros ili i veseli.
U svakom sluaju, majmuni vole seks. U zoolokom vrtu nita drugo ni
ne rade.
Jebi se, Bombekova.
Samo to i radim. Na ta se ti nisi uopte alio, uzgred budi reeno. Da li
ti se digne kada se milujem?
Bez komentara.
Jebau Lisjena, Raule. Zato bi ti bilo bolje da se pomiri s tom milju.
Kurvo.
Majmune.
Lisjen se istuirao i sedeo je na balkonu na suncu kada se vratila u stan.
Pronaao je neku staru Teslinu odeu u ormanu: pavork-farmerke
otprilike iz 1968. i koni prsluk koji je bolje pristajao njegovom mravom
torzou nego to je ikada njoj stajao. Ah, sposobnost mladosti da se hitro
Page 115 / 520

oporavi, pomisli ona, videvi kako se brzo povratio od preterivanja

prethodne noi. Rumenog lica i sa raskonim osmehom, ustao je da joj
pomogne da izvadi doruak, prihvativi se jela sa silnim apetitom.
"Oseam se strano glupo to sam se ispovraao", ree on. "Nikada mi
se to nije desilo. Imaj u vidu, nikada ne pijem votku." Pogledao ju je ispod
oka. "Ui me loim stvarima", ree on. "Kejt kae da mora proistiti telo
ako eli da bude laa za beskonanost."
"Kakav stil u izraavanju", primeti Tesla. "Laa za beskonanost. ta
to... tano... znai?"
"Ovaj... to znai... zna ve, svi smo napravljeni od iste materije kao i
zvezde... i... sve to treba da uradimo jeste da otvorimo due... i
beskonanost, hou da kaem, zna ve... sve postaje jedno, i sve protie
kroz nas."
"Prolost, budunost i trenutak sna izmeu sve je to jedna zemlja koja
proivljava jedan besmrtan dan."
Ovaj citat je zainteresovao Lisjena. "Odakle ti to?" upita on.
"Nikada ga ranije nisi uo? Nauila sam ga od..." Zastala je da razmisli.
"Moda od Fleera", ree ona, "moda od Kisona."
"Ko je Kison?" upita Lisjen.
"Neko o kome ne elim da priam", odvrati ona. Svega nekoliko
iskustava koja je doivela tokom svog ivota i dalje je drala u dosjeu pod
nazivom nedostupno, a Kison je sasvim sigurno bio jedna od njih."
"elim da mi kae kada bude raspoloena za ono", ree Lisjen. "Hou
da kaem, elim da podelim svu mudrost u tebi."
"Bie razoaran", ree Tesla.
Prekrio je njene ake svojom. "Molim te. Ozbiljno to mislim."
ula je majmuna kako toboe povraa u njenoj glavi, i ne uspe da
odagna osmeh sa svojih usana.
"ta je toliko smeno?" upita Lisjen, pomalo povreeno.
"Nita", ree ona. "Ne budi osetljiv. Ako ita ne podnosim, onda su to
osetljivi mukarci."
2.
U pola osam ve su grabili prema severu i dobro napredovali obalom.
Ili Tesla, ili Raul, ili moda kombinacija njih oboje, stekli su nepogreivi
instinkt kada je bila re o policajcima, tako da je ona poterala motor do
stotke, sto i deset, kada su bili sigurni da ih niko ne vidi. U etvrtak uvee
preli su dravnu granicu, i negde oko deset zakljuili da su dovoljno

Page 116 / 520

preli za jedan dan. Pronali su motel i prijavili se. Jedna soba, jedan
krevet. Ono ta je to podrazumevalo prolo je bez komentara.
Lisjen je otiao po hranu, a Tesla je nazvala Grila. Kao da mu je bilo
drago to je uje. Razgovor sa Huijem nije dobro proao, rekao joj je, i
predloio joj da i ona nazove par, kako bi podrala njegovo upozorenje.
"ta se, do avola, dogodilo sa D'Amurom?" zanimalo je Teslu.
"Mislila sam da je on trebalo da pazi na njih?"
"Zanima li te moja najbolja pretpostavka?" upita Grilo.
"Aha."
"Mrtav je."
"ta?"
"Bio je na tragu neeg velikog - nije hteo da mi kae ega - a onda je
jednostavno prekinuo svaku vezu."
Ta vest potresla je Teslu. Iako njen odnos sa D'Amurom nikada nije bio
naroito blizak - srela se s njim samo jednom od Grova, kada ju je njeno
krstarenje Amerikama odvelo u Njujork - neodreeno ga je smatrala kako
za odstupnicu tako i za izvor ezoterije, za nekoga ko e uvek biti u filmu.
Ali izgleda da to nee biti tako. A ako je D'Amur, koji je vodio ovu bitku
ve petnaest godina i imao sredstva za odbranu u svakom uglu (ukljuujui
tu i nekoliko tetovaa na sebi lino), konano poraen, kakvu je onda nadu
mogla ona da gaji? Malu ili nikakvu.
Hvala Bogu da Lisjen nije ozbiljno shvatio njenu opasku o osetljivosti;
onog trenutka kada je video njeno lice znao je da nije onako vesela kakva
je bila. Neno je stao da se raspituje zato i ona mu je ispriala. Stao je da
je razuverava to je bolje umeo, ali mu je odmah stavila do znanja da su
njegove rei neprikladne, tako da je preao na dodire i poljupce i ubrzo su
bili nagi i on ju je upozoravao da nije neki osobiti ljubavnik i da ne treba
bogzna ta da oekuje.
Njegova skromnost uinila joj se neodoljiva, a pokazalo se i da je
nepotrebna. Nema sumnje da nije bio ba sklon opitima, ali ono to mu je
nedostajalo u opsegu nadoknaivao je u dubini, to nipoto nije bilo za
odbacivanje. Parili su se s takvim arom kakav nije iskusila od kolskih
dana, a to je bilo pre nekih dvadeset godina; krevet je cvileo pod njima, a
uzglavlje produbljivalo leb u zidu koji su napravili oni to su se tu pre
njih voleli.
Raul je utao u prvoj rundi. Nije ula ni glasa od njega. Ali kada je
milovanje poelo ponovo, poto su ona i Lisjen pojeli po nekoliko paria
hladne pice, on se oglasio.
Nee valjda ponovo.
Page 117 / 520

Moe on tako cele noi, pomisli ona u odgovor, ako mu se hoe.

Spustila je ake izmeu njihovih nogu i pomogla mu da ue u nju. A
izgleda da mu se hoe.
Pobogu! zajeca Raul. Kako moe to da podnese? Nateraj ga da ga
izvue!
Zavei, ree ona, zurei u isprepletene prepone, svoje i Lisjenove.
Bar zatvori oi, ree Raul.
Bila je suvie zainteresovana da bi to uradila. Vidi ti to, pomisli ona,
izdigavi bokove da dobrodolicom prihvati celu njegovu duinu. On sree
mene, ja sreem njega...
Prokleta bila...
Poput raskra.
Bulazni, eno.
Podigla je pogled prema Lisjenovom licu. Napola je zatvorio oi,
nabravi obrve.
"Jesi li... dobro?" dahtavo ju je upitao.
"Nikad bolje", odvrati ona.
Majmun je nastavio da jeca u njenoj glavi, izbacivao je rei u ritmu sa
Lisjenovim pomeranjem. Kao da - probada - nas. Ne mogu - vie - da
podnesem!
Dok je to izgovarao, osetila je kako njegova volja podjarmljuje njenu,
preavi jarak koji su ustanovili u poetku svog saveznitva. To je bolelo, i
ona jauknu, to je Lisjen protumaio kao uzdah uivanja. Njegov zagrljaj
postade vri, a pokreti ei.
"Oh, da", stade on da zapeva, "da! Da! Da!"
Ne! zaurla Raul, i pre nego to je Tesla mogla da zatrai da joj vrati
njeno telo, on preuze kontrolu nad njim.
Njene ruke koje su mlitavo poivale na jastuku, odjednom poletee na
Lisjena, nokti joj se zarie u njegova naga lea. Iz grla joj dopre
ivotinjska rika za koju uopte nije bila svesna da je u stanju da je
proizvede, i dok se on povlaio u nemom oku njene noge se podigoe iza
njega, zakaie mu se ispod pazuha i povukoe ga nazad. Sve se to
dogodilo u takvoj zbrci buke i pokreta da Tesla ak nije bila sigurna ta se
dogodilo dok nije bilo gotovo, a Lisjen leao na podu pored kreveta.
"ta to, do avola, bi?" upita on kada je doao do glasa.
Zadovoljan onim to je postigao, majmun popusti pritisak dovoljno
duga da je mogla da kae: "To... nisam bila ja."
"Kako to misli, nisi bila ti?" upita Lisjen.

Page 118 / 520

"Kunem se..." poe ona ustajui sa kreveta. Ali on vie nije nameravao
da joj dozvoli da mu prie. Ve je bio ustao i povlaio se prema stolici
preko koje je bacio odeu.
"Stani", ree ona, ne pokuavajui vie da mu se priblii. "Mogu da
objasnim."
Umorno je gledajui, on ree: "Sluam."
"Nisam sama ovde unutra", ree mu ona, svesna jo dok je to izgovarala
da ne postoji lak nain da kae ono to je nameravala. "U mojoj lobanji
nalazi se jo neko." Trebalo bi da je u stanju da shvati naelo, pomisli ona.
Zar nije on bio taj koji je jo jutros priao o tome da smo mi lae za
beskonanost. "Zove se Raul."
Gledao ju je kao da govori nekim stranim jezikom. "O emu ti to?"
upita on sa oiglednom nevericom.
"Govorim o duhu oveka po imenu Raul koji se nalazi ovde unutra, sa
mnom, u mojoj lobanji. On je tu ve pet godina. I ne eli da radimo ono
to smo upravo radili."
"Zato da ne?"
"Ovaj... bie najbolje da pustim njega da govori u svoje ime?"
ta? ula je Raula kako kae.
"Nastavi", rekla je glasno, "tetu si napravio. Sada objasni."
Ne mogu.
"Duguje mi bar toliko, proklet bio!"
Lisjen je sluao one replike koje je mogao da uje sa nevericom na licu.
ekala je, opustivi jezik u ustima.
Reao si, podseti ona Raula, sada moe isto tako prokleto dobro i da
govori.
Pre nego to je zavrila misao, osetila je kako jezik poinje da joj
palaca i pojavie se zvuci, u poetku kruti, ali ubrzo se pretvorie u
slogove. Lisjen je gledao i sluao ovu bizarnu predstavu, ne pokrenuvi ni
jedan jedini mii. Podozrevala je da misli da je u drutvu s nekom
ludakinjom, ali nije bilo naina da ga razuveri dok sve ovo ne bude
gotovo.
"Ono to ti je upravo rekla..." poe Raul, prisvojivi sada Teslin glas,
"istina je. Ja sam duh oveka koji se... odrekao svog tela u korist jednog
velikog zla po imenu Kison." Nije oekivala da e se ponuditi Lisjenu da
ga naui kako se moe zaskoiti telo, ali je time malo uspeo da ublai njen
bes. Znala je da je njemu teko da o tome razgovara. Kison i njegova
ubeivanja predstavljali su gorka seanja za oboje, ali za njega mora da su

Page 119 / 520

bila mnogo tea, jer je izgubio svoje telo zahvaljujui amanovim

trikovima.
"Ona... uinila mi je veliku uslugu... bila je strano ljubazna", nastavi
on, oklevajui. "Uslugu na kojoj u joj biti... uvek zahvalan." Obliznuo je
njene usne, preao je preko njih napred-nazad nekoliko puta. Njena su usta
postala suva od njegove nervoze. "Ali... ovo to mi radi sa mukarcima..."
Zavrteo je njenom glavom, "muka mi je od toga."
Dok je Raul govorio, Lisjen je nagonski spustio aku meu noge da
pokrije svoju mukost.
"Ubeen sam da si hteo da je zadovolji", oprezno ree Raul. "Ali ono
to je za nju zadovoljstvo za mene je bol. Razume li?"
Lisjen nita nije kazao.
"elim da shvati", nastavi on da navaljuje. "Ne elim da misli da si ti
neto kriv. Nisi. Zaista nisi."
U tom asu Lisjen dohvati gae sa poda i stade da ih navlai.
"Rekoh sve to sam mogao da kaem", zavri Raul. "Ostavljam vas
dvoje da..." Tesla skoi na ove rei pre nego to ih je i izgovorio.
"Lisjene", pozva ga ona. "ta to radi?"
"Ko mi se sada od vas dvoje obraa?"
"Ja, Tesla." Ustala je sa kreveta, obavivi se aravom dok je to inila, i
unula na pod ispred njega. Nastavio je da se oblai dok je govorila.
"Znam da je ovo najneverovatnija stvar koju si ikada uo..."
"U pravu si."
"ta je sa Kejt i Frederikom?"
"Nisam se tucao sa Kejt. Ili Frederikom", ree on, drhtavim glasom.
"Zato mi nisi rekla?"
"Nisam smatrala da treba da zna."
"Radim to sa momkom - a ti smatra da ne treba da znam?"
"Stani. O tome je, dakle, re?" Ustala je sa poda i zapovedniki se
zagledala s visine u njega. "Gde ti je smisao za pustolovinu?"
"Pretpostavljam da nisam vie u tom fazonu", ree on, zavitlavi na nju
pavork-farmerke.
"Odlazi?"
"Odlazim."
"A kuda e?"
"Ne znam. Uhvatiu negde neki prevoz."
"Prenoi bar. Ne moramo nita da radimo." ula je oajanje u svom
glasu i prezrela sebe zbog toga. ta je ovo? Jedno i po tucanje, i odjednom
ne moe vie da spava sama? "Zaboravi ta sam kazala", ree ona. "Ako
Page 120 / 520

eli da nae neki prevoz, slobodno idi. Ponaa se kao pubertetlija, ali to
je tvoj problem."
Rekavi to, povukla se u kupatilo da se istuira, pevajui dovoljno
glasno kako bi mu stavila do znanja da joj je svejedno hoe li otii ili ne.
Deset minuta kasnije, kada je izila, njega nije bilo. Sela je na ivicu
kreveta, koe jo mokre od tuiranja, i pozvala Raula da izie iz skrovita.
Pa... izgleda da smo ostali samo ti i ja.
Podnela si to bolje nego to sam mislio.
Ako preivimo narednih nekoliko dana, ree ona, moraemo da se
rastanemo. Jesi li svestan toga?
Svestan sam.
Nastupila je tiina, dok je ona mozgala kako bi bilo da opet mora iveti
sama.
Uzgred budi reeno, zar je zaista bilo tako strano?
Odvratno.
Bar sad zna ta proputa, ree ona.
Oslepi me onda.
Molim?
Tirezijas, ree on.
Ni to joj nita nije govorilo.
Ne zna tu priu?
To je bio jedan od paradoksa njihovog odnosa: on, koji je nekada bio
majmun, znao je toliko o velikim svetskim mitovima, nauio ga je Fleer,
dok ih je ona, profesionalni pisac pria, tek povrno poznavala.
Ispriaj mi je, ree ona legavi na krevet.
Sada?
Oterao si mi zabavljaa. Zatvorila je oi. Hajde, ponovi ona, ispriaj mi
je.
U nekoliko navrata ju je poastvovao svojim verzijama klasinih pria,
obino kada bi dovela u pitanje neku njegovu aluziju. Afroditina
ljubakanja; Odisejeva putovanja; pad Troje. Ali ova pria mnogo je vie
odgovarala trenutnoj situaciji u kojoj su se nalazili od bilo koje druge koju
joj je ranije ispriao, tako da je utonula u san dok su joj se pred oima
smenjivale slike tebanskog proroka Terezijasa (koji je, prema legendi,
upoznao seks i kao mukarac i kao ena, te je izjavio da je uivanje ene
deset puta bolje, tako da ga je boginja, iznervirana to je tajna
obelodanjena, oslepela) kako luta po divljinama Amerike u potrazi za
Teslom, dok je nije naao u utu Palomo Grova, gde su vodili ljubav,
konano, a tle se cepalo oko njih.
Page 121 / 520

II
1.
Otprilike u isto vreme kada je Tesla tonula u san u motelu negde juno
od Salema, u Oregonu, Ervin se promekoljio iz udnog dremea i video
da se nalazi na podu vlastite dnevne sobe. Neko je zapalio vatru u kaminu
- video ju je krajikom oka kako treperi - i to mu bi milo, jer mu je iz
nekog razloga bilo strano hladno; hladnije nego to se seao da mu je
ikada u ivotu bilo.
Morao je veoma da se napregne da bi se prisetio povratka sa potoka.
Nije doao sam; u to je bio siguran. I Fleer je doao. Saekali su da se
smrai, je li tako? ekali su u ruevini kue dok se nisu pojavile prve
zvezde, a zatim krenuli najmanje prometnim ulicama. Da li je ostavio kola
ispred Masonske loe? Verovatno. Neodreeno se seao da je Fleer kazao
kako prezire motore, ali to je zvualo tako besmisleno, da je Ervin tu
primedbu pripisao delirijumu. ta je imalo da se mrzi kod motora?
Poeo je da die glavu sa tla, ali i podizanje od samo jednog ina bilo je
dovoljno da izazove muninu, tako da je ponovo legao. Ta kretnja,
meutim, podstakla je neki glas iz senke. Fleer je bio ovde u sobi s njim.
"Budan si", ree on.
"ini mi se da sam zaradio grip", odvrati Ervin. "Uasno se oseam."
"Proi e", odgovori Fleer. "Samo ostani mirno da lei."
"edan sam. Moda da popijem aspirin. Moja glava..."
"Tvoje potrebe nisu ni od kakve vanosti", ree Fleer. "I one e proi."
Pomalo iznerviran ovim, Ervin okrenu glavu na jednu stranu ne bi li
ugledao Fleera, ali se njegov pogled zadra na ostacima stolice: jedne od
etiri kolonijalne stolice koje su ga kotale nekoliko hiljada, a sada je od
nje ostalo nekoliko dasaka. Zastenjao je.
"ta se dogodilo sa mojim divnim nametajem?"
"Potpalio sam vatru njime", odvrati Fleer.
To je bilo vie nego to je Ervin mogao da podnese. Prkosei
vrtoglavici, uspeo je da sedne, to mu je omoguilo da otkrije da su i ostale
stolice zavrile kao drvo za potpalu, i da je ostatak sobe - koju je odravao
isto onako uredno kao i svoje dosjee - bio u potpunom haosu. Na zidovima
nije bilo njegovih litografija, a sa polica su bile zbaene sve njegove
punjene ptice.
"ta se dogodilo?" upita on. "Da nije neko provalio?"
Page 122 / 520

"To je tvojih ruku delo, ne mojih", odvrati Fleer.

"Ne dolazi u obzir." Dok je to izgovarao, Ervin pogledom potrai
Fleera i nae ga kako sedi na jedinoj stolici koja nije zavrila u kaminu,
leima okrenut Ervinu. Ispred njega, prozor. S druge strane prozora, tama.
"Veruj mi, ti si odgovoran", ree Fleer. "Da si bio samo malo
popustljiviji."
"O emu to pria?" upita Ervin. Poeo je da se ljuti, a posledica toga
bilo je tutnjanje u glavi.
"Samo lezi", ree Fleer. "Sve e to proi, jedno za drugim."
"Prestani to da govori", odvrati Ervin. "Traim objanjenje,
prokletstvo."
"Objanjenje?" ponovi Fleer. "Oh, to je uvek teko." Okrenuo se od
prozora, i nekim trikom koji Ervin nije razumeo, cela stolica se okrenula
zajedno s njim, mada on nije uloio nikakav napor u to. Odsjaj vatre iz
kamina iao mu je u prilog. Koa mu je delovala zdravije nego to je se
Ervin seao, oi su mu bile sjajnije. "Kazao sam ti da sam doao ovamo sa
nekom svrhom", ree on.
Ervin se setio te tvrdnje mnogo jasnije od bilo koje pojedinosti
nedavnih dogaaja. "Doao si da me spase banalnosti", odvrati on.
"A ta misli kako u to da uradim?" upita Fleer.
"Ne znam i trenutno me nije briga."
"O emu jo treba da brine?" upita ga Fleer. "O nametaju? Za to je
malo kasno. Svojoj krhkosti? I za to je, bojim se, kasno..."
Ervinu se nije dopadalo kuda je ovaj razgovor vodio; nimalo mu se nije
dopadalo. Posegao je za policom iznad kamina, uhvatio se za nju i stao da
se pridie.
"ta to radi?" zanimalo je Fleera.
"Idem po neki lek", ree on. Podozrevao je da ne bi bilo mudro objaviti
da namerava da pozove policiju. "eli li ti neto?" dodao je onako uzgred.
"Kao, na primer?"
"Neto za jelo i pie? Imam sok, sodu..." Jedva je stajao na nogama, ali
vrata su se nalazila na svega nekoliko koraka. Zateturao se prema njima.
"Za mene nita", dogovori Fleer. "Sve to mi je potrebno, imam ovde."
Ervin je posegnuo za kvakom, gotovo ni ne sluajui vie Fleera.
eleo je da izie iz te sobe, iz ove kue, u stvari, makar to znailo da e
morati da se trese na ulici dok ne stigne policija.
Kada je akom obuhvatio kvaku, odsjaj vatre - koji je i te kako iao u
prilog Fleeru - pokaza mu u kakvom je stanju njegovo telo. Vesti nisu
bile dobre. Koa mu je mlitavo visila oko zglavka, kao da su mu se miii
Page 123 / 520

sasuili. Povukao je rukav koulje navie, i prizor koji je ugledao natera ga

da vrisne. Nije udo to je toliko slab. Bio je ispijen; od njegove podlaktice
ostalo je samo neto ila i kost.
Tek je tada shvatio znaenje Fleerove poslednje opaske.
Za mene nita...
"Oh, Boe, ne", izusti Ervin i stade da vue vrata. Bila su, razume se,
zakljuana, a kljua nigde.
Sve to mi je potrebno, imam ovde.
Bacio se na vrata i stao da udara po njima, ispustivi krik. Kada mu je
zamro u grlu usled nedostatka vazduha, zauo je kretanje iza sebe i
pogledao preko ramena, ugledavi Fleera - koji je i dalje sedeo na
poslednjoj kolonijalnoj stolici - kako se kree ka njemu. Okrenuo se da
saeka svog prodiraa, svom teinom oslonjen leima o vrata.
"Obeao si da e me spasiti", ree on.
"Zar tvoj ivot nije banalan?" primeti Fleer. "I nee li te smrt spasiti
njega?"
Ervin je zaustio da kae: ne, moj ivot nije banalan. Imam tajnu, i te
kakvu tajnu.
Ali pre nego to je uspeo da izusti i re, Fleer isprui ruku i uhvati
njegove ake - hladno meso na hladnom mesu - i on oseti kako ga
naputaju i poslednji ostaci ivota, kao da jedva ekaju da preu u telo
koje e ih mnogo mudrije upotrebiti.
Poeo je da jeca, to u besu zbog naputanja, to u strahu, i nastavio je
da jeca dok je tvar koja ga je sainjavala bila isisivana i isisivana, sva dok
je vie nije bilo ostalo dovoljno ni da jeca.
2.
Do nije imao nameru da odluta mnogo visoko uz planinu. Nameravao
je da stane meu drveem na niim obroncima dok ne zamre noni
saobraaj na ulicama ispod njega. Tada bi siao i uputio se Fibinoj kui.
To je bio njegov plan. Ali negde usred veeri - nije umeo da kae tano
kada - odluio je da malo proeta kako bi ubio dosadu, a kada je jednom
krenuo, njegove snene misli posavetovale su ga da nastavi da se penje dok
nije drvee ostavio za sobom. No je bila lepa. Sa Visova e imati odlian
pogled: grad, dolina i, jo vanije od obe te stvari, pogled na svet sa druge
strane, svet u koji e se on i Fib kasnije uputiti. I tako se peo i peo, ali
drvee, umesto da se proredi, postade tako gusto posle izvesnog vremena
da je jedva nazirao zvezde izmeu njegovih grana. I dalje se peo, dok su ga
uzgredna dejstva leka inila ravnodunim prema injenici da delovanje
Page 124 / 520

ublaivaa bolova postojano slabi. Gotovo da je patnja izvesnog dela uma i

tela doprinosila uivanju u penjanju: malo gorine koja e izotriti njegovo
blaenstvo.
Posle vremena izvan vremena, drvee je konano poelo da se
proreuje i pogledi koje je stao da baca unazad kada je iziao ispod svoda
kronji potvrdili su mu da je putovanje bilo vredno truda. Grad je izgledao
poput kutijice dragulja ugneden tamo dole, i poto je pronaao jedno
stenovito ispupenje, seo je da malo uiva u pogledu. Uvek je imao otar
vid, tako da je ak i sa te udaljenosti mogao da vidi ljude kako se kreu
glavnom ulicom. Pretpostavio je da su to turisti koji su izili da okuse ari
Evervila nou.
Dok ih je prouavao, osetio je kako ga neko vue za leprave misli. Ne
znajui tano zato, pogledao je unazad prema planinskom vrhu. Zatim je
ustao i stao da ga prouava. Da li su ga to oi varale ili je tamo gore video
neku svetlost koja se naizmenino pojaavala i smanjivala? Posmatrao ju
je itav minut, a tada, zaveden njenim nenim kolebanjima, krenuo je
ponovo uz planinu, ne skidajui u hodu pogled s nje.
Nije mogao da uoi njen izvor - bio je skriven iza stenja - ali sada
uopte vie nije sumnjao da je pojava bila stvarna. Niti je svetlost bila
njeno jedino ispoljavanje. uo se i zvuk, mada strano udaljen, tako da ga
je vie oseao nego to ga je uo: ritmiko udaranje, kao da neko u nekoj
drugoj dravi udara po kakvom ogromnom bubnju. I gotovo isto tako
tanano, brujanje u vazduhu od koga mu je pola voda na usta.
Sada se nalazio na oko pedeset jardi od stena-blizanaca, pogleda uprtog
u raspuklinu izmeu njih. Kurac i jaja su ga strano boleli, dobovanje u
njima odgovaralo je udarima bubnja; pekli su ga sinusi od otrog vazduha;
oi su mu bile vlane, niz grlo mu se slivala pljuvaka.
Sa svakim korakom koji je napravio, oseanje je bilo sve jae.
Dobovanje se irilo iz njegovih prepona, sve do skalpa i nazad do tabana,
dok nije imao utisak da mu se svaki ivac u telu gri u ritmu udaraca. Iz
oiju su mu se slivale suze; curelo mu je iz nosa. Pljuvaka se cedila iz
razjapljenih usta. Ali nastavio je da posre, odluan da sazna o kakvoj je
tajni re, a kada je doao sasvim blizu stena, tako da bi ih sigurno dodirnuo
da je pao, video je da nije bio prvi koji je to uradio. U procepu izmeu
stena lealo je neko telo koje se kupalo u talasima svetlosti. Iako je to bilo
telo odrasle osobe po svojoj veliini, njegove razmere vie su podseale na
razmere fetusa: glava prevelika, udovi, koje je obmotao potpuno oko sebe,
uvenuli; gotovo u zametku.

Page 125 / 520

Taj prizor je uznemirio Doa, i da je na raspolaganju imao neki drugi

put kojim je mogao da stigne do svetlosti, rado bi krenuo njime. Meutim,
stenje je bilo suvie glatko za penjanje, a on je bio previe nestrpljiv da
doe do odgovora da bi makar probao da pronae nain da ih zaobie, tako
da se jednostavno popeo do pukotine s namerom da proe pored tela.
Ali dok je prolazio, jedan od tih krhkih, mrtvih udova posegnu prema
njegovoj nozi i epa je.
Do zaskvia i pade na stenu. Stvorenje ga, meutim, nije putalo.
Podigavi svoju neprikladnu glavu sa tvrdog tla, otvorilo je oi, i ak i
kroz izmaglicu od suza, Do je mogao da vidi da to nije bio pogled
umirue due. Bio je kristalno jasan, kao i glas koji je siao sa bezusnih
usta.
"Ja sam Noa", ree. "Jesi li doao da me ponese kui?"
3.
Fib je ostala u bolnici do posle ponoi, dok nije zavrila svu
papirologiju oko Mortonove smrti. Ponovo se pojavio Gilholi, to je i
oekivala da e uiniti kada uje vest.
"Sada je stvar mnogo ozbiljnija za tebe i tvog deka", ree on Fib. "Da
li ti je to jasno?"
"Morton je imao srani udar", istaknu Fib.
"Saekajmo izvetaj sa autopsije. U meuvremenu, elim da se oglasi
istog trenutka kada dobije neke vesti od Flikera, jesi li me razumela?"
Upro je prst u Fib, zbog ega bi u normalnim okolnostima dobio svoje. Ali
uspela je da se obuzda i dala je sve od sebe da ostavi utisak ucveljene
supruge.
"Jesam", odvratila je tiho.
Izgleda da je uspela da ubedi Gilholija. Malo je smekao. "Zato si to
uradila, Fib?" upitao je. "Hou da kaem, zna ti mene, nisam neki tamo
rasista, ali ako si htela da rasipa malo ljubav unaokolo, zato si pola s
njim?"
"Zato bilo ko od nas bilo ta ini?" odvratila je ona, ali nije bila u
stanju da se zagleda u njegovo rastueno lice iz straha da ne izgubi
kontrolu i ne odalami ga.
Oigledno je njen sputeni pogled protumaio kao daljnji dokaz
kajanja, jer joj je spustio aku na rame i promrmljao: "Znam da ti je teko
da sada poveruje u to, ali uvek postoji svetlost na kraju tunela."
"Zaista?" ree ona.

Page 126 / 520

"Veruj mi", odvrati on. "A sada lepo poi kui i pokuaj da odspava.
Razgovaraemo ujutro."
Neu biti ovde ujutro, kretenu, pomisli ona dok se udaljavala. Biu na
nekom mestu gde me nikada nee pronai, sa ovekom koga volim.
Razume se da nije mogla da zaspi, mada ju je bolela svaka koica, i
odmor bi joj bio dobro doao. Trebalo se spakovati, kao prvo, to je
prekidala odlascima do friidera po pare pite ili kobasicu - uti senf joj je
cureo po donjem veu dok je birala stvari u kojima je elela da je Do vidi
i odvajala one koje e baciti na ubre; kada je spakovala odeu, na brzinu
je pregledala albume sa fotografijama, u potrazi za onih nekoliko koje e
poneti seanja radi. Sliku ove kue iz vremena kada su se ona i Morton
uselili, sijajui od nade. Nekoliko slika iz detinjstva. Mame, tate, Marej i
svoje; i sa est godina bila je demekasta.
Oduvek je mrzela fotografije sa venanja - ak i one na kojima nije bio
Morton - ali je ponela skupnu fotografiju, seanja radi, zajedno sa nekoliko
snimaka festivalske parade iz 1988, kada je doktor odluio da plati za
vlastitu platformu na tokovima, a ona napravila originalni kostim za sebe
u kome je izigravala ivu boicu za pilule; bio je to pravi hit.
Kada je zavrila pakovanje i biranje fotografija, pojevi usput pitu i
virle, bilo je ve skoro tri ujutro, te je poela da se pita nije li Gilhoj ve
uhvatio Doa. Odbacila je tu pomisao. Da jeste, pozvao bi je da se hvalie.
Ili bi Do iskoristio svoje pravo na jedan poziv da je nazove i kae joj da
nee doi po nju i da mu uzme advokata.
Ne, njen deko je jo bio tamo negde napolju; samo to jo nije stigao
do nje. Moda e se vratiti u svoj stan kada ulice ostanu potpuno prazne da
se i sam spakuje; ili je jednostavno kupovao vreme, isto onako kao kada su
na raspolaganju imali nekoliko slobodnih asova popodne i lenarili, iz
istog zadovoljstva.
Sve e biti dobro ako odu pre svitanja; to znai da su na raspolaganju
imali jo dva do tri sata. Otila je do stranjih vrata i stala na prag,
posmatrajui tamno drvee, ne bi li primetila neki znak od njega. Doi e
on. Moda ne odmah, ali e doi.
4.
"Gde je tvoj dom?" upitao je Do Nou, a stvorenje je podiglo levu aku
- vrsto drei Doovu nogu desnom - i pokazalo uz padinu izmeu stenja.
Tamo gore u pravcu izvora svetlosti, brujanja i udaranja, koje jo nije
mogao da vidi.
Page 127 / 520

"ta je to?" pitao je Do.

"Ti zaista ne zna?"
"Ne, ne znam."
"Obale Sutine nalaze se na deset koraka odavde", odvratilo je
stvorenje. "Ali sam ja isuvie slab da stignem donde."
Do se spusti na kolena pored Noe. "Nisi toliko slab", ree on, vukui
nogavicu iz Noine ake.
"Pokuao sam tri puta", odvrati Noa, "ali na pragu je mo suvie jaka.
Zaslepljuje me. Lomi mi kosti."
"A moje nee polomiti?"
"Moda hoe. Moda hoe. Ali sluaj ta u ti rei: ja sam vana osoba
na drugoj strani. Sve to ti nedostaje ovde tamo u ti obezbediti..."
"Sve to mi nedostaje, a?" promrmlja Do, napola za sebe. Spisak je bio
dugaak. "Znai, ako te prenesem preko tog praga..." nastavi on, pitajui se
dok je to izgovarao nije li moda skliznuo sa uzvienja i lei negde
krvarei na smrt i izmiljajui sve ovo, "ta e se dogoditi?"
"Ako me prenese preko, moe slobodno odbaciti sve strahove koje
ima u ovom svetu, jer tamo te eka mo, to ti obeavam. Mo koja e ti
izgledati neograniena, jer tvoja lobanja ne sadri dovoljno veliku
ambiciju koja bi je mogla iscrpsti."
Izraavao se uglaenije nego to je to Do bio navikao, to ga je zajedno sa suzama i damarima koji su mu odvlaili panju - spreilo da u
potpunosti shvati ono to mu je reeno. A bilo mu je dovoljno i ono to je
razumeo u glavnim crtama. Trebalo je samo da prenese ovo stvorenje
deset, jedanaest, moda dvanaest koraka preko praga, i bie nagraen za tu
uslugu.
Ponovo je pogledao svetlost, pokuavi da razabere neku pojedinost u
njenoj sredini, i u tom trenutku, njegove opijene misli poele su da uviaju
smisao ove tajne.
"To je tvoj brod, je li tako?" promrmlja on. "To je jebeni NLO."
"Moj brod?"
"Blagi Boe..." Spustio je pogled na stvorenje s krajnjim
strahopotovanjem na licu: "Ima li vas jo?"
"Svakako."
"Koliko?"
"Ne znam. Nisam bio kod kue vie od jednog veka."
"Ko je u brodu..."
"Zato stalno pominje neki brod?"

Page 128 / 520

"To!" ree Do, pokazavi prema svetlosti. "Kako vi to zovete?

Sutina?"
"Sutina nije brod. Ona je more."
"Ali doao si ovamo u njoj?"
"Plovio sam njim, da, da bih stigao do ovog mesta. A voleo bih da
nisam."
"Zato?"
"Jer sam ovde naao samo tugu i samou. Bio sam u najboljim
godinama kada sam prvi put kroio ovamo. Pogledaj me sada. Molim te,
saaljenja radi, prenesi me preko praga..." Na Noinom licu poee da se
pojavljuju tamne kapljice znoja dok je govorio, koje su mu se skupljale na
hrbatu nosa i u uglovima ustiju. "Oprosti na izlivu oseanja", ree on, "sve
do sada nisam se usudio da se nadam..."
Dirnuo je Doa time; na to nije mogao da se oglui. "Uiniu to
mogu", ree on Noi.
"Dobar si ti ovek."
Do podvue ake pod Noino telo. "Samo da zna", ree on, "ni ja
nisam u nekom naroitom stanju. Dau sve od sebe, ali ti nita ne jemim.
Idemo." Poeo je da ustaje. "Tei si nego to izgleda", ree on, i zaljulj se
na trenutak pre nego to je uspeo da uspostavi ravnoteu. Zatim se
ispravio.
"Zanima me sa koje si planete doao", ree on dok je iao prema pragu.
"Koje planete?"
"Aha. I u kojoj se ona galaksiji nalazi. Svo to sranje. Jer kada ode,
moja jedina nada da ubedim ljude u sve ovo jeste da im pruim
pojedinosti."
"Mislim da te ne razumem."
"Zanima me..." poe Do, ali pitanje ostade nezavreno, jer je izbio na
drugu stranu procepa meu stenama i konano uspeo da vidi neto od
onoga to se nalazilo ispred njega. Tamo nije bilo nikakvog svemirskog
broda; bar se nije nigde video. Bilo je samo nebo, i pukotina u tom nebu, i
svetlost koja je dopirala kroz tu pukotinu u nebu, dodirujui ga poput
pogleda punog ljubavi. Kada ju je osetio na sebi, jedina mu je elja bila da
zakorai pravo pod sunce, koje god bilo, koje je isijavalo tu svetlost, i
otvoreno ga pogleda.
Noa je drhtao u njegovom naruju. Njegovi krhki prsti duboko su se
zarili u Doovo rame.
"Vidi li?" mrmljao je. "Vidi li?"

Page 129 / 520

Do je video. Druga neka nebesa; a ispod njih obala. A sa druge strane

obale more, udari njegovih talasa postali su mu bliski poput otkucaja
vlastitog srca, a aroma njegovog vazduha naterala ga je da pusti svoju
vodu, kao danak.
"Sutina..." zadahta Noa.
Oh, Boe, pomisli Do, zar ne bi bilo divno da je Fib sada pored mene,
da sa mnom podeli ovo udo? Zastraen ovim prizorom, Do jedva da je
bio svestan da se tle ispod njegovih nogu rastoilo i da je do lanaka u
tenoj praini; praini koja je prelazila sa jedne na drugu stranu praga.
Posedovala je snagu, i da bi se zadrao na nogama, morao je na trenutak da
zastane i bolje raspodeli teinu svog tereta. Nalazio se na dva koraka od
same pukotine, a tu je snaga osloboenih energija bila pozamana. Oseao
je kako mu zglobovi krckaju, a u utorbi mu se komealo, dok mu krv
dobuje u glavi kao da e da ikne i otee u Sutinu vlatitom voljom ako ne
nastavi bre nego do tada.
Primio je nagovetaj k znanju, stisnuo Nou uz sebe i povijene glave
krenuo dalje, poput oveka koji ulazi u snaan kovitlac vetra. Nastavio je
dalje, prvi korak bio je teak, drugi jo tei, trei je bio manje korak, a vie
zamah. vrsto je zatvorio oi, prkosei na taj nain velikoj snazi energija,
ali iza kapaka nije video samo crnilo. Bilo je plavo, somotski plavo, i kroz
huku svoje uskomeane krvi uo je ptice, njihovi glasovi bili su poput
skarletnih niti u plavetnilu, negde iznad njegove glave.
"Ne znam ti ime", doapnuo mu je neko, "ali se nadam da me uje."
"Da..." zamislio je da kae, "ujem te."
"Onda otvori oi", nastavio je glas. Shvatio je da je to bio Noa. "I
poimo."
"Kuda emo?" upita Do. Mada je izdao nareenje svojim oima da se
otvore, plavetnilo iza njegovih kapaka bilo je tako vedro da mu se uopte
nije urilo da ga napusti.
"Idemo u Liverpul", ree Noa.
"Liverpul?" ponovi Do. Ono nekoliko slika koje je poneo iz tog grada
bile su sive i prozaine. "Preli smo sav taj put da bismo posetili
Liverpul?"
"Potrebni su nam brodovi. Vidim ih odavde."
"Kakvi brodovi?" zanimalo je Doa. Njegovi kapci su i dalje odbijali da
se podignu.
"Pogledaj sam."

Page 130 / 520

Zato da ne? - pomisli Do. Plavetnilo e uvek biti tu, onog trenutka
kada zatvorim oi. Razmiljajui na taj nain, uspeo je da ih otvori.
III
1.
Petak ujutro: sada je bilo suvie kasno za izgovore. Ako police nisu
popunjene robom, ako prozori nisu oprani, ako vrata nisu obojena, ako
ulica nije oiena, ako pas nije oian, ako ljuljaka nije popravljena, ako
rublje nije ispeglano, ako pite nisu naruene - e pa, bilo je prokleto kasno.
Ljudi su bili ovde, spremni da potroe neto novca i da se zabave, tako da
e sve ono to je ostavljeno nezavreno morati i da ostane nezvreno.
"U to nema sumnje", objavila je Doroti Balard svome muu kada je
ustala i ugledala sunce na simsu, "ovo e biti najbolja godina do sada."
Nije morala daleko da ide da bi se u to uverila. Kada se provezla
glavnom ulicom neto pre osam, u njoj je ve bilo ivlje nego subotom u
podne, a meu licima na ploniku bilo je prijatno malo onih koje je znala.
Ovo su bili posetioci; ljudi koji su se prijavili u njihovim motelima i
pansionima prethodne veeri i dovezli se ili doetali u grad da zaponu
vikend uz unku, jaja i komadi evervilske dobrodolice.
im je stigla u Trgovaku komoru ,otila je kod Gilholija, ije su se
kancelarije nalazile s druge strane hodnika, da proveri ima li ikakavih
novina u sluaju Fib Kob. Gilholi jo nije bio stigao, ali je zato Dorotin
miljenik meu policajcima, Ned Bantam, sedeo za njegovim stolom sa
primerkom festivalskog nedeljnog izdanja Tribjuna i tetrapakom mleka.
"Izgleda da emo imati odlian vikend, Doti, mae", isceri se on.
Nekoliko puta mu je zabranila da je zove tim nadimkom, ali je on preao
preko toga sa takvim armom da je odustala od daljnjeg navaljivanja.
"Jeste li uhapsili Doa Flikera?"
"Moramo prvo da ga naemo."
"Niste ga pronali?"
"Da smo ga pronali, onda bismo ga i uhapsili, Doti", odvrati Ned.
"Zato si se tako smrkla. epaemo ga ve."
"Misli li da je opasan?"
"Pitaj Mortona Koba", ree Ned. "ini mi se da je za to malo suvie
kasno."
"Molim?"
"Nisi znala?" upita je Ned.

Page 131 / 520

"Oh, moj Boe." Doroti je pripala muka. "Znai, imamo lov na ubicu
usred festivalskog vikenda?"
"To bi trebalo da malo zaini stvari, a?"
"Nije smeno", odvrati Doroti. "Radimo cele godine..."
"Ne brini", ree Ned. "Fliker je verovatno do sada ve u Ajdahu."
"A ta je sa njom?" upita Doroti. Poznavala je Fib samo iz vienja; njen
je utisak bio da je ta ena bila uobraena i ohola.
"Kako ta je s njom?"
"Hoe li biti uhapena?"
"Ded je postavio Barnija da motri na kuu cele noi, u sluaju da se
Fliker vrati, ali on to nee uiniti. Hou da kaem, zato bi to uradio?"
Doroti mu nije odgovorila, mada je imala spreman odgovor na vrh
jezika. Vratie se zbog ljubavi.
"Znai, od njega ni traga ni glasa?"
Ned odmahnu glavom. Doroti je i protiv svoje volje osetila izvesno
zadovoljstvo to se ljubavnik Kobove nije vratio da je potrai. Gotovo je
sa njenim tajnim sastancima. Sada e morati da plati."
Ublaivi donekle svoju zabrinutost, zamolila je Neda da je obavetava
o svim novim obrtima u lovu na oveka, a zatim se bacila na posao,
zadovoljivi se injenicom da ako zloinac nije u Ajdahu, onda je suvie
daleko da bi mogao da pokvari naredna sedamdeset dva sata.
2.
Nije doao po nju. Sa tom se misli Fib probudila. ekala je i ekala na
stranjim vratima, dok dan nije proterao sve zvezde sa neba, ali on nije
doao po nju.
Sada je sedela za kuhinjskim stolom, sa ostacima punog tanjira
palainki izmeu laktova, pokuavajui da smisli ta joj sada valja initi.
Jedan njen deo govorio je: samo idi; idi sada, dok jo moe. Ako ostane,
morae da izigrava ucveljenu udovicu pred svakom prokletom osobom
koju sretne. Zatim e morati da obavi sve pripreme oko pogreba i da
kopa po polisama osiguranja. Nemoj zaboraviti i na Gilholija. Vratie se
sa novim pitanjima za tebe.
Ali bio je tu jo jedan glas, koji ju je savetovao sasvim suprotno. Ako
sada napusti grad, nikada te nee pronai, govorio je taj glas. Moda se
izgubio u mraku, moda ga je Morton tee povredio nego to je mislila,
moda negde lei i krvari.

Page 132 / 520

Sve se svodi na ovo, govorio je ovaj glas: da li mu dovoljno veruje da

si ubeena da e doi po tebe? Ako ne, poi odmah. Ako mu veruje,
skupi hrabrost i ostani.
Skuvala je sebi lone veoma jake kafe, koja je trebalo da joj pomogne
da odagna umor, zatim se na brzinu istuirala, oeljala i obukla. U osam i
etrdeset pet, upravo kada se spremala da krene u ordinaciju, zazvonio je
telefon. Odjurila je do njega i zgrabila slualicu, dok joj je srce lupalo kao
ludo, ali zaula je samo Gilholijev suvi glas.
"Samo proveravam gde si", ree on.
"Upravo sam krenula na posao", odvrati Fib. "To jest, ako nema nita
protiv."
"Onda u znati gde da te naem."
"Svakako."
"Deko ti se nije sino vratio kui."
Upravo se spremala da odgovori nije, kada je shvatila da on to njoj nije
postavio pitanje, ve da joj je saoptavao injenicu. Znao je da se Do nije
vratio kui. to je znailo da je jedan od njegovih ljudi patrolirao unaokolo
cele noi; to je opet znailo da je postojala velika verovatnoa da je Do
video oveka i ostao podalje od kue da ga ne bi uhvatili. Sve joj je to
projurilo kroz glavu u nekoliko trenutaka, ali ne dovoljno brzo da njen
muk ne bi bio primeen.
"Jesi li jo tu?" upita Gilholi.
Bilo joj je drago to razgovaraju preko telefona, tako da nije morala da
prikriva osmeh koji joj se irio preko lica.
"Jesam", ree ona, trudei se da se u njenom glasu ne oseti olakanje
koje ju je preplavilo. "Da, jo sam tu."
"Ako pokua na bilo koji nain da stupi s tobom u vezu..."
"Znam, znam. Nazvau te, Dede. Obeavam."
"Ne zovite me Ded, gospoo Kob", odvrati on prezrivo. "Sada je na
odnos sluben. Neka tako i ostane."
Rekavi to, prekinuo je vezu. Spustila je slualicu i sela na trenutak na
stepenice, drhtei. A onda, bez ikakvog upozorenja, navree joj na oi suze
olakanja i sree; prolo je punih deset minuta pre nego to je uspela
dovoljno da se obuzda kako bi mogla da se popne gore i umije.
3.
I pored napora od prethodne noi, Budenbaum se probudio, kao i uvek,
nekoliko minuta pre svitanja, zahvaljujui telesnom asovniku koji je bio
tako savreno podeen da nije propustio nijedno svitanje tokom pretenog
Page 133 / 520

dela od osamdeset godina. Konano, njegov posao bio je ep, a nije znao
dramu koja je bila starija od one to je bila izvoena u svaku zoru i
sumrak. Pobeda svetlosti nad tamom ovog je jutra, meutim, nosila u sebi
neku naroitu otrinu, osvetljavajui pri tome arenu za priu koja e, nadao
se on, zasluiti da bude upamena kao i sve ostale iz ljudskog kanona.
Proao je vek i po od kada je posejao seme koje je izraslo u Evervil;
vek i po tokom koga je posejao mnogo takvog semenja, nadajui se
apoteozi. Bile su to uglavnom duge i frustrirajue godine, koje je proveo
lutajui od drave do drave, i uvek je svuda bio posetilac, tuin. Razume
se da je to stanje imalo i svojih prednosti: od kojih nije bila najmanja
korisna nezainteresovanost za zloine, muke i tragedije koji su ubrzo
zagorali pionirima san o raju. Malo toga je ostalo, ak i u gradu kao to je
bio Evervil, od pomamne, iste vizije onih dua sa kojima se smeao u
Indipendensu, u Misuriju. Tu je viziju nadahnjivalo oajanje i hranilo
neznanje, ali bez obzira na sve njene slabosti i besmislenosti, dirnula ga je,
na svoj nain. I danas je imala na njega takav uticaj, u seanju.
U tim vrstim srcima bilo je neeg za ta je vredelo mreti, a to je bio
vei dar nego to su toga bili svesni oni koji su njime bili blagosloveni; dar
koji nije bio dat onima koji su kasnije doli. Oni su predstavljali prozainu
gomilu, prema Ovenovoj proceni; bili su to oni koji su podigli predgraa i
osnovali odbore: mukarci i ene koji su izgubili svo oseanje za nenu,
uasnu svetost stvari.
Razume se da je uvek bilo izuzetaka, poput malog koji je spavao u
krevetu iza njega. On i mala Miv O'Konel odlino bi se razumeli,
podozrevao je Oven. Tokom godina dovoljno je izotrio nagone, tako da je
obino bio u stanju da pronae nekog poput Seta ve posle nekoliko
asova poto bi stigao u novi grad. Svaka zajednica imala je jedno do dva
mlada stvorenja koja su imala vizije, uli udaranje ekia ili govorili
nekim udnovatim jezikom. Sa aljenjem je zakljuio da su mnogi od njih
utoite potraili u drogi, naroito u veim gradovima. Pronalazio ih je po
prljavim uglovima ulica kako diluju drogu sa jednim okom podignutim ka
Nebesima i neno ih odvodio u kakvu sobu poput ove (u koliko je slinih
bio - desetine hiljada?) gde su trampili vizije za pederastiju, u oba smera.
"Ovene?"
Deakova kosa bila je razastrta po jastuku kao da lebdi.
"Dobro jutro", odvratio je Oven.
"Hoe li se vratiti u krevet?"
"Koliko je sati?"

Page 134 / 520

"Nema jo sedam", odgovorio je Set. "Ne moramo jo da ustanemo."

Protegnuo se, skliznuvi pri tom niz krevet.
Oven se zagledao u spiralu dlaka ispod deakovih pazuha i zapitao se
na kom naelu radi elja. "Moram danas u istraivanje", odvrati on.
"Hoe li sa mnom?"
"Zavisi od toga ta e istraivati", odgovori Set, besramno se milujui
ispod arava.
Oven se osmehnuo i priao do podnoja kreveta. Mladi se tokom noi
pretvorio iz siroeta u koketu. Podigao je arav izmeu kolena taman
toliko da Oven moe da nazre njegov mar.
"Pretpostavljam da moemo ostati ovde jo otprilike jedan sat", zakljui
Oven, razvezavi opasa kune haljine kako bi deak mogao da vidi kakvu
nevolju izaziva. Set je porumeneo - njegovo lice, vrat i prsa pocrvenee u
dva otkucaja srca.
"Sanjao sam to", ree on.
"Laljive."
"Jesam", pobuni se Set.
arav je jo bio podignut preko njegovih izdignutih kolena. Oven
uopte nije pokuao da ga smakne, ve je jednostavno kleknuo meu
Setove noge i zagledao se u njega, dok mu je tap izvirivao iz ogrtaa.
"Ispriaj mi..." ree on.
"ta da ti ispriam?"
"Ono to si sanjao." Setu je bilo pomalo neprijatno. "Nastavi", ree
Oven, "ili u ga ponovo pokriti."
"Ovaj", poe Set, "sanjao sam - oh, Isuse, ovo zvui strano glupo..."
"Samo napred, ispljuni."
"Sanjao sam da je to", pokazao je u Ovenov penis, "eki."
"eki?"
"Aha. Sanjao sam da je bio odvojen od tebe, zna, da sam ga drao u
aci i da je bio eki."
Mada je prizor bio udan, Ovenu se nije uinio potpuno stran, kada se
ima u vidu razgovor koji su vodili na ulici prethodne veeri. Ali to nije
bilo sve.
"Koristio sam ga da sagradim kuu."
"Izmilja?"
"Ne. Kunem se. Bio sam na krovu te kue, bila je jo samo drveni
kostur, ali bila je to velika kua, negde visoko u planini, i bili su tu ekseri
nalik na vatrene klinove, i tvoj penis..." Napola se uspravio i posegnuo da
dodirne Ovenov glavi. "Tvoj je penis zakucavao eksere. Pomagao mi je
Page 135 / 520

da sagradim svoju kuu." Podigao je pogled ka Ovenovom licu i slegnuo

ramenima. "Rekao sam da je san glup."
"Gde je bio ostatak mene?" zanimalo je Ovena.
"Ne seam se", ree Set.
"Auh."
"Nemoj da se ljuti."
"Ne ljutim se."
"To je bio samo glupi san. Razmiljao sam o udarima ekia i...
moemo li da prestanemo da priamo o tome?" Obuhvatio je akom
Ovenov polni ud, koji je splasnuo dok su razgovarali o njegovom parnjaku
iz sna, i pokuao da ga vrati u malopreanje stanje. Ali nije se dao, na
Setovo razoaranje.
"Imaemo malo vremena po podne", ree mu Oven.
"Dobro", odvrati Set, klonuvi nazad na krevet i povukavi arav sa
torzoa svog ljubavnika. "Ali to e malo da otea hodanje."
Oven spusti pogled na prepone bez gotovo ijedne dlake pred sobom sa
nekom neodreenom nelagodnou. Ne zbog samog prizora - deakova
oprema bila je lepa na svoj nesimetrian nain - ve zbog pomisli na to da
je njegova mukost koriena da se ukucaju vatreni klinovi, dok je ostatak
njega proao nezapameno.
Snovi su u veini sluajeva, razume se, bili bezvredni. Mehurii u
gulau uspavanog uma, koji se rasprskavaju kada jednom izbiju na
povrinu. Ali ponekad su otkrivali prolost; ponekad proroanstva,
ponekad naine da se oblikuje sadanjost. A ponekad - oh, to je bilo retko,
ali znao je da se dogaalo - bili su znaci da obeanje Umetnosti nije prazno
obeanje; da je ljudski um mogao znati prolost, sadanjost i budunost
kao jedan veni trenutak. Nije verovao da je Setov san o kui i ekiu
spadao u ovu vrstu, ali ipak su mu se zbog njega oznojili dlanovi i stali da
ga podilaze marci. Bilo je u njemu nekog znaenja, samo kada bi uspeo
da ga odgonetne.
"O emu razmilja?"
Set ga je posmatrao sa zabrinutim izrazom na svom dugakom, bledom
licu.
"O raskrima", odvrati Oven.
"ta je s njima?"
"To emo potraiti ovog jutra." Ustao je sa kreveta i otiao u kupatilo
da se ispiki. "elim da pronaem prva raskra u gradu."
"Zato?" zanimalo je Seta.

Page 136 / 520

Pomislio je da slae deaka, ali se onda zapitao zato bi to uinio.

Odgovor je ionako predstavljao paradoks.
"Zato to se moje putovanje okonava tamo gde se putevi ukrtaju",
ree on.
"ta to znai?"
"To znai - da neu jo dugo biti ovde", ree Oven, obrativi se Setu sa
vrata kupatila, "tako da moemo da uivamo."
Deak se snudio. "ta u ja kada ode?" upita on.
Oven je trenutak razmiljao. Zatim ree: "Moda e sagraditi kuu?"
IV
1.
Tesla se izgubila severno od Salema i prela je trideset pet milja putem
Vilamina pre nego to je uvidela greku i okrenula. Ve je bilo prolo
jedan kada je stigla do Evervila, i bila je gladna. Desetak minuta se
vozikala unaokolo, orijentiui se dok je traila neko pristojno mesto gde
je moglo neto da se pojede, i na kraju se odluila za Kitin restoran. Unutra
je vladala guva i utivo joj je saopteno da e morati da saeka desetak
minuta.
"Nema problema", ree ona i izie napolje da sedne na sunce. Mnogo
ime je mogla da se zabavi dok je ekala. Restoran se nalazio na raskru
glavne gradske ulice i jedne druge, koja nije bila nita manje prometna.
Ljudi i vozila proticali su bez prestanka u oba pravca.
Ala je ovde guva, pomisli ona.
U toku je neki festival, odvrati Raul.
Otkud zna?
Pred nosem ti je, ree on.
Gde, do avola? - upita ona, preavi pogledom preko raskrsnice u sva
etiri pravca.
Nekoliko stopa iznad, ree Raul.
Tesla podie pogled. Preko ulice bila je razapeta traka na kojoj je
stajalo ispisano plavim slovima visokim tri stope: DOBRO DOLI NA
EVERVILSKI FESTIVALSKI VIKEND.
Kako to da nisam primetila? - pomisli ona, zbunjena (kao i uvek)
injenicom da ona i Raul gledaju istim oima, ali svet vide sasvim
drugaije.
Bila si usredsreena na stomak, odvrati Raul.
Prela je preko te opaske. Ovo nije sluajno, ree ona.
Page 137 / 520

ta to nije sluajno?
to smo se nali ovde upravo ovog vikenda kada se odrava festival. U
pitanju je neka vrsta sinhroniteta.
Ako ti tako kae.
Izvesno vreme je utke posmatrala saobraaj. Zatim je upitala Raula:
Da li bilo ta osea?
Kao na primer?
Ne znam. Neto neobino?
ta sam ti ja, lovaki pas?
Dobro, dobro, ree ona, zaboravi da sam ita kazala.
Ponovo je nastupila tiina. A potom, veoma tiho, Raul ree: Iznad trake.
Podigla je pogled, povrh plavih slova, povrh krovova. Planina? - upita
ona.
Da...
ta je s njom? - upita ona.
Neto, odvrati on. Ne znam, ali neto...
Izvesno vreme je pruavala vrh. Nije bilo bogzna ta da se vidi; vrh je
bio obavijen maglom. Predajem se, ree ona, suvie sam gladna da bih
razmiljala.
Ponovo je pogledala u restoran. Dvoje gostiju upravo je ustajalo od
stola, avrljajui sa kelnericom.
"Ve je bilo krajnje vreme", promrmlja ona, ustade i uputi se unutra.
"Samo za jednu osobu?" ree kelnerica, povevi je ka ispranjenom
stolu i pruivi joj jelovnik. "Sve je dobro, ali pilee jetrice su stvarno
odline. Isto kao i pita od bresaka. Uivajte."
Tesla ju je gledala kako prolazi izmeu stolova upuujui po koju re
ovde, osmeh tamo.
Srena sitna dua, suvo primeti Raul.
Izgleda da danas Isus kuva, odvrati Tesla, primetivi jednostavan drveni
krst obeen iznad otvora kroz koji je stizala hrana iz kuhinje.
Onda e biti bolje da porui ribu, ree Raul, na ta se Tesla glasno
nasmeja.
Nekoliko upitnih pogleda bi upueno u njenom pravcu, ali izgleda da
nikome nije mnogo smetalo to jedna ena toliko uiva u vlastitom drutvu
da se zvonko smeje.
"Neto je smeno?" zanimalo je kelnericu.
"Privatna ala", odvrati Tesla i narui ribu.
2.
Page 138 / 520

Ervin nije mogao da se seti kakva se uasna stvar dogodila u njegovoj

kui; samo je znao da eli da izie iz nje i ode to dalje odatle.
Stajao je kraj neotvorenih ulaznih vrata sa potpunom zbrkom u
mislima, znajui da neto mora da ponese sa sobom pre nego to ode, ali
nije mogao da se seti ta je to. Okrenuo se i zagledao niz hodnik, u nadi da
e mu neto osveiti seanje.
Tako je! Priznanje. Nije mogao da napusti kuu bez priznanja. Krenuo
je nazad du hodnika, pitajui se gde li ga je spustio. Kada je stigao do
dnevne sobe, meutim, njegova elja da ponese te hartije iznenada je
isparila. Ne znajui tano kako se tamo obreo, ponovo se naao izvan kue
gde ga je sunce prilo. Bilo je suvie sunano, i on zavue ake u depove,
traei naoari za sunce, ali ustanovi da na sebi ima stari sako od tvida za
koji je mislio da ga je poklonio u dobrotvorne svrhe jo pre mnogo godina.
Uinio je to krajnje spontano (to je za njega bila retkost) i gotovo je istog
asa zaalio zbog toga. Stoga je bilo jo divnije to je ponovo sasvim
sluajno nabasao na njega, bez obzira na tajanstvenost okolnosti pod
kojima se to dogodilo.
Nije pronaao naoari za sunce, ali je zato naao itavu gomilu poznatih
stvari u raznim depovima: odseke karata za koncerte na koje je iao u
Bostonu pre dve decenije; veoma izgriene ostatke cigare koju je popuio
da proslavi polaganje pravosudnog ispita; komadi svadbenog kolaa,
umotan u salvetu; tanku tiklu neke skarletne cipele; boicu svete vodice
koju je njegova majka stezala dok je umirala. U svakom depu nalazila se
ne jedna ve etiri ili pet takvih uspomena, i svaka od njih oslobaala je
lavinu seanja - mirise, zvuke, lica, oseanja. Svi oni bi ga jo vie dirnuli
da ga tajna sakoa i dalje nije muila. Bio je siguran da ga je poklonio. ak
i da nije, ak i da je amio neprimeen u dnu ormana celu deceniju, i da ga
je sasvim sluajno izvukao toga jutra sasvim nesvestan onoga ta ini, to
jo nije reavalo problem pojave raznih uspomena u njegovim depovima.
Deavalo se neto udno; neto prokleto udno.
Ken Margosijan, njegov prvi komija, iziao je iz kue zviduui i stao
da lunja izmeu grmova rua sa parom makaza, odabirajui cvetove.
"Rue su lepe no ikad ove godine", obrati mu se Ervin.
Margosijan, koji je obino bio prijatan komija, ak ni ne podie
pogled.
Ervin prie uz ogradu. "Jesi li dobro, Kene?" upita on.
Margosijan je pronaao jednu posebnu ruu i paljivo je birao gde e je
odsei. Ba niim nije pokazao da je ita uo.

Page 139 / 520

"Zato me ne primeuje?" upita Ervin. "Ako si zbog neega kivan na

mene..."
U tom trenutku naila je gospoa Semevikov, ena koju bi u normalnim
okolnostima Ervin najradije izbegao. Bila je mnogo brbljiva i uvek je na
sebe uzimala da organizuje malu aukciju festivalske subote, prodajui
predmete koje su priloile razne radnje u korist dejeg fonda. Prole
godine je pokuala da ubedi Ervina da kao nagradu pokloni nekoliko
asova svoga rada. Obeao joj je da e da razmisli, a onda vie nije
odgovarao na njene pozive. Evo je sada opet, ponovo e traiti isto, nema
sumnje. Javila se Kenu Margosijanu, ali ak nije ni pogledala u Ervinovom
pravcu, iako je stajao pet jardi od nje.
"Je li Ervin kod kue?" upitala je Kena.
"Mislim da nije", odvratio je Ken.
"Dosta ale", umea se Ervin, ali Ken jo nije bio zavrio.
"Noas sam uo neku udnu buku", ispria on gospoi Semevikov,
"kao da je bila neka tua."
"To mi uopte ne lii na njega", odvrati ona.
"Pokucao sam mu jutros na vrata, da proverim da li je dobro, ali mi
niko nije otvorio."
"Prestanite s tim", stade da se buni Ervin.
"Moda je u kancelariji", nastavi gospoa Semevikov.
"Rekoh da prestanete!" povika Ervin. Sada ga je ve uznemiravalo to
to uje da o njemu govore kao da je nevidljiv. I kakva je to glupost o tui?
Proveo je savreno mirno...
Prekinuo je misao i pogledao ponovo prema kui, kada se jedno ime
izdvoji iz mraka seanja.
Fleer. Oh, moj Boe, kako je mogao da zaboravi na Fleera?
"Pokuau da ga naem u kancelariji", govorila je gospoa Semevikov,
"jer mi je prole godine obeao..."
"Sasluajte me", preklinjao je Ervin.
"...da e pokloniti nekoliko asova..."
"Ne znam zbog ega ovo radite, ali morate me sasluati."
"...za aukciju."
"Neko je u mojoj kui."
"Divne rue. Hoete li se takmiiti s njima?"
Ervin vie to nije mogao da izdri. Uputio se ka ogradi, viui na Kena.
"Pokuao je da me ubije!" Zatim je ispruio ruku i uhvatio Kena za
koulju. Ili je bar pokuao. Prsti su mu proli kroz tkaninu, aka se
stegnula sama oko sebe. Pokuao je ponovo. Dogodilo se isto.
Page 140 / 520

"Ludim", pomisli on. Ispruio je aku do Kenovog lica i ubo ga prstom

u obraz, jako, ali taj njegov napor imao je za posledicu samo mirkanje.
"Fleer se poigrava mojom glavom."
Poe da ga obuzima panika. Mora naterati nametljivca da popravi ono
to je pokvario, dok ne priini neku ozbiljnu tetu. Ostavivi Kena i
gospou Semevikov da avrljaju o ruama, Ervin se uputi nazad stazom do
ulaznih vrata. inilo se kao da su zatvorena, ali izgleda da se na svoja ula
vie uopte nije mogao osloniti, jer je u dva koraka preao preko praga i
obreo se u hodniku.
Pozvao je Fleera. Nije bilo odgovora, ali nametljivac je bio negde u
kui, Ervin je u to bio siguran. Svaki ugao u hodniku bio je pomalo
iskoen, a predsoblje je bilo nekako ukasto. Otkud to, ako Fleer nije
umeao svoje prste?
Znao je gde ga taj ovek eka u zasedi: u dnevnoj sobi, gde je drao
Ervina kao zatvorenika kako bi se poigrao njegovim zdravim razumom.
Dok je bes u njemu sve vie rastao - kako se taj ovek usudio da zauzme
njegovu kuu i njegovu glavu? - krenuo je otrim korakom niz hodnik
prema vratima dnevne sobe. Bila su odkrinuta. Ervin nije oklevao.
Zakoraio je unutra.
Draperije su bile navuene kako unutra ne bi prodirala dnevna svetlost;
jedini izvor svetlosti bila je vatra koja se ve gasila u ognjitu. ak i pri
njoj, Ervin je odmah pronaao svog muitelja. Sedeo je prekrtenih nogu
nasred poda, bez odee. Telo mu je bilo krupno, kosmato i prekriveno
oiljcima, od kojih su neki bili dugaki punih est ina. Zenice su mu bile
okrenute navie ispod kapaka. Ispred njega nalazila se gomila izmeta.
"Ti prljava ivotinjo", stade da besni Ervin. Njegove rei ne izmamie
nikakav odgovor od Fleera. "Ne znam kakvim se trikovima za sluivanje
uma slui", nastavi Ervin, "ali elim da ih raini. Smesta. uje li me?
Smesta!" Fleerove zenice skliznue na mesto, na Ervinovo zadovoljstvo.
Dosadilo mu je da ga prenebregavaju. "A zatim elim da..."
Zastao je i sa gaenjem zastenjeo kada je Fleer ispruio ruku i
zahvatio aku punu vlastitog izmeta koji je potom razmazao po
preponama. Ervin odvrati pogled, ali ono to je njegov pogled pronaao u
senkama bilo je neuporedivo gore od Fleerovih skatolokih igara.
Tamo se nalazilo neko telo, lealo je licem okrenuto prema zidu. Telo
koje je prepoznao.
Nisu postojale rei kojima je mogao da izrazi uas tog trenutka; niti
njegovu stranu jasnou. Uspeo je jedino da ispusti jecaj, rastrui jecaj,
koji masturbator nije uo.
Page 141 / 520

Sada je znao zato. Bio je mrtav. Njegovo smeurano telo lealo je u

uglu sobe; Fleer je iz njega iscedio ivot. Bez obzira na to kakvu je svest
jo posedovao, ona se drala seanja na telo, ali nije imala uticaja u svetu
ivih. Nisu mogli da ga vide, uju ili osete. Bio je utvara.
Skliznuo je na pod ispred Fleera i stao da mu prouava lice. Ispod
brade bilo je grubo, vee namrtene, usta groteskno iroka.
"ta si ti?" promrmlja on onako za sebe.
Bilo je oigledno da je Fleer sam sebe gotovo doveo u krizu onim to
je radio. Disao je ubrzano i kratko, a izmeu udisaja tiho je stenjao. Ervin
nije mogao da natera sebe da saeka kraj tog ina. Kada je stenjanje
postalo glasnije, ustao je i uputio se ka vratima, proao kroz njih, preao
hodnik i iziao na svetlost sunca.
Gospoa Semevikov otila je svojim putem, a Ken je krenuo nazad u
kuu sa narujem punim rua, ali negde iz blizine dopiralo je jedva ujno,
prodorno cvilenje. Neto trpi bol, pomisli Ervin, a ta ga je injenica na
neki udan nain uteila, jer je sada znao da nije jedina dua koja trenutno
pati. Dao se u potragu za paenikom i nije morao dugo da ga trai. To su
ruini grmovi zavijali; pretpostavio je da taj zvuk mogu da uju jedino
mrtvi.
Jadna je to bila nadoknada. Suze, ili pre seanje na suze, potekoe iz
njegovim upamenih oiju, i on se u sebi zakle da e se, ak i kao to bude
podrazumevalo pakt sa avolom, nekako osvetiti zveri koja mu je oduzela
ivot. Osveta nee biti brza. Naterae to kopile da pati tako buno da ni
tuga miliona rua nee biti u stanju da ugui njegovo vritanje.
3.
Petak je tokom festivalskog vikenda uvek bio miran dan kod doktora.
Poetkom naredne nedelje ekaonica e biti puna onih koji su odloili
odlazak lekaru jer su imali suvie posla, kojima su se prsti zagnojili, a
zatvor postao hronian. Meutim, danas su doli samo oni kojima zaista
nije bilo dobro ili koji su bili strano usamljeni, tako da je za njih odlazak
kod dr Pauela predstavljao terapiju.
Niko od pacijenata nije pomenuo nedavne dogaaje pred Fib, mada
uopte nije sumnjala da su svaki mukarac, ena i dete u Evervilu upueni
u skandal. ak je i dr Pauel rekao samo ono najnunije. Da mu je ao to
je Morton mrtav, kazao je, i sasvim e razumeti ako bude elela da uzme
nekoliko slobodnih dana. Zahvalila mu se i upitala da li bi moda mogla da
ode oko dva, kako bi stigla da se odveze do Silvertona i poseti pogrebnika.
Odgovor je, razume se, bio potvrdan.
Page 142 / 520

U stvari, to nije bio jedini sastanak koji je planirala. Hitnije no ikada

bio joj je potreban savet nekog pravnika; nekoga ko je mogao da joj jasno
izloi koliko je njen poloaj lo. Odluila je da pokua da danas po podne
nae Ervina, umesto da eka do ponedeljka. Mnogo toga moglo je da se
dogodi za sedamdeset dva asa, to je dokazivao i mete iz prethodna
dvadeset etiri. Bie bolje da odmah sazna loe veti i planira u skladu sa
njima.
4.
Riba je bila dobra. Tesla je natanane jela i sluala dok je jela, pratei
razgovore koji su se vodili za pet oblinjih stolova. To je bio trik koji je
prvo nauila kao pisac scenarija (ubrzo je otkrila da je obian razgovor
prepun replika u iju uverljivost nijedan producent ne bi poverovao);
nastavila je da se usavrava za vreme putovanja, kada bi bila liena
blagodeti medija ili bez prilike da upranjava drutvenu snalaljivost,
putem kojih se inae obavetavala o onome to se dogaalo u svetu.
Danas je, na svoje iznenaenje, otkrila da se za tri od pet stolova vodio
isti razgovor: o ivotu i zloinima jedne ovdanje ene po imenu Fib, koja
je oigledno bila umeana u bizarno upokojenje svog mua.
Dok je pratila razgovor za susednim stolom o moralu odraslih, jedan
sparuen momak, za koga je pretpostavila da je gazda ovog mesta, donese
debatnicima hamburgere, a na povratku do anka pokupi njene tanjire i
onako usput je upita da li joj se dopala riba. Rekla je da jeste. Zatim je, u
nadi da e iscediti jo koje dodatno obavetenje od njega, upitala:
"Pitam se neto... da sluajno ne znate momka po imenu Fleer?"
ovek - na ploici je pisalo da se zove Bosli - se zamisli na trenutak.
"Fleer... Fleer..." ponovi on.
Dok je on prebirao po seanju, Raul ree: Tesla?
Odmah u, pomisli ona za Raula.
Ali ima neto... nastavi Raul.
Nije stigao nita vie da kae pre nego to se Bosli oglasio: "Mislim da
ne poznajem nikakvog Fleera. Da li on ivi u gradu?"
"Ne. On je posetilac."
"Preplavljeni smo posetiocima", odvrati Bosli.
Oigledno ovakav nain ispitivanja nee uroditi plodom. Ali dok je
ovaj ovek jo bio tu pred njom, odluila je da ga pita jo neto.
"Fib", izusti ona. Bosli prestade da se osmehuje. "Poznajete li Fib?"
"Svrati ponekad", zakljui Bosli.

Page 143 / 520

"Kakva je?" Sudei prema izrazu na njegovom licu, Bosli nije mogao
da se odlui da li da ostane uljudan to mu je nalagla pristojnost ili da se
povinuje vlastitoj elji da prenebregne Teslino pitanje. "Svi priaju o njoj."
"Onda se nadam da e njena pria posluiti kao lekcija", odvrati Bosli,
ledenim glasom. "Gospod vidi njen greh i on e joj suditi."
"Da li je optuena zbog neega?"
"U oima Gospoda..."
"Zaboravite na jebene oi Gospoda", ree Tesla, iznervirana njegovim
zapevanjem. "Zanima me kakva je."
Bosli spusti tanjire nazad na sto i tiho ree: "Bie bolje da odete."
"Zbog ega?"
"Niste dobrodoli da sa nama lomite hleb", odvrati on.
"A zbog ega, do avola?"
"Kako se to izraavate."
"ta ne valja?" upita Tesla.
Re koja poinje sa j, pouri da kae Raul.
Ona je ponovi naglas kako bi proverila tezu. "Jebiga?" ree ona, "ne
svia vam se da govorim jebiga?"
Bosli se trgao kao da su slogovi bili igle. "Napolje", ree on.
"Rekla sam samo jebiga", odvrati umiljato Tesla. "ta nije u redu sa
jebiga?"
Bosliju je bilo dosta uvreda. "elim da odete", ree on, podigavi glas.
"Va pogani jezik ovde nije dobrodoao."
"Ne mogu da ostanem na desertu?" upita Tesla.
"Napolje!" Oni koji su do tada ogovarali najednom zamukoe. Svi
pogledi bili su upereni u pravcu Teslinog stola. "Nosite svoje gnusobe
negde drugde. Ovde nisu dobrodole."
Tesla se lenjo zavalila u stolici. "Jebiga nije nikakva gnusoba", ree
ona. "Jebiga je samo re, to je samo jedna korisna, mala re. Ma hajde,
Bosli, priznajte to. Ponekad samo jebiga odgovara."
"elim da odete odavde."
"Vidite. elim da odete odavde, jebiga! - zvualo bi mnogo jae."
Tu i tamo uli su se kikoti, kao i nekoliko nervoznih nakaljavanja.
"ta kaete eni u subotu uvee? eli li da se bavi bludnienjem,
duo? Ne, kaete: elim da se jebem."
"Napolje!" zaurla Bosli. Sada su mu ve i drugi priticali u pomo, meu
njima i kuvar iz kuhinje koji je delovao kao da je prisno mogao poznavati
zatvor San Kventin. Tesla ustade.

Page 144 / 520

"Vai, odoh ja", ree ona. Uputila je kuvaru oaravajui osmeh.

"Odlina riba", ree ona i uputi se ka vratima. "Razume se, ne bi trebalo da
zaboravimo navaniju upotrebu rei jebiga", ree ona dok je odlazila.
"Uzvik. Kao u: oh, jebiga, ili: ta je sad, pa, jebiga." Stigla je do vrata i
zastala na njima da bi se osvrnula na Boslija. "Ili uvek korisno: jebi se",
ree ona i, poastvovai ga ovlanim osmehom, izie.
Stajala je na uglu, pitajui se gde da trai Fleera, kada je Raul
proaputao: Da li si ula ta sam ti rekao tamo unutra?
Samo sam branila svoja ustavna prava, odvrati Tesla.
Pre toga, promrmlja Raul.
ta? upita ona.
Ne znam ta, odvrati on. Samo sam osetio nekakvo prisustvo...
Zvui nervozno, odvrati Tesla, osvrnuvi se unaokolo. Na raskrsnici je
bilo ivlje nego ranije. Neuobiajeno mesto da te progone duhovi, pomisli
ona, bar sada. Moda bi u pono bila druga pria.
Zar nisu pokopavali samoubice na raskrsnicama? upita ona Raula. Nije
bilo odgovora. Raule?
Sluaj.
ta sam ja...?
Samo sluaj, molim te.
tota je moglo da se uje. Sirene automobila, kripanje guma, ljudi
koji se smeju i avrljaju, muzika koja je dopirala kroz otvoreni prozor,
vika kroz otvorena vrata.
Ne to, ree Raul.
ta, onda?
Neko apue.
Ponovo je oslunula, pokuavi da izdvoji buku koju su stvarali ljudi i
vozila.
Zatvori oi, ree Raul, lake je u mraku.
Posluala ga je. I dalje je ula buku, ali se oseala malo udaljenija od
nje.
Eto to, promrmlja Raul.
Bio je u pravu. Negde izmeu saobraaja i avrljanja, jedan siuan
glas pokuavao je da privue na sebe panju. Za, izgleda da je govorio.
Kao i neto o keapu. Tesla se usredsredila, pokuavajui da podesi uvo
svoga uma za taj glas, na isti nain na koji se usredsredila na razgovore u
onom restoranu. Na, rekao je ponovo, na o, na o...
"Zna o", promrmlja Tesla. "Zna neto o neemu."
"Ke... ke..." ree glas.
Page 145 / 520

Ke?
"Keer..."
Ne, ne keer: Fleer.
uje li ti to? upita ona Raula. Zna za Fleera. To je ono to kae. Zna
za Fleera. Ponovo je oslunula, podesivi se na frekvenciju na kojoj je bio
glas. Zvuk je jo bio tu, ali jedva se uo. Zadrala je dah, usredsredivi svu
panju na to da protumai signal. Sada vie nije ula rei, ve broj. Dva.
Dva. est.
Izgovorila ga je naglas, kako bi apta znao da ga je razumela.
"Dva... dva... est. Je li tako?"
Zatim je usledilo jo slogova. I ili vi. Zatim el, ili neto slino.
"Pokuaj ponovo", ree ona blago. Meutim, ili je njena mo
usredsreenja slabila ili je aptaa izdavala snaga. I, ponovo joj se uinilo
da je rekao. Zatim je nestao. Nastavila je da oslukuje, u nadi da e ponovo
stupiti u vezu, ali vie nieg nije bilo. "Sranje", promrmlja ona.
Potreban nam je plan grada, ree Raul.
ta e nam?
To je bila adresa, Tesla. Govorio ti je gde da nae Fleera.
Ponovo je pogledala prema restoranu. Kelnerica ju je ugledala kada je
otvorila vrata.
"Molim vas..." poe ena.
"Sve je u redu", ree Tesla. "Samo mi je potreban jedan od ovih."
Dohvatila je festivalsku brouru sa police kod vrata. "Prijatan dan."
Kada si postala takav fanatik po pitanju Isusa, uzgred budi reeno?
upita je Raul kada je opkoraila motor, prouavajui plan grada na
poleini broure.
Nisam, ree ona. Volim sve to sranje. Samo smatram da su rei...
Zastala je. Poblie se zagledala u kartu. "Ulica Miel", izgovori ona.
"Mora da je to. Miel."
Strpala je plan u dep i pokrenula motor. Jesi li spreman za ovo? upita
ona.
Dragocene, odvrati on.
"Molim?"
Htela si da kae da su rei dragocene.
"Zaista?"
I ne, nisam spreman.
V

Page 146 / 520

1.
Ervin se uputio do Kitinog restorana u potrazi za nekim poznatim;
nekim licem ili glasom koje je poznavao i koji su mu se dopadali, ne bi li
ublaio paniku koja ga je obuzela. Umesto toga uo je enu koju nikada
ranije u ivotu nije video kako se raspituje za njegovog ubicu, i umalo nije
poludeo usled razoaranja, dok joj je govorio glasom od koga bi mu se
grlo rascepalo da je imao grlo koje se moe rascepati, a ona se producirala
pred Boslijem svojim ulinim renikom.
Nije, meutim, bila ni glupa ni neosetljiva kao to se moglo zakljuiti
na osnovu te njene parade. Kada se jednom nala na ulici, zastala je da
oslune, a on se gotovo priljubio uz nju, za ta bi ga, da je bio od krvi i
mesa ,sigurno optuili za napastvovanje, ne prestajui da joj ponavlja gde
se Fleer nalazi. Njegova upornost se isplatila. Vratila se unutra po plan
grada, i dok ga je prouavala, pokuao je da je upozori na to da je Fleer
opasan.
Ovog puta ga, meutim, nije ula. Nije ba tano znao zato. Moda
ljudi nisu mogli istovremeno da prouavaju kartu i uju mrtve kako
govore. Moda je on bio kriv, moda je izgubio vetinu optenja sa ivima
svega nekoliko trenutaka poto ju je otkrio. ta god bilo posredi, ono za ta
se nadao da e se razviti u plodan razgovor bilo je preseeno i ena je
otila na motoru pre nego to je on uspeo da joj ispria o Fleerovim
ubilakim sklonostima. Ali nije se previe brinuo za nju. Ukoliko je tragala
za Fleerom, razmiljao je on, onda je sasvim sigurno znala za ta je sve
sposoban, a ako je suditi prema predstavi koju je izvela u restoranu, bila je
tvrd orah.
Posmatrao ju je kako se probija kroz saobraaj u glavnoj ulici i zavideo
joj je na tome to moe da se koristi motorom. Mada je uvek prezirao prie
o duhovima (one su pripadale beznaajnom kraljevstvu bajki i fantazije),
znao je da utvare bije glas da prkose gravitaciji. Oni su lebdeli, oni su
leteli; oni su uali po drveu i zvonicima. Zato se onda on osea toliko
vezan za zemlju, a njegovo telo - za koje je prokleto dobro znao da je
zamiljeno; ono pravo lei u dnevnoj sobi - i dalje se ponaa kao da
podlee zakonima gravitacije?
Uzdahnuo je i krenuo u pravcu svoje kue. Ako mu i za povratak bude
potrebno isto onoliko vremena kao i za dolazak ovamo, onda e susret za
koji je lino odgovoran ve uveliko biti okonan dok on ne stigne. Ali ta
da radi jedna izgubljena dua? Morae da se snalazi kako najbolje zna i
ume u nadi da e vremenom uspeti bolje da shvati u kakvo je to stanje
dospeo posle smrti.
Page 147 / 520

2.
Fib je bez najave otila do Ervinove kancelarije i nala zatvorena vrata.
Da je bilo koji drugi dan bio u pitanju osim dananjeg, odustala bi. Otila
bi kui. Saekala do ponedeljka. Ali ovo su bile krajnje posebne okolnosti.
Nije mogla da eka; ni sat vie. Navratie do njega, odluila je, i molie ga
da joj posveti bar pola sata svog vremena. Nije mnogo traila, zar ne?
Naroito kada se ima u vidu da je ona pre neki dan zbog njega poremetila
svoje planove.
Svratila je u dragstor dva bloka od kancelarije i zamolila Morin Skrim
koja je obojila kosu za proslavu i sada izgledala poput lokalne drolje, da
joj pozajmi telefonski imenik. Morin je elela da ogovara, ali radnja je bila
puna. Naoruana Ervinovom kunom adresom, Fib je ostavila Morin da
oijuka sa svakim sposobnim mukarcem ispod ezdeset pet i uputila se u
ulicu Miel.
Bila je to tiha, mala ulica oiviena privlanim, lepo odravanim
kuama, sa pokoenim travnjacima i potkresanim ivicama, sa uredno
obojenim ogradama i prozorskim okvirima. Posredi je bila ona vrsta raja o
kojoj je Tesla matala toliko puta putujui preko Amerika; mesto gde su
ljudi bili dobri jedni prema drugima i iveli, fiziki i duhovno, u okviru
svojih skromnih mogunosti. Nije trebalo mnogo nagaati zato je Fleer
izabrao ovo mesto da se smesti. Izabrao je Grov za pozornicu svog
rtvovanja kako bi iz snova njegovih zdravih graana, punih ljubavi,
zamislio legiju ampiona. Nazvao ju je Halucigenija i ostavio je da
zaponu rat na ulicama Grova posle njegove smrti. Ako se spremala nova
bitka, kao to je predviala Kejt Farel, gde drugde da potrai umove iz
kojih je mogao da stvori nove vojnike nego u raju kao to je bio ovaj, gde
su ljudi i dalje verovali u civilizovan ivot i gde su mogli da zazovu junake
da ga brane?
uj ti nju, ree Raul dok je Tesla lutala ulicom, traei Fleerovo
skrovite.
Da li sam razmiljala naglas ili si ti jednostavno prislukivao?
Prislukivao, odvrati Raul. I zapanjen sam.
ime?
Nainom na koji mata o ovom mestu. Mrzela si Palomo Grov.
Bio je laan.
Ovo nije?
Nije. Deluje... udobno.
Page 148 / 520

Suvie si dugo na putu.

To bi moglo da ima neke veze s tim, sloi se Tesla. Malo mi je dosadilo
ovo sedlo. Ovo mi mesto deluje kao vrlo prijatno za ivot...
Moda izrodi decu? Ti i Lsjen? Zar to ne bi bilo lepo?
Ba si podmukao.
U redu, ne bi bilo lepo. To bi bio pakao uivo.
Konano su stigli do aptaeve kue koja je takoe bila veoma lepa.
Tesla...
Molim?
Nemoj zaboraviti da je Fleer oduvek bio pomalo lud.
Kako bih to mogla da zaboravim?
Oprosti mu njegove grehe...
Uzbuen si. Oseam kako drhti.
Nekada sam ga zvao ocem, stalno. Govorio mi je da ga tako ne zovem,
ali on je to bio. On to i sada jeste. elim ponovo da ga vidim...
I ja, ree ona. Prvi put je tada, zapravo, to priznala u toliko rei. Da,
Fleer je bio lud, i, da, nepredvidljiv. Ali on je takoe bio ovek koji je
stvorio nuncije, ovek koji se pretvorio u svetlost pred njenim oima,
ovek koji ju je naterao da napola poveruje u svece. Ako je iko zasluio da
nadmudri zaborav, onda je to bio on.
Uputila se prilaznim putem, motrei na kuu ne bi li uoila kakav znak
da unutra nekoga ima. Nije ga bilo. Draperije su bile navuene na svim
prozorima osim na jednom, a na pragu je zatekla dvoje nepokupljenih
novina.
Pokucala je. Nije bilo odgovora, ali to je nije mnogo iznenadilo. Ako je
Fleer zaista unutra, malo je verovatno da bi otvorio vrata. Ponovo je
zakucala, tek reda radi, a zatim je otila do jedinog prozora preko koga
nisu bile nauvene draperije i provirila. Bila je to trpezarija, opremljena
starinskim nametajem. Ko god da je ovde iveo kada Fleer nije bio u
poseti, imao je ukusa.
Neto nije u redu sa kanalizacijom, ree Raul.
Kanalizacijom?
mrknula je i uhvatila miris neeg neprijatnog.
Dopire li to iznutra? - upitala je Raula, ali pre nego to je stigao da joj
odgovori, ula je korake po stazi i neko ree: "Traite li Ervina?"
Okrenula se. Na nekoliko jardi od ulazne kapije stajala je neka ena:
krupna, bleda i napadno odevena.
"Ervin..." ponovi Tesla dok joj je mozak brzo radio: "Aha. Samo sam...
je li on tu negde danas?"
Page 149 / 520

ena je odmeravala Teslu nekako sumnjiavo. "Trebalo bi da jeste",

ree ona. "Nije u kancelariji."
"Uh. Kucala sam, ali mi niko nije odgovorio." ena je bila oigledno
razoarana. "Htela sam da pokuam pozadi", nastavi Tesla, "da vidim da se
moda ne suna."
"Jeste li pokuali da zvonite?" upita ena.
"Ne, ja..."
ena odmarira stazom i lee na zvono. Iznutra se mogla uti
sladunjava zvonjava. Tesla je saekala desetak sekundi. Poto nije uoila
nikakvo kretanje, pola je iza kue, ostavivi enu da ponovo pokua sa
zvonom.
Zrelo, primeti ona Raulu kada je miris izmeta postao jai. Osmatrala je
tle u hodu, napola oekujui da ugleda prsnutu cev i poslednje to je Ervin
pustio u toalet kako stvara mehurie koji izbijaju iz tla. Ali nije nala nita.
Nije bilo govana; kao ni Ervina, nije se sunao u stranjem delu dvrita.
Moda to nije ta kua, ree ona Raulu. Moda postoji jo neka ulica
koja zvui kao Miel.
Okrenula se na peti i ugledala enu koju je ostavila da zvoni kako
dolazi du kue, sa izrazom blage iznerviranosti na licu.
"Unutra nekoga ima", ree ona. "Pogledala sam kroz otvor za pisma i
videla nekog na kraju hodnika.
"Je li to bio Ervin?"
"Nisam mogla da vidim. Bilo je suvie mrano."
"Ha." Tesla se zagledala u zid kao da e uspeti da prodre pogledom
kroz njega ako bude dovoljno dugo gledala.
"Bilo je neeg udnog u vezi s tim..."
"ta?"
"Ne znam." Delovala je uplaeno.
"elite li da pozovete policiju?"
"Ne. Ne, mislim da ne bi trebalo da gnjavimo Deda ovim. Moda bi
trebalo... znate ve... da probam neki drugi dan."
Ovo je jedna nervozna dama, ree Raul.
"Ako postoji ovde neki problem..." ree Tesla. "Moda da pogledam s
druge strane." Krenula je nazad prema dvoritu. "Uzgred budi reeno, ja
sam Tesla", doviknu ona preko ramena.
"Ja sam Fib."
Vidi, vidi... ree Raul, skarletna ena.
Tesla se jedva suzdrala da ne kae: Svi priaju o vama.
"Jeste li vi Ervinova roaka?" upita je Fib.
Page 150 / 520

"Nisam, zato?"
"To me se ne tie, ali znam da niste iz Evervila..."
"Znai, pitate se ta radim ovde", odvrati Tesla, dok je probala stranja
vrata. Bila su zakljuana. Zaklonivi akama oi, provirila je kroz staklo.
Bilo je malo znakova ivota. Kartonsko pakovanje soka od pomorande
lealo je prevrnuto na stolu; mala gomila sudova pored sudopere. "Nisam
dola da vidim Ervina", nastavi Tesla. "Istinu govorei, ak ni ne
poznajem Ervina." Okrenula se i pogledala Fib, koja nije delovala
preterano zabrinuto to moda razgovara sa moguim provalnikom.
"Dola sam da vidim momka po imenu Fleer. Pretpostavljam da vam
to ime nita ne znai?"
Fib je trenutak razmiljala, a zatim je odmahnula glavom. "Nije
odavde", izjavi ona. "Sigurna sam da bih ga znala da je odavde."
"Mali grad, a?"
"Za mene postaje isuvie mali", odvrati Fib, jer nije bila u stanju da
sakrije mrzovolju. "Svi znaju sve."
"I ja sam ula neke glasine."
"O meni?" upita Fib.
"Vi ste ta Fib Kob, je li tako?"
Fib napui usne. "Trenutno bih i te kako elela da nisam", ree ona,
"Ali, da. Ja sam Fib Kob." Uzdahnula je dok je njena robusna spoljanost
pucala. "ta god da ste uli..."
"Zabole me", odvrati Tesla. "Znam da to nije ba zabavno..."
"Imala sam i bolje dane", ree Fib; a onda, kao da je iznenada uoila
prizvuk poraza u svom glasu, pribrala se malo. "Izgleda da gospodin
Tutaker ne eli nijednoj od nas da otvori vrata."
Tesla se osmehnu. "Tutaker? Tako se preziva? Ervin Tutaker?"
"ta je tu smeno?"
"Nita, mislim da je savreno", ree Tesla. "Ervin Tutaker." Ponovo je,
mirkajui, provirila kroz prozor.
Vrata koja su vodila u ostali deo kue bila su odkrinuta nekoliko ina,
i dok je zurila, uinilo joj se da je neka vijugava senka promakla kroz
pukotinu.
Povukla se malo od stranjih vrata, zapanjena.
"ta je bilo?" upita Fib.
Tesla mirnu, obliza usne i ponovo pogleda. "Da li na Ervin dri
zmije?" upita ona.
"Zmije?"
"Aha, zmije."
Page 151 / 520

"Koliko znam, ne. Zato?"

"Nestala je, ali mogu da se zakunem da sam videla..."
Tesla? promrmlja Raul.
Molim?
Zmije i miris govana. Na ta te podsea ta kombinacija?
Nije odgovorila. Povukla se od vrata; odjednom joj je bilo hladno. Ne,
govorio je njen um, ne, ne, ne. Ne liksi. Ne ovde. Ne u ovoj abokreini.
Tesla, priberi se.
Odjednom je poela da se trese od glave do pete.
"Je l' se opet pojavila?" upita Fib, zakoraivi prema vratima.
"Nemojte" ree Tesla.
"Ne plaim se zmija."
Tesla isprui ruku da sprei Fib da prie. "Ozbiljno to mislim", ree
ona.
Fib joj odgurnu ruku. "elim da pogledam", ree ona otresito i prisloni
lice uz prozor. "Nita ne vidim."
"Dolazi i odlazi."
"Ili je nije ni bilo", odvrati Fib. Ponovo je pogledala Teslu. "Ne
izgledate dobro", primeti ona.
"Ne oseam se ba dobro."
"Imate li fobiju od zmija?"
Tesla odmahnu glavom. "Ne od zmija." Ispruila je aku i neno
povukla Fib za ruku. "Zaista mislim da bi trebalo da odemo odavde."
Ozbiljnost njenog glasa ili izraz njenog kao kre belog lica oigledno su
bili dovoljni da ubede Fib kako se uopte ne ali, jer se sada i ona povukla
od stranjih vrata.
"Moda mi se sve samo uinilo", odvrati Tesla, nadajui se da je to
tano. Bila je spremna na sve osim na likse.
Sa Fib za petama vratila se do prednjeg dela kue i uputila stazom ka
ulici.
"Jeste li sada sreni?" upita Fib.
"Samo poite sa mnom, molim vas?" ree Tesla i nastavi ustaljenim
korakom dok nisu ostavili Tutakerovu kuu jedno pedeset jardi iza sebe.
Tesla je tek tada usporila.
"Jeste li sada sreni?" ponovi Fib, ovog puta pomalo zajedljivo.
Tesla je zastala i zagledala se u nebo, a zatim uvukla nekoliko puta
vazduh, duboko, da bi se smirila, i tek tada rekla: "Ovo je gore nego to
sam mislila."
"ta to? O emu to priate?"
Page 152 / 520

Tesla jo jednom duboko uvue vazduh. "Mislim da se u toj kui nalazi

neto zlo", odvrati ona.
Fib ponovo pogleda niz ulicu, koja je delovala sve veselije kako je
popodne vie odmicalo.
"Znam da je u to teko poverovati..."
"Oh, ne", ravnoduno ree Fib. "Mogu da poverujem." Kada je ponovo
pogledala Teslu, na licu joj je zaigrao jedva primetan, stegnuti osmeh.
"Ovo mesto je okrutno", ree ona. "Ne izgleda tako, ali jeste."
Tesla je poela da misli kako je moda bilo nekog sinhroniteta u
njihovom susretu. "elite li da priate o tome?"
"Ne", ree ona.
"Vai. Neu da pokuavam da..."
"Zapravo hou", ree Fib. "Da, elim da priam o tome."
VI
"Neto nije u redu sa morem."
Do se pridie i pogleda niz obalu prema talasima koji su se buno
razbijali o obalu. Voda je gotovo liila na somot, talasi su bili dovoljno
veliki da izazovu serfera, ali su se savijali i razbijali mnogo sporije od bilo
kojih talasa na bilo kojoj obali na Zemlji. U njihovom raskonim
krivinama uzdizale su se mrlje duginih boja i svetlucale na njihovim
prevojima.
"Predivno je", ree on.
Noa zaguna. "Pogedaj u daljinu", ree on i pokaza iza talasa razbijaa,
ka mestu gde bi trebalo da se nalazi obzorje. Iz mora su se oigledno
uzdizali crni, sivi i zeleni stubovi oblaka kao da je nekakva titanska toplota
pretvarala vodu u paru. Pri tom su nebesa padala u obliku bujice i vatre.
Bila je to predstava takvih razmera kakvu Do nikada ranije nije ni
pokuao da zamisli, podseala je na prizor iz stvaranja sveta ili njegovog
rainjavanja.
"ta je uzrok svemu tome?"
"Ne elim da izgovorim te rei dok ne budem siguran", ree Noa. "Ali
sve mi se vie ini da treba da budemo obazrivi, ak i ovde."
"Obazrivi u kom pogledu?"
"Da li da ekamo da ovi naiu naim putem", ree on i pokaza niz
obalu.

Page 153 / 520

Tri do etiri milje od mesta na kome su stajali mogao je da vidi krovove

i zvonike grada. Pretpostavio je da je to Liverpul. Na otprilike etvrtini te
razdaljine, nalazila se procesija koja im se pribliavala.
"To je Blagoslovproklet", ree Noa. "Mislim da e biti bolje da se
gubimo, Do."
"Zato?" Zanimalo je Doa. "ta je Blagoslovproklet?"
"Onaj koji zaziva", odvrati Noa. "Moda je to onaj koji je otvorio ova
vrata."
"Zar ne eli da ga saeka i zahvali mu se?" upita Do, i dalje
prouavajui procesiju. Bilo ih je moda tridesetak u povorci; neki su
jahali na konjima, a kako se inilo, jedan na kamili.
"Vrata nisu bila otvorena za mene", odvrati Noa.
"Za koga su bila otvorena?" Nije dobio odgovor. Do se okrenuo i
video da se Noa ponovo zagledao prema apokaliptikoj oluji koja je
skrivala obzorje. "Tamo se neto nalazi?" upita on.
"Moda", odvrati Noa.
U Doovoj glavi javilo se pet-est pitanja istovremeno. Ako je to to se
nalazilo tamo dolazilo ovamo, ta e se dogoditi sa obalom? I sa gradom?
A ako pree preko praga, da li e sa tim poi i oluja koju donosi? Niz
planinu, do Evervila? Do Fib?
Oh, moj Boe, do Fib?
"Moram da se vratim", ree on.
"Ne moe."
"Mogu i hou", ree Do, okrenuvi se i uputivi se nazad ka pukotini.
Ovde nije bila skrivena, kao na planini. Raspukla se poput svenja crnih
munja naspram nestalnog neba. Da li je u pitanju bila njegova mata ili je
bila ira i via nego ranije?
"Obeao sam ti mo, Do", povika Noa za njim. "I jo ti je nisam dao."
Do se okrenu na peti. "Daj mi je onda i pusti me da idem", ree on.
Noa se zagleda u tle. "Nije to ba tako lako, prijatelju moj."
"Kako to misli?"
"Ne mogu ti ovde podariti mo."
"Rekao si na drugoj strani."
"Da, jesam. Znam da jesam. Ali to ba nije bilo tano." Sada je podigao
pogled prema Dou, i njegova prevelika glava kao da se zanela na krhkom
vratu. "Nadao sam se da e, kada jednom stigne ovamo i vidi slavu
more-sna, poeleti da malo sa mnom putuje. Mogu da ti dam mo. Zaista
mogu. Ali samo u svojoj zemlji."
"Koliko daleko?" upita Do.
Page 154 / 520

Nije dobio odgovor. Besan, Do se vrati do Noe, kreui se takvom

ustrinom da je stvorenje podiglo ruke da odbije udarac. "Neu te udariti",
ree Do. Noa malo spusti gard. "Samo traim poten odgovor."
Noa uzdahnu. "Moja zemlja je Efemeris", ree on.
"A gde je taj Efemeris?" zanimalo je Doa.
Noa ga je posmatrao moda deset sekundi, a onda pokaza prema moru.
"Ma nemoj", primeti Do bezlino. "Ba si me zeznuo."
"Zeznuo?" ponovi Noa.
"Prevario, bitango." Uneo se Noi u lice, tako da su im se nosevi gotovo
dodirivali. "Prevario si me."
"Verovao sam da si poslat da me odvede kui", ree Noa.
"Ne budi patetian."
"Istina, to sam mislio. I dalje mislim." Pogledao je Doa. "Ti smatra da
je smeno to to su se nai ivoti isprepleli na taj nain?"
"Da", ree Do.
Noa klimnu. "Znai, mora da se vrati", ree on. "A ja u ostati. Ovde,
pod svojim nebom, oseam se jai. Nema sumnje da se i ti osea jai pod
tvojim."
Dou nije promakla ironija. "Prokleto dobro zna ta u biti kada se
vratim tamo."
"Da", ree Noa, pridiui se. "Nemoan." Rekavi to, poeo je epajui
da se udaljava obalom. "Zbogom, Do", doviknuo mu je.
"Bitango", ree Do, krenuvi nazad uz obalu prema pramenu nonog
neba koji se video kroz pukotinu. Od kakve e koristi biti sebi ili Fib ako
se sada vrati kui? Bio je ranjeni begunac. I, kako Noa ree, bio je krajnje
nemoan.
Ponovo se okrenuo da osmotri udan svet u koji je zakoraio. Udaljeni
grad, povorku koja se pribliavala, oluju koja je besnela iznad neobuzdane
vode Sutine: nita od toga nije delovalo naroito obeavajue. Ali moda
- samo moda - moda je ovde bilo nade za njega. Moda je postojao nain
da stekne neku vrstu moi, bilo kakvu, koja e od njega napraviti oveka s
kojim e morati da raunaju kada se vrati u vlastiti svet. Moda e morati
dobro da se oznoji da bi to stekao, ali znojio se on i u Kozmu, nije li tako, i
ta je dobio za svoj trud? Smrskana jaja.
"U redu", ree on, krenuvi niz obalu za Noom. "Ostau. Ali neu da te
nosim, jesi li razumeo?"
Noa mu se osmehnu. "Smem li... da ti stavim ruku oko ramena, dok
neto ne pojedem i dok mi noge ne ojaaju?"
"Valjda sme", ree Do.
Page 155 / 520

Noa obesi ruku oko Doovog vrata. "Tamo dole nalazi se brodi
izvuen na obalu", ree on. "Skloniemo se dok ne proe povorka."
"ta je toliko loe u tim Blagoslovprokletima?" upita ga Do dok su se
gegali ka amcu.
"Niko nikada ne zna ta se krije u srcu Blagoslovprokletog. Oni imaju
tajne razloge i ciljeve za sve. Moda je ovaj dobroudan, ali to ne moe
znati."
Nastavili su u tiini, dok nisu stigli do lae. Imala je dva jarbola, bila
dugaka moda dvadeset pet stopa, daske i kuica za kormilo bili su
obojeni skarletno i plavo, mada su putovanja ostavila traga kako na boji
tako i na daskama. Njeno ime Fanakapan uredno je bilo ispisano na
pramcu.
Doa je poela da mui glad, tako da je ostavio Nou da ui u zaklonu
lae i popeo se na palubu da potrai neto za jelo. Narkotiko dejstvo
ublaivaa bolova konano je poelo da slabi, i dok se muvao po brodu,
traei i iznad i ispod palube kakvu veknu hleba ili bocu piva, osetio je
kako ga salee meavina negativnih oseanja. Jedno od njih bila je
neprijatnost, drugo uznemirenost, tree razoaranje. Pronaao je put u
drugi svet i otkrio da stvari ni ovde ne stoje mnogo drugaije. Moda je
Sutina zaista bila more-san kao to je Noa tvrdio, ali ovaj brod, koji ga je
oigledno preplovio, nije niim odavao da su ga sagradila ili da su na
njemu boravila stvorenja iz vizije. Njegove dve kabine bile su prljave,
kuhinja neopisiva, daani zidovi kuice za kormilo ivrljani
najopscenijim moguim crteima.
to se hrane tie, nije bilo niega. Bilo je neto ostataka u kuhinji, ali ni
u kom sluaju nisu bili jestivi, i mada je Do pretraio razbacanu odeu i
prljavu ebad po kabinama u nadi da e nai rebro okolade ili kakvu
voku, iziao je praznih aka. Razoaran i gladniji no ikad posle napora,
spustio se nazad na obalu i naao Nou kako sedi prekrtenih nogu na tlu,
zurei uz obalu sa suzama u oima.
"ta ne valja?"
"To me podsea..." poe Noa, klimnuvi u pravcu povorke. Njeno
odredite bila je pukotina, u to nije bilo sumnje. Pet do est uesnika izgleda da su to bila deca, gotovo naga - izbili su na elo povorke i stali da
bacaju lie ili latice cvea izmeu svog gospodara i praga.
"Na ta te podsea?"
"Na moje venanje", ree Noa. "I na moju voljenu. Naa je povorka bila
tri, etiri puta tolika. Nikada nisi video nita slino. Nikada nisi uo takvu
muziku. Trebalo je da to bude okonanje vekovnog rata i poetak..."
Page 156 / 520

Zastao je, stresao se. "elim ponovo da vidim svoju zemlju, Do", ree on
posle izvesnog vremena. "Makar samo da me pokopaju tamo."
"Nisi sve ovo vreme ekao samo da bi umro."
"To i ne bi bilo tako loe", promrmlja Noa. "Imao sam ljubav svog
ivota. Nikada vie ne moe postojati nijedna kao ona, niti ja elim da
postoji. Do sada nisam mogao ak ni da pomislim tako neto, ali to je
istina, Do. Stoga i ne bi bilo tako loe da umrem u vlastitoj zemlji i da
budem poloen u prainu iz koje sam potekao. Ti to razume, zar ne?" Do
nije odgovorio. Noa se osvrnu da ga pogleda. "Ne?"
"Ne", ree on. "Ja nemam zemlju, Noa. Mrzim Ameriku."
"Afrika, onda."
"Nikada nisam bio tamo. Mislim da mi se ni ona ne bi mnogo dopala."
Dugo i sporo je uvlaio vazduh. "Tako da mi je sasvim svejedno gde e me
pokopati." Nastupila je jo jedna duga tiina. Zatim je rekao: "Gladan sam.
Na brodu nema niega. Morau uskoro neto da pojedem, jer u se u
protivnom onesvestiti."
"Onda mora sebi neto da uhvati", odvrati Noa i, ustavi, povede
Doa do ivice vode. Talasi se vie ne razbijaju onako estoko kao malopre,
pomisli Do. "Vidi li ribu?" upita Noa, pokazavi u talase koji su se
kovitlali.
Pruge duginih boja koje je Do video sa praga bile su, zapravo, ribe,
ive stvari: ribe i jegulje, sjajne poput munja, skakale su po vodi u
hiljadama.
"Vidim ih."
"Poslui se."
"Misli, da ih jednostavno uhvatim golim rukama?"
"I da ih proguta", ree Noa. Osmehnuo se kada je video izraz
odvratnosti na Doovom licu. "Najbolje su ive", ree on. "Veruj mi."
Bol u stomaku sada se takmiio sa onim u jajima. Znao je da ovo nije
trenutak da se neka. Slegnuo je ramenima i zakoraio u vodu. Bila je
miomirisno topla, to je predstavljalo prijatno iznenaenje, i da nije znao
istinu, prema nainu na koji se uvijala oko njegovih listova i poskakivala
prema njegovim preponama, rekao bi da jedva eka da ga primi u svoja
nedra. Ribe su bile posvuda, vide on; javljale su u neizmernom broju
oblika i veliina; neke su bile velike kao losos, to ga je iznenadilo kada se
uzme u obzir plitkoa vode, druge siune poput kolibrija i gotovo na isti
nain prkosile su gravitaciji, prhui oko njega u svetlucavim hiljadama.
Takorei nije morao uopte da se mui da ih hvata. Jednostavno je sklopio
ake meu njima, i kada ih je ponovo rastvorio video je da nije uhvatio
Page 157 / 520

jednu ve tri - dve crvenkastosrebrne, dok je trea bila plava - a sve su se

divlje koprcale na njegovom dlanu. Nisu ni izdaleka delovale ukusno, sa
svojim crnim, crnim oima i dahtavim bokovima. Ali sve dok on i Noa
budu ovde zarobljeni, nije imao izbora. Ili e jesti ribu ili e biti gladan.
Dohvatio je jednu crvenkastu sa tanjira svoga dlana i ne pruivi sebi
vremena da zaali zbog onoga to radi, zabacio je glavu i ubacio je u usta.
Usledio je trenutak gaenja u kome je mislio da e povratiti, a onda je riba
nestala niz jednjak. Nije osetio nikakav ukus, ali kakve to, do avola, ima
veze. Ovo nije obrok za gurmane; jednostavno je jeo da bi preiveo.
Ponovo je pogledao dlan, pa ubacio obe preostale ribe u usta istovremeno,
zabacivi glavu kao da je eleo da ih potera. Jedna je skliznula isto onako
glatko kao i prva, ali je druga stala da lepeta perajima po njegovim
krajnicima i uspela da mu se vrati na jezik. Nju je ispljunuo.
"Loeg je ukusa?" upita Noa, zakoraivi u talas pored Doa.
"Jednostavno nije htela da bude pojedena", odvrati Do.
"Ne moe je kriviti", odvrati Noa i nastavi da koraa dok mu voda nije
doprla do bokova.
"Ojaao si", doviknu mu Do, nadjaavi buku talasa.
"Iz trenutka u trenutak sam jai", odvrati Noa. "Vazduh me hrani."
Zaronio je ake u vodu i izvukao ne ribu ve neto to je liilo na lignju,
stvorenje ije su ogromne oi bile nemirno zlatne.
"Nemoj mi rei da to pojedem", primeti Do.
"Ne. Nikada", odvrati Noa. "Ovo je Zerapuu; duhpilot. Vidi kako te
gleda?"
Do je video. U postojanom pogledu tog stvorenja bilo je neke
tajanstvene znatielje, kao da ga prouava.
"Nije navikao da vidi tvoju vrstu u krvi i mesu", ree Noa. "Da govori
njegovim jezikom, sigurno bi ti kazao da poe kui. Moda eli da ga
dodirne?"
"Ba i ne."
"To bi se dopalo Zerapuiju", ree Noa, pruivi mu stvorenje. "A ako
udovolji jednom, udovoljio si mnogima."
Do krenu prema Noi, gledajui ivotinju koja je gledala njega.
"Hoe da kae da je ova stvar povezana sa drugima... kako ih zove...
Zera-ta?"
"Ljudi ih zovu 'u, lake je." Gurnuo je stvorenje Dou u ruke. "Nee te
ujesti", ree on.
Do ga je oprezno prihvatio. Lealo je sasvim pasivno u njegovim
akama, pogleda uprtog navie u Doovo lice.
Page 158 / 520

"Najstariji hramovi na dvanaest kontinenata bili su podignuti u ast

'uija", nastavi Noa. "Na nekim mestima ih jo tuju."
"Ali ne i tvoj narod?"
Noa odmahnu glavom. "Moja ena bila je katolikinja", ree on. "A ja
sam... ja sam nevernik. Bie bolje da ga vrati pre nego to nestane.
Mislim da bi umro srean gledajui u tebe."
Do se sagnu i vrati 'ua nazad u vodu. Jo nekoliko sekundi se zadrao
meu njegovim dlanovima, sjaj u oku i dalje mu je bio jak, a onda je
jednim okretom tela bez kostiju nestao, otiao prema puini i dubokoj
vodi. Dok ga je posmatrao kako se udaljava, Do nije mogao da se ne
zapita da li ve svojim sadruzima pria prie o crnom oveku.
"Neki ljudi", poe Noa, "veruju da su 'ui delovi Tvorca, koji se izdelio
u milijardu delova kako bi mogao da navodi ljudske due u Sutinu, a
potom zaboravio kako da ponovo spoji te delove."
"Znai da sam upravo drao u aci deli Boga?"
"Da." Noa ponovo posegnu u vodu i ovog puta izvue ribu dugaku
itavu stopu. "Suvie velika?" upita on.
"Suvie velika!"
"Manje lake skliznu, je li tako?"
"Mnogo lake", ree Do i, zaronivi ake u vodu, izvue puno sitnih
riba. Susret sa 'uom odagnao je njegovo nekanje. Oigledno su ovi
klenovi ispraznog pogleda bili mnogo nieg reda od stvorenja koje ga je
tako pomno pruavalo. Mogao je da ih guta, ne optereujui se time. Sasuo
je dve pune ake za isto toliko sekundi, a onda je naao sebi neto malo
vee u ta je zagrizao kao da je sendvi. Meso je bilo svetlonarandasto i
slatkasto meko, i on poe da ga vae, uopte se ne obazirui na to to se ta
stvar koprcala dok ju je stezao; bacio ju je tek kada mu se kost zarila meu
zube.
"Za sada sam zavrio", obavesti on Nou, trudei se da izvadi kost.
"Nee da pije?" upita Noa.
"Slana je", ree Do, zar ne?"
"Meni nije", odvrati Noa, prinevi vodu Sutine u skupljenim akama
do usana i zvuno je usisavi. "Mislim da je dobra."
Do je uradio to isto i nije bio razoaran. Voda je prijatno rezila.
Progutao je nekoliko gutljaja, a potom se vratio na obalu, oseajui se
mnogo sitiji nego to je mislio da je to mogue kada se ima u vidu ta je
pojeo.
Dok su on i Noa razgovarali o ribi i Bogu, cela povorka bila je stigla do
pukotine - koja je zaista postajala sve vea: ve je bila upola via nego
Page 159 / 520

onda kada je on zakoraio kroz nju - i lanovi povorke su se sada okupili

na pragu.
"Hoe li na drugu stranu?" upita on.
"Izgleda da hoe", odvrati Noa. Pogledao je prema nebu, koje je, iako
na njemu nije bilo sunca, sada bilo tamnije nego pre. "Ako neki od njih
ostanu", primeti on, "moda meu njima naemo posadu."
"Za koji brod?"
"Koji pa drugi brod imamo osim ovoga?" upita Noa, lupnuvi dlanom
po Fanakapanu.
"Ima i drugih u luci", primeti Do, pokazavi prstom du obale prema
gradu. "Velikih brodova. Ta stvar ak ni ne ostavlja utisak da bi mogla
ploviti morem. A i da moe, kako, do avola, da ubedimo bilo koga da
poe sa nama?"
"To je moj problem", odvrati Noa. "Zato se malo ne odmori?
Odspavaj ako moe. eka nas uzbudljiva no."
"Da odspavam?" ponovi Do. "Mora da se ali."
Premiljao se da li da uzme ebe i jastuk iz jedne kabine, ali je
zakljuio da e biti bolje da mu bude neudobno nego da dobije vake, i
sklupao se udobno koliko je mogao na golom kamenju. Nema sumnje da
je to bio najneudobniji krevet na kome je ikada pokuao da lei, ali vedrina
neba predstavljala je snaan narkotik, i mada nije zapao u dovoljno dubok
san da bi sanjao, na izvesno vreme je ipak zadremao.
VII
1.
Negde oko etiri, u petak popodne, dok su se Tesla i Fib upoznavale u
Evervilu, a Do leao ispod sve tamnijeg neba na obali Sutine, Hui Kac je
sedeo na pragu sa Ejmi u naruju, posmatrajui oluju koja se pribliavala
sa severoistoka. Dobra oluja s kiom, pomisli on, moda malo grmljavine,
i vruina e prestati.
Beba nije dobro spavala prethodne noi i bila je razdraljiva vei deo
dana, ali sada je zadovoljno leala u njegovom naruju, vie dremajui
nego budna. Do-Bet je otila gore u krevet pre pola sata, alei se na
eludane smetnje. Kua je bila sasvim tiha. Isto kao i ulica, iji su mir
naruavali samo komijski psi, zaposleniji no ikad upravo u tom trenutku,
jurcajui unaokolo visoko izdignutih noseva i nauljenih uiju, kao da
neto oekuju. Kada pronae bolje mesto za njih, odluio je da nabavi psa

Page 160 / 520

meanca. Bie dobro za Ejmi da raste pored neke ivotinje, imae ko da je

titi i imae s kim da se igra.
"I volee te", proaputa joj Hui. "Jer te svi vole." Malo se uznemirila u
njegovom naruju. "eli da te odnesem u krevet, mila?" upita on,
podigavi je i poljubivi je u lice. "Hajde da te odnesemo gore."
Popeo se na prstima i spustio Ejmi u gostinsku sobu, da ne bi uznemirio
Do-Bet. Zatim je otiao da se na brzinu istuira.
Ba je bilo prijatno gurnuti glavu pod hladnu vodu i sapunom skinuti
znoj i dnevnu prljavtinu; toliko prijatno da mu se digao, a da se nije ni
dodirnuo. Pokuao je da ne obraa panju - amponom je oprao kosu,
istrljao lea - ali voda je i dalje pljuskala po njemu, i na kraju se prihvatio.
Poslednji put kada je vodio ljubav sa Do-Bet ve je bila u etvrtom
mesecu trudnoe, i taj pokuaj se zavrio tako to je poela da plae i vie
kako ne eli da je dodiruje. To je bio prvi znak koliko e trudnoa biti
problematina. Tokom narednih nekoliko meseci imao je ponekad utisak
da ivi sa dve razliite ene, bliznakinjom punom ljubavi i njenom zlom
sestrom. Do-Bet puna ljubavi nije elela da se bavi seksom, ali je elela
da je zagrli i tei kada bi se rasplakala. Zla sestra nije elela nita od njega:
ni poljupce, ni drutvo, nita. Zla sestra bi rekla: alim to sam te uopte
srela, i izgovorila bi to sa tolikom uverenou da je bio siguran da to i
misli. A onda bi na povrinu ponovo izbila stara Do-Bet - obino kroz
suze - i rekla mu da joj je ao, tako ao, i da ne zna ta bi bez njega.
Tokom tog vremena nauio je prilino dobro da obuzdava i prikriva
svoj libido. U garai je drao gomilu asopisa sa golim enama; pronaao
je kanal sa mekim porniima koji je gledao kasno nou; ak je imao i
nekoliko mokrih snova. Meutim, Do-Bet nikada nije naputala njegovu
matu. ak i poslednje dve nedelje pred poroaj, kada je bila ogromna,
pogled na nju strano ga je uzbuivao. I ona je toga bila svesna i izgleda da
je odbijala njegovo zanimanje za nju: zakljuavala je vrata kupatila kada
se prala ili tuirala, okretala mu lea dok se spremala za krevet. Svela ga je
na adolescenta koji drhti dok je posmatra krajikom oka u nadi da e na
trenutak ugledati zabranjenu anatomiju; i da e moi kasnije da je zamilja
dok bude masturbirao.
Bilo mu je dosta toga. Dolo je vreme da ponovo postanu mu i ena,
umesto stidljivih tinejdera koji sluajno spavaju u istom krevetu. Zatvorio
je tu, ovla se obrisao, zatim obavio pekir oko struka i otiao u spavau
sobu.
Grmljavina se pribliavala, niska i razorna, ali nije probudila Do-Bet.
Leala je sasvim obuena na krevetu, bleda lica srebrnastog od znoja u
Page 161 / 520

mraku. Otiao je do prozora i malo ga otvorio. Oblaci su bili zgnjeeni i

debeli od kie; ve za nekoliko minuta izruie svoju vodu na pranjavo
dvorite i pranjav krov.
Do-Bet je iza njega neto promrmljala u snu. Vratio se do kreveta i
polako seo pored nje. Ponovo je neto promrmljala - nije razabrao ta - i
podigla aku koja joj je leala pored tela, oeavi mu pri tom prstima
rame. aku je pomerila da bi njome dodirnula usta, a zatim, kao da je
njeno uspavano ja shvatilo da neko sedi pored nje, vratila ju je do njegove
ruke.
Bio je siguran da se probudila, ali nije. Na licu joj se pojavio jedva
primetan osmeh, i ona akom pree sa njegove miice na grudi. Dodir joj
je bio lak poput pera, ali strano erotian. Tim vie, moda, jer joj je
podsvest dozvoljavala da radi ono to u budnom stanju nije mogla ili nije
htela. Pustio je da se njena aka zadri na njegovim grudima, a on je za to
vreme oprezno skinuo pekir. Njegov penis u erekciji podigao je glavu,
jedva ekajui da bude dodirnut. Nije se pomerio; nije disao. Samo je
posmatrao kako se njena aka lutajui sputa niz njegov tvrdi stomak dok
nije pronala kurac.
Izdahnuo je vazduh to je tie mogao, uivajui u njenoj panji. Nije se
zadrala na njegovom polnom organu due nego na njegovim grudima i
stomaku, ali kada je prela prstima preko monica i nastavila niz butinu
bio je ve toliko uzbuen da se plaio da e izgubiti kontrolu ako vrati
aku tamo gde je malo pre bila. Odvojio je pogled od njenih prstiju i
zagledao joj se u lice, ali ga je prizor njene namuene lepote samo jo vie
zagrejao. vrsto je zatvorio oi i pokuao sebi da predstavi ulicu ispred
kue, olujne oblake i motor koji je jue popravljao, ali ga je njeno lice
svuda nalazilo kuda god da pobegne.
Ponovo ju je uo kako neto mrmlja, rei su i dalje bile nerazumljive, te
je, iako to nije nameravao, otvorio oi da posmatra njene usne.
To je bilo suvie. Glasno je zadahtao i kao u znak odgovora mrmljanje
je postalo neto ubrzanije, a njena aka koja mu se sputala niz nogu,
krenu ponovo nazad prema preponama. Osetio je prvi gr u monicama i
posegnuo da vrsto stegne kurac u nadi da e odloiti ono neizbeno bar
jo koji trenutak. Ali izgleda da je ona osetila tu kretnju, jer se njena aka
vratila do njegovog polnog organa, stigavi do njega pre nego to je uspeo
da je u tome sprei i kada ga je dodirnula on vie nije mogao da se obuzda.
"Oh, Boe", zadahta on i zabaci glavu. Prvi put je uo njene rei...
"U redu je", govorila je. Mogao je samo da zadahe. "U redu je, Tomi.
Jeste. Jeste. U redu je..."
Page 162 / 520

"Tomi?"
Nastavio je da trca, dok mu je njena skliska aka obraivala kurac, ali
u tome vie nije bilo zadovoljstva.
"Ne", ree on. "Prestani."
Nije ga posluala, jer ga nije ula. Trabunjala je u dilerijumu:
"JestejesteureduTomiureduredu."
Povukao je svoju aku, bilo mu je muka, i poeo da ustaje sa kreveta.
Ali ona ga je uhvatila za aku dok je ustajao, pogodivi tano cilj, iako je
imala zatvorene oi. Trabunjanje je prestalo.
"Saekaj", ree ona.
Iz penisa mu je i dalje nekontrolisano curelo. Bio je u velikom
iskuenju da je opkorai; da je natera da otvori oi i da ga vidi, sirovog i
vlanog. Da kae: to sam ja, Hui. Sea li me se? Udala si se za mene.
Ali suvie se stideo svoje ranjivosti, svog znoja i straha u sebi, koji mu
je ak i sada dobovao u stomaku. Straha da je Tomi-Rej MekGir blizu, i da
se sve vie pribliava. Pre nego to je razum mogao da ga zaustavi preao
je pogledom preko mrane sobe, traei neki znak, bilo kakav znak, da je
tu bio Deak-Smrt. Razume se da ga nije bilo. On nije bio ovde telesno.
Bar jo nije. On je bio u umu Do-Bet. A to je na svoj nain bilo mnogo
uasnije mesto za njega.
Zgrabivi pekir da pokrije svoju nagost, Hui povue aku i krenu
prema vratima; bes je ve bio splasnuo u njemu, pretvorivi se u pepeo i
muninu.
Pre nego to je uspeo da dohvati kvaku, Do-Bet je otvorila oi.
"Hui?" upita ona.
"Koga si oekivala?"
Ona podie lepljivu aku, pridigavi se pri tom u krevetu. "ta se to
dogaa?" upita ona optuujuim glasom.
Nije nameravao da joj dozvoli da ovo izokrene. "Sanjala si Tomi-Reja",
ree on.
Spustila je noge sa kreveta, briui njegovo seme sa prstiju o arav. "O
emu ti to pria?" upita ona. Na vratu i gornjem delu grudi imala je
crvene crvene; bili su to sigurni znaci da je i ona bila uzbuena. Verovatno
je i dalje bila.
"Stalno si ponavljala njegovo ime", odvrati Hui.
"Ne, nisam."
"Misli li da bih neto takvo izmislio?" upita on, podigavi glas.
"Aha, verovatno!" povika ona.

Page 163 / 520

Znao je prema nainu na koji se obrecnula na njega da je sasvim svesna

da je govorio istinu (ovako estoka bila je samo onda kada je neto krila),
to je znailo da je i budna znala neto o bratu. Ta pomisao probudila je u
Huiju elju da zaplae ili da se ispovraa, ili oboje. irom je otvorio vrata i
posrui iziao na odmorite. U tom trenutku poela je kia - iznenadno
dobovanje po prozoru. Podigao je pogled: kroz staklo niz koje se cedila
voda ugledao je purpurno crne oblake i osetio kako se kua zatresla usled
grmljavine.
Ejmi se probudila i sada je jecala u gostinskoj sobi. eleo je da ode do
nje, ali uo je Do-Bet na vratima spavae sobe; ne bi mogao da podnese
da ga vidi na svetlosti ovakvog, sa strahom na licu. Sigurno bi rekla TomiReju, narednog puta kada ga bude videla u svojim snovima. Rekla bi: Doi
po mene. Ovde nema ko da ti se suprotstavi.
Uao je u kupatilo i zalupio vrata za sobom. Posle izvesnog vremena,
Ejmi je prestala da plae. A jo malo posle toga, i oluja je prola, ostavivi
za sobom neproien vazduh i nesmanjenu vruinu.
2.
"Grilo? Hui ovde."
"Nisam oekivao da te ujem..."
"Da li si uo jo n-n-n-neto o Tomi-Reju?"
"Neto se dogodilo?"
"Na neki nain."
"eli li da mi kae ta?"
"Za sada ne. Ja s-s-s-samo elim da z-z-z-znam gde je. Dolazi p-p-p-po
nju..."
"Smiri se, Hui."
"Z-z-z-znam da dolazi po nju."
"On ne zna gde ivite, Hui."
"On je u njenoj glavi, Grilo. Bio je u pravu. Ja... j-j-j-jebiga... nisam
mucao p-pet godina." Zastao je da isprekidano uvue vazduh. "Mislio sam
da je gotovo. Bar s-s-s-sa njim."
"Svi smo to mislili."
"M-m-mislio sam da je nestao i da je gotovo. Ali on je j-j-jo tamo, u
njoj. Zato n-n-nemoj da mi kae da ne zna gde ---ivimo. On to tano
zna."
"Gde si sada?"
"Na benzinskoj pumpi pola milje od kue. Nisam eleo da te z-z-zzovem odande."
Page 164 / 520

"Bie bolje da se vrati. Ima li kakvo oruje?"

"Imam pitolj. Ali od kakve e mi t-t-to biti koristi? Mislim, ako je
iv..."
"Prevario je smrt."
"A pitolj mi nee biti od neke v-v-v-vajde."
"Sranje."
"Aha, ovee, u pravu si. Sranje. Tano. To je, to je, to je upravo to.
Jebeno sranje!" Grilo je uo kako je lupio pesnicom po telefonu. uo se i
neki prigueni zvuk. Tek posle jednog trenutka shvatio je da to Kac plae.
"Sluaj, Hui..." Prigueni zvuk se uo i dalje. Prekrio je akom
sluaclicu, kako ga Grilo ne bi uo. Poznato mi je to oseanje, pomisli
Grilo. Ako plaem, a to niko ne uje, moda uopte nisam plakao. Samo
to to tako ne ide. "Hui? Jesi li tu?" Trenutak ili dva vladala je tiina, a
onda se Hui ponovo javio. Suze su ga malo smirile.
"Ovde sam", ree on.
"Dolazim do vas. Nekako emo ovo reiti."
"Stvarno?"
"U meuvremenu, elim da bude pripravan. Jesi li me razumeo?"
"ta ako on... hou da kaem, ta a-a-a-ako on doe po nju?"
"Uradi ono to mora. Preseli se ako mora. Nastaviu da se javljam,
vai?"
"Aha."
"Jo neto?"
"Nee je dobiti, Grilo."
"Znam."
"ta god d-d-da bude trebalo uraditi, nee je dobiti."
ta sam to uradio? To je bilo sve o emu je Grilo mogao da razmilja
kada je spustio slualicu: ta sam uradio kada sam se prijavio dobrovoljno
za ovo? Nije mogao da pomogne Huiju. Isuse, jedva da je mogao da
pomogne i sebi.
Sedeo je ispred ekrana - koji su se popunjavali poput bavi pri provali
oblaka: vesti su stizale iz svih drava, sve odreda loe - i pokuavao da
smisli neki nain da povue ponudu, ali je znao da ne bi mogao da ivi
sam sa sobom ako bi se neto dogodilo, a on im prethodno okrenuo lea.
A neto e se dogoditi. Ako ne veeras, onda sutra uvee. Ako ne sutra
uvee, onda prekosutra uvee. Svet je gubio razum. Dokaz se nalazio pred
njim na ekranima. Gde e bolje vreme od ovoga da uskrsnuli izravnaju
raune? Morao je da uradi ono to je mogao, koliko god to bilo malo,
Page 165 / 520

koliko god beznaajno, ili nikada vie nee moi da sretne svoj pogled u
ogledalu.
Iskljuio je ekrane i otiao da spakuje sve to mu je potrebno za jednu
no. Upravo je zavravao, kada je zazvonio telefon. Ovog puta bila je
Tesla, zvala je iz Evervila.
"Odseu kod ene koju sam ovde upoznala. Trenutno joj je potrebno
drutvo. Ima li olovku?" Grilo je zapisao broj, a zatim ju je ukratko uputio
u Kacovu situaciju. Nije zvuala mnogo iznenaena. "Ovog vikenda
okonae se mnoge igre", ree ona. Kazao joj je da e se odvesti do Huija.
Zatim je razgovor skrenuo na D'Amura.
"Uvek sam mislio da su svi ti njegovi totemi i tetovae obino sranje",
ree Grilo, "ali sada..."
"Voleo bi da ima neki od njih?"
"Voleo bih da imam neto u ta verujem", ree Grilo. "Neto to bi bilo
od pomoi ako je Tomi-Rej na slobodi."
"On je verovatno na slobodi", smrknuto ree Tesla. "Otprilike sve to
moe da bude na slobodi sada je slobodno."
Grilo je trenutak razmiljao o tome. Zatim ree: "ta smo to, do avola,
uradili da smo to zasluili, Tes?"
"Verovatno je srea u pitanju."
3.
Provala oblaka koja se dogodila iznad kue Kacovih nastavila je ka
jugozapadu, istresajui svoj kini teret u hodu. Dolo je do veeg broja
sudara na skliskim ulicama i autoputevima, ali su svi osim jednog bili
beznaajni. Izuzetak se dogodio sto pedeset pet milja od Kacovih, na
meudravnom putu broj 84. Jedav RV, u kome se porodica od est
lanova vraala sa odmora provedenog u Sedar Sitiju, zaneo se na
nepouzdanom asfaltu, udario u kola iz susedne trake i preao preko crte,
sredivi est vozila koja su putovala na jug pre nego to je sleteo sa
autoputa.
Policija, lekari i vatrogasci stigli su na mesto nesree neverovatno brzo
kada se ima u vidu da je autoput bio blokiran u oba pravca, a kia lila kao i
kabla, tako da je vidljivost bila smanjena na petnaest jardi, ali kada su
stigli, pet ivota je ve bilo ugaeno, a jo troje ljudi - ukljuujui tu i
vozaa RV-a - umrlo je pre nego to su mogli da budu osloboeni iz
olupina.
Kao da ju je zainteresovao haos koji je izazvala, oluja je usporila svoje
napredovanje i ostala da poiva iznad mesta nesree skoro pola sata, a
Page 166 / 520

potop je potiskivao dim koji je kuljao iz zapaljenih vozila. U gorkoj,

zaslepljujuoj supi od dima i kie, spaseni i spasioci zajedno kretali su se
poput utvara, smrdei na benzin i umrljani krvlju. Neki od preivelih bili
su dovoljno sreni - mogli su da plau; veina ih je jednostavno posrtala
od vatre do vatre, od tela do tela, kao da tragaju za vlastitim razumom.
Meutim, bila je tu prisutna jedna utvara koja nije bila ni spasilac niti ju
je trebalo spasavati; kretala se kroz ovu paklenu zbrku sa lakoom koja e
izazvati komare kod svih koji su ga videli.
Bio je mlad, ta utvara, i po svim procenama nedolino lep: plav,
preplanuo, sa irokim, belim osmehom. I pevao je. To je bilo ono to je
uznemirilo prisutne koji su kasnije govorili o tom pevanju vie nego o
njegovom lakom kretanju, vie nego o njegovom osmehivanju. Njegovo
obilaenje olupina sa prijatnom, bezimenom melodijom na usnama
delovalo je krajnje demonski.
Meutim, nisu mu se svi sklanjali s puta. Jedan policajac ga je zatekao
kako posee ka zadnjem seditu jednog od unitenih vozila i zatraio je od
njega da se istog asa okane toga. Utvara uopte nije obratila panju na
nareenje, ve je razbila prozor, u elji da dohvati neto to je videla na
stranjem seditu. Policajac joj je ponovo naredio da prestane i izvukao je
pitolj ne bi li podupro svoje nareenje. U znak odgovora utvara je
prekinula pevanje taman toliko da mu kae: "Imam ovde neka posla."
Zatim je nastavila tamo gde je stala sa pesmom i izvukla telo deteta,
koji su prevideli u tom haosu, kroz razbijeni prozor. Policajajac je uperio
pitolj u srce lopova i naredio mu da spusti dete, ali je ovaj i to, kao i
ostala nareenja prenebregao. Prebacivi telo oko vrata kao kakav pastir
koji nosi jagnje, utvara je bila spremna za odlazak.
Onome to je usledilo prisustvovalo je pet svedoka, ukljuujui tu i
policajca; svi oni bili su krajnje uzbueni, ali niko nije bio u oku, tako da
se nije moglo rei da su imali halucinacije. Njihova svedoenja, meutim,
bila su neobina. Okrenuvi lea policajcu, kradljivac lea uputio se prema
bankini, a u to se dim oko njega ustalasao, i na trenutak ili dva svedocima
se uinilo da su videli ljudska oblija kako kuljaju u velikim naletima izduenih i unakaenih lica, snanih, ali omekalih tela, kao da su kosti
bile isisane iz njih - oblija koja su oigledno bila u slubi lopova, jer su ga
optoila u vidu jeeeg oblaka u koji niko, ak ni policajac, nije bio voljan
da prodre.
Pet asova kasnije, telo deteta - trogodinjakinje po imenu Lorena
Hernandez - bilo je pronaeno na manje od jedne milje od autoputa, u
umarku breza. Bila joj je skinuta odea umrljana krvlju i telo joj je bilo
Page 167 / 520

paljivo, ak s ljubavlju oprano kinicom. Zatim je njen le bio poloen na

mokro tle u fetalnom poloaju: noge zgrene uz stomak, brada na grudima.
Nije bilo znakova napastvovanja. Meutim, oi su nestale iz glave.
Od raspevanog lepotana koji ju je uzeo i dobrano se pomuio da je
ovako namesti, nije bilo ni traga. Bukvalno nikakvog. Nije bilo otisaka
stopala u travi, ni otisaka prstiju na njenom telu, nieg. Kao da je otmiar
lebdeo dok je obavljao svoj mrani i neobjanjivi obred.
Izvetaj o tim dogaajima bio je pridodat Sprudu te iste noi, ali nije
bilo nikoga da ga proita. Grilo je bio na putu za Ajdaho, ostavivi
izvetaje da pristiu u njegovom odsustvu, a njih je bilo u neuvenim
koliinama. Bile su to udne, uasne prie.
U Minesoti se neki ovek probudio na operacionom stolu za vreme
operacije srca i uprkos svim oajnikim pokuajima anestetiara da ga
vrati u komatozno stanje, upozorio je svoje hirurge da dolaze oni koji jedu
repove, i da ih nita ne moe zaustaviti. Potom je umro.
U kampusu koleda Ostin u Teksasu, vieno je kako ena u belom, u
pratnji neeg to su svedoci opisali kao est velikih albino pasa, nestaje u
tlu kao da silazi niz stepenice. Iz zemlje se ulo jecanje, tako tugaljivo da
je jedan od onih koji su ga uli pokuao da izvri samoubistvo sat kasnije.
U Atlanti, veleasni Donald Meril, usred jedne krajnje nadahnute
propovedi, odjednom je skrenuo sa teme - Postoji samo jedna ljubav,
Boja ljubav - i poeo da govori o Neumitnosti. Njegove rei bile su
emitovane irom zemlje, a kamere su nastavile da ga snimaju dok je lupao
i paradirao, a renik mu iz reenice u reenicu postajao sve opskurniji.
Zatim je ponovo promenio temu i poeo da govori o ljudskoj anatomiji.
Odgovor je ovde, rekao je, i poeo da se skida pred zapanjenim stadom: u
grudima, u stomaku, u preponama. Kada je stigao do donjeg vea i sokni,
prenos je prekinut, ali on je ipak nastavio da se obraa okupljenima,
savetujui svoju zapanjenu pastvu da poe kui, pronae veliko ogledalo i
nastavi da prouava svoje nago telo, dok - kako on to ree - Neumitnost ne
proe, i vreme ne stane.
Meu izvetajima koji su se slivali u Sprud stigao je i jedan koji bi
naroito zanimao Teslu, da je znala za njega; moda bi u izvesnoj meri i
izmenio tok dogaaja.
Stigao je iz Baje. Dvojica posetilaca iz Engleske, parapsiholozi koji
piu knjigu o tajnama uma i materije, uputili su se u potragu za jednim
gotovo mitskim mestom za koje se aputalo da su se na njemu pre
Page 168 / 520

nekoliko godina dogodile velike i strane stvari. Potraga ih je, razume se,
dovela do mesta gde je Fleer prvi put stvorio nuncije, do Misije Svete
Katarine. Tamo, na rtu koji je gledao na plavi Pacifik, upravo su
fotografisali ruevine kada je jedna od posetiteljki malog svetilita to se
ugnezdilo meu utom dotrala do njih, dok su joj se suze slivale niz lice, i
rekla im da je vatra hodila Misijom prethodne noi, vatra u ljudskom
obliju.
Fleer, rekla je, Fleer, Fleer...
Meutim, i ta pria, kao i mnoge druge, uskoro je bila pokopana pod
stotinama slinih koje su pristizale svakog sata iz svih drava. Neprirodne i
nedokuive prie, groteskne i prljave, uistinu uvrnute. Poto sada niko nije
vodio o njemu rauna, niko nije motrio na njega i niko se o njemu nije
brinuo, Sprud je rastao nesvestan sebe, postajui telo znanja bez mudre
glava koja bi shvatila njegovu prirodu.
VIII
1.
Bilo je mnogo tee pronai raskrsnicu na kojoj je Miv O'Konel
zakopala medaljon nego to je to Budenbaum predvideo. Sa Setom za
petama, proveo je dva sata idui glavnom ulicom u pravcu severseverozapad i jug-jugoistok od trga, pretpostavivi (pogreno, kako se
kasnije ispostavilo) da e se raskre koje je traio - to ukrtanje puteva na
kome e se njegovo putovanje okonati - nalaziti blizu centra grada. Na
kraju ga je pronaao na dve treine milje od trga; bila je to srazmerno
nevana taka na planu Evervila. Na jednom uglu nalazio se skromni
restoran, sa oznakom 'Kitin', naspram njega mala pijaca, a na druga dva
ugla zaputena garaa i neto to je oigledno nekada bilo prodavnica
odee u kojoj su ostale samo nage lutke i natpisi SVE MORA DA ODE iz
njenih poslednjih dana.
"ta tano trai?" upita ga Set dok su stajali i posmatrali raskre.
"Sada nita", odvrati Budenbaum.
"Otkud zna da je ovo pravo raskre?"
"Oseam to. U zemlji je. Ti gleda navie, ja gledam nanie. Mi se
dopunjujemo." Prepleo je prste. "Ovako." Povukao ih je da bi pokazao
njihovu povezanost.
"Da li emo uskoro moi da se vratimo u krevet?" upita Set.

Page 169 / 520

"Jo malo. Prvo bih voleo da pogledam ta ima tamo gore." Pokazao je
glavom prema prozorima iznad prazne radnje. "Bie nam potrebna
osmatranica."
"Za paradu?" upita Set.
Budenbaum se nasmeja. "Ne. Ne za paradu."
"Za ta onda?"
"Kako da ti to na najbolji mogui nain objasnim?"
"Kako god hoe."
"Postoje mesta na svetu na kojima stvari moraju da se dogode", ree
Budenbaum. "Mesta koja moi pohode, gde..." trenutak je traio rei, "gde
avatari dolaze."
"ta je to avatar?"
"E, pa, to ti je neka vrsta lica. Lica neeg boanskog."
"Poput anela?"
"Vie od anela."
"Vie?" Set uvue vazduh.
"Vie."
Set je trenutak razmiljao o tome. Zatim ree: "Ti..."
"Avatari."
"Avatari. Dolaze ovamo?"
"Neki od njih."
"Otkud zna?"
Budenbaum se zagledao u tle. "Pretpostavljam da bi najjednostavniji
odgovor bio da dolaze jer sam ih ja to zamolio."
"Jesi li?" zausti Set, kratko se nasmejavi. Oigledno ga je
oduevljavalo to to razgovara na ulinom uglu sa ovekom koji upuuje
pozive boanstvima. "I jednostavno su pristali?"
"Nije ovo prvi put", odvrati Budenbaum. "Obezbedio sam im... kako da
se izrazim?... mnogo zabave tokom godina."
"Kakve?"
"Svakojake. Ali uglavnom one zbog koje bi obini ljudi zadrhtali."
"Oni vole ono najbolje, je li tako?"
Budenbaum nagradi mladia iskrenim divljenjem. "Vrlo brzo shvata
stvari", ree on. "Da. To najvie vole. to vie krvoprolia, to bolje. Vie
suza, vie tuge, tim bolje."
"Tu se ne razlikuju mnogo od nas, je li tako?" upita Set. "I mi volimo
takve stvari."
"Osim to ovo nije kobojagi", ree Budenbaum. "Ovde nije re o lanoj
krvi i glicerinskim suzama. Oni ele pravu stvar. A moj je posao da je
Page 170 / 520

isporuim." Zastao je, posmatrajui reku automobila na kolovozu i reku

ljudi na ploniku. "Nije to uvek naroito prijatno zanimanje", dodade on.
"Zato se onda time bavi?"
"Ne bih mogao da ponem da ti odgovaram na to pitanje. Ne ovde. Ne
sada. Ali ako ostane pored mene, odgovor e postati oigledan. Veruj
mi."
"Verujem."
"Dobro. Hoemo li?"
Set klimnu i oni se zajedno uputie preko ulice prema naputenoj
zgradi.
Tek kada su stigli na suprotnu stranu ulice i zastali na vratima radnje sa
odeom, Set je upitao Budenbauma. "Da li se plai?"
"Zato bih se plaio?"
Set slegnu ramenima. "Ja bih se plaio. Susreta sa avatarima."
"Oni lie na ljude, samo su vie evoluirali", odvrati Budenbaum. "Za
njih sam ja majmun. Za njih smo svi majmuni."
"Znai, kada nas gledaju, to je kao kada mi idemo u zooloki vrt?"
"Vie nalik na safari", odvrati Budenbaum, koga je zabavljala
prikladnost ovog poreenja.
"Moda su oni ti koji su nervozni", primeti Set. "Kada dolaze u
divljinu."
Budenbaum se zagleda u deaka. "Zadri to za sebe", ree on estoko.
"Bila je to samo..."
Budenbaum ga prekide. "Nije ak trebalo ni da ti kaem", dodade on.
"Nita neu rei", odvrati Set. "A i kome bih rekao?" Budenbauma kao
da to nije oraspoloilo. "Nikome nita neu rei", ponovi Set. "Kunem se."
Priao je malo blie Budenbaumu i spustio aku na njegovu ruku. "elim
da inim samo ono zbog ega e biti zadovoljan mnome", ree on, zurei
u Budenbaumovo lice. "Samo mi reci."
"Da, znam. ao mi je to sam se obrecnuo. Bie da sam malo nervozan.
Nagnuo se blie mladiu, usne su mu bile na svega nekoliko ina od
njegovih uiju, i proaputao. "elim da te jebem. Odmah." Naizgled bez po
muke gurnuo je kvaku i propusti Seta unutra.
Ova mala scena nije prola neprimeeno. Od svog susreta sa
nepristojnom jeziarom, Bosli je bio na oprezu motrei na bilo kakve
znake bezbonog ponaanja, tako da je bio svedok udne prisnosti izmeu
deaka Landijevih, za koga je ve godinama znao da je lud, i stranca u
odelu dobrog kroja. Nita o tome nije kazao Deli, Dagu ili Harijeti.
Page 171 / 520

Jednostavno ih je obavestio da ide malo da se proeta i iskrao se, ne

skidajui pogled sa prazne radnje dok je prelazio preko ulice.
Seks nikada nije mnogo zanimao Boslija. Tri do etiri meseca mogla su
da prou, a da on i Leticija ne osete potrebu da obave taj in, a kada su to i
radili, sve je bilo gotovo za manje od petnaest minuta. Meutim, koliko
god se trudio da proisti svoj mali ugao sveta, seks ga je stalno nalazio preko radija i televizije, asopisa i novina, prljajui ono to se on toliko
trudio da odri istim.
Zato su ljudi oseali takvu potrebu da se ponaaju kao ivotinje, da idu
nagi poput ivotinja, da se valjaju i pare u praini poput ivotinja, kada je
Gospod izdigao oveka iz praine i dao mu vlast nad zverima u polju?
To ga je uznemiravalo. Ponekad ga je i ljutilo, ali uglavnom ga je
uznemiravalo, kada bi video mlade ljude Evervila kako poriu vodea
naela vere, posrui i predavajui se ivotinjskim apetitima. Iz nekog
razloga, moda zbog deakove mentalne poremeenosti, smatrao je Seta
Landija posmatraem tog razvrata. Sada je posumnjao da je neto drugo u
pitanju. Sada je posumnjao da je deak Landijevih radio neto gore nego
njegovi vrnjaci, daleko gore.
Gurnuo je vrata i uao u radnju. Unutra je bilo sveije nego napolju, na
emu je bio zahvalan. Zastao je trenutak na jard od praga i oslunuo kako
bi odredio gde su deak i njegov sadrug. Odozgo su se uli koraci i
prigueni glasovi. Krivudajui izmeu kra koji je ostavio Dinderi,
stigao je do vrata koja su vodila u stranji deo radnje, kreui se lako i
tiho. Vrata su vodila u malo skladite, iza koga se nalazilo strmo, mrano
stepenite. Preao je preko sobe i poeo da se penje. U tom je shvatio da su
glasovi zamukli. Zaledio se na stepenicama, u strahu da je njegovo
prisustvo otkriveno. Kockao se vlastitim ivotom kada je odluio da uhodi
stvorenja koja su ivela nemoralno. Bili su sposobni na bilo ta,
ukljuujui tu, u ta uopte nije sumnjao, i ubistvo.
Nije, meutim, uo korake i posle krae pauze nastavio je da se penje,
dok nije stigao do vrata na vrhu. Bila su in ili dva odkrinuta. Gurnuo ih
je jo malo i oslunuo.
Sada ih je uo. Ako su prljavtina i izopaenost imali zvuk, onda je to
bilo ono to je uo. Dahtanje, balavljenje i udaranje tela o telo. Koa ga je
zasvrbela kada je to uo, kao da je vazduh bio prljav od buke koju su oni
stvarali. Poeleo je da se okrene i ode, ali znao je da bi to bilo kukaviki.
Morao je da prozove one koji su greili zbog njihovih greha, isti sluaj bio
je i sa onom alapaom, jer bi u protivnom svet postajao samo prljaviji i
prljaviji, dok ljude ne bi zatrpao vlastiti izmet?
Page 172 / 520

Vrata zakripae dok ih je otvarao, ali zveri su pravile toliku buku da to

nisu ule. Soba je bila takvog oblika da jo nije mogao da ih vidi; morao je
da krene du zida pre nego to je stigao do ugla iza koga je mogao da
proviri. Uvukavi vazduh kako bi se pripremio, on to i uini.
Bili su tamo, parili su se na golim daskama na zraku sunca, deak
Landijevih je na sebi imao samo sokne, a onom koji je upranjavao
nastranost sa njim pantalone su se motale oko lanaka. Drao je zatvorene
oi, isto kao i deak - kako bi osetio zadovoljstvo tog ina, zaranjanja u
mesto iz koga se izbacuje izmet? - ali posle jo dva guranja nastrani je
otvorio oi i zagledao se u Boslija. Na njegovom licu nije bilo srama, kao
ni u njegovom glasu. Samo bes.
"Kako se usuujete?" upita on. "Briite odavde!"
Sada je Landi otvorio oi. Za razliku od svog napasnika, imao je bar
toliko obraza da pocrveni i spusti aku meu noge kako bi sakrio polni
organ.
"Rekoh vam da se gubite!" ree nastrani. Bosli se nije povukao; niti je
krenuo napred. Deak je bio taj koji je napravio naredni korak. Skliznuvi
napred i oslobodivi se, okrenuo se prema svom nabadau i rekao: "Nateraj
ga da ode."
Nastrani stade da navlai pantalone, a dok je to radio, i bio ranjiv, Bosli
krenu u napad.
"ivotinje!" stade on da besni, krenuvi na nastranog podignutih ruku.
"Ovene!" povika deak, ali je upozorenje stiglo kasno. Dok se nastrani
uspravljao, Bosli je naleteo na njega svom teinom, nateravi ga da se
zatetura unazad.
Deak se pridizao - Bosli ga je video krajikom oka - a iz grla mu je
izleteo neartikulisani besni urlik. Bosli se osvrnuo prema njemu, ugledao
divlji izraz na njegovom ukastom licu, iskeene zube, divlji pogled, i
poeo da mu se sklanja s puta. Ali u tom trenutku uo je lomljavu stakla i
osvrnuo se na vreme da vidi nastranog kako izlee kroz prozor. Imao je na
raspolaganu samo trenutak da zapazi tu injenicu, a onda je deak
Landijevih skoio na njega, nag i vlaan.
Uspaniio se i vrisnuo. Pokuao je da odgurne Landija od sebe, ali
deak je bio snaan. Prilepio se za Boslija kao da eli da iznudi poljupce;
vrsto je priljubio svoje telo uz Boslijevo, i Boslije je osetio njegov topao
dah na svom licu.
"Ne-ne-ne!" vritao je Bosli, mlatarajui i uvijajui se u elji da se
oslobodi iz njegovog zagrljaja. Uspeo je da se odvoji i povue, dahui i
gotovo jecajui, i krenuo prema vratima.
Page 173 / 520

Tek je tada Bosli shvatio da nastranog vie nije bilo.

"Oh, Isuse..." promrmljao je, u nameri da zapone molitvu. Ali su ga
rei izdale. Jedino je uspeo da se teturavo vrati do polomljenog prozora,
bez prestanka ponavljajui iste rei. "Oh, Isuse. Oh, Isuse. Oh..."
Landi vie nije na njega obraao panju. "Ovene!" vrisnu on i u tri
koraka se nae kod prozora, posekavi se na krzavo staklo dok se naginjao
napolje. Bosli se naao pored njega trenutak kasnije, prekinuvi litaniju, a
tamo dole na ploniku leao je nastrani, sa pantalonama i dalje sputenim
do pola butina. Saobraaj se zaustavio na raskrsnici i sirene su ve svirale
u svim pravcima.
Osetivi nesvesticu usled vrtoglavice i panike, Bosli se povue od
prozora.
"Kretenu!" povika mali Landi; oigledno smatrajui da Bosli ima
nameru da pobegne, ponovo krenu na njega, dok mu se krv slivala iz
ranjenog boka.
Bosli je pokuao da izbegne deakove pesnice, ali mu je peta zapela za
gomilu odbaene odee i on pade nauznak, izbivi sam sebi vazduh kada je
tresnuo o pod. Landi se naao na njemu u tren oka, seo je svojim mravim
dupetom na Boslijeve grudi i prikovao mu miice kolenima. Tako ih je
zatekao prvi svedok koji je ustrao uz stepenice: Bosli je leao na leima i
jecao Oh, Isuse, Oh, Isuse, Oh, Isuse dok ga je nag, ranjeni Set Landi
drao prikovanog za daske.
2.
U kakve god da se spekulacije Ervin uputao o smrti, nije oekivao da
to iskustvo treba izdrati na nogama. U poslednjih est asova vie je
hodao nego u prethodna dva meseca. Iziao je iz kue, zatim se vratio kui,
zatim je otiao do Kitinog restorana, vratio se ponovo kui, a sada su mu
panju privukla bolnika kola koja su jurila licom Kaskada, tako da je
krenuo nazad ka restoranu. Ili, bolje reeno, do naspramnog ugla, do koga
je stigao na vreme da vidi kako oveka, koji je bio gurnut sa gornjeg
prozora, utovaruju u bolnika kola i odvoze za Silverton. Muvao se oko
okupljene gomile, skupljajui nagovetaje o tome ta se dogodilo i brzo
sklapajui priu. To je oigledno uinio Bosli Kauhik, poto je otkrio
gurnutog usred neke veze sa jednim ovdanjim mladiem. Ervin je znao
Boslija samo po uvenju: kao filantropa za Boi, kada su on i nekolicina
dobrih hrianskih dua uzimali na sebe obavezu da starima i onima
vezanim za kuu odnesu topli obrok, i kao fanatinog pisca pisama (teko
da bi koji mesec proao bez poslanice u Registru, u kojoj je bio zabeleen
Page 174 / 520

neki nov dokaz bezbonitva u zajednici). oveka nikada nije upoznao,

niti je ak mogao da se seti njegovog lika. Ali ako je teio da postane
poznat, onda je to danas po podne oigledno i uspeo.
"Prokleto udno", uo je nekoga kako kae; osmotrivi gomilu koja se
razilazila, ugledao je oveka u kasnim pedesetim ili ranim ezdesetim,
sede kose, sivih oiju, u odelu koje mu je loe stajalo, kako gleda pravo u
njega.
"Meni se obraate?" upita Ervin.
"Aha", ree ovaj drugi, "rekao sam da je to prokleto udno..."
"Nemogue."
"ta je nemogue?"
"Nemogue da se obraate meni. Ja sam mrtav."
"Onda nas je dvojica", odvrati ovaj drugi. "Upravo sam rekao da sam
viao neke prokleto udne stvari ovde tokom godina."
"I vi ste mrtvi?" upita Ervin, zapanjen i sa olakanjem. Konano je
naao nekoga s kim moe da razgovara.
"Svakako", ree ovek. "Ima nas nekolicina u gradu. Odakle si ti
stigao?"
"Nisam."
"Hoe da kae da si ovdanji?"
"Aha. Tek sam, znate..."
"Umro. Slobodno reci."
"Umro."
"Neki dolaze zbog festivala. To je za njih vikend."
"Mrtvi?"
"Svakako. Hej, zato da ne? Parada je parada, je li tako? Nas nekolicina
ak i uestvujemo idui izmeu platformi. Sve za smeh. Mora se smejati,
je li tako, ili e ti srce prepui. Da li ti se to dogodilo? Srani udar?"
"Ne..." ree Ervin, i dalje suvie iznenaen ovim obrtom dogaaja da bi
sredio misli. "Ne, ja... ja sam bio..."
"Nedavno, je li tako? U poetku je hladno. Ali na to se navikne. Do
avola, moe se na sve naviknuti, je li tako? Sve dok ne pone da se
osvre, alei za raznim stvarima, jer ne moe ba nita povodom toga
da uradi."
"Je li tako?"
"Mi se samo muvamo unaokolo izvesno vreme, i to je sve. Uzgred budi
reeno, kako se zove?"
"Ervin Tutaker."
"Ja sam Riard Dolan."
Page 175 / 520

"Dolan? Vlasnik radnje sa slatkiima?"

ovek se osmehnu. "To sam ja", ree on. Pokazao je palcem preko
ramena ka praznoj zgradi. "To je bila moja radnja, u stara dobra vremena.
U stvari, i nisu bila tako dobra. Ali tako je to kada se osvrne..."
"Prolost je uvek lepa."
"Tako je. Prolost je uvek..." Zautao je i namrtio se. "Da li si iveo
ovde dok sam bio vlasnik radnje?"
"Ne."
"Kako onda zna za to?"
"Proitao sam priznanje jednog tvog prijatelja."
Dolanov osmeh izblede. "Oh?" izusti on. "ije?"
"Lajla Mek Fersona?"
"Napisao je priznanje?"
"Aha. Koje se izgubilo, a onda sam ga ja pronaao."
"Kukin sin."
"Da li je on, mislim na Mek Fersona, da li je on jo... u blizini?"
"Hoe da pita da li je on poput nas? Nije. Neki ljudi se zadre
unaokolo, neki ne", Dolan slee ramenima. "Moda se presele, negde
drugde, moda samo" - on puknu prstima - "nestanu. Pretpostavljam da
sam ja hteo da ostanem, a on nije."
"Ovo nisu naa prava tela, zna li to?" upita Ervin. "Hou da kaem,
video sam svoje."
"Aha, i ja sam video svoje. Nije bio lep prizor." Podigao je ake ispred
sebe, posmatrajui dlanove. "Ali od bilo ega da smo sazdani", ree on, "i
to je bolje od niega. I da zna da nije ni bolje ni gore nego kada si iv.
Ima dobrih dana, a i ima loih..." Zautao je, uperivi pogled prema sredini
ulice. "Samo to mislim da e se sve to moda uskoro okonati."
"Zato si to rekao?"
Dolan duboko uvue vazduh. "Posle izvesnog vremena pone da
osea ritam stvari, na nain na koji ne moe dok si iv. Poput dima."
"ta je poput dima?" upita on.
"Mi. Lebdimo unaokolo, nismo sasvim vrsti, a nije ni da nismo uopte.
A kada vetar donese neto udno, dim to zna."
"Zaista?"
"Navii e se."
"Moda ve jesam."
"Kako to misli?"

Page 176 / 520

"Ako eli da vidi neto udno, ne treba to da trai dalje od moje

kue. Tamo se nalazi momak po imenu Fleer. Izgleda kao ovek, ali
mislim da on to nije."
Dolan je bio zadivljen. "Zato si ga pozvao?"
"Nisam. Jednostavno je... doao."
"Stani malo..." ree Dolan, poevi da shvata. "Taj momak Fleer, je li
on razlog to si ti sada ovde?"
"Jeste..." ree Ervin dubljim glasom. "Ubio me je. Isisao mi ivot,
upravo tamo u mojoj dnevnoj sobi."
"Hoe da kae da je on nekakav vampir?"
Ervin se namrti. "Ne budi apsurdan. Ovo nije horor film, to je moj
ivot. Bio je moj ivot. Bio! Bio! Odjednom ga oblie suze. "Nije imao
nikakvog prava... ba nikakvog - da mi to uradi. Napunio sam trideset
godina, trideset dobrih godina, a on je jednostavno - jednostavno mi ih je
oduzeo. Zanima me, zato ja? ta sam ja pa to ikada ikome uinio?"
Pogledao je Dolana. "Ti si uinio neto to nisi smeo da uradi i platio si
za to. Ali ja sam bio koristan lan drutva."
"Hej, stani malo", ree Dolan razdraljivo. "I ja sam bio koristan isto
kao i ti."
"Ma, hajde, Dolane. Bio sam advokat. Baratao sam stvarima vezanim
za ivot i smrt. A ti si prodavao deci kvarne zube."
Dolan upre prst u Ervinovom pravcu. "Povuci re", kaza on.
"Zato bih to uinio?" upita Ervin. "Istina je."
"Unosio sam malo radosti u ljudske ivote. ta si ti ikada uinio, osim
to si dozvolio da te ubiju?"
"Sada se ti uvaj."
"Misli li da e tvoje muterije da te oplakuju, Tutakeru? Ne. Rei e:
hvala Bogu, jedan advokat manje na svetu."
"Rekoh ti da se pazi!"
"Usrao sam se, Tutakeru." Dolan podie aku. "Vidi, molim te, tresem
se kao list."
"Ako si tako prokleto snaan, zato si onda sebi prosvirao mozak, a?
Omakom, je li?"
"Zavei."
"Ili si bio toliko optereen krivicom..."
"Rekoh..."
"Toliko optereen krivicom da ti je jedino preostalo da se ubije?"
"Ne moram ovo da sluam", ree Dolan, okrenuvi mu lea i poavi.

Page 177 / 520

"Ako ti je to neka uteha", Ervin doviknu za njim, "ubeen sam da si

mnoge ljude usreio."
"Seronjo!" doviknu mu Dolan i pre nego to je Ervin stigao da mu
odgovori, ovaj nestade, poput dima na jakom vetru.
IX
1.
"Imamo posadu, Do."
Do otvori oi. Noa se nalazio malo podalje uz obalu sa est prilika
koje su stajale na nekoliko jardi iza njega; dve od njih bile su vie nego
upola nie od Noe, jedna je bila za stopu via, a tri preostale miiave
poput lukih radnika. Malo ta drugo je mogao da razabere. Svetlost samo
to nije potpuno nestala sa neba. Sada je svetlucalo poput kakvog suda
punog tamnog pigmenta - purpurnog, sivog i plavog - koji je prosipao
tamu to se postojano premetala preko obale i mora.
"Trebalo bi da krenemo", nastavi Noa. "Treba uhvatiti struje."
Okrenuo se estolanoj posadi i obratio im se glasom kakav Do ranije
nije uo od njega, tihim i jednolinim. Prihvatili su se posla jedva
promrmljavi poneto; jedan od one dvojice niih uspentrao se u kuicu za
kormilo, dok su ostala petorica otila do pramca Fanakapana i stala da
guraju brodi niz obalu. To je oigledno bio teak posao od koga su pucala
lea, iako se oni nisu nijednom poalili, tako da je Do poao da im
pomogne. Meutim, Noa ga je osujetio. "Mogu oni to", ree on, povukavi
Doa u stranu.
"Kako si ih unajmio?"
"Oni su dobrovoljci."
"Mora da si im neto obeao."
"Oni to rade iz ljubavi", odvrati Noa.
"Ne razumem."
"Neka te to ne brine", ree Noa. "Samo da odemo dok jo moemo."
Okrenuo se da posmatra dobrovoljce kako guraju brod. Talasi su se sada
ve razbijali o krmu, podiui oblake pene. "Vesti su gore nego to sam
pretpostavljao", nastavio je Noa, uperivi sada pogled prema nevidljivom
obzorju. Kroz oblake koji su se tamo gomilali promicalo je sevanje - ako
su to bile munje, onda su bile ogromne i zmijolike. Neke su se izdizale od
mora do neba, ispisjujui ive krabotine koje su ostajale u oku i poto bi
nestale. Neke su naletale jedne na druge poput lokomotiva, a kada bi se
sudarile, raale bi kiu manjih munja. Neke su jednostavno padale u
Page 178 / 520

plamenom pljusku, i inilo se da uranjaju u more; sjaj im nije nimalo bio

oslabljen usled udaljenosti, a na kraju bi sasvim zaronile.
"Vesti - o emu?" upita Do.
"O tome ta se nalazi tamo."
"I ta se nalazi tamo?"
"Pretpostavljam da bi trebalo da ti se kae", odvrati Noa. "Iad Urobori
su se uputili u ovom pravcu. Najvee zlo u ovom svetu, kao i u vaem."
"ta je to?"
"Nije to. Oni. To je narod. Ljudi. Ni izdaleka nalik nama, ali ipak ljudi,
koji su oduvek udeli da se nau u vaem svetu."
"Zato?"
"Da li je za apetit potreban razlog?" upita Noa. "Probali su i ranije i bili
zaustavljeni. Ali ovog puta..."
"ta je preduzeto s tim u vezi?"
"Dobrovoljci ne znaju. Nisam ak siguran ni u to da ih je briga." Priao
je malo blie Dou. "Samo neto", ree on. "Ne uputaj se s njima u
razgovor, ma koliko bio u iskuenju da to uini. Njihovo utanje je deo
pogodbe koju smo sklopili." Do je bio zbunjen. "Ne pitaj", ree Noa, "iz
straha da ti se nee dopasti odgovor. Veruj mi, ovako je najbolje." Laa je
sada ve bila u vodi, izdizala se i sputala kako su je talasi zahvatali.
"Trebalo bi da se ukrcamo", ree Noa i sa vie snage u udovima od Doa
zakorai u talase; jedan od dobrovoljaca - svi su sada bili na brodu - podie
ga na palubu. Do krenu za njim, dok mu je u umu vladala prava zbrka.
"Sili smo s uma", ree on Noi poto se ukrcao. Dobrovoljci su se
prihvatili vesala i prionuli su da izvezu lau izvan domaaja talasa koji su
se razbijali o obalu. Do je morao da vie ne bi li nadjaao buku mora i
kripu drvene grae. "Zna li ti to? Sili smo s uma!"
"Zato tako misli?" odvrati mu Noa, derui se.
"Pogledaj samo prema emu smo se uputili!" urlao je Do, pokazujui
prstom prema vrtlogu.
"U pravu si", ree Noa, uhvativi se za lestvice od konopaca kako bi
ostao na nogama. "Ovo bi mogao da bude kraj za obojicu." Nasmejao se, a
Dou na trenutak proe kroz glavu da se baci u more i vrati na obalu dok
je jo mogao do nje da dopliva. "Ali, prijatelju moj", nastavio je Noa,
poloivi aku na Doovo rame, "stigao si dovde. ak dovde. A zato?
Zato to u svom srcu zna da je ovo tvoje putovanje isto koliko i moje.
Mora poi ili e aliti do kraja ivota."
"Koji e u tom sluaju bar biti dug", doviknu mu Do.

Page 179 / 520

"Nee bez moi", odvrati Noa. "Bez moi je gotov u nekoliko udisaja, i
pre nego to se osvrne, nai e se na samrtnikoj postelji, razmiljajui:
zato nisam verovao svojim nagonima? Zato se nisam usudio?"
"Govori kao da me poznaje", odvrati Do, iznerviran Noinim
slutnjama. "A ne poznaje me."
"Nije li sveopte poznata istina da ljudi nisu zadovoljni svojim
ivotima?" upita Noa. "I da umiru sa eljom da se ponovo rode?" Do na
to nije imao odgovor. "Ako eli da se vrati na obalu", nastavi Noa, "bolje
da pouri."
Do se osvrnu prema obali i zapanji se kada vide da je laa za ovo
kratko vreme prebrodila talase koji su se razbijali o obalu i da ju je
zahvatila struja koja ju je odnosila sve dalje od kopna prilinom brzinom.
Preao je pogledom du obale u tami do grada, u ijoj luci su treperila
svetla, a zatim se vratio do pukotine i malog bivaka oko nje. Zatim je,
odluivi da ni za im nee aliti, okrenuo lea tom prizoru, a lice
pobesnelom moru ispred njih.
2.
Tesla i Fib su imale malo ta zajednikog, osim to su obe bile ene.
Tesla je putovala; Fib nije. Fib je bila udata; Tesla nije. Tesla nikada nije
bila zaljubljena, bar ne opsesivno; Fib jeste, i jo je bila.
To ju je uinilo neobino otovrenom, uskoro je otkrila Tesla; kao da je
sve bilo verovatno u svetu u kome je preovlaivala strast. A strast jeste
preovlaivala; u to nije bilo sumnje. Iako su se jedva poznavale, Fib je,
izgleda, u Tesli nazrela duu koja nije sklona da kudi i ubrzo je slobodno
poela da govori o skandalu u kome je ona odigrala tako veliku ulogu. Jo
tanije, govorila je o Dou Flikeru - o njegovim oima, poljupcima, o tome
kakav je bio u krevetu - a sve to slatko se hvalei, kao da je on bio nagrada
koju je dobila zbog paenikog ivota sa Mortonom. Svet je bio udan,
ponovila je nekoliko puta, u pogledu toga kako su se sreli ili kako su brzo
otkrili dubinu svojih oseanja.
"Znam" ree Tesla, pitajui se, dok ju je sluala, koliko toga bi ova ena
prihvatila ako i kada bi zatraila od Tesle uzvratnu priu. To je stavljeno
na probu kada je Tesla zavrila telefonski razgovor sa Grilom, a Fib, koja
je sve vreme bila u sobi, upitala: "O emu ste vi to priali?"
"Zaista eli da zna?"
"Pitala sam te, je li tako?"

Page 180 / 520

Poela je od lakih stvari: Grilo i Sprud, i kako je proputovala drave u

poslednjih pet godina, pri emu je otkrila da su stvari prokleto udne tamo
napolju.
"Kako udne?" upita Fib.
"Ovo e ti zvuati ludo."
"Ba me briga", ree Fib. "elim da znam."
"Mislim da uskoro neemo vie biti ovo to smo sada. eka nas
evolucioni skok. I zbog toga je ovo vreme opasno i divno."
"Zato opasno?"
"Jer postoje stvari koje ne ele da napravimo taj skok. Stvari koje vie
vole da ostanemo ovakvi kakvi jesmo, da lutamo naslepo unaokolo, plaei
se vlastite senke, plaei se smrti i plaei se da budemo suvie ivi. ele
da ostanemo takvi. Ali, opet, posvuda ima ljudi koji govore: neu da
budem slep. Neu da se plaim. Mogu da vidim neviljive puteve. Mogu da
ujem glasove anela. Znam ko sam bio pre nego to sam roen i znam ta
elim da budem kada umrem."
"Jesi li srela takve ljude?"
"Oh, da."
"To je divno", ree Fib. "Ne znam da li verujem u bilo ta od toga, ali je
to ipak divno." Ustala je i otila do friidera, nastavivi da pria dok je
gledala ta ima u njemu. "ta je sa stvarima koje ele da nas spree?" upita
ona. "Mislim da ne verujem u avola, tako da si moda u pravu to se toga
tie, ali ako nije avo, ko su onda ti ljudi?"
"To je tema za drugi razgovor", ree Tesla.
"eli li da razgovaramo za vreme jela?" upita Fib. "Ogladnela sam. A
ti?"
"I ja u uskoro."
"Ovde nema nieg zanimljivog", ree ona, zatvorivi friider.
"Moraemo da iziemo. eli li picu? Piletinu?"
"Svejedno mi je. Bilo gde, samo ne u onaj jebeni restoran."
"Misli, kod Boslija?"
"Kakav seronja?"
"Hamburgeri su dobri."
"Jela sam ribu."
Krenule su peice radije nego da uzmu taksi, i dok su ile Fib je
ispriala Tesli kako je dobila ljubavnika i izgubila mua. to je due
priala, to je Tesli postajala sve draa. Predstavljala je udnu meavinu
malograanske pretencioznosti (otvoreno je smatrala da je bolja od veine
Page 181 / 520

svojih sugraana) i armantnog samoosuivanja (naroito kada je bila u

pitanju njena teina); ponekad smena (bila je lukavo indiskretna u
pogledu medicinskih problema onih koji su, opazivi je na ulici, izigravali
Farizeje) a drugi put opet (kada je priala o Dou, i kako umalo nije
prestala da veruje da moe biti voljena na taj nain) neno dirljiva.
"Nema, znai, pojma kuda je otiao?" upita Tesla.
"Ne." Fib je osmotrila guvu u ulici ispred njih. "Izvesno je samo to da
se ne moe sakriti u gomili. Kada se bude vratio, morae da bude zaista
oprezan."
"Sigurna si da e se vratiti?"
"Svakako da sam sigurna. Obeao je." Pogledala je Teslu ispod oka.
"Misli li da zvuim glupo."
"Ne, samo si puna poverenja."
"Svi moramo nekome da verujemo, je li tako?"
"Moramo li?"
"Kada bi mogla da oseti ono to ja oseam", ree Fib, "ne bi mi
postavila to pitanje."
"Ja samo znam da si na kraju uvek sama. Uvek."
"Ko govori o kraju?" upita Fib.
Tesla iskorai iz reke ljudi na ulicu, povukavi Fib sa sobom. "uj me",
ree ona, "ovde e se dogoditi neto uasno. Ne znam tano ta i ne znam
tano kada, ali veruj mi: ovo mesto je gotovo."
Fib najpre nita nije uzvratila. Jednostavno je prelazila pogledom goredole po gustom saobraaju u ulici. Zatim je, posle kraeg premiljanja,
odvratila: "Ne moe se prebrzo dogoditi, bar to se mene tie."
"Zaista tako misli?"
"To to ivim ovde ne znai i da mi se dopada", odvrati Fib. "Ne kaem
da ti verujem, samo kaem da od mene, ako se dogodi, nee uti nikakve
pritube."
Prava je mustra, ree Raul kada su pronali slobodan sto u piceriji, i Fib
otila da se olaka.
Pitala sam se gde si.
Samo sam uivao u enskom razgovoru, ree Raul. Ona je jedna ljuta
dama.
Nije ona nikakva dama, primeti Tesla, to je ono to mi se kod nje
dopada. teta zbog njenog momka.
Misli da je zauvek otiao, je li tako?
A ti ne misli?
Page 182 / 520

Verovatno jeste. Zato gubi vreme s njom? Hou da kaem, vrlo je

zabavna, ali mi smo ovde doli da pronaemo Fleera.
Ne mogu sama da se vratim u Tutakerovu kuu, odvrati Tesla.
Jednostavno ne mogu. im sam osetila onaj miris...
Moda je samo zaepljena kanalizacija.
A moda su liksi, ree Tesla. Ko god da ih je zazvao, ve je ubio
Fleera.
Da bismo to saznali, prvo moramo da uemo.
Tako je.
I ti smatra da e ti ta ena pruiti izvesnu moralnu podrku?
Ako ne ona, ko drugi? Ne mogu da ekam da se Lisjen puzei vrati.
Znao sam da emo stii i do njega...
Ne krivim te, samo kaem da mi je potrebna pomo, a ona mi je jedina
na raspolaganju.
ta ako joj se desi neto ozbiljno?
Ne elim da razmiljam o tome.
Mora.
ta si ti, cvrak Dimini? Biu potena prema njoj. Rei u joj protiv
ega se borimo...
I onda vie nee biti odgovorna, je li tako? Tesla, ona je samo jedna
obina ena.
I ja sam bila, podseti ga Tesla.
ta god da si bila, Tesla, mislim da ti nikada nisi bila obina.
Hvala ti.
Bilo mi je zadovoljstvo.
Vraa se. Rei u joj, Raule. Moram.
Zavrie se u suzama...
Zar se uvek tako ne zavrava?
Bio je to vraki razgovor koji je trebalo voditi uz picu sa feferonima, ali
nita to je Tesla imala da kae nije moglo vidno da naudi Fibinom apetitu.
Sluala je utke dok je Tesla opisivala ono to je doivela u Petlji, iznosei
jednu uasnu pojedinost za drugom, zastajui tu i tamo da bi rekla: Znam
da ovo zvui udno ili Verovatno smatra da je ovo ludo dok joj Fib nije
rekla da se ne mui, jer, da, bilo je ludo, ali njoj je svejedno. Tesla ju je
drala za re i nastavila da pria bez daljnjih prekida, dok nije stigla do
liksa. Tu je stala.
"U emu je problem?" zanimalo je Fib.
"Ostaviu to za kasnije."
"Zato?"
Page 183 / 520

"Zato to je odvratno. A mi trenutno jedemo."

"Ako ti moe da pria, meni nee smetati. Radila sam u doktorskoj
ambulanti osam godina, ne zaboravi. Nagledala sam se svega i svaega."
"Nikada nisi videla nita slino jednom liksu", ree Tesla i nastavi da ih
opisuje, kao i to kako nastaju, spustivi glas jo vie nego ranije. Ni to nije
uznemirilo Fib.
"I ti misli da si jednog od tih liksa videla u Ervinovoj kui?"
"Mislim da je mogue, da."
"Napravio ih je taj tip, Fleer?"
"Sumnjam."
"ta onda?"
"Neko ko je eleo zlo Fleeru. Neko ko je doao za njim, naao ga tamo
i..." Podigla je ruke. "injenica je da ne znam. Jedini nain da to
saznam..."
"Jeste da ode tamo."
"Tako je."
"ini mi se", nastavi Fib, "da ako su liksi stvarni - ne kaem da jesu,
samo kaem ako jesu - i ako su stvoreni iz onoga iz ega kae da su
stvoreni, onda ne bi trebalo da bude problema da se ubiju."
"Neki izrastu i do est, sedam stopa u duinu", ree Tesla.
"Au. I ti si ih stvarno videla?"
"Oh, videla sam ih." Odvratila je pogled i zagledala se kroz prozor,
delimino da ne bi gledala picu koja se hladila na njenom tanjiru, a
delimino stoga kako Fib ne bi primetila strah u njenom pogledu. "Dospeli
su u moj stan u L.A.-u..."
"ta su uradili: doli kroz klozetsku olju?"
Tesla nije dogovorila.
Morae da joj kae, promrmlja Raul u njenoj glavi.
"Pa?" zanimalo je Fib.
Ispriaj joj o Kisonu.
iznue, pomisli Tesla.
Do sada joj je dobro ilo.
Tesla ponovo pogleda Fib, koja je zavravala picu dok je ekala na
odgovor.
Kada jednom ponem o Kisonu, gde u se zaustaviti? - upita ona Raula.
Trebalo je o tome da misli pre nego to si pomenula likse. Svi su oni
deo iste prie.
Tesla je utala.
Nije li tako? - bio je uporan.
Page 184 / 520

"Pretpostavljam da jeste."
Onda joj reci. Ispriaj joj o Kisonu. Ispriaj joj o Petlji. Ispriaj joj o
oalu. Ispriaj joj o Sutini, ako do tada ne ustane i ne ode.
"Da li si znala da ti se usne pomeraju kada razmilja?" upita Fib.
"Zaista?"
"Tek malo."
"E, pa - raspravljala sam neto sa samom sobom."
"ta?"
"O tome da li mogu da ti kaem istinu, celu istinu i nita osim..."
"I, jesi li odluila?"
Ispriaj joj.
"Jesam. Odluila sam." Tesla se nagnu napred, odgurnuvi tanjir u
stranu. "Odgovor na tvoje pitanje glasi", ree ona, "ne, liksi nisu doli iz
klozetske olje. Doli su iz petlje u vremenu..."
Ovu priu nikada nikome nije ispriala. Ne u potpunosti. Grilu i
D'Amuru ju je iznela u glavnim crtama, razume se, ali nikada nije mogla
sebe da natera da ispria sve pojedinosti. Bile su suvie bolne, suvie
rune. Ali sada ju je ispriala, ovoj eni koju jedva da je poznavala, a
jednom kada je poela da pria i nije bilo tako teko, uz zveckanje tanjira i
avrljanje muterija svuda oko njih; bio je to zid normalnosti koji je
spreavao prolost da se doepa njenog srca.
"Postojao je jedan ovek po imenu Kison", poe ona, "i ako bi morali
da napravimo listu najgorih ljudi koji su poastvovali svojim postojanjem
ovu planetu, on bi se najverovatnije naao negde blizu vrha. Bio je - ta je
bio? - aman, tako je sebe nazivao, ali to ne odgovara istini. Posedovao je
mo, veliku mo. Mogao je da se poigrava vremenom, mogao je da ulazi u
ljudske glave i izlazi iz njih, mogao je da pravi likse..."
"Znai, on je bio taj."
"To je oigledno neki stari trik. arobnjaci su ga izvodili vekovima. A
kada kaem arobnjaci, ne mislim na zeeve iz eira, ve na ljude koji su
mogli da menjaju svet... koji jesu promenili svet, ponekad... na naine koje
nikada neemo u potpunosti shvatiti."
"Da li su svi mukarci?" zanimalo je Fib.
"Veina."
"Hmmm."
"Znai, Kison je bio jedan iz skupine tih ljudi, nazivali su se oali i
posvetili su se tome da nas ostale spree da saznamo o..." Zastala je na
trenutak.
"Nastavi", ree Fib. "Sluam."
Page 185 / 520

"O mestu koje se zove Sutina."

"Sutina?"
"Tako je. To je more, u koje odlazimo ponekad u snovima."
"A zato ne bi trebalo da znamo za njega?" upita Fib. "Ako tamo
odlazimo u snovima, u emu je velika tajna?"
Tesla je trenutak razmiljala o tom pitanju. "Iskreno da ti kaem, ne
znam. Uvek sam smatrala - ta sam smatrala? - mislim da sam smatrala da
su oali bili oni mudri, i ako su iveli i umirali uvajui tu tajnu, onda je to
bilo zato to je tajnu trebalo sauvati. Ali kada si sada to pomenula, zaista
ne znam zato."
"Ionako su sada svi mrtvi."
"Svi su mrtvi. Kison ih je pobio."
"Zato?"
"Kako bi na kraju mogao da upravlja najveom moi na svetu. Moi
zvanom Umetnost."
"A ta je pa to?"
"Mislim da to niko ne zna."
"ak ni taj tip Kison?"
Tesla se na trenutak zamislila. "Ne", rekla je na kraju, "ak ni Kison."
"Znai, poinio je sva ta ubistva da bi dobio neto, a da, zapravo, nije ni
znao ta je to neto?" upita ona, sa oiglednom nevericom.
"Oh, uradio je on i vie nego to to ih je pobio. Sakrio je tela u
prolost..."
"Ma, hajde."
"Kunem se. Ubio je neke od najvanijih ljudi na svetu. Vanije od pape
ili predsednika. Morao je da sakrije tela tamo gde nikada nee biti
pronaena. Odabrao je mesto koje se zove Triniti."
"Gde je to?"
"Kada je mnogo vanije nego gde", ree Tesla. "Triniti je mesto gde je
prva atomska bomba eksplodirala. esnaestog juna hiljadu devet stotina
etrdeset pete. U Novom Meksiku."
"Hoe da kae da je tamo odneo ljude koje je pobio."
"Tamo ih je odneo. Osim..."
"ta?"
"Kada se jednom tamo naao, napravio je greku - malu greku - i
naao se u klopci."
"Ostao je zarobljen u prolosti?"

Page 186 / 520

"Tako je. A bomba je otkucavala. I tako je... napravio petlju u vremenu,

koja se okretala i okretala oko sebe, stalno zadravajui taj trenutak." Fib
se osmehnula i odmahnula glavom. "Molim?" upita Tesla.
"Ne znam da li si luda ili neto drugo, ali ako si sve to izmislila, trebalo
bi i da proda. Hou da kaem, mogla bi da napravi film za TV..."
"To nije film. To je istina. Znam, jer sam tamo bila tri puta. Tri puta
sam ula u Kisonovu Petlju i izila iz nje."
"Znai, ti si, zapravo, srela tog tipa?" upita Fib.
"Svakako da sam ga srela", odvrati Tesla.
"I...?"
"Kakav je bio?" Fib klimnu; Tesla slegnu ramenima. "Teko je nai
rei", ree ona.
"Pokuaj."
"Pet godina pokuavam da ne mislim na njega. Svakog dana neto neto prljavo, neto okrutno, moda samo smrad mojih vlastitih govana podseti me na njega. Nije imalo bogzna ta da se vidi, zna? Bio je krljav,
star i isuen. Ali mogao je pogledom da te izokrene kao kaput. Da vidi ta
ti je u glavi. Da vidi ta ti je u utrobi. Da te obradi, da te tuca." Protrljala je
dlanove, da ih zagreje, ali nije uspela.
"ta mu se dogodilo?"
"Nije mogao da zadri onaj trenutak?"
Fib je bledo pogleda. "Molim?"
"Mala vremenska petlja koja je spreavala bombu da eksplodira",
objasni Tesla, "nije mogao da je zadri."
"Znai, bomba je eksplodirala?"
"Bomba je eksplodirala i on sa njom."
"Bila si tamo?"
"Ne ba na licu mesta, jer bih i ja otila s njim. Ali sam poslednja izila,
u to sam sigurna." Zavalila se u stolici. "To je to. Ili bar onoliko koliko
trenutno mogu da ti ispriam."
"Kakva pria."
"I ti nisi poverovala ni jednu jedinu re."
"U neke sitnice gotovo da sam poverovala. Neke mi zvue jednostavno
smeno. A neke - u neke ne elim da poverujem. Suvie me plae."
"Znai, nee sa mnom do Ervinove kue?"
"To nisam rekla", odvrati Fib.
Tesla se osmehnu i zavue aku u dep svoje kone jakne.
"ta trai?"

Page 187 / 520

"Gotovinu", ree ona. "Ako si voljna da se sretne sa liksima sa mnom,

najmanje to mogu da uinim jeste da platim pice."
X
1.
Kada su ulice poele da se prazne, Ervin je poeo da ali to se
sporekao sa Dolanom. Iako su ga noge bolele, i mada je oseao umor sve
do zamiljene kime, znao je, iako nije imao iskustva, da utvare ne
spavaju. Bie budan i tokom asova tame, dok e se ivi graani Evervila,
bezbedni iza zakljuanih vrata i zatvorenih prozora, uputiti u zemlju snova.
Lutao je sredinom glavne ulice poput usamljenog pijanca, u elji da
pronae enu kojoj je aputao ispred Kitinog restorana. Ona ga je bar ula,
iako kao iz daljine, dok niko drugi kome je srce kucalo u grudima nije ni
pogledao u njegovom pravcu, ma koliko glasno vikao. Bilo je neeg
posebnog kod te ene, zakljui on. Moda je vidovita.
Nije proao sasvim neprimeen. Na uglu ulice Jabuka sreo je Bila i
Mejzi Vejts, koji su etali svoja dva labradora boje okolade. Da li su ga
psi namirisali ili videli? Nije mogao da bude siguran. Ali reagovali su tako
to su poeli da kopaju nogama i ree; kuja se ukopala u mestu, dok je
mujak pojurio niz ulicu Jabuka, vukui za sobom uzicu. Bil - koji je imao
oko pedeset godina i bio daleko od bilo kakve forme - krenuo je za njim,
viui.
Nain na koji su ivotinje reagovale uznemirio je Ervina. Nikada nije
imao psa, ali uglavnom ih je voleo. Da li je stanje utvare u koje je dospeo
bilo u toj meri neprirodno da je i najmanji miris koji je on irio bio
dovoljan da ivotinje podivljaju?
Spustio se na kolena i neno pozvao kuju.
"U redu je... u redu je..." ree on, ispruivi aku, "neu ja nikoga da
povredim..."
ivotinja je besno zalajala, dok je Mejzi posmatrala mua kako juri
drugog psa. Ervin je dopuzao malo blie, i dalje mrmljajui umirujue rei,
i kuja je izvesnim znacima poela da pokazuje da ga uje. Nakrivila je
glavu i sada je neto ree lajala.
"Tako je", ree Ervin, "tako je. Vidi, nije to tako loe, je li tako?"
Njegova ispruena aka nalazila joj se sada na moda dve stope od nosa.
Prestala je da pravi pomamnu buku, i tek bi s vremena na vreme zalajala.
Ervin je priao jo malo blie i pomilovao je po glavi. Sada je prestala
Page 188 / 520

sasvim da laje, legla je i prevrnula se na lea kako bi mogao da je poee

po stomaku.
Mejzi Vejts ju je pogledala. "Keti, za Boga miloga, ta to radi?"
upitala je ona. Povukla je uzicu, ne bi li podigla ivotinju, ali je Keti
isuvii uivala u panji koju joj je Ervin ukazivao. Neznatno je zareala,
kao da se tek nejasno seala da ju je onaj koji ju je sada eao, pre samo
minut ili dva uplaio, a onda je ak i od toga odustala.
"Keti", izusti Mejzi, sada ve sva oajna, a onda se obrati muu: "Jesi li
ga pronaao?"
"Da li ti izgleda kao da sam ga pronaao?" dahtao je Bil. "Uputio se
prema potoku. Nai e ve put do kue."
"Ali saobraaj..."
"Nema saobraaja", odvrati Bil. "To jest, jedva da ga ima. I ranije se
gubio, pobogu." Bil je sada ve bio stigao do ugla ulice i zablenuo se u
Keti koja je leala. "Vidi tebe, razmaena stara kujo", ree on s puno
ljubavi i spusti se na kolena pored psa. "Ne znam ta je moglo toliko da ga
uplai."
"Ja", odvrati Ervin, eui kujin stomak zajedno sa Bilom. Pas ga je
uo. Nauljila je ui i pogledala Ervina. Bil, razume se, nije nita uo.
Ervin je ipak nastavio da govori, rei su mu same silazile sa jezika.
"Sluajte, molim vas, Vejtsovi? Ako pas moe da me uje, onda moete i
vi. Samo sluajte. Ja sam Ervin Tutaker..."
"Ako si siguran", govorila je Mejzi.
"Ervin Tutaker."
"Siguran sam", odvrati Bil. "Verovatno e stii kui pre nas." Potapao
je Keti po vrstom stomaku i ustao. "Hajde, stara curo", ree on. Zatim,
pogledavi enu postrance, dodade: "I ti, Keti."
Mejzi Vejts ga munu u rebra. "Vilijeme Vejtse", ree ona, glumei
ljutnju.
Bil se nagnu malo blie njoj. "eli li malo da se zezamo?" upita je on.
"Kasno je..."
"Sutra je subota", odvrati Bil, obgrlivi enu oko struka. "Ili e tako ili
u te silovati u snu."
Mejzi se zakikotala, i jednim brzim cimajem uzice naterala Keti da
ustane. Bil poljubi Mejzi u obraz, a potom proaputa neto u enino uho.
Ervin nije bio dovoljno blizu da sve uje, ali je uhvatio jastuk i kao i uvek.
ta god da je rekao, Mejzi mu je uzvratila poljubac, i oni se udaljie niz
ulicu, a Keti je svom utvarnom oboavaocu uputila pogled pun enje.
"Da li si se ikada enio, Ervine?"
Page 189 / 520

Bio je to Dolan. Sedeo je na pragu radnje sa nametajem i rasvetom,

akajui nos.
"Ne, nisam."
"Moja se preselila u Sijetl poto sam preminuo. Trebalo joj je sedam
nedelja i dva dana da se nadigne i ode. Prodala je kuu, kao i veinu
nametaja, iznajmila radnju. Bio sam tako besan. ak sam pokuao da
poem za njom."
"I?"
Dolan odmahnu glavom. "Ne savetujem ti. to sam se vie udaljavao
od Evervila, to sam postajao... neodreeniji."
"Zna li zbog ega?"
"Samo nagaam, ali pretpostavljam da ja i ovo mesto moramo na neki
nain biti povezani, posle toliko godina. Moda ne mogu da zamislim sebe
na bilo kom drugom mestu. U svakom sluaju, vie ne plaem i ne
cmizdrim. Znam gde pripadam." Pogledao je Ervina. "Kad smo ve kod
toga, potraio sam te iz odreenog razloga."
"Kog?"
"Razgovarao sam sa nekolicinom mojih prijatelja. Ispriao sam im za
tebe i o onome to se dogodilo ispred moje stare radnje, i oni ele da te
vide."
"Ima jo..."
"Nastavi. Moe ti to da izgovori."
"Duhova?"
"Vie volimo da se nazivamo povratnicima. Ali, vai, posluie i
duhovi."
"Zato ele da me vide?"
Dolan ustade. "ta to tebe, do avola, briga?" zaurla on, iznenada se
razljutivi, "ima neto bolje da radi?"
"Ne", odvrati Ervin posle jednog trenutka.
"Ide li onda ili ne? Meni je svejedno."
"Idem."
2.
Budenbaum se probudio u beloj sobi sa uasnom glavoboljom. U
podnoju kreveta stajao je neki ubledeo mladi i posmatrao ga.
"Probudio si se", ree mladi.
Mladi ga je oigledno poznavao. Meutim, Budenbaum nije mogao da
se seti imena koje bi ilo uz to lice. Njegova zbunjenost oigledno je bila
vidljiva, jer deko ree: "Ovene? To sam ja. Set."
Page 190 / 520

"Set." To ime izazvalo je pojavu desetak slika u Budenbaumovoj glavi,

nalik na pojedinane kadrove nekog filma, od kojih je svaki bio iz druge
scene, a bile su povezane u petlju. Vrtele su se u krug, deset, dvadeset
puta. Na trenutak je video golu kou, ljutito lice, nebo, jo lica koja su ga
sada odozgo gledala.
"Pao sam."
"Jesi."
Budenbaum pree dlanovima preko grudi, vrata i stomaka. "Nije mi
nita."
"Polomio si nekoliko rebara, kimu i ima frakturu lobanje."
"Zaista?" Budenbaumove ake se digoe do glave. Bila je debelo
zamotana. "Koliko dugo sam bio u nesvesti?"
"Blizu osam asova."
"Osam asova?" seo je u krevetu. "Oh, moj Boe."
"Mora da lei."
"Nemam vremena. eka me posao. Vaan posao." Prineo je aku elu.
"Dolaze ljudi. Moram biti... moram biti... Isuse, izvetrilo mi je iz glave."
Podigao je pogled prema Setu, sa oajanjem na licu. "Ovo je loe", ree
on, "ovo je veoma loe." Zgrabio je Seta i privukao ga blie. "Postojala je
neka veza, je l' da?" Set nije znao tu re. "Ti i ja, tucali smo se..."
"Oh. To. Da. Da, upravo smo to radili, a taj Bosli, on je pravi
hrianin..."
"Pusti sad hriane", frknu Budenbaum. "Da li ima u mene
poverenja?"
"Svakako da imam", ree Set, spustivi aku na Budenbaumovo lice.
"Rekao si mi ta e se dogoditi."
"Jesam li? A ta sam rekao?"
"Rekao si da dolaze avatari." Set je izgovorio tu re s pauzom. "Rekao
si da su oni vie od anela."
Razumevanje je smenilo oajanje na Budenbaumovom licu. "Avatari",
ponovi on. "Svakako." Poeo je da sputa noge sa kreveta.
"Ne moe da ustane", ree Set, "povreen si."
"Preiveo sam i gore stvari od ove, veruj mi", odvrati Budenbaum.
"Gde mi je odea?" Ustao je i uputio se prema malom ormanu u uglu sobe.
"Jesmo li jo u Evervilu?"
"Ne, u Silvertonu."
"Koliko je to daleko?"
"Trideset pet milja."
"Kako si ti onda stigao ovamo?"
Page 191 / 520

"Pozajmio sam majina kola. Ali, Ovene, tebi nije dobro..."

"Ovde su vee stvari u pitanju od naprsle lobanje", odvrati Budenbaum,
otvorivi ormani i izvadivi odeu. "Mnogo vee."
"Kao, na primer?"
"Suvie je sloeno..."
"Brzo shvatam", dovrati Set. "Dobro zna. Sam si to rekao."
"Pomozi mi da se obuem."
"Zar sam samo za to dobar?" pobuni se Set. "Nisam ti ja neki klinacidot koga si pokupio."
"Onda prestani da se ponaa kao da jesi!" odbrusi Budenbaum.
Set se istog asa povukao. "Pretpostavljam da je to bilo dovoljno
jasno", primeti on.
"Nisam tako mislio."
"Ako ti treba neko da te obue, zamoli bolniarku. Ako eli da te neko
preveze kui, uzmi taksi."
"Sete..."
Bilo je prekasno. Mladi je ve bio iziao i zalupio vrata za sobom.
Oven nije pokuao da ga sledi. Nije bio trenutak za troenje snage u
prepirci. Momak e se ve vratiti. A ako se ne vrati, onda se nee vratiti.
Kroz nekoliko asova pomo mu ionako vie nee biti potrebna - kao,
uostalom, ni ljubav - Setova ili bilo kog samovoljnog klinca. Bie
osloboen svake slabosti, ukljuujui tu i ljubav; slobodan da ivi izvan
vremena, izvan mesta, izvan svega odreenog. Bie rainjen, na isti nain
kao i boanstva, jer boanstva nisu imala ni poetak ni kraj; retko i divno
stanje.
Kada se ve napola obukao, pojavio se lekar - lica kao od surutke, sa
upavom kosom.
"Gospodine Budenbaume, ta vi to radite?" upita on.
"A ja mislio da je to sasvim oigledno", odvrati Oven.
"Ne moete da odete."
"Ba naprotiv. Ne mogu da ostanem. eka me posao."
"Zapanjen sam to ste uopte u stanju da stojite", ree lekar. "Zahtevam
da se vratite u krevet."
Priao je Ovenu koji podie ruke. "Ostavite me na miru", ree on. "Ako
elite da budete od neke koristi, pozovite mi taksi."
"Ako pokuate da odete", ree lekar, "neu biti odgovoran za
posledice."
"Meni odgovara", odvrati Oven. "Da li biste me onda sada, molim vas,
ostavili da se na miru obuem?"
Page 192 / 520

3.
Za jedan tako skroman grad, Evervil se diio neobino velikim brojem
grobalja. Katoliko groblje Sveta Marija nalazilo se na oko dve milje izvan
grada na putu Mulino, ali ostala tri - Pionirsko groblje (najmanje i
istorijski najznaajnije), Poterovo groblje (koje je dobilo ime po porodici
koja je sahranila vie lanova u ovoj oblasti od bilo koje druge) i
jednostavno staro Evervilsko groblje - nalazila su se u okviru gradskih
mea. Dolan je poveo Ervina na Poterovo groblje koje se nalazilo na putu
Lambrol, blizu stare zgrade pote.
Dok su ili, on je veselo avrljao na svoj nain, uglavnom o tome
koliko se grad promenio u poslednjih nekoliko godina. Prema njegovom
miljenju, ne nabolje. Toliko toga to je predstavljalo deo istorije Evervila
- porodini poslovi, starije zgrade, ak i uline svetiljke - sve je to bilo
iskorenjeno ili uniteno.
"Nisam mnogo razmiljao o takvim stvarima dok sam disao", primeti
Dolan. "Nisi ni ti, je li tako? Jednostavno, ivi to najbolje zna i ume.
Nada se da te nee pojuriti poreznici; nada se da ga jo moe naterati da
ti se digne u subotu uvee; nada se da ti kosa ne ispada suvie brzo.
Nema vremena da razmilja o prolosti, dok ne postane deo nje. A
onda..."
"Onda?"
"Onda shvati da je ono to je prolo, prolo zauvek, i da je prava teta
ako je u pitanju neto to je trebalo sauvati." Upro je prst u zgradu pote,
koja je ostavljena da propada od kada je otvorena vea i centralizovanija u
Salemu. "Pogledaj ovu", ree on. "Mogla je da bude sauvana, je li tako?
Pretvorena u neto korisno za zajednicu?"
"Koju zajednicu?" upita Ervin. "Tako neto ne postoji. Imamo samo
nekoliko hiljada ljudi koji sluajno ive jedni pored drugih, i osamdeset
posto vremena im je mrsko da se viaju. Veruj mi, nagledao sam se toga u
svom poslu. Ljudi tue jedni druge zbog ograde koja je na pogrenom
mestu ili zbog poseenog drveta. Fini susedi, rekao bi ti, gledajui ih:
obian svet dobrog srca. Ali dozvoli da ti kaem, kada bi to zakon
doputao, za tili as bi se poubijali."
Ova poslednja opaska izletela mu je pre nego to je shvatio ta je,
zapravo, kazao. "Samo sam pokuao da zatitim decu", promrmlja Dolan.
"Nisam mislio na tebe", odvrati Ervin. "Ono to si ti uinio..."
"Nije bilo u redu. Znam ja to. Napravili smo stranu greku, i zauvek u
zbog toga aliti. Ali uinili smo to jer smo mislili da moramo."
Page 193 / 520

"A kako se ta tvoja dragocena zajednica ponela prema tebi kada je

shvatila da si zajebao stvar? Poput parija, je li tako?" Ovaj drugi nita nije
kazao. "Toliko o zajednici", ree Ervin.
Nisu vie razgovarali dok nisu stigli do kapije Poterovog groblja, a
onda Dolan upita: "Zna li ko je Hjubert Nordhof?"
"Nije li njegova porodica posedovala fabriku?"
"Mnogo vie od fabrike. On je bio glavni u okolini, pedeset godina."
"Pa ta s njim?"
"Predsedava sudom svakog poslednjeg petka u mesecu."
"Ovde?" upita Ervin, provirivi kroz eleznu ogradu prema groblju.
Mesec je zaklanjao tanak veo oblaka, ali bilo je dovoljno svetlosti da je
mogao da vidi grobove ispred sebe. Tu i tamo pokoji isklesani aneo ili
kakva urna oznaavali su mesto na kome je poivala porodica koja je
imala novca za bacanje, ali je veina grobova bila oznaena samo
jednostavnim ploama.
"Da, ovde", ree Dolan i povede ga unutra.
Na suprotnom kraju groblja nalazio se drevni hrast prekriven
mahovinom, i tamo, ispod njegovih dinovskih grana, okupio se skup od
estorice mukaraca i jedne ene. Neki od njih su lenarili po kamenju, a
jedan momak, koji je delovao bolesno ak i za mrtvu duu, sedeo je na
najnioj grani. Sasvim uz stablo stajao je mukarac od svojih sedamdeset
godina koji se upravo obraao okupljenima; njegova odea, naoari i
njegovo pomalo formalno dranje nagovetavali su da je iveo i umro u
prethodnom veku. Ervinu nije bilo potrebno da mu Dolan proape u uho
da je posredi malo pre pomenuti Hjubert Nordhof. Trenutno je bio u
govornikom zanosu.
"Je li tako da nas ne vole? Prijatelji moji, tako je. Jesmo li zaboravljeni?
Osim nekolicine, bojim se da jesmo. A da li nam je stalo? Prijatelji moji,
da li nam je stalo?" Otrim pogledom svojih plavih oiju zastao je na
trenutak na svakom iz svoje pastve pre nego to je odgovorio: "Oh, moj
Boe, da. Iz dubine svojih slomljenih srdaca, stalo nam je." Tu je zastao,
pogledavi prema Dolanu i Ervinu. Nakrivio je glavu.
"Gospodine Dolan", ree on.
"Gospodine Nordhof." Dolan se okrenu prema Ervinu. "Ovo je momak
o kome sam vam priao. Zove se..."
"Tutaker", ree Ervin, odluivi da ne ue u ovaj krug kao Dolanov
tienik, ve kao slobodna jedinka. "Ervin Tutaker."
"Drago nam je to vas vidimo, gospodine Tutaker", ree starac, "Ja sam
Hjubert Nordhof. A ovo..." poveo je Ervina u obilazak skupine, sve ih
Page 194 / 520

predstavivi. Ervinu su tri imena bila poznata. Bili su to lanovi porodica

koje su i dalje bile istaknute u Evervilu (jedan je bio Gilholi, drugi otac
biveg gradonaelnika). Ostali su mu bili nepoznati, mada je bilo
oigledno, ako je suditi po njihovoj postmortem uglaenosti, da niko od
njih nije bio bez posebnog graanskog pedigrea za ivota. Kao i Hjubert,
bili su to ljudi koji su zauzimali znaajno mesto u zajednici. ekalo ga je
samo jedno iznenaenje: jedina ena u ovoj skupini uopte nije bila ena,
ve neki Kornelijus Flojd, koji je oigledno stigao u zagrobni ivot u
prilino neurednoj enskoj odei, ali je ipak delovao krajnje sreno zbog
svog usuda. Imao je odve iroke crte lica i odve etvrtastu vilicu da bi se
moglo rei da su enske, ali je zato veoma uspeno afektirao dok je
objanjavao Ervinu da je njegovo ime zaista Kornelijus, ali da ga svi zovu
Koni.
Kada je obavio predstavljanje, Hjubert je preao na posao. "uli smo
ta ti se dogodilo", ree on. "Bio si ubijen, koliko smo shvatili, u vlastitoj
kui."
"Da, tako je."
"Razume se, mi smo zapanjeni." ulo se odgovarajue saoseajno
mrmljanje unaokolo. "Ali ao mi je to moram da kaem da nismo strano
iznenaeni. To je sve ea pojava u svetu."
"Nije to bilo normalno ubistvo", istaknu Ervin, "ako je bilo koje ubistvo
normalno."
"Dolan je pomenuo neke vampire", ree Gilholi stariji.
"To je njegova re, ne moja", ponovo istaknu Ervin. "Isisali su mi ivot,
ali nije bilo gluposti kao to je ujed u vrat."
"Da li si poznavao ubicu?" upitao je dostojanstveni tip po imenu
Dikerson, koji je trenutno leao na jednom grobu.
"Ne ba."
"ta to znai?"
"Sreo sam ga dole kod Ungerovog potoka. Zvao se Fleer. Mislim da
sebe smatra nekakvim mesijom."
"Samo nam je to jo trebalo", dobaci bledunjavi tip sa drveta.
"ta emo da uradimo povodom toga, Nordhofe?" zanimalo je
Gilholija.
"Nita mi ne moemo da uradimo", ree Ervin.
"Ne budi defetista", odbrusi Nordhof. "Imamo mi odgovornosti."
"Istina je", ree Koni. "Ako neemo mi nita da preduzmemo, ko e?"
"Ali ta?" upita Ervin.

Page 195 / 520

"Da spasemo nae naslee", odvrati Nordhof. "Mi smo stvorili ovaj
grad. Lili smo znoj dok nismo ukrotili ovu divljinu i koristili smo sve svoje
umne sposobnosti da bismo sagradili pristojno mesto na kome emo
podizati porodice. Sada se to raspada. Ve mesecima podozrevamo da se
dogaa tako neto. Svuda viamo sitne znake toga. A sada si ti doao,
ubilo te je neto neprirodno, a momka Landijevih silovalo je u Dolanovoj
radnji neto drugo, isto tako neprirodno..."
"Ne zaboravi pele", ubaci Dikerson.
"Kakve pele?" upita Ervin.
"Poznaje li Frenka Tibita?" upita Dikerson. "ivi u Mun Lejnu?"
"Ne, ne bih mogao da kaem..."
"Dri pele. Ili bolje rei, drao ih je. Sve su pobegle pre deset dana."
"Da li je to od nekog znaaja?" upita Ervin.
"Ne bi bilo da je to jedini sluaj", ree Nordhof. "Ali nije. Mi gledamo,
zna, i sluamo. Posao nam je da sauvamo ono to smo stvorili, ak i ako
smo zaboravljeni. Tako ujemo sve to se deava, ranije ili kasnije. Ima na
desetine primera..."
"Stotine", ree Koni.
"U svakom sluaju nekoliko desetina", ree Nordhof, "nekoliko
desetina dokaza o tome da se neto udno deava, premda nijedan nije
znaajniji od Tibitovih pela..."
"Osim tvog ubistva", umea se Dikerson.
"Da li bih mogao da zavrim jednu reenicu, a da me niko ne prekine?"
upita Nordhof.
"Moda kada ne bi toliko odugovlaio", ree Melvin Polok, koji je,
izgleda, bio Nordhofovih godina i imao dugaka, stisnuta usta oveka koji
je umro kao nepopravljivi mrzovoljko. "Evo ta pokuava da kae: uloili
smo svoje ivote u Evervil. Znaci nam govore da emo taj ulog zauvek
izgubiti."
"A kada ga vie ne bude..." poe Dikerson.
"I mi odosmo s njim", dodade Polok. "U zaborav."
"Samo zato to smo mrtvi", ree Nordhof, "ne znai da to moramo
prihvatiti bez borbe."
Dikerson se zakikotao. "Nije loe, Hjuberte. Jo emo mi od tebe
napraviti komedijaa."
"To nije stvar za smejanje", odvrati Nordhof.
"Oh, ali jeste", ree Dikerson, pridigavi se u sedei poloaj. "Evo nas
ovde, veliki i dobri Everviljani, bankar" - klimnuo je u Polokovom pravcu.
"Trgovac nekretnina." Sada je klimnuo u pravcu Koni. "Vlasnik fabrike."
Page 196 / 520

Nordhof, razume se. "A mi ostali, sve sami pokretai i drmatori. Evo nas
ovde, uvamo svoje dostojanstvo kako najbolje znamo i umemo, i nadamo
se da moemo iz pakla na neki nain da utiemo na ono to se deava tamo
napolju" - pokazao je kroz kapiju, u svet ivih - "kada je savreno
oigledno svakome ko ima oi u glavi da je prolo."
"ta je prolo?" upita Koni.
"Nae vreme. Evervilovo vreme. Moda..." Zastao je, namrtio se.
"Moda vreme oveanstva", promrmlja on.
Zavladala je tiina, ak je i Nordhof utao. Negde na ulicama sa druge
strane groblja, zalajao je neki pas, ali ak ni taj krajnje poznati zvuk nije
doneo nikakvu utehu.
Konano, Ervin ree: "Fleer zna."
"ta zna?" upita Nordhof.
"ta se deava. Moda je ak on uzrok svemu. Moda kada bismo
nekako smislili nain da ga ubijemo..."
"Kakva misao", ree Koni.
"ak kada to i ne bi spaslo grad", primeti Dikerson, oigledno se
zagrejavi za tu zamisao, "malo bismo se zabavili."
"Blagi Boe, ne moemo ak naterati ljude ni da nas uju", istaknu
Dolan, "kako, do avola, onda nekoga da ubijemo?"
"Nije on neko", ree Ervin. "On je stvar. On nije ljudsko bie."
"Ti kao da si sasvim uveren u to", istaknu Nordhof.
"Ne verujte mi na re", odvrati Ervin. "Doite i uverite se sami."
XI
1.
Tesla je kupila prvi pitolj pre etiri godine, poto je jedva uspela da se
odbrani da je ne napadnu ili joj uine neto jo gore dvojica pijanih
neotesanaca ispred nekog bara u Fort Loderdejlu, koji su jednostavno
zakljuili da im se ne dopada njen izgled. Zaklela se da nikada vie nee
biti bez nekog sredstva za odbranu. Kupila je skroman mali model '45, i
ak je uzela nekoliko asova kako bi bila u stanju da rukuje njime kako
valja.
Meutim, to nije bilo i jedino oruje do koga je dola. est meseci
kasnije, za vreme svog prvog putovanja za Luizijanu, pronala je pitolj
nasred praznog autoputa, i uprkos Raulovim upozorenjima da je sigurno
bio baen s razlogom, i da e biti prava budala ako ga podigne, ona je to
ipak uinila. Bio je stariji i tei od onoga koji je ona kupila, burence i
Page 197 / 520

drka bili su pohabani i izgrebani, ali njoj se dopadala njegova teina;

takoe joj se svialo oseanje tajanstvenosti koje ga je okruivalo.
Trei pitolj dobila je na poklon od ene po imenu Marija Lurdes
Nazareno, koju je upoznala na nekom ulinom uglu u Mamotu, u Arizoni.
Lurdesova, kako je najvie volela da je oslovljavaju, ekala je Teslu na
tom uglu nekoliko dana ili je bar tako tvrdila. Bila je vidovita, kazala je, i
bilo joj je reeno u snu da e tuda proi ena koja poseduje mo. Tesla se
usprotivila, tvrdei da ona nije ta, ali je Lurdesova bila isto toliko uverena
da jeste. ekala ju je sa poklonima, rekla je, i nee biti zadovoljna dok ih
Tesla ne primi. Jedan od poklona bila je kljuna kost, za koju joj je
Lurdesova kazala da je pripadala - svetom Maksinu. Drugi poklon bio je
mesingani kompas - 'za put', kazala je. Trei - pitolj koji je izvan svake
sumnje bio najlepi od sva tri, sa drkom od sedefa. Imao je tajno ime,
kazala joj je Lurdesova, ali ona nije znala kako ono glasi. Meutim, Tesla
e to otkriti kada bude potrebe da ga pozove.
Ta prilika se jo nije ukazala. Putovala je jo dve godine posle susreta
sa Lurdesovom i nijednom nije dola u priliku da upotrebi bilo koji od
pitolja.
Sve do sada.
"Koji ja dobijam?" upitala je Fib.
Vratili su se u Fibinu kuu iz picerije samo zato da bi se naoruale.
"Zna li da rukuje pitoljem?" upitala ju je Tesla.
"Znam da uperim prst", ree Fib.
"Tvoj prst nee napraviti rupu ni u kome", odvrati Tesla.
Fib uze pitolj Lurdesove i stade da ga premeta sa jednog na drugi
dlan. "Ne moe da bude tako teko, ako je suditi na osnovu onoga kako
mukarci to rade." Bila je u pravu.
"eli li taj?" upita je Tesla.
"Aha", odvrati ona, osmehnuvi se.
"Upotrebiemo ih samo ako to zaista budemo morale."
"Ako naie, njukajui, neto to lii na zmiju, a smrdi na govna."
"I dalje mi ne veruje, je li tako?"
"Kakve veze ima da li ti ja verujem ili ne?" upita Fib.
Tesla je o tome kratko razmiljala. "Pretpostavljam da nema", ree ona.
"Samo elim da bude spremna na najgore."
"Spremna sam ve godinama", odvrati Fib.
2.

Page 198 / 520

Tutakerova kua bila je u mraku, ali su one dole pripremljene i za tu

eventualnost. Fib je imala veliku baterijsku svetiljku, Tesla jedva neto
manju.
Osea li bilo ta? - upitala je Tesla Raula dok su ona i Fib napredovale
stazom.
Za sada ne.
Smrad izmeta jo se oseao u vazduhu i postajao je sve jai to su se
vie pribliavale ulaznim vratima. Temperatura je dosta opala od kada su
izile iz restorana pre skoro jednog sata, ali Tesli je bilo vrue, kao da
samo to nije dobila gadan nazeb. Oseala je i slabost u kolenima.
"ta da radimo?" upita Fib kada su stigle do stepenita. "Da
jednostavno pokucamo?"
"Bolje i to nego da pokuamo da razvalimo vrata", ree Tesla. I dalje se
nadala da je ovo uzaludna potera: da je aputanje koje su ona i Raul uli
ispred restorana predstavljalo trik vetra, a smrad da je dopirao iz
kanalizacije pozadi, kao to je Fib kazala. Buno je zakucala na vrata.
ekale su. Nije bilo odgovora. Ponovo je pokucala i zapitala Raula da li
osea neije prisustvo unutra.
Njegov odgovor joj nije bio po volji.
Da, ree on. ujem nekoga.
Zver koja se grila u Teslinom stomaku od kada su izile, trgnu se. Ona
uhvati Fib za ruku. "Ja ne mogu to da uradim", ree ona.
"U redu je", odvrati Fib. Upravo je bila posegnula za kvakom. "Stigle
smo dovde." Okrenula je kvaku, i, na Teslino iznenaenje, vrata se
otvorie. Talas hladnog, oporog vazduha provali preko praga.
Tesla se povue sa stepenika, vukui Fib za ruku, ali Fib proguna
neto kroz zube i oslobodi ruku.
"elim da vidim", ree ona.
"Videemo sutra", odvrati Tesla. "Po danu."
"Sutra moe biti kasno", ree Fib, ne osvrnuvi se na Teslu. "elim da
vidim sada. Odmah." Rekavi to, zakoraila je u kuu. Tesla je tog asa
zau kako mrmlja: "Gde si?"
Gde si? ponovi Raul.
Aha, i ja sam ula.
Neko joj se uvukao u glavu, Tes.
Jebiga!
Fib je ve bila napravila pet-est koraka po kui, i tama gotovo da se
sklopila nad njom.
"Fib?" povika Tesla. "Izlazi odatle."
Page 199 / 520

Druga ena, meutim, nije zastala. Jednostavno je nastavila da koraa,

sve dok Tesla nije shvatila da e je ubrzo potpuno izgubiti iz vida.
Ulazi unutra - ree Raul.
Zavei!
Ili e je potpuno izgubiti.
Bio je, razume se, u pravu, i ona je to znala. Izvukla je etrdeset peticu
iz pojasa i zakoraila unutra, krenuvi za Fib niz mrani hodnik. Ako bude
brza, moda e uspeti da je epa i izvue na ulicu pre...
Vrata se zalupie iza nje. Okrenula se, a hladni vazduh stao je da joj se
priljubljuje uz lice poput ustajale, vlane krpe. Imala je velike muke da ga
uvue u plua, tako da ga vie nije traila na to da ponovo dozove Fib.
Bilo je oigledno da je ono - ta god to bilo - to je je se doepalo nee
pustiti bez borbe.
Tesla?
Ovde sam.
Skrenula je desno. Eno tamo vrata.
Neodreeno je razaznala okvir vrata, i, da, eno Fib kako prolazi kroz
njih. Pruivi korak, Tesla je pohitala niz hodnik, ali je zakasnila i nije
uspela da epa svoj plen koji je skliznuo kroz vrata u sobu iza njih. Tamo
je bilo neto vie svetlosti to je obradovalo Teslu; moda svee treprerilo je. Zahvalna bar na ovoj maloj milosti, krenula je za Fib kroz
vrata. Sobu nije osvetljavala svetlost svea, ve su to bili ostaci vatre koja
je prodirala samu sebe u kaminu. Ognjite je bilo posuto izvesnim brojem
pocrnelih grana. Miris u vazduhu, meutim, nije poticao od drveta, ve od
mesa; gotovo da je bio ukusan posle onog oporog na pragu. Neko je ovde
kuvao i jeo, i to nedavno, mada jo nije mogla da vidi ko. Soba je bila
velika i dosta oteena, nametaj gotovo sav uniten, ukrasi i triarije
svedeni na komadie pod njihovim nogama. Na suprotnom kraju, nekih
petnaest stopa od mesta na kome je ona stajala - i upola toliko od Fib, koja
se nalazila usred sobe, ruku oputenih pored tela - tama je bila gua nego
bilo gde drugde, i uzmuvanija. Pokuala je da osmotri to mesto, ubeena
da tamo neko stoji, ali kada je uperila pogled, oi joj divlje zamirkae,
kao da nisu bile u stanju (ili nisu htele) da prihvate ono to su videle.
"Fleeru?" pozva ona. "Jesi li to ti?"
Fib se tada osvrnu prema njoj. "Ostavi nas nasamo", ree ona. "Ja sam
ta koju eli."
"Je li tako?" upita Tesla, priavi joj polako. Fibine usne su
podrhtavale, a oko oiju su joj se javljali tikovi, kao da e u svakom
trenutku zaplakati ili vrisnuti.
Page 200 / 520

"Tako je", ree ona.

"A da li je ta osoba koja te eli Fleer?" upita Tesla, pokuavi - opet
bez uspeha - da prikuje pogled na senke.
"Nije vano kako se zove", ree Fib.
"Meni je vano", odvrati Tesla. "Moda bi mogla da ga pita. Da li bi
mi to uinila?" Fib ponovo pogleda u pravcu tame. Izgleda da ona nije
imala problema da se usredsredi na nju.
"Zanima je ko si ti", ree ona.
"Je li on Fleer?" upita Tesla.
"Jesi li ti..." Fib nije dovrila pitanje, ve je stala da oslukuje, blago
nakrivljene glave.
Osim pucketanja vatre nije se uo nikakav drugi zvuk. Tesla pogleda
ponovo u kamin. Oko grana su se nalazile barice istopljenog voska ili sala,
a u samom ognjitu kamen ili...
"Ako je to ono to eli", ree Fib u tamu.
Tesla je ponovo pogleda. Upravo je htela da otkopa bluzu.
"ta to radi?" upita Tesla.
"eli da me vidi", jednostavno ree Fib.
Tesla ode do nje i odvue joj ake od bluze.
"Ne eli."
"Da, eli", ljutito ree Fib, a ake joj ponovo pooe prema
dugmadima. "Kae... kae..."
"ta kae?"
"Kae... trebalo bi da se tucamo ceo milenijum."
Tesla je ve imala prilike da uje tu reenicu. Jednom izgovorenu, a
potom odsanjanu hiljadu puta.
Poto ju je sada ula, pod kao da se zaljuljao pod njom, kao da je eleo
da je odvue u tamu na drugom kraju prostorije.
Prolo je pet godina od kada je prvi put ula te rei; pet godina tokom
kojih je mnogo puta zahvalila Bogu to je onaj koji ih je izgovorio mrtav.
Izgleda da je njena zahvalnost bila preuranjena.
"Kison..." promrmljala je ona, i kada su sili sa njenih usana slogovi su
dobili vlastiti ivot. Kisassss-ssssoooon. Kiiisssooonn. Treperilo je oko
nje.
Srela ga je u nebrojenim nonim morama - beala od njega, podlegala
mu, sudio joj je, ubijao je, silovao i jeo - ali uvek bi se budila iz tih tekih
iskuenja, ak i iz onih najuasnijih, teei se da e jednog dana seanje na
njega moda izbledeti i da e biti slobodna.
Ali nije tako. Oh, blagi Boe na nebesima, nije tako.
Page 201 / 520

Evo ga ovde, dolazi ponovo.

Posegla je prema pasu i izvukla pitolj koji je potom uperila u tamu.
Znai, nije Fleer - promrmlja Raul. inilo se da je na pragu suza.
Nije.
Misli da je Kison.
Znam da je Kison, ree ona, podigavi jo malo pitolj.
ta ako grei.
Ne greim, odvrati ona i opali, jedanput, dva puta, tri puta. Buka je
odzvanjala kroz sobu, vrativi se trenutak kasnije, bolno jako. Ali iz tame
nije dopro nikakav nagradni krik; nije bilo krvi, nikakvog samrtnog ropca.
Izgleda da su pucnji izvrili nekakav uticaj samo na Fib, koja je bolno
poela da jeca.
"ta ja to radim?" zadahta ona i otrgnu se od Tesle, kao da e se uputiti
prema vratima.
Tesla je na vreme pogledala za njom, tako da je videla kako se Fib
vraa sa ispruenim rukama. Izbila je Tesli pitolj iz pesnice jednom
akom, a drugom je epala za vrat. Prekinula je Tesli dotok vazduha.
Podigla je ruke ne bi li odvojila Fibinu aku, ali pre nego to je uspela to
da uradi, enini jecaji - koji nisu uopte prestajali tokom napada - zamree.
"Idi k njemu", ree ona jednolinim glasom. "Idi k njemu i izvini mu
se."
Poela je da gura Teslu prema suprotnom kraju prostorije, ka tami koja
je sadrala Kisona u ko zna kakvom obliku. Tesla se ilitala i mlatarala, ali
nije bilo lako odupreti se Fibinoj teini podstaknutoj voljom onog koji ju je
zaposeo.
"Fib! Sasluaj me!" povika Tesla. "Ubie nas obe!"
"Ne..."
"Moe da mu se suprotstavi. Znam kako ti je sa njim koji ti sedi na
glavi." To nije bila la. Kison je izveo isti trik sa Teslom u Petlji; pritiskao
joj je glavu odozgo kako bi je pokorio i mogao da kontrolie. "Ali moe
da se bori protiv toga, Fib, moe da se bori."
Lice pred njom niim nije pokazalo da ju je razumelo. Suze su samo
nastavile da se slivaju. Tesla posegnu prema pojasu. Tamo se jo nalazio
pitolj sa Floride. Ako Fib nee da poslua razum, moda e reagovati na
cev oruja.
Meutim, kada je uhvatila drku, Fib ju je pustila. Tesla je zahvalno
uvukla vazduh, presamitivi se pri tom, a kada je njen pogled pao na pod,
ugledala je jedno tamno, zmijoliko oblije koje se pojavilo iza nje. Izvukla
je drugi pitolj iz pojasa i sklonila se liksu sa puta da bi lake mogla da
Page 202 / 520

puca, ali osetila je tog asa da se tama pored nje pomie; ula ju je kako se
pomera i osetila da je taj pokret uzburkao vazduh oko nje.
Ponovo je pogledala prema podu. Liksu pored njenih stopala pridruilo
se jo njih nekoliko; besmisleni, sitni uasi - u poreenju sa onima koje je
ona videla - najvei je bio dugaak otprilike osamnaest ina, najmanji
tanak poput vlasi kose. Ali nastavili su da pristiu i pristiu, neki od njih
nisu bili dui od prsta, kao da je jedno od njihovih gnezda bilo izvrnuto
kod njenih stopala. Nijedan kao da nije bio ba mnogo zainteresovan da joj
nanese neko zlo. Uvijali su se preko ubreta na podu u pravcu ostataka
vatre.
Jedinu pretnju predstavljao je njihov tvorac, u ijem je pravcu Tesla
sada upravila oi. Ovog puta, mada i dalje nije mogla da usredsredi pogled
na njega, uhvatila je neto na trenutak. Sedeo je na stolici, kako se inilo,
ali stolica je lebdela tri ili etiri stope iznad tla. I dok ona nije mogla da
gleda pravo u njega, on je bio u povoljnijem poloaju. Oseala je njegov
pogled. Bockao joj je vrat. Naterao joj je srce da zaigra.
"Proi e..." ree on, i te rei unitile su i poslednje ostatke nade da je
pogreila, da ovo nije Kison.
"ta e proi?" upita ona, upinjui se svim silama da gleda u njega.
Nema sumnje da je imao razloga to ju je spreavao da ga osmotri, a to je
samo bio jo jedan povod vie da mu se suprotstavi. Kada bi samo uspela
da ga omete na nekoliko trenutaka, moda bi dovoljno dugo spustio gard
da ga dobro osmotri. "ta e proi?" ponovo ga je zapitala.
"ok."
"Zato bi trebalo da sam u oku?"
"Zato to si mislila da sam mrtav i da me vie nema."
"Zato bih ja neto tako mislila?"
"Ne pokuavaj to."
"ta da ne pokuavam?"
"Tu glupu igru koju igra."
"Kakvu igru?"
"Rekoh da prestane!" Dok je vikao, zagledala se u njega, i moda u
trajanju od dva otkucaja srca bio je nepaljiv, jer se iznervirao, i ona ga je
jasno videla.
To joj je bilo dovoljno da shvati zbog ega nije eleo da ga vidi. Bio je
u prelaznom razdoblju, koa i miii padali su oko njega, bili su u stanju
raspadanja i smrdljivi. Ali jo je na njemu ostalo dovoljno mesa da
prepozna lice. Postmajmunsko elo, iroki nos, izbaena vilica: sve je to
bilo Raulovo, pre nego to ga je Kison pokrao.
Page 203 / 520

Isuse... ula je Raula kako kae, okreni glavu. Za Boga miloga, odvrati
pogled...
Nije dola u priliku. Tek to je videla prizor pred sobom, kada je Kison
postao svestan da ga posmatra, i njegova volja, otra poput udarca,
odgurnu njen pogled. Suze bola pojavie joj se u oima.
"Suvie si znatieljna za svoje dobro", ree Kison.
"Postaje mnogo tat pod stare dane", odvrati ona, briui suze sa
obraza.
"Star? Ja? Ne. Biu nov zauvek. to se, pak, tebe tie, ti izgleda
grozno. Da li su ti se putovanja isplatila?"
"ta ti zna o mojim putovanjima?"
"To to sam bio daleko od oiju ne znai da sam izgubio vezu", odvrati
Kison. "Posmatrao sam svet veoma pomno. I dobijao sam o tebi izvetaje
iz mnogih malih, prljavih uglova. ta si to traila? Fleera?"
"Ne."
"Nema ga, Tesla. Isto kao ni Dafa. Taj deo je zavren. To je bilo
jednostavnije doba, te pretpostavljam da si se u njemu oseala kao kod
kue, ali ono je otilo u nepovrat."
"A ta sledi?" upita Tesla.
"Mislim da zna." Tesla nita ne ree. "Da li si suvie uplaena da bi
izgovorila tu re?"
"Misli na Iad?"
"Eto. Sve vreme si znala."
"Zar ih se nisi dovoljno nagledao?" upita Tesla.
"Videli smo vie od veine, ti i ja. Pa ipak nismo videli nita. Ba
nita." U glasu mu se osealo uzbuenje. "Izmenie svet tako da se vie
nee moi prepoznati."
"I ti to eli?"
"Zar ti ne eli?" upita Kison. Zaboravila je koliko je umeo da bude na
udan nain ubedljiv; kako je dobro razumeo suprotnosti u njenom srcu.
"Ovaj haos ne valja, Tesla. Sve se podelilo. Sve je slomljeno. Svet treba
ponovo sastaviti." Kao i svi veliki laovi, bilo je dovoljno istine u onome
to je govorio, tako da je zvuao savreno uverljivo. "Na nesreu, vrste ne
mogu da se izlee bez pomoi sa strane", nastavi on. "Ali ne treba da
brine. Pomo stie."
"A kada doe?"
"Rekoh ti. Promenie stvari tako da se vie nee moi prepoznati."
"Ali ti..."
"ta je sa mnom?"
Page 204 / 520

"ta e to tebi doneti?"

"Oh - to."
"Da, to."
"Napravie od mene kralja brda, razume se."
"Plus ta change."
"I imau Umetnost." Ah, Umetnost! ranije ili kasnije, sve se uvek vraa
na to. "iveu u jednom besmrtnom danu..."
"Divno zvui. A ta je sa nama ostalima?"
"Iadi e presuditi. Povinovaete se. Jednostavno. Mislim da naroito
vole ene. Pre deset godina, verovatno bi te zadrali radi razmnoavanja.
Sada, razume se, bie korisnije upotrebljena kao ubrivo." Nasmejao se.
"Ne brini, pobrinuu se da ne bude utroena uludo."
Osetila je da se neto kree uz njen lanak i spustila pogled. Liks, pet
do est puta vei od bilo kog od onih koje je prethodno videla. Obavijao
joj se oko stopala, podiui pri tom glavu. Otvorena usta bila su mu
naikana siunim skarletnim zubima, red za redom gubio mu se u grlu.
"Stani..." ree ona.
"Nema vremena", odvrati Kison. "Moda u te videti u prolosti, sutra.
Moda u te nai u Petlji pa emo razgovarati o tome kako si danas
umrla."
Liks joj se peo uz nogu, ve pojaavajui stisak.
Vrisnula je i zateturala se unazad, pod stiskom stvorenja. Potom se
zanela, a onda je pala, jako se udarila, a polomljeni komadii su joj se
zaboli u lea. Na trenutak je soba oko nje nestala, i da Raul nije vritao u
njenoj glavi: Izdri, izdri, sasvim bi sigurno izgubila svest.
Kada se belilo oko nje povuklo, gledala je u pravcu kamina. Liksi koji
su se odvukli u tom pravcu pre njenog razgovora sa Kisonom uspeli su da
se zagreju i okrenuli su glave prema njoj. A onda su nahrupili poput
uskomeane reke.
Pokuala je da sedne, ali udovini stvorovi obmotavali su se oko nje,
spreavajui je u tome. Jedina nada bila joj je Fib. Izvila je glavu, traei
pogledom enu, izvikujui pri tom njeno ime. Bilo je uzalud. Soba je bila
prazna: tu su nalazili samo Kison i oni koji e je prodrati.
Ponovo je pogledala prema kaminu, i kao da ovo nije bio dovoljan
komar, shvatila je ta su liksi tamo radili. Uopte se nisu grejali, ve
hranili. Ono to je smatrala za grane razbacane oko vatre bile su ljudske
kosti, a kamen meu ugarcima lobanja. Ervin Tutaker ipak nije iziao iz
kue, osim u obliku dima.
Uasnuto je zajecala. A onda su se liksi obruili na nju.
Page 205 / 520

XII
"Je li iva?"
Ervin je kleknuo pored ene ispruene na njegovom pragu. Slepoonica
joj je krvarila, i iz usta joj je cureo izbljuvak, ali jo je disala.
"iva je", ree on. "Zove se Fib Kob."
Ulazna vrata bila su otvorena. Vazduh koji je dopirao iz kue oseao se
na govna i meso. Iako Ervin nije imao mnogo ta da izgubi u svom
sadanjem stanju, bio je uplaen kao nikada u ivotu. Osvrnuo se na trio
koji ga je dopratio - Nordhof, Dolan i Dikerson - i ugledao nelagodnost i
na njihovim licima.
"On nama ne moe nita, je li tako?" upita Ervin. "Ne sada."
Nordhof klimnu. "Ko bi to, do avola, mogao znati?" primeti on.
"ta ako moe da nas vidi?" upita Dikerson.
"Nikada to neemo saznati ako ostanemo ovde", ree nestrpljivo Dolan
i, preskoivi Fib Kob, ue u kuu.
Ervin se odjednom osetio kao vlasnik. Ovo je jo bila njegova kua:
ako iko treba da ue prvi, onda je to on.
"Stani", ree on Dolanu i pohita niz hodnik.
Likse nije zanimalo njeno meso (moda je postalo suvie ilavo posle
toliko godina provedenih na suncu). Istraili su joj usta i nozdrve, otili
njenih uiju i oiju, kao da su eleli da dopru do mekih unutranjih
delova.
Ona se bacakala i valjala, vrsto stisnuvi usta kako bi se odbranila od
njihovih naleta i guranja, ali ve su joj zaepili nos i kroz nekoliko sekundi
ostae bez daha. im bude rastavila usne, uie u nju, i to e biti kraj.
Tesla...
Ne sada.
Gotovo je, Tesla.
Nije.
elim da zna...
Ne, rekla sam ne!
Jasno ga je ula u svojoj glavi; zvuk nije bio sasvim ljudski.
Nemoj da se preda, ree mu ona. Jo... nije... gotovo.
Potisnuo je svoje jecaje, ali osetila je njegov uas u kimi, kao da na
kraju nije vie delio samo njen um ve i njeno telo.

Page 206 / 520

Ovo jeste bio kraj, uprkos njenom protivljenju. Morala je da udahne:

sada ili nikada vie. Iako su joj se liksi nalazili na usnama i ekali, nije
imala izbora. Otvorila je usta, stisnutih zuba, uvlaei vazduh kroz
pukotine. Ali tamo gde je mogao da proe vazduh mogli su i najsiuniji
liksi. Osetila je kako klize kroz pukotine, prolaze ispod njenog jezika i
klize niz grlo.
Njen se sistem pobunio. Poela je da zatvara usta, ali je refleks bio jai
od njene volje. Zubi joj se razdvojie. To je liksima bilo dovoljno. U trenu
su joj se nali u ustima i ispunili ih. Grizla ih je, oseala ukus njihovih
govana i trulei, pljuvala ono to je mogla. Ali na svakoga koga je izbacila,
dolazila su dva gladna koja su jedva ekala da je pojedu iznutra, i bila su
voljna da rizikuju susret sa njenim zubima kako bi doli u priliku da to
urade.
Zatvarajui usta, pljujui i bacakajui se, borila se svom raspoloivom
snagom, ali ovu bitku nije mogla da dobije. Grlo joj je bilo zaepljeno,
nozdrve zatvorene, telo joj je pucalo u zagrljaju dinovskog liksa.
Na kraju, drei se jo za tanke niti svesti, uinilo joj se da je ula
Raula kako kae: Sluaj.
Oslunula je. Negde u sobi uli su se glasovi.
"Blagi Boe!" uzviknu jedan od njih.
"Pogledaj tamo! U vatri!"
Zatim uzvik straha, i zvuk koji ju je naterao da iskoristi poslednje zalihe
snage da bi okrenula glavu u pravcu iz koga je dopro. Smrt samo to nije
dola po nju, a njene oi - koje su videle toliko neobinosti u svoje vreme,
ali su uvek bile vezane za stvarno - sada su se napregle do krajnosti i
osetile su tanane prisutnosti. Bila su etvorica - sve mukarci, svi
prestravljeni - pribliavali su se od vrata.
Jedan je otiao do vatre. Dvojica su se zadrala na nekoliko jardi od nje.
etvrti i najstariji, neka je blagosloven, spustio se na kolena pored nje i
ispruio ruku da joj dodirne lice. Nema sumnje da mu je namera bila da joj
olaka prelazak iz ivota u smrt, njegov utvarni dodir uinio je mnogo vie
od toga. Kada ju je dodirnuo, osetila je kako se liksi na njenom licu gre
poput gusenica, zatim su smekali, istopili se i slili se niz njene obraze i
vrat. I niz grlo, kao da im je rastakanje bilo zarazno.
Izraz zaprepaenja preao je preko lica njenog oslobodioca, ali u trenu
je jasno shvatio kakvu mo poseduje, jer im je ona udahnula vazduh, svu
svoju panju usredsredio je na liksa koji je bio obmotan oko nje. Podigla je
glavu sa tla na vreme da vidi kako se stvorenje odie sa njenog tela poput
uplaene, pretee kobre. To na utvara nije ostavilo nikakav utisak. Ispruio
Page 207 / 520

je ruku i preao akom preko glave liksa, maltene kao da ga miluje. Neman
je zadrhtala celom sjajnom povrinom, i glava poe da joj se sputa, a
prljava anatomija da se uruava. Donja eljust je omekala i poela da curi
poput melase; trenutak kasnije, za njom je krenula i gornja, a njen pad
oznaio je poetak rastakanja celog tela te zveri. Oslobodila se njenog
lepljivog stiska, a kada se prevrnula, utroba joj se pobunila, i ona povrati
svu prljavtinu koja je uspela da sklizne niz njeno grlo. Kada je podigla
pogled, otirui usta nadlanicom, utvare su ve bili tee raspoznatljive i
postajale su sve nejasnije to se ona vie povlaila iz njihovog stanja.
Znala je da joj je preostalo samo nekoliko trenutaka da shvati ta se
ovde dogodilo.
"Kako se zovete."
Starev glas bio je lak poput pera kada je progovorio. "Hjubert
Nordhof", ree, "a on" - pokazao je na oveka kod kamina - "on je Ervin
Tutaker."
Gledala je u Ervinovom pravcu kada je zaula jo jedan glas: ovaj je
dopro iza nje.
"Kada si nauila da priziva duhove?"
U urbi da se to pre oslobodi, potpuno je bila zaboravila na Kisona.
Ali on nije zaboravio nju. Bio je u toj meri zapanjen onim to je video da
se nije setio da zadri njen pogled na odstojanju kada se osvrnula prema
njemu, tako da joj se po drugi put ukazala prilika da ga osmotri usred
preobraaja. Bio je jo ogoljeniji nego pre nekoliko minuta; mnogo vie.
Nestala je svaka slinost sa Raulom. U stvari, jedva da je jo ita ostalo to
je bilo ljudsko. Neodreen oblik glave, formiran od zamuene tame;
poslednji ostaci rebara, i nekoliko delova kostiju nogu i ruku; to je bilo
sve. Ostatak - miii, nervi, arterije, vene i krv koja je pulsirala u njima istrulili su.
Mislim... moda te se plai, ree Raul zapanjenim glasom.
Nije se usudila da u to poveruje. Ne Kison. Bio je suvie lud da bi se
plaio.
Pogledaj ga, ree joj Raul.
ta bi trebalo da vidim?
Ne zadravaj se na pojedinostima.
Dok je gledala, Kison je ponovo progovorio.
"Poigrala si se sa mnom", ree on glasom kao da joj se gotovo divi.
"Izdrala si likse, kako bi dokazala da oni nisu nita za tebe."

Page 208 / 520

"Shvatio si poruku", odvrati ona, i dalje se trudei da uradi ono to joj

je Raul naloio da pokua, ne bi li videla ono to je on toliko eleo da ona
vidi.
"Gde si nauila da priziva duhove?" zanimalo je Kisona.
"U Detroitu", ree ona.
"Ismeva me?"
"Ne. Nauila sam da prizivam duhove u gradu automobila. ta tu ne
valja?"
Dok je to govorila, otpali su i poslednji delovi Kisonove uzurpirane
anatomije, i tada je videla ono to je Raul uoio ve ranije. U sreditu
Kisonovog bia-senke postojao je jo jedan oblik koji je svetlucao u
daljini. Spirala koja je uzmicala od nje poput tunela, dok su joj se krivine
suavale. A na suprotnom kraju, koji je neumoljivo privlaio njen pogled,
neto je svetlucalo.
"Ne zna ta si uinila", promrmlja Kison.
Njegov glas ju je otreznio, i to joj je bilo drago. Spirala je krajnje
neodoljivo privlaila njen pogled. Nije znala ta je Kison hteo da kae tom
primedbom (da li ju je upozoravao zbog dozivanja duhova ili zato to je
zurila u spiralu?); ali ovo nije bilo vreme za ispitivanje. Sve dok bude
verovao da je ona ena koja je u stanju da zaziva duhove i da moe da mu
naudi dok je ranjiv, postojala je prilika da iva pobegne iz ove sobe.
"Pazi..." govorio je Kison.
"Zato?" upita ona, pogledavi prema vratima. Bila su verovatno est,
moda sedam, koraka udaljena. Ako je elela da sauva iluziju autoriteta,
morae da izie, a da pri tom ne padne na nos, to e predstavljati pravi
izazov za njene drhtave udove.
"Ako me sada na bilo koji nain napadne" - ranjiv je, pomisli ona "pogubiu sve ivo u ovom gradu. ak ako mi nanese makar najmanje
zlo." Znai, na ovaj nain se mo odnosila prema moi. Bio je to nauk od
koga je mogla da ima koristi ako joj se ukae prilika da ga ponovo
izblefira.
Nije odgovorila, ve se pretvarala da razmatra ponudu.
"Dobro zna da sam u stanju to da uradim", ree Kison.
To je bilo tano. Uopte nije sumnjala da je sposoban za svaku
okrutnost. Ali ta ako i on blefira? ta ako je toliko osetljiv u svom
sadanjem stanju da je ovo pravi trenutak da posegne u tamnu spiralu
njegove sri i istisne ivot iz njega?
Ni ne pomiljaj na to, ree Raul.

Page 209 / 520

Mudar savet, izvan svake sumnje. Ali, oh, bila je u velikom iskuenju
da pokua.
Briimo odavde dok jo moemo, govorio je Raul. Tesla? Slua li ti
mene?
Da... - odvratila je nevoljno. Nikada vie joj se nee ukazati ovakva
prilika, znala je to. Meutim, Raulovi odbrambeni nagoni bili su dobri.
Brii sada i poivi da se bori neki drugi dan.
Ali pre nego to ode, trebalo je odigrati jo jednu scenu. unula je na
drhtavim nogama i tiho zviznula, kao da doziva neke nevidljive pse.
Saekala je trenutak, a zatim se osmehnula da pozdravi duhove koji su se
vratili; potom je ponovo ustala.
"Razmisli o ovome..." ree Kison kada se okrenula da poe.
"O emu?"
"Da mi ipak nismo toliko razliiti. Ti prieljkuje otkrovenje. Isto i ja.
Ti eli da razdrma svoju vrstu. Isto elim i ja. eli mo - ve poseduje
neto malo, ali malo nikada nije dosta - isto je sa mnom. Krenuli smo
razliitim putevima, ali zar ne stiemo na isto mesto?"
"Ne."
"Mislim da ipak stiemo. Moda ne moe to jo sada da prizna, ali
ve e shvatiti smisao. A kada shvati..."
"Neu."
"Kada bude shvatila, elim da zna da u mom srcu postoji mesto za
tebe" - da li je namerno izokrenuo ovu frazu, pitala se, usudivi se da vrati
pogled na spiralu u njegovom jezgru? - "a mislim da postoji i mesto za
mene u tvome."
Ne reci nita, promrmlja Raul.
elim da mu kaem da odjebe.
Znam da eli, ali ostavi ga u nedoumici.
Suzdravi se da ne odgovori, krenula je prema vratima; noge su joj
bile dovoljno snane, tako da je nisu izdale.
Pusti me da kaem neto podmuklo, molila je Tesla.
Nemoj ak ni da ga pogleda, odvrati Raul.
Posluala je njegov savet. Bez rei ili pogleda otvorila je jo malo vrata
i skliznula u hladniji hodnik.
Fib je sedela na stepeniku, sa glavom u akama. Tesla ode do nje, uouti
joj nekoliko utenih rei je i natera da ustane. Zatim su zajedno odhramale
stazom do ulice, ispod drvea koje je odisalo slatkim povetarcem sa
planina.

Page 210 / 520

XIII
1.
Moda na milju od obale, Fanakapan je zahvatila druga struja koja je
bila i te kako snana, tako da je najpre bacakala lau unaokolo poput
kakve igrake pre nego to ju je poslala njenim putem. Visina talasa brzo
se poveala, to je dosta uznemirilo Doa, jer bi u jednom trenutku podigli
brod dvadeset, trideset stopa u nesigurne visine sa kojih su imali
zastraujui pogled, a zatim ga sputali poput kamena kroz leb koji je bio
u toj meri dubok i mraan da su imali utisak, pri svakom silaenju, da im
je to ujedno i poslednje i da e ih uskovitlani talasi pokopati. Ali to se nije
deavalo. Svaki put bi se ponovo izdigli, iako je svaka daska na brodu
kripala, a palube bile polivene od krme do pramca.
Bilo je nemogue razgovarati u ovakvim uslovima. Dou je jedino
preostalo da se vrsto dri za vrata kormilareve kuice i da se moli. Dosta
vremena je prolo od kada je poslednji put zapoeo reenicu sa Oe na,
ali rei su mu se odmah vratile; to to ih se seao delovalo je uteno.
Moda je, pomisli on, ak postojala neka daleka prilika da ih je neko uo.
Ta pomisao - koja bi mu jo jue izgledala krajnje naivna - sada nije
delovala u toj meri idiotski. Prekoraio je prag koji je vodio u drugaije
stanje bivstvovanja; stanje koje je podsealo na drugu sobu u kui veliine
Vaseljene: bukvalno, korak dalje. Ako su postojala jedna takva vrata kroz
koja se moglo ui, zato ne i mnoga? I zato jedna od njih ne bi bila ona
koja vode na Nebesa?
Od kada je odrastao, postavljao je sebi pitanje zato. Zato Bog? Zato
smisao? Zato ljubav? Sada je uvideo svoju greku. Pitanje nije trebalo da
glasi zato; ve zato da ne?
Prvi put od detinjstva, od kada je sluao baku kako pria biblijske prie
kao seanja, usudio se da poveruje; i pored svih tamnih prolaza i uasnih
metea koji su bili pred njim, i pored toga to je bio mokar do gole koe i
to mu je bilo muka, bio je neobino srean.
Da je Fib sada pored mene, pomisli on, nita mi ne bi nedostajalo.
2.
Tesla je odbila da odgovori na bilo koje Fibino pitanje pre nego to je
odstojala petnaest minuta ispod toplog tua, istrljala svaki deli tela od
glave do pete, umrkala vodu kroz nos i izduvala je kako bi isprala
poslednje ostatke govana iz nozdrva i utroila pola tube paste za zube i
punu boicu tenosti za ispiranje usta u elji da isplakne usta i grlo.
Page 211 / 520

Kada je to obavila, stala je pred ogledalo da osmotri telo iz onoliko

uglova koliko joj je to anatomija dozvoljavala. Znala je da izgleda i bolje,
u to nije bilo sumnje. Teko da je na njoj bilo makar est ina mesa bez
ute mrlje od neke stare masnice, ili plavkastopurpurnih i crvenih od
novih, ali, na neki udan nain, dopalo joj se ono to je videla.
"Svata si proivela", dobaci ona svom odrazu u ogledalu. "To mi se
dopada."
Pobrinimo se da jo malo poivimo, posavetova je Raul.
Ima li kakvu pametnu ideju?
Potrebna nam je pomo, u to nema sumnje. I ne poinji mi opet o
Lisjenu. On nam trenutno ne bi bio ni od kakve koristi. Potreban nam je
neko ko nam moe pomoi da se odbranimo. I ne mislim na pitolje.
Govori o magiji.
Tano.
Znam samo D'Amura, ree Tesla. A Grilo misli da je on mrtav.
Moda Grilo nije dovoljno podrobno traio.
Odakle, do avola, predlae da krenemo?
Radio je sa nekom vidovnjakinjom, sea se?
Neodreeno.
Zvala se Norma Pejn.
Kako se samo toga sea?
A ta drugo da radim sa svojim vremenom?
Zatekla je Fib u kuhinji; stajala je pored sudopere, sa sprejom u ruci,
meu gomilom bubavaba.
"Proklete bube", ree Fib, zbacivi nekoliko njih koje su izdisale sa
radne povrine na pod. "Mnoe se tamo gde je toplo. Ponekad otvorim
mainu, a one se razmile svuda unaokolo."
"Izgleda da si ih uglavnom potamanila", ree Tesla.
"Tja. Vratie se one. Osea li se bolje?"
"Mnogo bolje. A ti?"
"Popila sam aspirin. Imam oseaj da e glava da mi se raspukne. Ali
inae sam u redu. Skuvala sam aj od nane. eli li?"
"Vie bi mi prijalo neto jae. Ima li brendi?"
Fib uze svoju olju i krenu u dnevnu sobu. Bila je u neredu: posvuda su
se nalazili asopisi i prepune pepeljare. Cela soba zaudarala je na ustajale
cigarete.
"Morton", primeti Fib kao da to sve objanjava. Dok je preturala po
bocama sa piem na komodi, ree Tesli: "U stvari, ne seam se ta se
dogodilo u Ervinovoj kui."
Page 212 / 520

"Ne brini zbog toga."

"Seam se da smo ile hodnikom. Sledea stvar koje se seam jeste da
sam se osvestila na pragu. Jesi li pronala Fleera?"
"Nisam."
"Imam samo burbon. Kupili smo brendi za proli Boi, ali..."
"Posluie i burbon."
"Kua nije bila prazna, je li tako?"
"Ne, nije bila prazna."
"Ko je bio unutra?"
"ovek po imenu Kison."
"Da li je on Fleerov prijatelj?" upita Fib. Sipala je bogato burbon u
au i pruila je Tesli. Ova je otpila dobar gutljaj estokog pia pre nego
to joj je odgovorila.
"Kison nema prijatelje", ree ona.
"To je tuno."
"Veruj mi, on ih ni ne zasluuje." Burbon je trenutno delovao na njen
mozak. Doslovce je mogla da oseti kako prolazi kroz njen korteks,
usporavajui joj sistem. Bilo je to prijatno oseanje.
"Da li sat na televizoru dobro radi?" upitala je Fib. Pokazivao je tri i
pet.
"Dosta dobro."
"Bie bolje da malo odspavamo", ree ona, blago prepliui jezikom.
"Taj ovek, Kison..." poe Fib.
"Priaemo o tome sutra."
"Ne. elim sada da saznam", ree ona. "Nee krenuti za nama, je li
tako?"
"Otkud ti, molim te, ta pomisao?"
"Pala mi je na pamet kada sam tebe videla kako izgleda kada si izila
odande", odvrati Fib. "Sredio te je. Mislila sam moda..."
"Da moda nije zavrio?"
"Tako je."
"Ne. Mislim da mirno moemo da spavamo. eka njega vea riba od
mene. Ali sutra ujutro, mislim da bi trebalo da brie odavde glavom bez
obzira."
"Zato?"
"Jer je on pakostan kukin sin, i ako stvari ne idu onako kako on to eli,
zgromie ovaj grad s jednog na drugi kraj."
"On je u stanju to da uini?"
"Vrlo verovatno."
Page 213 / 520

"Ne mogu da odem", ree Fib.

"Zbog Doa?" Fib klimnu. "On se nee tako skoro vratiti", ree Tesla.
"Izvesno vreme morae sama o sebi da brine."
"Ali ta ako se ipak vrati, a mene nema?"
"Onda e te potraiti i nai e te."
"Veruje u to? Zaista?" upita Fib, prouavajui Teslino lice. "Ako nam
je sueno da budemo zajedno, onda emo i biti?"
Tesla je nekoliko trenutaka izbegavala njen pogled, ali na kraju nije
imala drugog izbora, morala je da sretne Fibine oi. Kada je to uinila, nije
imala snage da je slae.
"Ne", ree ona. "Ne verujem u to. Volela bih da verujem, ali ipak ne
verujem."
Posle toga nije imalo vie ta mnogo da se kae. Fib se povukla u
krevet i ostavila Teslu da se udobno smesti na sofi. Oseala je opruge pod
sobom i smrad Mortonovih cigareta, ali to su bile sitnice kada se ima u
vidu koliko je bila iscrpljena. Spustila je glavu i upravo se zapitala hoe li
je burbon drati budnu, kada je prestala da se pita, i zaspala.
A gore, u branom krevetu koji je noas izgledao vei nego prethodne
noi, Fib je zagrlila samu sebe i pokuala da odagna iz glave Tesline rei.
Ali nisu htele da odu. Pokopale su nade koje je s toliko truda pothranjivala
poslednjih etrdeset osam asova; oseale su njihove slabosti i bile
spremne da ih udare i proderu onog trenutka kada Fib odvrati pogled.
"Oh, Boe, Do", ree ona iznenada, zajecavi. "Do, Do, Do, gde
si?"
3.
Ba kada je Do poeo da misli da talasanje nikada nee prestati i da e
njegovo produeno divljanje razneti Fanakapan, talasi koji su bili vii od
njih poeli su da se smanjuju, i posle izvesnog vremena struja ih je odnela
u mnogo mirnije vode.
Noa je naredio dobrovoljcima da provere stanje paluba (proli su bolje
nego to se Do nadao; proputao je vodu samo na jednom mestu, i to
sasvim malo), zatim su zapalili baklje na krmi i pramcu i svi su polegali da
se odmore i povrate dah. Svi dobrovoljci posedali su zajedno na krmu,
pognutih glava.
"Da li se oni to mole?" upitao je Do Nou.
"Ne ba."
Page 214 / 520

"Hteo bih da im se zahvalim za ono to su malo pre uinili", ree Do.

"Ne bih se gnjavio oko toga."
"Ne, ja to elim", ree Do i krenu od Noe.
Noa uhvati Doa za ruku. "Molim te da ih ostavi na miru", ree on.
Do se otrgnuo. "U emu je stvar?" upita on i krenu palubom do one
estorice. Niko od njih ga nije ni pogledao dok im se pribliavao.
"elim samo da vam se zahvalim..." poe Do, ali je zautao kada je
uoio mnotvo sitnica vezanih za njihovo stanje. Nekolicina je bila
povreena u oluji - ranjene ruke i bokovi, lica u modricama - ali niko se
nije obazirao na rane. Krvarili su na natopljenu palubu, povremeno drhtei.
Iznerviran, Do se spustio na kolena pored njih. Tek mu se sada
ukazala prilika da izbliza osmotri njihove fizionomije. Nijedan nije
delovao sasvim ljudski. Svaki je imao neku pojedinost - kou, oko ili
lobanju - koja je ukazivala na to da potiu iz meovitih brakova: krv homo
sapiensa meala se sa krvlju stvorenja koja su ivela ili pored Sutine ili
ispod nje.
Stao je da prelazi sa jednog lica na drugo. Nijedno nije pokazivalo ni
najmanji nagovetaj da trpi bol ili da mu je neugodno.
"Trebalo bi da previjete te rane", ree on.
Nije dobio odgovor. Nisu bili gluvi, to je znao. uli su Nou kada im je
izdavao uputstva, ak i pri urlanju talasa. Ali niim nisu pokazali da su
uopte svesni Doovog prisustva, a jo manje da su razumeli ta im govori.
Zatim je zauo glas iza sebe.
"Nisam imao izbora."
Do se osvrnu preko ramena. Noa je stajao nekoliko jardi od njega.
"ta si im to uinio?"
"Jednostavno sam ih uzeo u svoju slubu", odvrati Noa.
"Kako?"
"Zakleo sam ih, mislim da vi to tako zovete."
"Magija?"
"Ne gledaj me s toliko prezira. To deluje. Bile su nam potrebne njihove
usluge, a ja nisam mogao da ih dobijem ni na koji drugi nain."
"Da li bi isto uradio i sa mnom, da nisam pristao da te donesem
ovamo?"
"Onda nisam imao snage za tako neto. A i da sam imao, ti bi mi se
odupro bolje od njih."
"Povreeni su."
"Vidim."
"Zar ne moe da ih probudi? Nateraj ih da se pobrinu za sebe?"
Page 215 / 520

"Zbog ega?"
"Jer e im inae ostati doivotni oiljci."
"Njihovi ivoti su okonani, Do."
"Kako to misli?"
"Rekao sam ti. Oni su u mojoj slubi. Zauvek. Iskoristiemo ih da nas
odvezu kui, a onda", on slegnu ramenima, "nee vie imati nikakvu
svrhu."
"Pa - ta?"
"Leie na tle i umreti."
"Oh, moj Boe."
"Rekoh ti: nisam imao izbora. Kako bismo se inae otisnuli sa obale?"
"Ubija ih."
"Nita oni ne oseaju. ak se ni ne seaju ko su."
"Zar bih zbog toga trebalo da se oseam bolje?" upita Do. "Pogledaj
me, Noa. Ne dopada mi se ovo robovsko sranje. Probudi ih!"
"Suvie je kasno."
"Pokuaj, prokletstvo!" povika Do, dok su ga prsti svrbeli da skine
lano aljenje sa Noinog lica.
ovek je to znao. Povukao se nekoliko jardi niz palubu. "Do sada smo
se dobro slagali", ree on Dou. "Nemojmo sada da se potuemo i
pokvarimo nae prijateljstvo."
"Prijateljstvo?" ponovi Do. "Nisam uoio nikakvo prijateljstvo. eleo
sam neto od tebe. I to je to."
"U redu", ree Noa. "Ovako", ree on, "uiniu ta mogu da ponitim
zaklinjanje..."
"Dobro."
"Ne verujem da e nam biti zahvalni zbog toga, ali pretpostavljam da ti
misli kako je sloboda poeljnija od ovog stanja, iako sa sobom donosi
agoniju. Jesam li u pravu?"
"Svakako."
"A ako ih oslobodim, pretpostaviemo da je naa pogodba raskinuta."
"Molim?"
"uo si me."
"Nismo se tako dogovorili."
"Ali ja ti to sada nudim", mirno odvrati Noa. "Oni mogu biti slobodni
ili ti moe stei mo. Jedno ili drugo, ali ne oboje."
"Kukin sine."
"Za ta si se opredelio, Do?" upita Noa. "ini mi se da si sasvim
siguran u svoju pravinost, te pretpostavljam da ti nee biti teko da
Page 216 / 520

odlui. eli da oslobodi robove, je li tako?" Gledao ga je i ekao. "Je li

tako, Do?"
Posle nekoliko sekundi premiljanja Do odmahnu glavom. "Ne."
"Ali vezao sam ih svojom voljom, Do. Sede i krvare, vezani mojoj
voljom. Nemogue da to eli, je li tako?" Saekao je trenutak. "Ili moda
eli?"
Do ponovo pogleda stvorenja koja su sedela na palubi; njegov um kao
da je bio lavirint. Pre samo nekoliko trenutaka video je pred sobom jasnu
stazu, ali Noa ju je zamaglio. A zato? Samo zarad toga da ga vidi kako se
gri.
"Doao sam ovamo jer si mi neto obeao", ree Do.
"U pravu si."
"I neu dozvoliti da me navede da odustanem od toga."
"Sam si sebe naveo, Do."
"Nisam pristao ni na ta."
"Da li sam ja to dobro shvatio da e robovi ostati robovi?"
"Za sada", ree Do. "Moda u ih sam osloboditi, kada dobijem ono
to mi sleduje."
"Plemenit naum", odvrati Noa. "Nadajmo se da e poiveti tako dugo."
Zatim se zaputio na desnu stranu broda. "U meuvremenu", dodade on,
"eka ih posao". Pogledao je Doa kao da oekuje da e se ovaj pobuniti.
Poto se to nije dogodilo, kratko se osmehnuo i vratio do krme da im
saopti uputstva.
Tiho opsovavi, Do pogleda preko ograde da vidi u emu je problem i
otkri da je voda u svim pravcima zakrena nekom vrstom prepletenog
korova. Njegovi listovi, nalik na listove paprati, bili su bledouti, a tu i
tamo bio je povezan u klupka, od kojih je najmanje bilo veliine fudbalske
lopte, a najvee dvadeset puta toliko. Korov je oigledno usporavao
napredovanje lae, ali robovi su ve bili na pramcu, prekoraili su preko
ograde i sputali se u vodu da ree taj problem. Probijajui se kroz
plutajui gusti, poeli su da seku korov, dvojica maetama, ostali
komadima polomljene grae. Dok ih je gledao kako rade, uopte se pri tom
ne alei, Dou je i protiv njegove volje prola kroz glavu sramna misao
da je moda bolje to nita ne oseaju. Posao koji je trebalo da obave bio je
pozamaan - polje korova prostiralo se najmanje dve stotine jardi ispred
lae - i nema sumnje da e iscrpsti njihove ranjene udove. Ali bar je voda s
druge strane korova bila mirna. Kada brod jednom stigne do nje, robovi e
moi da se odmore. Moda bi ak mogao ponovo da se nagodi sa Noom i

Page 217 / 520

nagovori ga da oslobodi one najslabije kako bi mogli da se pobrinu za

sebe.
U meuvremenu se povukao u kormilarevu kuicu, skinuo vlanu
koulju i obesio je na vrata pre nego to je seo da porazmisli o situaciji u
kojoj se naao. Vazduh je postao miomirisan od pre izvesnog vremena, i
uprkos nedavnom besu, osetio je kako ga obuzima neka vrsta klonulosti.
Pustio je da mu glava padne na naslon kabinskog sedita i zatvorio oi...
U svom praznom krevetu u Evervilu, Fib je konano utonula u san na
jastuku vlanom od suza i poela da sanja. Doa, razume se. Bar njegovo
prisustvo, ako ne i njega od krvi i mesa. Otplovila je na neko maglovito
mesto, sa saznanjem da on nije mnogo daleko od nje, ali nije bila u stanju
da ga vidi. Pokuala je da ga pozove, ali je njen glas zatomila magla.
Nastavila je da pokuava i njeni napori su posle izvesnog vremena bili
nagraeni. Taj slog kao da je razdvojio maglu kada je krenuo od nje,
tragajui za njim u ovoj bledoj nedoiji.
Nije se predala. Nastavila je da ga doziva.
"Do... Do... Do..."
Dok je spavao, ispruen u kabini na Fanakapanu, Do je uo kako ga
neko doziva. Umalo se nije razbudio, mislei da dozivanje dolazi odnekud
iz sveta jave, ali im je poeo da se izvlai iz dremea, pozivi su postali
udaljeniji, te je pustio da ga umor vrati u snove.
Ponovo je zauo glas i ovog puta ga je prepoznao.
Fib! Bila je to Fib. Pokuavala je da ga nae.
Zaustio je da joj odgovori, ali pre nego to je stigao, ponovo ga je
pozvala.
"Gde si, Do?" pitala je.
"Ovde sam", ree on. "ujem te. Da li ti moe da uje mene?"
"Oh, moj Boe", zadahta ona, oigledno zapanjena injenicom da se
ovo stvarno dogaa. "Jesi li to stvarno ti?"
"Ja sam."
"Gde si?"
"Na brodu."
Na brodu? - pomisli ona. ta, do avola, radi na brodu? Da nije
pobegao za Portland i uskoio u prvi teretni brod?
"Napustio si me", ree ona.
"Ne, nisam. Kunem ti se."
Page 218 / 520

"Lako je to rei..." promrmlja ona, glasa otealog od suza. "Preputena

sam sama sebi, Do..."
"Ne plai."
"I bojim se..."
"Sasluaj me", ree on neno. "Da li sanja?"
Morala je trenutak da razmisli o tome. "Da", ree ona. "Sanjam."
"Onda moda nismo mnogo daleko jedno od drugog", ree on. "Moda
moemo da se pronaemo."
"Gde?"
"U moru. U more-snu."
"Ne znam o emu govori."
"Dri se", ree on. "Dri se mog glasa. Doveu te ovamo."
Nije se usudio da se probudi. Ako se probudi, veza meu njima bie
nesumnjivo prekinuta, a ona e zapasti u oajanje (ve je bila blizu toga;
osetio je to u njenom glasu) i moda e odustati od daljnjeg traenja.
Morao je da se uputi veoma uskom stazom; stazom koja je leala izmeu
stanja sna, stanja zaborava i sveta jave, gde e izgubiti vezu s njom. Mora
nekako da pronae naina da pree preko vrste palube ovog vrstog
broda, a da se ne probudi iz dremea, i da zaroni u vode Sutine, gde e
moda paradoks sanjanja sa otvorenim oima biti podstaknut i odakle e
moi da je pozove k sebi.
"Do?"
"Samo me ekaj..." promrmlja on.
"Ne mogu. Poludeu."
"Ne, nee. Problem je samo u tome to su stvari udnije nego to smo
ikada mogli i pomisliti."
"Plaim se..."
"Nemoj."
"Plaim se da u umreti i da te nikada vie neu videti."
"Videe me. Samo izdri, Fib. Videe me."
Osetio je da su ga vrata kabine oeala po ruci; osetio je pod nogama
stepenice koje su vodile na palubu. Na vrhu se sapleo i umalo nije otvorio
oi, ali ona ga je sasvim sluajno upravo tada pozvala i njen glas ga je
prikovao; zadrao ga u slatkom snu.
Krenuo je nadesno. Preao dva, tri, etiri koraka dok nije potkolenicom
dodirnuo stranu broda. Zatim se bacio preko ograde.
Page 219 / 520

Voda je bila hladna, i od doivljenog oka se probudio. Otvorio je oi i

ugledao oko sebe korov nalik na gusti koji se leluja, prepun riba od kojih
veina nije bila vea od onih koje je gutao cele na obali. Opsovavi svoju
svesnost, pogledao je prema povrini, i kada je to uinio, ponovo je uo
Fib kako ga doziva.
"Do...?" ree ona; glas joj je zvuao ne oajno ve veselo; gotovo
uzbueno.
Uhvatio se za zapleteni korov oko sebe, kako ne bi isplivao na
povrinu. "Ovde sam", pomisli on. "Moe li da me uje?"
U poetku nije bilo odgovora; uplaio se da njen poziv nije neki
zaostatak prethodne veze. Ali ne. Progovorila je ponovo, neno.
"ujem te."
Imao je utisak da je njen glas u samoj vodi oko njega. Slogovi kao da
su mu milovali lice.
"Ostani gde si", ree ona.
"Ne idem nigde", odvrati on. Izgleda da nije morao da die; ili pre da ga
je voda snabdevala vazduhom kroz kou. Nije oseao bol u grudima; niti
paniku. Samo razdraganost.
Okrenuo se u vodi, razdvajajui vlati korova u potrazi za njom. Ribe ga
se nisu plaile. Jurile su mu pored lica i eale se o njegova lea i stomak;
igrale su mu se izmeu nogu. A onda, iz gustia s njegove desne strane,
pojavio se jedan oblik koji je znao. Nije to bila Fib, ve Zerapuu,
duhpilot, koji je u njega upro svoj zlatasti pogled. Odloio je okretanje,
kako bi mu dozvolio da ga vidi kako treba. Obiao ga je jednom, u smeru
kazaljke na satu, zatim je krenuo unazad i uinio isto, u oba navrata
zaustavivi se tano ispred njegovog lica.
Prepoznao ga je. Bio je ubeen u to. Po nainu na koji su mu ogromne
oi treperile u onim dupljama, odmeravajui mu lice; bez imalo straha
priao mu je blie da mu pomiluje obraz svojim pipcima; po nainu na koji
je flertovao s njegovim prstima, kao da ih hrabri da ga pomiluju: sve su to
bili znaci prisnosti. Ako ovo i nije bio isti 'u koga je ljuljukao na obali
(izgledi su bili milijardu prema jedan da jeste) onda je morao da
pretpostavi da je Noa, i pored toga to je uglavnom pogreno prikazivao
stvari, rekao istinu o 'uu. Nisu imali mnotvo umova, ve jedan, i ova
jedinka ga je prepoznala, jer ga je videla oima svog brata ili sestre.
Iznenada je odjurio. Posmatrao ga je kako odlazi, krivudajui kroz
gusti od korova, a kada je nestao sa vidika, gusti oko njega se zgusnuo, i
ponovo je uo Fib kako izgovara njegovo ime, ali ovog puta ne iz daljine,
ve gotovo kao da mu apue na uho. Okrenuo je glavu ulevo i...
Page 220 / 520

Bio je tu, samo nekoliko stopa od nje, plutao je u poumljenoj vodi,

gledajui je. Uopte nije bila sigurna kako je tamo dospela. Jednog
trenutka izgubila se u magli; narednog je ve bila naga i kotrljala se niz
obalu Ungerovog potoka. Potok je bio nabujao i brz, i nju je odnela voda
koja ju je zahvatila. Neodreeno je bila svesna toga da je ovo tek isprazna
tvorevina njenog uma; njegov nain da obezbedi slike koje je trebalo da
proprate putovanje na koje se otisnuo njen duh. Ali dok je razmiljala o
ovoj nepostojanoj pomisli, predeo oko nje je nestao, nebo iznad njene
glave postalo je neizmerno i udno, a Ungerov potok se izgubio, izbacivi
je u znatno dublju vodu.
Sputala se i sputala, sve dublje u more sna. I mada je osetila da je
njegove struje miluju i videla kako se pliaci rastvaraju poput svetlucavih
velova da je propuste, potpuno svesna da ovo ne zamilja, nije se plaila da
e se utopiti. Zakoni koji su sputavali njeno telo u svetu koji je napustila
ovde nisu vaili. Kretala se krajnje lako, prelazei preko predela ije tajne
nije mogla jo ni poeti da dokuuje; najvie ju je zbunjivala ona koja se
nalazila na kraju putovanja, u linosti oveka koga je poslednji put videla
kako hromo prolazi kroz jedna vrata u Evervilu.
"To si zaista ti", ree ona, rastvorivi ruke.
Zaplivao joj je u susret, ula je njegov glas u glavi, isto onako kao to i
od kada je krenula na ovo udno putovanje. "Da", ree on, "to sam zaista
ja", i vrsto ju je zagrlio.
"Rekao si da si na brodu."
Upro je pogled uvis prema tamnoj senci iznad njihovih glava.
"Tako je", odvrati on.
"Mogu li i ja sa tobom?" upitala ga je, mada je jo dok je izgovarala to
pitanje znala kako e glasiti odgovor.
"Ti ovo sanja", ree on. "Kada se probudi..."
"Opet u se nalaziti u krevetu?"
"Da."
Jo ga je jae stegla. "Onda se neu probuditi", ree ona, "Ostau s
tobom dok se i ti ne probudi."
"Nije to ba tako lako", ree on. "Moram da poem na jedan put."
"Kuda?"
"Ne znam."
"Zato onda ide na njega? Zato mi jednostavno ne kae gde spava, i
ja u poi da te naem?"
"Ja ne spavam, Fib."
Page 221 / 520

"Kako to misli?"
"Ovo sam ja." Dodirnuo joj je lice. "Stvarni ja. Ti sanja, ali ne i ja. Ja
sam ovde, umom i telom."
Poela je uznemireno da se udaljava od njega. "To nije istina", ree
ona.
"Jeste. Proao sam kroz vrata i obreo se u nekom drugom svetu."
"Kakva vrata?" elela je da zna.
"Na planini", ree on.
Lice joj je omlitavelo. Zagledala se pored njega u papratne listove koji
su se ljuljukali. "Znai, istina je", ree ona. "Sutina postoji."
"Otkud zna to ime?"
"ena koju sam srela..." ree Fib; glas i izraz lica bili su joj pometeni.
"Kakva ena?"
"Tesla... Tesla Bombek. Ona se trenutno nalazi dole... mislila sam da je
luda..."
"Ko god da je", ree Do, "nije luda. Stvari su mnogo udnije nego to
smo ti ili ja ikada pretpostavljali, Fib."
Spustila mu je ake na lice: "elim da budem s tobom." Poljubio joj je
lice. "Sve e biti dobro."
"Priaj mi o vratima, Do", ree ona.
Umesto toga, ponovo ju je poljubio, pa jo jednom, a zatim je rastvorila
usta kako bi pustila njegov jezik meu svoje usne, i dalje mu prenosei
svoje misli. "Vrata, Do..."
"Ne prilazi im", ree on, pritisnuvi svoje lice uz njeno. "Samo sada
budi sa mnom. Budi blizu mene. Oh, Boe, Fib, volim te." Poljubio joj je
obraze i oi, provukao joj prste kroz kosu.
"I ja tebe volim", ree ona. "I vie od svega elim da budemo zajedno.
Vie od svega, Do."
"Biemo. Biemo", odvrati on. "Ne mogu da ivim bez tebe, mala.
Rekao sam ti to, zar ne?"
"Nastavi da mi govori. Potrebno mi je da znam."
"Uiniu neto bolje nego da ti govorim." Preao je akama preko
njenih ramena i povukao ih napred kako bi joj dodirnuo grudi. "Predivno",
promrmljao je. Leva aka mu se zadrala tamo, dok je desna skliznula
preko njenog stomaka i zavukla joj se meu noge. Malo je podigla kolena.
Prelazio je prstima tamo-amo preko njenog polnog organa.
Uzdahnula je i nagnula se da ga poljubi. "elim da ostanem ovde", ree
ona. "elim da spavam zauvek i ostanem ovde sa tobom."

Page 222 / 520

Sada je klizio niz njeno telo, ne prestajui da joj ljubi vrat, grudi,
stomak, dok nije stigao usnama tamo gde su se malopre nalazili njegovi
prsti, palacajui jezikom izmeu. Malo je rairila noge i on je primio k
znanju znak njenog predavanja, gurajui joj dlanovima kolena kako bi se
jo vie rairila i zavukavi glavu meu njene prepone.
Korov kao da je osetio strast u svojoj sredini i kao da se zbog nje
uzbudio. Njegove vijugave stabljike milovale su joj telo vlastitom
poudom, a svojim svilenkastim mahunama ju je njukao. Njih etiri ili pet
titralo je oko njenog lica, poput molilaca koji ekaju poziv od njenih usta,
dok su joj ostale puzale uz kimu i niz pukotinu izmeu butina.
Poela je da dahe od blaenstva, te je posegnula levo i desno od sebe
kako bi zahvatila ake pune korova. Istog trenutka je odgovorio na njenu
panju, obmotavi se svom svojom duinom oko njenih zglavaka i lakata,
ne bi li je usidrio, njiui se uz njeno telo sa sveom neusiljenou, dok su
joj njegove stabljike, iako su bile meke, padale na naga lea poput nenih
udara bieva, nadraujui njenu snevanu kou, njenu duhovnu kou, do
novih visina oseanja.
Sve to vreme Do ju je lizao i prodirao u nju jezikom, i sa svakim
novim talasom oseaja koji bi proali kroz nju i preko nje, rairivi se
takoe kroz umu korova koja ju je okruavala, iskusila bi kako se granice
njenog tela rastau, kao da ona, voda i korov nisu vie bili jasno razdeljeni.
U tome nije bilo nieg neprijatnog ili uznemirujueg. Naprotiv. to se vie
irila, vei deo nje mogao je da oseti zadovoljstvo, njeni oseaji isticali su
u stabljike i mahune i njiui elemenat u kome je plutala, a on se sa svoje
strane, pak, irio kako bi prihvatio oseaje, tako da su telo i oseaji
nastavili da rastu, meusobno se hranei napredovanjem onog drugog.
Podigla je pogled prema povrini more-sna i prema tamnom obliku
broda iznad sebe. Videla je da tamo gore neke prilike neto rade u vodi,
sekle su korov u elji da raiste put za prolazak broda. Poelela je da ih
namami dole da im se pridrue u zabavi; da podele sa njom ono to je
oseala i isijavala; da ih posmatraju kako se rastau u zagrljaju blaenstva,
i da se otvore za nju.
Osetila je trunku srama zbog tih misli - samo pre nekoliko trenutaka
ovo je bio jedan od najprisnijih susreta izmeu nje i Doa, a vidi je sada,
eli da pozove sve koje vidi da se pridrue zabavi - ali nije mogla da odoli.
Njeno zadovoljstvo nije samo njoj pripadalo. Nije moglo da bude
zatvoreno u kutiju, nije moglo da bude stavljeno u banku, nije moglo da
bude zamenjeno, niti se moglo njime trgovati. Prolazilo je kroz nju i
nestajalo, opstajui koliko drhtaj ili uzdah, ili popodne provedno u ljubavi.
Page 223 / 520

Bilo je deo ivota, poput suza ili gladi; a imajui u vidu da je njeno bie
bilo povezano sa svim ostalim, sa vodom, korovom i ljudima na brodu
iznad nje - odakle joj pravo da spreava zadovoljstvo da isijava iz nje, da
se slobodno podaje?
Sa velikom demokratijom blaenstva zasnovanog u njenoj glavi,
pogledala je odozgo Doa, kroz lelujave stabljike koje su joj milovale lice.
Oh, bio je predivan. To njegovo telo, te njegove kosti; modrice njegove i
krv.
Izgleda da je osetio da ga prouava, te je podigao pogled prema njoj.
Osmehnula mu se, osetivi se u tom trenutku poput kakve boginje mora u
svom hramu dok se on, njen oboavalac, izdizao iz tame da jede i pije iz
nje.
Primetila je da su stabljike uhvatile i njega kao to su drale nju. Bile su
obmotane oko njegovih udova i pritiskale su mu se uz lea i butine sa
istom besramnou kao to su se pritiskale uz nju. Nije vie videla
nikakvog razloga da ih odbija. Opustila je telo i istog su trenutka uplovile
u nju, krenule joj niz grlo, uz upljinu, ak se gurajui izmeu njenih
usmina i Doovih usana kako bi ule u nju tim putem.
Nalet oseaja umalo je nije rainio, i to bukvalno. Na trenutak je
izgeldalo kao da je njeno telo izgubilo svoju celovitnost, razdirui se u
slojevima zadovoljstva, otvarajui svaku poru i putajui vodu i sve to je
ona sadrala da jurne u nju, rastaui njene snevane kosti.
Oh, kako je samo bilo divno. Njene ivice su se rairile da prime sve to
se njihalo i jurilo oko nje. Ona je bila prisutna u vodi, u stabljikama i u
mahunama; podizala se put broda, uranjala je prema tami. Grlila je Doa
kao to ga nikada do tada nije grlila, njena svest ga je okruivala sa svih
strana. Njukala mu je stranjicu u vidu mahuna, eljna da ue u njega kao
to je u nju bilo ueno; vezala mu je noge i ruke, okolo-naokolo, tako
vrsto da je mogla da oseti dobovanje u njegovim venama; tekla je preko
njegovih lea i naspram njegovih grudi, naspram njegovih prepona takoe,
gde je voda bila tamna od krvi. Oigledno je bio ranjen, ali ne toliko da ne
bi mogao da se uzbudi. Mogla je da vidi i oseti njegov tap, vrst u
pantalonama, koji je udeo da bude osloboen.
Da nije bilo seanja na njihova prethodna voenja ljubavi - ije
pojedinosti nikada nee zaboraviti - mogla je da dozvoli da joj se telo
sasvim rastoi. Ali obeanje da e ponovo doiveti takvu prisnost, makar
samo jednom, spreavalo ju je da oberuke prihvati rastakanje.
Moda sutra ili prekosutra, pustie Fib da ode, i bie rainjena u sve.
Ali pre nego to se to dogodi - pre nego to njeno telo sklizne od nje i ode
Page 224 / 520

u svet - elela je jo malo da uiva u tim pojedinostima; elela je da uiva

u tkanju svoje tvari sa Doom.
Oslobodila je ruke od stabljika i posegnula nanie da dohvati njegovu
glavu. Ponovo ju je pogledao, ali mu je izraz bio u toj meri neusredsreen
da ak nije bila ni sigurna da ju je video. A onda mu se osmeh pojavio u
oima i on je, oslobodivi se poudnog korova, stao da izdie svoje telo
dok nisu bili licem u lice, usta uz usta.
Pitala se da li je znao ta joj se dogodilo u poslednjih nekoliko
trenutaka? Izgleda da nije, jer kada je ponovo zaula njegov glas u glavi,
kako joj apatom izraava ljubav, inio je to kao da nastavlja tamo gde je
stao.
"Ne moe ostati", ree on. "Ranije ili kasnije e se probuditi, a kada
se probudi..."
"Doi u da te naem."
Spustio joj je kaiprst na usne, iako nije njima govorila. "Kloni se
vrata", ree on, "opasno je. Kroz njih e doi neto uasno. Razume li
me? Molim te, Fib, kai da me razume?"
"ta dolazi kroz njih?" upita ona. "Reci mi."
"Iad", ree on. "Iad Urobori."
aka mu je skliznula sa njenih usta ka potiljku i vrsto ju je uhvatio.
"elim da mi obea da e se kloniti vrata", ree on.
Gurnula je jezik izmeu usana. Nije nameravala nita da obea.
"Fib", ree on, ali pre nego to je uspeo da izgovori bilo ta osim njenog
imena ona protrlja lice uz njegovo, omevi ga svojom estinom.
"Volim te", pomisli ona, "i elim te u sebi."
Nije mu bio potreban jo jedan poziv. Osetila je kako otkopava kai, a
zatim je osetila kako se njegov penis gura u nju. Bilo je lako; oh, bilo je
lako. Ali ga je i bolelo. Napravio je grimasu i prestao da se kree; ak je
prestao i da je ljubi.
"Jesi li dobro?" zadahta ona.
"Tvoj prokleti mu", ree on jedva ujnim glasom i naglasi sitnim
dahtanjem. "Ne znam... ne znam da li mogu... ovo..."
"U redu je."
"Isuse, kako boli."
"Rekoh da je u redu."
"elim da zavrim ono to sam poeo", ree on i stade ponovo da
prodire u nju. Spustila je pogled. Voda izmeu njih bila je crvena;
oigledno je krvario, i to gadno.
"Treba da prestanemo", ree ona.
Page 225 / 520

Na licu mu je bio psei izraz: stisnuti zubi, nabrano elo. "elim da

zavrim", zadahta on, "elim da..."
Senka pade na njih oboje. Fib podie pogled i vide da se neko nagnuo
preko ograde broda, pokazujui u vodu. Da li je to ona ula neki udaljeni
glas? Mislila je da jeste.
A onda su dvojica istaa korova ostavila svoj posao i zaronila kroz
prepleteni korov. Bila joj je jasna njihova namera. Dolazili su da spasu
Doa.
On ih nije video. Bio je toliko usredsreen na tucanje, na ulaenje u nju
bez prestanka, uprkos bolu na licu.
"Do..." promrmlja ona.
"U redu je", pomisli on za nju. "Malo je ranjen, ali..."
"Otvori oi, Do." Otvorio ih je. "Dolaze po tebe." Sada je podigao
pogled i pokuao rukom da otera svoje spasioce, ali oni su ili njegove
kretnje shvatili kao preklinjanje ili im je bilo svejedno.
Ovo drugo, nagaala je Fib, ugledavi crte njihovih lica. Bile su izrazito
tuinske, ali nije se sledila usled njihove neobinosti, ve zbog potpunog
odsustva izraza. Nije elela da Doa odvedu od nje ta stvorenja ispraznih
izraza lica. vre ga je stegla.
"Ne idi", ree ona.
"Nipoto", promrmlja on, "ovde sam, mala, ovde sam."
"Odvee te."
"Nee. Neu im dozvoliti." Izvukao se iz nje, gotovo sasvim do kraja, a
zatim ponovo skliznuo u nju, polako, polako, kao da je pred njima sve
vreme ovog sveta. "Ostajemo zajedno dok ne svrimo", ree on.
Jo to nije ni izgovorio, a njegovi spasioci ve su spustili ake na njega.
Da li je ona bila nevidljiva za sve osim za oveka koji ju je doveo ovamo?
Izgleda da je bilo tako, jer nisu ni pokuali da joj odvoje ruke od njegovog
tela. Jednostavno su stali da ga vuku; kao da je pao u ake korova.
Do nije imao izbora: morao je da pusti Fib kako bi mogao da ih otera.
Ali onog trenutka kada je to uinio, oni su ga epali. Bio joj je izvuen iz
ruku i povuen prema povrini, a zastraujui izliv krvi dopirao je iz
njegovih prepona dok su ga odvajali od nje. Na trenutak ga je izgubila iz
vida usled umrljane vode. Preostalo joj je samo da ga plaui doziva
umom.
"Do! Do!"
Odgovorio joj je, ali njegov glas izgubio je svu snagu.
"Ne..." zastenja on, "ne elim... ne elim da..."

Page 226 / 520

Poela je naslepo da mlatara, u nadi da e ga uhvatiti za nogu ili lanak

i tako spreiti da ga uzmu, ali korov se odupro njenom kretanju, i dok se
voda dovoljno razbistrila da je mogla da vidi njegovo telo, ono je ve bilo
izvan njenog domaaja.
"Moe li da me uje, Do?" zajecala je ona.
Zvuk koji je zaula u glavi nisu bile rei, ak ni stenjanje, ve siktanje,
kao kada gas istie kroz puknutu cev.
"Oh, Boe, Do", ree ona i stade nanovo da se bori protiv korova,
oajniki elei da se vine navie i bude sa njim. Meutim, njegova elja
za njom, koja je pre samo nekoliko trenutaka bila toliko uzbuujua,
prerasla je u pravu nonu moru. Korov je stao da joj pritiska otvore istom
jainom kao i ranije, mahune su se njihajui uvlaile u njena usta i
isputale neku gorku tenost niz njeno grlo.
Poela je da se trese od glave do pete, celo telo obuzeli su joj grevi.
Odnekud su dolazili i neki drugi zvuci: udaljeni glasovi, deji smeh.
Moda sa broda?
Ne. Ne sa broda. Iz sveta. Dopirali su iz sveta. Bilo je jutro. Festivalsko
jutro, i narod je ve ustao u susret danu.
Ne panii, ree ona sama sebi, i na nekoliko trenutaka prestade da
mlatara po korovu, kako bi povratila kontrolu nad svojim telom. Grevi su
oslabili. Glasovi su se malo povukli. Krajnje polako, potraila je pogledom
Doa. Videla je da su on i njegovi spasioci izbili na povrinu. Ostali su se
nagnuli preko ograde lae kako bi ga izvukli iz vode. Nije joj dugo trebalo
da shvati zato joj nije odgovorio. Bio je mrtav teret, ruke su mu mlitavo
visile sa strane.
Protresao ju je uas.
"Nije mrtav", promrmljala je. "Oh, Boe, molim te; molim te, nije
valjda mrtav."
Izmeu nogu curela mu je krv, lokva koja se irila prljala je povrinu.
"Do", ree ona. "Ne znam da li moe da me uje..." Oslunula je,
nadajui se odgovoru, ali ga nije dobila. "elim da zna da u doi da te
potraim. Znam da si mi kazao da to ne inim, ali hou. Pronai u te i mi
emo..."
Zbunjeno je uutala kada je videla kako se jedno od onih stvorenja
naginje preko ograde lae, dajui znak Doovim spasiocima. Tajna je bila
razreena ve posle jednog trenutka. Bez ikakve ceremonije, oslobodili su
telo, vrativi ga elementima od kojih su ga uzeli.
"Ne!" vrisnu ona, svesna da su se njeni najgori strahovi obistinili. "Ne,
molim te, ne..."
Page 227 / 520

Ovog puta nije mogla da zauzda greve. Protresli su joj telo od glave do
pete. Zajedno sa njima, doao je i dan koji je izbegavala, smeh, svetlost i
sve ostalo. Osetila je grudviast duek pod leima; osetila je ustajali
vazduh u sobi.
ak i sada, trudila se da zadri trenutak buenja. Samo da je uspela da
uhvati Doovo telo - da ga je spreila da ne ode u tamu - moda je mogla
da izvede neko udo. Da mu udahne svoj poslednji odsanjani dah i tako da
ga sauva od zaborava.
Posegnula je prema njegovom telu koje je tonulo - dan joj je pretio; u
najboljem sluaju preostalo joj je nekoliko sekundi - uspela je prstima da
ga dohvati za nogavicu. Privukla ga je blie. Usta su mu bila otvorena, a
oi zatvorene. Izgledao je vie mrtav od Mortona. "Nemoj, ljubavi", ree
mu ona, elei da kae nemoj da se preda, nemoj umreti, nemoj me
napustiti.
Pustila je pantalone i obuhvatila mu akama lice, privukavi njegova
usta uz svoja. Uasno lako je to uradila, ali je odbila da dozvoli da je to
obeshrabri. Poloila je svoje usne na njegove i izgovorila njegovo ime, kao
poziv.
"Do."
U njenim oima bila je svetlost. Nije vie mogla da joj se odupre.
"Do."
Oi su joj se otvorile. U tom trenutku, u poslednjem trenutku pre nego
to su more, korov i njen ljubavnik nestali, videla je, ili je umislila da je
videla, kako njegovi kapci trepere, kao da su njeni pozivi uspeli da
uzburkaju neku trunku ivota u njemu.
A onda se probudila i nije vie mogla da sazna.
Zakiljila je na zraku sunca koji se provlaio kroz zavese. aravi oko
nje nisu nita manje bili prepleteni od korova u kome umalo nije svoje telo
prepustila krajnjoj radosti; jastuk je bio vlaan od njenog znoja. Sanjala je
sve ono to je upravo iskusila, ali je bez pogovora znala da to nije bio
obian san. Dok se njeno telo ovde borilo i znojilo, njen se duh nalazio na
nekom drugom mestu, mestu koje je bilo stvarno poput kreveta na kome je
leala.
Verovatno je bilo divno to takvo mesto postoji. To e po svoj prilici
promeniti svet, ako ga svet ikada pronae. Ali njoj je bilo svejedno. Nju je
sada zanimao samo Do. Bez njega svet nije vredeo ni piljiva boba.
Ustala je i razmaknula draperije. Bila je festivalska subota i nebo je bilo
savreno plavo bez ijednog oblaka. Jedan odbegli balon napunjen
helijumom, koji se srebrno presijavao, uplovio joj je u vidokrug.
Page 228 / 520

Posmatrala je kako ga povetarac nosi preko vrhova jela prema Visovima. I

ona e uskoro tamo krenuti, pomislila je. Bez obzira na to to je ovo bio za
Evervil dan nad danima. Bez obzira na to to e dolina odzvanjati s kraja
na kraj od ljudi koji e svirati, zaraivati i voditi ljubav. Negde na planini
nalazila su se otvorena vrata, i ona e kroz njih proi pre podneva ili e
skonati pri tom pokuaju.

etvrti deo: AVO I D'AMUR

I
1.
"To je", zausti ovek sa kravatom boje lososa, pokazujui prema platnu
na zidu galerije "sramota. Kako se, do avola, zove?" Zabuljio se u
cenovnik.
"Apokalipsa Bronks", ree ovek pored njega.
"Apokalipsa Bronks", frknu kritiar. "Isuse!"
Pogledao je oveka koji mu je pomogao oko naslova. "Vi niste on, zar
ne?" upitao je. "Vi niste taj momak Diseldorf?"
Ovaj drugi - dobro graeni momak blizu etrdesete, sa trodnevnom
bradom i oima noobdije - odmahnu glavom. "Ne. Nisam."
"Mada vas ima na jednoj slici, je li tako?" upita Azijatkinja pored Losos
Kravate.
"Zaista?"
Uzela je listi iz ruke svog pratioca i stala da prelazi preko otprilike
dvadeset naslova na njemu. "Evo", ree ona. "D'Amur u ulici Vikof. To je
ona velika slika u susednoj prostoriji", ree ona Losos Kravati, "sa onim
mrzovoljnim nebom."
"Odvratno", primeti ovek. "Diseldorf bi trebalo da se vrati dilovanju
heroina ili ta god, do avola, da je ranije radio. Nema prava da namee
ovo ubre ljudima."
"Ted nije dilovao", ree D'Amur. Govorio je blago, ali sa jasnim
upozorenjem u glasu.
"Samo sam iznosio svoje miljenje", ree ovek kao da se brani.
Page 229 / 520

"Samo nemojte da irite lai", ree D'Amur. "Ostaviete avola bez

posla."
Bio je 8. juli, petak, i Hari je mnogo noas mislio na avola. Njujork je
bio papazjanija kao i uvek, i, kao i uvek, Hari je alio to ne moe da se
izvue iz lonca i ode, ali nije imalo kuda da se ide, jer svuda bi ga pratili i
nali. Ovde je bar, u lepim i runim ulicama koje je tako dobro poznavao,
imao nie i mesta za sakrivanje; imao je ljude koji su mu dugovali, ljude
koji su ga se plaili. ak je imao i nekolicinu prijatelja.
Jedan od tih bio je Ted Diseldorf, preobraeni uivalac heroina, nekada
umetnik-izvoa, a sada, to je bilo znaajno, slikar metropolitske
apokalipse.
Evo ga gde dri predavanje ispred jednog od svojih sirovijih komada,
svih pet stopa niega, odeven u vreasto karirano odelo, dok meu zubima
dri kandidata za najveu prokletu cigaru na Menhetnu.
"Hari! Hari!" povika on, ugledavi D'Amura. "Hvala ti to si doao."
Ostavio je malobrojnu publiku i prebacio ruku preko Harijevog ramena.
"Znam da mrzi guvu, ali eleo sam da se uveri da sam stekao neke
oboavaoce."
"Jesi li bilo ta prodao?"
"Aha, da ne poveruje? Fina jedna Jevrejka, veliki kolekcionar, ivi na
Parku, pomodna adresa, kupuje ono" - upro je cigaru u pravcu Poklana
jagnjad na bruklinskom mostu - "za svoju trpezariju. Pretpostavljam da je
moda vegetarijanac", dodade on, katarnim smehom. "Prodao sam i
nekoliko crtea. Ovaj, neu se obogatiti, zna, ali sam neto dokazao, je li
tako?"
"To sigurno jesi."
"elim da vidi remek-delo", ree Ted, povevi Harija kroz guvu, koja
je bila izdeljena u tri tabora. Neizbene rtve mode, koje je trebalo ovde da
budu viene i pomenute u kulturnoj rubrici. Povrni poznavaoci kao to su
dobro stojei kolekcionari koji su voleli da poseuju sirotinjske delove
grada u dobrotvorne svrhe. I Tedovi prijatelji, od kojih je nekolicina imala
tetovae koje nisu bile nita manje dreave od bilo ega na zidovima.
"Taj je tip doao kod mene", ree Ted, "moderne cipele, frizura sreena
kod frizera-umetnika; kae: fantazija je tako passQ. Ja kaem: kakva
fantazija? Gleda me kao da sam prdnuo. Kae: ta tvoja dela. Ja rekoh: ovo
nije fantazija. To je moj ivot. On vrti glavom, odlazi." Ted se nagnu blie
Hariju. "Ponekad imam utisak da postoje dve vrste ljudi na svetu. Ljudi
koji razumeju i oni koji ne razumeju. A ako ne razumeju, nema svrhe ni
Page 230 / 520

pokuavati da im objasni, jer njih to jednostavno prevazilazi i uvek e

tako biti."
Ispred njih na zidu nalazilo se platno veliine osam puta est stopa, ije
su boje bile ivlje, a sredite vritavije od svega ostalog na izlobi.
"Tebi je jasno, da me ovo sranje odrava pri zdravoj pameti. Da nisam
poeo sve to da stavljam na platno, izgubio bih svoj jebeni um. Ne znam
kako uspeva da dri glavu uspravno, Hari. Zaista ne znam. Hou da
kaem, poto znam ta ti sve zna, poto vidi ono to vidi..."
Skupina ljudi koja je stajala ispred slike se razmakla, kada su videli da
se pribliavaju umetnik i njegov model, kako bi im pruili mogunost da
vide remek-delo u celini. Poput veine ostalih dela, ono je takoe
prikazivalo jednu sasvim obinu ulicu. Samo to je ovo bila ulica koju je
Hari mogao da imenuje. Ovo je bila ulica Vikof, u Bruklinu, gde su jedne
sunane Uskrnje nedelje pre skoro jedne decenije Harija prvi put oeala
krila pakla.
Ted je naslikao ulicu prilino verno - sumorna i neprijatna - i smestio je
priliku D'Amura u sredite celog dela, kako gleda posmatraa znatieljnim
pogledom, kao da kae: Vidi li isto to i ja vidim? Na prvi pogled nije
bilo nieg ogavnog u pogledu tog prizora, ali je podrobnije prouavanje
pokazivalo da to nije tano. Umesto da je jednostavno naneo mnotvo
uznemirujuih pojedinosti na platno, Ted je izveo neto suptilnije. Naneo
je najpre polje kaaste skarletne i oker, koje su podseale na utrobu nekog
prezrelog nara, a zatim je preko te prokljuale pozadine iscrtao pojedinosti
ulice Vikof, u tonovima sive, sepija cigle, gvoa i asfalta, nikada potpuno
ne sakrivi trule prelive ispod, tako da je, i pored svih briljivo prikazanih
pojedinosti, ulica Vikof izgledala poput vela iscrtanog preko jedne
postojanije i monije stvarnosti.
"Dobra slinost, a?" upita Ted.
Hari je pretpostavio da jeste, poto ju je prepoznao, ali, do avola, to
nipoto nije bilo uteno. Imao je dobre kosti - Norma mu je to kazala kada
mu je prvi put dodirnula lice - ali da li je bilo neophodno da ba toliko
tre? Nain na koji je Ted naneo boju na Harijevo lice delovao je
praktino tako kao da je isklesao njegove crte lica: dugaak nos, snana
vilica, iroko elo i sve to. to se tie godina, nije krtario. Seda kosa i
bore od mrtenja bili su i te kako vidljivi. To lice koje je doneo sa sobom u
etrdesete i nije bilo tako loe, pretpostavljao je Hari. Svakako, nije bilo ni
traga veselosti za koju se aputalo da predstavlja nadoknadu za gubljenje
cveta i lakoe mladosti - pogled mu je bio uznemiren, osmeh najblae
reeno provizoran - ali bila je to slika oveka zdravog razuma sa
Page 231 / 520

nedirnutim udovima i sposobnostima; slika ljudi spremnih da se uhvate u

kotac sa zverima ambisa - a Hari je svako spadao meu njih.
"Vidi li je?" upita Ted.
"ta?"
Ted povede Harija nekoliko koraka blie platnu i pokaza u donji deo.
"Tamo." Hari pogleda. Prvo na plonik, zatim u slivnik. "Pod tvojom
nogom", pouri ga Ted.
Ispod Harijeve desne pete uvijala se tanka, crna zmija, sa uarenim
ugljevljem umesto oiju.
"avo lino", ree Ted.
"Strpao sam ga tamo gde elim da bude, je li tako?" primeti Hari.
Ted se isceri. "Hej, pa to je umetnost. Dozvoljeno mi je da malo
laem."
Na Tedov zahtev, Hari je ostao otprilike jo jedan sat u kancelariji koja
se nalazila sa stranje strane galerije dok guva nije poela da jenjava.
Podigao je noge na sto i stao da prelistava nekoliko starih primeraka
Tajmsa dok je ekao. Ba je bilo prijatno ponekad se prisetiti kako drugi
ljudi, obini ljudi, proivljavaju svoje ivote: zabavljaju se politikim
svinjarijama i stranom bedom; skandalima, tricama i kuinama, ubistvima.
Zavideo im je na njihovom neznanju i na lakoi kojom su traili svoje
ivote. Upravo sada, dao bi otprilike sve to je posedovao za nedelju dana
tog blaanstva; da se nedelju dana bavi beznaajnim stvarima iz
beznaajnih razloga, i da zaboravi na prisustva koja su se vrzmala ispod
povrine stvari.
Ta prisustva nisu predstavljala izmiljotine. Sreo se s njima licem u lice
(bar sa onima koja su imala lica) u uliicama, stambenim zgradama i
oknima za liftove. Nalazio ih je kako ue u ubretu iz bolnice, sisajui
natopljene zavoje; viao ih je u blatu pored reke, kako vade utrobe pasa.
Bili su posvuda, i svakim danom postajali su sve arogantniji. Bilo je samo
pitanje vremena, Hari je to znao, kada e preplaviti i ulice u podne. A kada
to urade, nee imati ko da im se suprotstavi.
Na poetku svoje karijere - kada su ga njegova istraivanja kao
privatnog detektiva prvi put dovela u vezu sa neljudskim - zanosio se
iluzijom da bi vremenom mogao da pomogne da se struja okrene protiv tih
sila tako to e upozoriti javnost na njihovo prisustvo. Uskoro je uvideo
svoju greku. Narod nije eleo da zna. Povukli su parametre onoga u ta
veruju da bi iskljuili takve uase i nisu eleli, nisu mogli, da podnesu niti
razumeju bilo koga ko je teio da pomeri te granice. Harijevi nespretni
Page 232 / 520

pokuaji da artikulie sve ono to je znao ili nasluivao doekivani su

sprdnjom, besom i, u jednoj ili dve prilike, nasiljem. Brzo je odustao od
pokuaja da stvara preobraenike i zadovoljio se time da vodi usamljeniki
rat.
Nije ba bio sasvim bez saveznika. Tokom narednih nekoliko godina
sreo je aicu ljudi koji su svi na ovaj ili onaj nain saznali ono to je on
znao. Od te nekolicine, niko mu nije bio vaniji od Norme Pejn, slepe
crnkinje-medijuma koja je, iako nikada nije napustila svoj siuan
dvosoban stan u Sedamdeset petoj ulici, znala prie sa svih strana
Menhetna, koje su joj prenosili duhovi to su dolazili u potrazi za voom
na svom putu u Drugi svet. Tu je zatim bio i otac Hes koji je jedno kratko
vreme radio sa Harijem na otkrivanju prave prirode tih prisustava koja su
opsedala grad. Njihov zajedniki posao bio je iznenada prekinut te
Uskrnje nedelje u ulici Vikof, kada im je jedno od tih prisustava postavilo
zamku; Hes je nestao na stepenicama, dok je demon-pobednik sedeo na
krevetu na kome je pronaen, ponavljajui Hariju u nedogled istu
zagonetku.
"Ja sam ti, a ti si ljubav, i to je ono to pokree svet. Ja sam ti, a..."
Tokom godina koje su usledile posle tog stranog dana, Hari nije vie
sreo pojedinca u iji sud bi vie verovao nego to je verovao u Hesov. Iako
je Hes bio uljivi katolik, nije dozvoljavao da mu njegova vera suzi
vidike. Revnosno je prouavao sve vrste religija, posedujui strast za
ivotom i njegovim tajnama, koja je gorela mnogo jae nego u bilo kojoj
dui to ju je Hari sreo. Razgovor sa Hesom nalikovao je vonji preko
uzburkanih brzaka: na mahove vrtoglav i opasan. U jednom trenutku je
teoretisao o crnim rupama, u narednom je veliao vrline votke sa biberom,
a onda bi opet govorio pobonim glasom o tajni bezgrenog zaea. I uvek
je nekako uspevao da istakne kako su veze neizbene, ma koliko
neverovatne izgledale na prvi pogled.
Nije proao dan a da Hari nije osetio koliko mu Hes nedostaje.
"estitaj mi", ree Ted, pojavivi se na vratima kancelarije sa irokim
osmehom na licu: "Prodao sam jo jednu."
"Odlino."
Ted skliznu unutra i zatvori vrata za sobom. U ruci je drao bocu belog
vina. unuvi uza zid i zatvorivi oi, ispustio je tiho i nadugako dah.
Moda pola minuta vladala je tiina. Zatim je rekao: "Imam ono to si
eleo, Hari."
"A?"
"I dalje mislim da si siao s uma..."
Page 233 / 520

"Kada je svetkovina?"
"Narednog utorka."
"Zna li gde?"
"Razume se", odvrati Ted, uputivi Hariju toboe uvreeni pogled.
"Gde?"
"Dole oko Devete i..."
"Devete i koje?"
"Moda bi trebalo jednostavno da te odvedem."
"Ne, Tede. Ti se nee paati u ovo."
"Zato?" upita Ted, pruivi Hariju bocu sa vinom.
"Zato to si se zakleo da je gotovo sa svim tim sranjem, sea se? U
tvom ivotu nema vie mesta za heroin i magiju. Tako si rekao."
"Tako je. Kunem se. Hoe li da pije ili ne?"
Haru otpi povei gutljaj. Vino je bilo kiselo i toplo. "Neka onda tako i
ostane. Treba da titi svoju karijeru."
Ted se ovla samozadovoljno osmehnu. "Dopada mi se kako to zvui",
ree on.
"Upravo si se spremao da mi kae adresu."
"Deveta, izmeu Trinaeste i etrnaeste. Trouglasta zgrada. Deluje
naputeno." Ponovo je uzeo bocu sa vinom iz Harijeve ake, spustivi glas
do apata. "Znao sam kako da izvuem tajne iz ljudi u svoje vreme, ali,
sranje, doi do ove adrese, Hari, bilo je kao da cedi krv iz kamena. ta se
to tamo dogaa?"
"Ne eli da zna."
"to mi manje kae", upozori ga Ted, "to u postati znatieljniji."
Hari u oajanju zavrte glavom. "Ne odustaje, je li tako?"
"ta ja tu mogu", odvrati Ted, slegnuvi ramenima: "Imam zavisniku
linost." Hari nita ne ree. "Pa?" stade da navaljuje Ted. "U emu je
stvar?"
"Da li si ikada uo za red Zijema Karosofije?"
Ted se zabuljio u Harija. "ali se?" Hari odmahnu glavom. "To je
svetkovima Konkupigeje?"
"Tako sam uo."
"Hari... zna li u ta se uputa? Oni su, navodno, prognanici."
"Zaista?" ree Hari.
"Ne seri, Hari. Jebeno dobro zna."
"uo sam glasine, svakako."
"I ta misli?"
"O emu?"
Page 234 / 520

"O tome odakle su, jebiga, doli?" ree Ted, koji je postajao sve
iznerviraniji.
"Kao to rekoh, sve su to glasine, ali..."
"Ali?"
"Mislim da su verovatno iz Sutine."
Ted tiho zviznu. Nije ga trebalo upuivati u to ta je to more-san. Pola
decenije se amaterski bavio okultnim, dok nije usred jednog zazivanja, pod
jakom dozom heroina, nenamerno oslobodio neto sa psihopatskim
sklonostima, to je Hari jedva uspeo da potue upotrebivi pri tom svu
svoju domiljatost. Ted se zakleo da se vie nee baviti magijom i istog
dana se prijavio na detoksinizaciju. Meutim, renik okultnog i dalje je
imao staru, poznatu mo, a u tom reniku bilo je malo rei koje su bile
mone kao Sutina.
"ta rade ovde?" upita Ted.
Hari slegnu ramenima. "Ko zna? Nisam ak siguran ni da su pravi."
"Ali ako jesu...?"
"Ako jesu, imam neka pitanja na koja su mi potrebni odgovori."
"O emu?"
"O toj zmiji koju si smestio pod moju petu."
"Antihrist."
"Oni je zovu Iad."
Ni ovog puta Teda nije trebalo upuivati u seminologiju. "Urobori i
Antihrist jeste jedno te isto?" ree on.
"Sve ti je to avo, samo pod drugim imenom", odvrati Hari.
"Kako moe da bude tako siguran?"
"Ja sam vernik."
2.
Narednog dana Hari je otiao u centar da pogleda kuu na koju ga je
Ted uputio. Bilo je to sasvim obino, etvorospratno zdanje, sada
oigledno naputeno, sa daskama prikucanim preko prozora, sa katancima
na nekim vratima, dok su druga bila sasvim zazidana. Hari ju je dva puta
obiao, prouavajui je to je neupadljivije mogao, u sluaju da ga je neko
posmatrao iznutra. Zatim se uputio nazad do Norminog stana, po savet.
Nije uvek bilo lako voditi razgovor kod Norme u stanu. Od rane
mladosti bila je svetionik za izgubljene due, kao i one koje su lutale
(naroito one koje su nedavno umrle), i kada bi se umorila od njihovih
moljakanja, ukljuila bi trideset televizora koliko ih je imala i ija buka bi

Page 235 / 520

oterala lutalice kao kakvom arolijom, ali je zato obina razmena misli bila
gotovo nemogua.
Danas su, meutim, svi televizori bili nemi. Ekrani su treperili,
prodajui dijete, kola i veni ivot. Norma ih, razume se, nije videla. Bila
je slepa od roenja.
Mada nije uvek govorila kao neko ko ne vidi.
"Pogledaj se samo", rekla je im je Hari otvorio vrata. "Je li to neto
poelo da te hvata?"
"Ne, odlino sam. Samo nisam ba mnogo spavao."
"Nove tetovae?" upita Norma.
"Samo jedna", priznade Hari.
"Daj da vidim."
"Norma."
"Daj da vidim", ree Norma, ispruivi ruku iz naslonjae u kojoj je
udobno bila smetena meu jastucima.
Hari baci jaknu na jedan od televizora, i ode do Norme koja je sedela
pored otvorenog prozora. Odozdo su se uli glasovi i saobraaj.
"Zato ne ukljui klimatizaciju?" upita Hari dok je zavrtao rukav na
koulji. "Samo udie razna isparenja."
"Volim da sluam svet oko sebe", ree Norma. "To me umiruje. Daj da
vidim priinjenu tetu." Uhvatila je Harija za zglavak i privukla ga malo
blie, prelazei prstima uz njegovu ruku do mesta u blizini lakta gde je
nedavno bio obeleen. "I dalje ide kod one stare varalice Vojta?" upita
Norma, smaknuvi zavoj koji je onaj to ga je tetovirao stavio i stade da
prelazi prstima preko osetljive koe. Hari se trgnu. "Lepo obavljen posao",
zakljui Norma. "Mada sam Isus zna kakvo dobro misli da e ti one
doneti."
Takve razgovore vodili su ve hiljadu puta. Tokom poslednjih est
godina Hari je sakupio vie od est-sedam tetovaa, a samo dve od njih
nije bio uradio Otis Vojt, koji se specijalizovao za ono to je on nazivao
zatitno mastilo: talismani i sigile utisnuti u kou njegovih klijenata trebalo
je da ih uvaju od zla.
"Nekima od njih dugujem svoj ivot", ree Hari.
"ivot duguje svojoj pameti i prokletoj odanosti, Hari; niem drugom.
Pokai mi tetovau koja je u stanju da zaustavi metak..."
"Ne mogu."
"Tano. A demon je mnogo gori od metka."
"Meci nemaju psihu", parirao joj je Hari.

Page 236 / 520

"Oh, a demoni je imaju?" upita Norma. "Ne, Hari. Oni su sranja, eto ta
su oni. Trunice kala bez srca." Pokazala je svoje lepe zube, napravivi
grimasu. "Oh, Boe", ree ona, "ali volela bih da se naem tamo napolju s
tobom."
"Nije ba zabavno", ree Hari. "Veruj mi."
"Sve je bolje od ovoga", ree ona, lupivi akama po naslonu stolice.
ae na stolu pored nje zvecnue, udarivi o boce ruma i brendija.
"Ponekad mislim da je ovo kazna, Hari. Sedim ovde dan za danom i
sluam ljude koji stiu sa priama o svojim nevoljama. Cmizdre zbog
ovog, cmizdre zbog onog. ale za ovim, ale za onim. Ponekad poelim da
se izderem na njih: Sada je prokleto kasno za to! Trebalo je da mislite na
aljenje dok ste jo mogli da promenite neto. Ah! Kakva korist? Nema mi
druge, moram da priam sa cmizdravim mrtvacima dok se ti ludo
zabavlja. Ne zna ni da si se rodio, deae. Zaista ne zna."
Hari ode do prozora i pogleda niz sedam spratova na Sedamdeset petu.
"Jedne od narednih noi", ree on.
"A?"
"Doi u po tebe i otii emo da se provozamo na nekoliko sati. Obii
emo nekoliko mesta na loem glasu, zaista loem glasu, pa emo videti
kako e brzo promeniti miljenje."
"Vai", ree Norma. "U meuvremenu, emu dugujem ast? Nisi doao
ovamo da mi pokae Vojtovo remek-delo."
"Nisam."
"A nisi ni doao da mi donese rum."
"Izvini."
Odmahnula je rukom. "Ne budi lud. Srena sam to si ovde. Ali zato?"
"Potreban mi je savet. Idem na urku u utorak uvee."
"Nastavi, pitaj slepu enu ta bi trebalo da obue", odvrati Norma,
zabavljajui se. "Ko prireuje urku?"
"Red Zijema Karosofije."
Norminog osmeha nestade. "To nije smeno, Hari."
"Nije ni trebalo da bude", odvrati Hari. "Prireuju neku vrstu
ceremonije, i ja moram da budem tamo."
"Zato?"
"Zato to, ako iko zna gde Iadi nameravaju da naprave naredni prodor,
onda su to oni."
"Postoji dobar razlog zato ih niko nikada ne pominje, Hari."
"Zato to svi sluaju glasine. injenica je da niko ne zna ko su oni, do
avola."
Page 237 / 520

"Ili ta su", ree Norma.

"Znai, veruje u prie?"
"O tome da su prognanici?" Norma slegnu ramenima. "Meni se ini da
smo svi mi izgnanici."
"Nemoj meni da prodaje metafiziku."
"Nije to metafizika, to je istina. Sav ivot poinje u more-snu, Hari. I
od tada svi pokuavamo tamo da se vratimo."
"Zato ne nalazim da je to krajnje uteno?"
"Zato to se boji onoga ta to znai", veselo ree Norma. "Plai se da
e morati da odbaci sva pravila po kojima ivi i da e tada poludeti."
"A ti ne bi?"
"Oh, ne, verovatno bih ti se pridruila", odvrati Norma. "Nije u pitanju
moj ili tvoj razum, Hari. Ve ta je istina, a ta ne. A ja mislim da ti, ja i
Zijem imamo mnogo zajednikog."
"ega imam da se plaim?" upita Hari.
"Oni se verovatno isto onoliko plae tebe koliko i ti njih, a to znai da
bi vie voleli da imaju tvoju glavu na tanjiru gde mogu da je vide. Ili
pojedu."
"Ha, jebiga ha."
"Pitao si", odvrati Norma.
Hari odvoji pogled sa ulice i obrati panju na ekrane. Tridesetak nemih
drama odvijalo se pred njim, oko kamere hvatalo je svaku malu pobedu i
agoniju, bez obzira na to da li je bila stvarna ili uvebana.
"Da li ikada ima utisak da nas neko posmatra?" upita Hari, poto je
nekoliko trenutaka buljio u ekrane.
"Stalno", odvrati Norma.
"Ne mislim na duhove", primeti Hari.
"ta onda?"
"Oh, ne znam - Bog?"
"Ne."
"Zvui samouvereno."
"I jesam. Ovde i sada. Pitaj me sutra, moda u imati drugaiji odgovor.
Sumnjam, ali nikada se ne zna."
"Pria o demonima..."
"Pa?"
"To znai da je u igri negde i avo."
"A ako je avo na planeti, onda mora biti i Bog?" Odmahnula je
glavom. "Ve smo vodili tu raspravu, Hari. To je jedna od onih
beskorisnih tema."
Page 238 / 520

"Znam."
"Ne znam koji su tvoji demoni..."
"Za poetak, oni nisu moji."
"Vidi, ve se ne slaemo. Mislim da su oni i te kako tvoji."
"Misli li da sam ja bio ono to se dogodili Hesu?" upita Hari,
smrknuto.
"Dobro zna da nisam to mislila."
"ta onda?"
"Demoni te pronalaze, zato to su ti potrebni. Isto je bilo i sa Hesom.
Potrebni su ti da bi svet za tebe imao smisla. Neki ljudi veruju u... ne
znam, u ta ljudi veruju? Politiare, filmske zvezde..." uzdahnula je oajno.
"Zato, uostalom, pravi frku oko toga?"
"Takvo doba godine. ivotno doba. Ne znam." Zastao je. "Nije tano.
Znam."
"Hoe li mi rei?"
"Proima me to stalno oseanje uasa."
"Zbog Reda?"
"Ne."
"Zbog ega onda?"
"I dalje verujem u Pakao. Ali vie ne verujem u sebe."
"O emu ti to, do avola, pria?" upita Norma. Pruila je ruku u
Harijevom pravcu. "Doi ovamo", ree ona. "Hari? uje li me?" Hari
isprui ruku i Norma ga nepogreivo epa za zglavak. "elim da me
saslua", ree ona. "I ne elim da me uutkuje ili da mi govori kako
nee da uje, jer ponekad ne kaemo stvari koje bi trebalo rei, a ja sada
nameravam to da uradim. Razume li me?" Nije saekala da Hari pristane
na njene uslove, ve je nastavila, vukui ga za ruku kako bi priao jo blie
stolici. "Dobar si ti ovek, Hari, a to je retkost. Mislim, zaista dobar.
Smatram da u tebi ima neega to ne poseduje veina ljudi, i zbog toga si
stalno na probi. Ne znam ta te to iskuava - ili mene, kada smo ve kod
toga - ali znam da nemamo izbora. Razume li me? Nemamo izbora osim
da nastavimo tako, dan za danom, i probijamo se na najbolji mogui
nain."
"U redu, ali..."
"Nisam zavrila."
"Izvini."
Povukla je Harija da sedne pored nje. "Koliko se dugo znamo?" upitala
ga je.
"Jedanaest godina."
Page 239 / 520

Slobodnu aku prinela je njegovom licu. Dodirnula mu je elo, obraz,

usta. "Vidi se, a?" ree ona.
"Aha."
"Kada bismo znali zato, Hari, ne bismo bili ono to jesmo. Moda ak
ne bismo bili ljudska bia."
"Ti to stvarno misli?" upita neno Hari. "Smatra da moramo da
nastavimo ovako zato to smo ljudska bia?"
"Delimino."
"A ako bismo ipak shvatili?" upita Hari.
"Ne bismo bili ljudska bia", ree Norma.
Hari pusti da mu glava klone na Norminu ruku. "Moda je to posredi",
promrmlja on.
"ta to?"
"Moda smatram da je dolo vreme da prestanem da budem ljudsko
bie."
3.
Nova tetovaa bolela ga je mnogo vie od bilo koje druge. Te noi ga je
besomuno svrbela, i Hari se nekoliko puta budio iz snova u kojima se
crte kretao po njegovoj ruci poput kakve ive stvari, koprcajui se u elji
da se iskobelja ispod zavoja.
Narednog dana pozvao je Grila i vodio s njim razgovor koji je trebalo
da bude poslednji, usred koga je poeo da pria o Antihristu. Grilo mu je
sasvim jasno stavio do znanja sa koliko prezira gleda na taj izraz (suvie si
veliki katolik za vlastito dobro, rekao je), posle ega se razgovor ledeno
okonao. Sprud i njegov uvar bili su Harijeva poslednja nada da e dobiti
korisna obavetenja o Redu, a ostao je praznih aka. Uie u zgradu
izmeu Trinaeste i etrnaeste, nemajui pojma o tome sa im e se suoiti.
Ali ta zar je to neto novo?
Zauzeo je poloaj s druge strane ulice, naspram dotinog mesta, pre
podneva narednog dana, i stao da eka. Nije bilo znakova gotovo nikakve
aktivnosti sve do sredine popodneva, kada su pristigli prvi uesnici
svetkovine; skliznuli bi iz kola, brzo preli preko plonika i nestali niz
stepenice koje su vodile ispod tla. Hari nije ak imao vremena ni da im na
trenutak osmotri lica. Pre sumraka pojavilo ih se jo otprilike desetoro i svi
odreda uputili su se niz iste stepenice. Hari ih je proverio kada je prvi put
obilazio zgradu. Na dnu stepenita nalazila su se gvozdena vrata koja su
mu se uinila zarala. Oigledno nisu bila.
Page 240 / 520

Oekivao je da e se stvari malo ubrzati kada pade mrak, ali to se nije

dogodilo. Stiglo je jo estoro uesnika zabave, koji su nestali pod
zemljom, i sve mu se vie inilo da e skup biti mnogo prisniji nego to je
to on pretpostavio. To su ujedno bile i dobre i loe vesti. Dobre, jer e biti
manje prisutnih oiju koje bi mogle da uoe uljeza kao to je on; loe, jer
je to nagovetavalo da svetkovina nee biti obino obredno okupljanje; pre
bi se moglo rei da e biti sastanak nekolicine autoriteta koji su sa sobom
doneli ko zna kakve moi. To ba nije bilo uteno.
A onda, neto malo pre devet, kada su sa neba nestali i poslednji ostaci
dana, kod prodavnice pia na uglu Trinaeste zaustavio se taksi iz koga je
iziao Ted. Taksi je otiao dalje, a on je na trenutak ostao da stoji na
raskru, palei cigaretu. Zatim je krenuo prema zgradi. Hari nije imao
izbora, morao je da izie iz skrovita i krene prema njemu, nadajui se da
e ga Ted primetiti i povui se. Meutim, Ted nije skidao pogled sa svog
odredita, i pre nego to je Hari uspeo da ga presretne, zavio je iza zgrade.
Usporivi malo kako ne bi privukao nepotrebnu panju na sebe (zar je
mogao da sumnja da neko gleda iznutra?), Hari je stigao na drugu stranu
ulice i krenuo za Tedom oko zgrade. Ali on je ve bio nestao. Hari je
pourio natrag i skrenuo za ugao na vreme da vidi Teda kako polazi niz
stepenice. Opsovavi ga u sebi, Hari ubrza korak. Saobraaj nije bio
dovoljno iv da prikrije bat njegovih koraka. Ted se osvrnuo preko ramena
i povukao se u senku na stepenitu, da bi se ve trenutak kasnije pojavio sa
osmehom dobrodolice na licu.
"To si ti..."
Hari mu dade znak da uti i pozva ga da se popne uz stepenice, ali Ted
odmahnu glavom, pokazavi niz stepenice prema vratima. Napravivi
grimasu, Hari pohita du zida i spusti se do Teda meu senke.
"Ti ne ide sa mnom", prosikta on.
"Misli da e da proe kroz ta vrata bez pomoi sa strane?" odvrati
Ted, izvukavi eki i polugu iz jakne.
"Nee vie da ima posla s magijom, jesi li zaboravio?" upita Hari.
"Ovo je moje oprotajno pojavljivanje", odvrati Ted. Zatim je spustio
glas tako da je sada gotovo mrmljao: "Ne prihvatam odbijanje, Hari. Ti ak
ne bi ni bio ovde da nije bilo mene."
"Neu da budem odgovoran za tebe", upozori ga Hari.
"Ja to ni ne traim..."
"Ozbiljno to mislim. Iovako mi je svega ve dosta."
"Dogovoreno", ree Ted, uz mali osmeh. "Idemo li onda ili ne?"
Rekavi to, skliznuo je niz stepenice do vrata. Hari ga je sledio.
Page 241 / 520

"Ima li upalja?" upita Ted.

Hari ga potrai i upali. Plamen im je osvetlio vrata sva u ri. Ted izvue
ipku i gurnu je izmeu vrata i dovratka. Zatim navali na nju svom
snagom. Kia estica re polete im u lica, arke zakripae, ali se vrata ne
otvorie.
"Ovako nee ii", proaputa Hari.
"Ima bolju ideju?" prosikta Ted.
Hari ugasi upalja. Zatim u tami ree: "Aha, imam bolju ideju. Ali ti
okreni glavu na drugu stranu."
"Zbog ega, do avola?"
"Samo ti to uradi", ree Hari i ponovo upali upalja kako bi proverio da
li ga je Ted posluao.
Nije. Ted je zurio u njega sa upitnim pogledom na licu.
"Ima neku stvaricu, je li tako?" primeti on vie sa divljenjem nego sa
optubom u glasu.
"Moda."
"Isuse, Hari..."
"Sluaj, Tede, ako ti se to ne svia, gubi se odavde."
"ta to ima?" upita Ted. U oima mu se pojavio sjaj dok je govorio,
kao kada se uivalac nae u prisustvu svog omiljenog otrova. "Ima slavnu
aku?"
"Pobogu, ne."
"ta onda?"
"Ti to ne vidi, Tede", ostao je uporan Hari. "Rekoh ti: odvrati pogled."
Ted je krajnje nevoljno pogledao u stranu, a Hari je izvadio iz depa
udnu stvaricu, jedan manji magini ureaj za koji je Otisu Vojtu platio
etiri stotine dolara. Bio je to komadi aluminijuma dugaak dva ina i
jedan i po in irok, sa malom sigilom utisnutom na jednom kraju i pet
uskih brazda koje su zraile iz znaka. Hari ga je pritisnuo u pukotinu
izmeu vrata i dovratka to je mogao blie bravi.
Iza sebe je uo Teda kako kae: "Ima udo. Gde si ga, jebiga,
nabavio?"
Bilo je suvie kasno da mu kae da odvrati pogled, i nije bilo svrhe
lagati. Ted je suvie dobro poznavao magijske postupke i sprave da bio ga
mogao zavarati.
"Ne tie te se", ree mu Hari. Nije voleo da se paa u to umee (ak je i
korienje uda, koje je predstavljalo nie sredstvo na udotvornoj skali,
povlailo za sobom opasnost od kontaminacije i sticanja navike), ali

Page 242 / 520

ponekad su okolnosti zahtevale da se upotrebi oruje neprijatelja da bi se

on unitio. Tako je izgledala ogoljena stvarnost rata.
Pritisnuo je palac na golu ivicu naprave i povukao je nadole. Meso mu
se lako rastvorilo, i on oseti kako udo pulsira dok je izvlailo krv. Znao je
da je to bio najkritiniji trenutak za navikavanje; trenutak kada se ureaj
aktivirao. Naloio je sebi da odvrati pogled, ali nije mogao. Gledao je,
krajnje zapanjen, kako njegova krv cvri na metalu, kako je brazde
usisavaju i kako nestaje sa vidika. uo je Teda kako otro uvlai vazduh
iza njega. Iz pukotine izmeu vrata i dovratka zasijala je svetlost i zauo se
nepogreivi zvuk otvaranja mehanizma brave. Pre nego to je svetlost
potpuno zamrla, Hari prisloni rame uz vrata. Otvorila su se bez po muke.
Osvrnuo se ka Tedu koji je, uprkos maloreanjem hvalisanju, sada
delovao malo uplaen.
"Jesi li spreman?" upita Hari i, ne saekavi odgovor, skliznu unutra,
prepustivi Tedu odluku da li e ga slediti ili e ostati napolju.
II
1.
Unutranjost je bazdila na ustajali tamjan i nedelju dana star sui - to
su, ukratko, bili mirisi, rave magije. Harijevo srce je ludaki zalupalo
kada ih je osetio. Koliko puta moram ovo da uradim? - uhvatio je sebe
kako se pita dok je napredovao kroz mrak. Koliko puta u eludac, u
bolesno telo? Koliko puta pre nego to odradim svoju pokoru?
Ted spusti aku na Harijevo rame.
"Tamo", promrmlja on i usmeri Harijev pogled udesno. Na nekih deset
jardi od mesta na kome su stajali nalazilo se novo stepenite iz ijeg je
podnoja dopirala srebrnasta svetlost.
Tedova aka ostala je da poiva na Harijevom ramenu dok su se peli uz
stepenite, a ostala je tamo i kada su poeli da silaze. Sa svakim korakom
postajalo je sve hladnije, a miris sve jai: to je znailo da se ono to su
traili nalazi negde na dnu. Ako im je bio potreban jo kakav dokaz,
obezbedile su im ga Harijeve tetovae. Ona nova ga je svrbela mnogo jae
nego do tada, dok su ga stare (na lancima, pupku, krstima i na prsima)
peckale.
Na tri koraka od dna, Hari se okrenuo ka Tedu i to je tie mogao
proaputao: "Ozbiljno sam ono mislio: da nisam odgovoran za tebe."
Ted klimnu i skloni aku sa Harijevog ramena. Nita vie nije imalo da
se kae; nije vie bilo izgovora zbog koga bi odloili daljnje silaenje. Hari
Page 243 / 520

posegnu ispod sakoa i ovla potapa pitolj u futroli. Zatim pree i

poslednja tri stepenika i, zavivi za ugao, obre se u oveoj prostoriji od
cigala, iji je naspramni zid bio udaljen od mesta na kome je stajao pedeset
i vie stopa, dok se zaobljena tavanica uzdizala dvadeset stopa iznad
njegove glave. Usred ovoga nalazilo se neto to je na prvi pogled
podsealo na stub providnih draperija i zauzimalo otprilike pola irine
same odaje, a ujedno predstavljalo i izvor srebrnaste svetlosti koja ih je
privukla i navela da siu niz stepenice. Na drugi pogled, meutim,
postajalo je jasno da nije u pitanju nikakva tkanina, ve neka vrsta etera.
Podseao je na rastopljene nabore borealisa, prebaene preko ili istkane iz
prepleta niti koje unakrst ispnjavaju prostoriju poput mree kakvog
ogromnog, ambicioznog pauka.
A meu naborima, prilike: uesnici svetkovine koje je video kako ulaze
ovamo tokom popodneva. Nisu vie na sebi imali kapute i eire, ve su
lutali kroz maglu svetlosti gotovo nagi.
Kakva je to samo bila nagost. Mada su mnogi delimino bili skriveni
svetlou koja je padala, Hari uopte nije sumnjao da je sve ono to je uo
o Zijemu Karasofiji bilo tano. Ovo su bili izgnanici; to je bilo izvesno.
Neki su oigledno potekli iz brakova ptice i oveka, oi su im bile
postavljene sa strane na uskim glavama, usta liila na kljunove, lea bila
prekrivena perjem. Ostali su potvrivali glasine koje je Hari uo - da je
nekolicina potomaka Sutine jednostavno odsanjana u postojanje, da su to
stvorenja iste mate. Kako se drugaije mogao objasniti par ije su glave
predstavljale ukaste mrlje, protkane neim to je liilo na sjajnoplave
svice, ili kako se moglo rastumaiti stvorenje koje je odbacilo kou sa
sopstvene glave u vidu siunih traka, koje su sada lepravo plesale na
njegovom sirovom licu.
Ali nije bilo nikakvog znaka bezbonog pribora koji je Hari oekivao
da vidi. Nije bilo svea od ljudske masti koje su se dimile, nikakavih
obrednih noeva, niti dece sa izvaenom utrobom. Uesnici su se
jednostavno kretali u mrei svetlosti kao poneseni nekim zajednikim
snom. Da nije bilo mirisa tamjana i suija, posumnjao bi da je ovde dolo
do neke greke.
"ta se deava?" promrmlja Ted Hariju u uvo.
Hari odmahnu glavom. Nije imao pojma. Ali je znao kako da to otkrije.
Skinuo je sako i nastavio da otkopava koulju.
"ta to radi?"
"Pridruiu im se", odvrati on.
"Obruie se na tebe u trenu."
Page 244 / 520

"Mislim da nee", odvrati Hari, izuvajui cipele i izvlaei koulju iz

pantalona. Istovremeno je posmatrao one koji su se pomicali, nastojei da
uoi bilo kakav znak agresivnosti meu njima. Nije ga bilo. Sticao se
utisak da se kreu u poluhipnotisanom stanju i da je sva agresija priguena.
Podozrevao je da ga verovatno uopte ne bi primetili ni kada bi im se
pridruio odeven. Ali neki nagon mu je govorio da e biti sigurniji u ovoj
gomili ako bude isto onoliko ranjiv koliko i oni.
"Ostani ovde", ree on Tedu.
"Poludeo si, da zna!" odvrati Ted.
"Sa mnom e biti sve u redu", ree Hari, spustivi pogled na svoje nago
telo i potapavi se po stomaku. "Moda bi trebalo da izgubim funtu ili
dve..." Zatim se okrenuo od Teda i krenuo prema mrei.
Do sada uopte nije bio primetio da su ili svetlost ili niti stvarale nizak,
lelujav zvuk slian zavijanju, koji je postajao sve snaniji to se vie
pribliavao. Dobovao mu je u lobanji, podseajui na poetak glavobolje,
ali bez obzira na to koliko bio neprijatan, nije mogao da ga ubedi da se
vrati. Najeio se od glave do pete, dok su ga tetovae silovito peckale.
Podigao je levu aku ispred sebe i povukao zavoj sa sveeg crtea.
Tetovaa je postala plaviasta na srebrnastoj svetlosti, kao da je utisnuta u
njegovo meso pre samo nekoliko trenutaka: jarkocrvena parabola koja je
iznenada delovala krajnje suvino. Norma je bila u pravu, pomisli on.
Kako ga jedan obian znak moe odbraniti u svetu prepunom moi?
Odbacio je zavoj i nastavio prema mrei, oekujui da neko od
uesnika pogleda u njegovom pravcu u svakom trenutku. Ali niko to nije
uinio; zakoraio je meu draperije, a niko se nije ak ni osvrnuo na njega.
Umeao se meu one koji su lutali i stao da se probija prema sreditu
borealisa. Pri tom je podigao ruke i prstima oeao jednu nit, to je
izazvalo pojavu izvesne koliine energije, premale da bi ga uznemirila,
koja se spustila na njegova ramena i prela mu preko grudi. Borealis se
zatresla, i na trenutak se pobojao da namerava da ga izbaci, jer su se
svetlucavi nabori sklopili oko njega sa svih strana. Njihov dodir, meutim,
uopte nije bio neprijatan, i ma kakvom testu da su ga podvrgli, oigledno
je proao, jer su se ve trenutak kasnije ponovo povukli od njega i vratili
se svom blagom kretanju.
Hari se osvrnu i pogleda na drugu stranu prema odaji, traei Teda, ali
sve sa druge strane svetlosti - zidovi, stepenice, krov - postalo je nejasno.
Nije traio vreme na gledanje, ve je ponovo usmerio panju na tajnu,
kakva god ona bila, koja je ekala u sreditu mree.

Page 245 / 520

to se vie pribliavao, to je bol u glavi postajao nesnosniji, ali on ga je

dosta dobro podnosio. Pimetio je da se pred njim neto nalazilo: iverka
tame u sreditu ove mree svetlosti. Bila je via od njega, ta iverka, i
gotovo kao da je ispoljavala neku vrstu vlasti nad njim, jer sada kada mu je
bila pred oima nije mogao od nje da odvrati pogled.
Uz taj prizor iao je i novi zvuk, slabiji od zavijanja, koji je podseao
na beskrajnu potmulu tutnjavu bubnjeva.
Iako je bio opinjen i usred neke tajne, uspeo je da odgonetne poreklo
tog zvuka. On je to uo more.
Srce poe uurbano da mu kuca. Drhtaj mu proe kroz telo. More!
Blagi Boe, more! Izgovorio je njegovo ime poput blagoslova.
"Sutina..."
Re nije prola neprimeeno. Osetio je dah na leima i neko ree:
"Suzdri se."
Osvrnuo se i otkrio da se jedan od izgnanih, sa licem koje je
predstavljalo pravu erupciju boja, nalazi blizu njega.
"Nije jo vreme za neiriku", ree stvorenje. "Blagoslov e uslediti."
Blagoslov? - pomisli Hari. Koga oni oekuju da doe ovamo, papu?
"Hoe li skoro?" upita Hari, ubeen da e to stvorenje u svakom
trenutku prozreti da je on obini homo sapiens.
"Hoe", glasio je odgovor, "zna koliko smo nestrpljivi." Pogled
stvorenja proe pored Harija i odluta u tamu. "Zna koliko eznemo da se
vratimo. Ali mi to moramo da uradimo sa blagoslovom, je li tako?"
"Jeste", ree Hari. "Svakako. Da."
"Stani..." ree stvorenje i okrenu glavu u pravcu spoljanjeg sveta, "zar
to nije on?"
Iznenada je oko njih nastupila pometnja kada su stvorenja - ukljuujui
tu i Harijevog sagovornika - krenula prema ivici borealisa. Hari je bio
rastrgnut izmeu elje da sazna ko to dolazi da ih blagoslovi, i enje da
vidi obalu Sutine. Odabrao je ovo drugo. Okrenuvi se na peti, napravio
je dva hitra koraka prema iverki tame, a njegov zamah dodatno je uveala
sila koju je primenio. Osetio je kako tle pod njegovim nogama postaje
nesigurno, iskusio je nalet kie noene vetrom na licu, svee i hladne.
Tama se rastvorila pred njim, kao da je taj nalet vetra otvorio vrata, i na
trenutak je izgledalo da je njegov vid pojurio ispred njega, dok mu je
vornovato telo posrtalo za njim, napolje, napolje preko obale optoene
mrakom.
Nebo iznad njega bilo je izbrazdano oblacima, a stvorenja za kojima se
vukla pranjava svetlost obruavala su se odozgo i dizala se u visine
Page 246 / 520

umesto zvezda. Na kamenju ispod, krabe su vodile rat ili ljubav,

prepletenih kljeta, dok su tapkale prema peni. A na toj peni, jata su
preskakala talase kao da tee ka nebu ili kamenju, ili oboma.
Sve je to video u jednom jedinom udnom pogledu.
A onda je zauo vrisak iza sebe i krajnje nevoljno bacio pogled preko
ramena prema prostoriji. Primetio je da je tamo dolo do izvesne pometnje.
Mrea je podrhtavala, velovi koji su obavijali pukotinu, poput zavoja
obmotanih oko rane, mestimino su se cepali. Pokuao je da usredsredi
pogled kako bi bolje video ta je uzrok tome, ali oi su se sporo odricale
uda kojima su upravo prisustvovale, i dok su to inile, zaue se krici i
levo i desno od njega. Njihova buka bila je dovoljna da ga vrati iz
sanjarenja. Uplaivi se odjednom za svoj ivot, sklonio se sa mesta pored
iverke, mada je mo koju je imala nad njim bila veoma snana, tako da je
u to morao da uloi svu raspoloivu snagu.
Kada je potrao, ugledao je stvorenje koje mu se malopre obratilo, kako
posre kroz velove sa ranom u grudima veliine pesnice. Dok je padalo na
kolena, njegov sjajni pogled na trenutak se usredsredio na Harija, i ono
otvori koata usta kao da trai neko objanjenje. Umesto glasa pojavila se
krv, crna poput sipinog mastila, i stvorenje se stropotalo napred, mrtvo jo
pre nego to je dodirnulo tle. Hari je potraio njegovog ubicu meu
velovima koji su podrhtavali, ali nailazio je samo na rtve: stvorove koji su
se teturali i padali, sa uasnim ranama. Naborana glava dokotrljala mu se
do nogu; jedno stvorenje kome je polovina tela bila razneta uhvatilo se za
njega u agoniji i izdahnulo mu u naruju, jecajui.
to se mree tie, koja je tako iznenada postala grob, ona je podrhtavala
sa jednog na drugi kraj; silina u njihovim redovima smakla je velove, koji
su sa sobom povukli i niti. Bljuvali su i grili se na tlu, dok je svetlost koju
su pree pozajmile velovima sada zamirala, tako da se tama u prostoriji
postojano pojaavala.
titei glavu od mree koja je padala, Hari je stigao do spoljanje
granice kruga i uspeo - konano - da ugleda stvorenje koje je izazvalo sve
te uase.
Bio je to ovek. Ni manje ni vie. Imao je bradu kao kakav patrijarh i
odoru proroka. Nekada je to bila plava odora, ali je sada u toj meri postala
umrljana krvlju da je liio na mesara. Od oruja je imao neku kratku
napravu iz koje je izlazila u naletima bleda vatra, i to gotovo malaksalo.
Hari je video kako je jedan nalet suknuo kroz vazduh da pogodi rtvu koja
je do tada uspela da izbegne sve nasrtaje. Pogodio je to stvorenje (jedno
lana para mrlje-vatre-svica) iznad zadnjice i nastavio uz njena lea,
Page 247 / 520

pravei leb u mesu sa obe strane kime. Uprkos stranoj rani, stvor nije
pao, ve se okrenuo da se suoi sa onim koji ju je ranio.
"Zato?" zajecao je, ispruivi mlitave ruke u njegovom pravcu.
"Zato?"
ovek nije odgovorio. Samo je po drugi put podigao oruje i pustio iz
njega novi nalet energije, koji je pogodio rtvu u usta. Njeno preklinjanje
istog asa je bilo prekinuto, i vatra je stala da joj se penje uz lobanju,
pretvorivi je u tren oka u zgarite. ak ni tada nije pala. Telo joj se
streslo, ali je ostalo uspravno, dok su joj se creva i beika rasipali. Sa
izrazom koji kao da je govorio da ga sve to zabavlja, prorok je prekoraio
krvave ostatke koji su leali izmeu njih i jednim zamahom odalamio je
preko sprenog lica orujem; udarac je bio tako jak da joj je odvojio glavu
od vrata.
Hari je i protiv svoje volje kriknuo, vie iz besa nego u uasu. Ubica,
koji se ve uputio pored obezglavljene ene prema pukotini, zastao je
usred koraka i zagledao se kroz vazduh poprskan krvlju. Hari se sledio.
Prorok je nastavio da zuri, sa izrazom zbunjenosti na licu.
Ne vidi me, pomisli Hari.
To je moda bilo suvie optimistino. ovek je nastavio da gleda, kao
da je primetio trag neijeg prisustva u sve dubljoj tami, ali nije mogao jo
da odlui da li ga to oi varaju ili ne. On sigurno nee rizikovati. Jo dok je
zbunjeno zurio, poeo je da podie oruje.
Hari nije saekao vatru. Pojurio je prema stepenicama, nadajui se da je
Ted ve bio utekao. Smrtonosna paljba proiala je pored njega, dovoljno
blizu da je Hari osetio njenu bolesnu toplotu, a zatim se rasprsla o
naspramni zid i njena energija nastavila je da sledi pukotine dok se irila.
Hari se osvrnuo i video proroka koji je ve zaboravio na utvaru i okrenuo
se prema mranoj pukotini koja je vodila u Sutinu.
Harijev pogled zadrao se na iverki. Pri sve slabijoj svetlosti u
prostoriji, obala i more postali su vidljiviji nego ranije, i u jednom trenutku
umalo se nije vratio; gotovo da se upustio u trku sa prorokom do praga i
iziao pod to iljato nebo.
A onda je iz pomrine sa njegove leve strane zauo bolan i umoran
glas.
"Izvini, Hari... molim te.... izvini..."
Sa muninom u stomaku Hari se okrenuo i potraio odakle dopire glas.
Ted je leao sedam ili osam jardi od dna stepenita, rairenih ruku i
razjapljenih grudi. Sa takvom ranom, vlanom i dubokom, bilo je pravo

Page 248 / 520

udo kako je u njemu jo bilo dovoljno ivota da je mogao da die, da

govori. Hari je unuo pored njega.
"Uhvati me za ruku, hoe li?" zamoli Ted.
"Uhvatio sam je", odvrati Hari.
"Nita ne oseam."
"Moda je tako najbolje", ree Hari. "Morau da te ponesem."
"Iskrsnuo je niodkuda..."
"Ne brini zbog toga."
"Drao sam se po strani, kao to si rekao, ali onda se on stvorio
niodkuda."
"uti, molim te." Hari podvue ruke ispod Tedovog tela. "Da li si
spreman za ovo?"
Ted je samo zastenjao. Hari je duboko udahnuo vazduh, ustao i, ne
zastavi, poneo ranjenika prema stepenicama. Iz trenutka u trenutak sve
mu je bilo tee da vidi stepenite, jer su u nitima zamirali poslednji ostaci
svetlosti. Ali nastavio je da posre prema njemu, dok su sitni grevi
prolazili kroz Tedovo telo.
"Dri se", ree Hari. "Dri se."
Upravo su bili stigli do podnoja stepenica, i Hari poe da se penje uz
njih. Samo je jednom bacio pogled prema sreditu prostorije i video da je
prorok stajao na pragu izmeu Kozma i Metakozma. Nema sumnje da e
ga uskoro prekoraiti. Nema sumnje da je upravo zbog toga doao ovamo.
Zato je bilo neophodno da pogubi toliko dua pri tom - to je predstavljalo
tajnu koju Hari nije oekivao da e je uskoro razreiti.
2.
"Kasno je, Hari", ree Norma. Sedela je na istoj stolici pored prozora,
dok su televizori zujali oko nje. Emisije koje su se davale sat pred zoru.
"Za ne mogu da dobijem pie?" upita Hari.
"Poslui se."
Hari ode do stolia pored Norme pri svetlosti treperavih ekrana i nasu
sebi brendi.
"Ima krv na sebi", ree Norma. Njuh joj je bio otar isto onoliko
koliko su joj oi bile slepe.
"Nije moja. Ve Teda Diseldorfa."
"ta se dogodilo?"
"Umro je pre jednog sata."
Norma je nekoliko trenutaka utala. Zatim ree: "Red?"

Page 249 / 520

"Ne ba." Hari sede na tvrdu, jednostavnu stolicu naspram Norminog

prestola postavljenog jasucima i ispria joj emu je prisustvovao.
"Znai, tetovae su se ipak isplatile", ree ona kada je zavrio.
"Ili to, ili sam imao sree."
"Ne verujem u sreu", ree Norma. "Verujem u sudbinu." Izgovorila je
tu re tako da je ova zazvuala gotovo seksi.
"Znai, Tedova je sudbina bila da danas skona?" upita Hari. "Ne
prolazi to kod mene."
"Ne mora", ree Norma nimalo iznervirana. "Ovo je slobodna zemlja."
Hari je pijuckao brendi. "Moda je vreme da naem nekoga da mi
ozbiljno pomogne", ree on.
"Misli na terapiju? Jer ako je to sluaj, mogu ti rei da mi je ovuda
proao Frojd - bar je rekao da je Frojd - a taj ovek je bio tako sjeban..."
"Ne mislim na Frojda. Ve na crkvu ili moda FBI. Ne znam. Nekome
treba rei ta se dogaa."
"Ako pokau nameru da ti poveruju, to e samo znaiti da ih je
neprijatelj ve zavrbovao", ree Norma. "U to moe biti siguran."
Hari uzdahnu. Dobro je znao da je ovo to je kazala tano. Tamo
napolju bilo je ljudi u uniformama i mantijama, kao i sa slubenim
znakama, iji se svakodnevni posao sastojao u tome da suzbijaju vesti o
udima. Ako izabere pogreno uho u koje e proaputati ono to je znao,
bio je mrtav.
"Znai, treba paljivo da izaberemo", ree Hari.
"Ili da se manemo toga."
"Vrata ne bi trebalo da budu otvorena, Norma."
"Jesi li siguran?"
"To je prokleto glupo pitanje", odvrati Hari. "Svakako da sam siguran."
"E, pa, to je uteno", ree Norma. "Sea li se kada si to prvi put
odluio?"
"Nisam odluio. Reeno mi je."
"Ko ti je rekao?"
"Ne znam. Moda Hes. Ti."
"Ja? Ne sluaj mene!"
"Koga onda, do avola, da sluam?"
"Mogao bi poeti od sebe", odvrati Norma. "Sea li se ta si mi kazao
pre nekoliko dana?"
"Ne."
"Govorio si o tome kako je moda dolo vreme da prestane da bude
ljudsko bie?"
Page 250 / 520

"Oh, to..."
"Da, to."
"To je samo bila vaka."
"Sve je samo vaka dok je ne ostvarimo, Hari."
"Ne pratim te."
"Moda vrata treba da budu otvorena", ree Norma. "Moda treba da
ponemo da pratimo ono to nam je u snovima, samo jednim otvorenim
okom."
"Vratili smo se na Frojda."
"Ne, nismo", ree ona blago. "Ni izdaleka."
"ta ako nisu u pravu?" upita Hari. "Moda otvorena vrata predstavljaju
neku vrstu katastrofe, i ako nita ne preduzmem s tim u vezi..."
"Onda e doi do smaka sveta?"
"Tako je."
"Nee. Ne moe. Moe da se promeni, ali ne moe da se okona."
"Pretpostavljam da treba da te drim za re u tom pogledu?"
"Ne. Moe da pita svoje elije. One e ti rei."
"Ne priamo mnogo ovih dana, ja i moje elije", ree Hari.
"Moda ne slua dovoljno paljivo", odvrati Norma. "Stvar je u
ovome: pa ta ako se svet izmeni? Zar je tako divan ovakav kakav je?"
"Mogao bi da bude i mnogo gori."
"Ko to kae?"
"Ja! Ja to kaem!"
Norma podie ruku, posegnuvi da dohvati Harija. "Hajdemo na krov",
ree ona.
"Sada?"
"Sada. Potreban mi je vazduh."
Popeli su se gore, Norma umotana u svoj al, na krov devet spratova
iznad Sedamdeset pete. Do zore je jo trebalo malo priekati, ali grad se
ve zagrevao za naredni dan. Norma je provukla ruku ispod Harijeve, i oni
ostadoe da stoje u tiini moda pet minuta, dok je ispod njih mrmoljio
saobraaj, sirene zavijale i vetar duvao sa reke, aav i hladan. Norma je
bila ta koja je prekinula tiinu.
"Strano smo moni", ree Norma, "i tako krhki."
"Mi?"
"Svi. Moni."
"Ne smatram da se veina ljudi tako osea", ree Hari.

Page 251 / 520

"To je zato to ne mogu da osete veze. Misle da su sami. U svojim

glavama. U svetu. ujem ih sve vreme. Duhovi se probijaju, tupei o tome
kako se oseaju usamljeni, kako su uasno usamljeni. A ja im kaem,
pustite to to ste..."
"Ali oni ne ele to da uine?"
"Razume se da ne."
"Ne svia mi se ak ni kako to zvui", ree Hari. "Ja sam sve ono to
imam. Ne elim toga da se odreknem."
"Rekla sam - pusti, ne odrekni se", primeti Norma. "To nije isto."
"Ali kada si mrtav..."
"ta je to mrtav?" slegnu Norma ramenima. "Stvari se menjaju, ali se
ne zavravaju. Rekoh ti."
"A ja ti ne verujem. elim da ti verujem, ali ti ipak ne verujem."
"Onda ne mogu da te ubedim", ree Norma. "Morae da otkrije sam,
na ovaj ili onaj nain." Prila je malo blie Hariju. "Koliko dugo se
poznajemo?" upita ona.
"Ve si me to pitala."
"I ta si rekao?"
"Jedanaest godina."
"Toliko dugo, a?" Ponovo je utonula u tiinu: potrajalo je to minut
otprilike. Zatim upita: "Jesi li srean, Hari?"
"Pobogu, ne. A ti?"
"Zna da jesam", odvrati Norma, sa oiglednim iznenaenjem u glasu.
"Volim tvoje drutvo, Hari. U nekom drugom vremenu, na nekom drugom
mestu, bili bismo i te kakav par, ti i ja. Moda smo i bili." Neno se
nasmejala. "Moda zbog toga imam oseaj da te poznajem due od
jedanaest godina." Stresla se. "Postaje mi pomalo hladno", ree ona. "Da li
bi me vratio dole?"
"Svakako."
"Zvui tako umorno, Hari. Trebalo bi nekoliko sati da odspava. Imam
duek u slobodnoj sobi."
"U redu je, hvala. Otii u kui. Samo mi je bilo potrebno s nekim da
porazgovaram."
"Nisam ti bila ba od neke koristi, je li tako? Ti trai jednostavne
odgovore koje ja nemam."
"Postoji neto to ti nisam rekao."
"ta to?"
"Umalo nisam zakoraio."
"Kroz vrata?"
Page 252 / 520

"Aha."
"A zato nisi?"
"Nisam mogao da ostavim Teda, kao prvo. I... ne znam... valjda sam se
uplaio da nee biti povratka."
"Oh, moda su najbolja ona putovanja bez povratne karte, Hari", ree
Norma, sa enjom u glasu. "Priaj mi kako je izgledala."
"Obala? Bila je prelepa." Zamislio ju je - i nije mogao da odoli: morao
je da uzdahne.
"Onda se vrati", ree Norma.
Hari joj na trenutak nije odgovorio, ve je umesto toga osmotrio
svetlucavi prizor pred sobom. I on je bio prelep, na svoj nain, ali samo iz
ovog ugla i samo nou.
"Moda bi trebalo", ree on.
"Ako misli na mene, nemoj", ree Norma. "Nedostajae mi, ali bie
sa mnom sve u redu. Ko zna, moda i ja krenem za tobom jednog dana."
3.
Vratio se u svoj stan da se sredi (koulja mu se zalepila za grudi od
Tedove krvi) i da pokupi nekoliko sitnica za put. Sve je to bilo besmisleno,
razume se, kada se ima u vidu da nije imao pojma o tome ta se nalazi sa
druge strane, s one strane mora, neba, i kamenja.
Strpao je u dep novanik, mada je sumnjao da koriste dolare. Stavio je
sat, mada je vreme tamo sasvim sigurno bilo izlino. Stavio je oko vrata
svoj krst i pored injenice to je uo da je pria o Hristu stvorena kako bi
odvratila panju od same tajne u koju se spremao da prodre. A onda, kada
je novi dan tek poeo da svie, vratio se do zgrade izmeu Trinaeste i
etrnaeste.
Vrata koja je pre manje od dvanaest asova otvorio pomou uda, sada
su stajala otvorena. Koristei postojani snop baterijske svetiljke koji se
pomerao ispred njega, uputio se do vrha stepenita. Tu je zastao kako bi
oslunuo uje li se odozdo bilo kakav zvuk. Jednom je uspeo da izbegne da
ga prorok ne ubije; ako bi to bude morao i drugi put, to bi ve predstavljalo
izazivanje sudbine. Meutim, nije se ula nikakva buka; ak ni jeanje.
Ugasivi baterijsku svetiljku, uputio se niz stepenice koristei ono malo
svetosti koja je dopirala kroz vrata iznad njega. I ona je nestala kada je
stigao do dna stepenita, ali dole je postojao drugi izvor, a ovaj je bio
mnogo jai. Krv jednog uesnika svetkovine, obilno prosuta iz glave i srca,

Page 253 / 520

zraila je ljubiastu svetlost iz barica koje je napravila, podseajui na

fosforescenciju neeg trulog.
Hari je zastao u podnoju stepenita da mu se oi priviknu na to
osvetljenje. Posle izvesnog vremena, pred njim se ukazao prizor na koji se
bio pripremio to je bolje mogao, ali od koga su ga ipak ponovo proeli
marci.
Imao je i ranije, razume se, prilike da vidi ta sve smrt moe da uradi, i
to ak suvie esto, i retko kad je to bilo neto uredno. Tela unakaena i
izobliena, slomljenih udova, izbrisanih lica. Ali ovde je postojalo neto
udnije od toga; dvostruko udnije. Ovde su se nalazila stvorenja koja je
on smatrao neistim - mislio je da su poklonici Antihrista - ija se tela nisu
zasnivala ni na kakvoj jednostavnoj biologiji. Bio je uroeno sumnjiav
prema stvarima koje su bile toliko razliite od njega kao to je to bilo
sluaj sa ovim zverima. Iz iskustva je znao da takve oblike nastanjuju zlo i
ludilo. Ali dok je prelazio pogledom preko ovog prizora, nije mogao da
nagna sebe da se raduje to su uniteni. Moda su bili nevini, moda nisu.
Nikada to nee saznati. Ali zato je znao da je tokom protekle nedelje
govorio o prelasku na drugu stranu onoga to je nekada smatrao granicom
njegove vrste. Vie nije mogao sebi da dopusti da prezire bilo kakav oblik,
ma koliko on bio malo verovatan, iz straha da se vremenom moe pokazati
da je njegov. Sve je bilo mogue. Moda e poput fetusa koji podsea na
reptila i pticu pre nego to stigne do ljudskosti, i on ponovo posetiti ta
stanja kada krene dalje. U tom sluaju, ovde u tami imao je brau i sestre.
A onda je pogledao iza njih, prema sreditu prostorije. Iako su niti
izgubile svoju svetlost, preostalo je nekoliko poderotina maglovitih velova
koje su visile iz njih. Ali one nisu mogle da sakriju odsustvo u jezgru.
Otvor koji je vodio na obalu Sutine je nestao.
Sapliui se u prolazu preko leeva, Hari ode do tog mesta, celim
putem se nadajui da ga oi varaju. Bila je to zaludna nada. Prorok je
zatvorio vrata za sobom kada je zakoraio na to drugo mesto, i nije ostavio
nita to bi ga oznaavalo.
"Glupo", ree Hari sam sebi.
Bio je tako blizu. Stajao je na pragu tog uda, gde su tajne postojanja
mogle biti reene, i umesto da je iskoristio priliku dok ju je imao, dozvolio
je da mu odvuku panju. Okrenuo je lea i izgubio priliku.
Da li je to bila sudbina o kojoj je Norma govorila? Da bude ostavljen
meu mrtvima, dok voz uda odlazi bez njega?
Noge - koje su ostale bez adrenalina koji ga je do sada gonio napred bile su na ivici da otkau. Bilo je vreme da poe, odmah; vreme da tokom
Page 254 / 520

nekoliko sati sna zaboravi na svoju osujeenost i tugu. Moda kasnije,

kada uspe bolje da sredi misli, moda e onda biti u stanju da iz svega
ovoga izvue nekakav smisao.
Krenuo je nazad kroz ovu klanicu, pa uz stepenice. Kada je stigao do
vrha stepenita, meutim, neto je iskoilo iz senke da mu preprei put.
Pokazalo se da prorok nije dovrio masakr. Evo jedne koja je preivela,
mada je ak i pri bednoj svetlosti u prolazu bilo jasno da nije daleko od
smrti. Imala je ranu od polovine grudi do kuka koja je celom duinom bila
ulepljena usirenom krvlju. Lice joj je bilo ravno poput pegle, oi su joj
sijale zlatno na licu bez nosa i usana.
"Poznajem te", ree ona, tiho i piskutavo. "Bio si na svetkovini."
"Da, jesam."
"Zato si se vratio?"
"Hteo sam da proem kroz vrata."
"Svi smo mi to eleli", ree ona, nagnuvi se u Harijevom pravcu. Oi
su joj sablasno sijale i treperile, kao da mu oitavaju kimenu modinu.
"Nisi jedan od nas", primeti ona.
Hari nije video razloga da lae. "Ne, nisam."
"Doao si sa njim", ree ona iznenada. "Oh, tako mi 'ua..." Zanela se
to je mogla dalje od Harija, podigavi ruke kako bi zatitila lice.
"Sve je u redu", ree Hari. "Nisam bio s njim. Kunem se."
Popeo se ono nekoliko poslednjih stepenika i krenuo prema njoj. Suvie
slabo da bi mu uteklo, stvorenje je skliznulo niz zid, dok su joj slomljeno
telo potresali jecaji. "Ubij me", ree ona. "Ba me briga. Nieg vie nema."
Hari unu ispred nje. "Sasluaj me, hoe li? Nisam doao sa tim... ko
god da je to bio..."
"Kison", ree ona.
"ta?"
Zagledala se u njega kroz svoje pauinaste prste. "Poznaje ga."
"Kison koga ja znam je mrtav", ree on. "Ili sam bar mislio da jeste."
"Ubio je naeg Blagoslovprokletog i dolazio na nae svetkovine u
njegovom telu. A zato?"
Hari je bar na to pitanje znao odgovor. "Da bi stigao u Sutinu."
Stvorenje odmahnu glavom. "Nije otiao", ree ona. "Samo je zapeatio
vrata."
"Jesi li sigurna?"
"Videla sam svojim oima. Tako i znam da je to bio Kison."
"Objasni."

Page 255 / 520

"U poslednjem trenutku pre nego to su se zatvorila, kroz sve je prola

neka svetlost - kroz ciglu, pukotinu, mrtve - i meni se uinilo da vidim
njihovu pravu prirodu, tek na tren. A onda sam podigla pogled prema
njemu - oveku koga smo smatrali svojim Blagoslovprokletim - i ugledala
sam jednog drugog oveka skrivenog u njegovom telu.
"Otkud si znala da je to bio Kison?"
"Jednom je pokuao da nam se pridrui. Rekao je da je izgnanik, poput
nas, i da eli da se vrati kui sa nama, da se vrati u Sutinu." Kada je
izgovorila tu re, stresla se i stala jo jae da roni suze. "Zna li ta je
udno?" upitala je, oporo se osmehnuvi. "Nikada nisam bila tamo. Veina
nas nikada nije bila tamo. Mi smo deca izgnanika, ili deca njihove dece.
iveli smo i umrli za neto za ta smo znali samo iz pria."
"Zna li kuda je otiao?"
"Kison?"
Hari klimnu.
"Da, znam. Krenula sam za njim do njegovog skrovita."
"Htela si da ga ubije?"
"Svakako. Ali kada sam stigla tamo, nisam vie imala snage. Znala sam
da e me dokrajiti ako se ovakva suoim s njim. Vratila sam se ovamo da
se pripremim."
"Reci mi gde je. Dozvoli da ja obavim to umesto tebe."
"Ne zna ti ta on sve moe."
"uo sam", odvrati Hari. "Veruj mi. uo sam."
"I misli da ga moe ubiti?"
"Ne znam", ree Hari, zamislivi portret koji je Ted napravio. ukasta
nebesa, teturava ulica, i crna zmija pod njegovom zailjenom petom. Ta
zmija bio je Kison, pod drugim imenom. "Sredio sam neke demone u svoje
vreme."
"On nije demon", ree stvorenje. "On je ovek."
"Da li je to dobra ili loa vest?"
Stvorenje ga smrknuto pogleda. "Dobro zna dogovor na to pitanje",
odvrati ona.
Loa, razume se.
Demoni su bili jednostavni. Verovali su u molitve i mo svete vodice.
Tako su pobegli i od jedne i od druge. Ali ljudi - u ta su ljudi verovali?
4.

Page 256 / 520

Adresa koju mu je stvorenje dalo nalazila se u Moningsajd Hajtsu, oko

Sto desete i Osme avenije: neugledna kua kojoj je bilo potrebno malo
kozmetike. Na donjim prozorima nije bilo draperija. Hari zaviri unutra.
Soba je bila prazna: bez slika na zidovima, bez tepiha na podovima, bez
nametaja, bez ieg. Jo pre nego to je stigao do ulaznih vrata i zatekao ih
jedan in odkrinuta, te zakoraio kroz njih u sivu unutranjost, znao je da
je zakasnio. Kua je bila prazna, ili gotovo prazna.
Ostalo je nekoliko znakova Kisonovog boravka. Na vrhu stepenita u
bari vlastite degenerisane materije, nalazio se jedan liks skromne veliine.
Podigao je glavu kada se Hari pribliio, ali poto je njegov tvorac bio
otiao, on je izgubio i ono malo pameti koju je imao; prevrnuo se i
skliznuo niz stepenice, ostavljajui za sobom na svakom stepeniku
gomilice izmeta. Hari je sledio smrdljivi trag koji je vodio do sobe to ju je
Kison donedavno nastanjivao. Podseala je na skrovite kakvog propalice.
Umesto tepiha po podu su bile rasprostrte novine; prljavi duek ispod
mranog prozora; gomila odbaenih konzervi i tanjira sa istrulelom
hranom du hrpe boca od pia. Sve u svemu, gnusna jazbina.
Postojao je samo jedan dokaz koji je ukazivao na to da ambiciju oveka
koji je ovde srao i znojio se. Na zidu iza vrata visila je karta
kontinentalnog dela Sjedinjenih Drava, na koju je Kison uneo svu silu
znakova i pribeleki. Hari smaknu kartu sa zida i odnese je do prozora da
je proui. Rukopis mu je bio neitljiv, i vei deo rei nepoznat Harijevom
oku; liile su na meavinu latinskog i ruskog, ali bilo je oigledno da je
vie od desetak mesta irom zemlje imalo za Kisona nekakav znaaj.
Njujork Siti i njegova okolina privukli su najveu koncentraciju
marginalija, zajedno sa jednom oblasti u jugozapadnom uglu Severne
Dakote i jo jednom u Arizoni, koje su ga takoe prilino zanimale. Hari je
savio kartu i strpao je u dep. Zatim je na brzinu i delotvorno pretraio
ostatak sobe u nadi da e otkriti jo kakav trag o tome ta je Kisonov naum
i kakva mu je metodologija. Meutim, nije pronaao nita zanimljivo, osim
pila bizarnih karata, oigledno rune izrade, koje su bile mnogo
koriene. Pregledao je pil. Bilo je moda dvadesetak karata, i svaka je
bila oznaena nekim jednostavnim crteom: krug, riba, aka, prozor, oko. I
njih je strpao u dep, tek da neto uzme, i poto je to obavio, proao pored
raspadnutog liksa i iziao napolje na topao, bled vazduh.
Tek kasnije, kada je rairio karte po podu kancelarije, shvatio je ta pil
predstavlja. Tesla Bombek bila je prva koja mu je opisala te simbole, dok
je priala o medaljonu iju je tajnu odgonetnula u peinama ispod Palomo
Page 257 / 520

Grova. Rekla je da se u sreditu nalazila neka ljudska prilika: oblik koji je

Kison, tvorac karata, razdelio u dva dela istog torzoa, tako da je svaki imao
ispruenu ruku i dve noge. Ostale slike bile su nepromenjene preuzete sa
crtea medaljona. Ako se Hari dobro seao Teslinog prikaza, iznad glave
prilike izdizala su se etiri simbola koji su oigledno predstavljali
uspinjanje oveanstva ka jedinstvu. Ispod njega, jo etiri, koji su
predstavljali njegov povratak jednostavnosti jedne jedine elije. Na levoj
aci, iz koje je izbijala energija, ili krv, bili su simboli koji su vodili do
oblacima pomraenog kruga: Kozm. Na desnoj, iz koje je ikljalo kao i iz
leve, stajali su simboli koji su vodili do praznog kruga: tajna - ili moda
sveto odsustvo - Metakozma.
Hari je poreao znake onako kako ih je Tesla opisala, mozgajui dok je
to radio od kakve su oni koristi bili Kisonu. Da li je on to igrao nekakvu
igru? Metafiziki pasijans, da bi se zabavio dok je kovao planove? Ili je to
moda bilo neto mnogo manje isprazno? Nain da se predvidi (ili ak
utie) na proces koji je pil prikazivao?
Upravo se spremao da razmotri to pitanja, kada je zazvonio telefon.
Bila je to Norma.
"Ukljui vesti", ree ona. Posluao ju je. Pojavie se slike zgrade u
plamenu, kao i komentar reportera koji se javljao sa lica mesta. U podrumu
zgrade otkriveno je nekoliko leeva, rekao je on. Mada broj rtava jo nije
potvren, on je lino video da su iz zgrade izneli dvadeset jednu. Nije bilo
preivelih, niti mnogo nade da e ih nai.
"Da li je to odande odakle mislim da jeste?" upita Norma.
"To je to mesto", ree Hari. "Da li su bilo ta rekli o stanju u kome su
pronaena tela?"
"Samo da je veina izgorela toliko da su neprepoznatljiva. Bili su to
izgnanici, pretpostavljam."
"Da."
"to se primeivalo?"
"I te kako."
"To e izazvati neka pitanja", suvo primeti Norma.
"Stavie ih u dosje i pretvarati se da se to nikada nije dogodilo", ree
Hari. Ve je mnogo puta imao prilike da vidi kako to ide. Racionalni ljudi
nose se sa iracionalnim tako to se prave slepi.
"Postoji jo neto, Norma. Ili bolje reeno neko."
"Ko?"
"Kison."
"Nemogue."
Page 258 / 520

"Kunem ti se."
"Video si ga? Telesno?"
"U stvari, video sam ga u tuem telu", odvrati Hari, "ali prilino sam
ubeen da je to bio on."
"On je predvodio Red?"
"Ne. On je bio taj koji ih je pogubio", ree Hari. "Imali su vrata koja su
vodila u Sutinu. Jedan od njih ih je nazvao neirika."
"To znai prolaz", ree Norma. "Prolaz do svete mudrosti."
"E, pa, on ga je zatvorio", ree Hari.
Zavladala je tiina dok je Norma ovo pokuavala da povee. "Dozvoli
mi da ponovim", ree ona. "Oni su otvorili neiriku; on ih je pobio i proao
kroz nju..."
"Ne."
"Mislila sam da si kazao..."
"Rekao sam da ju je zatvorio. Nije otiao. Jo je ovde u Njujorku."
"Pronaao si ga?"
"Nisam. Ali hou."
III
1.
Hari se vratio do Moninsajd Hajtsa kasnije toga dana i motrio na zgradu
sedamdeset dva sata, u nadi da e uhvatiti Kisona. Nije imao neki odreeni
plan kako e s njim izii na kraj ako ga doeka, ali teio se injenicom da
se domogao mape i karata. Podozrevao je da su obe te stvari imale za
Kisona odreenu vrednost. Dovoljnu da ga spree da ubije Harija, jer u
protivnom nikada nee biti u stanju da pronae gde su skrivene. Bar je on
na to raunao.
Ali pokazalo se da su i ekanje i ono na ta je raunao bili uzaludni.
Posle tri dana skoro stalnog nadgledanja, a da ni na trenutak nije video
Kisona, Hari se vratio u kuu. Od liksa u dnu stepenita bila je ostala tek
skorena mrlja na daskama. to se tie Kisonove spavae sobe, bila je sva
ispreturana, to je verovatno uinio nekadanji stanar, traei karte. Hari je
pretpostavio da se on vie nee ovamo vraati. Obavio je posao. Otputovao
je negde.
Narednog dana Hari je otiao za Severnu Dakotu i zapoeo poteru koja
e mu oduzeti narednih sedam nedelja ivota. Jedina osoba koju je
obavestio bila je Norma, kojoj nije hteo da otkrije pojedinosti, iako mu je
Page 259 / 520

postavila bezbroj pitanja, iz straha da Kison nema svoje agente meu

mrtvima koji sluaju. Jedina druga osoba koju umalo nije pozvao bio je
Grilo, ali je ipak odustao. Nikada nije bio siguran u Grilove beleke, niti u
njegovu vernost. Ako bi mu Hari poverio bilo ta od onoga to je znao u
nadi da e ui u trag Kisonu pomou Spruda, rizikovao bi da se
obavetenje vrati kroz sistem do neprijatelja. Bie bolje da tiho nestane, i
da misle da je onesposobljen ili mrtav.
Hari je proveo jedanaest dana u Severnoj Dakoti, prvo u Dejmstaunu,
zatim u Napolionu i Vieku, gde je sasvim sluajno nabasao na trag koji ga
je odveo na zapad, u Bedlends. Tamo je, tokom nesnosno toplog vremena
na kraju jula, gotovo sustigao Kisona; ovaj je bio ispred njega moda dan
ili dva, a za sobom je ostavio jo jedan masakr. Ovog puta, nije bilo vatre
koja bi prikrila bizarnu prirodu leeva, i ubrzo su svi izvetaji o nesrei bili
blokirani. Ali Hari je sakupio dovoljno obavetenja, tako da je mogao biti
siguran da je Kison i ovde uinio isto to i u Njujorku: pronaao i unitio
skupinu izgnanika iz Sutine. Da li su i oni upravo otvarali vrata za
povratak u Metakozm, to nije mogao da otkrije, ali je pretpostavio da jesu.
Zato bi se inae Kison pomuio da ih pobije?
Ta pretpostavka povlaila je za sobom pitanje koje ga je svrbelo u dnu
lobanje od kada je napustio Njujork. Zato su ti ljudi posle tako dugog
izgnanstva u Kozmu sada dobijali pristup u Sutinu? Da nisu otkrili neku
ranije nepoznatu aroliju koja je otvarala vrata tamo gde su se samo
nalazili vrsti zidovi? Ili su ti zidovi iz nekog razloga postajali tanji, a
razvoe izmeu ovog sveta i Metakozma postajalo krhkije?
Toplota nije ila u prilog njegovoj stabilnosti. Dok se muvao po Vieku,
u nadi da e otkriti kuda se Kison uputio, njegovi strahovi postali su jo
jai na estokoj pripeci i iz njih su se izrodile halucinacije. Dva puta je u
dva dana pomislio da vidi Kisona kako hoda napolju, i kretao u poteru za
njim, zavijajui za uglove, da bi na kraju otkrio samo prazne ulice. A u
sumrak, dok je posmatrao kako vrsti svet podlee sumnji, inilo mu se da
vidi kako se senke pomeraju, kao da je tama bila najslabije mesto u zidu
Kozma i da u njoj poinju da se pojavljuju pukotine.
Traio je utehu u ljudima oko sebe, vrstim, jednostavnim mukarcima
i enama koji su izabrali ovaj sumorni ugao na planeti da ga zovu domom.
Nema sumnje da je u njima bilo izvesne rezerve teko steene istine koja
e mu pomoi da se odbrani od delirijuma. Nije mogao otvoreno da trai
dokaz za to, to se podrazumevalo (ioanko su na njegovo prisustvo dosta
sumnjiavo gledali), ali je zato sluao njihove razgovore, nadajui se da e
u njima pronai neku jednostavnu mudrost koju e moi da iskoristi protiv
Page 260 / 520

ludila koje je oseao da ga obuzima. Ali u svom prouavanju nije pronaao

utehu. I oni su bili isto onako tuni, okrutni i izgubljeni kao i svi drugi
ljudi koje je sreo. Tokom dana obavljali su svoje dosadne poslove
mrzovoljnih lica i sa potisnutim oseanjima. Nou, mukarci su se opijali
(i ponekad bi postajali nasilni), dok su ene ostajale kod kue, gledajui
iste razgovore i policijske serije na televiziji, koji su otupljivali um s jedne
na drugu obalu.
Bilo mu je drago kada je, konano, krenuo za Minesotu, gde je proitao
o kultnom ubistvu blizu Dulitla i ponadao se da e otkriti kako je to
Kisonovih ruku delo. Razoarao se. Dan po njegovom prispeu, neki
kultisti - dva brata i njihova zajednika ljubavnica, svo troje u tekom
psihikom rastrojstvu - bili su uhapeni i priznali su da su oni poinili
krvoprolie.
Dok se trag iz sata u sat sve vie hladio, razmiljao je o tome da
otputuje do Nebraske i da se povee sa Grilom u Omahi. To ba nije bilo
neto to bi najvie voleo da uradi - ovekov prezir jo ga je boleo - ali je
sve vie podozrevao da mu nita drugo ne preostaje. Odloio je za jo
jedan dan da pozove Grila. A onda je, konano, otupevi svoju
iznerviranost sa pola boce skoa, okrenuo broj i otkrio da Grilo nije kod
kue. Odbio je da ostavi poruku, plaei se kao i uvek da bi pogrene ui
mogle da je uju. Umesto toga, dokrajio je bocu i otiao u krevet pijaniji
nego to je bio godinama.
I sanjao je; sanjao je da se vratio u ulicu Vikof, gore u prljavu sobu sa
demonom koji je pogubio oca Hesa i imao telo nalik na ugarke na olujnom
vetru, koji se gase i pale u mranom vazduhu.
Nazvao se mnogim imenima tokom dugih asova njihovog
sueljavanja: Hamermit, Piter Nomad, Lenja Suzana. Ali pred kraj, da li
zbog umora ili iz dosade, odustao je od svih svojih linosti osim od jedne.
"Ja sam D'Amur", rekao je i nastavio to u beskonanost da ponavlja. "Ja
sam ti, a ti si ljubav, i to je ono to pokree svet."
Mora da je tu glupost ponovio dve stotine, tri stotine puta, stalno
iznalazei neki novi nain da je izgovori - kao mudrost sa propovedaonice,
kao poziv na seksualno optenje, kao veselu pesmicu - sve dok nije urezao
te rei u Harijev um takvom jainom da je znao da e zauvek kruiti
njegovom lobanjom.
Probudio se udno smiren posle tog sna. Kao da je njegova podsvest
uspostavila vezu koju njegov svesni um nije mogao da izvede,
usmeravajui ga na to uasno vreme kao na izvor mudrosti.

Page 261 / 520

U glavi mu je bubnjalo i on se dade u potragu za nekom kafeterijom

koja je bila otvorena dvadeset etiri sata; pronaao je jednu na autoputu i
presedeo u njoj sve do zore, pokuavajui da razrei zagonetku tih rei. To,
razume se, nije radio prvi put. Mnogo slaa seanja umrla su u njegovom
korteksu, otila zauvek u kakav god zaborav se srea predaje, ali te
demonske rei nijednog trenutka nisu napustile njegovu lobanju.
Ja sam ti, izjavio je. U redu, to je bilo dovoljno jasno. Koji to pakleni
zavodnik nije pokuao da pomete svoju rtvu nagovestivi joj da je sve
ovo bila igra ogledalima?
A ti si ljubav, promrmljao je. Ni to kao da nije iziskivalo neku veliku
pamet. Konano, prezivao se D'Amur.
I to je ono to pokree svet, zadahtao je. Klie, razume se, koji je postao
besmislen usled ponavljanja. Nije nudio nita to bi liilo na unutranji
uvid.
Pa ipak, sadralo je izvesno znaenje; bio je ubeen u to. Rei su bile
zamiljene kao zamka, pothranjene trunkom znaenja. On samo
jednostavno nikada nije shvatio u emu je bilo to znaenje. Niti mu je
mozganje, dok je ispijao pet-est olja kafe i - uz svitanje - jeo kanadsku
slaninu sa kajganom od tri jajeta, donelo odgovor. Morae jednostavno da
krene dalje, verujui da e ga sudbina dovesti do Kisona.
Okrepljen, vratio se u svoj motel i ponovo pogledao kartu koju je uzeo
iz rupe u Moningsajt Hajtsu.
Bilo je jo nekoliko mesta koja je njegov plen smatrao da su vredna
obeleavanja, mada njemu nijedno nije bilo znaajno kao to su to bila
Njujork ili Dejmstaun. Jedno se nalazilo na Floridi, jedno u Oregonu, dva
u Arizoni; plus jo nekih est ili sedam. Odakle da pone?
Odluio se za Arizonu, a jedini razlog za to bio je taj to je ena koju je
nekada voleo bila roena i odrasla u Feniksu.
2.
Na put je utroio pet dana, i na kraju je stigao u Mamot, u Arizoni, i na
ulini ugao na kome ga je ena sa glasom poput vode koja ubori preko
kamenja pozvala po imenu. Bila je siuna; imala je kou nalik na smeu
hartiju koja je bila upotrebljena i presavijena desetak puta, a oi tako
duboko usaene da ni u jednom trenutku nije bio siguran da li uopte
gledaju u njega.
"Ja sam Marija Lurdes Nazareno", rekla mu je. "ekam te ve esnaest
dana."
"Nisam znao da me oekuju", odvrati Hari.
Page 262 / 520

"Uvek", ree ena. "Uzgred budi reeno, kako je Tesla?"

"Poznaje Teslu?"
"Srela sam je na ovom istom uglu pre tri godine."
"Popularno neko mesto", primeti Hari, "ima li neeg naroitog u vezi s
njim?"
"Ima", odvrati ena, kratko se nasmejavi. "Ja. Kako je ona?"
"Luda kao i uvek, poslednji put kada smo razgovarali", ree Hari.
"A ti? Jesi li i ti lud?"
"Vrlo verovatno."
Odgovor se, izgleda, dopao eni. Podigla je glavu, i Hari je prvi put
ugledao njene oi. Zenice su joj bile poprskane zlatom.
"Dala sam Tesli pitolj", nastavila je ena. "Da li ga jo ima?" Hari nije
odgovorio. "D'Amur?"
"Da li si ti ono to mislim da jesi?" promrmlja Hari.
"Kako to misli?"
"Zna ti to prokleto dobro."
Ponovo osmeh. "Oi su me odale, je li tako? Tesla nije primetila. Ali
mislim da je toga dana bila u oblacima."
"Ima li vas mnogo?"
"Vrlo malo", odvrati Marija, "i vei deo u svima nama pripada Sapas
Humani. Ali postoji jedan siuni deo" - razmakla je palac i kaiprst
etvrtinu ina da bi pokazala koliko mali - "siuni deo mene koji Sutina
priziva. Zahvaljujui njemu ja sam mudra."
"U kom smislu?"
"Dozvoljava mi da vidim da ti i Tesla dolazite."
"Je li to sve to vidi?"
"Zato? Ima neto na umu?"
"Imam."
"ta?"
"Kisona."
ena je bila vidno uzdrmana. "Znai, on je tvoj posao."
"Je li ovde."
"Nije."
"Je li bio ovde?"
"Ne. Zato? Da li ga oekuje?"
"Bojim se da je tako."
ena je delovala uznemireno. "Mislili smo da smo ovde bezbedni", ree
ona. "Nismo pokuali da otvorimo neiriku. Ne posedujemo toliku mo.
Zato smo smatrali da nas nee primetiti."
Page 263 / 520

"Bojim se da zna da ste ovde."

"Moram da idem. Moram sve da upozorim." Uhvatila je Harija za ruku,
lepljivim dlanovima. "Hvala ti za ovo. Ve u nai naina da ti se
oduim."
"Nema potrebe."
"Oh, ali ima", ree ona, i pre nego to je Hari doao u priliku ponovo to
da porekne, ve je bila otila, prela je preko ulice i nestala s vidika.
Prenoio je u Mamotu iako je bio prilino siguran da je Nazereno
govorila istinu i da Kison nije bio u blizini. Iscrpljen posle toliko nedelja
provedenih na putu, rano je otiao u krevet, ali ga je ve neto posle jedan
probudilo kucanje na vratima.
"Ko je?" promumla on dok je traio gde se pali svetlo.
U znak odgovora nije dobio ime ve adresu. "Jedan-dva-jedan, ulica
Spiro", ree tih, piskavi glas.
"Marija?" upita on, dohvativi revolver i uputivi se ka vratima. Ali
kada ih je otvorio, nepoznati je ve bio nestao iz hodnika.
Obukao se i siao u predvorje, raspitao se kod nonog recepcionara gde
je ulica Spiro i iziao. Ulica koju je traio nalazila se na samom kraju
grada, a mnoge kue u njoj bile su u poodmaklom stanju raspadanja, tako
da se zaprepastio to u njima uopte primeuje znake da neko stanuje:
zarala vozila na prilaznim putevima, kese sa ubretom nagomilane na
utabanoj zemlji gde su nekada bili travnjaci. Broj 121 bila je u boljem
stanju nego neke druge, ali je ipak predstavljala tuan prizor. Teei se
teinom pitolja, Hari prie ulaznim vratima. Bila su nekoliko ina
odkrinuta.
"Marija?" izusti on. Tiina je bila tako duboka da uopte nije morao da
podigne glas.
Nije bilo odgovora. Pozvavi je ponovo, gurnuo je vrata i ona se irom
otvorie. Na izlizanoj ponjavi nalazila se debela bela svea postavljena na
plitki tanjir okruena kapljicama. Ispred nje je, oborenog pogleda, kleala
Marija.
"To sam ja", obrati joj se on. "Hari. ta eli?"
"Sada vie nita", ree neki glas iza njega. Posegnuo je za pitoljem, ali
pre nego to je spustio aku na njega neka hladna aka uhvatila ga je
pozadi za lobanju. "Ne", jednostavno ree glas.
On pokaza da u akama nema oruja.
"Primio sam poruku..." poe Hari.
Page 264 / 520

A onda neki drugi glas; bio je to donosilac poruke. "elela je da te

vidi", ree on.
"U redu. Tu sam."
"Samo to si prokleto zakasnio", ree prvi ovek. "Ve ju je pronaao."
Hariju se prevrnuo stomak. Zabuljio se u Mariju. Nije bilo znaka
ivota.
"Oh, Isuse."
"Kako samo lako bogohuli", primeti donosilac poruke. "Marija je rekla
da si sveti ovek, ali ja tako ne mislim."
aka stee Harijevu glavu i u jednom munom trenutku mu se uinilo
kao da je uo kako mu lobanja puca. A onda njegov muitelj veoma neno
ree: "Ja sam ti, a ti si ljubav..."
"Prestani s tim", zarea Hari.
"Samo ti itam misli, D'Amure", odvrati ovek. "Pokuavam da saznam
da li si neprijatelj ili prijatelj."
"Nisam ni jedno ni drugo."
"Ti donosi smrt, zna li to? Prvo Njujork..."
"Traim Kisona."
"Znamo", usledio je odgovor. "Ona nam je rekla. Zato je otposlala svoj
duh, da ga nae. Znai, ti bi mogao da bude junak koji e ga srediti. O
tome sanja, zar ne?"
"Ponekad..."
"Bedno."
"Posle svega to je uradio vaem narodu mislio sam da ete biti sreni
da mi pomognete."
"Marija je umrla da bi ti pomogla", usledio je odgovor. "Njena smrt je
na doprinos stvari. Bila je naa majka, D'Amure."
"Oh... ao mi je. Verujte mi, nisam ovo eleo."
"Ona je bolje od tebe znala ta eli", odvrati donosilac poruke. "I tako
je izila i nala ga za tebe. Krenuo je za njom i isisao joj duu, ali ga je
nala."
"Da li je imala vremena da vam kae gde je?"
"Jeste."
"Hoete li vi to rei meni?"
"Kako si nestrpljiv", ree onaj koji mu je drao lobanju, nagnuvi se
blizu Harijevog uha.
"Ubio vam je majku, pobogu", ree Hari. "Zar ne elite da umre?"
"Ono to mi elimo potpuno je nevano", odvrati drugi sin, "Nauili
smo to odavno."
Page 265 / 520

"Onda mi dozvolite da ja elim umesto vas", ree Hari. "Dozvolite mi

da pronaem neki nain da ubijem tog kukinog sina."
"Kakvo ubilako srce", proaputa mu ovek u uho. "Gde je sada tvoja
metafizika?"
"Kakva metafizika?"
"Ja sam ti, a ti si ljubav..."
"To nisam ja", ree Hari.
"Ko je onda?"
"Kada bih to znao..."
"Kada bi to znao?"
"Moda ne bih bio ovde, spreman da umesto vas obavim prljavi posao."
Nastupila je podua tiina. A onda donosilac poruke ree: "ta god da
se dogodi posle ovoga..."
"Da?"
"Bilo da ti ubije njega ili on ubije tebe..."
"Dopusti mi da pogaam. Ne vraaj se."
"Tako je."
"Pristajem."
Ponovo tiina. Svea ispred Marije zatreperi.
"Kison je u Oregonu", ree donosilac poruke. "U gradu po imenu
Evervil."
"Sigurni ste?" nije bilo odgovora. "Pretpostavljam da jeste." aka se
nije sklonila sa Harijevog temena, iako nijedan od sinova vie nita nije
rekao. "Imate li jo kakva posla?" upita Hari.
Ponovo tiina.
"Ako smo zavrili, voleo bih da poem; moram rano ujutro da krenem."
I dalje, tiina. Konano je podigao aku i opipao paljivo teme. ake
vie nije bilo, ostavila je za sobom samo oseaj veze. Okrenuo se. Oba
Marijina potomka su nestala.
Ugasio je sveu ispred mrtve ene i nemo se oprostio. Zatim se vratio u
hotel i smislio kako e stii do Evervila.

Peti deo: PARADA

Page 266 / 520

I
1.
Ovo nije bilo prvi put u mranim godinama posle Petlje da je Tesla
sanjala buve. Pravi pravcati cunami sazdan od buva, koji se uzdizao iznad
Harmonovih Visova, sa ostacima Amerike na uskomeanom prevoju, i
tamo podrhtavao, spreman da se obrui svakog trena. U njegovoj preteoj
senci, Evervil je postao grad-laguna. Glavna ulica predstavljala je
postojanu reku buva, po kojoj su voeni improvizovani splavovi od kue
do kue, spasavajui ljude od udarnog talasa.
Nekolicina ju je, izgleda, poznavala, mada ona nije prepoznala nikoga
od njih.
"Ti! Ti!" govorili su, pokazujui prstima u njenom pravcu dok je vukla
svoj kripavi, mali amac niz ulicu: "Ti si ovo uinila! Ti sa majmunom!"
(Na ramenu joj je uao majmun u demperu i sa crvenim filcanim
eirom.) "Priznaj! Ti si ovo uinila!"
Govorila je da je nevina. Da, znala je da talas dolazi. I, da, moda je
gubila vreme na lutanja kada je trebalo da upozori svet. Ali nije ona za to
kriva. Ona je rtva okolnosti, kao i svi ostali. To nije...
"Tesla? Probudi se! Tesla? Posluaj me. Probudi se, molim te!"
Jedva otvorivi slepljene oi, ugledala je Fib koja je zurila odozgo u
nju, razvukavi usta od uha do uha.
"Znam gde je. I znam kako je tamo dospeo." Tesla sede u krevetu,
otresajui poslednje buve iz glave.
"Do?"
"Razume se, Do." Fib sede na ivicu sofe. Drhtala je. "Bila sam s njim
noas, Tesla."
"O emu to govori?"
"U poetku sam mislila da je san, ali nije bio. Znam da nije. I sada je
jasan u mojoj glavi kao i onda kada sam bila tamo."
"Gde?"
"Sa Doom."
"Da, ali gde, Fib?"
"Oh. U Sutini."
Tesla je u poetku bila spremna da odbaci celu stvar kao pustu enju,
ali to joj je Fib vie priala, postajala je sve uverenija da u tome ima
istine.
Page 267 / 520

Raul se slagao. Zar ti nisam rekao? - promrmlja on Tesli na uho kada je

Fib stigla do dela o vratima na Harmonovim visovima. Nisam li ti rekao da
ima neeg u pogledu te planine?
Ako tamo gore postoje vrata... pomisli ona.
To objanjava zato je ovaj prokleti grad poandrcao.
"Moram da odem tamo gore", govorila je Fib. "Da proem kroz ta
vrata, kako bih mogla da potraim Doa." Zgrabila je Tesline ake.
"Pomoi e mi, zar ne? Kai da hoe."
"Da, ali..."
"Znala sam. Onog trenutka kada sam se probudila rekla sam sebi - zbog
ovoga je Tesla ula u moj ivot, da mi pomogne da pronaem Doa."
"Gde se nalazio kada si ga ostavila?"
Fib se snudila. "Bio je u moru."
"ta je bilo s njegovim brodom?"
"Nastavio je dalje bez njega. ini mi se... ini mi se da su pomislili da
je mrtav. Ali on nije mrtav. Znam da nije. Da je mrtav, ne bih oseala ono
to sada oseam. Srce bi mi bilo prazno, zna?"
Tesla je posmatrala enino oduevljenje, sluala o njenoj veri i osetila
zavist to nju nikada u ivotu nije obuzela takva ljubav. Moda je to bila
uzaludna stvar, poi u potragu za ovekom koji se izgubio, jer je bio baen
sa broda u more-san kada se inilo da se blii smak sveta, ali ona je
oduvek volela uzaludne stvari. A ako provede poslednjih nekoliko sati
ivota pokuavajui da ponovo sjedini ove ljubavnike, zar je to bila
bezvredna ambicija?
"Da li ti je Do kazao gde se na planini nalaze ta vrata?"
"Samo da su negde blizu vrha. Ali nai emo ih ve. Znam da emo ih
nai."
2.
Manje od pola sata kasnije Tesla i Fib izioe na sunce. Evervil se ve
bio zahuktao. Glavna ulica bila je prepuna ljudi: onih koji su sklapali
otkrivene tribine, onih koji su kaili zastave, onih koji su naduvavali
balone, onih koji su podizali barikade. A tamo gde se neto radilo bilo je,
razume se, i ljudi koji su gledali i pravili primedbe: onih koji su pili kafu i
jeli krofne, onih koji su davali savete i onih koji su pravili nevolje.
"Nije trebalo da poemo ovim putem", primeti Fib dok su ekali u
koloni od dvanaestak vozila da iz nekog kamiona istovare stolice.
"Smiri se", ree Tesla. "Pred nama je dugi dan. Suoavajmo se sa
stvarima onako kako nailaze."
Page 268 / 520

"Kada bi oni samo znali ono to mi znamo", ree Fib, posmatrajui

ljude na ploniku.
"Oh, znaju oni", ree Tesla.
"O Sutini?" s nevericom zapita Fib. "Mislim da nemaju pojma."
"Moda je duboko zapretano", ree Tesla, prouavajui radosna lica u
prolazu. "Ali svako dospe u Sutinu tri puta, sea se."
"Morau jednom da se provercujem", ponosno ree Fib.
"Ti si imala i pomo. Svi ostali vide na trenutak koliko im je dato, a
onda zaboravljaju. Nastavljaju sa svojim ivotima, mislii da su oni
stvarni."
"Da li si se mnogo drogirala?" upita Fib.
"Imala sam svoje trenutke", odvrati Tesla. "Zato?"
"Neke od stvari koje si mi ispriala - meni to nema nikakvog smisla."
Pogledala je iskosa Teslu. "Kao, na primer, ovo to si upravo kazala, kako
ljudi misle da su stvarni. Oni to jesu. Ja sam stvarna. Ti si stvarna. Do je
stvaran."
"Otkud zna?"
"To je glupo pitanje", ree Fib.
"Onda mi glupo i odgovori."
"Mi radimo stvari. Omoguujemo da se neto dogodi. Nisam ja kao...
kao..." Zautala je, tragajui za prikladnim poreenjem, a onda je pokazala
na jednog od onih koji su pijuckali kafu: sedeo je na ivinjaku i razgledao
traku stripa u jutarnjem Oregonijenu. "Ja se ne nalazim na stranici stripa.
Niko mene nije izmislio. Ja sam sama sebe izmislila."
"Nemoj to zaboraviti kada stignemo u Sutinu."
"Zato?"
"Zato to mislim da su mnoge tamonje stvari izmiljene."
"Nastavi."
"A tamo gde su stvari stvorene, mogu biti i rainjene. I zato, ako neto
krene za tobom..."
"Rei u mu da se nosi", odvrati Fib.
"Ui", primeti Tesla.
Poto su jednom uspeli da se izvuku iz glavne ulice, saobraaj se znatno
proredio, a vie ga uopte nije bilo kada su stigli do druma koji je krivudao
uz bok Harmonovih Visova. Nije ih do njih doveo. Negde na treini puta
uz padinu planine grubo se zavravao, bez ikakvog znaka ili prepreke koja
bi oznaila to mesto.
"Prokletstvo", ree Fib. "Mislila sam da se protee dalje od ovoga."
Page 269 / 520

"Moda sve do vrha?"

"Aha."
"Izgleda da nas ega lepo peaenje", primeti Tesla, iziavi iz kola i
zagledavi se uz poumljenu padinu.
"Jesi li za to?"
"Ne."
"Ali ovde smo. Mogle bismo da pokuamo."
I tako poee da se penju.
3.
Tokom svog dugakog ivota, Budenbaum je sreo mnoge pojedince
koji su se umorili od ljudske parade. Ljude koji su otili u smrt slegnuvi
ramenima, zadovoljni to vie ne moraju da prisustvuju istim starim
dramama koje se stalno iznova odigravaju. Nikada nije shvatio takvu
reakciju. Mada se opti oblici ljudskih svojstava nisu menjali, pojedinosti
ove ili one linosti inile su svaku novu jedinku zadivljujuom po sebi i za
sebe. Iz iskustva je znao da nisu postojale dve majke koje su odgajile svoju
decu sa podjednakom meavinom poljubaca i udaraca. Nikada nisu
postojala dva para ljubavnika koja su potpuno istom stazom stigla do
oltara ili groba.
Istinu govorei, alio je one koji su se odustajali; to su bile due suvie
zaostale u razvoju ili suvie narcisoidne da bi mogle da otkriju u
velianstvenim nevanim pojedinostima ari onoga to je ljudska drama
imala da ponudi. Okretali su lea predstavi kojoj su ak i ponosna
boanstva bila pokrovitelji i kojoj su pljeskala. uo ih je vlastitim uima,
mnogo puta.
Uprkos injenici da mu je telo sraslo neobino brzo (kroz nedelju dana
njegovo izbacivanje kroz prozor predstavljae samo neprijatno seanje),
ipak je jo oseao znatnu nelagodnost. Moda e kasnije, kada avatari
stignu i kada bude ubeen da je sve pod nadzorom, uzeti malo laudanuma.
U meuvremenu, grudi su ga avolski bolele i primetno je hramao, to je
na njega privlailo neeljenu panju kada je krenuo u potragu za
pristojnim dorukom. Ne bi bilo ba zgodno da ode u onaj restoran, tako
da je pronaao malu kafeteriju dva bloka od njegovog hotela i seo pored
prozora da neto prizalogaji i da posmatra.
Naruio je ne jedan ve dva doruka, i slistio je vei deo oba
pripremajui se za napore i paniku u poslednjem trenutku. Pogled jedva da
je pokatkad sputao na tanjire dok ih je praznio. Bio je suvie zauzet
posmatranjem lica i aka prolaznika, traei neki znak koji bi mu ukazao
Page 270 / 520

na njegove poslodavce. Nema sumnje da e se pojaviti u ljudskoj odei. U

nekom trenutku (nikada nije znao kada) spustie se sa oblaka optoeni
svetlou: tokovi Jezekilje koji stupaju u svet. Dva puta su doli u obliku
ivotinja; pretpostavljao je da ih je zabavljalo da posmatraju dramu iz
perspektive divljih zveri ili damskih pasa. Jedino nikada nisu doli u
vlastitom obliku, i posle mnogo godina slube odustao je od nade da e im
ikada videti prava lica. Moda ih nisu ni imali. Moda su preobilje lica
koja su navlaili i njihov apetit za posrednim iskustvom predstavljali
dokaz da oni nisu imali ni vlastite ivote ni vlastita tela.
"Je li sve bilo u redu?"
Osvrnuo se i ugledao kelnericu pored sebe. Do sada nije uopte obratio
panju na nju, ali predstavljala je predivan prizor: kosa podignuta u ivu
narandastu konicu, bujne grudi, lice namazano, iscrtano i napuderisano.
"Danas se neem radujete, vidim to", primeti Budenbaum.
"Veeras", ree ona, zatreptavi trepavicama tekim od maskare.
"Zato imam utisak da to nije molitveni skup?" uzvrati Budenbaum.
"Uvek prireujemo urku za festivalski vikend, ja i moje prijateljice."
"Za to festivali i slue, je li tako?" primeti Budenbaum. "Svi moraju da
puste kosu - ili da je podignu - s vremena na vreme."
"Dopada vam se?" upita ena, s puno ljubavi se potapavi po konici.
"Mislim da je izuzetna", ree Budenbaum, nimalo ne slagavi.
"Hvala vam." ena je sijala. Zavukla je aku u dep kecelje i izvukla
komadi hartije. "Ako poelite da navratite", ree ona, ponudivi mu
papiri. Na njemu je bila ispisana adresa i iscrtana jednostavna karta.
"Napravile smo ove male pozivnice, samo za izabarane."
"Polaskan sam", ree Budenbaum. "Zovem se Oven, uzgred budi
reeno."
"Drago mi je. Ja sam Dun Devenport. Gospoica."
Dodatak nije mogao utivo da bude prenebregnut. "Ne mogu da
poverujem da niste imali udadbenih ponuda", primeti Budenbaum.
"Nijedna nije bila vredna prihvatanja", odvrati Dun.
"Ko zna? Moda je danas vaa srena no", ree Oven.
Preko eninog lica prooe duge godine enje. "Bie bolje da to bude
uskoro", ree ona, veselije nego to je oseala, i ode da poslii kafom one
koji su ostali bez nje.
Da li je postojalo ita lepe, pitao se Oven dok je izlazio iz kafeterije,
od prizora enje na ljudskom licu? Ni nono nebo ni deaki guzovi nisu
mogli da se uporede sa sjajem Dun Devenport (gospoice), nalickane
poput kurve, koja se nadala da e sresti mukarca svojih snova pre no to
Page 271 / 520

vreme istekne. Na njenom naminkanom licu proitao je priu koja je

mogla da se pria hiljadu noi. Puteve kojima je ila, puteve koje je
prezirala. Dela nepoinjena, dela oaljena.
A veeras - i u svakom trenutku izmeu sada i veeras - novi putevi
koje je mogla izabrati i nova dela koja je mogla poiniti. Moda upravo
sada okree glavu i ugleda lice koje odmah poeli da zavoli. Ili, isto tako
lako, skree pogled na drugu stranu.
Dok je iao prema raskru, gde je - i pored jueranjeg susreta - i dalje
nameravao da straari, ugrabio je priliku da pogleda prema Harmonovim
Visovima. Primetio je da se na vrhu skuplja oblak magle koji je ve poeo
da ga skriva od pogleda. Taj ga je prizor naterao da zastane. Nebo je, osim
te magle, bilo besprekorno vedro, to ga je nagnalo da pomisli kako ona
nije prirodnog porekla.
Da li je to bio nain na koji e njegovi poslodavci doi: sa vrha planine
obavijeni oblakom, poput Olimpljana? Ranije ih nije video da to rade, ali
uvek je postojao prvi put za sve. Samo se nadao da nee biti suvie barokni
u svojoj teatralnosti. Ako stignu u Evervil poput plamenih boanstava,
raistie ulice.
Ko e onda otii na urku Dun Devenport?
4.
Magla nije prola neprimeeno ni u ostalim kvartovima. Doroti Balard
pozvala je Tarfa Tompsona, ijem je meteorolokom miljenju odavno
verovala, traei da joj potvrdi kako taj oblak nee ispustiti kiu tokom
dnevnih svetkovina. Rekao joj je da ne brine. Pojava je bila udna, nema
sumnje, ali bio je ubeen da se ne sprema nikakva oluja.
"U stvari", primeti on, "da nisam strunjak, rekao bih da je to tamo gore
morska magla."
Uteena njegovim primedbama, Doroti je nastavila sa jutarnjim
poslovima.
Prvi od posebnih dnevnih dogaaja - mala priredba u kojoj e biti
prikazano kako su prvi naseljenici stigli u Oregon i koju e u parku izvesti
uenici etvrtog razreda gospoe Henderson - poela je deset minuta
kasnije nego to je bilo najavljeno, ali je privukla skupinu od moda dve
stotine gledalaca, to je bilo veoma pohvalno. A i deca su bila krajnje
draesna, sa svojim kapicama i kartonskim pukama, recitujui kao da im
od toga ivot zavisi. Bila je tu i jedna naroito efektna scena vezana za
izvesnog veleasnog Vitnija (Doroti nikada nije ula za njega, ali bila je
ubeena da je Fiona Henderson dobro uradila svoj domai zadatak i da je
Page 272 / 520

pria bila istinita), koji je oigledno sproveo skupinu pionira kroz zimske
snegove do sigurnosti doline Vilamet. Kada je videla sina Deda Gilholija,
Metjua, koji je igrao dobrog veleasnog, kako se probija kroz meavu od
komadia hartije da zabode krst u travu i zahvali se za izbavljenje svog
stada, Dorotine oi se zamaglie.
Poto je predstava bila zavrena, a skupina gledalaca poela da se
razilazi, pronala je ponosnog Deda koji je prebacio ruku sinu preko
ramena; obojica su razvukla usta od uha do uha.
"Stvari su prokleto dobro krenule", ree on Doroti i svima unaokolo
koji su mogli da ga uju.
"Znai, ne brine zbog one druge stvari?" upita Doroti.
"Misli na Flikera?" Ded odmahnu glavom. "Otiao je i nee se
vratiti."
"To je muzika za moje ui", primeti Doroti.
"A ta misli o malom Metjuu?" upita Ded.
"Bio je divan."
"Uio je svoju ulogu poslednjih nekoliko nedelja."
"Umalo nisam jutros sve zaboravio", ree Metju. "Zar ne?"
"Samo si mislio da jesi", ree Ded, "ali ja sam znao da e se setiti."
"Znao si?"
"Svakako da jesam." S puno ljubavi je promrsio sinovljevu kosu.
"Moemo li na sladoled, tata?"
"Izgleda mi da je stvar neizbena", ree Ded. "Vidimo se kasnije,
Doroti."
Retko je imala priliku da vidi ovakvog Deda, i to joj je priinilo pravo
zadovoljstvo.
"Zbog ovoga i pravimo festival, je li tako?" obrati se ona Fioni dok su
posmatrale decu kako odlau rekvizite i eire u kartonske kutije, a zatim
odlaze sa svojim roditeljima. "Ljudi uivaju."
"Bilo je zabavno, zar ne?" upita Fiona.
"Gde si pronala ono o veleasnom, uzgred budi reeno?"
"Malo sam varala", priznade Fiona, spustivi delimino glas. "On, u
stvari, nije imao mnogo veze sa Evervilom."
"Oh."
"Zapravo, nije imao ba nita sa Evervilom. Osnovao je crkvu u
Silvertonu. Ali to je bila tako dobra pria. I, iskreno reeno, nisam mogla
da naem nita o naim osnivaima to bi bilo prigodno za decu."
"ta je sa priom o Nordhofu?"

Page 273 / 520

"To dolazi mnogo kasnije", ree Fiona, svojim najboljim uiteljskim

tonom.
"Da, svakako."
"Kada su u pitanju prve godine, bojim se da plivamo u veoma mutnim
vodama. Bila sam prilino okirana kada sam otkrila koliko je Evervil bio
razuzdan u poetku. Nema sumnje da nije bilo ba nieg hrianskog u
nekim stvarima koje su se ovde dogodile."
"Jesi li sasvim sigurna?" upita Doroti, iskreno iznenaena onim to je
ula.
"Sasvim", ree Fiona.
Doroti na tom mestu prekinu razgovor, ubeena da je ena pogreno
obavetena. Nema sumnje da je Evervil u svoje vreme video i grubo
ponaanje (koji grad nije imao svoje pijanice i hedoniste?), ali u njegovom
nastanku nije bilo nieg ega bi trebalo da se stide. Ako i naredne godine
bude u planu predstava, ree ona sebi, onda to nee biti neka lana pria,
bie istinita. A ona e rei Fioni Henderson sasvim otvoreno da je njena
odgovornost kao uiteljice i kao graanke da ne pria lai, bez obzira na to
sa kakvim dobrim namerama to radila. Dok je odlazila iz parka, zastala je
na trenutak da osmotri maglu na Harmonovim Visovima. Upravo onako
kao to je Tarf obeao, nije pokazivala nikakvu nameru da se proiri.
Meutim, bila je gua nego pre tri etvrt sata. Sam vrh, koji se ranije
mogao videti kroz maglu, sada je bio nevidljiv.
Nema veze, pomisli ona. Ionako tamo gore nije imalo mnogo ta da se
vidi. Samo neko golo stenje i mnogo drvea. Pogledala je na sat. Jedanaest
i deset. Uskoro e krenuti takmienje u pravljenju palainki i halapljivosti
u staroj pekarskom restoranu, a parada domaih ivotinja postrojavala se
na trgu. Ona je trebalo da bude jedan od sudija u takmienju araniranja
cvea u podne, ali imala je vremena da prvo svrati i proveri kako se stvari
teku u gradskoj venici, gde bi trebalo da su ve poeli da se okupljaju za
Veliku paradu, iako ona nee poeti jo dobra dva sata. Toliko je toga
imalo da se vidi. Toliko toga da se uradi. Nasmejani ljudi prelivali su se sa
pretrpanih plonika, zastave i baloni koji pucaju svetlucali su naspram
plavog avgustovskog neba. Poelela je da to potraje zauvek: festival koji
nikada nee prestati. Zar to ne bi bilo divno?
II
"Ovo mi se ne dopada", ree Tesla.

Page 274 / 520

Nije mislila na uspon - iako je bio sve strmiji i strmiji, tako da je

ostajala bez daha posle svake druge rei - ve na maglu koja je bila tek u
pramenovima kada su poele da se penju, a sada je predstavljala debeo,
beli pokrov.
"Ja se ne vraam", brzo ree Fib.
"Nisam rekla da bi trebalo", odvrati Tesla. "Samo sam kazala..."
Da. ta si kazala? promrmlja Raul.
"Da ima neeg udnog u vezi s njom."
"To je samo magla", ree Fib.
"Mislim da nije. I samo da se zna, Raul se slae sa mnom."
Fib stade koliko u elji da povrati dah toliko i da nastavi raspravu.
"Imamo pitolje", ree ona.
"To nam nije mnogo pomoglo kod Tutakera", podseti je Tesla.
"Misli da se neto krije tamo unutra?" upita Fib, zagledavi se u crni
zid koji je sada bio na nekih tri stotine jardi od njih.
"Kladim se u svog Harlija da je tako."
Fib drhtavo uzdahnu. "Moda bi ti trebalo da se vrati", ree ona."Ne
elim da ti se zbog mene bilo ta desi."
"Ne budi smena", ree Tesla.
"Dobro", ree Fib. "Ako se tamo unutra razdvojimo..."
"to je vrlo verovatno..."
"Neemo traiti jedna drugu?"
"Jednostavno emo nastaviti."
"Tako je."
"Sve do Sutine."
"Sve do Doa."
Gospode, ba je bilo lepljivo hladno u magli. Ve posle ezdeset
sekundi od ulaska u nju, i Tesla i Fib tresle su se od glave do pete.
"Pazi kuda staje", upozori Tesla Fib.
"Zato?"
"Pogledaj tamo", ree ona, pokazavi na pukotinu u tlu iroku est ina.
"I tamo. I tamo."
Raspuklina je bilo svuda unaokolo i bile su svee. Uopte nije bila
iznenaena. Otvaranje vrata izmeu jedne stvarnosti i druge predstavljalo
je nasilje metafizikog nad fizikim; kataklizma koja je trebalo da udesi
materiju kojoj je nedostajao um. Isto je bilo i u kui Badija Vensa kao i
ovde: materijalni svet se raspukao, istopio i raspao kada su se vrata
otvorila u njegovoj sredini. Razlika se, meutim, ogledala u tome to je
Page 275 / 520

ovde bilo strano tiho i mirno. ak je i magla poivala gotovo nepokretno.

Vensova kua bila je za razliku od ovoga pravi vrtlog.
Mogla je samo da pretpostavi da je onaj koji je otvorio ova vrata, ko
god to bio, ujedno bio i strunjak za to, kao i stvorenje velike
samodiscipline; za razliku od Dafa, koji je bio puki egrt i krajnje
nesposoban da kontrolie sile za koje je tvrdio da su njegove.
Kison? upita Raul.
Na prvi pogled, to nije bilo nemogue. Nije oekivala da e u svetu
ivih sresti moniji entitet od Kisona.
Ali ako je on u stanju da otvori vrata izmeu ovog ovde i Kozma,
pomisli Tesla, to onda znai da poseduje Umetnost.
To bi sledilo.
A u tom sluaju, zato se jo igra u govnima tamo dole u Tutakerovoj
kui?
Odlino pitanje.
On ima neke veze sa ovim - u to uopte ne sumnjam - ali mislim da nije
u stanju da sam otvori vrata.
"Razgovara sa majmunom, je li tako?" upita Fib.
"Mislim da bi trebalo da budemo tie."
"Ba si teka!"
"Pomeram usne?" upita Tesla.
"Aha."
"Nikada nisam mog-la..." Stala je usred reenice i hoda. Zgrabila je Fib
za ruku.
"ta?" upita Fib.
"Sluaj."
Da li je neko za asove iz drvodeljstva? primeti Raul. Neko tamo gore
uz planinu udarao je ekiem. Magla je priguila zvuk, tako da je bilo
teko utvrditi koliko je radnik udaljen, ali buka je pokopala i ono malo
nade koju je Tesla gajila da e zatei vrata bez straara. Posegnula je u
jaknu i izvadila lurdes. "Ii emo veoma polako", proaputala je Fib. "I
drati otvorene oi."
Sada je ona pola napred, uz padinu ispresecanu pukotinama, dok se
udaranje njenog srca nadmetalo sa udarima radnika. ula je i neke druge
zvuke, izmeu udara. Neko je jecao. Neko drugi je pevao, rei su bile
nerazumljive.
"ta se to, do avola, dogaa tamo gore?" promrmlja Tesla. Po tlu su
bile posute polomljene granice, a i gomila granica bila je otkinuta sa

Page 276 / 520

drugih grana, verovatno onih koje je radnik smatrao upotrebljivim. Da li je

on to tamo gore gradio kakvu kuicu ili moda oltar?
Magla pred njima se pomerila i Tesla je na trenutak ugledala nekoga
kako promie kroz njeno vidno polje. To je potrajalo suvie kratko, tako da
nije mogla da proceni ta je, u stvari, videla, ali kao da je bilo neko dete sa
glavom suvie velikom za mravo telo. Tralo je i za sobom ostavljalo trag
smeha (bar je ona mislila da je to bio smeh; ak ni u to nije mogla da bude
sigurna), a taj zvuk kao da je izvlaio ustrojstva u magli, poput mrekanja
koje ostaje za ribom to projuri. Bila je to udna pojava, ali na svoj nain
prilino varljiva.
Ona pogleda Fib koja se jedva primetno osmehivala.
"Ovde gore ima dece", promrmljala je.
"Izgleda da je tako."
Jo to nije bila ni izgovorila, a dete se ponovo pojavilo, poskakujui i
smejui se kao i malopre. Sada Tesla vide da je to neka devojica. Uprkos
tome to je imala takorei telo deteta, grudi su ve poele da joj pupe i bile
su crvenije od ostatka bledog tela, a iz sredine inae obrijane lobanje
rastao je konjski rep dugaak jedan jard.
Iako je bila okretna, ipak joj je stopalo upalo u jednu pukotinu dok je
protravala, i ona pade napred, prestavi da se smeje.
Fib zabrinuto uvue vazduh. I pored udaranja ekiem i jecaja, dete ju
je ulo. Osvrnulo se unaokolo, i njene oi, crne i sjajne poput uglaanih
kamenova, na tren se zaustavie na dve ene. A onda je dete ustalo i
odjurilo uz padinu.
"Ode naa tajnost", primeti Tesla. Mogla je da uje detetov prodorni
glas koji je pozivao na uzbunu. "Hajde da im se sklonimo s puta", ree
ona, uhvativi Fib za ruku i povukavi je preko padine. Izmueno tle
onemoguavalo je iole bre kretanje, ali uspele su da preu pedeset
posruih jardi pre nego to su zastale i ponovo oslunule.
Udaranje ekia je prestalo, isto kao i pevanje. Samo se jecanje
nastavilo.
To nije tuga, ree Raul.
Ne?
To je bol. Neko trpi straan bol.
Tesla se stresla i pogledala Fib. "Sluaj me..." proaputa ona.
"eli da se vrati."
"Zar ti to ne eli?"
Fibino lice bilo je bledo i vlano. "Da", zadahta ona. "Deo mene eli."
Pogledala je preko ramena, mada nije imalo ta da se vidi osim magle. "Ali
Page 277 / 520

ne toliko..." oklevala je, podrhtavajui, "koliko elim da budem sa

Doom."
"Ako nastavi to da govori", poe Tesla, "jo u i poverovati."
Fib se ote napad nervoznog smeha, koji se ve u narednom trenutku
pretvori u suze. "Ako iz ovoga iziemo ive", ree ona, trudei se iz sve
snage da zatomi jecaje, "biu tvoj veni dunik."
"Dugovae mi samo pozivnicu za venanje, i to je sve", odvrati Tesla.
Fib zagrli Teslu.
"Jo nismo stigle", primeti Tesla.
"Znam, znam", odvrati Fib. Odvojila se od Tesle, snano mrknula i
otrala suze ispod oiju nadlanicom. "Spremna sam."
"Odlino." Tesla se osvrnu i pogleda prema mestu na kome su bile
viene. Nije bilo ni traga bilo kakvom zvuku ili kretnji. To i nije
predstavljalo neku utehu, kada se ima u vidu koliko je teko bilo proceniti
razdaljinu pod ovim okolnostima, ali bar nije bilo hordi liksa ili dece koje
su se obruavale na njih. "Hajdemo uzbrdo", ree ona i ponovo krenu uz
padinu. Bilo je nemogue tano odrediti u kom pravcu idu, razume se, ali
sve dok tle ispred njih nastavi da se uzdie, znale su da idu prema vrhu.
Posle nekoliko koraka naile su na jo neke dokaze da idu u dobrom
pravcu. Jecanje je postajalo glasnije sa svakim preenim jardom i uskoro
mu se pridruio glas pevaice. U poetku je falirala, kao da pokuava da
pokupi niti dela koje je prestala da peva. Zatim je oigledno zapala u
oajanje zbog neuspeha i otpoela neku drugu pesmu: ova je bila jo
setnija od prve. Naricaljka, moda: ili uspavanka za dete na umoru. ta
god bilo, nateralo je Teslu da se osea neprijatno, tako da je uhvatila sebe
kako prieljkuje da se gnezdo liksa pojavi iz kakve raspukline u tlu, kako
bi imala na ta da usmeri nemir. Sve je bilo bolje od jecaja, pesme i slike
deteta beivotnih oiju koje skakue.
A onda, kada se oglasila naredna strofa naricaljke, magla je otkrila uas
koji ak ni u najcrnjim slutnjama nije mogla da zamisli.
Tamo, na dvadeset jardi uz padinu, nalazilo se delo onoga koji je
udarao ekiem. Nije podizao kuu. Nije gradio oltar. Oborio je tri stabla,
oljutio grane, i odvukao ih uz padinu da napravi krstove, deset, dvanaest
stopa visoke. A onda je neko - moda on sam, moda njegov gospodar razapeo troje ljudi na njih.
Tesla nije mogla dobro da vidi rtve. Ona i Fib pribliavale su se
prizoru sa stranje strane krstova. Ali mogla je da vidi onog sa ekiem.
Bio je to nizak, razvijen momak, iroke i pljosnate glave, sa oima nalik na
one kakve je imalo dete koje se smejalo; sakupljao je svoj alat u senci
Page 278 / 520

krstova nonalantno poput nekoga ko je upravo popravio nogu od stola.

Malo iza njega, na stolici, lenarila je pevaica. Pogled joj je bio uprt u
razapete, a naricaljka se i dalje vukla.
Niko od njih nije video Teslu i Fib. Dok su ene zapanjeno gledale,
ovek sa ekiem je pokupio alat i nehajno se udaljio, nestavi u magli s
druge strane krstova; nije se ni osvrnuo. Pevaica je vedro zabacila glavu i
prekinula pesmu da bi izvukla tanku cigaretu.
"Zato bi neko uradio ovako neto?" upita Fib drhtavim glasom.
"Boli me dupe", odvrati Tesla, izvukavi pitolj iz jakne. "Nas dve
emo da preduzmemo neto u pogledu toga."
Kao ta? upita Raul.
"Kao na primer to da skinemo te jadnike dole", ree Tesla naglas.
"Mi?" upita Fib.
"Da, mi."
Tesla, sasluaj me, ree Raul. Znam da je ovo uasno. Ali prekasno je,
ne moe im pomoi...
"ta kae?" upita Fib.
"Nije zavrio."
Kao prvo, bilo je prokleto glupo uopte dolaziti ovamo gore. Ali stigli
smo dovde.
Pa ta? Da se napravimo da ne vidimo?
Da! Apsolutno!
Pobogu...
Znam, ree Raul. Ovo je uasno i voleo bih da nismo ovde i da nismo
videli. Ali hajde da pronaemo vrata i poaljemo Fib kroz njih. Onda se
oboje moemo izgubiti odavde.
"Zna ta?" ree Fib, klimnuvi prema pevaici. "Ona bi mogla znati
gde se nalaze vrata. Mislim da bi trebalo da je pitamo." Pokazala je prema
Teslinom pitolju. "Pomou toga."
"Tako je."
Samo nemoj da gleda krstove, vai? ree Raul kada krenue uz padinu.
Pevaica je konano prestala da narie i jednostavno se oklembesila u
stolici, i dalje drei oi zatvorene i puei drogu. Jedini zvuk dolazio je
od jednog razapetog koji je jecao, ali ak se i on izgubio dok su se
pribliavale, tako da se sada jedva uo.
"Samo gledaj u zemlju", ree Tesla Fib. "Nema svrhe muiti se."
Nastavile su da se penju oborenih pogleda. Tesla je bila u stranom
iskuenju da pogleda rtve, ali se oduprla. Raul je bio u pravu. Nita nisu
mogle da uine.
Page 279 / 520

Napred gore, pevaica je priala sama sa sobom u svom blaeno

odsustnom stanju.
"Hej, Laguna...? uje li me? Imam ih, stigla sam tamo. Ba tamo. Beli
su. Tako beli. Ne bi verovala kako..."
Tesla prisloni pitolj uz eninu slepoonicu. Iznenada je bio prekinut
tok svesti, i ena otvori oi, zatreptavi. Daleko od toga da je bila lepa:
imala je kou poput ona, siune oi okruene krupnozrnastim plikovima,
usta - koja su bila slino oiviena - bila su dvostruko vea od bilo kojih
ljudskih usta, zubi siuni, iljati - moda zailjeni - i bezbrojni. Uprkos
drogiranom stanju, jasno je shvatila u kakvoj se opasnosti nalazi.
"Jo u malo da pevam", ree ona.
"Ne trudi se", odvrati Tesla. "Samo nas uputi do vrata."
"Niste iz druine Blagoslovprokletog?"
"Nismo."
"Jeste li Sapas Humana?" upita ona.
"Ne. Ja sam samo dama sa pitoljem", ree Tesla.
"Jeste, zar ne?" odvrati pevaica, etajui pogledom od jedne do druge
ene. "Jeste Sapas Humana! Oh, ovo je divno."
"Slua li ti mene?" upita Tesla.
"Da. elite vrata. Tamo su." Ni ne osvrnuvi se, pokazala je prema
magli.
"Koliko su daleko?"
"Nisu daleko. Ali zato biste elele da odete? Na drugoj strani nema
niega osim jo ove magle i prljavog mora. Ovde su uda, u Helter
Incendu. Meu Humanima, kao to ste vi."
"uda?" upita Fib.
"Oh, da, oh da", zagrejala se ena, ne obazirui se na pitolj koji joj je
jo bio uperen u glavu. "U Efemerisu smo iveli ivot u senci, sanjajui da
budemo ovde, gde su stvari iste i stvarne."
Blagi Boe, kako e se samo razoarati, primeti Raul.
Ali ona nije bila samo neobaveteni turista. "Zar nee Iad doi kroz ova
vrata?" upita je Tesla.
Osmehnula se. "Oh, da", ree ona, gotovo sneno.
"Zato se ti onda zadrava ovde?"
"ekamo da ih pozdravimo."
"Onda nikada neete videti uda Helter Incenda, je li tako?"
"Zato da ne?"
"Jer Iadi dolaze da ih unite."

Page 280 / 520

ena se nasmejala. Zabacila je glavu i nasmejala se. "Ko ti je to rekao?"

upita ona.
Tesla nije odgovorila, mada joj nije bilo teko da se seti. Prva osoba od
koje je to ula bio je Kison. Mada on moda nije bio jedan od
najpouzdanijih izvora. Ali zar od tada ta teorija nije bila podrana u
nekoliko navrata? Nema sumnje da je D'Amur verovao u to. Prema njemu,
Iad je bio Neprijatelj oveanstva, avo pod drugim imenom. I zar joj
Grilo nije priao o mukarcima i enama irom kontinenta koji su podneli
izvetaj za Sprud o orujima koja e koristiti da se odbrane ako, ili bolje
rei kada, doe do holokausta?
ena se i dalje smejala. "Iad dolazi ovamo iz istog razloga zbog koga
sam ja dola", ree ona. "ele da ive meu udima."
"Ali njih nema", zacvrkuta Fib. "Ne ovde."
Pevaica se tada uozbiljila. "Moda ste vi suvie dugo ivele meu
njima", ree ona, "tako da ih ne primeujete."
Pitaj je za raspea, stade da je pouruje Raul.
U pravu si, pomisli Tesla. "ta je sa njima?" upita ona, pokazavi
prstom preko ramena.
"Blagoslovprokleti je to eleo. Oni su uhode, rekao je; neprijatelji
mira."
"Zato je morao da ih ubije na taj nain?" upita Fib. "To je uasno."
Pevaica ju je pogledala iskreno zbunjena. "Blagoslovprokleti je kazao
da je to najbolje za njih."
"Najbolje za njih?" ponovi zapanjeno Tesla. "To?"
"Zar to ne stoji u jednoj od vaih svetih knjiga? Bog umire na taj
nain..."
"Da, ali..."
"I biva ujedinjen sa ocem, ili majkom."
"Ocem", ree Fib.
"Oprostite mi na mom neznanju. Ne pamtim prie. Pesme; to je ve
druga stvar. Jednom ujem pesmu i zapamtim je za ceo ivot. Ali alu, ili
ogovaranje, ili ak dobru priu"... puknula je prstima... "zaboravljeni!"
ta ako govori istinu?, promrmlja Raul.
O raspeima?
O Iadu. Moda smo od samog poetka pogreno shvatili stvar.
Misli da oni dolaze da bi se divili predelima? odvrati Tesla. Ne mislim
tako. Sea li se Petlje? Prizvala je u seanje jedini pogled na Iad, u svoj
njegovoj ogromnosti i odvratnosti. ak i sada, posle pet godina, od tog
seanja joj se zavrtelo u glavi. Moda Iad nije bio Neprijatelj oveanstva,
Page 281 / 520

Onaj Zli lino, ali nije izgledalo ni kao da su mu u njegovom kolektivnom

umu ljubav i mir.
"Da li bi mi se pridruila?" pitala je pevaica.
"U emu?" odvrati Tesla pitanjem.
"Pitala je da li moe da pui", ree Fib. "Zar je nisi ula?"
"Razmiljala sam."
"O emu?"
"O tome koliko sam jebeno zbunjena."
Pevaica je pomilovala vrh plamenom ibice. ta god da je puila, to
nije bio hai. Dim je bio gotovo bljutavo slatkast, nalik na cimet i eer.
Duboko je udahnula.
"Ponovo", ree Tesla. "Udahni ponovo." ena je delovala zbunjeno, ali
je posluala. "Pa opet", ree Tesla, gurnuvi je malo pitoljem kako bi je
podstakla. ena je tupo udahnula jo dva puta duboko. "To je to", ree
Tesla, kada se narkotiki osmeh rairio preko eninog lica, a kapci joj se
treperavo spustili. "Jo jednom za sreu."
ena je podigla savitak do usana i poslednji put uvukla dim. Negde na
pola puta droga je ovladala njenom sveu. aka joj je klonula sa strane,
cigareta joj ispala izmeu prstiju. Tesla je podie, otkinu deo trave koji je
goreo, a ostatak strpala u dep.
"Nikad se ne zna", ree ona Fib. "Hajdemo."
Tek je tada, kada su nastavile uz padinu, Tesla shvatila da je jecanje
sasvim prestalo. Poslednji uhoda - razapet zarad iskupljenja njihove vere umro je. Sada je mogla da pogleda.
Nemoj - upozorio ju je Raul, ali bilo je suvie kasno. Ve se okretala,
ve je videla.
Na srednjem krstu poivala je Kejt Farel, ogoljenog i raskomadanog
stomaka. S njene leve strane prikovali su Edvarda. Sa desne...
"Lisjen."
On je bio najizubijaniji od svo troje, i gotovo nag; mrava, bela prsa
bila su mu poprskana krvlju sa lica koje je, na sreu, od nje skrivala kosa.
Tesla je u trenu ostala bez vazduha i snage u udovima. Ispustila je
pitolj. Prekrila je akama usta kako bi spreila naviranje jecaja.
"Zna nekog od njih?" upita Fib.
"Sve ih znam", zadahta Tesla. "Sve."
Fib ju je vrsto stegla. "Sada ne moemo nita za njih da uinimo."
"Bio je iv..." ree Tesla, a ta joj se pomisao poput maa zarila u srce,
"bio je iv, a ja nisam pogledala, a mogla sam da ga spasem."
"Nisi znala da je to on", ree Fib.
Page 282 / 520

Stala je da odvlai Teslu sa tog mesta, okrenuvi je pri tom na drugu

stranu. Tesla se, meutim, oduprela, nije elela da odvoji pogled od
Lisjena. Izgledao je tako jadno izloen tamo gore, nesposoban da se
odbrani od sveta. Bar je trebalo da ga spusti na zemlju. Ako ga ostavi
ovde, predstavljae grozan prizor: bie iskljucan, izubijan, izjeden. To nije
mogla da podnese. Nije mogla.
Negde u svoj toj pometnji, ula je Raula kako kae: Fib je u pravu.
Ostavi me na miru.
Ne moe mu pomoi. Nisi ti kriva. Izabrao je svoj put. Mi smo izabrali
svoj.
Bio je iv.
Moda.
Video me je.
Ako eli u to da veruje, onda veruj, ree Raul. Neu pokuati da ti
kaem da nije. Ali ako jeste, onda se moda zbog toga predao.
ta?
Mogao je da izgovori tvoje ime, ali nije. Moda je, kada te je ugledao,
pomislio: Dosta je.
Suze poee da joj pune oi.
Dosta je?
Da. Ne mora uvek da bude uasno. ak ni ovo.
Nikada nije u to poverovala, do kraja svojih dana.
ta je ono rekao da smo mi? Lae za neto...
"Za beskonanost. Lae za beskonanost."
"ta ree?" promrmlja Fib.
"To je eleo da bude", odvrati Tesla.
Ne, ree Raul. On je to sve vreme bio.
Tesla klimnu. "Zna", obrati se ona Fib, "u glavi imam jednu jako
dobru duu." Snano je mrknula. "Prava je teta to nije moja."
Zatim je dopustila da je Fib okrene i one se zajedno uputie navie,
prema vratima.
III
1.
Plima je konano zahvatila Doa, otrgnuvi ga iz tame i odnevi ga
istim putem kojim je pre njega odnela Fanakapan. Izvesno vreme uopte
nije bio svestan tog putovanja. Bolje rei, jedva da je bio svestan da je iv.
Dolazio je k svesti i gubio se, zadravajui dovoljno dugo ustreptale kapke
Page 283 / 520

podignute da vidi nebesa koja su kljuala iznad njega, kao da su nebo i

more izmenili mesta. Kada se jednom ovako probudio, ugledao je neto za
ta je pomislio da su ptice u plamenu, kako padaju iz uskomeanog
vazduha poput krilatih meteora. A opet jednom, kada je krajikom oka
primetio neto to je svetlucalo, okrenuo je glavu i ugledao jednog 'ua,
koji je projurio kroz kljualu vodu, sjajnog pogleda. Kada ga je ugledao
setio se razgovora sa Noom na obali - 'Udovolji jednom 'uu i udovoljio si
mnogima' - a onda se vratio u sneno stanje uteen, razmiljajui o tome da
ga je to stvorenje moda prepoznalo i na neki nain vodilo kroz vrtlog.
Kada nije bio ba potpuno budan, a to je bilo esto, setio se Fib u
korovu; video je njeno telo kako se izdie i pada ispred njega, bujno i
bledo. Navrle su mu suze, ak i u tom uspavanom stanju, jer je mislio da je
otila od njega, da se vratila u svet ivih, i da e mu od sada od nje ostati
samo seanje.
A onda su ak i snovi o Fib izbledeli, i on je nastavio da pluta kroz
oblak prljavog dima, a um mu je bio suvie slab da bi oblikovao misao.
Brodovi su prolazili pored njega, ali on ih nije video. Da jeste - da je video
kako se ljuljaju i kripe, ispunjeni do ivice ljudima koji bee iz Efemerisa moda bi pokuao da uhvati kakav konopac koji se za njima vukao i
izvue se na palubu, radije nego da dozvoli struji protiv koje su se oni
borili da ga nosi prema arhipelagu. Ili je bar mogao - da je video uas na
licima putnika - da se moda pripremi za ono to ga je eka na obali. Ali
poto nita nije video, nita nije znao, struja je nastavila da ga nosi, sve
dalje i dalje, kroz ostatke raspoluenih laa koje su potonule jer su tako
hteli njihovi kapetani, kroz plutajue mrtvanice prokletih putnika, kroz
mesta na kojima je more bilo gusto od utog pepela i zapaljenih komadia
ugljena koji su sijali oko njega poput flota u plamenu.
Voda je postojano postajala sve plia i manje uzburkana i na kraju je
bio odnet na obale ostrva koje je u svojim slavnim danima nosilo naziv
ostrvo Mem-e b'Keter Sabat. Leao je tamo, meu ostacima brodovlja i
naplavljenih predmeta, dok su mu muda krvarila, u umu vladala pometnja;
ostrvo na koje je bio nanet bilo iz trenutka u trenutak sve vie razarano, a
njegovi razarai, Iad Urobori, prilazili su sve blie obali na kojoj je on
spavao.
2.
Razdaljinu izmeu obala Mem-e b'Keter Sabata i padine planine uz
koju su se Tesla i Fib pele nije bilo lako izmeriti. Iako su pokolenja
Page 284 / 520

mislilaca i u Kozmu i u Metakozmu pokuavala da razviju teoriju o

razdaljini izmeu dva sveta, gotovo da nije bio postignuta nikakava
saglasnost povodom tog pitanja. Jedino pitanje oko koga su se razne klike
sloile bilo je to da se dotina razdaljina ne moe izmeriti pomou lenjira i
abakusa. Konano, nije bila re samo o razdaljini izmeu dve take: ve o
razdaljini izmeu dva stanja. Neki su rekli da bi bilo najbolje na to gledati
kao na potpuno simbolini prostor, kao na odnos izmeu vernika i
boanstva, i predlagali su potpuno nov sistem mera primenjiv na takve
sluajeve. Drugi su, pak, tvrdili da dua koja prelazi iz Helter Incenda u
Sutinu prolazi kroz tako korenite promene da bi najbolji nain da se opie
i proui razdaljina, ako je re razdaljina i dalje prikladna (u ta su
sumnjali), bio ako bi se ona izvela iz renika duhovne reformacije.
Meutim, ta zamisao pokazala se neodriva, jer je ono to je za jednog
oveka predstavljalo reformaciju za drugog bila jeres.
Na kraju, bilo je tu i onih koji su tvrdili da se odnosi izmeu Sapas
Humana i more-sna nalaze jedino u umu, i da je svaki pokuaj da se izmeri
razdaljina unapred osuen na propast. Svakako, smatrali su oni, prostor
izmeu jedne misli i druge prevazilazio je pamet bilo kog oveka, tako da
se nije mogao izmeriti. Ovi mislioci bili su optueni za defetizam od strane
nekih svojih protivnika; drugi su ih, pak, optuivali za patvorenu
metafiziku. Mukarci i ene ulazili su u more-san tri puta, podseali su ih.
Ostatak ivota Sutina je bila mnogo dalja od jedne misli. Nije tano,
tvrdio je voa ove klike - mistiar iz Duma po imenu Karasofija. Zid
izmeu Kozma i Metakozma postajao je sve tanji i tanji, i uskoro e predviao je on - sasvim nestati, a u tom trenutku pokazae se da su umovi
Sapas Humana, koji su naizgled tako patetino bukvalni, kadri da proniknu
u uda, ak i u svom sadanjem, iskonskom stanju.
Karasofija je umro zbog svojih teorija, bio je ubijen u polju suncokreta
blizu Elifasa, ali da je proetao kroz umove ljudi okupljenih du trase
kojom e proi parada u Evervilu, pronaao bi uteni dokaz za svoja
uverenja. Danas su ljudi sanjali, iako su im oi bile irom otvorene.
Roditelji su sanjarili da budu slobodni kao njihova deca; deca su
sanjarila da imaju mo svojih roditelja.
Ljubavnici su videli predstojeu no u oima jedni drugih; stari su zurili
u svoje ake, ili u nebo, videvi isto.
Snovi o seksu, snovi o zaboravu; snovi o cirkusu i bahanalijama.
A malo dalje niz put kojim e proi parada, sedei pored prozora kroz
koji je nedavno ispao, jedan ovek je sanjao o tome kako e to biti kada
bude imao Umetnost samo za sebe, a vreme i udaljenost nestanu zauvek.
Page 285 / 520

"Ovene?"
Budenbaum nije oekivao da ponovo vidi deaka; bar ne sa ove strane
ponoi. Ali on je bio tu, gledajui ga enjivo i s pozivom u oima kao i
uvek.
"Vidi, vidi..."
"Kako si?" upita Set.
"Zaceljujem se."
"Dobro. Doneo sam hladno pivo."
"Lepo od tebe."
"Kao ponudu za mir."
"Smatraj je prihvaenom", ree Budenbaum. "Doi ovamo i sedi."
Potapao je daske pored sebe. "Izgleda umorno."
"Nisam dobro spavao."
"Udaranje ekia na nebu?"
"Ne. Mislio sam na tebe."
"Oh, ne."
"Lepo", ree Set, spustivi se pored Budenbauma.
"Zaista?"
"Zaista. elim da poem sa tobom, Ovene."
"Kuda da poe sa mnom?"
"Kuda god bude poao posle ovoga."
"Ne idem ja nikuda", ree Oven.
"Ostae da ivi u Evervilu?"
"Neu iveti nigde."
"Da li ti to pokuava da mi kae kako me ne eli u svojoj blizini",
primeti Set, "jer ako je to u pitanju, zato tako i ne kae, i ja u otii?"
"Ne, uopte to nisam hteo da kaem", odvrati Oven.
"Onda ne razumem."
Oven se zagleda kroz prozor, mozgajui o neemu. "Tako malo znam o
tebi", ree on. "A opet oseam..."
"ta?"
"Nikada, zapravo, nikome nisam verovao", ree Oven. "To je istina.
Toliko puta sam eleo, ali uvek sam se plaio da u se razoarati."
Pogledao je Seta. "Znam da sam uskratio sebi mnoga oseanja", nastavi
on, oigledno uznemiren, "moda ak i ljubav. Ali tako sam odabrao, i to
me je uvalo da ne budem povreen."
"Nikada nikoga nisi voleo?"

Page 286 / 520

"Zaslepljen, da. Dnevno. U Italiji, na sat. Sve je to bilo glupo.

Poniavajue i glupo. Ali ljubav? Ne. Nikada nikome nisam dovoljno
verovao da bih ga voleo." Duboko je uzdahnuo. "A sada skoro da je suvie
kasno."
"Zato?"
"Zato to je sentimentalna ljubav ljudska nesrea, a ja joj neu jo dugo
biti podloan. Eto. Rekao sam."
"Hoe da kae - nee biti ljudsko bie?"
"Da, to sam hteo da kaem."
"To je zbog avatara?"
"Na neki nain."
"Objasni, molim te."
"Ustani", ree Oven, pozvavi Seta. "Pogledaj kroz prozor." Set ga
poslua. Oven stade iza njega i poloi ake na Setova ramena. "Pogledaj na
raskre."
Dole uopte nije bilo saobraaja; ulice su bile predate peacima do
zavretka parade.
"U ta bi trebalo da gledam?" zanimalo je Seta.
"Videe", ree Oven, klizei akama prema Setovom vratu.
"Da li ti to mene masira?"
"Uuti na trenutak", ree Oven. "Samo - pusti viziju da doe."
Set oseti golicanje u podnoju vrata koje se brzo proirilo na podnoje
lobanje. Ispustio je tihi uzdah uivanja. "To prija."
"Ne skidaj oi sa puta."
"Voleo bih kada bi ti samo..." Zaboravio je da zavri reenicu. Zinuo je
i uhvatio se za sims. "Oh. Moj. Boe."
Raskre se topilo; ulice su poele da se pretvaraju u reke lave,
ukraene svetlucavim trakama skarletne i zlatne boje. Kretale su se - sve
etiri - prema sreditu raskra, sjaj im je postajao sve jai, a irina sve
manja, tako da su, kada su se srele, bile suene na usijane trake, tako sjajne
da je Set izdrao samo jedan trenutak da gleda u to mesto.
"ta je ovo?" zadahta on.
"Divno je, zar ne?"
"Oh, Boe, jeste. Da li si ti to uradio?"
"Ovako neto ne moe se uraditi, Sete. Ne dolazi niotkuda, poput
pesme. Ja sam jedino u stanju da to pokrenem."
"U redu. Da li si ti to pokrenuo?"
"Jesam. Jo veoma davno."
"Jo mi nisi kazao ta je to."
Page 287 / 520

"To je poziv na ples", neno ree Oven, pribliivi usta uz samo Setovo
uvo.
"Kakav ples?"
"Ples postojanja i postajanja", ree on. "Pogledaj i zaboravi tvoje anele
koji udaraju ekiem sa one strane nebesa. Odavde dolaze uda."
"Tu gde se stvari sreu."
"Upravo tako."
"Moje putovanje se zavrava na raskru. Tako si kazao."
"Seti se toga, kasnije", ree Oven, vrim glasom. "Seti se da te nikada
nisam lagao. Nijednom ti nisam kazao da u ovde ostati zauvek."
"Ne, nisi. Voleo bih da jesi, ali nisi."
"Sve dok se meusobno razumemo, moi emo danas da se zabavimo."
Set u tom trenutku odvrati pogled sa ulice. "Mislim da vie ne mogu da
gledam u to", ree on. "Pripala mi je muka."
Oven ovla pree akom preko Setove lobanje. "Eto", ree on. "Prolo
je."
Set ponovo pogleda na raskre. Vizija je zaista nestala. "ta e se
dogoditi?" upita on Ovena. "Samo e stajati nasred raskra i neto e
doi da te odvede?"
"Nita tako jednostavno", odvrati Oven.
"ta onda?"
"Ni sam nisam siguran."
"Ali zna ta e ti se dogoditi, na kraju svega ovoga?"
"Znam da u se osloboditi vremena. Prolost, budunost i sanjani
trenutak izmeu slie se u jedan besmrtni dan..." Glas mu je postao meki
dok je navodio te rei, tako da se na kraju jedva uo.
"ta je to sanjani trenutak?" upita Set.
Oven privue deaka blie k sebi i spusti poljubac na njegove usne.
"Nisam ti ja poreban da bi to shvatio", ree on.
"Ali jesi", ree Set. "Ne elim da ode, Ovene."
"Moram", odvrati Budenbaum. "Bojim se da ne mogu da biram kada je
to u pitanju."
"Moe. Moe ostati sa mnom, bar izvesno vreme. Da me naui neto
od onoga to zna." Preao je akom preko Ovenovih grudi. "A kada me ne
bude poduavao" - aka mu se sada nalazila na Ovenovom opasau,
otkopavao ga je - "moemo da se tucamo."
"Mora razumeti koliko sam dugo ekao", ree Oven. "Koliko sam
morao da planiram, kolike zavere da skujem, koliko da manipuliem da
bih stigao dovde. Veruj mi, nije bilo lako. Bezbroj puta umalo nisam digao
Page 288 / 520

ruke od svega." Set je ve bio otkopao Ovenov opasa i sada mu je

otkopavao pantalone. Oven je nastavio da govori kao da ga se uopte ne
tie ono to je deak radio. "Ali drao sam se vizije", ree on.
Setovi prsti pronaoe Ovenov polni organ. Njegova
nezainteresovanost je oigledno bila odglumljena.
"Nastavi", ree Set, obuhvativi ga.
"Da li si uvek ovako uspaljen?" upita Oven.
"Ne seam se", ree Set. "Sve to se dogodilo pre nego to sam tebe
sreo" - on slegnu ramenima - "sasvim je maglovito."
"Ne budi lud."
"Nisam. Istina je. ekao sam te da doe. Znao sam da hoe. Moda
nisam znao kako e izgledati..."
"Sluaj me."
"Sluam."
"Ja nisam ljubav tvog ivota."
"Otkud to zna?"
"Jer ne mogu da budem ono to ti eli da budem. Ne mogu da ostanem
i pazim na tebe."
Set je nastavio da ga miluje. "Pa?" ree on.
"Morae da nae nekog drugog da voli."
"Neu ako me povede sa sobom", ree Set, "na ples." Pogledao je kroz
prozor, dole na vrstu, sivu ulicu. "Mogao bih da podnesem njenu vrelinu,
ako bih bio s tobom."
"Mislim da ne bi."
"Mogao bih! Samo mi prui priliku." Kleknuo je ispred Ovena i prineo
jezik ovekovom napola dignutom udu. "Ve sam ti ranije rekao da si
izuzetan."
Set mu se osmehnuo. Zatim je uzeo nabrekli ud u usta i stao da ga sisa.
Nije bio neki naroiti tehniar, ali imao je apetit za to, koji je vrlo brzo
mogao od njega da napravi dobrog tehniara. Oven proe akama kroz
deakovu kosu i ispusti drhtavi uzdah. Obino bi usred zadovoljstva
zaboravljao na svaki posao osim onog u aci ili ustima. Sada nije bilo tako.
Moda je posredi bilo oseanje konanosti koje se danas ogledalo u
svakom njegovom inu (poslednjem doruku, poslednjem podnevu,
poslednjem puenju), moda je posredi jednostavno bila injenica da je
ovaj deak umeo s njim, ali oseanja koja su mu prostrujala telom krenuvi
iz prepona gotovo da su mu iskristalisala misli.
Kakva korist, zapitao se, od ivljenja u besmrtnom danu, ako je to
stanje usamljenosti? Biti redak, mudar i usamljen, to nije nain da se
Page 289 / 520

proivi venost. Moda je mogao, da je imao slobodu izbora, odabrati

nekoga ko bi bio blii njegovom fizikom idealu i sa kim bi podelio to
iskustvo, ali verovatno e biti mogue izvriti prilagoavanja i u bujici
mogunosti koje e se uskoro pojaviti napolju na ulici. Kada se otrgnu
moi evolucije, bie lako srediti deakov profil i suziti mu kukove. Spustio
je pogled na Seta, preavi palcem preko vlanog mesta gde su se spajali
usna i koplje.
"Zaista brzo ui", ree on. Deak se osmehnu oko svog lilihipa. "Samo
nastavi, samo nastavi", ree Oven, gurnuvi ga svom duinom niz Setovo
grlo. Set se malo zagrcnuo, ali poto je bilo roeni kurcolizac, nije se
povukao pred izazovom. "Blagi Boe", izusti Oven. "Zna li da si strano
ubedljiv?" Pomilovao je Seta po licu. Jagodine kosti su mu bile suvie
niske, nos suvie veliki. A to se kose tie, bila je bez ikakvog karaktera:
mija ubica koju e morati potpuno da prepravi. Moda da mu podari
crne kovrde do ramena, kao na Botielijevim slikama? Ili da od njega
moda napravi potpuno izbledelog plavuana, sa uperkom koji mu pada
preko oiju. Nije sada ve morao da odlui. Bie vremena za to i kasnije.
Neposredno pre nego to budu ukinuti sada i kasnije.
Osetio je poznato golicanje u preponama.
"Dosta je", ree on neno. "Ne elim jo da svrim."
Ako ga je deak i uo, nije ga posluao. Zatvorenih oiju, bio je
izgubljen u oralnom sanjarenju, i tako je obilno slinio da se pljuvaka
zapenuala u korenu Ovenovog penisa.
Moj kurac je Venera, pomisli Oven, koja se izdie iz talasa.
Ta ga je misao oraspoloila, i dok se kikotao vlastitoj pameti deakova
usta ga dovedoe u krizu.
"Ne!" povika on i silom se izvue izmeu Setovih usana, utinuvi se
tako jako iznad glavia da ga je zabolelo. Na trenutak je pomislio da je
izgubio bitku. Stenjao je i grio se, sklopivi oi da ne bi gledao
oaravajui prizor - Seta kako klei ispred njega, sjajne brade. Jo se je
jae utinuo, i malo-pomalo kriza je prola.
"To je bilo vrlo blizu", zadahta on.
"Mislio sam da eli da idem do kraja."
Set je ponovo otvorio oi. Negde u toku svega ovoga otkopao je zip i
poeo da drka. Jo je to radio.
"Nisam imao vremena da se povuem i povratim", odvrati Oven. "Sam
Bog zna da nije trebalo da ti dopustim da zapone, ali..."
"Ti si prvi mene poljubio", ree Set pomalo obesno.

Page 290 / 520

"Mea culpa", ree Oven, podigavi ruke kao da se predaje. "Sledei put
neu dozvoliti da se to dogodi."
Set ga maloduno pogleda. "Nee biti sledeeg puta, je li tako?" upita
on.
"Sete..."
"Nema potrebe da me lae", odvrati deak, sklonivi ud. "Nisam ja
glup."
"Ne, nisi", ree Oven. "Ustani, molim te?" Set se die, obrisavi usne i
bradu nadlanicom. "Zato to nisi glup ispriao sam ti sve ono to sam ti
ispriao. Poveravam ti tajne koje nisam podelio ni sa jednom ivom
duom."
"Zato?"
"Iskreno reeno, ne znam. Moda zato to mi je potrebno tvoje drutvo
vie nego to sam mislio."
"Ali koliko dugo?"
"Ne navaljuj, Sete. Ovo su posebne okolnosti. Moram biti sasvim
siguran da neu izgubiti sve za ta sam se borio ako te povedem."
"Ali mogao bi?"
"Rekoh: Ne navaljuj." Set obesi nos. "Ne ini mi to. Gledaj me u oi."
Set polako ponovo podie glavu. Samo to nije briznuo u pla. "Ne mogu
da budem odgovoran za tebe, deae. Da li me razume?" Set klimnu. "Ni
sam ne znam ta e se tamo napolju dogoditi. Ne ba tano. Samo znam da
su mnogi moni umovi bili izbrisani - nestali, tek tako - samo zato to su
zapoeli ples, pa otkrili da ne znaju korake." Slegnuo je ramenima i
uzdahnuo. "Ne znam ta oseam prema tebi, Sete, ali znam da ne elim da
te ostavim da vegetira. To sebi ne bih mogao da oprostim. S druge strane"
- uhvatio je deaka za bradu, stavivi mu palac na rupicu - "izgleda da su
nae sudbine na neki nain prepletene." Set zausti neto da kae, ali ga
Oven uutka pogledom. "Ne elim vie da ujem nijednu re o tome", ree
on.
"Nisam ni hteo nita da kaem."
"Da, jesi."
"Ne o tome."
"O emu onda?"
"Hteo sam samo da kaem: ujem orkestar. Sluaj."
Bio je u pravu. Udaljeni zvuk pleh-muzike dopirao je kroz polomljeni
prozor.
"Poela je parada", ree Set.

Page 291 / 520

"Konano", odvrati Oven, proavi pogledom pored Seta do raskra.

"Oh, sada emo videti..."
IV
Predlaem da na trenutak budete mirne, ree Raul.
Tesla stade u mestu, zaustavivi i Fib pored sebe.
Veoma mirne.
Tesla je primetila neko kretanje u magli na deset ili dvanaest jardi od
njih. etiri prilike (jedna od njih bila je spodoba koja je udarala ekiem,
pomisli ona) ile su preko padine. Fib ih je takoe primetila, zadravi dah.
Ako iko od etvorke pogleda u njihovom pravcu, igra je gotova. Sa malo
sree, pomisli Tesla, mogla je da skine dvoje od etvoro pre nego to
stignu do mesta gde ona i Fib stoje, ali svako ponaosob iz te druine
delovao je sasvim sposoban da ih obe dokraji jednim udarcem.
Nisu ba neto najlepe to je ikada stvoreno, primeti Raul.
Ovo je bilo blago reeno. Svako od njih predstavljao je pravu rugobu,
to je samo jo vie bilo istaknuto nainom na koji su zagrljeni stupali,
poput brae u kakvoj groteski. Jedan od njih sigurno je bio najmraviji ivi
ovek: crno meso bilo mu je nalepljeno preko otrih kostiju nalik na
tapete, prenemagao se dok je hodao, a oi su mu ratoborno sevale. Pored
njega nalazio se ovek koji je bio onoliko krupan koliko je ovaj bio ispijen,
a njegova odora, bleda i poprskana blatom ili krvlju, kao i bratovljeva,
otvarala se do pupka. Grudi su mu visile i bile prekrivene modricama.
Stvaralo ih je stvorenje koje je podsealo na meavinu izmeu jastoga i
papagaja - sa krilima i kandama skarletne boje; vrsto se dralo za
njegovu bradavicu poput deteta koje sisa. Trei lan ovog kvarteta bio je
onaj koji je udarao ekiem. On je bio najgadniji od etvorice, sa glavom
nalik na eleznu lopatu i bikovskim vratom. Ali on je zvidukao u hodu, i
to neku slatku, uljuljkujuu melodiju, nalik na irski vazduh. Sa njegove
desne strane, najblie enama, trkaralo je krljavo mladune, za itavu
glavu nie od ekiara. Koa mu je bila ukasta i nekako lepljivo sjajna,
dok mu se suvonjava prilika sva grila i spoplitala. to se tie crta lica,
predstavljale su dokaz zlosretnog parenja: oi buljave, brade gotovo da i
nije imalo, nos tek dva proreza koji su se prostirali na potezu od oiju do
iskrivljenih usta.
Izgleda da se uopte nisu urili. Ili su polako, priajui i smejui se,
dovoljno uivajui u drutvu jedni drugih da nisu ak ni bacili pogled niz
padinu prema enama.
Page 292 / 520

Konano se magla sklopila oko njih i oni nestadoe.

"Uasno", tiho ree Fib.
"Viala sam i gore", primeti Tesla i ponovo krenu uz padinu sa Fib koja
joj nije putala ruku.
Sada se u magli oko njih primeivala tanana plima i oseka, koja je
postajala sve izraenija to su se vie pele.
"Oh, moj Boe", promrmlja Fib, uprevi prst u tle. Isto takvo kretanje
moglo se videti i pod nogama: trava, zemlja, ak i kamenje razbacano
unaokolo, vukla je nekakva sila dalje uz planinu, a onda otputala, samo da
bi ga ve posle nekoliko sekundi ponovo zahvatala. Sitnije kamenje
bukvalno se kotrljalo uzbrdo, to je ve samo po sebi bilo dovoljno udno,
ali jo je bilo udnije to kako je vrsta planinska stena reagovala na ove
izazove. Ovde, blizu praga, nije naprsla, ve je smekala i bila podvrgnuta
istom kretanju kao magla, zemlja i trava.
"Mislim da se zagrevamo", ree Tesla, primetivi tu pojavu. To je bio
isti onaj neobini prizor kome je prisustvovala u kui Badija Vensa: vrsti
predmeti oigledno su gubili veru u svoju vrstou i uistinu se potinjavali.
Vensova kua bila je vrtlog. Ovo ovde nije. Bilo je to neno, ritmiko
kretanje (plima i oseka, tiho primeti Raul); za kamenje se pre moglo rei
da je bilo namamljeno nego naterano da odustane od svoje vrstine. Tesla
je i dalje bila pod jakim utiskom Lisjenove smrti da bi bila u stanju da
uiva u tom prizoru, ali nije mogla da ne oseti nagovetaj nasluivanja.
Bile su blizu vrata; u to uopte nije sumnjala. Jo nekoliko jardi, i ugledae
Sutinu. ak iako je drogirana pevaica bila u pravu, i na obali nije bilo
uda, to e ipak biti znaajan dogaaj, jer e videti okean u kome je
postojanje roeno.
Negde u blizini prolomi se smeh. Ovog puta ene nisu prestale da se
penju, ve su, naprotiv, ubrzale korak. Kretanje magle i tla bilo je sve
ubrzanije sa svakim preenim jardom. Nalikovalo je na podzemnu struju,
koja ih je povlaila za stopala i lanke kao da jo nije imala dovoljno snage
da ih prevrne, ali je bilo samo pitanje vremena, nagaala je Tesla, kada e
biti u stanju to da uini.
Oseam se pomalo udno, ree Raul.
Kao, na primer?
Kao... ne znam... kao da nisam ba naroito bezbedan ovde unutra,
odvrati on.
Pre nego to je stigla da ga jo malo propita o tome, jedan naroito jak
talas proe kroz tle i vazduh, razmakavi maglu ispred njih. Tesla
zaprepaeno zinu. Pred njima se nije razotkrio vrh planine, ve jedan
Page 293 / 520

sasvim drugaiji predeo. Nebo kotrljajuih boja i obala na koju su se

zaletale vode mora-sna, tamne i penuave.
Fib pusti Teslinu ruku. "Ne mogu da poverujem", ree ona. "Vidim,
ali..."
Tesla...
Zadivljujue, a?
Ne daj me.
O emu ti to pria?
Gubim upotite.
ta jo ima novo?"
Tesla! Ozbiljan sam! Zvuao je kao da je u panici. Nemoj vie da se
pribliava.
Moram, odvrati ona. Fib je ve bila tri koraka ispred nje, oiju uprtih u
obalu. Biu paljiva. Doviknula je Fib: "Uspori!" Ali njena molba nije bila
usliena. Fib je pourila dalje kao da ju je opinio prizor to se pruao
ispred, sve dok se bez ikakvog upozorenja kretanje tla nije naglo pojaalo,
a ona pala. Kada je bupnula, dovoljno je glasno kriknula da uzbuni
svakoga ko se nalazio u krugu prenika od dvadeset jardi i imala je
potekoa da se ponovo digne.
Tesla joj je posrui krenula u pomo; zemlja i vazduh postajali su sve
uzburkaniji, kao da ih je uznemirilo samo njihovo prisustvo. Zgrabila je
Fib za ruku i pomogla joj da ustane, to nije bilo tako lako.
"Dobro sam", zadahta Fib, "zaista jesam." Okrenula se prema Tesli. "Ti
sada moe da se vrati", ree ona.
Posluaj je, ree Raul drhtavim glasom.
"Uinila si sve to si mogla", nastavila je Fib. "Mogu sama odavde."
Potom je zagrlila Teslu. "Hvala ti", ree ona. "Ti si neverovatna ena, zna
li to?"
"Vodi rauna o sebi", ree Tesla.
"Hou", odvrati Fib, odvojivi se od nje i usmerivi pogled i telo prema
obali.
"Mislila sam ono to sam rekla", doviknu Tesla za njom.
"ta to?"
"Nisam..."
Nije imala vremena da zavri jer joj je panju odvukla prilika koja se
pojavila na obali ispred Fib. On je delovao, od svih stvorenja koje je videla
ovde, najautoritativnije; jedna mesnata, kraljevska prilika, prepredenih,
zaklonjenih oiju, sa desetak malih, svetlih, crvenkastoutih uperaka koji
su trali iz obraza i brade; izgledali su uebano i izuvijano, podseajui na
Page 294 / 520

rogove. I jednoj aci nosio je malu palicu. Drugu je koristio da pridrava

bogatu odoru, pravei mesta za tri deteta - istovetna jedno drugome, kao i
nasmejanom detetu koje su Fib i Tesla sreli dole nie na padini - da se
igraju uge izmeu njegovih bosih i vretenastih nogu. Meutim, njihove
ludorije nisu mu potpuno odvratile panju, jer je primetio ene koje su mu
se nale na putu, a izraz na njegovom licu jasno je stavljao do znanja da
zna kako one ne pripadaju njegovoj sviti. Istog asa je povikao: "Gamaleil!
Kod mene! Mutepe! Kod mene! Barto! Svonki! Kod mene! Kod mene!"
Fib se okrenula i pogledala Teslu, a na licu joj se oitavalo oajanje.
Bila je udaljena od obale deset koraka, najvie, a naila je na prepreku.
"Sagni se!" povika Tesla i uperi pitolj u oveka u odorama.
Istog asa je i on podigao svoju palicu. Oko nje stade da poskakuje
nekakva energija, vide ona, koja je postajala sve koherentnija...
To je oruje! povika Raul.
Nije ekala da dobije potvrdu. Jednostavno je opalila. Metak je pogodio
oveka posred stomaka, nie nego to je ciljala. Ispustio je krajeve odora i
palicu i tako prodorno kriknuo da joj je palo na pamet kako je moda
pogreno procenila njegov pol. Kikotanje dece pretvorilo se u krike, i oni
stadoe da jurcaju oko njega, a on da posre napred, ne prestajui da cii
kroz siune zube.
Jedno od dece se probilo pored Fib, ne obraajui panju na pitolj ili
ne vodei rauna o njemu, viui: "Neka neko pomogne
Blagoslovprokletom Zuriju!"
"Kreni!" doviknu Tesla Fib, ali nareenje se izgubilo u buci Zurijeve
agonije i dejeg vritanja. Magla nije priguila kakofoniju, ve je ju je,
naprotiv, pojaala, dok je mete postajao sve snaniji, tako da je od njega
zadrhtalo meko tle.
Po uspanienom izrazu na Fibinom licu bilo je jasno da je suvie
zbunjena da bi iskoristila prednost koju je trenutno imala. Tesla joj je
ponovo doviknula da krene, a onda je i sama pola kroz pliak kako bi je
pogurala.
Nemoj dalje! urlao je Raul u njenoj glavi. Ne mogu vie da izdrim."
Nije bio jedini. Nalet buke i kretanja doveo je Teslina oseanja u
potpunu zbrku. Vid kao da je odleteo ispred nje, kao da joj je bio izbijen iz
lobanje, i nekoliko munih otkucaja srca gledala je samu sebe sa samog
praga izmeu Kozma i obale. Ovo je moglo sasvim da je pomete, ali je Fib
ispruila ruku prema njoj, i ta veza vratila joj je pogled na mesto.
"Nastavi samo!" doviknula je Fib, pogledavi prema Zuriju. On nije bio
u stanju da se pobuni protiv Fibinog odlaska. Presamitio se i bljuvao krv.
Page 295 / 520

"Poi sa mnom!" zaurla Fib.

"Ne mogu."
"Ne moe da se vrati tim putem!" ree Fib. "Ubie te."
"Nee ako sam..."
Tesla...? vikao je Raul.
"Brzo. Nasatavi, za Boga miloga!"
Tessllaa...?
U redu! - ree mu ona i odgurnu Fib od sebe, dole prema obali.
Fib ode, gegajui se kroz movaru smekale stene.
Tesssllaaa...
Idemo! - ree Tesla i, okrenuvi se od Fib, krenu nazad prema vrstom
tlu.
Kada je to uinila, nastupio je jedan trenutak potpune pometnje, kao da
ju je napustio zdrav razum. Zastala je usred koraka: njen cilj, njena volja,
njeno seanje ostavili su je u plamenu belog bola. Nastalo je prazno vreme
u kome nita nije oseala: ni bol, ni strah, ni elju da se odbrani.
Jednostavno je stajala, kolebajui se usred gungule; pitolj joj je ispao iz
ake i izgubio se u plimskom tlu. A onda joj se razum vratio isto onako
brzo kao to ju je napustio. Glava ju je bolela kao nikada u ivotu, krv joj
je curela iz nosa, ali imala je jo dovoljno snage da nastavi svoje teturavo
putovanje ka bezbednom tlu.
Napred su je, meutim, ekale rave vesti i to u etiri uasna oblija:
Gamalijel, Mutep, Barto i Svonki.
U udovima nije imala dovoljno snage da im umakne. Najbolje emu je
sada mogla da se nada bilo je to da je nee pogubiti na licu mesta zato to
je ranila Zurija. Kada je ekiar stao da joj se primie, osvrnula se,
potraivi pogledom Fib, i sa zadovoljstvom je primetila da je prela preko
praga i nestala.
I to je neto, pomisli ona za Raula. Nije odgovorio. Izvini, ree ona.
Dala sam sve od sebe.
ekiar se ve nalazio na samo jedan korak od nje, i ve je posezao za
njenom rukom.
"Ne diraj je", ree neko.
Podigla je glavu u kojoj joj se vrtelo. Taj neko je upravo izlazio iz
magle, nosei samaru. Bila je uperena pored Tesle, u ranjenog
Blagoslovprokletog.
"Skloni se, Tesla", ree vlasnik samare.
Suzila je oi, kako bi bolje videla lice svog spasioca.
"D'Amur?"
Page 296 / 520

Umorno joj se iscerio, pokazavi zube. "Niko drugi", ree on. "Da li bi
dola ovamo?"
ekiar je i dalje stajao strano blizu Tesle, oigledno jedva ekajui da
joj naudi. "Pomeri ga", ree D'Amur Zuriju. "Inae..."
"Barto", ree Blagoslovprokleti. "Pusti je da proe."
Zavijajui poput ljutog psa, ekiar se skloni Tesli sa puta, a ona
posrui krenu niz padinu do mesta na kome je stajao D'Amur.
"Gamalijele", ree Hari. Crni ovek-tap okrenu svoju sprenu glavu u
D'Amurovom pravcu. "Ti objasni brai Grim da na ovoj ovde puci imam
nian pomou koga mogu da vidim kroz maglu. Razume li ta ti
govorim?" Gamalijel klimnu. "Ako se ijedan od vas mrdne u narednih
deset minuta, razneu staroj drtini glavu. Misli li da ne mogu?" Nanianio
je u Zurija. Gamalijel zacvile. "Aha, shvatio si", ree on. "Ovim ga mogu
ubiti sa velike razdaljine. Velike, velike, razdaljine. Shvata?"
Nije progovorio Gamalijel, ve njegov gojazni brat.
"S-hvatam", ree on, podigavi ake sa debelim prstima. "Nemoj puca,
u redu? Mi ne mrdamo. U redu? Ti ne puca. U redu?"
"U redu", odvrati D'Amur. Osvrnuo se prema Tesli. "Jesi li u stanju da
tri?" proaputa on.
"Dau sve od sebe."
"Kreni onda", dovrati D'Amur, polako se povlaei.
Tesla krenu niz padinu, dovoljno sporo da ne izgubi D'Amura iz vida
dok se on udaljavao od Zurija i brae. Nastavio je polako da se povlai dok
su mogli da ga vide, a onda se okrenuo i pojurio nizbrdo da se pridrui
Tesli.
"Ovo moramo brzo izvesti", ree on.
"Moe li ti to?"
"ta da li mogu?"
"Pogoditi Zurija kroz maglu?"
"Do avola, ne. Ali kladim se da nee rizikovati. Hajdemo sada."
Lake je bilo silaziti nego peti se, iako je Tesla imala utisak da joj se
glava raspada. Posle deset minuta magla ispred njih postala je svetlija i
uskoro potom izili su posrui na sjajan letnji vazduh.
"Mislim da jo nismo na sigurnom", ree Hari.
"Misli li da e poi za nama?"
"Prokleto sam siguran da hoe", ree on brzo. "Barto verovatno ve
pravi krstove za nas."
U glavi joj se pojavi slika Lisjena i ote joj se jecaj. Prinela je aku
ustima da bi spreila naredni, ali suze joj ipak potekoe.
Page 297 / 520

"Nee nas uhvatiti", ree D'Amur. "Neu im dozvoliti."

"Nije to u pitanju", ree Tesla.
"ta je onda?"
Ona odmahnu glavom. "Kasnije", ree ona i, okrenuvi se od njega,
krenu niz padinu. Suze su je napola zaslepljivale, i nekoliko puta se
spotakla, ali naprezala je svoje iscrpljene udove do krajnjih granica, sve
dok nije stigla do srazmerne sigurnosti koju je pruao pojas drvea. ak i
tada je samo malo usporila, s vremena na vreme se osvrui da proveri nije
li izgubila D'Amura.
Konano, kada su ve oboje tako teko dahtali da su jedva bili u stanju
da govore, drvee je poelo da se proreuje, i do njih je doprla meavina
zvukova. Jedan od njih bio je ubor Ungerovog potoka. Drugi, mrmoljenje
gomile. A nejasna buka gradskog orkestra, koji je predvodio paradu
ulicama Evervila, bio je trei.
Nije ba Mocart, pomisli Tesla za Raula. Izvini.
Njen stanar nije odgovorio.
"Raule?" ree ona, ovog puta glasno.
"Neto nije u redu?" zanimalo je D'Amura.
Uutkala ga je pogledom i ponovo usmerila svu svoju panju prema
unutra. "Raule...?" ree ona. Ponovo nije bilo dogovora.
Sada se ve bila zabrinula i zatvorila je oi, nastavivi da ga trai. Dva
do tri puta za vreme njenih putovanja sakrio se ovako od nje, iz besa ili
straha, te je morala da ga izmami napolje. Usmerila je svoje misli ka mei
izmeu njegove teritorije i njene, dozivajui ga po imenu dok je
napredovala. I dalje nije bilo odgovora.
Muna sumnja poe da se javlja u njoj.
Odgovori mi, Raule, ree ona. Ponovo je naila na tiinu, te je stoga
prela u prostor koji je on nastanjivao.
Onog trenutka kada je to uinila znala je da je on otiao. Kada je u
ranijim prilikama ulazila ovamo kao uljez, njegovo prisustvo bilo je
proimajue, ak i onda kada nije bila u stanju da ga natera da s njom
razgovara. Osetila bi njegovo bie, kao neto potpuno nesvojstveno njoj,
kako ispunjava prostor za koji veina ljudi tokom celog ivota veruje da je
njihov i samo njihov i ak umiru u tom uverenju: njihovi umovi. Sada nije
bilo niega. Nikakvog izazova, nikakve albe, nikakvog razuma, ni jecaja.
"ta nije u redu?" upita D'Amur, prouavajui njeno lice.
"Raul", izusti ona. "Otiao je."

Page 298 / 520

Znala je kada se to dogodilo. Onaj as agonije i trenutnog ludila na

pragu oznaio je njegov odlazak; njen um se grio jer se on trudio da se
otrgne iz njega.
Otvorila je oi. Svet oko nje - drvee, nebo, D'Amur, zvuk potoka,
gomile i orkestra - bili su gotovo prejaki posle praznine koju je nekada
naseljavao Raul.
"Jesi li sigurna?" upita DAmur.
"Sigurna sam."
"Gde li je, do avola, otiao?"
Odmahnula je glavom. "Upozorio me je, kada smo se nali nadomak
obale. Rekao je da gubi uporite. Mislila sam da hoe da kae..."
"Da ludi?"
"Da." Zareala je zbog vlastite gluposti. "Pobogu! Pustila sma ga da
ode. Kako sam mogla da dozvolim da se to dogodi?"
"Ne mui sebe zato to nisi na sve mislila. Samo Bog misli na sve."
"Ne propovedaj meni hrianstvo", ree Tesla dubokim glasom. "To je
poslednja stvar koja mi je sada potrebna."
"Moraemo negde da naemo pomo", ree D'Amur, bacivi pogled
nazad prema planini. "Ti zna ta oni tamo gore rade, je li tako?"
"ekaju Iad."
"Tako je."
"A Kison je na elu odbora za doek."
"Zna za Kisona?" upita D'Amur, oevidno iznenaen.
Isto je tako bila i Tesla. "I ti zna za njega?"
"Pratio sam ga preko cele zemlje prethodna dva meseca."
"Kako si saznao da je ovde?"
"Od ene koju zna. Maria Nazareno."
"Kako si na nju nabasao?"
"Ona je nala mene, isto kao i tebe."
Tesla prinese aku licu, obrisavi neto znoja i prljavtine. "Mrtva je,
zar ne?"
"Bojim se da jeste. Kison joj je uao u trag."
"Mi smo smrtonosan par, D'Amure. Svi koje dodirnemo..." Nije
zavrila misao. Samo se okrenula od njega i nastavila da silazi izmeu
drvea.
"ta e sada?"
"Sesti. Razmisliti."
"Ima li neto protiv da krenem sa tobom?"
"Ima li u rukavu neki manevar za krajnju nudu?"
Page 299 / 520

"Ne."
"Odlino. Dojadilo mi je da verujem da moemo bilo ta da uradimo
povodom bilo ega u vezi sa ovim."
"Nisam to rekao."
"Nisi, ali ja jesam", odvrati Tesla, marirajui niz padinu. "Oni doalze,
D'Amure, dopadalo se to nama ili ne. Vrata su otvorena i oni dolaze kroz
njih. Mislim da je vreme da se pomirimo s tim."
Hari je nameravao da se upusti u raspravu oko toga, ali pre nego to je
uspeo da pronae odgovarajue rei, setio se svog razgovora sa Normom.
Svet je mogao da se izmeni, rekla je ona, ali nije mogao da se okona. A
kakva teta od promene? Da li je ba bio mnogo lep ovakav kakav je?
Podigao je pogled izmeu grana koje su se njihale prema sjajnom,
plavom nebu, dok je do njega dopirala muzika gradskog orkestra noena
miomirisnim povetarcem, i dobio je svoj odgovor.
"Svet je dobar onakav kakav je", ree on, dovoljno glasno da ga Tesla
uje. Nije mu odgovorila. Samo je odmarirala do potoka i prela preko
njega. "Ba dobar", ree on onako za sebe, izrekavi time svoje neotuivo
pravo da ga brani. "Ba dobar."
V
1.
Kao pravi bukvalista, Fib je oekivala da je na kraju puta ekaju vrata.
Najverovatnije e to biti lepa vrata od svih koja je do tada videla, mada
nije bila ba toliko naivna da oekuje zvono i otira na kome pie
dobrodola, ali to e ipak biti vrata. Stae pred njih, okrenuti kvaku, i ona
e se otvoriti pred njom uz jedan kraljevski uzdah.
Kako se samo prevarila. Prelazak iz jednog u drugi svet liio je na
udisanje etera kod zubara u stara grozna vremena: njen um se upinjao da
ostane pri svesti i gubio, gubio, gubio...
Nije se seala da je pala, ali kada je otvorila ponovo oi, leala je
potrbuke sa licem prislonjenim uz snegom prekrivenu stenu. Podigla se;
bila je promrzla do kostiju. Meu snenim pahuljama primetila je kapi
krvi, a i osetila je kako joj krv curi sa lica. Podigla je aku i oprezno
opipala usta i nos. Nos je bio taj koji je krvario, ali je nije mnogo boleo, te
je pretpostavila da ga nije slomila.
Potraila je maramicu u depu haljine (koju je odabrala zbog njene
oskudnosti, jer je oekivala da e je Do videti u njoj; sada je alila zbog te

Page 300 / 520

odluke) i pronala smotanu tkaninu koju je pritisnula uz nos. Tek je tada

poela da uoava okolinu.
Desno od nje nalazila se pukotina kroz koju je dola; dan sa druge
strane bio je svetliji (i topliji) od rumenkastog sumraka u kome se obrela.
Sa leve strane, delimino prekriveno maglom, nalazilo se more iji su
tamni talasi delovali gotovo lepljivo. A na obali je ualo bezbroj ptica
koje su neodreeno podseale na kormorane. One najvee bile su moda
dve stope visoke, sa pegavim i gotovo uvotenim telima i siunim
glavama - od kojih su neke bile ukraene krestama zelenog perja, dok su
druge bile potpuno elave. Najblie su se moda nalazile na svega dve
jarde od nje, ali nijedna nije pokazivala ni najmanju zainteresovanost.
Ustala je cvokoui od zime i bacila pogled unazad prema mestu sa koga
je dola. Da li bi vredelo rizikovati i vratiti se samo radi neke prikladnije
odee? Ako ne bude nala neto da se zaogrne, umree od zime za vrlo
kratko vreme.
Samo je trenutak o tome razmiljala. A onda je na drugoj strani
ugledala jedno dete Blagoslovprokletog, koje je oigledno zurilo u njenom
pravcu. Preplavio ju je uas svega onoga to je iskusila da bi stigla ovamo.
Bolje hladnoa nego krstovi, pomisli ona, i pre nego to je dete moglo da
pozove nekoga da poe za njom, stala je da se povlai niz obalu prema
vodi, a veo magle izmeu nje i prolaza postajao je deblji sa svakim
korakom, tako da na kraju vie nije mogla da ga vidi; niti je ona, molila se
za to, mogla da bude viena.
Blizu vode bilo je jo hladnije, ledene kapljice podizale su se sa svakog
talasa koji se razbio o obalu. Ali za to je dobila nadoknadu. Sa njene desne
strane magla je mestimino bila krzava, i ona je ugledala treperava svetla
malo dalje niz obalu, kao i neodreene obrise krovova i tornjeva. Hvala
Bogu, pomisli ona, civilizacija. Krenula je bez oklevanja prema njima, sve
vreme se drei vode, kako se ne bi izgubila u magli. Meutim, ona se
istanjila i nestala posle samo pet minuta hoda, tako da je konano
neometeno mogla da razgleda predeo oko sebe. Prizor nije bilo nimalo
umirujui. Svetla grada nisu bila nita blia nego kada ih je prvi put
ugledala, a ostatak predela - obala, stenoviti teren sa druge strane i samo
more-san - predstavljao je pusto, ili gotovo pusto. Boje je bilo samo na
nebu, i to u obliku razdraujue meavine modriastorumenih i
elinosivih nijansi. Nije bilo zvezda koje bi joj osvetljavale put, kao ni
meseca, ali je zato sneg koji je promicao predelom preuzimao sablasno
osvetljenje, kao da je tle pokralo ono malo svetlosti koju je nebo
posedovalo. to se ivota tie, bilo je ptica, iji se broj sada znatno
Page 301 / 520

proredio, ali su se jo mogle primetiti tu i tamo po obali, nalik na vojsku

koja eka nareenja nekog odsutnog generala. Nekoliko njih napustilo je
svoje poloaje i lovilo ribu po pliacima. To nije bio teak zadatak. Talasi
su naprosto vrveli od siunih srebrnastih riba, i ona vide nekoliko ptica
koko zaranjaju, a potom se pojavljuju iz vode sa kljunovima i jednjacima
toliko napunjenim ribom koja se bacakala, da se upitala kako to da se ne
zagrcnu.
Taj prizor ju je podsetio da je i ona gladna. Prolo je est, a moda i
vie asova od doruka koji su ona i Tesla na brzinu pojele pre nego to su
krenule. Do sada bi, ak da je i na dijeti, ve dva puta neto prigrizla i
ruala. Umesto toga, popela se uz planinu, gledala raspinjanje na krst i
prela u drugi svet. To je bilo dovoljno da se svaiji stomak pobuni.
Jedna ptica proe gegavo pored nje, i dok se bacala u vodu u potrazi za
hranom, Fibin pogled odluta jard ili dva uz obalu do mesta gde je ova do
malopre uala. Da li je to jaje izmeu kamenja? Otila je do tog mesta i
podigla ga. Zaista je bilo jaje, dva puta vee od kokojeg, sa finim
prugama. Pomisao da treba da ga pojede sirovo uopte nije bila privlana,
ali bila je suvie gladna da bi joj to mnogo smetalo. Razbila ga je i sasula
sadraj u usta. Imalo je mnogo vri ukus nego to je oekivala; u stvari,
gotovo mesnat i sluzav. Progutala ga je, sve do poslednje kapi, i upravo je
poela da se osvre unaokolo traei jo koje, kada je zaula pomamno
kretanje i ugledala razjarenu pticu koja je snela jaje kako juri uz obalu
prema njoj, povijene glave i nakostreenog perja.
Fib nije bila raspoloena da iskusi njenu zlovolju.
"I, ptico!" ree joj ona. "Gubi se, prokleta bila! I!"
Pticu nije bilo ba tako lako oterati. Buka koju je podigla izazvala je
slino kretanje svih ptica u blizini; nastavila je da nasre na Fib, i u
jednom trenutku ju je kljunom epala za list noge. Rana ju je pekla.
Zacvilela je i odskoila unazad od ptice kako ova ne bi mogla da je
dohvati; ovog puta poterala ju je mnogo otrije.
"Ma nosi se!" povikala je na nju. "Prokletstvo!" Dok se povlaila,
pogledala je nogu koja ju je pekla i u tom trenutku se okliznula na kamenje
uglaano od snega. Po drugi put za pola sata je pala, ali bar je jednom u
ivotu bila srena to su joj guzovi dobro podmaeni. Meutim, taj pad ju
je uvalio u jo veu nevolju, jer ga je, pored ptice ije je bilo jaje, videla
jo nekolicina njenih sunarodnika i propratila ga ljutitim, preteim
gakanjem. Sa svih strana nakostreie se kreste i okovratnici od perja i iz
tridesetak grla dopre isto prodorno kretanje.

Page 302 / 520

Ovo vie nije bila ala. Iako je bilo glupo, ona se nala u nevolji. Ptice
su joj se pribliavale iz svih pravaca i mogle su i te kako da je povrede.
Nastavila je da se dere u nadi da e ih na taj nain zadrati na odstojanju
dok je pokuavala da se pridigne. U dva navrata umalo nije uspela, ali
tikle su joj se klizale po kamenju. Najblie ptice sada su ve mogle da je
kljucnu. Kljunovi joj se zarie u ruke, ramena i lea.
Stala je divlje da mlatara, hvatajui ptice rukama i ak je njih nekoliko
uspela da obori, ali bio ih je suvie. Ranije ili kasnije, jedan od kljunova
pogodie arteriju ili e joj se zabosti u oko. Morala je da se pridigne, i to
to pre.
Zaklonivi lice rukama, pridigla se na kolena. Ptice nisu imale dovoljno
prostora u lobanjama za mozak, ali su osetile da je ranjiva, tako da su
pojaale napad, kljucajui je po leima, zadnjici i nogama, dok se ona
muila da ustane.
A onda, iznenada, hitac. Pa jo jedan, i trei, ovaj propraen neim
toplim to je poprskalo Fibinu levu ruku. Boja kretanja se istog asa
promenila: vie to nije bilo urlanje mase koja kree u lin, ve panika.
Kada je razmakla ruke, Fib vide da se ptice povlae navrat-nanos,
ostavljajui za sobom tri mrtva sadruga. Ne samo da su bili mrtvi, ve i
gotovo razneti. Jednoj ptici nedostajala je glava, drugoj polovina trupa,
dok se trea - ona koja ju je poprskala - i dalje grila pored nje, sa rupom
veliine njene pesnice u stomaku.
Potraila je pogledom njihovog krvnika.
"Ovamo", javi se blago veseljukav glas. Malo dalje uz obalu stajao je
ovek u krznenom kaputu, sa ubarom od ivotinjskog krzna i njukom na
vrhu. U rukama je drao puku. Jo se puila.
"Ne pripada Zurijevoj druini", primeti on.
"Ne, ne pripadam", odvrati Fib.
ovek zabaci ubaru na potiljak. Ako je suditi po crtama njegovog lica,
pripadao je istom plemenu kao ekiar; imao je pljosnatu i iroku glavu,
kvrgavu donju usnu, siune oi. Ali dok izraiva krstova nije bio
nacifran, lice ovog stvorenja bilo je ukraeno od brade do ela; moda
pedesetak prstenova bilo mu je provueno kroz obraze i sa njih su se klatili
siuni ukrasi; oi su mu bile oiviene skarletnom i utom bojom, a kosa
ukovrdana tako da ublai ispupenost ela.
"Odakle si?" upita on.
"S druge strane", ree Fib, istog asa zaboravivi na taan naziv.
"Misli na Kozm?"
"Tako je."
Page 303 / 520

ovek zavrte glavom, a njegovi ukrasi zaigrae. "Oh", uzdahnu on,

"nadam se da je to istina."
"Misli li da bih se ja ovako obukla da sam odavde?" upita Fib.
"Ne, pretpostavljam da ne bi", odvrati ovek. "Ja sam Hopo Musnakaf.
A ti?"
"Fib Kob."
Musnakaf raskopa kaput i strese ga s ramena. "Dobro da smo se sreli,
Fib Kob", ree on. "Evo ti, navuci ovo." Bacio je kaput prema Fib. "I
dozvoli da te otpratim nazad u Liverpul."
"Liverpul?" To joj je zvualo kao neko sveto zemaljsko odredite posle
ovakvog putovanja.
"To je sjajan grad", ree Musnakaf, pokazavi prema svetlima niz
obalu. "Videe."
Fib navue njegov kaput. Bio je topao i mirisao je na sladak parfem sa
primesom narandi. Zavukla je ake u duboke, krznom postavljene
depove.
"Uskoro e se ugrejati", ree Musnakaf. "Pobrinuu se za te rane
usput. elim da lepo izgleda kada te izvedem pred Gospodaricu."
"Gospodaricu?"
"Moju - poslodavku", odvrati on. "Poslala me je ovamo da vidim ta to
Zuri smera, ali mislim da e biti srenija ako batalim uhoenje i umesto
toga dovedem tebe kui. Jedva e ekati da uje ta ima da joj kae."
"O emu?"
"O Kozmu, razume se", odvrati Musnakaf. "Da li bi mi dozvolila da ti
pomognem?"
"Molim te."
Priao joj je (otkrila je da je parfem na kaputu bio njegov: bazdio je na
njega) i, uhvativi je pod ruku, poveo je preko klizavog kamenja.
"Ovo je na prevoz", ree on. Malo ispred njih nalazio se jedan areni
konj, ije su boje podseale na paunov rep, i pasao obinu travu koja je
virila izmeu kocki nekada odlinog puta.
"Kralj Teksas dao je da se poploa ovaj put, ne bi li ostavio utisak na
Gospodaricu. Od tada je, razume se, propao."
"Ko je kralj Teksas?"
"On je stena", odvrati Musnakaf, lupnuvi nogom. "Lud, od kada ga je
ona ostavila. Voleo ju je vie od ljubavi, zna; stena to moe."
"Zna li da nemam blage veze o emu to pria?" upita Fib.

Page 304 / 520

"Hajde da te popnemo na ponija, a?" ree Musnakaf. "Tako. Desno

stopalo u stremen. I gore! Odlino! Odlino!" Prebacio je uzde konju
preko glave, kako bi mogao da ga vodi. "Sedi li dobro?" upita on.
"Mislim da sedim."
"Uhvati se za grivu. Hajde, nee se aliti." Fib ga poslua. "A sada"
poe Musnakaf, neno gonei ivotinju da krene. "Dozvoli mi da ti
ispriam o Gospodarici i kralju Teksasu, kako bi bolje mogla da razume
njeno ludilo kada se sretne s njom lice u lice."
2.
Zvuk uspanienih glasova probudio je Doa iz mrtvila. Podigao je
glavu sa finog crvenog peska na obali Mem-e b'Keter Sabata i okrenuo je
ponovo prema moru koje ga je izbacilo ovamo. Dve do tri stotine jardi od
obale nalazio se dobri brod Fanakapan, pretovaren putnicima. uali su
ak i na krovu kormilareve kuice; drali su se za jarbol i lestvice; jedan je
ak visio sa sidra. Meutim, njihova teina i nemir bili su, izgleda,
prekomerni za lau. Na Doove oi, Fanakapan se nagnuo na stranu,
zbacivi nekih dvadesetak putnika u vodu, odakle su njihovi povici postali
dvostruko jai.
Do ustade i nastavi da posmatra nesreu koliko sa divljenjem toliko i
sa muninom u stomaku. Ljudi u vodi upinjali su se da se popnu nazad na
brod, u emu su im pomagali neki putnici, kojima su se, opet, drugi
estoko suprotstavljali. Bez obzira na nameru, ishod je bio isti. Fanakapan
se do kraja prevrnuo, tako da su se za dve sekunde raistili palube,
korimilareva kuica, jarbol i lestvice, a drvo je pri tome zakripalo i
neverovatnom brzinom nastavilo da tone.
Bio je to straan prizor. Iako je laa bila mala, njen odlazak bacio je
more-san u pravu pomamu. Voda se uskomeala i zapenuala, i kao da je
pokupila mnoge koji su plivali i povukla ih u dubinu. Nestajali su vritei i
psujui kao da odlaze u smrt, mada je Do pretpostavio da ta smrt nije bila
posledica davljenja. Konano, on je proboravio ispod povrine nekoliko
minuta sa Fib, i nije mu nedostajalo vazduha. Moda e ove uspaniene
due otkriti to isto, ali podozrevao je da nee. Neto u nainu na koji je
voda kruila oko ovih pomahnitalih dua nateralo ga je da pomisli da tamo
postoji nekakva sposobnost oseanja; da e more-san biti isto onoliko
okrutno prema tim naputenim putnicima koliko je bilo blago prema
njemu.
Okrenuo je lea vodi i osmotrio obalu. Daleko od toga da je bila
naputena. U oba pravca du obale nalazili su se ljudi dokle god mu je
Page 305 / 520

pogled sezao, a to je bilo daleko. Mrano nebo ustuknulo je pred nekakvim

izuzetnim osvetljenjem iji izvor nije bilo nikakvo nebesko telo ve sami
predmeti. Sve je sijalo vlastitom svetlou, delimino postojanom, a
delimino treperavom, ali sve u svemu velianstvenom.
Do spusti pogled na svoje telo, na odeu umrljanu krvlju i rane, i vide
da ak i on ovde sija, kao da je svaka pora, svaka bora i svaka nit elela da
obznani svoje postojanje. Taj ga je prizor uzbudio. Nije on bio bez uda na
ovom udnom mestu, posedovao je vlastitu divotu.
Zatim je krenuo uz obalu, prema gajevima dinovskog drvea koje ju je
oiviavalo, tako gustim da nije video nita od samog ostrva. Bio je sasvim
siguran da je ovo Mem-e b'Keter Sabat. Tokom putovanja Noa je zaneseno
priao o boji peska. Hvalisao se da nema nigde drugde tako crvene obale;
niti tako divnog ostrva. Osim toga, Do nije uopte znao ta da oekuje.
Efemeris nije predstavljalo jedno ostrvo ve su ga sainjavala mnoga, znao
je to, arhipelag obrazovan - tako je bar tradicija tvrdila - oko stvari
dospelih iz iz Kozma. Deo tih stvari bio je iv: tkivo uljeza, koje je moresan preoblikovalo i podarilo mu fantastinost, koristei umove samih
mukaraca i ena kao nadahnue. Najvei deo gradivnih opeka, meutim,
predstavljala je mrtva stvar, delii Helter Incenda koji su promakli kroz
pukotinu. Vremenom i zahvaljujui panji Sutine, od toga su postala
manja, jednostavnija ostrva u skupini. Iako se njihov broj peo na hiljade,
kako ree Noa, veina ih je bila pusta.
Do ga je zapitao ko je pronaao ostrvo to ga je Noa sve vreme
nazivao 'moja domovina'. Noa je odvratio da on to ne zna, ali da ima onih
u velikom gradu b'Keter Sabatu koji znaju, i moda e Do uspeti da se
dodvori nekom od njih i bude posveen u tu tajnu.
ak i tada je to bila mrava nada. Sada nije bilo vredno ni pomena.
Ljudi na obali oigledno su bili izbeglice, najverovatnije iz samog tog
grada. Ako je b'Keter Sabat jo bio nedirnut, verovatno je bio naputen.
Do je ipak odluio da ga vidi, poto je ve stigao dovde i platio takvu
cenu. Bio bi maloduan kada ne bi video grad koji je bio, prema Noi,
dragulj Efemerisa - njegov Rim, Njujork, Vavilon. ak i da ne uspe, ak i
da se sa druge strane drvea nalazi samo pusto, sve je bilo bolje nego da
se zadri ovde meu ovim oajnim ljudima.
Razmiljajui tako, krenuo je uz obalu, potpuno zaboravivi na san o
moi sa kojim je krenuo na ovo putovanje, a zamenila ga je jednostavna
elja da vidi ono to se moglo videti i da sazna ono to se moglo saznati
pre nego to izgubi mo da uradi bilo jedno bilo drugo.

Page 306 / 520

VI
1.
Iako se Fib uinilo da Liverpul nema nimalo arma kada su ona i
Musnakaf prispeli u njega - njegove javne zgrade rogobatne i prljave, a
privatne kue ili zgradurine u nizu ili mrana zdanja - ubrzo su naili na
znake unutranjeg ivota koji su uinili da joj i te kako priraste za srce. U
velikom broju stambenih zgrada pored kojih su proli u toku su bile bune
zabave, iji su se uesnici prelivali na plonike. Na nekoliko trgova
plamtele su ogromne logorske vatre oko kojih su ljudi igrali. Videla je ak
i deju paradu; maliani su pevali dok su prolazili.
"ta to slave?" upitala je Musnakafa.
"Nita", odvrati on. "Ljudi jednostavno provode kako najbolje umeju i
znaju ono malo vremena koliko misle da im je preostalo."
"Pre nego to Iad doe?" On klimnu."Zato ne pokuaju da napuste
grad?"
"Mnogi i jesu. Ali ima mnogo vie onih koji misle: kakva korist? Zato
da idemo i drhtimo u Trofeteu ili Pletozijaku, gde e Iad ionako da nas
nae, kada moemo da budemo kod kue i da se opijamo do besvesti
okrueni vlastitom porodicom?"
"Ima li ti porodicu?"
"Gospodarica je moja porodica", odvrati momak. "Ona je sve to mi je
potrebno. Sve to mi je ikada bilo potrebno."
"Rekao si da je luda."
"Preterao sam", odvrati on s ljubavlju. "Samo je malo aknuta."
Konano su stigli do trospratne kue koja je stajala zasebno, u bati
prekrivenoj snegom. U svim sobama gorela su svetla, ali ovde nije bilo u
toku nikakvo slavlje. Jedinu buku pravili su morski galebovi koji su sedeli
na krovu i dimjacima, zurei u more. Imali su odlian pogled. Jo sa ulice
Fib je bila u prilici da osmotri ledeni, ali velianstveni prizor krovova i
tornjeva, posutih snegom, sve dole do dokova i mnotva brodova koji su
tamo bili usidreni. Nije mnogo znala o brodovima, ali ju je pogled na ove
lae dirnuo, podsetivi je na doba kada je svet jo bio tajnovit. Jedino
preostalo more koje do sada nije bilo istraeno moda je bilo ono koje se
prualo sa druge strane ove luke, more-san, i njoj se uinilo nekako pravo
da ove glatke, elegantne lae budu te koje e ploviti njime protiv vetra.
"Tako je Gospodarica stvorila sebe", primeti Musnakaf, priavi Fib da
zajedno osmotre prizor.
Page 307 / 520

"Brodovi?"
"Mornari", odvrati on. "Trgovala je snovima i na taj nain se neopisivo
obogatila. I bila srena; do kralja Teksasa."
Kao to joj je bio i obeao, Musnakaf joj je priao o kralju Teksasu za
vreme putovanja; bila je to tuna pria. Zaveo je Gospodaricu dok je jo
bila u cvetu mladosti, tako joj je Musnakaf objasnio, a onda, kada mu je
dosadila, napustio ju je zbog neke druge ene. Strano je za njim patila, i
nekoliko puta je pokuala da se ubije, ali izgleda da ivot nije bio zavrio
jo s njom, jer je svaki put preivela da bi jo jedan dan tugovala.
A onda, mnogo godina po njegovom odlasku, iznenada se vratio,
preklinjui je da mu oprosti i molei je da mu dozvoli da se vrati u njeno
naruje i njen krevet. Protivno svim oekivanjima, ona ga je odbila. Rekla
je da se promenio. ovek koga je volela i izgubila, ovek za kojim je i
dalje tugovala, i za kojim e uvek tugovati, nestao je.
"Da si bio sa mnom", rekla je, "mogli smo zajedno da se izmenimo; i
pronaemo nove razloge za ljubav. Ali od tebe nije ostalo nita to bih ja
elela, osim seanja."
Ta pria se Fib uinila neizrecivo tuna, kao i pomisao da neko trguje
snovima, mada se i te kako namuila da uopte zamisli ta to, zapravo,
znai.
"Mogu li se snovi kupiti i prodati?" upitala je Musnakafa.
"Sve moe da se kupi i proda", odvrati on, na brzinu je pogledavi. "Ali
ti to bar zna, dolazi iz Kozma."
"Ali snovi..."
Podigao je ake u elji da sprei postavljanje novih pitanja i poveo ju je
prema kapiji kue - koju je otkljuao kljuem to mu je visio sa pojasa - a
zatim ju je brzo poveo do stepenita. Tu je zastao da joj ponudi poslednji
savet pre nego to uu.
"elee da te ispituje o Kozmu. Reci joj da je to dolina suza, i bie
srena."
"To nije la", ree Fib.
"Dobro", odvrati on i krenu uz stepenice. "Oh, jo neto", ree on,
penjui se. "Moda e hteti da joj kae kako sam te spasao sigurne smrti.
Slobodno slai malo o tome, kako bi izgledalo to..."
"Junakije?"
"Dramatinije."
"Oh, da. Dramatinije", ree Fib, ovla se osmehnuvi.
"Ne brini."
Page 308 / 520

"Ja sam sve to joj je ostalo sada kada mornari vie ne dolaze. A elim
da se osea zatiena. Razume?"
"Razumem", ree Fib. "Voli je isto onoliko koliko i kralj Teksas."
"To nisam rekao."
"Nisi ni morao."
"To ak nije ni... hou da kaem... ona ne..." Odjednom ga je napustilo
samopouzdanje. Poeo je da se trese.
"Hoe da kae da ona ne zna?"
"Hou da kaem..." gledao je u stepenice, "...hou da kaem da bi joj
bilo svejedno ak i da zna." Ne usudivi se da sretne Fibin pogled, okrenuo
se od nje i pohitao do ulaznih vrata uz stepenice pokrivene ledom.
Otvorena su za tili as i on ue; unutra su svetiljke gorele sitnim,
svetlucavim plamicima i tu je mogao da umota svoju tugu u senke.
Fib ga je sledila uz stepenice i ula je za njim unutra. Uputio ju je niz
jedan uzak prolaz sa visokom tavanicom do stranjeg dela kue. "U kuhinji
e nai dovoljno hrane. Poslui se." Zatim se uputio uz stepenite
prekriveno bogatim tepihom; njegov dolazak najavljivala je zvonjava
praporaca.
Kuhinja koju je Fib otkrila bila je verovatno moderna negde devet
stotina dvadesete, ali ipak je predstavljala umirujue mesto na kome je
mogla da sedne i odmori svoje krupno telo. Unutra se nalazilo otvoreno
ognjite, u koje je ubacila nekoliko cepanica, jedna ogromna, crna, elezna
pe, kao i lonci dovoljno veliki da se u njima skuva obrok za pedesetoro, a
sirovih namirnica za to neto bilo je posvuda: police sa konzervama, inije
i korpe pune voa i povra, hleb i sir, kafa. Fib je ostala da stoji nekoliko
minuta ispred vatre, ne bi li povratila neto topline u svoje smrznute
udove, a zatim se dala na posao da sebi pripremi povei sendvi. Govedina
je bila izvanredna i mekana poput maslaca, hleb kao da je tek bio izvaen
iz pei, sir zreo i pikantan. Kada je zavrila pripremanje sendvia, ve joj
je curela voda na usta. Dobrano je zagrizla - bio je odlian - a zatim sipala
sebi olju vonog soka i smestila se ispred vatre.
Misli joj odlutae dok je jela i pila, nazad obalom, kroz putkotinu, niz
planinu do Evervila. inilo joj se da su proli dani od kada su ona i Tesla
ekale u zakrenoj glavnoj ulici i razgovarale o tome da li su ljudi stvarni
ili ne. Sada joj se taj razgovor uinio jo besmisleniji nego onda. Evo je
ovde gde se snovima trguje, jede odlinu govedinu ispred vatre; ovde
stvari nisu bile nita manje stvarne nego u svetu koji je napustila, i to je za
nju predstavljalo veliku utehu. To je znailo da razume pravila. Ovde nee
leteti, ali je nee niti avo juriti. Ovo je bila samo druga zemlja. Razume
Page 309 / 520

se da je imala svoj deo udnih obiaja i divljeg ivota, ali isto je bilo i sa
Afrikom ili Kinom. Treba samo da se navikne na njene neobinosti, i bie
u stanju da ide svojim putem bez potekoa.
"Gospodarica eli da te vidi", objavi Musnakaf sa praga.
"Dobro", ree ona i poe da ustaje. Istog asa je osetila vrtoglavicu.
"Auh", izusti ona, podigavi olju i zagledavi se u nju. "Taj sok je neka
avolska stvar."
Musnakaf dozvoli sebi da se osmehne. "To je alovnica", ree on. "Ne
zna za nju?"
Odmahnula je glavom, to je bilo pogreno. ula su joj se zbrkala.
"Oh, Boe", ree ona i poe ponovo da seda. "Moda bi trebalo da
saekam nekoliko minuta."
"Ne. eli odmah da te vidi. Veruj mi, boli je briga da li si malo
nacvrckana. I sama je retko kada trezna." Priao je Fib i pomogao joj da
ponovo ustane. "Nemoj zaboraviti ta sam ti rekao..."
"Kralj Teksas...", promrmlja Fib, i dalje se trudei da dovede misli u
red.
"Ne!" poskoi on. "Da se nisi usudila da ga pomene."
"ta onda?" upita ona.
"Dolina suza", podseti je on.
"Oh, da. Seam se. Kozm je dolina suza." Ponovila je to jo jednom u
sebi, kako ne bi zaboravila.
"Jesi li shvatila?"
"Shvatila sam", ree ona.
Musnakaf uzdahnu. "E, pa, onda", ree on, "ne mogu da smislim
nijedan vie izgovor zbog koga bismo ovo dalje odlagali." Izveo ju je iz
kuhinje, poveo kroz prolaz, a zatim uz stepenice da se upozna sa
Gospodaricom ove udne kue.
2.
Mada je drvee koje je omeivalo obale Efemerisa raslo veoma gusto,
tako da se njegovo izloeno korenje preplitalo poput prstiju aka u molitvi,
a kronja bila tako bogata da se nebo uopte nije videlo, nije bilo ni lista,
ni granice, niti delia mahovine koji nisu zraili svetlou, to je znatno
olakavalo Dou napredovanje. Kada se jednom naao usred ume, morao
je da se osloni na sposobnost orijentisanja kako bi izbio na drugu stranu,
to je zaista i uspeo. Posle moda pola sata drvee je poelo da se
proreuje, i on izbi na istinu.

Page 310 / 520

Obreo se pred prizorom koji je mogao i nedelju dana da prouava, a da

opet ne obuhvati sve pojedinosti. Na moda dvadeset milja ispred njega
prostirao se predeo svetlih polja i vodenih-livada; prve su zraile zelenom,
utom i skarletnom, a druge srebrnom i zlatnom bojom. A iznad glave,
poput nepreglednog talasa koji se popeo u titanske visine i sada pretio da
se obrui na savrenstvo ispod, nalazio se zid tame, koji je sasvim sigurno
skrivao Iad. Nije bio crn, ve u hiljadu preliva sive, tu i tamo proaran
crvenom i purpurnom. Nemogue je bilo prosuditi od ega je sazdan. Na
pojedinim mestima podseao je na dim, a na drugima se sijao poput
odranog miia; ponegde se delio u grevima, a ponegde kao da se
reprodukovao. Meutim, nije bilo ni traga legiji, ili narodu, koji viri iza
njega. Talas se kolebao i kolebao, ali nije se obruio.
Postojao jo jedan prizor koji je na svoj nain bio ak neobiniji: grad
koji je stajao u senci ovog viseeg neba - b'Keter Sabat. Slava Efemerisa,
nazvao ga je Noa, a kada Do na svom putovanju ne bi priao gradskom
podruju ni za korak blie, ipak bi poverovao u to hvalisanje.
Ovaj grad imao je oblik izokrenute piramide, i balansirao je na njenom
vrhu. Nije bilo traga nikakvoj strukturi koja ga je pridravala. Iako je
postojalo mnotvo sredstava kojima se stizalo od tla do vrha, koji je bio je
prekriven obitavalitima (bar je on pretpostavio da je to u pitanju, mada bi
oni koji tu stanuju morali da budu slepi mievi), ukupna koliina svih tih
lestvica i stepenita nije ni izdaleka bila dovoljna da podnese teinu grada.
Nije bilo naina da odredi razmere, ali bio je ubeen da bi Menhetn mogao
da stane na gornju povrinu i da jo ostane slobodnog prostora, to je
znailo da su desetak kula koje su se iz njega uzdizale, a sve podseale na
ogromne rolne tkanine, prihvaene na jednom kraju i putene da padaju u
bezbroj odmotaja, bile visoke mnogo stotina spratova.
Bez obzira na svetla koja su bletala kroz bezbrojne prozore, Do je
sumnjao da su kule nastanjene. itelji b'Keter Sabata zakrili su puteve
koji su vodili iz grada, ili su se dizali sa ulica i kula u uskomeanim jatima.
Ogromnost tog prizora bila je tolika da umalo nije pao u iskuenje da
pronae neko udobno mesto meu korenjem i nastavi da ga posmatra dok
talas ne provali i ne zbrie ga. Ali ista ona znatielja koja ga je dovela sa
obale ovamo poela je da ga tera dalje, niz padinu i preko movarnog
polja, na kome je idikljalo kristalno cvee, sve do najblieg puta. Uprkos
velikoj raznolikosti lica i oblija u guvi na tom putu, na njihovim licima
ogledalo se izvesno oajanje, a u dranju istovetna zebnja. Drhtali su i
znojili se dok su ili, a njihove oi - bele, zlatne, plave i crne - bacale su

Page 311 / 520

poglede preko ramena s vremena na vreme prema gradu koji su ostavili i

na lelujavu tamu koja ga je natkriljavala.
Malo njih je pokazalo bilo kakvo zanimanje za Doa. A tih nekoliko
koji su ga saalno pogledali, smatrali su ga ludim, bar je tako
pretpostavljao, jer bio je jedini putnik na ovom autoputu koji nije beao iz
b'Keter Sabata, ve se vraao prema njemu.
3.
Musnakafova Gospodarica sedela je na tako velikom krevetu da je na
njemu lako moglo desetoro da se smesti, poduprta sa dvadesetak ipkanih
jastuka i okruena gomilom iscepane hartije koja je bila tako laka da je i
sam daak vetra koji bi doao kroz prozor ili sa ognjita bio dovoljan da
podigne pedesetak komadia u vazduh i natera arave da zaute poput
lia. Sama prostorija bila je besmisleno prenatrpana, tavanica prljava od
dima i islikana nagim boanstvima koja skau, zidovi prekriveni
ogledalima - neka su bila naprsla - ostatak u stranom rasulu. Isto se moglo
rei i za samu Gospodaricu. Bila je u rasulu i oigledno napukla. itavih
pet minuta Fib i Musnakaf su ekali u podnoju kreveta dok je ona cepkala
komadie hartije na jo manje, mrmljajui pri tom neto sebi u bradu.
Ono malo postojee svetlosti dopiralo je iz uljanih svetiljki postavljenih
po raznim stoliima, koje su bile - kao i ostale u kui - priguene, tako da
su jedva svetlucale, dajui celoj prostoriji muan izgled. enina nejasnoa
nije joj ba ila u prilog. ak i pri ovoj priguenoj svetlosti delovala je
groteskno, proreena kosa bila joj je obojena u crno (to je samo jo vie
isticalo njeno pergamentno bledilo), obrazi naborani, vrat nalik na izlizan
konopac.
Konano, ne podigavi pogled sa pravljenja ubreta, ona progovori,
jedva pokreui tanke usne.
"U starim danima sam mogla da iskoristim enu kao to si ti. Ima mesa
na kostima. Mukarci to vole." Fib nije odgovorila. Ne samo da se uplaila
ove babuskare, ve se plaila da e njeno pijanstvo izbiti na videlo ako
progovori. "Nije da vodim rauna o tome ta se mukarcima dopada",
nastavi Gospodarica. "Ja sam iznad toga. A i prija, kada te nije briga."
Tada je podigla pogled. Imala je vlane oi koje su arale tamo-amo u
pravcu gde se Fib nalazila, ali se nisu smirivale. "Da mi je stalo", ree ona,
"zna li ta bih uradila?" Zastala je. "Pa, zna li?" upita ona.
"Ne..."
"Odsanjala bih sebe kao lepoticu", odvrati ona, zakikotavi se na tu
pomisao. "Napravila bih od sebe najprivlaniju enu u celom Postanju, pa
Page 312 / 520

bih izila na ulice i slomila sva srca koja bih mogla." Kikotanje prestade.
"Misli li da bih ja to mogla?" upita ona.
"Ja... ja... usuujem se da kaem da biste mogli."
"Ti se usuuje da kae, a?" neno uzvrati Gospodarica. "Da ti kaem
ja neto: to ti je kao pikenje, nita lake od toga. Oh, da. Bez problema.
Odsanjala sam ovaj grad, nisam li?"
"Jeste li?"
"Jesam! Reci joj, mali moj Abre!"
"Isitna je!" odvrati Musnakaf. "Odsanjala je ovo mesto u stvarnost."
"Isto tako lako mogu da odsanjam sebe kao privlanu enu." Ponovo je
zastala. "Ali odabrala sam da to ne inim. A zna li zato?"
"Jer vam nije stalo?" rizikovala je Fib.
Hartija koju je ena upravo cepala ispade joj iz ruke. "Tano", ree ona,
znaajno. "Kako se zove? Felicija?"
"Fib."
"Jo gore."
"Dopada mi se", odvrati Fib, iji je jezik odgovorio pre nego to je
uspela da ga zauzda.
"To je runo ime", ree ena.
"Nije."
"Ako ja kaem da je runo, onda je runo. Doi ovamo." Fib se nije ni
pomakla. "Jesi li me ula?"
"Da, ula sam vas, ali mi se nee."
ena prevrnu oi. "Oh, pobogu, eno, ne vreaj se zbog jedne tako
usputne opaske. Dozvoljeno mi je da budem nevaljala. Stara sam, runa i
nitavna."
"Ne morate da budete", ree Fib.
"Ko to kae?"
"Vi", podseti je Fib, srena to je tolike godine morala da se nosi sa
jogunastim pacijentima. Neka je prokleta ako e dozvoliti staroj vetici da
je zaplai. "Pre dva minuta, rekli ste..." Videla je da joj Musnakaf
pomahnitalo daje znak, ali ona je ve poela i sada je bilo kasno da zauti.
"Rekli ste da moete tek tako da odsanjate sebe kao lepoticu. Zato to onda
ne uinite i prestanete da mlatite praznu slamu."
Usledila je muna tiina, dok je Gospodarica pomamno kolutala oima.
A onda je ponovo stala da se kikoe, da bi se na kraju to kikotanje
pretvorilo u grleni smeh. "Oh, pa ti si mi poverovala, poverovala si mi, ti
slatkiu jedan", ree ona. "Zar zaista veruje da bih ivela sa ovim"...

Page 313 / 520

podigla je svoje ake kao u kostura ispred sebe... "kada bih mogla makar
malo da biram?"
"Znai, ne moete da odsanjate sebe kao lepoticu?"
"Moda sam i mogla to da uinim, odmah po prispeu ovamo. Tada
sam imala jedva stotinak. Oh, znam da to tebi zvui strano staro, ali to
nije nita, nita. Imala sam mua iji su me poljupci odravali mladom."
"To je kralj Teksas?" primeti Fib.
enine ake klonue nazad u krilo i ona drhtavo uzdahnu. "Ne", ree
ona. "To je bilo u Kozmu, u mojoj mladosti. Dua koju sam volela daleko
vie nego to sam ikada volela Teksasa. I koji je i mene voleo, do
unitenja..." Preko lica joj pree izraz potpunog gubitka. "To nikada ne
prolazi", promrmlja ona. "Bol za izgubljenom ljubavi. Nikada zaista ne
prolazi. Ponekad se nou plaim da zaspim - Abre zna; jadni Abre. Plaim
se, jer kada zaspim, sanjam da se vratio u moje naruje, i ja u njegovo, i
bol pri buenju je toliki da ne mogu da podnesem da sklopim oi, iz straha
da ponovo ne sanjam taj san." Odjednom je poela da plae, primeti Fib.
Suze su joj se slivale niz ispijene obraze. "Oh, Gospode, da umem,
rainila bih ljubav. Zar to ne bi bilo divno?"
"Ne", neno ree Fib. "Uopte ne mislim da bi to bilo divno."
"ekaj samo da nadivi sve one do kojih ti je stalo ili da ih izgubi.
ekaj samo da ti ostane jedino prazna ljutura i malo seanja. Leae
budna kao to ja leim, i moliti se da ne sanja." Pozvala je prstom Fib.
"Prii blie, molim te?" ree ona. "Dozvoli mi da te jasnije vidim."
Fib posluno krenu uz krevet. "Abre, ona svetiljka. Prinesi je blie.
elim da vidim lice ove ene, koja je toliko zaljubljena u ljubav. Bolje,
bolje." Podigla je aku kao da e da dodirne Fibino lice, ali se
predomislila. "Ima li nekih novih bolesti u Kozmu?" upita ona.
"Ima.."
"Jesu li gadne?"
"Neke jesu", ree Fib, "Jedna je zaista gadna." Setila se Abreove fraze.
"Kozm je dolina suza", ree ona.
Upalilo je. Gospodarica se osmehnula. "Eto", ree ona, okrenuvi se
prema Abreu. "Zar to stalno ne govorim?"
"Da, upravo to", odvrati Musnakaf.
"Nije udo to si pobegla odande", ree ena, ponovo se usredsredivi
na Fib.
"Nisam..."
"ta?"

Page 314 / 520

"Pobegla. Nisam pobegla. Dola sam jer je ovde neko koga elim da
pronaem."
"A ko bi to mogao biti?"
"Moj... ljubavnik."
Gospodarica je saalno odmeri. "Znai, dola si ovamo zbog ljubavi?"
upita ona.
"Da", odvrati Fib. "I pre nego to pitate, zove se Do."
"Nisam imala nameru da pitam", odbrusi Gospodarica.
"Pa, rekla sam vam. On je negde napolju u moru. I ja sam dola da ga
pronaem."
"Nee uspeti", ree stara vetica, ni ne potrudivi se da sakrije svoje
zadovoljstvo zbog te pomisli. "Pretpostavljam da zna ta se dogaa tamo
napolju?"
"Neodreeno."
"Onda sigurno zna da nema izgleda da ga nae. Verovatno je ve
mrtav."
"Znam da to nije tano", ree Fib.
"Kako moe da zna?" upita Gospodarica.
"Jer sam bila ovde u snu. Srela sam ga, tamo napolju, u Sutini." Malo
je spustila glas, dramtinosti radi. "Vodili smo ljubav."
"U moru?"
"U moru."
"Stvarno ste se tucali u Sutini?" upita Musnakaf.
"Da."
Gospodarica dohvati list hartije sa kreveta - Fib primeti da je od
poetka do kraja ispisan pauinastim rukopisom - i nastavi da ga cepa.
"Kakva stvar" izusti ona, napola za sebe. "Kakva stvar."
"Moete li na bilo koji nain da mi pomognete?" upita Fib.
Musnakaf je bio taj koji joj je odgovorio. "Bojim se..."
Nije dalje stigao. "Moda", ree Gospodarica. "More ne govori. Ali u
njemu ima onih koji govore." Prvi list hartije ve je bila pretvorila u ubre
i sada je uzimala drugi. "ta dobijam zauzvrat?" upita ona Fib.
"Kako bi bilo istinu?" odvrati Fib.
Gospodarica nakrivi glavu. "Da li si ti to mene lagala?" upita ona.
"Rekla sam ono to mi je reeno da kaem", odvrati Fib.
"O emu?"
"O tome da je Kozm dolina suza."
"Zar nije?" upita Gospodarica pomalo razdraljivo.

Page 315 / 520

"Ponekad. Ljudi ive nesrene ivote. Ali ne sve vreme. I ne svi ljudi."
Gospodarica zaguna. "Izgleda da ipak ne elite da ujete istinu. Moda
ste sreniji ovako, sedite i cepate ljubavna pisma i mislite da vam je bolje
ovde nego tamo."
"Kako si znala?"
"ta, da su to ljubavna pisma? Po izrazu vaeg lica."
"Pisao mi je svakog sata tokom est godina. Kae da e mi prepustiti
ceo ovaj prokleti kontinent, samo ako mu udelim poljubac, ako ga
dodirnem. Nikada nisam odgovorila ni na jedno jedino. Ali on ih i dalje
pie, red za redom sentimentalnih gluposti. A ja s vremena na vreme
odvojim po jedan dan da ih iscepam."
"Ako ga toliko mrzite", ree Fib, "mora da ste ga voleli..."
"Rekoh li ti da sam volela samo jedno stvorenje u svom ivotu. A ono
je mrtvo."
"U Kozmu", ree Fib. To nije bilo pitanje, ve tvrdnja, jasna i glasna.
Gospodarica podie pogled prema njoj. "Da li ti ita umove?" upita
ona, veoma blago. "Da li si tako saznala moje tajne?"
"Nije bilo naroito teko", odvrati Fib. "Rekli ste da ste odsanjali ovaj
grad u postojanje. Mora da ste nekada videli original."
"Jesam", odvrati Gospodarica. "Veoma davno. Bila sam jo dete."
"Da li se dosta toga seate?"
"I vie nego to bih elela", ree ena, "mnogo vie. Imala sam velike
planove, zna, a oni su se pretvorili u pepeo. Gotovo u pepeo..."
"Kakve planove?"
"Da izgradim novu Aleksandriju. Grad u kome e ljudi iveti u miru i
blagostanju." Slegnula je ramenima. "I na ta se to na kraju svelo?"
"Na ta?"
"Na Evervil."
Fib je bila zbunjena. "Evervil?" ponovi ona. Kakve veze je, za ime
sveta, ovo bizarno stvorenje moglo imati sa bezbednim, slatkim, malim
Evervilom?
ena ispusti ljubavno pismo koje je cepala i zagleda se u plamenove.
"Da. E, pa, moe da sazna i celu istinu, ako ba hoe." Odvojila je
pogled od vatre i pogledal Fib, osmehnuvi se. "Zovem se Miv O'Konel",
ree ona, "ja sam budala koja je osnovala Evervil."
VII

Page 316 / 520

Do ranih osamdesetih, trasa subotnje parade bila je jednostavna. Kretala

je od Sirsove pekare na Popi Lejnu i nastavljala du ulice Akres do glavne
kojom je prolazila - otprilike jedan sat - do svog zavretka na gradskom
trgu. Ali kako je rasla veliina parade, a i gomile koja je dolazila da je
gleda, morala je biti smiljena nova trasa koja e omoguiti i jednima i
drugima da diu. Posle nekoliko sastanaka koji su trajali od est pa sve do
ponoi u prostoriji ispunjenoj dimom iznad kancelarije Doroti Balard,
festivalski odbor doao je do jednostavnog, ali pametnog reenja: parada
e opisivati gotovo potpuni krug oko grada, a polazie sa prostora iza
gradske venice. To je gotovo utrostruavalo duinu trase. Glavna ulica i
gradski trg i dalje e ostati sredinja mesta za publiku, razume se, ali
tamonji gledaoci bie primorani da ekaju neto due da priredba naie
njihovim putem. Znai, za one nestrpljive, ili one sa nestrpljivom decom,
bile su pogodnije ulice blie mestu sa koga je parada kretala, dok za one
koji su voleli da ive u iekivanju, i bili sreni da mogu da jedu, piju i da
se kupaju u znoju lica svog jedan ili jedan i po sat, dok muzika postaje sve
bunija, nelagodno buna, ipak nije bilo boljeg mesta od nepokrivenih
tribina, vatrogasnih stepenica i simsova glavne ulice.
"Orkestar nikada nije bio bolji", ree Mejzi Vejts Doroti dok su stajale
na suncu ispred Kitinog restorana, gledajui paradu kako polako napreduje
ka raskru.
Doroti je sva sijala. Ne bi bila ponosnija, pomisli ona, ni da je sama
rodila sve te muziare do jednog, i upravo se to spremala da kae, ali se
ipak uzdrala. Bie bolje da pomisao ostane neizgovorena, bez obzira na to
odakle dola. Umesto toga ree: "Svi smo, razume se, voleli Arnolda",
mislei na Arnolda Lenglija koji je vodio orkestar dvadeset dve godine sve
do svoje iznenadne smrti usled sranog udara prolog januara, "ali Lari je
zaista osavremenio repertoar."
"Oh, Bil smatra da sunce sija iz Larija", primeti Mejzi. Njen mu je
svirao trombon u orkestru itavih deset godina. "A dopadaju mu se i nove
uniforme."
Kotale su avo i po, ali nema sumnje da je novac dobro utroen. Pored
sposobnosti Larija Glodoskija da privue nove lanove - sada je bilo
nekoliko novih, mlaih sviraa u njihovim redovima (samo je jedan od
njih bio iz grada) - uniforme su dale orkestru sveiji, otresitiji izgled, to
je, opet, poboljalo njihovo mariranje i sviranje. ak se prialo da e
orkestar uestvovati na jednom od velikih meudravnih takmienja u

Page 317 / 520

narednih nekoliko godina. I da ne pobede, publicitet e i te kako koristiti

festivalu.
Nije da je njemu bila potrebna pomo, pomisli Doroti, prelazei
pogledom sa orekstra na gomilu. Ovde je bilo prisutno taman onoliko ljudi
koliko su ulice mogle da prime; u pet do est redova na pojedinim
mestima, svojom teinom znatno su optereivali tribine, pravei takvu
buku da su priguivali sve ostale zvuke osim orkestarskog doboa, koji je
dobovao u Dorotinom stomaku poput drugog srca.
"Da zna da bi ba trebalo neto da pojedem", ree ona Mejzi. "Oseam
se nekako lepravo."
"Oh, to nikako nije dobro", ree Mejzi. "Moramo ubaciti neto hrane u
tebe."
""Saekau da orkestar stigne dovde", ree Doroti.
"Jesi li sigurna?"
"Svakako. Ne mogu da propustim orkestar."
"Oseam se kao prokleta budala", ree Ervin.
Dolan se isceri. "Niko ne moe da nas vidi osim nas samih", istaknu on.
"Oh, ma hajde, razvedri se, Ervine. Zar nisi oduvek eleo da marira u
paradi?"
"U stvari, nisam", odvrati Ervin.
Svi su bili tu - Nordhof, Dikerson, ak i Koni, marirali su u
svetlucavom stroju - svi od reda izgigravajui budale.
Ervin nije shvatao alu. Ne danas, kada oigledno toliko toga nije bilo u
redu sa svetom. Nije li sam Nordhof kazao da moraju na neki nain
zatititi svoje ulaganje u Evervil? A evo ih ovde kako poskakuju poput
dece.
"Dosta mi je ovoga!" ree on ogoreno. "Trebalo bi da krenemo na ono
kopile u mojoj kui."
"Hoemo", ree Dolan. "Nordhof mi je kazao da ima plan."
"Neko bez veze pominje moje ime?" doviknu Nordhof preko ramena.
"Ervin misli da traimo vreme."
"Zaista?" upita Nordhof, okrenuvi se i nastavivi da marira unatrake
dok je postavljao pitanje. "Ovo mariranje sa gradskim orkestrom moe ti
izgledati kao patetini mali obred, ali to ti je isto kao i taj sako koji ima na
sebi."
"Ovo?" upita Eervin. "Mislio sam da sam ga poklonio."
"Ali si naao depove pune uspomena, zar ne?" primeti Nordhof.
"Komadie prolosti?"
Page 318 / 520

"Da."
"Isto je bilo sa svima nama", odvrati Nordhof, zavukavi aku u dep
svog ni izdaleka savrenog smokinga i izvukavi aku punu triarija. "Ili
su nas naa seanja ili neka via mo snabdeli ovim utehama. Zahvalan
sam im na tome."
"ta eli da kae?" nije odustajao Ervin.
"To da moramo ostati vezani za Evervil na isti nain na koji ostajemo
vezani za sebe same. Bilo da je u pitanju kakva stara koulja ili sat
proveden sa gradskim orkestrom, nije vano. Sve slui istoj svrsi. Pomae
nam da se setimo onoga to smo voleli."
"Onoga to jo volimo", ree Dolan.
"U pravu si Riarde. Onoga to jo volimo. Shvata li, Ervine, u emu
je stvar?"
"Mogu da smislim i neki bolji nain da to uradim", zarea Ervin.
"Zar ti od orkestra nije srce bre zakucalo?" upita Nordhof, sa svakim
korakom podiui kolena jo malo vie. "Sluaj samo te trube."
"Buno i razuzdano!" ree Ervin.
"Pobogu, Tutakere!" ree Nordhof. "Gde ti je smisao za slavlje? Ovo je
ono to se borimo da sauvamo."
"Onda neka nam je Bog na pomoi", ree Ervin, posle ega mu
Nordhof okrenu lea i, uhvativi korak, odmarira izmeu duvaa.
"Poi za njim", ree Dolan Ervinu. "Brzo. Izvini mu se."
"Idi do avola", ree Ervin, napustivi vrstu i uputivi se prema
pretrpanom ploniku. Dolan krenu za njim.
"Nordhof je zlopamtilo", ree Dolan.
"Ba me briga", ree Ervin. "Neu da se poniavam." Zastao je,
zagledavi se u nekoga u gomili.
"ta je bilo?" zanimalo je Dolana.
"Tamo", ree Ervin, pokazavi na jednu neuglednu ensku priliku koja
se kretala kroz guvu.
"Poznaje je?"
"Oh, da."
Tesla se nalazila na nekih stotinu jardi od raskra kada je shvatila gde
je. Zastala je. Hariju je trebalo sekund ili dva da je stigne.
"U emu je problem?" doviknu joj on.
"Nije trebalo da poemo ovim putem!" doviknu mu ona u znak
odgovora.
"Zna li neki bolji?"
Page 319 / 520

Tesla odmahnu glavom. Moda bi uz Raulovu pomo bila u stanju da

smisli neki drugi put kojim su mogli da stignu do Fibine kue, ali od sada
e morati da pone sama da se nosi sa takvim problemima.
"Znai, moramo da se probijemo", ree Hari.
Tesla klimnu i uradi upravo to: stade da se probija izmeu naguranih
tela sa nehajnou uesnika kakve orgije. Samo kada bi postojao neki
nain da se zauzda mo ovog druenja, pomisli ona; kada bi mogla da se
okrene u praktine svrhe, umesto to joj se doputa da ispari. Kakvo je to
samo traenje; kakvo alosno traenje.
Uhvaena u gomilu, nije bila u stanju da u potpunosti sama bira put, niti
se ba trudila da to radi, ali se ipak oseala nekako udno zadovoljna.
Dodir tela sa telom, zadah znoja i daha slatkia, prizor znojave koe i
sjajnog oka, sve je to bilo dobro, ba dobro. Da, ovi ljudi bili su ranjivi i
iveli su u neznanju; da, verovatno su bili neotesani, veina njih, licemerni
i skloni kavzi. Ali sada, upravo sada, smejali su se i klicali, i visoko
podizali malu decu da vide paradu, i ako ih nije ba volela, bar je bila
srena to pripada njihovoj vrsti.
"Sasluaj me!" vikao je Ervin na nju.
ena niim nije pokazala da ga je ula, ali izraz njenog lica dao je
Ervinu nadu da bi moda mogla biti nagovorena da slua. Oi su joj
ludaki sijale, a usta bila iskrivljena u trzavi osmeh. Nije mogao da oseti
njenu temperaturu, ali bio je ubeen da ima groznicu.
"Samo se ukljui, molim te?" vritao je.
"Zato se trudi?" zanimalo je Dolana.
"Jer ona zna prokleto vie od nas", ree mu Ervin. "Znala je ono u
mojoj kui po imenu. uo sam je kako ga naziva Kison."
"ta je s njim?" upita Tesla Harija, uputivi mu pitanje preko ramena.
"ta je s kim?" odvrati Hari pitanjem.
"Rekao si Kison."
"Nisam ni re izustio."
"E, pa, neko jeste."
"ula me je!" poskoi Ervin. "Dobra devojica! Dobra devojica!"
Sada se i Dolan zainteresovao. "Moda e bolje da uje ako zajedno
izgovorimo", predloi on.
"Ta ti nije loa. Na tri..."

Page 320 / 520

Ovog puta je Tesla zastala. "Ni to nisi uo?" obratila se Hariju. On

odmahnu glavom. "Dobro", ree ona. "Nita strano."
"O emu ti to pria?"
Progurala se kroz gomilu do jednog praznog dovratka, sa Harijem za
petama. Radnja - cveara - bila je zatvorena, ali je miris cvea ipak bio jak.
"Neko mi se obraa, Hari. Pored tebe. Zove se Tutaker."
"I... gde je on?"
"Ne znam", ree ona. "Hou da kaem, znam da je mrtav. Bila sam u
njegovoj kui. Tamo sam videla Kisona." Nastavila je da osmatra gomilu
dok je govorila, u nadi da e uhvatiti na trenutak neije prisustvo, ili neija
prisustva, koja je ula. "Ovog puta nije sam. ula sam dva glasa. ele da
se probiju do mene. Samo ne znam kako da se ukljuim."
"Bojim se da ja ne mogu da ti budem od pomoi", ree Hari. "Ne
kaem da nisu ovde..."
"U redu je", ree mu Tesla. "Moram samo da sluam..."
"eli li da nae neko mirnije mesto?"
Ona odmahnu glavom. "Mogla bih da ih izgubim."
"eli li da se ja udaljim?"
"Nemoj daleko", ree ona i, zatvorivi oi, pokua da se iskljui iz buke
ivih i da uje glasove mrtvih.
Doroti je veoma vrsto stegla Mejzinu ruku.
"ta je bilo?" upita Mejzi.
"Zaista ne... uopte se ne oseam dobro..." ree Doroti. Sve oko nje
poelo je da dobuje u ritmu sa orkestrom, kao da je imalo srce uiveno u
njemu (ak i plonik, ak i nebo), i to se orkestar vie pribliavao, to su ta
srca jae udarala, dok nije izgledalo da e se sasvim sigurno raspui, sva
odreda da e se raspui i napraviti rupu u svetu.
"Da ti donesem neto da pojede?" upita Mejzi. Doboi su postajali
buniji sa svakim udarom: tutnjali su i tutnjali. "Moda salatu od tunjevine
ili..."
Bez ikakvog upozorena, Doroti se presamitila i poela da povraa.
Skupina ljudi ispred nje se razmakla - ne dovoljno brzo da ih ne isprska,
ali brzo - dok je ona izbacivala ono malo to joj je bilo u stomaku. Mejzi je
saekala da grenje prestane, a zatim je probala da je nagovori da se skloni
sa sunca u hlad restorana. Ali ona nije htela da poe ili nije mogla.
"Rasprsnue se", ree ona, zurei u tle.
"Sve je u redu, Doti..."
"Ne, nije. Raspuknue se!"
Page 321 / 520

"O emu ti to pria?"

Doroti protrese Mejzinu aku. "Moramo raistiti ulicu", ree ona,
teturavo krenuvi napred. "Brzo!"
"ta se to tamo dole dogaa?" upita Oven, nagnuvi se kroz prozor.
"Poznaje li onu enu?"
"Onu koja se upravo ispovraala? Aha. To je gospoa Balard. Prava
kuka."
"Neobino", ree Oven.
Doroti se gurala i probijala kroz gomilu. Neto je vikala, ali Oven nije
mogao da uhvati ta usled buke koju je pravio orkestar koji se pribliavao.
"Deluje ba uznemireno", ree Set.
"Upravo tako", odvrati Oven, odvojivi se od prozora i uputivi se
prema stepenicama.
"Moda je videla avatare!" doviknu Set za njim.
"To je i meni palo na pamet", ree Oven. "Upravo ista..."
Gomila oko Kitinog restorana ula je upozorenje Doroti Balard.
Sklanjali su joj se s puta u sluaju da joj padne na pamet da se ponovo
ispovraa. Jedna devojka, moda malo pripita, nije to dovoljno brzo
uradila i bila je odgurnuta kada je Doroti jurnula na barikadu. Sruila se
pred njom i ona je istrala na sredinu raskra, pomahnitalo mlatarajui
rukama.
Na elu svoje sjajne povorke, nalazio se Lari Glodoski koji je ugledao
Balardovu kako mlatara ispred njega i suoio se sa izborom. Ili e
zaustaviti orkestar - to znai i paradu - u narednih deset sekundi, ili e se
pouzdati u to da e neko biti dovoljno priseban da mu skloni tu kuku s
puta pre nego to doe do sudara. Istinu govorei, nedoumice i nije bilo.
Ona je bila sama; njih je bilo mnogo. Podigao je tapi malo vie i stao
otrije nego ranije da daje takt, kao da je na taj nain eleo da izbrie enu
ispred sebe sa ulice.
"Sluam", promrmljala je Tesla, "trudim se da ujem koliko mogu."
Tu i tamo ula bi neto to je moglo biti mrmljanje, ali um joj je zavijao
od gladi i vruine. ak i da su to duhovi govorili, nije mogla da shvati
smisao zvukova.
A onda joj je zasmetalo jo neto: nekakva strka na raskru. Gomila je
pomahnitala kao nikada do tada. Popela se na vrhove prstiju u nadi da e

Page 322 / 520

videti ta se deava, ali vidik su joj zaklanjale glave, baloni i ake koje su
mahale.
Meutim, Hari je uspeo da vidi ta se zbiva. "Nasred ulice nalazi se
neka ena, vie..."
"ta vie?"
Hari je trenutak sluao. "Mislim da govori ljudima da se sklone sa
ulice..."
Nagon koji bi nekada nazvala Raulovim istog asa ju je naterao da
napusti dovratak, da se vrati u zaparu i smrad gomile, gurajui Harija
ispred sebe. "Raskruj put!" doviknula mu je.
"Zato?"
"Raskre! To ima neke veze sa jebenim raskrem!"
"Vidi li ih?" upitao je Set, dok su se on i Oven probijali ka prednjim
redovima. Oven mu nije odgovorio. Plaio se da e da zaurla ako otvori
usta: u nadi, bolu, u oekivnaju. Sagnuo se i proao ispod barikade i iziao
na otvorenu ulicu.
Ovo je bio najopasniji trenutak, znao je to: kada je sve mogao da dobije
ili izgubi. Nije oekivao da e se obruiti na njega tako iznenada. ak ni
sada, nije, zapravo, bio siguran da je ovo trenutak trenutaka, ali morao je
da dela kao da jeste. Sunce mu se odjednom uinilo nemilosrdno, udaralo
mu je u nepokrivenu glavu, omekavalo misli, udaralo je i golu ulicu,
omekavajui i nju. Uskoro e potei, na isti nain kao u viziji koju je
podelio sa Setom; potei e u mesto gde se telo sree sa telom, i gde je
zaetak Umetnosti...
"Sklanjajte se!" vikala je Doroti, obraajui se okupljenima. "Sklanjajte
se pre nego to bude prekasno!"
"Ona je neto videla", pomisli Oven.
Ljudi su se sa svih strana priblivali eni u nameri da je uutkaju, ali
Oven je pojurio to je bre mogao da prvi signe do nje.
"Sve je u redu!" vikao je u trku, "ja sam lekar!"
Bio je to trik kojim se i ranije koristio, i kao i ranije, upalio je. Bio mu
je omoguen pristup poludeloj eni.
Lari je video kako je lekar zagrlio jadnu Doroti i kratko se pomolio u
znak zahvalnosti. Taj tip je sada samo trebalo da skloni Balardovu s puta -

Page 323 / 520

ali brzo, brzo! - i ritam orkestra nee biti naruen. uo je nekoga iz

njihovih redova kako dovikuje: "Lari? Moramo da stanemo!"
Lari se nije osvrnuo na taj povik. Preostalo im je jo desetak koraaja
pre nego to stignu do mesta na kome je lekar neto govorio Doroti.
Devet, sada. Ali devet je bilo dosta. Osam...
"ta vidi?" Traio je Oven da mu ena kae.
"Sve e se raspui", odvratila mu je. "Oh, Boe, oh Boe, sve e se
raspui!"
"ta to?" upitao ju je.
Odmahnula je glavom.
"Reci mi!" viknuo je na nju.
"Svet!" ree ona. "Svet!"
Hari je bez po muke krio put kroz gomilu za Teslu. Podigao je
barikadu i ona se sagla i prola ispod nje, na ulicu, obrevi se u areni.
Ispred nje nalazilo se moda desetak uesnika - ne raunajui orkestar - ali
samo je troje bilo vano. Jedan od njih bila je ena na samom raskru,
drugi ovek sa bradom koji joj je upravo neto govorio, trei mladi na
nekoliko stopa ispred nje, koji je dovikivao:
"Budenbaume!"
Bradati mukarac okrenuo se prema svom sadrugu, tako da je Tesla
mogla jasno da ga odmeri. Izraz lica bio mu je groteskan, svi miii na
njemu su se bukali, a oi su mu sevale.
"Moje!" povika on, vritavim glasom, i okrenu se nazad prema eni,
koja je bila u nekakvom dilerijumu i prevrtala oima. Stala je da se otima
Budenbaumu, i pri tome joj se bluza rascepala od kragne do pasa, otkrivi
prslue i stomak. Ona to, izgleda, nije ni primetila. Ali gomila jeste. Sa
svih strana zauli su se glasovi - meavina dathtanja, zvidanja i
pljeskanja. Posrui i mlatarajui, ena se odvojila od Budenbauma...
Lari nije mogao da poveruje. Upravo kada je pomislio da je stvar pod
kontrolom, Doroti se otrgla lekaru - praktino se pri tom pokazavi celom
svetu naga - okrenula se i obrela se ispred samog orkestra.
Lari je povikao: "Stoj!" ali bilo je prekasno i katastrofa se nije mogla
izbei. Balardova se sudarila sa njim, i on se zateturao unazad meu
trubae. Dvojica iz orkestra preturila su se poput kegli, a Lari je pao na
njih. Posmatrai su ponovo zaurlali.

Page 324 / 520

Lariju su u toj pometnji spale naoari. Bez njih svet je predstavljao

samo mrlju. Iskobeljavi se iz gomile trubaa, stao je da pretrauje tle,
tapkajui akama po toplom asfaltu.
"Niko da se nije maknuo!" povika on. "Molim vas! Ne mrdajte!"
Niko nije uo njegovu molbu. Svuda oko njega kretali su se ljudi.
Nazirao je njihova nejasna oblija; uo je njihove povike i psovke.
"Svi emo umreti", uo je kako neko jeca blizu njega. Bio je ubeen da
je to Doroti, a kako je bio dobar ovek, na trenutak je zaboravio na svoju
potragu ne bi li je uteio. Ali kada je podigao pogled sa ulice u elji da
pronae nejasni obris koji bi najvie podseao na nju, neto drugo mu se
nalo na vidiku. Bila je to neka ena, samo ona nije bila zamagljena;
daleko od toga. Nije mogao da poeli jasniju viziju. Nije stajala na ulici,
ve je lebdela malo iznad nje. Ne; nije ak ni lebdela, stajala je; stajala je u
vazduhu, u svilenoj haljini koja je labavno bila vezana u struku. U stvari,
krajnje labavo. Mogao je da joj vidi grudi - bile su sjajne i pune - kao i
nagovetaj onoga to joj se nalazilo meu nogama. Doviknuo joj je: "Ko si
ti?" Ali ga ona nije ula. Jednostavno se udaljila, penjui se kroz vazduh
kao da ide uz nevidljivo stepenite. Poeo je da se pridie, poelevi da
poe za njom, i dok je to inio ona se osvrnula, koketno, ne zbog njega,
znao je to, ve zbog nekoga koga je mamila da je sledi.
Oh, kako mu se samo osmehivala, sreno kopile, i prizivala ga,
povlaei haljinu i pokazujui mu svoje prelepe noge. Zatim je nastavila
da se penje, a poto je prela nekoliko stepenika, kao da je naila na neku
drugu enu; ova je silazila, a pri susretu je druga lepotica na trenutak bila
obasjana svetlou.
"Lari...?"
ta je on to video?
"Naao sam ti naoari."
"Ha?"
"Naoari, Lari." Grunute su mu pod nos, i on je nespretno pruio aku
da ih dohvati, ne elei da odvoji pogled od ene.
"U ta to, do avola, gleda?"
"Zar ih ne vidi?"
"ta?"
"ene."
"Stavi svoje proklete naoari, Lari."
Uinio je to. Svet oko njega ponovo je doao u iu, u svoj svojoj
pometnji. Ali ena je nestala.
"Boe, ne..."
Page 325 / 520

Opet je skinuo naoari, ali vizija mu je utekla put vedrog letnjeg neba.
Usred sve te zbrke - Doroti Balard je pobegla, Budenbaum je poao za
njom, lanovi orkestra popadali su poput olovnih vojnika - Tesla je
nastavila da se probija ka sreditu raskrsnice. Za to joj je moda bilo
potrebno pet sekundi, ali tokom tih sekundi saletela ju je sva sila oseanja,
duh joj je u jednom trenutku bio podignut, da bi ve u narednom bio
sputen, njeno telo je naizmenino bilo razbijano i milovano, kao da je ono
to se nalazilo u srcu raskra, ta god to bilo, iskuavalo njen um,
dovodei ga do krajnjih granica. Oigledno, ena iz ovog grada nije
poloila test. Drala se poput naputenog deteta. Budenbaum je, meutim,
bio od vreg materijala. Stajao je na nekoliko jardi od Tesle, zurei u tle.
"ta se to, do avola, deava?" doviknu mu ona. Nije podigao pogled.
Nije ak ni progovorio. "Moe li da me uje?"
"Ni. Korak. Dalje", ree on. I pored kakofonije i injenice da je gotovo
aputao, ula ga je jasno kao da joj je mrmljao pored uha.
U Tesli se javi strana sumnja koju je istog asa i na glas izrazila.
"Jesi li ti Kison?" upitala je.
Ovo je izvan svake sumnje privuklo njegovu panju.
"Kison?" ponovi on, izvivi usne. "On je seronja. ta ti zna o njemu?"
Dobila je dovoljno jasan odgovor na svoje pitanje. Ali on ju je
podstakao da postavi sebi novo. Ako nije Kison, ali je znao ko je Kison, ko
je onda on?
"On je samo ime koje sam ula."
Kakav je samo prizor predstavljalo njegovo lice: gomila nabreklina
koje samo to se nisu rasprsle. "Samo ime?" ponovi on, posegnuvi za
njom. "Kison nije samo ime!" arko je elela da se povue, ali jedan njen
deo bio je iracionalno posesivan kada je bilo u pitanje ovo osporavano tle.
Ostala je da stoji, iako ju je epao za vrat.
"Ko si ti?"
Uplaila se za svoj ivot.
"Tesla Bombek", ree ona.
"Ti si Tesla Bombek?" ponovi on, oigledno zapanjen.
"Da", odvrati ona, jedva cedei rei zbog pritiska njegovih paleva. "Da
li bi... pustio..."
Povukao ju je blie k sebi. "Oh, Boe", ree on, sa izopaenim
smekom na licu. "Ti si jedna ambicozna kuka, zar ne?"
"Ne znam o emu govori."
"Oh, ne zna, a? Dola si da mi oduzme sve za ta sam radio i..."
Page 326 / 520

"Nisam dola da uzmem bilo ta", zadahta Tesla.

"Laljivice!" ree Budenbaum, pojaavi stisak oko njenog vrata.
Podigla je ruku do njegovog lica i zabola mu prst u oko, ali on i dalje
nije imao nameru da je pusti.
"Umetnost je moja", povika on. "Ne moe je dobiti! Ne moe."
Nije vie imala daha da dokae svoju nevinost, niti dovoljno snage da
ga se oslobodi. Svet je poeo da dobuje u ritmu njenog bila, pulsirajui sa
svakim otkucajem srca. utirala ga je, u nadi da e ga moda oboriti, ali on
kao da nita nije oseao, ako je suditi po nepromenjenom izrazu na
njegovom licu. Samo je ponavljao: "Moja... Moja..." mada je njegov glas,
poput celog sveta, postajao sve blei i tii, pripremajui se da potpuno
nestane.
"Zar ne znamo tu enu?" ree neko u blizini.
"Mislim da znamo", usledio je odgovor.
Nije mogla da se okrene i vidi govornike, ali to i nije bilo potrebno.
Prepoznala je njihove glasove. To je bio voa utvara koje je srela u
Tutakerovoj kui, i nije bio sam.
Sada je ve jedva nazirala Budenbaumovo lice, ali neposredno pre nego
to e potpuno da zgasne videla je kako podie pogled; zagledao se pored
nje u neto u njihovoj blizini. Progovorio je, ali rei su predstavljale samo
belu buku. Zatim je usledio nalet toplote, i crvena mrlja pojavila se iznad
njegovog desnog oka. mirnula je, pokuavi da u svemu tome razabere
nekakav smisao, ali pre nego to joj je to polo za rukom, njegovi prsti su
se opustili i ona je skliznula izmeu njih. Noge su joj bile suvie slabe da
bi se zadrala na njima. Podvile su se ispod nje, i ona se skljokala. Dok je
padala, uvukla je vazduh, i zahvalni mozak ju je nagradio trakom
razumevanja. Budenbauma je neko upucao. Obeleje na njegovom licu
predstavljalo je rupu od metka.
Nije joj se pruila prilika da uiva u tome. Kada je lupila o tle, misli su
joj se ugasile.
Jedan pucanj i gomila se uskomeala. Klicanje se pretvorilo u vritanje,
smeh u paniku. Odjednom su ljudi trali u svim pravcima, osim prema
onome ko je pucao i njegovoj rtvi.
D'Amur je gurnuo pitolj u sako i krenuo ka sredini ulice. ovek koga
je upucao i dalje je stajao, uprkos krvi koja mu je navirala iz ela, a ta
injenica ila je u prilog sumnji da je ovde bilo magije. Uprkos suncu,
uprkos gomili, ovde je posredi bila potraga, koja se jo nije okonala. to
se vie primicao mestu na kome je Tesla leala, to ga je njegovo mastilo
vie svrbelo.
Page 327 / 520

Bilo je i drugih znakova, koje se, koliko je mogao, trudio da zadri na

odstojanju. Tle pod njegovim nogama kao da je svetlelo i pomeralo se
kada bi gledao u njega, kao da je pokuavalo da potee prema sreditu
raskrsnice. I u vazduhu je postojao sjaj; pauinasta oblija kretala su mu se
kroz vidno polje, prosipajui bisere svetlosti. Znao je da je ovo neto vie
od zazivanja; daleko vie. Stvarnost je ovde bila meka i postajala je sve
meka. Stvari su se sretale, ukrtale, pokuavale - moda - da teku zajedno.
Ako je to bilo posredi, uopte nije sumnjao ko je zamislio celu stvar.
Bio je to ovek koga je upravo upucao, koji je sada, sa krajnjom
ravnodunou, zapravo, okrenuo lea Hariju i pruavao gomilu koja je
odlazila.
Hari usmeri pogled prema Tesli koja je nepokretno leala.
Samo nemoj biti mrtva, pomisli on; gotovo zamurivi kako bi odagnao
bleskanje neba i ulice, on posrui krenu prema njoj.
Avatari su bili ovde. Oven je to znao. Mogao je da oseti njihove oi na
sebi, a to je bilo oseanje razliito od svih ostalih koja je poznavao. Kao da
ga Bog uhodi. Uasno i divno istovremeno.
Bio je svestan da on nije jedini koji je iskusio tu pometnju. Iako gomila
koja se rasprivala oko njega nije posedovala znanje koje je on posedovao,
svi do jednoga - ak i oni najdosadniji i najgluplji - oseali su neto
ogavno. Pucanj koji je njega ranio ranio je i njih, na drugi nain: oslobodio
je bujicu adrenalina pre nego krvi, na taj nain probudivi njihova
uparloena ula i uinivi ih osetljivim na znake koje inae ne bi ni
primetili. Mogao je na licima punim strahopotovanja i uasa da proita da
shvataju; mogao je to da proita sa njihovih drhtavih usana. Nije ispalo
onako kako je nameravao da ispadne, ali njemu je bilo svejedno. Neka
blenu, pomisli on. Neka se mole. Neka drhte. Morae jo mnogo da blenu,
da se mole i da drhte pre nego to se okona ovaj Dan Svih Dana.
Odustao je od traenja avatara - sve dok su bili tu, kakve je imalo veze
koji su oblik uzeli? - i spustio se na kolena da dodirne tle. Iako mu se krv
slivala u desno oko, video je bolje nego tokom celog svog dugakog
ivota. Tle pod njim pretvaralo se u etar, medaljon zakopan daleko ispod
njega - plamteo je. Pritisnuo je aku o tle i tiho jeknuo od zadovoljstva
kada je osetio kako mu prsti prolaze i klize kroz topao asfalt, prema krstu.
Svuda unaokolo - razne pojave. Glasovi koji su se uli iz etera
(povratnici, pomisli on; a zato da ne? to vie to veselije), neodreena,
upava oblija koja su jahala na vazduhu levo i desno od njega (suvie
savrena za prolost, nema sumnje; moda to budunost dolazi da ului
Page 328 / 520

trenutak kada e postati bespredmetna), uzburkanost u tlu i na nebu

(ukrasie nebesa kamenjem, kada preuredi svet, i uinie da zemlja uzgaja
munje). Toliko toga se dogaa i to sve zarad predmeta koji je leao na
nekoliko ina od njegovih prstiju, krsta koji je nagomilao mo da izmeni
svet, i bio zakopan ovde na raskru.
"Predivan si", promrmljao mu je, isto onako kako bi se umiljavao
nekom lepom deaku. "Tako, tako divan."
Bio mu je nadohvat prstiju. Jo stopu i po, ne vie...
Ervin je sledio Teslu do prvog reda okupljnenih, ali tada - kada je
ugledao haos pred sobom - on se povukao. Nije imalo smisla ni pokuavati
da joj se obrati usred takve gungule, shvati on. Bie bolje da saeka.
Dolan nije tako lako odustajao. Onako zezanja radi, skliznuo je kroz
barikadu i krenuo preko tla koje se topilo. Obreo se na svega nekoliko ina
od Doroti Balard kada se njena bluza pocepala (to je izazvalo i te kakvu
pomamu) i, u stvari, naao se na putanji metka koji je pogodio
Budenbauma, veselo gledajui kako prolazi pravo kroz njega.
Iznenada, glupiranje je prestalo. Sa svog mesta na ploniku, Ervin je
video kako Dolanov izraz lica postaje zabrinut. Okrenuo se ka Nordhofu,
koji se nagao nad Teslu koja se sruila i otegnuto zastenjao: "taaa...?"
Nordhof nije odgovorio. Zurio je u ranjenog oveka koji je zavlaio
aku u krajnje vrsto tle. I dok je zurio, lice mu se izduilo, kao da e da se
preobrazi u psa ili kamilu. Nos mu se izduio, obrazi naduvali, oi su mu
bile isisane iz onih duplji.
"Ooohhh do avoooolaaa..." zastenja Dolan, okrenuvi se na peti i
uputivi se nazad prema ploniku. Ovo nije bio bezbedan teren. Iako se
Ervin nalazio podalje od izvora ovog fenomena, i on je osetio kako ga
neto vue za njegovo samozamiljeno telo. Bili su mu strgnuti depovi sa
kaputa i izvestan broj uspomena odnet prema epicentru; prsti su mu
postajali sve dui; lice, bio je ubeen, isto tako.
Dolan je bio u jo gorem stanju. Iako se nalazio dalje od stoera nego
Nordhof, Dikerson i ostali, osloboenoj sili nije se moglo odupreti. Spustio
se na kolena i zario nokte u tle, urlanjem dozivajui pri tom Ervina da mu
pomogne, ali on nije delovao na asflat, tako da je bio odvuen nazad
prema stoeru, dok mu je telo postajalo sve meke i due, da bi najzad
poeo da lii na potok istopljenog mesa, koji juri preko ulice.
Ervin je prekrio ui kako ne bi uo njegove krike i stao da se povlai
niz ulicu koja se brzo praznila. Kretanje je bilo veoma oteano. Mo u
stoeru na raskru brzo je rasla, i sa svakim napravljenim korakom pretila
Page 329 / 520

je da ga savlada i odvue ka unitenju. Ali odupro se njenoj snazi svom

svojom voljom, i posle dvadeset jardi poeo je da joj bei. Posle trideset,
stoerova mo poela je ubrzano da jenjava. Posle etrdeset, oseao se
dovoljno samouveren da malo uspori i potrai pogledom Dolana. Nestao
je. Isto kao i Nordhof, isto kao i Dikerson, isto kao i svi oni; svi su se
istopili i nestali u tlu.
Zvuk sirena odvojio je njegov pogled od ulice. Ded Gilholi izlazio je
iz svojih kola, zajedno sa jo dvojicom policajaca, Klifom Kembelom i
Flojdom Viksom, i nijedan od njih nije delovao ba sreno zbog sudbine
koja ih je snala.
Ervin nije saekao da vidi ta je trio uinio sa silama koje su ih ekale
na raskru - ili, radije, ta su te sile uinile od njih - ve je umesto toga
zbrisao dok je jo mogao. Nekada je verovao u zakon; cenio ga, sluio mu
i imao poverenja u njegovu mo da ureuje svet. Ali sve te sigurnosti
pripadale su jednom drugom ivotu i, poput tog ivota, i one su brzo
prole.
VIII
1.
Kada je Tesla otvorila oi, D'Amur ju je ve dizao na noge.
"Imamo jo problema", ree on, pokazavi glavom niz ulicu.
Pokuala je da pogleda u pravcu u kome joj je pokazivao, ali pogled su
joj privukli udni prizori svuda oko njih. lanovi orkestra udaljavali su se
puzei na sve etiri poput pretuenih ivotinja. Meu ostacima gomile
mnogi su nekontrolisano jecali, drugi su se opet molili na isti nain, stajali
su ili kleali sred otpadaka zaboravljenih stvari: novanika, virli, nosiljki
za bebe. A povrh svega toga, raskru se pribliavala policija sa pukama
na gotovs.
"Ostanite gde ste!" povikao je jedan od njih. "Svi, ostanite gde ste!"
"Bie bolje da posluamo", ree Tesla, osvrnuvi se prema
Budenbaumu. On je obe ake zaronio u tle, sve do lakata, i naizmenino ih
je zavlaio i izvlaio, pokretima koji su je neodoljivo podseali na
seksualne; kao da je pomagao da se otvori ova rupa u vrstom svetu.
Vazduh oko njih bio je pun izmaglice kao i uvek, a njegov sadraj
podjednako nepojmljiv.
"ta on to, do avola, radi?" upitao ju je mrmljajui D'Amur.
"U potrazi je za Umetnou", odvrati Tesla.

Page 330 / 520

"Vas dvoje, zaveite!" zaurla na njih policajac predvodnik. Zatim se

obratio Budenbaumu: "Ti! Dii se! Hou da ti vidim ake!"
Budenbaum niim nije pokazao da je uopte uo nareenje, a jo manje
da ima nameru da ga poslua. Nareenje je bilo izreeno i drugi put, uz
male izmene. Ponovo je bilo prenebregnuto.
"Brojim do tri..." upozorio ga je Ded.
"Samo napred", promrmlja Tesla. "Upucaj kurvinog sina."
"Jedan..."
Ded je nastavio postojano da se pribliava dok je brojao, a njegovi
policijaci su ga sledili.
"Dva..."
"Hej Dede?" pozva ga Flojd Viks.
"Zavei."
"Ne oseam se dobro."
Ded se osvrnuo da pogleda Viksa. ovek je pouteo poput mokrae i
kolutao je oima. "Prestani!" naredio mu je Ded. Ni ovo nareenje nije
bilo posluano kao ni ono koje je izdao Budenbaumu. Viksu je ispala
puka iz drhtavih prstiju, a onda je zadahtao, to u znak zadovoljstva, to u
znak predaje. Zatim se skljokao na kolena.
"Nisam ni slutio..." promrmlja on. "Oh, Boe, zato... zato mi niko nije
rekao?"
"Ne obraaj panju na njega", ree Ded Klifu Kembelu.
ovek ga je posluao, ali samo zato to je morao da se nosi sa vlastitim
opsenama. "ta se to deava, Dede?" promrmljao je. "Odakle su te ene?"
"Kakve ene?" upita Ded.
"Svuda su oko nas", bulaznio je Kembel, okreui se dok je to govorio.
"Zar ih ne vidi?"
Gilholi se upravo spremao da odmahne glavom kada je tiho jeknuo.
"Oh, moj Boe", ree on.
"Jesi li spremna?" promrmlja D'Amur Tesli.
"Nikad spremnija."
Hari je nastavio da motri na Gilhoja, koji se borio da sauva prisebnost.
"Ovo se ne dogaa..." mrmljao je on, pogledavajui u Kembela i traei od
njega podrku. Nije je dobio. Njegov zamenik je pao na kolena i smejao se
sam sebi kao lud. Ded je u oajanju uperio puku u oblija koja su
promicala ispred njega. "Sklanjajte mi se s puta!" stao je da vie na njih.
"Ozbiljno to mislim! Upotrebiu ovo ako budem morao."
"Hajdemo", ree Hari, "dok ne vodi rauna o nama." On i Tesla krenue
da se sklone sa sredine ulice.
Page 331 / 520

Ded je primetio njihov pokuaj bekstva.

"Vas dvoje! Stanite..." Zamukao je usred izdavanja nareenja, kao da je
zaboravio rei. "Oh, Isuse", izgovori on, drhtavim glasom: "Isuse, Isuse,
Isuse..."
A onda se konano i on skljokao na kolena.
Budenbaum, koji se nalazio na sredini ulice, ozlojeeno je zaurlao.
Ovde neto nije bilo u redu. U jednom trenutku se raskre pod njim
topilo, mo je uticala u njegovo srce, a u narednom je osetio kiseli ukus na
jeziku, a zemlja je poela da mu se stee oko ake. Izvukao ju je. Kao da je
izvukao aku iz inije sa neim mrtvim ili neim to umire. Kroz njega je
proao drhtaj gnuanja, a u oi mu navree suze koje su ga pekle.
"Ovene...?"
Glas je, razume se, bio Setov. Stajao je na jard ili dva od njega,
zlovoljan i uplaen. "Da li je neto polo naopako?" Budenbaum klimnu.
"Zna li ta?"
"Moda ovo", odvrati Oven, spustivi aku na ranjenu glavu. "Moda
mi je jednostavno odvuklo panju..."
"Skloni se", ree Set.
Oven podie ranjenu glavu i stade da prouava vazduh. "ta vidi?"
upita on.
"Misli na ene?"
Oven zakilje. "Vidim samo svetla oblija. Jesu li to ene?"
"Da."
"Siguran si?"
"Da."
"Onda je posredi neka vrsta zavere", ree on. Podigao je ruku i epao
Seta za njegovu, podiui se. "Neko ih je tamo smestio kako bi spreile
obavljanje posla."
"Ko?"
"Ne znam", ree Budenbaum. "Neko ko zna..." Zastao je, uperivi
pogled u Teslinom pravcu. "Bombekova", promrmljao je. Zatim povikao:
"Bombekova!"
"U emu je njegov problem?" upita Hari kada je Budenbaum krenuo
prema njima.
"Misli da sam ovde kako bih uzela Umetnost."
"Jesi li?"

Page 332 / 520

Tesla odmahnu glavom. "Videla sam ta je uinila Dafu", ree ona. "A
on je bio spreman za nju. Ili je bar mislio da jeste."
Budenbaum je bio sve blii. Hari je posegnuo za pitoljem, ali Tesla
ree: "To ga nee zaustaviti. Hajde jednostavno da se izgubimo."
Odvratila je pogled od Budenbauma i otkrila da se tokom nekoliko
sekundi dok je gledala unazad na njihovom putu nala devojica koja ih je
smrknuto posmatrala. Bila je savrena do apsurdnosti: petogodinjakinja sa
plavim uvojcima u beloj haljinici, belim soknicama i belim cipelicama.
Imala je ruiasto lice i ogromne plave oi.
"Zdravo", ree ona slatkim i spokojnim glasom. "Ti si Tesla, zar ne?"
Tesla nije bila raspoloena da avrlja sa decom, ma koliko da su
savrena. "Trebalo bi da potrai tatu i mamu", ree ona.
"Gledala sam", ree dete.
"Ovo ba ne bi trebalo da gleda, duo", primeti D'Amur. "Gde su ti tata
i mama?"
"Nisu ovde."
"Sama si?"
"Nisam", odvrati ona. "Sa mnom su Haheh i Jie." Osvrnula se prema
poslastiarnici. Na stepeniku je sedeo mukarac sa licem roenog
komedijaa - klempav, razrok, sa veoma pokretljivim ustima - koji je u
rukama drao est korneta sladoleda i naizmenino ih lizao sa izrazom
krajnje usredsreenosti. Pored njega se nalazilo jo jedno dete, deak, koji
je delovao gotovo kao moron.
"Ne brini za mene", ree devojica. "Dobro sam." Pomno je prouavala
Teslu. "Da li umire?" upita ona.
Tesla pogleda D'Amura. "Ovo ba nije razgovor kakav mi se sada
vodi."
"Ali meni se vodi", ree gospoica Savrenstvo. "Vano je."
"Pa zato ne zamoli nekog drugog?"
"Zato to smo za tebe zainteresovani", ozbiljno odvrati devojica.
Napravila je korak prema Tesli, podigavi pri tom ruku. "Videli smo tvoje
lice i rekli: ona zna drvo prie."
"ta?"
"Drvo prie", odvrati dete.
"O emu to ona, do avola, pria?" upita Tesla D'Amura.
"Nema veze", zauo se jo jedan glas, ovaj otpozadi. Tesla nije morala
da se osvrne da bi otkrila da je to Budenbaum. Glas mu je bio znatieljno
upalj, kao da govori iz kakve prazne prostorije. "Trebalo je da se kloni
moje rabote, eno."
Page 333 / 520

"Mene ne zanima tvoja rabota", ree Tesla. A onda se iznenada,

znatieljno, okrenula prema njemu. "Onako samo, da se zna: kakva je to
tvoja rabota?"
Budenbaum je izgledao uasno: lice mu je bilo vie krvavo nego isto,
telo mu se treslo. "To je moja stvar", ree on.
Posle ovoga, devojica je zapiskutala. "Moe joj rei, Ovene", kazala
je ona.
Budenbaum se zagledao pored Tesle u dete. "Nemam nikakvu elju da
nae tajne delim sa ovom enom", ree on ukrueno.
"Ali mi imamo", odvratilo je dete.
Tesla je prouavala Budenbaumovo lice koje je prolazilo kroz neku
udnu promenu, pokuavajui da odgonetne znake na njemu. Oigledno je
sasvim dobro poznavao devojicu; isto je tako bilo oigledno da je pomalo
nervozan u njenom prisustvu. Moda bi se pre moglo rei oprezan nego
nervozan. Tesli je ponovo nedostajala Raulova pronicljivost kada su takvi
znaci u pitanju. Bila je ubeena da bi joj pruio nagovetaje o svim
moguim buduim susretima, da je bio s njom.
"Deluje bolesno", ree Budenbaum.
"I ti i ja", odvrati Tesla.
"Ah, ali ja u se oporaviti", nastavio je Budenbaum. "to se, pak, tebe
tie, nee jo dugo boraviti na ovom svetu." Rekao je to onako uzgred, ali
njoj nije promakla pretnja u njegovim reima. Ne samo da joj je
predskazivao smrt, ve joj ju je obeavao. "Savetujem ti da pone da se
oprata dok jo moe."
"Je li to sve deo toga?" upitala je devojica. Tesla se ponovo zagledala
u nju. Oko usana joj je poigravao stidljiv osmeh. "Da li je, Ovene?"
"Jeste", odvrati Budenbaum. "Sve je to deo toga."
"Oh, odlino, odlino." Dete je ponovo usredsredilo panju na Teslu.
"Onda se vidimo kasnije", ree ona, sklonivi se u stranu kako bi ih
propustila da prou.
"Mislim da je to malo verovatno", ree Tesla.
"Oh, hoemo", ree devojica, "sasvim sigurno. Veoma smo
zainteresovani za tebe i drvo prie."
Tesla u kako je Budenbaum neto promrmljao iza nje. Nije razabrala
ta i nije bila sposobna ni umno ni fiziki da ga natera da to ponovi.
Jednostavno je uzvratila detetu sladunjav osmeh i zajedno sa Harijem
otila sa raskra, dok su se policajci i dalje zapanjeno molili, a te molitve
su lebdele za njima na letnjem povetarcu.

Page 334 / 520

2.
Mada je bilo gotovo nemogue da je vest o tome ta se dogodilo na
raskru ve stigla do uiju svakog mukarca, ene i deteta u Evervilu,
ulice kojima su se Tesla i Hari vraali do Fibine kue bile su neprirodno
tihe, kao da su ljudi, oitavai uzdrhtali vazduh, procenili da je tiina
najsigurniji odgovor. Uprkos vruini, vrata su bila zatvorena i aluzine
navuene na prozore. Na travnjacima ili na ulici nisu se igrala deca, ak ni
psi nisu promalali svoje osetljive njuke.
To je bilo dvostruko udnije poto je dan bio tako savren: letnje cvee
ueerilo je vazduh, nebo je bilo potpuno vedro.
Kada su zavili za ugao i uli u Fibinu ulicu, Hari iznenada ree: "Boe,
ba volim ovaj svet."
To je bila tako jednostavna stvar i bila je izgovorena sa takvom verom,
da je Tesli jedino preostalo da zavrti glavom.
"Ti ga ne voli?" upita Hari.
"Ima toliko sranja", ree ona.
"Ne u ovom trenutku. U ovom trenutku on ne moe biti bolji."
"Pogledaj uz planinu", ree ona.
"Ja nisam na planini", odvrati Hari. "Ja sam ovde."
"Dobro po tebe", ree ona, ne uspevi da ne zvui zajedljivo.
Pogledao ju je. Izgledala je, pomisli on, krhko i umorno, kao to je
verovatno izgledala i bilo koja dua koja je jo iva. eleo je da je zagrli,
bar nakratko, ali je pretpostavio da mu se ona ne bi na tome zahvalila.
Nalazila se u nekom vlastitom prostoru, u kome nije bilo mesta za teenje.
Malo je potrajalo dok nije uspela da otvori vrata rezervnim kljuevima
koje joj je Fib dala. Kada su se nali unutra, ona ree: "Idem da malo
odspavam. Ne mogu vie ni da razmiljam kako treba."
"Svakako."
Krenula je uz stepenice, ali se nekoliko sekundi kasnije vratila i
zagledala u D'Amura onim svojim praznim oima. "Uzgred budi reeno",
ree ona, "hvala ti."
"Na emu?"
"Na onome to si uinio na planini. Ne bih bila ovde... Gospode... zna
o emu govorim."
"Znam. I nema potrebe. U ovome smo zajendo."
"Ne", ree ona neno. "Mislim da nee biti tako."
"Ako misli na ono to ti je dete reklo..."
"Nije to prvi put da o tome razmiljam", ree Tesla. "Ve pet godina
iscrpljujem se do krajnjih granica, Hari; to nije moglo da proe bez
Page 335 / 520

posledica." Zaustio je da neto kae, ali je ona podigla aku da ga uutka.

"Ne gubimo vreme laui jedno drugo", ree ona. "Uradila sam ono to
sam mogla i istroena sam. Nita jednostavnije. Pretpostavljam da sam,
dok sam imala Raula u glavi, mogla da se pretvaram da razabirem smisao
stvari, ali sada... sada njega vie nema" - slegnula je ramenima - "ne elim
vie da nastavim dalje." Pokuala je bledo da se osmehne, ali je to loe
uinila. Pustila je da osmeh iili i, okrenuvi Hariju lea, odvukla se gore
u krevet.
Hari je skuvao sebi kafu i seo u dnevnu sobu da razmisli, meu
zastarele primerke TV vodia i prepune pepeljare. Kafa je obavila posao.
Potpuno se razbudio, i pored iscrpljenosti udova. Sedeo je, zurio u
tavanicu i mozgao o dogaajima koji su ga doveli u ovo neugodno stanje.
Popeo se na planinu pod platom magle i Vojtovih tetovaa u potrazi za
Kisonom, ali nije pronaao oveka: bar ne u obliku u kome bi ga
prepoznao. Deca, da; braa Grim, da; Blagoslovprokleti, tri razapete due i
Tesla Bombek, da. Ali ovek koji je ubio Teda Diseldorfa i Mariju
Nazareno mu je izmakao.
Ponovo je pomislio na Moningsajd Hajts - na onu bednu sobu u kojoj je
njegov neprijatelj spavao - pitajui se nije li se ipak tamo nalazio nekakav
trag o tome u kom je Kison obliku trenutno, a koji mu se tada uinio
beznaajan. Nije se setio nieg korisnog. Ali se zato setio pila karata koji
je tamo pronaao. Zavukao je ruku u dep sakoa i izvadio ga na svetlost
dana. Pitao se da li se u njima krije trag, u tim slikama? Raistio je niski
sto i poreao ih. Majmun, mesec, fetus, munja...
Moni simboli, svi do jednoga.
Munja, aka, torzo, rupa...
Ali ako je re bila o nekoj igri, on nije znao pravila. A ako nije bila
posredi igra, ta je to onda, do avola, bilo?
Jedva svestan onoga to ini nastavio je u nedogled da rea karte ispred
sebe, u nadi da e se pojaviti nekakvo reenje. Nije se pojavilo. I pored
moi simbola, ili moda upravo zbog nje, nedostajala je jasnoa;
proimalo ga je samo oseanje da je njegov um ispod proseka da bi mogao
da se nosi sa takvim stvarima.
Upravo je mozgao o tome, kada je zazvonio telefon. Domainstvo
Kobovih nije verovalo u sekretarice, izgleda, jer se zvonjava nastavila sve
dok Hari nije podigao slualicu.

Page 336 / 520

Sa druge strane zauo je neiji umorni glas. "Je li Tesla tu?" upitao je
mukarac. Hari je napavio pauzu pre nego to je odgovorio, a za to vreme
ovek je dodao: "Hitno je. Moram da razgovaram s njom."
Ovog puta je Hari prepoznao govornika. "Grilo?" upita on.
"Ko je to?"
"Hari.
"Isuse, Hari. ta ti radi tamo?"
"Isto to i Tesla."
"Je li ona tu negde?"
"Spava."
"Moram da razgovaram sa njom. Zovem ceo dan."
"Gde se nalazi?"
"Na oko pet milja od grada."
"Kog grada?"
"Evervila, pobogu! Mogu li da razgovaram s njom?"
"Zar ne bi mogao ponovo da se javi kroz sat ili..."
"Ne!" povika Grilo. A zatim, mnogo tie ree: "Ne. Moram sada da
razgovaram sa njom."
"Saekaj malo", ree Hari i, spustivi slualicu, ode da probudi Teslu.
Opruila se preko branog kreveta potpuno obuena, sa tako iscrpljenim
izrazom usnulog lica da nije mogao sebe da natera da joj uskrati san koji
joj je tako oigledno bio potreban. I dobro da nije. Kada se vratio u hodnik
veza je bila prekinuta. Grilo je otiao.
3.
Tesla se u snu obrela na nekoj nezemaljskoj obali kojom je ila.
Nedavno je tamo padao sneg, ali ona uopte nije oseala njegovu
hladnou. Laka koraka, otila je do mora. Bilo je gusto i tamno, njegove
uzburkane vode pokrivene penom, a mestimino je videla i tela u talasima,
koja su okretala svoja izranavljena lica u njenom pravcu, kao da su elela
da je upozore da ne ulazi.
Nije imala izbora. More ju je elelo i nee trpeti da bude odbijeno.
Istinu govorei, ni ona nije elela da mu se odupre. Obala je bila turobna i
pusta. More, i pored svog tovara leeva, bilo je mesto tajne.
Tek kada je zagazila u vodu, u talase koji su udarali o njene grudi i
stomak, tek je tada njen usnuli um reima opisao kakvo je to mesto. Ili bi
se pre moglo rei: jednom rei.
Sutina.

Page 337 / 520

More-san skoilo joj je uz lice kada je izgovorila njegovo ime, a

njegova struja povukla ju je za noge. Nije pokuala da mu se suprotstavi,
ve je dopustila da je podigne i ponese poput eljnog ljubavnika. Talasi
koji su bili povei pri obali, uskoro su postali dinovski. Kada su je podigli
na svoja ramena, mogla je da vidi zid tame na obzorju, slian onome koga
se seala iz poslednjih trenutaka u Kisonovoj petlji. Iad, razume se.
Planine i buve; buve i planine. Kada su je pustili u sebe, i ona zaronila
ispod povrine, ugledala je sasvim drugaiji prizor: nepregledna jata riba
koja su se kretala poput olujnog oblaka ispod nje. A izmeu jata uplitala su
se svetlea oblija koja su bila, pretpostavljala je, ljudski duhovi poput nje.
Kao da je videla nagovetaje lica pri njihovoj svetlosti; znamenja dece,
ljubavnika i umiruih dua koji su sebe odsanjali ovde.
Uopte nije dovodila u sumnju to u koju je od ove tri skupine ona
spadala. Bila je suvie stara da bi bila beba, suvie luda za ljubavnicu, tako
da je postojao samo jedan razlog zbog koga je njena dua veeras ovuda
putovala. Gospoica Savrenstvo bila je u pravu. Smrt je bila neizbena.
Poslednji put spava pre nego to se okona njeno razdoblje u vidu Tesle
Bombek.
ak i ako ju je ovo uznemirilo, nije imala vremena da to oseti.
Predstojea pustolovina zaokupila joj je svu panju. Diui se i sputajui
na bregovima i u doljama, postojano je bila noena prema mestu gde su
vode, iz nekog razloga koji nije shvatala, postajale krajnje mirne, tako da
su mogle da poslue kao gotovo savreno ogledalo za prometno nebo.
U poetku je mislila da je sama u ovim podrujima zatija, i upravo se
spremala da isproba svoje moi samopokretanja kako bi mogla da umakne
iz njih, kada je postala svesna treperave svetlosti pod sobom. Zagledala se
nanie kroz vodu i videla da su se neke vrste riba svetleih tela sakupile u
dubini i da se sada postojano diu prema povrini. Kada je ponovo podigla
glavu iznad povrine vode, otkrila je da nije sama. Neki dugokosi i bradati
mukarac nehajno je uao na vodi kao da je ona vrsta poput stene,
dokono stvarajui nabore na staklastoj povrini. Pretpostavila je da se on tu
nalazio sve vreme, ali da je njoj promakao. Meutim, sada je podigao oi,
kao da ga je njen pogled probudio iz kakvog sanjarenja.
Lice mu je bilo suvonjavo - kosti otre, crne oi jo otrije - ali osmeh
koji joj je uputio bio je tako sladak i kao da je iskuavao; izgleda da mu je
bilo neprijatno to je uhvaen nespreman, pa je istog asa stao da je
oarava. Ustao je, voda je poigravala oko njegovih nogu, i dotapkao do
nje. Natopljena odea bila mu je u ritama, tako da je primetila da mu je

Page 338 / 520

torzo prekriven sitnim, bledim oiljcima, kao da se rvao u razbijenom

staklu.
Bilo joj ga je ao zbog stanja u kome se nalazio. I ona je nosila oiljke,
kako spolja tako i iznutra; i ona je bila liena svega to je imala na svetu:
zanimanja, samopotovanja, sigurnosti.
"Da li se mi poznajemo?" upitao ju je dok joj se pribliavao. Njegovom
glasu nedostajala je melodinost, ali joj se ipak dopalo kako je zvuao.
"Ne", ree ona, jer joj se odjednom vezao jezik. "Mislim da ne."
"Siguran sam da mi te je neko pominjao. Da to moda nije bio Fleer?"
"Poznaje Fleera?"
"Znai, jeste", ree ovek, ponovo se osmehnuvi. "Ti si ona koja ga je
smaknula kao muenika."
"Nisam o tome razmiljala na taj nain - ali da, pretpostavljam da sam
to bila ja."
"Vidi", izusti on. Kleknuo je pored nje, dok je nju voda odravala na
povrini. "elela si veze, i one su tu da bi bile pronaene. Ali mora da
zaviri na uasna mesta, Tesla. Mesta na koja smrt dolazi da odnese
ljubav, gde gubimo jedni druge i sebe same; tu poinju veze. Potrebna je
hrabra dua da se tamo zaviri i ne zapadne u oajanje."
"Pokuavala sam da budem hrabra", ree ona.
"Znam", ree on neno. "Znam."
"Ali nisam bila dovoljno hrabra, da li to eli da kae? Stvar je u tome
to ja nisam traila da budem deo ovoga. Nisam bila spremna za to.
Nameravala sam samo da piem scenarija za filmove, zna, da se obogatim
i da mi bude dobro. Pretpostavljam da tebi to zvui patetino."
"Zato?"
"Pa ini mi se da nisi u prilici da vidi ba mnogo filmova."
"Iznenadila bi se", odvrati ovek, ovla se osmehnuvi. "U svakom
sluaju, vane su prie, ma kako bile ispriane."
Setila se deteta na raskru...
"U emu je stvar sa priama?" upita ona.
"Ti ih voli", ree on, odlutavi pogledom sa njenog lica na vodu.
Svetlea oblija koja je videla kako se izdiu odozdo sada su se nalazila na
dubini od nekoliko fatoma od povrine. Voda je poela da svetluca usled
njihovog prisustva. "Voli, zar ne?" upita on.
"Pretpostavljam da volim", ree ona.
"U tome su veze, Tesla."
"Prie?"

Page 339 / 520

"Prie. Svaki ivot, ma koliko bio kratak, ma koliko se inio besmislen,

jeste list..."
"List..."
"Da, list." Ponovo je podigao pogled prema njoj i stao da eka, nije
rekao ni re dok ona nije shvatila smisao onoga to je govorio.
"Na drvetu prie", ree ona. Osmehnuo se. "ivoti su lie na drvetu
prie."
"Jednostavno, zar ne?" primeti on. Sada su se svuda oko njih pojavili
mehurii, i povrina vie nije bila dovoljno kristalna da bi ga izdrala.
Poeo je da tone; polako, polako. "Bojim se da moram da poem", ree on,
"'u je doao po mene. Zato deluje tako nesreno?"
"Jer je suvie kasno", ree ona. "Zato sam morala da ekam do sada da
bih saznala ta treba da radim?"
"Nije bilo potrebno da zna. Ti si to radila."
"Ne, nisam", odvrati ona, sada ve uznemirena. "Nisam bila u prilici da
ispriam priu do koje mi je bilo prokleto stalo."
"Oh, ali jesi", ree on. Ve je gotovo bio nestao s vidika.
"Koja je to bila pria?" preklinjala ga je, odluna da dobije odgovor pre
nego to on nestane. "Koja?"
"Tvoja vlastita", ree joj on i nestade. "Tvoja vlastita."
Vie ga nije bilo.
Zurila je u uskomeanu vodu i videla da su stvorenja koja je nazvao 'u
- podseala su na sipe, koliko je mogla da vidi, i okupila su se ispod nje u
milionima - opisivala nepreglednu spiralu oko oveka koji je tonuo, kao da
ga vuku dole, meu sebe. Meutim, taj vrtlog uopte nije uticao na njen
duh. Osetila je bol zbog gubitka, dok ga je posmatrala kako nestaje u
svetlim dubinama. Delovao je mudro, i elela je due s njim da razgovara.
Kako su stvari stajale, imala je neto da ponese nazad sa sobom: opaanje
da je pria koju je ispriala bila njena vlastita. Sada joj to gotovo nita nije
znailo, ali e je moda uteiti ako uspe da to opaanje ponese sa sobom
nazad u svet jave.
Kada je spirala 'ua izbledela u dubinama, do nje su doprle vesti iz tog
sveta. Zvonjava telefona, a potom zvuk koraka na stepenitu.
"Tesla?"
Otvorila je oi. Hari je promolio glavu kroz vrata. "Grilo", ree on.
"eli da razgovara sa tobom. Ve je jednom zvao." Seala se kao kroz
maglu da je ula zvonjavu telefona dok je lutala snenom obalom. "Po
glasu bih rekao da je u ravom stanju."

Page 340 / 520

Ustala je i sila dole. Pored telefona nalazio se patrljak olovke. Pre

nego to se javila Grilu, zapisala je Ispriala sam vlastitu priu na
telefonski rokovnik, u sluaju da razgovor izbrie san iz njene glave. Zatim
je podigla slualicu.
Upravo kao to je Hari kazao, Grilo je zvuao kao da je u dosta ravom
stnaju; uasnom stanju, u stvari. Poput nje, poput D'Amura, poput hodaa
po vodi iz njenog sna. Kao da su svi oko nje umirali.
"Nalazim se u motelu Stardis", objasnio je on, "sa Huijem, Do-Bet i
njihovom malom Ejmi."
"Gde?"
"Na nekoliko milja od Evervila."
"ta, do avola, radi tamo?"
"Nismo imali izbora. Morali smo brzo da reagujemo, a znao sam da e
nam biti potrebna ozbiljna pomo."
"Za ta?"
"Tomi-Rej je krenuo po Do-Bet."
"Tomi-Rej?"
Grilo poe da joj podnosi izvetaj o dogaajima koji su se zbili tokom
proteklih nekoliko dana. Sluala ga je tek sa pet odsto panje, a ostatak je
posvetila snu iz koga se probudila, u elji da ga zadri. Ali slike uasa i
beanja koje su izvirale iz Grila postojano su istiskivale njena seanja na
mirno more i oveka koji je poznavao Fleera.
"Potrebna mi je tvoja pomo, Tes..." govorio je Grilo. Uspela je jo
nekoliko oajnikih trenutaka da zadri seanje na lice hodaa po vodi.
"Tes, jesi li tu?" A onda vie nije imala izbora, morala je da ga pusti.
"Aha, tu sam..."
"Rekoh da mi je potrebna pomo."
"Ne zvui mi dobro, Nejtane. Jesi li povreen?"
"Duga je to pria. Daj mi svoju adresu. Doveemo se u grad."
Pred oima joj se pojavio pomor koji je Tomi-Rej, Deak-Smrt zajedno sa svojom vojskom utvara - napravio u Palomo Grovu. Nije li
sruio vlastitu kuu u kojoj se nalazila i njegova majka, iz potrebe da
razara? Ako se raspojasa u Evervilu, naroito u vreme masovnog egzodusa
(koji nije daleko), danak smrti bie zapanjujui.
"Ostani gde si", ree ona. "Ja u doi do tebe."
Grilo nije imao nita protiv. Oigledno je oajniki eleo da bude pored
njega, i to to pre. Objasnio joj je gde se motel nalazi, preklinjui je da
pouri. To je bilo to.

Page 341 / 520

Hari je bio u kuhinji, pravio je tost. Ispriala mu je sve to je Grilo

kazao. Sasluao ju je bez opaski, dok ga nije izvestila da odlazi.
"Znai, Evervil je sada moja beba?" upita on.
"Izgleda da je tako."
elela je da mu kae da je odsanjala svoj konani san, i da ne bi trebalo
da oekuje da e se vratiti, ali to bi zvualo beznadeno melodramski. Bilo
joj je potrebno neto jezgrovitije; oprotajna replika koja e delovati
blazirano i mudro kada je vie ne bude. Ali nita joj nije palo na pamet.
Ispostavilo se da je Hari spremio oprotajni govor.
"Razmiljam o tome da se vratim na planinu kada se smrai", ree on.
"Ako Iad dolazi, mogao bih da ga vidim iz blizine. to znai... da se
verovatno neemo vie videti."
"Ne. Pretpostavljam da neemo."
"Dobro smo ih iskoristili, zar ne? Mislim na nae ivote, bili su..."
"Uvrnuti."
"Neobini", ree Hari. Ona slegnu ramenima. To je, razume se, bila
istina. "Ubeen sam da smo oboje hteli da bude drugaije. Ali
pretpostavljam da smo negde duboko u sebi verovatno eleli da ispadne
ovako."
"Pretpostavljam."
Ponestalo im je rei. Tesla je podigla pogled i primetila da Hari zuri u
nju stisnutih usana, kao da se obuzdava da ne zaplae.
"Uivaj u onome to e videti", ree ona.
"Hou", odvrati on.
"uvaj se."
Odvratila je pogled, prekunuvi na taj nain vezu meu njima, i otila
po jaknu, a zatim se uputila napolje. Kada je stigla do ulaznih vrata, umalo
se nije okrenula i vratila se da ga zagrli, ali je odolela. Time bi samo
produila agoniju. Bolje da odmah ode i krene na put.
Gomile ljudi koje su posmatrale paradu odavno su ve bile ispraznile
glavnu ulicu, ali jo je napolju i u okolini bilo dosta onih koji su kupovali
suvenire, ili traili mesto da neto pojedu. Vee je bilo miomirisno, nebo i
dalje bez oblaka; atmosfera slavlja malo je splasnula usled
poslepodnevnog fijaska, ali jo je bila prisutna.
Ranije bi Tesla verovatno uz kripu zaustavila svoj Harli nasred glavne
ulice i vikala dok ne promukne, pokuavajui da natera ljude da napuste
grad pre dolaska Iada. Ali sada nije elela da zalud troi dah. Slegnuli bi
ramenima, nasmejali se i okrenuli joj lea, i ako emo pravo, teko da je
mogla da ih krivi zbog toga. Uhvatila je svoj odraz u ogledalu u kupatilu
Page 342 / 520

neposredno pre nego to je napustila Fibinu kuu. Mrava ena kojoj se

divila pre nekoliko dana - ena obeleena svojim putovanjem, ena
ponosna na svoje oiljke - sada je bila vrea kostiju i oajanja.
Pored toga, od kakve bi koristi bila ta upozorenja, ak i da ih posluaju?
Ako je Iad zaista bio jedini koji je obean, onda se od njega nije moglo
utei. Moda e ovi ljudi koji slave u senci smrti i koji e pomreti pre nego
to saznaju koja ih je to sila pokosila, kasnije biti smatrani srenicima. Jer
e nestati suvie brzo da bi stigli da se plae ili nadaju. Najgore od svega,
da se nadaju.
Iako joj nije bilo usput, vratila se na raskre, samo da bi videla kakve
su tragove, ako ih je uopte bilo, ostavile za sobom poslepodnevne
misterije. Iako su ulice bile vraene saobraaju, u oba smera prolo je tek
nekoliko vozila. Bilo je, meutim, peaka, i to dosta. Ljudi su stajali ispred
restorana i ispred raskra. Nekolicina je ak izvadila kamere da ovekovei
mesto. Nije bilo ni traga onima koje je Tesla poslednji put videla kako
klee, molei se vizijama iji su bili svedoci. Otili su kui ili su bili odneti
kui.
Dok je ponovo stavljala kacigu, zaula je povik sa suprotne strane ulice
i okrenula se, ugledavi svog nemezisa iz Kitinog restorana, Boslija
Pravednog, kako kree prema njoj.
"ta si to uinila?" povika on, lica svog u peatima od besa.
"ta to?" upita ona.
"Ti si imala svoje prste u ovoj pokori", ree on. "Video sam te, usred
srede." Zaustavio se na nekoliko jardi od nje, kao da se plai da bi mogla
da ga zarazi svojom bezbonou. "Znam ta smera."
"Da li bi mi ti to objasnio?" odbrusi ona. "I nemoj tu da mi sere o
nekakvoj avoljoj raboti, Bosli, jer ni sam ne veruje u to vie od mene. U
sutini ne veruje."
Trgnuo se. Primetila je da ga je obuzeo takav strah, tako duboka
bojazan da je pobesnela i smirila se u istom trenutku. "Zna ta?" upita
ona. "Mislim da sam danas po podne srela Isusa." Bosli ju je zanemoalo
pogledao. "Bar je hodao po vodi, i imao je mnogo oiljaka, te... bi to
mogao biti on, je li tako?" Bosli je i dalje utao. "Izvini, nismo stigli da
porazgovaramo o tebi, ali da jesmo, rekla bih mu da ponekad svrati do
tebe. Na pare pite."
"Ti si luda..." ree Bosli.
"Ti i ja, oboje", ree Tesla. "uvaj se, Bosli." Rekavi to stavila je
kacigu i odvezla se.

Page 343 / 520

Kada je izila iz grada, poterala je motor, sigurna da ef policije i

njegovi prepadnuti zamenici noas nee motriti na krelce koji voze
nedozvoljenom brzinom. Bila je u pravu. Poto je put bio prazan i nije bilo
uvara zakona koji bi je zaustavili, grmela je njime u susret Grilu, kao da
e zagrljaj koji ju je ekao na kraju ove vonje biti hladniji i dugotrajniji
od svih to su ga ljudske ruke ikada mogle ponuditi.
IX
1.
Bie jo godina, razmiljala je Doroti Balard dok je sedela u blago
umirujuoj izmaglici pored prozora u svojoj dnevnoj sobi. Jo festivala, jo
parada, jo prilika da stvari ispadnu savreno. Sreom, njeno seanje na
ono to se dogodilo na raskru bilo je zbrkano, ali izvestan broj ljubaznih
ljudi uverio ju je da to nije bila njena krivica; ne, nipoto. Bila je pod
velikim pritiskom, i obavila je odlian posao, divan posao, i naredne
godine, oh naredne godine...
"Bie savreno."
"ta si rekla, draga?" Mejzi je upravo ula sa kajganom i ajnim
kolaiima.
"Naredne godine sve e biti savreno, videe."
"Nemojmo ni da razmiljamo o narednoj godini", ree Mejzi.
"Prihvatajmo stvari onako kako se deavaju, vai?"
Nisu pilule bile te koje su inile seanja Larija Glodoskija maglovitim,
ve pivo, mnogo piva. amio je u Hemrikovom baru ve dva i po sata i
konano je poeo da se osea malo bolje. Nije u alkoholu utapao ono to je
video na raskru, ve bol zbog njihovog odlaska. ene na stepenitu
pruile su mu na trenutak blaenstvo; mislio je da e mu srce prepui zbog
gubitka kada su izbledele i nestale.
"eli li jo jedno?" upitao ga je Vil Hemrik.
"Nastavi da sipa."
"eli li da razgovara o tome?"
Lari je odmahnuo glavom. "Nita od svega nema ba mnogo smisla",
ree on.
Vil mu je dodao jo jednu bocu niz bar. "Prekjue je ovde navratio tip
koji me je zaista prestravio", ree on.
"Kako?"

Page 344 / 520

"To se desilo neposredno poto je umro Morton Kob. Rekao je da je ba

dobro to je na taj nain umro, jer je pria ovako bolja."
"Bolja pria?"
"Aha. A ja sam - kako me je ono, jebiga, nazvao? - seja, mislim da me
je tako nazvao, aha, seja, i da ljudi vole da uju zaista okrutne prie..."
Izgubio se u priseanju i podigao ruke. "Ne znam, izgledao je kao neki
bolesni kukin sin. Imao je taj glas - nalik na kakvog hipnotiara ili tako
neto."
Ta primedba je upalila svetiljkicu. "Kako je izgledao?" upita Lari.
"Moda oko ezdeset. Imao je bradu."
"Razbacan momak? U crnom?"
"To je on", ree Vil. "Poznaje ga?"
"Bio je ovde danas po podne", brzo ree Lari. "Mislim da je on bio taj
koji je sve sjebao."
"Neko bi trebalo da popria sa Dedom o njemu."
"Ded..." zarea Lari, "on nije ni za ta." Gucnuo je pivo. "Razgovarau
sa nekima iz orkestra. Bili su zaista besni zbog onoga to se dogodilo po
podne."
"Paljivo, Lari", posavetova ga Vil. "Ne eli da natovari sebi Deda
na grbau time to e uzeti zakon u svoje ruke."
Lari se nagnuo preko bara, tako da se naao gotovo nos uz nos sa
Vilijem. "Boli me briga", stao je da brljavi on. "Neto se dogaa u ovom
gradu, Hemrie, a Ded nije u stanju da izie s tim na kraj."
"A ti jesi?"
Lari zavue aku u dep i baci tri desetice preko anka. "Uskoro u
biti", ree on, odgurnuvi se od bara i uputivi se ka vratima. "Pozvau te i
rei kada budemo spremni za akciju."
Drugde u gradu, ponovo je uspostavljena izvesna normalnost. U
gradskoj venici ve su se zagrevali prvi partneri za valcer. U aneksu
biblioteke, koji je zavren tek pre dva meseca, Deri Totland, lokalni pisac
koji je stekao lep ugled opisujui tajne vezane za Portlandu, itao je
odlomak iz svog najnovijeg dela. U malom italijanskom restoranu u ulici
Blejzmont otegao se red od dvadeset muterija koje su ekale da probaju
slavnu napolitansku kuhinju.
ula su se govorkanja, razume se; glasine i ukanja o onome to je
zaustavilo paradu tog popodneva, ali sve u svemu to je tek dodalo neto
pikantnosti veeranjim razgovorima. Oseala se izvesna iskrena
nelagodnost, pre bi se moglo rei blaga veselost, naroito meu
Page 345 / 520

posetiocima, zbog toga to se sve tako izokrenulo. To e biti pria koja e

se i te kako prepriavati, zar ne, kada se vrate kui? Kako se Evervil
precenio i bupnuo na svoje preambiciozno lice.
2.
Posle uasa koji su se zbili po podne, Ervin nije znao ta e sa sobom.
Izgubio je, u jednom naletu, sve prijatelje koje je imao, isto onako
neumitno kao da su masakrirani za trpezarijskim stolom.
Nije, zapravo, shvatao ta se dogodilo na raskru, niti je, u stvari, eleo
da sazna. Smrt mu je pokazala neke udne prizore u poslednjih nekoliko
dana, i brzo je nauio da ih prihvata onako u hodu, ali ovo je prevazilazilo
njegove moi. Lutao je ulicama poput izgubljenog psa nekoliko sati,
traei neko mesto na koje bi mogao da sedne i slua razgovor koji ga ne
bi podseao na strah. Ali kuda god bi potraio utehu, nailazio je na ljude
koji su aputali o stvarima to su ga poraavale.
Tek se nekoliko tih razgovora otvoreno odnosilo na dogaaje iz
minulog popodneva, ali su zato svi odreda bili nadahnuti njima, u to je bio
siguran. Zato bi inae ljudi ispovedali grehe svojim voljenima veeras,
traei oprotaj ili razumevanje? Danas su namirisali koliko su smrtni i to
ih je razneilo. Iao je od jednog mesta do drugog, traei utehu, ali je ne
nalazei, tako da se u sumrak vratio na jedino mesto na kome je bio
siguran da e nai malo mira i tiine: na groblje.
Tamo je lutao meu gorbovima dok je sunce zalazilo, iz dosade
paljivo itajui epitafe i mozgajui o dogaajima koji su ga doveli u ovo
jadno stanje? ta je uinio da to zaslui? Poeleo je da i njemu dopadne
komadi slave? Od kada je pa to najtei zloin? Preduboko je eprkao po
tajnama koje je trebalo ostaviti na miru? To nije bio nikakav greh; bar
koliko je on znao. Jednostavno je imao peh.
Seo je, konano, na grob u blizini mesta na kome je prvi put sreo
Nordhofa i ostale. Pogled mu je pao na nadgrobni spomenik pred njim, i
on naglas, onako za sebe, proita natpis.
U ono u ta je Toma sumnjao, ja verujem:
da postoji izbavljenje iz ruke Smrti;
da u ja, koji leim ovde, jednog dana ustati
i osetiti vetar i sresti se sa nebesima.
No, nada mi je krhka i mora se uvati
da joj zlo ne nanesu oni koje je praina
zaslepila. I zato se molim: izbavi me od
Page 346 / 520

bezbonog roda Tome nevernoga.

Jednostavnost i ranjivost rei duboko su ga dirnule. Kada je stigao do
kraja pesme, glas mu je postao dublji i navrle su mu suze, obilne suze.
Zario je lice u ake i stao da se njie napred-nazad, ne mogavi da
prestane da plae. Kakva korist od ivljenja u nadi da postoji ivot posle
smrti, ako se sve svodilo na ovo besmisleno, prazno tumaranje? Bilo je
nepodnoljivo!
"Da li je pesma toliko loa?" zau neiji glas iznad sebe.
Pogledao je preko ramena. Drvo je bilo u punoj raskoi pred jesen,
grane bogate liem, ali ipak je ugledao nekoga ko se kretao tamo gore.
"Pokai se", ree on.
"Vie bih voleo da se ne pokaem", stigao je odgovor. "Odavno sam
nauio da je drvee bezbedno."
"Ne zavaravaj se", ree Ervin.
"U emu je problem?"
"elim da se vratim u svet."
"Oh, to", primeti ovek na drvetu. "To je neizvodljivo i zato ne slamaj
sam sebi srce takvom jednom eljom." Kronja se zatresla, dok se ovek
bolje nametao. "Nestali su, je li tako?" upita on.
"Ko?"
"Budale koje su imale obiaj ovde da se okupljaju. Nordhof, Dolan" praktino je ispljunuo re Dolan - "i ostali. Siao sam sa planine da
zavrim posao s njima, ali ih ne vidim i ne mogu da ih namiriem..."
"Zaista?"
"Zaista. Vidim samo tebe. Kuda su otili?"
"Teko je to objasniti", ree Ervin.
"Potrudi se."
Uinio je to. Opisao je sve to je video i oseao na raskru, mada teko
da je njegov advokatski renik bio pogodan za tako neto. To je bilo
olakanje za kojim je tragao, i prijalo mu je.
"Znai, zbrisani su, a?"
"Tako je izgledalo", ree Ervin.
"To je bilo neizbeno", ree itelj drveta. "Ovde je zapoet jedan krvavi
posao i ranije ili kasnije morao je da se okona."
"Znam o emu govori", ree Ervin. "Proitao sam priznanje..."
"ije?"
"Zvao se Mek Ferson."

Page 347 / 520

ovek je grleno zagunao, od ega se Ervin stresao. "Ne pominji to

ime!" ree on.
"Zato da ne?"
"Samo nemoj!" zaurla ovek. "Ali nisam mislio na njegovu
krvolonost. Desio se jo jedan pokolj na Harmonovim Visovima, pre
nego to su uopte dobili ime. Dugo sam ekao da vidim posledice."
"Ko si ti?" upita Ervin. "Zato se krije tamo gore?"
"Mislim da si video dosta udnih stvari za jedan dan", odvratio je
ovek. "Ne treba ti jo da vidi i mene."
"Mogu da iziem nakraj s tim", ree Ervin. "Pokai se."
Nekoliko trenutaka nije bilo odgovora sa drveta. Zatim ovek ree:
"Kako eli." Kronja je uzdahnula dok se on sputao. Nije bio tako udan.
Pun oiljaka, nema sumnje, pomalo je liio na ivotinju, ali je podseao i
na oveka.
"Eto", ree on, kada se spustio u podnoje drveta. "Sada me vidi."
"Drago... drago mi je to sam te upoznao", ree Ervin. "Plaio sam se
da u biti sam."
"Kako se zove?"
"Ervin Tutaker. A ti?"
Ranjena zver nagnu glavu na stranu. "Drago mi je to smo se upoznali",
ree on. "Zovem se Koker Amijano."

esti deo: VELIKA ZAMISAO

I
1.
Musnakafu je bio potreban itav sat, pa i vie, da pripremi svoju
gospodaricu za izlazak na prohladne ulice Liverpula, a za to vreme Fib je
dobila dozvolu da luta po kui. Bilo je to setno putovanje. Sobe su
uglavnom bile prelepo nametene, kreveti ogromni i primamljivi, kupatila
Page 348 / 520

izvan svake sumnje dekadentna, ali nije bilo povrine bez praine niti
prozora bez galebovog izmeta; posvuda oseanje da su najbolji dani proli.
Nigde nije bilo ni traga prilikama koje su ivele u ovoj kui; koje su se
divile pogledu sa njenih prozora ili sputale glave na njene jastuke. Da li
su sanjale? - pitala se Fib. I ako jesu, o emu su sanjale? O svetu iz koga je
ona dola? To ju je u poetku zabavljalo: da razmilja o tome kako su
ljudi, koji su iveli u ovim prelepim sobama, moda eznuli za Kozmom
kao to je ona eznula za nekim nedostinim mestom iz snova. Ali to je
vie mozgala o tome, to joj je delovalo sve setnije da su ljudi sa obe strane
vododelnice iveli u nezadovoljstvu, udei za usudom onih drugih. Ako
preivi ovo putovanje, razmiljala je ona, vratie se u Evervil odluna da
ivi od trenutka do trenutka, i da ne troi uludo vreme grevito se drei za
neto slatko i daleko.
Kada je izila iz jedne spavae sobe, pogledala se u ogledalu u hodniku
i rekla sebi naglas: "Uivaj dok moe. U svakom trenutku."
"ta si kazala?" upitao ju je Musnakaf, proavi kroz jedna vrata malo
nie u hodniku.
Bilo joj je neugodno to ju je uhvatio na ovaj nain. "Koliko me ve
posmatra?" zanimalo ju je.
"Trenutak ili dva", odvrati on. "Ba lepo izgleda, Fib Kob. U tebi ima
muzike."
"Uopte nemam sluha", odvrati mu ona pomalo otro.
"Ima muzike i muzike", odgovorio joj je Musnakaf. "Tvoj duh peva,
iako to ne ini tvoje grlo. ujem bubnjeve kada pogledam u tvoja prsa i
hor kada te zamiljam nagu." Uputila mu je onaj svoj otar pogled koji je
predstavljao nonu moru za mnotvo zakasnelih pacijenata, ali nije upalio.
On je jednostavno razvukao usta u osmeh, dok su mu se ureeni obrazi
svetlucali. "Ne vreaj se", ree on. "U ovoj kui ljudi su oduvek otvoreno
govorili o takvim stvarima."
"Onda u i ja biti otvorena", ree Fib. "Ne svia mi se to to me
zaljubljeno gleda dok sam ti okrenuta leima; bubnjevi ili ne, bila bih ti
zahvalna kada ne bi gledao u moje grudi."
"Zar ti se ne dopadaju tvoje grudi?"
"To je izmeu mene i mojih grudi", ree Fib, shvativi jo dok su rei
izlazile koliko su besmisleno zvuale.
Musnakaf je prsnuo u smeh, i ma koliko da se trudila, Fib je morala i
sama da se osmehne, to je samo jo vie razdragalo Musnakafa.
"Ponoviu ti", ree joj Musnakaf. "Ova kua videla je mnoge sjajne
ene, ali ti si meu najsjajnijima, jedna od najsjajnijih."
Page 349 / 520

To je bilo tako lepo reeno, da je morala da bude polaskana. "Ovaj..."

izusti ona. "Hvala ti."
"Bilo mi je zadovoljstvo", ree Musnakaf. "Ako si spremna,
Gospodaricini nosai su stigli. Mislim da je vreme da svi siemo do vode."
2.
Dou je bilo dovoljno manje od sata putovanja putem koji je vodio ka
b'Keter Sabatu da uglavnom prestane da saosea sa rekom izbeglica koja
se kretala u suprotnom smeru. Za to vreme prisustvovao je bezbrojnim
usputnim okrutnostima. Video je decu koja su bila vie natovarena od
roditelja i terana biem; zlostavljane ivotinje koje bi pomahnitale od
udaraca; bogate mukarce i ene na leima bahatih roaka kamile, kako
kre krvavi trag kroz one koji su bili dovoljno nesmotreni da im se nau na
putu. Ukratko, sve ono to je mogao da oekuje da e videti u Kozmu.
Kada su, meutim, ovi alostivi prizori postali suvini za njega,
jednostavno je usmerio pogled prema samom gradu, i njegovi iscrpljeni
udovi pronalazili su novu snagu. Ljudi koji su iveli u b'Keter Sabatu bili
su isto onoliko bezvredni i isti onakvi varvari kao i graani bilo kog grada
na zemlji, ali je zato zdanje koje su praznili bilo bez premca.
to se tie talasa Iada, on je kljuao i razdelio se, ali nije napredovao.
Jednostavno je lebdeo iznad grada poput kakve neizmerne zveri, opinjene
neim u njegovoj senci. Nadao se da e uspeti da stigne do grada, da e
uspeti da proeta ulicama i da se popne na kule u plamenu pre nego to
zanimanje Iada splasne, i on zada coup de grace.
Kada je stigao na etvrt milje od najbliih lestvi - a grad se izdizao
poput izkrenute planine pred njim - zauo je prodorni povik koji je
nadjaao buku, i jedno pepeljasto stvorenje probilo se kroz guvu da mu
preprei put.
"Afrikane!" ree ono. "Afrikane! iv si!" Stvorenje je spustilo svoje
pauinaste ake na Doove grudi. "Ne prepoznaje me, je li tako?"
"Ne. Da li bi trebalo?"
"Bio sam na brodu s tobom", ree ovek - i tada ga Do prepoznade.
Bio je jedan od robova koje je Noa prekomandovao u posadu Fanakapana:
pleat, kran momak sa mrtvim, abolikim crtama lica. Njegovo
ponaanje, sada kada je ponovo bio svoj ovek, odgovaralo je njegovoj
pojavi. Ostavljao je utisak hitrog, ivahnog stvorenja. "Zovem se Veksel
Fi, Afrikane", ree on, sav se pretvorivi u osmeh. "I veoma mi je drago
to te vidim. Veoma, veoma drago."

Page 350 / 520

"Ne znam zato", ree Do. "Ponaao se prema vama kao da ste
govna."
"uo sam ta si kazao Noi Sumi Sumamentisu. Pokuao si da uini
neto za nas. Nisi ti kriv to nisi uspeo."
"Bojim se da jesam", skrueno ree Do. "Gde su ostali?"
"Mrtvi."
"Svi?"
"Svi."
"ao mi je."
"Nema potrebe. Nisu mi bili prijatelji."
"Kako to da ti nisi mrtav, a oni jesu? Noa je kazao da kada zavri s
vama..."
"Znam ta je rekao. I to sam uo. Odlino ujem. Takoe imam jaku
volju. Nisam bio spreman da umrem."
"Znai, uo si, ali nisi mogao da ini ono to si eleo?"
"Upravo tako. Potinio je moju volju."
"Znai da si trpeo bol."
"Oh, da. Trpeo sam bol." Fi podie desnu aku da je pokae. Dva od
est prstiju bila su svedena na nateene patrljke. "I rado bih bio ubio tog
oveka, kada sam se probudio."
"Zato nisi?"
"On je moan, Afrikane, sada kada se vratio u b'Keter Sabat. Dok sam
ja veoma daleko od kue." Pogledao je pored Doa, prema moru.
"Nema brodova, Veksele."
"A Fanakapan?"
"Video sam kako tone."
Vest je primio filozofski. "Ah. Onda moda nisam nadiveo ostale kako
bih mogao da se vratim kui." Tada je Do ugledao na njegovom licu prvi
osmeh na celom turobnom putu. "Moda sam pokuao tebe ponovo da
sretnem, Afrikane."
"Zovem se Do."
"uo sam da te tim imenom zove moj neprijatelj", odvrati Fi. "Stoga ne
mogu da ga koristim. Takav je obiaj u mojoj zemlji. Zato u te zvati
Afrikanac." Dou se nije mnogo dopalo kako ga je nazvao, ali nije bio
trenutak da uvredi oveka. "I poi u s tobom, nazad u b'Keter Sabat.
Vai?"
"Prijae mi tvoje drutvo", ree Do. "Ali zato bi eleo da poe?"

Page 351 / 520

"Zato to nema brodova. Zato to sam te pronaao u masi od deset

hiljada dua. I zato to e ti moda biti u stanju da uini ono to ja
nisam."
"Da ubijem Nou."
"S tvojih usana, Afrikane. S tvojih usana."
3.
Karavan koji je siao niz strmo brdo od kue u ulici Kaning brojao je
devet dua. Fib i Musnakaf ili su peke. Miv O'Knel putovala je u lepoj
nosiljci koju su nosila etvorica krupnih mukaraca, uz jednu priliku koja
je predvodila i jednu koja se vukla pozadi, a obe su bile ba dobro
naoruane. Kada je Fib to primetila, Musnakaf je jednostavno rekao: "Ovo
su opasna vremena. Ko zna ta je sve na slobodi?" To ba nije bio utean
odgovor.
"Doi da hoda pored mene", ree Miv dok su ili. "Kucnuo je as da
odri svoj deo pogodbe. Priaj mi o Kozmu. Ne, zaboravi na Kozm.
Priaj mi samo o mom gradu."
"Prvo", poe Fib, "imam jedno pitanje."
"Koje?"
"Zato ste odsanjali ovaj grad umesto drugog Evervila?"
"Kao dete ivela sam u Liverpulu i bila sam puna nade. Seam ga se s
ljubavlju. Evervil mi nije ostao u takvoj uspomeni."
"Ali vas ipak zanima da saznate ta se dogodilo s njim?" istaknu Fib.
"Tako je", odvrati Miv. "A sada, priaj."
Ne znajui koji su vidovi ivota u Evervilu najvie zanimali enu, Fib
je poela da podnosi zbrkani izvetaj o ivotu kod kue. Festival, problemi
sa potom, aneks biblioteke, Ded Gilholi, restorani u glavnoj ulici, Kitin
restoran, stara kola i njena zbirka, problemi vezani za kanalizaciju...
"Stani, stani", ree Miv. "Vrati se malo. Pomenula si zbirku."
"Da..."
"Vezanu za istorijat Evervila, ree?"
"Tako je.
"Dobro je zna?"
"Ne bih ba rekla..."
"Ali ipak nisi znala ko sam ja", ree Miv, ije se lice zgrilo jae no
ikada. "To mi je udno." Fib je utala. "Reci mi, ta kau, kako je osnovan
Evervil?"
"Ne seam se tano", odvrati Fib.

Page 352 / 520

Babuskara je iznenada stala da urla. "Stanite! Neka svi stanu!" Mala

povorka se trzavo zaustavila. Miv se nagnula iz nosiljke i pozvala Fib da
prie blie.
"Sluaj me, eno", ree Miv. "Mislila sam da smo se dogovorile."
"Jesmo."
"Zato mi onda ne govori istinu? A?"
"Ja... ne elim da vam povredim oseanja", odvrati Fib.
"Marijo, majko Gospodnja, tolike patnje vezane su za moje ime da im
nema..." Zautala je i stala da povlai okovratnik odore. Musnakaf je
zaustio da kae neto kao da treba da se uva prehlade, ali ga je ona
oinula tako otrovnim pogledom da se istog asa ugrizao za jezik. "Vidi
ovo", obrati se ona Fib, pokazujui vrat. Straan oiljak obavijao joj je vrat
ukrug. "Zna li ta je ovo?"
"Lii na... ovaj kao da je neko pokuao da vas obesi."
"Pokuali su i uspeli. Ostavili su me da se klatim na drvetu zajedno s
mojim detetom i muem."
Fib je bila zapanjena. "Zato?" upitala je.
"Zato to su nas mrzeli i to su eleli da nas se otarase", ree Miv.
"Musnakafe? Pokrij me!" On je istog asa pohitao da to uini, dok je Miv
nastavila da pria. "Imala sam veoma udno, zlovoljno dete", ree ona,
"koje nije volelo nita na celom svetu. Mene svakako nije. Niti svog oca.
Tokom godina ljudi su poeli zauzvrat da ga mrze. im su pronali razlog
da ga linuju, iskoristili su ga, a uzeli su mi i mog jadnog mua. Koker,
zna, nije bio iz Kozma. Otiao je tamo zarad mene i nauio je da bude
vie ljudsko bie od samih ljudskih bia, ali i dalje su mogli da namiriu
neto u njemu to im se nije dopadalo. to se mene tie..." Okrenula je
glavu od Fib i zagledala se niz brdo.
"to se vas tie?" ponovi Fib.
"Mene su eleli da zaborave. Bila sam tamo na poetku - ne, nije tako ja sam bila poetak. Ja sam bila Evervil, o tome nije bilo zbora, kao da je
on bio sazdan od mojih kostiju. Ali Brolijevima, Gilholijevima,
Hendersonovima i svim ostalim finim, uvaenim porodicama nije
odgovaralo da se toga seaju."
"I tako su vas zbog toga ubili?"
"Napravili su se da ne znaju da e doi do lina", ree Miv. "Rekla bih
da je to ubistvo."
"Zato niste mrtvi?"

Page 353 / 520

"Jer je grana pukla. Jednostavnije ne moe biti. Moj dragi, ljubljeni

Koker nije bio te sree. Njegova grana bila je snana, i kada sam se
osvestila, on je bio hladan."
"To je uasno."
"Nikada nisam volela nijedno stvorenje onako kako sam volela njega",
ree Miv.
Dok je to govorila, Miv je osetila blagi potres u tlu. Oigledno ga je
osetio i Musnakaf. Okrenuo se prema svojoj Gospodarici i uzbueno je
pogledao. "Moda bi bilo najbolje da ne govorite o tome", ree on. "Ne na
otvorenom."
"Oh, pih!" odvrati mu Miv. "Ne bi se on usudio da me dirne. Samo zato
to govorim ono to on zna da je istina."
Ovaj razgovor zbunio je Fib, ali nije dozvolila da je to sprei da nastavi
sa pitanjima.
"ta je bilo sa vaim sinom?" obrati joj se Fib. "ta se sa njim
dogodilo?"
"Njegovo telo odnele su zveri. Uvek je smrdeo. Usuujem se da kaem
da je on predstavljao bolji obrok od Kokera ili mene." Trenutak je
razmiljala. "Uasno je tako neto rei o vlastitoj krvi i mesu, ali injenica
je da mom sinu nije bilo sueno da dugo ostane na svetu ovako ili onako."
"Da li je bio bolestan?"
"U glavi, da. I u srcu. Neto se u njemu zgrualo dok je bio dete, i
veoma dugo sam mislila da je kreten. Odustala sam od pokuaja da ga bilo
emu nauim. Ali mislim da je, u stvari, bio zao: strano zao. I najbolje je
bilo da umre." Saalno je pogledlaa Fib. "Ima li dece?" upita ona.
"Ne."
"Smatraj se srenom", odvrati Miv.
A onda, iznenada otresavi sa sebe setni ton, dade Fib znak da se udalji
i povika nosaima: "Diite se!" Konvoj nastavi svojim putem, niz strmo
brdo.
Stanje more-sna znatno se izmenilo tokom asova koje je Fib provela
kao gost u Mivinoj kui. Brodovi u luci nisu vie poivali mirno usidreni,
ve su posrtali napred-nazad, kidajui vezove poput upanienih pastuva.
Pobesneli talasi, koji su postajali sve vii dok se druina sputala, ugasili
su svetlosne signale koji su goreli na ulasku u luku.
"Sve mi se ini da neu moi da ispunim pogodbu", ree Miv Fib kada
su se konano nali na ravnom.
"Zato?"
Page 354 / 520

"Koristi oi", odvrati Miv, pokazavi nadole prema obali, gde su talasi
koji su o nju udarali bili visoki deset do dvanaest stopa. "Mislim da neu
dole razgovarati sa 'u."
"Ko je 'u?"
"Reci joj", izdade Miv uputstvo Musnakafu. "A vi me spustite." Konvoj
se ponovo zaustavio. "Pomozite mi da iziem iz ovog uda", zatraila je
Miv. Nosai skoie da je posluaju.
"Da li ti je potrebna pomo?" upitao ju je Musnakaf.
"Ako bude, zatraiu je", odvrati Miv. "Nastavi da prosveuje enu.
Mada sam Gospod zna da je suvie kasno."
"Reci mi ko je to 'u", obrati se Miv Musnakafu.
"Ne ko, ta", odvrati Musnakaf, dok je mu je pogled skretao ka
Gospodarici. "ta to ona radi?"
"Govorili smo o neemu", odreza Fib.
"Povredie se."
"I ja u nekoga povrediti ako ne bude zavravao reenice. u..."
"To su duhpiloti. Delii Tvorca. Ili ne. Eto. Zadovoljna?"
Upravo je krenuo ka Gospodarici, ali ga je Fib uhvatila.
"Ne", ree ona. "Nisam zadovoljna."
"Pusti me", frknu on.
"Neu."
"Upozoravam te", ree on, bockajui je prstom ukraenim prstenom.
"Imam ja vanija posla nego da..." Zbunjeni izraz pree mu preko lica.
"Jesi li osetila?"
"Misli na potres? Aha, bio je jedan i pre nekoliko minuta. Neka vrsta
zemljotresa..."
"Da bar jeste", primeti Musnakaf. Zurio je u tle izmeu njih. Usledio je
jo jedan potres; ovaj je do sada bio najjai.
"ta je onda?" upita Fib, zaboravivi da ju je Musnakaf malopre
iznervirao.
Nije dobila odgovor. ovek joj je jednostavno okrenuo lea i pohitao
ka mestu na kaldrmi gde je Miv stajala. Nije mogla da stoji sama bez
pomoi. Dvojica nosaa su je pridravala, a trei je ekao pozadi u sluaju
da se prevrne.
"Moramo dalje", doviknu joj Musnakaf.
"Zna li ta se dogodilo na ovom mestu?" obrati mu se ona.
"Gospo..."
"Zna li?"
"Ne."
Page 355 / 520

"Ovde sam stajala kada je prvi put doao da me potrai." Blagonaklono

se osmehnula. "Rekla sam mu, odmah na poetku, rekla sam mu: Niko
nikada nee moi da zameni mog Kokera, jer je Koker bio ljubav moga
ivota..."
U tom trenutku tle se zatreslo ee no ikada.
"Uuti" ree Musnakaf.
"ta?" izusti gospodarica O'Konel. "Ti mene uutkuje? Trebalo bi da
te prebijem zbog toga." Podigla je tap i zamahnula na Musnakafa. Udarac
je bio prekratak i Miv je izgubila ravnoteu. Nosai su mgli da je zadre da
ona nije bila tako besna i da nije nastavila da zamahuje ak i dok je padala.
tap je potkaio nosaa s njene desne strane, i on pade, krvava nosa.
ovek koji ju je pazio otpozadi priskoi da je uhvati, ali kada je to uinio
ona je napravila jo jedan posrui korak prema Musnakafu, ponovo se
zanevi. Ovog puta ga je dohvatila, a udarac je bio tako jak da je polomila
tap. Tada je pala, povukavi za sobom i nosaa sa njene leve strane - koji
je ni na trenutak nije isputao.
Udar o tle ublailo je obilje potkoulja i kaputa, tle se ponovo zatreslo.
Ali ovog puta, podrhtavanje nije zamrlo. Nastavilo je da se pojaava,
prevrnuvi nosiljku koju niko nije uvao i nateravi uvara koji je
predvodio povorku da zbrie nazad uz brdo.
"Prokleta bila, eno!" grdio je Musnakaf Miv dok joj je prilazio da joj
pomogne. "Vidi li ta si uradila."
"ta se dogaa?" zaurla Fib.
"To je on!" ree Musnakaf. "uo ju je! Znao sam da hoe."
"Kralj Teksas?"
Pre nego to je Musnakaf stigao da joj odgovori ulica se zatresla s kraja
na kraj i ovog puta se u tlu pojavila pukotina. Ovo nisu bile pukotine kao
one na Harmonovim Visovima kojima je Fib umakla. Nije bilo nieg
nepravilnog u njima; nieg proizvoljnog. Bile su elegantno oblikovane,
usecale su arabeske u poploani put i spajale se, tako da je ve posle
nekoliko trenutaka cela ulica izgledala kao kakva ogromna slagalica.
"Svi neka ostanu na svojim mestima", ree Musnakaf drhtavim glasom.
"Neka se niko ne mie." Fib je uinila kako joj je bilo reeno. "Izvini mu
se", doviknu Musnakaf Miv. "Brzo!"
Uz pomo dvojice svojih svesnih nosaa ena je uspela da se pridigne
na kolena. "Nemam zbog ega da se izvinjavam", ree Miv.
"Boe, ala si ti tvrdoglava ena!" zaurla Musnakaf i podie ruku kao da
e je udariti.

Page 356 / 520

"Nemoj", doviknu mu Fib. Izgubila je strpljenje sa Miv u poslednjih

pola sata, ali kada je videla da e da je udari to joj je vratilo bolne
uspomene.
Nije to jo ni izgovorila, a raspuknuto tle se ponovo zatreslo i delii
slagalice otpali, ostavivi za sobom rupe od tri, etiri, ak i pet stopa u
preniku na desetini mesta. Prema hladnoi koja je doprla iz njih ledeni
vazduh delovao je krajnje blago.
"Ne rekoh li ti", primeti Musnakaf, spustivi glas do promuklog apata.
Fib je streljala pogledom od jedne rupe do druge, pitajui se kroz koju
e se pojaviti nesreno zaljubljeni kralj Teksas.
"Nije trebalo uopte... uopte da dolazimo", mrmljala je Miv. "Ti si me
na to nagovorila, eno!" Uperila je prst u Fibinom pravcu. "Ti si u dosluhu
s njim, zar ne?" Poela je da se pridie uz pomo nosaa. "Priznaj", ree
ona, a zajedno sa tim reima iz ustiju joj poletee i kapljice pljuvake.
"Hajde, priznaj."
"Ti si luda", primeti Fib, "svi ste vi ludi!"
"Evo ene koja zna ta govori", zau se glas iz zemlje i iz svih rupa do
jedne poee da se izdiu stubovi uskomeane praine, koji su ve posle
nekoliko sekundi dostizali dvostruku ljudsku visinu.
Taj prizor bio je pre bi se moglo rei upeatljiv nego zastraujui.
Trudei se da povrati dah od zaprapaenja, Fib se okrenula i videla da ve
svuda unaokolo iz vrhova stubova niu grane poput paoka koje su se irile
i meusobno vezivale u vorove iznad njihovih glava.
"Musnakafe?" pozva ga Fib. "ta se to deava?"
Miv je bila ta koja joj je odgovorila. "Pravi sebi hlad", ree ona,
oigledno se nimalo ne uzbudivi zbog te predstave. "Ne voli svetlost,
jadniak. Plai se da e na njoj uvenuti."
"Ko mi to kae!" zau se glas iz zemlje. "Ti si napisala knjigu o tome
kako se vene, ljubavi mog kukavnog ivota."
"Da li bi trebalo da budem polaskana?" upita Miv.
"Ne..." odvratio je glas iz zemlje. "Trebalo bi da se seti da ti ja uvek
govorim istinu, ak i kada ona pomalo boli. Slatkiu, izgleda staro. Ne,
zaboravi to. Izgleda bespomono. Zaboravljeno. Prazno."
"Kakve pohvale, kada se ima u vidu da dolaze iz rupe u zemlji!"
odbrusi Miv.
Zauo se smeh iz zemlje; blagi, meki smeh.
"Hoe li se pokazati", ree Miv, "ili si moda suvie ruan ovih dana?"
"Ja sam sve ono to ti eli da budem, pupoljiu moj."
"Bar jednom ne budi neotesan."
Page 357 / 520

"Za tebe u biti i kaluer. Nikada se neu ni dodirnuti. Ja...!"

"Oh, Boe, kakve rei!" primeti Miv. "Hoe li se pokazati ili ne?"
Nastupila je kratka tiina. A onda glas jednostavno ree: "Evo", i iz
jedne od rupa izmeu Miv i Fib pojavi se potok blatnjave materije koja
zatim poe da se stvrdnjava - jo pre nego to je prestala da se izdie - u
neodreeno ljudsko oblije. Leima je bilo okrenuto prema Fib, tako da
mu nije videla fizonomiju, ali ako je suditi po leima, bilo je nedovreno:
mukarac od praine i sirove stene.
"Zadovoljna?" otegnuto upita on.
"Mislim da je za to malo kasno", odgovori Miv.
"Oh, ne, malena, to nije tano. To uopte nije tano." Podigao je ruke
(aka mu je bila veliine lopate za sneg) kao da e da dodirne staru damu.
Ali uzdrao se od toga, tako da su mu nezgrapni prsti ostali da lebde na in
od njenog obraza. "Odrekni se svog tela", ree on. "I doi da bude stena
sa mnom. Istopiemo se zajedno, malena. Dozvoliemo ljudima da ive na
naim leima i jednostavno emo postojati tamo dole, topli i prijatni." Fib
je prouavala Mivino lice tokom ovog neobinog zavoenja i najednom joj
je sinulo da je ula (ili proitala) te rei nebrojeno puta. "Nikada vie nee
dobiti nijednu boru", nastavio je kralj Teksas. "Nikada ti se utroba nee
proiriti. Nikada te nita nee boleti. Nikada nee uvenuti. Nikada nee
umreti." Tu mu je ponestalo umilnih rei, te kada je video da nije ostavio
nikakav utisak, okrenuo se prema Fib. "Sada tebe pitam", ree on (kao to
je i pretpostavila, lice jedva da mu je bilo naznaeno u glini), "da li to
zvui ba tako prokleto loe?" Dah mu je bio hladan i oseao se na
podzemni svet, peine i istu vodu; stvari koje rastu u tami. Nije bio
neprijatan. "Da li?" ponovi on.
Fib odmahnu glavom. "Ne", odvrati ona. "Meni zvui sasvim u redu."
"Eto!" ree Teksas, pogledavi preko ramena ka Miv, ali skoro istog
asa ponovo se okrenuo prema Fib. "Ona me razume."
"Onda uzmi nju. Pii njoj svoja prokleta pisma. Ja ne elim nita od
tebe."
Fib primeti da nedovreno lice kralja Teksasa poprima uvreeni izraz.
"Nee dobiti jo jednu priliku", ree on Miv, i dalje prouavajui Fib dok
je to govorio. "Ne posle ovoga. Iad e unititi tvoj grad zajedno s tobom."
"Ne budi toliko siguran", odvrati Miv.
"Oh, stani malo..." poe kralj Teksas, "nije valjda da razmilja o tome
da se vrati u posao?" On okrenu ogromnu glavu kako bi se zagledao u
Miv.
"Zato da ne?" upita ona.
Page 358 / 520

"Zato to Iad nema oseanja. Niti imaju Bog zna ta meu nogama."
"Znai, video si ih, zar ne?"
"Sanjao sam ih", ree kralj Teksas. "Stalno ih sanjam."
"Vrati se svojim snovima", ree Miv. "I pusti me da proivim ono malo
to mi je jo ostalo od ivota. Ti nema nita od onoga to je meni
potrebno."
"Oh, to boli", ree kralj Teksas. "Da imam vene, iskrvario bih."
"Ne nedostaju ti samo vene!" odvrati Miv.
Kraljevo dinovsko oblije je zadrhtalo i on zarea u znak upozorenja:
"uvaj se", ree on.
Meutim, njegove rei prooe nezapaeno. "Star si, enskast..." ree
Miv.
"enskast?" Ulica se sada ponovo zatresla. Fib je ula Musnakafa kako
mrmlja neto sebi u bradu i shvatila da je to molitva koju je znala: "Marijo,
majko Boija..."
"Ja sam mnogo toga", ree kralj Teksas. "Na poneto uopte nisam
ponosan. Ali enskast..." Iz glave pou da mu niu zmijoliki oblici debeli
poput prstiju. Na stotine njih, isticali su iz njegove lobanje u kovravim
potocima. "Da li je tebi ovo enskasto?" zanimalo ga je. Celo telo mu se
menjalo, vide Fib, njegova anatomija oticala je i mrekala se. Dok se to
deavalo, on je iskoraio iz rupe iz koje se izdigao na vrsto tle, odvojivi
se od toka stene. Stajao je ispred Miv poput kakvog umovitog titana i
grmeo. "Mogu sve da vas povuem dole sa sobom", ree on, posegnuvi za
poploanom ulicom, kao to bi neko drugi dohvatio ilim. "Dozvolite da
vam pokaem kako je u mojoj predivnoj tami." Povukao je ulicu, samo
malo. Musnakaf je izgubio ravnoteu i istog asa skliznuo prema jednoj od
rupa.
"Molim te, Boe, ne!" zaskviao je. "Gospodarice! Pomozi mi!"
"Prestani!" ree Miv kao da se obraa razdraljivom detetu. Na Fibino
iznenaenje, taj ton je upalio. Kralj Teksas je pustio tle, ostavivi
Musnakafa da jeca od olakanja.
"Zato uvek zavrimo prepirui se?" upita Teksas, odjednom
pomirljivim glasom. "Trebalo bi da ovo vreme provodimo evocirajui
seanja."
"Ja nemam ega da se seam", ree Miv.
"Nije tano, nije tano. Ti i ja smo imali lepih trenutaka. Sagradio sam
ti autoput. Izgradio sam ti luku." Miv je nezainteresovano podigla pogled
prema njemu. "O emu razmilja?" upita kralj Teksas, nagnuvi se malo
ka njoj. "Reci mi, cvetiu."
Page 359 / 520

Miv slegnu ramenima. "Ni o emu", odvrati ona.

"Dozvoli onda da ja razmiljam za oboje. Dozvoli mi da volim za
oboje. Ono to ja oseam prema tebi jae je od bilo ega to je bilo koji
mukarac oseao prema bilo kojoj eni u istoriji ljubavi. A bez toga..."
"Ne ini to", zastenja Miv.
"Bez toga, ja sam tuan, a ti..."
"Zato nee da me poslua?"
"Ti si zaboravljena."
Na to se Miv nakostreila. "Zaboravljena?" ponovi ona.
"Da. Zaboravljena", odgovori Teksas. "Ovaj grad e nestati kroz
nekoliko asova. Naa luka, tvoje divne zgrade..." Mahnuo je ogromnim
rukama kroz vazduh, da doara njihovu prolaznost. "Iad e sve to zbrisati.
A to se tie Evervila..."
"Ne elim da priam o tome."
"Da nije suvie bolno? Ne krivim te. Bila si tamo na poetku, a sada su
te zaboravili."
"Prestani to da govori!" poe da besni Miv. "Isuse i Marijo, zar nikada
nee nauiti? Nikada me nee naterati, nikada neu sebi vie dozvoliti
sramotu niti pasti u iskuenje, niti u biti zavedena da te ponovo zavolim!
Moe mi sagraditi hiljadu luka! Moe mi pisati ljubavna pisma svakog
minuta svakoga dana do kraja sveta i veka, ali JA TE NEU VOLETI!"
Rekavi to, okrenula se prema najbliem nosau. "Kako se zove?" upita
ona.
"Nus Katalja."
"Lea, Nuse."
"Izvinite..."
"Okreni se, elim da ti se popnem na krkae."
"Oh - da. Svakako." ovek je posluno okrenuo lea Miv koja je uz
njegovu pomo poela da mu se pentra na krkae.
"ta to radi?" tiho je upitao kralj Teksas.
"Dokazau ti da grei", ree Miv, zgrabivi za kragnu svog nosaa.
"Vraam se u Evervil."
Prvi put posle nekoliko minuta, Fib je zapijukala. "Ne moe", pobunila
se ona.
"Samo joj kai", ree kralj Teksas. "Mene nee da slua."
"Obeala si da e mi pomoi da pronaem Doa", nastavila je Fib.
"Bojim se da se on izgubio, Fib", ree Miv, "i zato se mani toga."
Napuila je usne. "ao mi je", dodade, mada to oigledno nije i mislila.
"Ali zar ti ne rekoh da ne polae nadu u ljubav?"
Page 360 / 520

"Da i jesi, ne bih ti poverovala."

"Sluaj ovu enu!" obrati se kralj Teksas Miv. "Mudra je! Mudra!"
"I ona je prava budala kao i ti kad veruje u ljubav", ree Miv, prelazei
svojim reumatinim pogledom sa Fib na Teksasa i natrag. "Zasluujete
jedno drugo!" Zatim je povukla kragnu svog nosaa. "Krei!" naredi ona.
Kada je jadniak krenuo uz strminu, kralj Teksas spusti pogled na
Musnakafa, koji se bojaljivo uspravio za vreme ovog razgovora. "eno!"
povika Teksas za Miv. "Ako ode, ubiu tvog malog ulizicu."
Miv baci pogled preko ramena. "Nisi ti toliko nitavan", ree ona.
"Biu onakav kakvim mi se prohte da budem!" zagrme Teksas. "Vraaj
se! Upozoravam te! Vraaj se!" Miv je jednostavno mamuznula Katalju.
"Samo jo nekoliko sekundi e gledati nebo, eno!" vikao je Teksas.
"Ozbiljno ti kaem!"
Musnakaf je poeo alobno da cvili i stao da se povlai od najblie
rupe.
"Okrutna si!" doviknu Teksas za Miv. "Okrutna! Okrutna!"
A onda, kao da je potpuno izgubio strpljenje, posegao je za tlom.
"Nemoj..." izusti Fib, ali njenu molbu priguio je Musnakafov krik,
kada je ovaj izgubio ravnoteu. Pokuao je da se uhvati za ploe dok se
ulica izvrtala pod njim, ali njegovi prsti nisu pronalazili uporita i on se
otkotrljao prema rupi. Fib nije mogla mirno da stoji i gleda kako odlazi u
smrt. Dovikujui mu da izdri, pojurila je prema njemu, ispruenih ruku.
Podigao je glavu, i na licu sivom poput pepela pojavio mu se traak nade
kada je ispruio ruku prema njoj.
Meutim, pre nego to su njeni prsti uspeli da pronau njegove, on je
izgubio oslonac i pao. U deliu sekunde pogledi su im se sreli i ona shvati
koliko to mora da je bilo uasno. Zatim je nestao, ne prestajui da vriti.
Povukla se od rupe, uasnuto zajecavi - a jo vie u besu - dok je to
inila.
"A sada, ut", ree kralj Teksas.
Pogledala ga je. Predstavljao je tek nejasno oblije, zamagljeno njenim
suzama, ali to je nije spreilo da kae ono to misli. "Ti si ovo uradio iz
ljubavi?" upita ona.
"Krivi me? Ta ena..."
"Upravo si nekoga ubio!"
"Pokuao sam da je nateram da se predomisli", ree on sve dubljim
glasom.
"E, pa, nisi! Stvorio si samo jo vie bola..."

Page 361 / 520

Teksas slegnu ramenima. "Tamo dole bie na sigurnom. Tiho je.

Tamno..." ula ga je kako je duboko uzdahnuo. "U redu. Pogreio sam."
Fib je frknula i obrisala suze iz oiju. "Ne mogu da ga vratim", nastavio je
Teksas, "ali, molim te, dozvoli mi da te uteim..."
Podigao je svoju neizmernu aku dok je to govorio, kao da e je
dodirnuti. To je bilo poslednje to je elela. Htela je da ga odgurne, ali pri
tom je izgubila ravnoteu. Zamlatarala je, pokuavi da je povrati, ali
nekako je stopalom potpuno promaila ulicu. Spustila je pogled i na
neopisivi uas videla da se pod njom zjapi rupa u kojoj je nestao
Musnakaf.
"U pomo", povikala je i posegnula prema Teksasu. Ali njegovo tromo
telo bilo je suvie sporo da bi je uhvatilo. Nebo je skliznulo u stranu. A
onda je poela da pada, pada, i poslednje suze su joj nestale iz oiju, ali joj
ni to nije pomoglo da ita vidi osim tame, tame i tame, sve do dole.
II
1.
Kada su izbili iz tunela sa lestvicama u utrobi b'Keter Sabata na uarene
ulice grada, Do upita Fija: "ta znai b'Keter Sabat?"
ovek slegnu ramenima. "Nemam pojma", odvrati on.
Fijevo neznanje bilo je neobino uteno. Oigledno e obojica
istraivati grad i njegove tajne. Moda je tako bilo i bolje. Bolje i da lutaju
ovuda bez nade da e shvatiti ono to se nalazi pred njima i umesto toga
jednostavno da uivaju u gradu i udu koje on predstavlja. Osnovni
elementi gradnje nisu se ba mnogo razlikovali od onih u nekom
amerikom gradu. Korieni su cigla i drvo, bilo je vrata i prozora, ulica i
plonika, slivnika i svetiljki. Meutim, arhitekti i graditelji, stolari i putari
uneli su u svaku dasku, venac i prag elju da budu posebni: teili su da
pronau neki kvalitet koji e tu dasku, taj venac, taj prag uiniti razliitim
od svih ostalih. Pojedine zgrade bile su, razume se, zapanjujue, poput
kula koje je Do prvi put video sa drvea na obali, ali ak i one koje su bile
skromnije - a takva je bila veina - jednostavno su sazdane s nekom
vrstom nenosti koja je svaku od njih inila posebnom. Iako su ulice
praktino bile prazne (a krilati Keterijanci gotovo da su nestali sa neba),
postojalo je udno oseanje, vie uteno nego sablasno, da su stvorenja
koja su podigla ovo udovino mesto jo prisutna i da e nastaviti da ive
dok njihova remek-dela budu postojala.

Page 362 / 520

"Da sam izgradio makar samo deli ovog grada", primeti Do, "ni za
ta na svetu ne bih mogao da ga napustim."
"ak ni zbog onoga?" upita Veksel, podigavi pogled prema
uzburkanom zidu Iada.
"Naroito ne zbog toga", odvrati Do. Zastao je da razgleda zid.
"Unitie grad, Afrikane. I nas zajedno s njim."
"Izgleda da mu se ne uri", ree Do.
"Sasvim tano."
"Pitam se zato?"
"Ne trudi se", ree Fi. "Nikada neemo saznati ta se deava unutar
njega, Afrikane. Suvie se razlikuje od nas."
"uo sam da to esto govore za mene", odvrati Do. "Nisu me zvali
Afrikanac, ali su na to mislili."
"Da li sam te uvredio? Ako jesam..."
"Ne, nisi me uvredio. Samo hou da kaem da moda nije toliko
razliito kao to mislimo da jeste."
"Nikada neemo saznati koji je od nas u pravu", odvrati Veksel. "Jer
nikada neemo zaviriti u njegovo srce."
Posle toga su nastavili dalje; lutali su sledei svoj njuh, oarani na
svakom uglu za koji bi zavili. Na jednom trgu pronali su ogroman karusel
koji se vrteo na vetru, tek jedva ujno kripei. Meutim, umesto drvenih,
arenih konjia, nizale su se figure koje su, izgleda, predstavljale razvoj
oveanstva od majmuna i njegov kasniji povratak, prikazivan dok se
karusel vrteo; pred njima je prolazila petlja evolucije i degeneracije. Na
jednom drugom mestu uzdizalo se nekoliko stotina stubova, na ijim su
vrhovima lebdeli veliki geometrijski oblici koji su sijali poput uglaanog
bakra, lagano podrhtavajui. Iako je Do sklopio pakt sa samim sobom da
ne postavlja pitanja na koja nije mogao da dobije odgovor, on je ovde ipak
glasno izrekao svoju zbunjenost i iznenadio se kada je ustanovio da je
Veksel u stanju da odgonetne tajnu.
"To su oblici iza naih kapaka", ree on. "uo sam da ih Keterijanci
smatraju svetima, jer predstavljaju samo srce onoga to vidimo kada se
izdvojimo od sveta."
"Zato bi iko eleo da se izdvoji od ovog mesta?" upita Do.
"Zato to, ako eli da izgradi neto samo svoje", ree Fi, "mora prvo
to da odsanja."
"Ja ve sajam samim tim to sam ovde", ree Do. "Nije li tako?"
Sloenost ovoga - biti budan na mestu koje njegova vrsta poseuje
jedino u snu - od poetka ga je sluivala, i to se nastavljalo. Cela ova
Page 363 / 520

pustolovina bila je vie od sna, znao je to; ali dok je ovde spavao i sanjao,
da li je ulazio u neku drugu stvarnost, s druge strane ove, gde bi takoe
mogao da spava i sanja? Ili je Metakozm predstavljao drugu polovinu
sveta koji je napustio; polovina ljudi je za njim eznula, molila se za njega,
sanjala ga, ali samo u trenucima bogojavljenja usuivala se da ga smatra
stvarnim.
"Nije mudro mozgati o tim tajnama", ree Veksel, pomalo sujeverno.
"Velike due osudile su same sebe, razmiljajui o takvim stvarima."
Razgovor se na tome zavrio i oni nastavie dalje, znatno utljiviji. I
zaista, nisu izgovorili vie od re-dve dok ih njihovo lutanje nije dovelo do
mosta koji je izgledao kao da je bio napravljen od porcelana i koji je
premoivao jezerce tako mirno da je predstavljalo gotovo savreno
ogledalo.
Izvesno vreme zurili su odozgo u njega; Doa je gotovo hipnotisao
odraz vlastitog lica naspram velikih talasa Iada. "Deluje nekako udobno",
ree on Vekselu.
"Legao bi na njega, a?"
"Legao. Vodio ljubav."
"Progutalo bi te", primeti Fi.
"Moda to i ne bi bilo tako loe", ree Do. "Moda se unutra nalazi
neto predivno."
"Kao, na primer, ta?"
Do se setio njihovog razgovora meu stubovima. "Moda novi san",
odvrati on.
Veksel nije nita odgovorio. Do se osvrnuo da ga pogleda i video da se
ovaj uputio nazad putem kojim su doli. "Sluaj", ree on. uo se amor
povika i neto nalik na sudar oruja. "uje li?"
"ujem. eli li da ostane ovde ili da vidi ta se to deava?" upitao ga
je Veksel. On je oigledno odluio da uradi ovo drugo; ve je bio siao sa
mosta.
"Dolazim", ree mu Do i uze jezercetu svoj odraz.
Teko je bilo slediti zvuke zbog sloenosti ulica. Doa i Veksela su
nekoliko puta prevarili odjeci i odjeci odjeka pre nego to su pronali bitku
koju su uli sa mosta. Kada su konano zavili za ugao i naili na nju,
otkrili su da ih je njihova potraga dovela nekim skrivenim putem ponovo
na trg sa stubovima, koji se pretvorio u bojno polje tokom ono malo
vremena od kada su oni ovuda hodili. Tle oko stubova bilo je posuto
telima, meu kojima su se borili preiveli, od kojih je veina bila
Page 364 / 520

naoruana kratkim bodeima. Ni u kom sluaju nisu svi bili mukarci.

Dobar deo bile su ene, koje su se borile sa istom meavinom umenosti i
okrutnosti kao i njihova sabraa. Odozgo se meu stubove i protivnike
obruavalo moda desetak krilatih Keterijanaca, prvi kojima se Do
pribliio. Bila su to krhka stvorenja, sa telima kao u kakvog
estogodinjaka, i tankim i krljuastim udovima. Imali su krila
velianstvenih boja i iste takve glasove, kojima su cijukali, skiali i
zavijali, kao da je prisutno pedesetak vrsta.
Kao i mnogo drugog emu je Do prisustvovao tokom ovog putovanja,
taj prizor izazvao je zbrku u njegovim oseanjima. Odavno je prestao da
osea potrebu za tuom; prizor ranjavanja i smrti naprosto mu je postao
odvratan. Ali pomamna strast ovih ljudi morala je bar malo da ga uzbudi;
to i prizor Keterijanaca koji se uzdiu pomou svojih paunovskih krila
rairenih spram tamnog zida Iada.
"Zbog ega se bore?" doviknu Do Fiu, nadjaavi buku bitke.
"Dinastije Sume Sumamentisa i Eza Aeterijuma oduvek su se borile",
ree on. "Razlog je duboko zapretan."
"Neko mora da zna."
"Niko od ovih", ree on, "to je sigurno."
"Zato se onda i dalje bore?" upita Do.
Veksel slegnu ramenima. "Iz istog zadovoljstva?" odvai se on.
"Koliko ima snova o ratu toliko ih ima i o miru, nije li tako? To izraava
neto u prirodi tvoje vrste to mora da je nuno."
"Nuno..." ponovi Do, posmatrajui krvoprolie ispred sebe. Ako je to
zaista predstavljalo izraz ljudske potrebe, onda je moda njegova vrsta
uistinu skrenula s puta.
"Ne elim ovo vie da gledam", ree Do. "Vraam se do jezerceta."
"A...?"
"Ti ostani, ako te to uzbuuje... Ja jednostavno ne elim svoje poslednje
trenutke da provedem gledjaui ljude kako se ubijaju."
"Ostau", odvrati Veksel pomalo udnovato.
"Onda, da se pozdravimo", ree Do.
Nekadanji rob prui aku. "Zbogom", ree on.
Rukovae se i Do se uputi nazad prema mostu, ali nije preao ni deset
jardi kada je zauo krik iza sebe; kada se okrenuo, ugledao je Veksela
kako posre prema njemu, drei se za stomak. Izmeu prstiju liptala mu
je krv, prskajui mu niz noge.
"Afrikane!" jecao je on. "Afrikane! On je ovde..."

Page 365 / 520

Do krneu nazad prema njemu, ali mu ovek doviknu da se ne

pribliava.
"Lud je, Afrikane! On je..."
U tom trenutku, iza ugla i iza Fija pojavio se Noa. U aci mu je bio
krvavi bode. U oima, zadovoljstvo to nanosi bol. Vreme provedeno u
b'Keter Sabatu uinilo je da potpuno procveta: telo mu je ovrslo, udovi se
naduli.
"Do..." ree on bezbrino, kao da se izmeu njih ne nalazi ovek na
umoru. "Pomislih kako to mora da si ti." epao je Veksela otpozadi za
vrat. "ta si traio sa ovim?" upita on. "Verovatno ima vie buva i
boletina..."
"Ostavi ga na miru", ree Do.
"Bei, Afrikane..."
"Izgleda da se plai da u ti nauditi", primeti Noa.
"Hoe li?"
"Zove te Afrikanac, Do. Je li to neko ime od milja?"
"Ne, to je..."
"Uvreda, znai?" Povukao je Vekselovu glavu unazad. "Tako sam i
mislio." U trenu je prineo otricu Fijevom vratu. Do je krneuo prema
njima, sa molbom na usnama, ali pre nego to je uspeo da je izgovori, Noa
je preao maem preko Vekselovog vrata. Pojavila se krv. Noa se
osmehnuo i ispustio oveka na umoru. "Eto", ree on. "Nee te vie
vreati."
"Nije me vreao!" razdra se Do.
"Oh. Dobro. Nije vano. Da li bi ja trebalo da te zovem Afrikanac?"
"Nemoj nikako da me zove! Samo mi se gubi s oiju."
Noa prekorai preko Vekselovog tela i krenu prema Dou. "Ali ja elim
da nas dvojica nastavimo zajedno", ree on.
"Da nastavimo - kuda?"
"Po ono to ti pripada", ree Noa. "Kada sam te ugledao s druge strane
trga, znao sam da si zbog toga doao. Ti i ja imamo neobavljen posao.
Obeao sam ti mo, a onda sam te izgubio - mislio sam da si mrtav,
Afrikane - a evo te ponovo, glavom i bradom. Moram pretpostaviti da su
nae sudbine prepletene."
"Ja to ne pretpostavljam."
Noa je iao prema njemu, dok se otrica noa nije nala na nekoliko
ina od Doovog stomaka. "Dozvoli mi da ti to dokaem", ree on.
"Nije li malo prekasno za to?" upita Do.
"Kasno?"
Page 366 / 520

"Iad e se svakog asa obruiti na ovaj grad."

"Mislim da ih neto zadrava", primeti Noa.
"Zna li ta?"
"Podozrevam", ree on. "Ali ti si mi potreban da to i potvrdim." Na
trenutak se zagledao u Doa. "Pa?" izusti on. "Idemo li kao prijatelji ili
treba da ti pripretim ovim?" Bocnuo je Doa noem.
"Nikada mi neemo biti prijatelji", ree Do. "Ali ni to mi nije
potrebno." Noa spusti ma. "Poi u s tobom, ako mi neto kae."
"Sve."
"Obeava?"
"Da. Obeavam. ta te to toliko vano zanima?"
U Noinom glasu osetio je prisenak, straha to je Dou neobino prijalo
da uje. "Rei u ti kada mi se ushte", odvrati on. "Kuda emo?"
2.
Na drugoj strani trga sa stubovima nalazila se zgrada koja je na izvestan
nain predstavljala obrazac keterijanske estetike. Na prvi pogled, to je bilo
jednostavno dvospratno zdanje, ali kada su joj se Noa i Do pribliili,
obiavi bitku koja je jenjavala, postalo je jasno da je svaki kamen u
njenim neukraenim zidovima bio isklesan tako da doarava neki naroiti
sklad i na jednostavan nain predstavlja drugaiji oblik savrenstva.
Sveukupni utisak ostavljao je oveka bez daha: poput stranice poezije,
leao je red na redu.
Ali Noa nije imao vremena da prouava kemenje. Poveo ih je okolo do
jednih obinih vrata, a tamo je, uhvativi Doa za ruku, rekao: "Obeao
sam ti mo. Nalazi se tamo unutra."
"Kakvo je ovo mesto?"
"Hram."
"Kome je posveen?"
"Mislim da to zna."
"Zerapuu?" upita Do.
"Svakako. Dopada im se, Afrikane. Ako e ikome biti dozvoljeno da
stupi na ovo mesto, onda e to biti ti."
"A ta se nalazi unutra?"
"Rekoh ti. Mo."
"Zato onda i ti ne ue?"
"Zato to nisam dovoljno ist", odvrati Noa.
Do je osetio elju da se nasmeje, iako su okolnosti bile tako mrane.
"A ja jesam?" primeti on.
Page 367 / 520

"Ti si Sapas Humana, Afrikane. ist Sapas Humana."

"A to se 'uima dopada?"
"Verujem da hoe."
"A ako im se ne dopadnem?" upita Do, priavi sasvim blizu Noi. "ta
onda?"
"Onda smrt", ree on.
"Tek tako?"
"Tek tako."
Do se zagleda u vrata. Isto kao i zid u koji su bila umetnuta,
posedovala su fiziku lepotu koja ga je ostavila bez daha. Nedostajala im
je samo kvaka ili kljuaonica.
"Ako otvorim vrata i ne budem ubijen, ti e ui. Jesi li to zamisao?"
"Brzo shvata, prijatelju", ree Noa. "Da, to je zamisao."
Do ponovo pogleda vrata, i preplavi ga talas znatielje da sazna ta se
nalazi s druge strane. Do sada je dva puta pogledao u oi 'ua, jednom na
obali i jednom u postelji od trave, i svaki put imao je oseaj da ga je
dodirnula tajna koju je oajniki eleo da razrei. Moda e to uiniti ovde.
Prikrivajui nestrpljivost, okrenuo se ponovo prema Noi.
"Pre nego to uemo", ree on, "odgovori na moje pitanje."
"Pitaj."
"Zanima me oko ega su se porodice sporile svih tih godina. Zanima
me ta ih to tera da ubijaju jedni druge." Noa nita ne ree. "Obeao si mi",
stade da ga pouruje Do.
"Da", izgovori on konano. "Jesam."
"Reci mi onda."
Noa slegnu ramenima. "Kakve to sada ima veze?" izgovori on sebi u
bradu. "Rei u ti..." Osvrnuo se da pogleda bojno polje, a zatim je gotovo
apatom kazao: "Dinastija Eza Aeterijuma veruje da Iad postoji zato to su
ih Sapas Humana odsanjali u postojanje. Da je Iad tama u kolektivnoj dui
tvoje vrste."
"A tvoja porodica?"
"Mi verujemo da je obrnuto", odvrati Noa.
Dou je bilo potrebno izvesno vreme da shvati ta mu je upravo bilo
reeno. "Vi mislite da smo mi neto to su Iad Urobori odsanjali."
"Da, Afrikane. Mi u to verujemo."
"Ko je izmislio to sranje?"
Noa slegnu ramenima. "Ko zna odakle potie mudrost?"
"To nije mudrost", ree Do. "To je jebena glupost."
"Zato to kae?"
Page 368 / 520

"Jer ja nisam san."

"Da jesi, zar misli da bi to znao?" upita Noa.
Do nije ni pokuao da razmotri tu primedbu. Jednostavno je podigao
ruke u znak predaje i rekao: "Hajde da nastavimo s ovim, do avola."
Okrenuvi lea Noi, gurnuo je vrata. Nisu se otvorila, ali ni on nije ostao
sa spoljanje strane. Umesto toga osetio je iznenadni bol u itavom telu,
gotovo kao da ga je protresla struja, i u narednom trenutku stajao je u tami
koja je zjapila u unutranjosti hrama. Saekao je da bol mine, a zatim se
osvrnuo oko sebe, traei Nou. U pomrini iza sebe naas je primetio neko
kretanje, ali uopte nije bio siguran da je to njegov saputnik-uljez, i pre
nego to je stigao ponovo da pogleda, zauo je kako ga neko doziva po
imenu.
Pogledao je ispred sebe i video da tamno tle u sreditu prostorije
svetluca, da svetlost dopire odozgo kroz okrugli otvor u krovu. Do krenu
preko poda da izbliza proui tu pojavu; prilazei, uvideo je da gleda
jezerce koje ima moda dvanaest stopa u preniku.
Bilo je ispunjeno vodama Sutine, u to uopte nije sumnjao. Mogao je
da oseti reskost more-sna, i koa poe da ga bocka usled dejstva tananih
energija koje je isputalo. A kada je stigao do ivice jezerceta, dobio je
daljnju potvrdu da je ovo zaista produetak Sutine. Tamo, tik ispod
povrine, skrivao se jedan tako veliki 'u da je jedva stao u jezerce;
obmotao se sam oko sebe u klupko okorelih pipaka, iz ijeg je gnezda
jedno od njegovih oiju - koje je od oboda do oboda imalo jardu i vie zurilo navie, zlatno se presijavajui. Njegov pogled nije bio usmeren u
Doa, bar ne pravo. To stvorenje gledalo je kroz krov hrama, u valjajui
zid osvajaa.
"Zadrava Iad..." zadahta Do. "Blagi Boe. Blagi Boe. Zadrava Iad."
Jo to nije ni izgovorio, kada je zauo Nou negde iz mraka. "Osea li?"
upita on. "Osea li mo na ovom mestu?"
"Oh, da", blago ree Do. Bila je tako opipljiva da je gotovo
predstavljala in nasilja. Telo mu se kupalo u znoju, i svaka modrica i rana
na njemu - sve do onih koje mu je naneo Morton Kob - iznova ga je
estoko zabolela, kao da ih je u tom trenutku zadobio. Ali i dalje je eleo
da prie to blie jezercetu; da vidi ono to je Iad video, kada se zagledao
u velianstveno oko 'ua. Napravio je jo jedan korak prema vodi, dok su
mu telo potresali drhtaji.
"Obrati mu se", ree Noa. "Reci mu ta eli."
"Nije bitno ta mi elimo", ree Do. "Mi ovde nismo nita. Razume
li? Nismo ba nita."
Page 369 / 520

"Proklet bio, Afrikane", ree Noa, iji je glas sada bio blii Dou.
"Prepatio sam onoliko koliko sam nameravao. elim da ivim u slavi kada
Iad proe." Priao je jo blie. "A sada gurni aku u vodu..."
"ta je bilo sa svim onim priama o tome kako eli da bude sahranjen
u svojoj zemlji?"
"Zaboravio sam kako je divno biti iv. Naroito ovde. Nema lepeg
mesta ni u tvom ni u mom svetu od ovog grada. A ja elim da budem taj
koji e ga izleiti, posle kataklizme. elim da budem njegov zatitnik."
"eli da ga poseduje", ree Do.
"Niko nikada nije mogao da poseduje b'Keter Sabat."
"Mislim da si ti spreman da pokua", primeti Do.
"E, pa, to je izmeu mene i grada, je li tako?" ree Noa, priavi mu i
pritisnuvi mu otricu uz lea. "Hajde", ree. "Dodirni vodu umesto
mene."
"A ako to ne uinim?"
"Tvoje telo e dodirnuti vodu, bilo da u njemu ima ivota ili ne."
"Zadrava Iad..."
"Mogue je."
"Ako ga uznemirimo..."
"Iad zavrava svoj posao ovde i ide dalje. To e se ranije ili kasnije
dogoditi. Ako uini da to bude ranije, izmenio si tok istorije i moda
istovremeno obezbedio mo za sebe. To i ne zvui tako uasno, zar ne?"
Pritisnuo je otricu malo jae. "Ne zaboravi da si zbog toga doao ovamo."
Do se setio. Bol u preponama bio je dovoljan podsetnik na to zbog
ega je krenuo na ovo putovanje: kako nikada ponovo ne bi bio nemoan.
Ali dok je dolazio ovamo - video je ta je video i nauio ta je nauio potraga za moi postala je krajnje beznaajna stvar. Doiveo je ljubav
kakvu veina ljudi nije doivela u svom ivotu. Doiveo je fizika
zadovoljstva. Upoznao je enu iji ga je osmeh terao da se i sam osmehne,
iji su ga uzdasi terali da i sam uzdie, i ije su mu ruke pruale krajnju
utehu.
Toga vie nee biti, ni osmeha, ni uzdaha; i sama pomisao na to bolela
ga je gore od svih rana, ali ivot ga nije prevario, zar ne? Mogao je sada da
umre, i ne bi imao utisak da je protraio vreme koje je imao na
raspolaganju.
"Ja ne... elim mo", rekao je Noi.
"Laove", izusti lice u tami.
"Moe rei ta te je volja", odvrati Do. "Ja znam ta je istina, a to je
jedino vano."
Page 370 / 520

Te rei izgleda da su pomele Nou. Tiho je zastenjao i bez rei

upozorenja zario otricu Dou u utrobu.
Oh, Boe, kako je to bolelo! Do je bolno zajecao, to je Nou samo
nagnalo da jo dublje gurne otricu. Zatim ju je zavrteo i izvukao. Do se
uopte nije nadao da uzvrati svom ubici. Na neki nain, sam je ovo
izazvao. Spustio je ake na ranu; topla krv curela mu je kroz prste i kapala
na tle izmeu nogu. Zatim je polako okrenuo Noi lea. Tama je postajala
dvobojna; sive mrlje pojavljivale su se u uglovima njegovog vidnog polja.
Ali on je eleo da pogleda 'ua jo jednom pre nego to ga smrt uzme.
Samo da sretne njegov zlatni pogled...
Poeo je da se okree, obema akama pritiskajui ranu, kako bi spreio
da mu se telo isprazni. Jo je oseao bol, ali ona je postajala sve udaljenija
sa svakim otkucajem srca. Preostalo mu je jo sasvim malo vremena.
"Izdri..." promrmlja on samome sebi.
Krajikom oka uhvatio je taj pogled. Bio je neizmeran: prsten od zlata i
krug tame. Prelep u svojoj savrenosti i jednostavnosti. Okruglo i okruglo,
sijajui zlatno, neometano, neiskvareno, slavno, slavno...
Osetio je kako se neto pomera u njegovoj glavi, kao da klizi ka
zlatnom krugu.
Ide, ide...
I, oh, bilo je prijatno. Zavrio je sa svojim izranavljenim telom, sa
modricama i preponama koje krvare; zavrio je sa Doom.
Osetio je da je telo poelo da mu pada, i pri tome - dok je ivot potpuno
isticao iz njega - pao je u krug 'uovog oka.
Tamo je bio nagraen trenutkom odmora: ali trenutkom koji je bio
ispunjen takvim blaenstvom i lakoom da je izbrisao sve mukotrpne dane
koji su ga doveli ovamo, kao i godine koje su im prethodile.
Nije bilo zbrke, niti straha. Razumeo je ta mu se dogodilo krajnje
jasno. Umro je na ivici bazena i njegov duh pao je u oko Zerapuua.
Ostao je u tom pozlaenom okruju jedan blagosloveni trenutak. A
zatim se vinuo uvis, daleko du putanje 'uovog pogleda prema oblaku
Iada.
U hramu ispod sebe uo je Noin krik besa, i na trenutak, mada nije
imao ni oi ni glavu u koju bi ih smestio, njegov duh je sasvim jasno video
ono to se dole dogaalo. Noa je prekoraio preko Doovog lea i zaronio
krvave ake u jezerce ispunjeno vodom iz Sutine. 'u je istog asa
odgovorio na prisustvo uljeza. Stao je pomahnitalo da mlatara pipcima i
jedan od njih - da li namerno ili sluajno, Do to nikada nee saznati -

Page 371 / 520

obomtao se oko Noine ruke. Besan i ogoren, Noa je podigao ma koji je

upravo odloio i na Doove oi zario je otricu u 'uovo netrepue oko.
Kroz Doov svet proao je drhtaj. Kroz pogled na kome je putovao,
kroz hram ispod njega, i napolje, preko trga sa stubovima i ulicama b'Keter
Sabata. Istog trenutka mu je bilo jasno ta se dogodilo. 'u vie nije
zadravao Iad; i veliki talas koji je bio zamrznut iznad grada poeo je da se
mreka.
Do je skrenuo svoj duhovni pogled prema Iadu, i na svoje
zaprepaenje video da je gotovo stigao do njega, letei poput strele u
njegovu valjajuu masu.
Grad ispod njega tresao se u oajanju, a ostrvo Mem-e b'Keter Sabat
nalo se pod senkom Iada.
A on, Do Fliker, koji se odrekao ivota, ali nije nestao, uleteo je u srce
unititelja grada i izgubio se tamo isto onako izvesno kao i da je umro.
III
1.
Stardisov motel bio je veoma skroman i nalazio se etvrt milje od
puta, a do njega je vodila poljunana staza koja je jedva bila dovoljno
iroka da se na njoj mimoiu dvoja kola. Sam motel bio je prizeman, od
drveta, i protezao se du oko dve i etvrt strane parkinga; u etvrtini se
nalazila kancelarija iznad koje je stajao upadljiv svetlei natpis: NEMA
SLOBODNIH MESTA. Oigledno je veina gostiju bila izila na provod u
Evervil, jer kada se Tesla dovezla, na parkingu su se nalazila samo tri
vozila. Ispred kancelarije stajao je parkiran otvoreni kamionet, drugo
vozilo bio je jedan ulubljen Mustang, za koji je Tesla pretpostavila da je
Grilov, dok je trei bio jo propaliji Ford Pinto.
Nije jo ni ugasila motor kada su se vrata sobe broj est otvorila i jedan
suvonjav, proelav mukarac u koulji i pantalonama, koje su mu bile
prevelike nekoliko brojeva, izie napolje i izgovori njeno ime. Upravo se
spremala da ga upita da li se poznaju, kada je shvatila da je to bio Grilo.
Nije uspela da zatomi ok. On to, izgleda, nije primetio, ili mu je moda
bilo svejedno. Rairio je ruke (tako mrave! oh, tako mrave!) i oni se
zagrlie.
"Nema pojma koliko mi je drago to te vidim", ree on. Nije samo
njegovo telo bilo krhko. Isti takav bio mu je i glas. Zvuao je nekako
udaljeno, kao da ga je bolest, kakva god bila, ve polako odnosila.
Oboje, pomisli ona, neemo jo dugo ostati na ovom svetu.
Page 372 / 520

"Imam toliko toga da ti ispriam", govorio je Grilo. "Ali biu kratak."

Zastao je, kao da je ekao da mu da dozvolu da pria. Rekla mu je da
nastavi. "Pa... Do-Bet se zaista ponaa udno. Ponekad je toliko
uzbuena, da imam elju da joj zapuim usta. Ostatak vremena praktino
je katatonina."
"Da li pria o Tomi-Reju?"
Grilo odmahnu glavom. "Pokuao sam da je navedem da pria, ali mi
ne veruje. Nadam se da e moda priati sa tobom; potreban nam je neki
trag iznutra ili smo najebali."
"Siguran si da je Tomi-Rej iv?"
"Ne znam da li je iv, ali znam da je u blizini."
"A ta je sa Huijem?"
"Nije dobro. Svi mi ovde, Tes, igramo neku konanu igru. Kao da se
sve uklapa, na najgori mogui nain."
"Poznato mi je to oseanje", ree mu ona.
"A ja sam suvie star za to sranje, Tes. Suvie star i suvie bolestan."
"Vidim da... stvari ne stoje ba dobro", ree mu ona. "Ako eli da
popriamo..."
"Ne", urno odbi on. "Ne elim. Ionako nema ta vredno da se kaem.
Jednostavno je onako kako jeste."
"Jedno pitanje?"
"U redu. Jedno."
"Da li zbog toga nisi eleo da doem da te posetim?"
Grilo klimnu. "Znam da je glupo. Ali pretpostavljam da se svi nosimo
sa sranjima najbolje kako umemo. Ja sam odluio da se sakrijem i radim
na Sprudu."
"Kako ide?"
"elim da sama vidi, Tes, ako se izvuemo iz ovoga." Nije mu kazala
da nee; samo je klimnula. "Mislim da bi ti moda mogla da uoi neki
smisao koji je meni promakao. Zna ve - da bolje povee stvari."
Prebacio joj je ruku preko ramena. "Da uemo?" upita on.
2.
Jednom, negde na putu, Tesla je razmiljala o tome da priu o Do-Bet
MekGir i Huiju Kacu zapie za budua pokolenja. Kako su se u sunanom
kraljevstvu Palomo Grova to dvoje savrenih ljudi sreli i zaljubili, ne
shvatajui da su ih njihovi oevi stvorili da bi se meusobno borili. Kako
je njihova strast razbesnela njihove oeve, i kako je taj bes planuo u
otvoreni sukob na ulicama pozlaenog kraljevstva. Posledica toga bila je
Page 373 / 520

da su mnogi propatili. Neki su ak i nestali. Ali nekim udom ljubavnici su

iz tih muka izili nedirnuti.
(Razume se da to ne bi bilo prvi put da neko ispria priu o
ljubavnicima koji nisu bili jedno za drugo, ali ee se deavalo da takav
par pati, jer su ljudi eleli da savreni par nestane pre nego to njihova
ljubav izgubi svoje savrenstvo. Bolje i ubijeni ideal, koji bar pothranjuje
nadu, nego onaj koji vremenom uvene.)
Dok je pravila beleke za tu priu, Tesla se nekoliko puta zapitala ta se
desilo sa zlatnim ljubavnicima iz Palomo Grova. Ovde, u sobi broj est,
dobila je odgovor.
Uprkos Grilovom upozorenju, nije bila pripremljena na to da e zatei
par koji se u toj meri promenio: oboje su bili sivi u licu, a govorili su i
delali bez imalo ivosti. Poto su razmenili usiljene pozdrave, Hui je poeo
Tesli da opisuje dogaaje koji su ih doveli na ovo bedno mesto i u ovo
bedno stanje; za sve to vreme par jedva da je pogledao jedno drugo.
"Samo mi pomozi da ubijem tog kukinog sina", ree Hui Tesli s dosta
strasti koja se u njemu javila tek kada se poveo razgovor o uklanjanju
Deaka-Smrti. Rekla mu je da ne poseduje odgovore. Moda mu je nuncije
darovao neku vrstu neranjivosti (konano, umakao je poaru u Petlji).
"Ti misli da je on van dohvata smrti, je li tako?" upita Grilo.
"Mogue je, da..."
"A to je posledica nuncija?"
"Ne znam", odvrati Tesla, zagledavi se u svoje dlanove. "I sama sam
okusila nuncija, ali sam prokleto sigurna da sam i dalje smrtna."
Kada je ponovo pogledala prema Grilu, u njegovim oima ugledala je
takav oaj da je uspela da izdri njegov pogled svega jedan trenutak pre
nego to je svoj odvratila.
Tiinu je prekinula Do-Bet koja do tada nije mnogo doprinela
razgovoru. "elim da smesta prekinete da priate o njemu", ree ona.
Hui je uputio eni ogoren pogled ispod oka. "Nismo jo zavrili", ree
on.
"E, pa, ja jesam", ree Do-Bet neto jaim glasom i, otiavi do
kreveta, uze bebu, a potom se uputi prema vratima.
"Kuda e?" upitao ju je Hui.
"Na sve vazduh."
"Sa bebom nee."
Ovih nekoliko rei sadralo je celu litaniju sumnje.
"Neu daleko..."

Page 374 / 520

"Nee ti n-n-n-nikuda!" povika Hui. "Spusti Ejmi nazad na krevet i

sedi!"
Pre nego to je sukob uzeo maha, Grilo je ustao. "Svima nam je
potrebno da neto pojedemo", ree on. "Zato ne bismo otili na picu?"
"Ti idi", ree Do-Bet. "Meni e ovde biti dobro."
"Jo bolje", obrati se Tesla Grilu, "idite ti i Hui. Ja i Do-Bet emo
ostati da malo popriamo."
Usledila je rasprava oko ovoga, ali ona nije dugo potrajala. Obojici
mukaraca kao da je laknulo to im se pruila prilika da uteknu iz motela
na nekoliko minuta, a iz Tesline take gledanja to je bila prilika da nasamo
porazgovara sa Do-Bet.
"Kao da se mnogo ne plai to Tomi-Rej dolazi da te nae", obrati se
ona Do-Bet kada su mukarci izili.
Devojka je pogledala prema bebi na krevetu. "Ne" odgovori ona glasom
bledim kao to joj je bilo i lice. "Zato bih se plaila?"
"Ovaj... zbog onoga to je moglo da mu se dogodi od kada si ga
poslednji put videla", odvrati Tesla, pokuavi na to uviavniji nain da
saopti ono to je imala na umu. "On vie nije brat koga si imala u Palomo
Grovu."
"Znam ja to", ree Do-Bet sa izvesnim prezirom u glasu. "Ubio je
neke ljude. I ne ali zbog toga. Ali... mene nikada nije povredio. On to
nikada ne bi uinio."
"Moda ne poznaje vlastiti um", odgovori Tesla. "Mogao bi povrediti
tebe, ili bebu, a da uopte to ne eli."
Do-Bet je jednostavno odmahnula glavom. "On me voli", ree ona.
"To je bilo davno. Ljudi se menjaju. A Tomi-Rej se promenio vie od
veine."
"Znam", odgovori Do-Bet. Tesla nita ne ree. ekala je u tiini,
nadajui se da e Do-Bet neto rei o Deaku-Smrti. Posle nekoliko
trenutaka, ona je upravo to i uinila. "On je bio posvuda", ree ona, "video
je sveta - sada se umorio..."
"On ti je to kazao?"
Ona klimnu. "eli da se primiri na izvesno vreme... Kae da je video
neke stvari o kojima mora da razmisli..."
"Da li je rekao kakve?"
"Samo stvari", ree ona. "Putovao je unaokolo, obavljajui poslove za
nekog svog prijatelja."
Tesla je rizikovala. "Kisona?" upita ona.
Do-Bet se takorei osmehnula. "Aha. Kako si znala?"
Page 375 / 520

"Nije bitno."
Do-Bet provue prste kroz svoju odavno neopranu kosu i ponovi: "On
me voli."
"I Hui te voli", istaknu Tesla.
"Hui pripada Fleeru", ree Do-Bet.
"Niko ne pripada nikome", odvrati Tesla.
Do-Bet je pogleda, ali nita ne ree. Ipak je pogled krajnje opakosti u
njenim oima ledio krv.
Zar nita nee biti sauvano? - pomisli Tesla. Tu je bio Grilo, koji je
igrao svoju poslednju igru, razmiljajui o nunciju kao o poslednjem
izbavljenju (mada, zapravo, nije verovao u to); D'Amur koji se peo uz
planinu da provede svoje poslednje asove tamo gde su stajali krstovi, a
ova jadna devojka, tako radosna i bez po muke lepa, bila je spremna da se
preda Deaku-Smrti jer ljubav nije uspela da je spase.
Svet je gasio svoja svetla, jedno po jedno...
Nalet vetra zatresao je stakla na prozorima. Do-Bet, koja je okrenula
Tesli lea da se pobrine za bebu, osvrnu se.
"ta je bilo?" upita tiho Tesla.
Usledio je jo jedan nalet, ovog puta o vrata, kao da je vetar
sistematino traio naina da ue.
"To je on, zar ne?" upita Tesla. Devojine oi bile su prikovane za
vrata. "Do-Bet, mora da mi pomogne..." Tesla je otila do vrata dok je
to govorila i oprezno okrenula klju u bravi. Dobro je znala da je to bedna
odbrana (u pitanju je bila sila koja je ruila kue), ali moglo im je
obezbediti sekundu ili dve, a one su opet mogle predstavljati razliku
izmeu ivota i smrti. "Tomi-Rej nita nee reiti", ree Tesla. "Razume li
me? Nee."
Do-Bet se saginjala da podigne Ejmi. "On nam je sve to imamo", ree
ona.
Vetar je sada lupao i prozorom i vratima. Tesla je mogla da ga
namirie, jer je duvao kroz kljuaonicu i pukotine. Smrt je bila ovde, u to
nije bilo sumnje.
Ejmi je poela tiho da jeca u majinom naruju. Tesla je pogledala
deje siuno, zgreno lice i pomislila ta bi ovakva nevinost mogla da
pokrene u Deaku-Smrti. Verovatno bi bio ponosan da ubije dete.
Pod se tako snano tresao da je klju ispao iz proreza. Negde u tim
naletima vetra nalazili su se glasovi, ili delii istih, od kojih su neki
govorili panski, neki, pomisli Tesla, ruski, jedan od njih gotovo da je bio
histerian, jedan je jecao. Uhvatila je samo tu i tamo pokoju re na
Page 376 / 520

jezicima koje je povrno poznavala, ali sutina je bila dovoljno jasna. Izii,
govorili su. On te eka...
"Uopte mi ne zvui primamljivo", proaputa Tesla Do-Bet.
Devojka nita ne ree. Samo je zurila u vrata, neno ljuljukajui
uznemirenu bebu, dok su glasovi mrtvih nastavljali da eznu, jecaju i
mrmljaju. Tesla ih je pustila da govore sami za sebe. Ako je suditi po
izrazu na licu Do-Bet, oni su je mnogo bolje odvraali od toga da
prekorai prag nego to bi to Tesla mogla da uini.
"Gde je Tomi-Rej?" konano je upitala Do-Bet.
"Moda nije doao", odvrati Tesla. "Da li bi... moda elela da se
izvue krpoz prozor u kupatilu?"
Do-Bet je oslukivala jo nekoliko sekundi. Zatim je klimnula.
"Dobro", ree Tesla. "Samo pouri. Ja u ih uposliti."
Posmatrala je Do-Bet kako se povlai ka kupatilu, a zatim se okrenula
i otila do vrata. Duhovi s druge strane izgleda da su osetili njeno
pribliavanje, jer su se stiali i nastavili da apuu.
"Gde je Tomi-Rej?" upita Tesla.
Nije usledio nikakav suvisli odgovor, ve jo jaa uznemirujua buka, i
nastavilo se lupanje vratima. Tesla se osvrnu preko ramena. Nije vie
mogla da vidi Do-Bet i Ejmi, a i to je bilo neto. Ako duhovi pokuaju da
provale, bar e sada...
"Otvori..." mrmljali su oni, "otvori... otvori." I dok su mrmljali,
pojaavali su napad na vrata. Drvo oko arki poelo je da puca isto kao i
oko brave.
"U redu", ree Tesla, plaei se da bi usled osujeenja mogli postati
opasniji no ikad. "Otkljuau vrata. Dajte mi trenutak." Zastala je i podigla
klju, gurnula ga u kljuaonicu i okrenula ga. Kada su to uli, duhovi su se
smirili, naleti vetra utiali.
Tesla je duboko udahnula i otvorila vrata. Oblak utvara povukao se od
nje u pranjavom talasu. Potraila je pogledom Tomi-Reja. Nije bilo ni
traga od njega. Zatvorivi vrata za sobom, otila je do sredine parkinga. U
jednom od svojih neuspelih opusa opisala je scenu pogubljenja - uasan
scenario pod naslovom Kao to ivim i diem. Put koji je upravo prevalila
podsetio ju je na nju. Nedostajali su samo upravnik zatvora i svetenik.
Poela je da se okree, traei Deaka-Smrt, i oi joj se zaustavie na
oblasti zakrljalog drvea i ambicioznog korova na suprotnoj strani
parkinga. Videla je lampione obeene po granama koji su sijali bolesnim
fosforescentnim sjajem. I nekoga ko je stajao meu njima, vie no upola

Page 377 / 520

skriven. Pre nego to je uspela da krene ka tom mestu, neiji glas iza nje
upita: "ta se to, do avola, deava tamo napolju?"
Osvrnula se u ugledala menadera motela kako izlazi iz kancelarije.
Imao je ezdeset ili vie godina, bio elav, nosio koulju sa mrljama od
sosa i drao konzervu piva u aci. Sudei po njegovom posrtanju, bilo je
jasno da mu nije prva.
"Vrati se unutra", ree mu Tesla.
Meutim, ovek je primetio svetla u gustiu i proao je pored Tesle,
uputivi se prema njima. "Ti si ih obesila?" upita on.
"Nisam", ree Tesla, sledei ga. "Neko veoma..."
"To je moje vlasnitvo. Ne moe jednostavno veati..."
Zastao je usred koraka, kada je priao dovoljno blizu i video ta
predstavljaju ti lampioni. Konzerva piva ispala mu je iz ake. "Blagi
Boe..." izusti on.
Po granama drvea i grmlja bili su obeeni stravini trofeji, vide Tesla.
Glave i ruke, delovi torzoa, i mnogo ta drugo to ak nije ni bilo
prepoznatljivo. Sve to je sijalo, ak i komadii, napunjeno svetlou za
koju je pretpostavila da predstavlja dar Deaka-Smrti.
U meuvremenu je menader posrui krenuo nazad putem kojim je
doao, isputajui iz grla niz uspanienih ivotinjskih krikova. Istog asa
se podigao oblak utvara, koje je uzbudio njegov uas, i krenuo da ga
presretne. Bio je podignut i odbaen nekih deset, a moda i vie, jardi
dalje, blizu vrata kancelarije.
"Tomi-Rej?" povika Tesla prema gustiu. "Zaustavi ih!" Poto nije
dobila odgovor, uputila se prema grmlju, obraajui se Deaku-Smrti.
"Opozovi ih, proklet da si! uje li me?"
Menader je iza nje stao da vriti. Osvrnula se i na trenutak ugledala
oveka usred uskomeanog oblaka kako tone u tle. Jo je izvesno vreme
nastavio da vriti, dok su mu oni ereili glavu. Uvrnuli su je levo, zatim
desno, onda ponovo levo, sa takvom estinom da su mu rastrgli vrat.
Vritanje je prestalo. Glava se odvojila.
"Ne gledaj", ree ovek iz gustia.
Ponovo se okrenula i zagledala u gomilu grana, pokuavajui da ga
bolje razabere. Poslednji put kada je videla Tomi-Reja MekGira, tamo u
Kisonovoj Petlji, on je bio puka senka svoje nekadanje slave, istroen i
lud. Ali izgleda da su godine bile blae prema njemu nego prema bilo
kome drugom u ovoj drami. Bez obzira na dunosti koje je obavljao za
Kisona i bez obzira na sve emu je prisustvovao (ili to je poinio) na

Page 378 / 520

svom putu, njegova plavokosa lepota bila je sauvana. Osmehnuo joj se iz

svog gaja lampiona, osmehom koji je oamuivao.
"Gde je ona, Tesla?" upitao je.
"Pre nego to pree na Do-Bet..."
"Da?"
"Htela bih da malo popriamo. Uporedimo beleke."
"O emu?"
"O tome kako je to biti nuncijat."
"Zar smo mi to?"
"To nije nita bolje ni gore od bilo ega drugog."
"Nuncijati..." Kotrljao je tu re preko jezika. "Ba super."
"Izgleda da ti odgovora to si jedan od tih."
"Oh, aha, oseam se odlino. Mada ti ne izgleda ba naroito dobro.
Potrebni su ti robovi, kao ovi moji, umesto to sama luta unaokolo." Bio
je razgovorljiv. "Zna da sam nekoliko puta gotovo krenuo u potragu za
tobom."
"Zato bi uradio tako neto?"
On slegnu ramenima. "Pretpostavljam da oseam da smo bliski. Oboje
u sebi imamo nuncija. Oboje poznajemo Kisona..."
"ta e on ovde, Tomi-Rej? ta e sa Evervilom?"
Tomi-Rej zakorai prema njoj. Morala je da se suprotstavi nagonu i da
ne ustukne. Dobro je znala da bi njen status sestre po nunciju bio proigran
ako bi ispoljila bilo kakav znak slabosti. Odgovorio joj je na pitanje dok se
pribliavao. "On je tamo nekada iveo", ree Tomi-Rej.
"U Evervilu?"
Gotovo da je ve bio iziao iz gustia. Farmerke i majica bili su mu
umrljani krvlju, a lice i ruke sjajni od znoja. "Gde je ona?" upita on.
"Priali smo o Kisonu."
"Vie ne priamo. Gde je ona?"
"Daj joj malo vremena", odvrati Tesla, pogledavi prema sobi kao da
oekuje da se Do-Bet pojavi u svakom trenutku. "Htela je da izgleda to
je bolje mogue."
"Bila je uzbuena?"
"Oh, da."
"Zato ne ode po nju?"
"Odmah e ona..."
"Idi po nju!"
Duhovi koji su se i dalje bavili bezglavim telom zamrmljae.
"Svakako", ree Tesla. "Nema problema."
Page 379 / 520

Okrenula se prema motelu i uputila preko parkinga, uopte ne urei.

Bila je na nekih pet jardi od vrata kada se pojavila Do-Bet sa Ejmi u
naruju.
"Izvini", ree ona Tesli jedva ujno. "Mi pripadamo njemu. To je tako."
Sa parkinga iza sebe, Tesla je ula uzdah Deaka-Smrti kada je ugledao
sestru.
"Oh, mala", ree on. "Izgleda tako dobro. Doi ovamo."
Do-Bet je prekoraila preko praga. Tesla nije ni pokuala da je sprei.
Samo bi izgubila glavu za svoj trud. Pored toga, ako je suditi po izrazu lica
Do-Bet, bilo je jasno da je ona srena to ide bratu u zagrljaj. Vetar, kako
onaj prirodni tako i onaj drugi, potpuno je zamro. Oglasile su se none
ptice i cvrci u travi, kao da su se urotili da proslave ovo ujedinjenje.
Dok je posmatrala kako Tomi-Rej iri ruke u znak dobrodolice svojoj
sestri, Tesla je krajikom oka primetila jedno bledo oblije, te se okrenula i
ugledala Budenbaumovu malu prijateljicu, avatara, koja je i dalje bila od
glave do pete odevena u belo, kako zuri u le menadera. Nije ga dugo
prouavala, ve je pola u Teslinom pravcu, ostavivi svoja dva sadruga klovna i idiota - da ga prouavaju umesto nje. Ovaj drugi bio je pronaao
glavu mrtvaca i gurnuo je pod miku.
U meuvremenu se devojica u belom dovoljno pribliila Tesli da je
mogla da promrmlja: "Hvala ti na ovome."
Tesla ju je pogledala zbunjeno i ujedno sa odvratnou. "Ovo nije igra",
ree ona.
"Znamo."
"Ljudi su umrli."
Devojica se isceri. "A umree ih jo, je li tako?" veselo primeti ona.
"Jo mnogo."
Kao da su ove njene rei ubacile dramu u veu brzinu, zvuk loe
natelovanog motora dopre do Teslinih uiju i Grilov mustang se pojavi na
pranjavom putu koji je vodio do parkiralita.
Jo pre nego to se zaustavio, irom su se otvorila suvozaeva vrata i
Hui je izleteo napolje, sa pitoljem u ruci, derui se na Tomi-Reja:
"Sklanjaj se od nje!"
Deak-Smrt je jedva odvojio pogled od svoje sestre i lenjo se zagledao
u Huijevom pravcu. "Neu!" izusti on.
Bez daljnjeg upozorenja, Hui je opalio. Ciljao je strano loe. Metak je
udario o tle blie Do-Bet nego Tomiju-Reju. Ejmi, koja je do tada utala,
poela je da urla.

Page 380 / 520

Na znojavom licu Deaka-Smrti pojavi se zabrinutost. "Ne pucaj",

viknuo je na Huija, "povredie dete!"
Devojica u belom pored Tesle promrmlja jedno otegnuto oh, kao da je
na novi nain shvatila ta se ovde deava; poput dva lana publike, od
kojih je jedan podstaknut od strane drugoga da prepozna neku duhovitost
ili ironiju, Tesla je ovde uoila vezu koju ni izdaleka nije podozrevala. Dah
neega to voli da priinjava zadovoljstvo pomilovalo ju je po vratu,
ugledavi ovaj pupoljak drveta prie, spreman da se rasceta.
"ta je sledee?" upita devojica.
Deli Tesle jednostavno je eleo da se odmakne i gleda. Ali nije mogla.
Nikada nije mogla; nikada nee moi.
"Hui..." izusti ona, "skloni se..."
"N-n-n-neu bez m-m-moje ene", ree Hui.
"Lepo si ih pazio", ree Tomi-Rej, "umesto mene, ali sada ispada iz
kombinacije. One idu sa mnom."
Hui ispusti pitolj u prainu i podie ake. "Pogledaj m-m-me, DoBet", ree on. "N-n-neu te t-te... t-terati da ini nita to n-n-ne eli - ali
beba, ona je ja - ona je H-H-Hui..."
Do-Bet nita nije rekla. Samo je pogledala bebu, kao da je gluva za
Huijeve molbe. Pokuao je ponovo, ili je bar poeo, ali nije stigao dalje od
njenog imena kada je Grilo spustio nogu na gas i krenuo pravo prema DoBet. Hui se bacio u stranu, dobro tresnuvi, a kola su se okrenula,
podigavi oblak praine. Deak-Smrt doviknu neto svojoj legiji, ali pre
nego to su oni uspeli da neto uine, Grilo je zaustavio kola i uvukao
Do-Bet i Ejmi u vozilo. Tomi-Rej je krenuo prema njemu, ispruenih
ruku i mogao je nekako da sprei Grila da umakne da Hui nije ustao iz
praine i bacio se na Deaka-Smrt. Prstima je posegnuo za savrenim
licem Tomi-Reja i ustremio mu se u oi.
Grilo je u meuvremenu, vozio unatrake, dovikujui Tesli: "Upadaj!
Upadaj!"
Odmahnula mu je. "Idi!" Zaurlala je. "Brzo!"
Na trenutak je ugledala njegovo lice kroz vetrobran porpskan
insektima: oi su mu bile ushiene. Uputio joj je sumoran osmeh stisnutim
usnama, a zatim je okrenuo kola i odvezao se.
Hui je u meuvremenu naneo neto povrinskih povreda Tomiju-Reju,
nekoliko brazgotina po obrazima i vratu. Nije bilo krvi. Umesto nje, ispod
mesa se pojavio sjaj, nalik na fosforescenciju kojom je osvetlio lampione.
Tomi-Rej se sada uputio prema gustiu u kome su visili ti lampioni, ovla
odgurnuvi pri tom Huija na tle.
Page 381 / 520

Hui je poeo ponovo da se pridie, oigledno u nameri da jo jednom

napadne Deaka-Smrt, ali ga je Tesla zadrala. "Ne moe ga ubiti", ree
ona. "Zavrie se tako to e on ubiti tebe."
Na obodu gustia, Tomi-Rej se okrenuo. "Tako je. Kai mu." Pogledao
je u Huija. "Ne elim da te ubijem", ree on. "U stvari, zakleo sam se DoBet da neu, a ja drim re." Zatim se ponovo obratio Tesli. "Nateraj ga da
razume. Ona mu se nikada nee vratiti. Ni veeras. Ni ikada. Sada je
imam, a ona eli da bude sa mnom."
Rekavi to, zakoraio je u gusti, zviznuvi oblaku duhova da doe do
njega. Prili su, u naletu preavi preko parkinga i uavi u gusti kako bi
sakrili Deaka-Smrt od pogleda.
"On e poi za njom", ree Hui.
"Svakako."
"Znai da mi moramo prvi stii do nje."
"To je teorija", ree Tesla, ve se uputivi prema svom motoru. Hui je
posrtao za njom.
Dok je prelazila preko parkinga, devojica u belom joj doviknu. "ta je
sledee, Tesla? ta je sledee?"
"Sam Bog zna", ree Tesla.
"Ne, mi ne znamo", ree devojicin sadrug-idiot, to je veoma
razveselilo svo troje.
"Dopada nam se, Tesla", ree devojica u belom.
"Onda mi se sklanjajte s puta", ree Tesla, popevi se na motor. Hui
skoi iza nje.
Kada je okrenula klju, usledio je jo jedan nalet vetra, i legija DeakaSmrti podie se iz gustia, ponevi u svom naletu lampione i oveka koji ih
je zapalio. Tesla je na trenutak ugledala Tomi-Reja, dok je oblak prolazio.
Kao da nije hodao, kao da ga je oblak podigao i nosio. to se tie njegovog
lica, ve je celilo, rane su se zatvarale i skrivale sjaj koji je dopirao ispod
njih.
"On e prvi stii do nje", primeti Hui, na ivici suza.
"Dri se", ree mu Tesla. "Jo nije gotovo."
IV
1.
"Oprosti mi Evervile..."
"To je napisao?"
"To je napisao."
Page 382 / 520

"Licemer."
etali su, Ervin i Koker Amijano, du Popi Lejna. Bilo je neto pre
devet sati uvee, i ako je suditi po buci koja je dopirala iz svakog bara i
restorana du prometne ulice, slavlje je bilo u punom jeku.
"Tako lako zaboravljaju", ree Ervin. "Jo ovog popodneva..."
"Znam ta se dogodilo", odvrati Amijano. "Osetio sam."
"Mi smo poput dima", primeti Ervin, setivi se Dolanovih prvih lekcija
iz duhovnitva.
"Nismo ak ni to. Dim bar moe naterati ljude da plau. Mi ne moemo
nita."
"Nije tako", ree mu Ervin. "Videe kada pronaemu tu enu, Teslu.
Ona moe da me uje. Bar je mogla. Strana enska, veruj mi. Ponaa se
kao da ju je ba briga da li e iveti ili umreti."
"Onda je budala."
"Ne, hou da kaem da je hrabra. Kada je bila u mojoj kui, ispriao
sam ti, o Kisonu..."
"Seam se, Ervine", utivo ree Koker.
"Nikada nisam video nita hrabrije."
"Govori kao da si se zaljubio, prijatelju."
"Gluposti."
"Mislim da si i te kako zaljubljen. Ne stidi se."
"Ja... ja nisam."
"Pocrveneo si."
Ervin prinese dlanove obrazima. "To je krajnje besmisleno", ree on.
"ta to?"
"Nemam krvi u telu - ak nemam ni telo - a opet crvenim."
"Imao sam dosta vremena da pokuam to da razreim", ree Koker
Amijano.
"I jesi li doao do nekih zakljuaka?"
"Nekoliko."
"Reci mi."
"Mi smo sami sebe izmislili, Ervine. Nae energije pripadaju nekom
velikom jedinstvu - nije mi stalo da mu nadenem ime, jer bih u tom sluaju
pokuao i njega da izmislim - i koristili smo ih, te energije, u ponovnom
stvaranju Ervina Tutakera i Kokera Amijana. Sada su ti ljudi mrtvi, i veliki
deo te energije vratio se svom izvoru. Ali mi se drimo jednog delia, kako
bismo jo malo odrali u ivotu nae izmiljotine. Odevamo se u poznate
stvari i punimo depove stvaricama koje e nam pruiti utehu. Ali to ne

Page 383 / 520

moe tako da potraje veno. Ranije ili kasnije" - on slegnu ramenima - "s
nama e biti gotovo."
"Ne sa mnom", ree Ervin. "Video sam ta se dogodilo Dolanu,
Nordhofu i..."
"To kako stvari izgledaju gledane spolja i ono to one jesu iznutra moe
biti veoma razliito, Ervine. Moda se na raskru dogodilo samo to da se
Dolan vratio odakle je doao."
"U tvoje jedinstvo."
"Nije ono moje, Ervine." Zastao je, razmiljajui o tome. Zatim ree:
"Ne, povlaim to to sam kazao. Mislim da jeste moje. A zna li zato?"
"Ne. Ali mislim da e me ti prosvetliti."
"Zato to, kada se jednom tamo naem, onda sam svuda." Osmehnuo
se, veoma zadovoljan ovim. "A to jedinstvo isto je onoliko moje koliko je i
svaije."
"Pa zato mu se jednostavno nisi predao?" zanimalo je Ervina.
"Voleo bih da znam odgovor na to. Ponekad mislim kako mora da je
posredi neko zlo u meni."
"Zlo?"
"Kao kada neto grekom uini. Protiv onoga to je dobro. Znam..."
Ervin ga je prekinuo usred reenice. "Taj ovek!" ree on, pokazavi
prstom preko ulice.
"Vidim ga."
"Bio je sa Teslom. Zove se D'Amur."
"U prilinoj je urbi."
"Pitam se da li on zna gde je ona."
"Postoji samo jedan nain da to saznamo."
"Da ga pratimo?"
"Tano."
2.
Pre nego to je napustio Kobovu kuu, D'Amur je pozvao Njujork.
Norma je bila zadovoljna to ga uje.
"Jue sam imala posetiteljku", ree ona, delujui mnogo obeshrabrenije
nego to se Hari seao da je ikada ranije delovala. "Jednostavno je ula
kroz prozor i sela preda me."
"Ko je to, do avola, bio?"
"Rekla je da se zove Lenja Suzana. Bar u poetku. Zatim se
predomislila i... sam Bog zna... verovatno promenila pol i poela da se
naziva Hamermit..."
Page 384 / 520

"Zatim Piter Nomad?"

"Posle izvenosg vremena dolo je i do njega", ree Norma. "Pa, da li je
ta stvar ono to tvrdi da jeste?"
"Da."
"To je ubilo Hesa?"
"Bilo je jedan od mnogih. ta je elelo?"
"ta te stvari uopte ele? Malo je graktalo. Olakalo se na podu. I
zatrailo da te podsetim..."
"Kako tano?"
Norma uzdahnu. "Ovaj... poelo je sa priom o tome kako avo dolazi,
kako emo svi biti razapeti zbog onoga to smo uinili. Tupilo je dosta o
tome. Izloilo mi je kratak istorijat razapinjanja na krst, bez koga sam
mogla. Zatim je reklo: "Reci D'Amuru..."
"Dozvoli da pogodim. Ja sam ti, a ti si ljubav..." Nije se potrudio da
zavri.
"Tako je", ree Norma.
"ta je bilo onda?"
"Nita. Reklo mi je da imam veoma lepe oi i bilo je ubeeno da su
samim tim to su beskorisne jo lepe. Zatim je otilo. Jo ne mogu da se
otarasim smrada njegovih govana."
"Izvini, Norma."
"U redu je. Nabavila sam neke osveivae vazduha..."
"Ne. Mislim zbog cele te proklete stvari."
"Da ti kaem neto, Hari. Nateralo me je da se zamislim."
"O...?"
"O naem razgovoru na krovu, kao prvo."
"I sam sam razmiljao dosta o tome."
"Ne kaem da u potpunosti greim. Svet se menja, i ne prestaje da se
menja, i ne mislim da e bilo gde uskoro stii. Ali ova stvar, ova Lenja
Suzana..." Rei na trenutak zamree. Jedino to je Norma smislila da kae
bilo je: "Uasno!" Hari nita nije uzvratio. "Znam ta misli", ree Norma.
"Misli, zato se stara krava konano ne odlui?"
"Nije tano."
"Istina je da vie ne znam."
"Nemoj dozvoliti da te to izludi."
"Oh, za to je suvie kasno", ree Norma, a smeh se vratio u njen glas.
"ta je s tim demonima? Zato toliko seru?"
"Zato to ele da svet bude upravo takav, Norma."
"Sranje."
Page 385 / 520

"Sranje."
Nastavili su jo malo da razgovaraju, ali to se pretvorilo u puko
askanje. Tek na kraju, kada je Hari kazao da mora da ide, Norma upita:
"Kuda?"
"Na planinu", odvrati joj on. "Da vidim kako izgleda avo, da se
suoim s njim licem u lice."
Sada, jedan sat posle tog razgovora, on se peo, probijajui se kroz tako
gusto drvee da je bio gotovo slep kao i Norma, i posle svih potera i
gubitaka doivljenih u poslednje vreme - Diseldorfove smrti, masakra
Zijem Karasofije, dogaaja u Bedlendu i ubistva Marije Nazareno predstavljalo je pravo olakanje to to su se stvari bliile svom kraju.
Razmiljao je o portretu koji je Ted napravio - D'Amur u ulici Vikof, sa
crnom zmijom smrskanom pod junakovom petom. Kako je to izgledalo
jednostavno. Kako blaeno jednostavno. Demon se trza. Demon vene.
Demona nema vie.
Nikada nije bilo tako, osim u priama, i uprkos onome to je reklo dete
na raskru (lie na drvetu prie), Hari nije oekivao srean zavretak.
3.
I pored njegovog zastraivanja i ulagivanja, samo su se etiri lana
orkestra pojavila u kui Larija Glodoskog: Bil Vejts, Stiv Olsted, Deni
Dips i es Rajdlinger. Lari je izneo sko i izloio im svoje vienje
dogaaja.
"Ovde imamo posla sa nekom vrstom manipulacije umom", ree on.
"Moda hemijskom, a moda je neto bilo stavljeno u vodu..."
"Bar nije u skou", primeti Bil.
"Ovo je ozbiljno", ree Lari. "Preti nam katastrofa, gospodo."
"ta su svi videli?" upitao je Dips prisutne.
"ene", ree Olsted.
"I svetlost", dodade Rajdlinger.
"To su oni eleli da vidimo", ree Leri.
"Ko su oni?" zapitao se Vejts. "Hou da kaem, prebrodili smo crvenu
opasnost, prebrodili smo NLO-e. ta je onda, do avola, ovo? Nemoj
pogreno da me shvati, Lari, ne kaem da si lud, jer sam i ja video neko
sranje. Samo bih voleo da znam s im smo suoeni."
"To neemo otkriti sedei ovde", odvrati Olsted. "Moramo sami
pogledati."
Page 386 / 520

"A ime emo se braniti?" zanimalo je Vejtsa. "Trubama i tapiima za

bubnjeve?"
U tom asu na vratima kue Glodoskog pojavio se Bosli Kauhik koji je
eleo da ga ukljue u svoje redove. Za skup je uo od svoje sestre koja je
bila bliska prijateljica Olstedove ene Rebeke. Niko od petorice nije se
prijatno oseao u drutvu Boslija uagrenih oiju, ali poto su njihovi
redovi bili tako jadni, nemogue ga je bilo odbiti. Treba biti poten i rei
da se Bosli zaista trudio da obuzda svoj apokaliptiki ton, ograniivi se na
nakoliko primedbi o tome kako svima preti opasnost da njihov grad
preuzmu sile, uasne sile, i da je on spreman da umre branei ga.
Ta primdba ih je vratila na pitanje pitolja. Dotini problem mogao se
lako reiti. Dipsov zet iz ulice Kolemen bio je opinjen onim to je zvao
'tapovi za ubijanje' jo od kada je izgovorio prvu re, tako da je, kada se
estolani odred pojavio na njegovom pragu neto pre deset sati, praktino
mu rekvirirajui te proklete stvari, bio patetino srean to moe da im
uini uslugu. Glodoski je smatrao da bi bilo utivo da pozove zeta da im se
pridrui u pustolovini. ovek je odbio. Bolestan je, rekao je, i samo bi ih
usporavao. Ali ako im bude potrebno jo puaka, znaju gde treba da dou
po njih.
Zatim su se uputili do Hemrikovog bara (na predlog Bila Vejtsa) da
nazdrave pustolovini skoem. Rajdlinger je bio protiv toga. Zar ne bi
mogli jednostavno da obave ono to su nameravali da obave (jo nisu bili
naisto ta bi to moglo biti), kako bi onda svi lepo mogli da pou kui na
spavanje? Bio je nadglasan. Odred se uputio do Hemrika, pa su ak i
Boslija nagovorili da ispije aicu brendija.
"Ljudima jednostavno nije stalo", primeti Bosli, osvrui se po baru.
Bio je otprilike pun onoliko koliko su to vatrogasci dozvoljavali, i svi su
se, izgleda, odlino zabavljali.
"Stvar je u tome, Bosli", ree Bil Vejts, "to niko nije sasvim siguran
ta je video. Kladim se da bi, kada bi pitao ljude ta se dogodilo danas po
podne, svi rekli razliito."
"Tako radi avo, gospodine Vejts", odvrati Bosli bez trunke
samoisticanja. "On eli da se mi meusobno prepiremo. I dok se mi
prepiremo, on nastavlja da obavlja svoj posao."
"A kakav bi to posao bio?" upita Bil. "Tano?"
"Mani se toga, Bile", ree es. "Hajde da iziemo i..."
"Ne", prekide ga Bosli, pomalo zapliui jezikom. "To je razlono
pitanje."
"A kako glasi odgovor, Bosli?"
Page 387 / 520

"To je isti onaj posao koji avo obavlja od pamtiveka." Dok je Bosli
priao, Olsted mu je tutnuo u aku drugu au brendija, i Bosli ju je sasvim
nesvesno naiskap ispraznio, a zatim nastavio: "eli da nas odvoji od
Boga."
"Ja sam ga napustio jo odavno", ree Vejts. Nije se alio.
"Ubeen sam da Bogu nedostaje", odvrati Bosli isto tako isrkeno.
Dvojica mukaraca zurila su jedan u drugoga dosta dugo, ne rekavi ni
re.
"Hej, Bosli, mani se toga", ree Olsted. "Podilaze me marci od tebe. I
popij jo jedan brendi."
4.
Metak u Budenbaumovom mozgu nimalo nije potisnuo njegov bes.
"Oni su krajnje nezahvalni, uliziki, bezvredni, podli, bezumni,
nedotupavni kukini sinovi za koje sam ikada imao nesreu da radim",
besneo je on, ake priljubljene uz mesto na glavi koje je zaceljivalo. 'Oh,
postavi jo jednu predstavu za nas, Ovene. Jedno lepo ubistvo. Neki mali
crime passionelle. Neto s decom. Neto sa hrianima.' Okrenuo se Setu
koji je stajao kod prozora, gledajui na raskre i sluajui ovu tiradu ve
skoro pola sata. "I da li sam ikada rekao ne?" Zastao je, ekajui odgovor.
"Verovatno nisi", ree Set.
"Prokleto si u pravu! Nita mi nije bilo suvie teko da uinim za njih.
eleli su da vide predsednika kako umire? Nema problema. Poeleli su
masakr ili dva? I to moe biti sreeno. Nije bilo toga to bi zatraili, a da
im ja nisam obezbedio. Nieg!"
Zatim se uputio ka prozoru, ovla pipkajui ranu. "Ali onog asa kada
sam se spetljao - sasvim malo, neznatna pogreka - ve su krenuli da njue
za onom pikom Bombek, i bilo je: Vidimo se, Ovene. Mi emo je odvesti
i popriati o jebenom drvetu prie."
Zagledao se u Seta koji mu je uzvratio pogled.
"Vidim ti pitanje na licu", ree Budenbaum.
"A ja krv na tvome", ree Set.
"Da li se neto izmenilo meu nama?"
"Jeste", jednostavno odgovori Set. "Stvar je u tome to svakog asa,
svakog minuta, mislim neto drugo o tebi."
"Kako bi onda eleo da stvar stoji meu nama?"
Set je trenutak razmiljao. "Voleo bih da moemo da krenemo
ispoetka", ree on. "Voleo bih da upravo dolazi ka meni ispod zvezda i
da ti ja priam o anelima." Nova pauza. "Voleo bih da jo imam anele."
Page 388 / 520

"Ja sam ti ih oduzeo; da li to hoe da kae?"

"Dozvolio sam ti da to uradi", odvrati Set.
"Pitanje..."
"Ha?"
"Imao si pitanje na licu."
"Aha... samo sam razmiljao o drvetu prie, to je sve."
"Nema nikakvog drveta prie, ako je to ono to se pita", ree
Budenbaum. Set je bio razoaran. "To je samo fraza koju je izmislio neki
valjivi pesnik."
"ta ona znai?"
Ovenov glas vie nije bio zajedljiv. Oslonio se leima o zid pored
prozora kroz koji je ispao pre dva dana. "ta znai?" ponovi on. "Pa... to
znai da su prie semenje. Prie su cvetovi. Prie su voe, uzbrano,
isceeno i pojedeno. Zatim iseremo semenje..."
"Nazad u tle."
"Nazad u tle."
"I tako u nedogled."
Budenbaum uzdahnu. "U nedogled", ree on. "Sa nama ili bez nas."
"Ne misli na nas", neno ree Set. Nije to rekao optuujuim glasom,
ve je samo setno izneo injenicu. Budenbaum je zaustio da neto kae, ali
ga je Set prekinuo. "Bio sam tamo dole, Ovene", ree on, klimnuvi prema
ulici. "Nameravao si da ode bez mene, gde god to bilo."
"Bio sam prekinut", ree Oven, "to je sve. Toliko dugo sam ekao na
ovo; nisam smeo da dozvolim da mi umakne."
"Ipak je umaklo", podseti ga Set.
"Nee se ponoviti", odvrati Oven kratko i jasno. "Tako mi Boga, nee."
"Kako e to spreiti?"
"Potrebna mi je tvoja pomo, Sete", ree Budenbaum. "I obeavam..."
"Nemoj mi nita obeavati", ree Set. "Tako je bolje."
Budenbaum uzdahnu. "Tako nam je malo vremena bilo potrebno da se
razdvojimo", ree on Setu. "Kao da smo u etrdeset osam asova proiveli
pola ivotnoga veka zajedno."
Set je pogledao kroz prozor. "ta eli da uradim?" upitao je.
"Pronai Teslu Bombek i sklopi primirje s njom. Reci joj da moram da
je vidim. Reci joj ta god bude potrebno, samo je dovedi ovamo. Ne, ne
ovamo..." Setio se Rite sa visokom punom. "Ima jedan mali kafe u kome
sam bio. Ne seam se imena. Ima plavi natpis..."
"Svratite."
"Tako je. Odvedi je tamo. I reci joj da dri avatare podalje."
Page 389 / 520

"Kako e to da uradi?"
"Smislie ve neto."
"U redu. I eli da je dovedem u Svratite?"
"Ako bude htela da doe."
"A ta kao nee?"
"Onda e sve biti uzalud", ree Oven. "I ja u poeleti da imam tvoje
anele koje bih mogao da sluam."
5.
Kada je Hari ostavio za sobom drvee, no je postala potpuno mirna. U
vazduhu se nije ulo nikakvo mrmljanje, kao ni u travi, ni u pukotinama
stena. Popevi se dovoljno visoko da je mogao da vidi iznad vrhova
kroanja, osvrnuo se na Evervil pod sobom, napola oekujui da je izdato
nekakvo nareenje za evakuaciju, i da e ugledati naputeni grad. Ali ne.
Svetla su jo bila upaljena; jo se odvijao saobraaj po ulicama. Stvar je
bila u tome to je magla koja je prekrivala vrata na vrhu padine upijala
svaki zvuk, ostavljajui ovu oblast u takvoj tiini da je mogao da uje
vlastito srce kako mu kuca u glavi.
"Ovde se to dogodilo", ree Koker Amijano Ervinu dok su sledili
D'Amura preko padine prema magli.
"Veanje?"
"Ne. Velika bitka izmeu porodica Sume Sumamentisa i Eza
Aeterijuma. Uasan dan za koji je bilo krivo jedno dete."
"Bio si tamo?"
"Oh, da. Bio sam tamo. I oenio sam se tim detetom, neto kasnije.
Zvala se Miv O'Konel i bila je najudesnija ena koju sam ikada sreo."
"Kako to?"
"Evervil je bio njen san, koji joj je u naslee ostavio otac, Harmon
O'Konel."
"Harmon - kao Visovi?"
"Upravo taj."
"Da li si i njega poznavao?"
"Ne. Umro je pre nego to sam je sreo. Lutala je sama ovuda i stigla je
do mesta gde nije bila dobrodola. Jednostavno, greka."
"I samim tim to je dola ovamo izazvala je klanicu?"
"Time to je dola i to je progovorila."
"Progovorila?"

Page 390 / 520

"U toku je bilo venanje, zna, proslavljalo se tamo gore" - pokazao je

prema magli - "a u svetu iz koga su dole porodice vladalo je uverenje da
je tiina sveta, jer je prethodila poetku. Ljubav se vodila u tiini. I svako
ko bi naruio tu tiinu smatran je neprijateljem."
"Zato onda nisu jednostavno ubili devojicu?"
"Zato to su porodice bile iskonski neprijatelji, i obe su mislile da je
dete bilo agent one druge. im je progovorila, masakrirali su jedni druge."
"Upravo ovde?"
"Upravo ovde", ree Koker. "Kada bismo to hteli, siguran sam da
bismo mogli da utonemo u zemlju i pronaemo njihove kosti."
"Ostau ovde gde mogu da vidim nebo", ree Ervin.
"Veeras je veoma lepo", primeti Koker, zabacivi glavu kako bi
pogledao zvezde. "Ponekad mi se ini da sam bio sam stotinu ivotnih
vekova, a ponekad - veeras, na primer - kao da smo ona i ja odvojili
pogled jedno od drugog pre nekoliko asova." Ispustio je neki udan zvuk,
i kada ga je Ervin pogledao, ugledao je se suze kako mu se slivaju niz
obraze. "Poslednje to sam video bile su njene oi. Oseao sam ih na sebi
dok sam umirao. Pokuao sam da se odrim u ivotu, jo samo malo.
Pokuao sam i dalje da je gledam, da je uteim na nain na koji je ona
teila mene..." Morao je na trenutak da zastane kako bi se malo pribrao.
"Ali ivot je istekao iz mene pre nego iz nje. A kada sam stigao u ovo" otvorio je ake pred sobom - "ovaj ivot posle smrti, njeno telo bilo je
odneto, isto kao i telo moga sina."
"Nije ni udo to si toliko mrzeo Dolana."
"Oh, mrzeo sam ga. Ali on je bio ljudsko bie. Nita nije mogao."
"Da li to znai da su tvoji krajnje savreni?" upita Ervin.
"Nema razlike izmeu mog naroda i tvog", odvrati Koker. "Krilo ili rep
manje vie. Svi smo isti u svojim srcima. Tuni i okrutni." Zastao je,
obrisao suze, pa pogledao uz padinu. "Mislim da na prijatelj D'Amur ima
problema", primeti on.
Tokom poslednjih nekoliko minuta, za vreme njihovog sentimentalnog
razgovora, Ervin i Koker zaostali su moda nekih pedeset jardi iza
D'Amura koji je stigao na nekoliko koraka od magle. Oigledno je osetio
neprijatelja, jer se hitro spustio na zemlju iza jedne stene i ostao mirno da
lei. Malo kasnije, problem koji je Koker pomenuo pojavio se iz magle u
obliku ne jedne ve etiri prilike, od kojih je svaka bila neopisivo runa:
jedan je bio suv kao treska, jedan debeo; jedan trom; jedan mrzovoljan.

Page 391 / 520

Najtanji od njih bio je ujedno i najnestrpljiviji, i spustio se niz padinu

dvadeset stopa (proavi pored mesta na kome je leao D'Amur) njuei
vazduh.
"Mislim da moda nas gone", ree Koker.
"ta su oni, do avola?"
"Stvorenja Sutine", odvrati Koker.
"Grozno."
"Ubeen sam da bi oni to isto rekli za tebe", primeti Koker. Mravo
stvorenje napredovalo je nizbrdicom i zaista se inilo da je sve blie
duhovima.
"ta emo?" upita Ervin. to je stvorenje bilo blie, to je nezgodnije
delovalo.
"Ne moe nam nita", ree Koker. "Ali ako opaze D'Amura..."
Stvorenje, mravo poput motke, kao da je zurilo pravo u Ervina, koga je
to krajnje uznemirilo. "Vidi me", ree Ervin.
"Sumnjam."
"Vidi me, kaem ti!"
"Na putu ovamo kukao si to si nevidljiv. Ne moe imati...
prokletstvo!"
"ta?"
"Pronali su ga."
Ervin je pogledao pored mravka i video kako je moda najokrutniji
lan etvorke epao D'Amura i stao da ga podie. "Mi smo za ovo krivi",
ree Koker. "Prokleto sam ubeen da su krenuli u potragu za nama."
Ervin nije bio u toj meri siguran, ali D'Amur se nesumnjivo nalazio u
ozbiljnoj nevolji. Jedan od etvorice ga je razoruao, dok ga je drugi tukao
po licu. Stvorenja koje je polo niz padinu okrenulo se od Ervina i Kokera
i krenulo nazad da se pridrui svojim sadruzima koji su upravo poeli da
vuku zarobljenika u maglu.
"ta emo da radimo?" upita Ervin.
"Slediemo ih", ree Koker. "A ako ga ubiju, izviniemo mu se."
Poslednji puta kada se Hari peo Visovima, Vojtove tetovae omoguile
su mu da stigne neprimeen do samog praga. Meutim, to ovog puta nije
upalilo. Nije znao zato, a istinu govorei nije ni bilo vano. Bio je u
rukama svojih neprijatelja - Gamalijela tapa-insekta, Bartoa koji razapinje
na krst, Mutepa krljavca i Svonkija debelog. Tu se nita nije moglo.
Nije ni pokuao da im se odupre, delom zato to je znao da bi to samo
izazvalo nasilje, a delom zato to se on uostalom i popeo uz padinu da vidi
Page 392 / 520

kako izgleda avo, a oni su ga vodili ka vratima kroz koja e on doi, te

emu onda otpor?
Postojao je i trei razlog. Ta stvorenja bili su roaci demona koji je
oduzeo ivot ocu Hesu. Nije shvatao geneologiju, ali je znao na osnovu
njihovog trabunjanja, mahnitosti i smrada da su na neki nain bili
povezani. Moda e, u poslednjih trenucima pre dolaska Iada, saznati od
nekog od ovih uasa ta je znaila poruka Lenje Suzane.
"Ja sam ti, a ti si ljubav..."
ak i na kraju, da li je ljubav bila ta koja je pokretala svet?
V
Nije bilo mrano u utrobi Iad Urobora, niti je bilo svetlo. Postojalo je
jedino odsustvo - svetla i tame, visine i dubine, zvuka i tvari - koje je
moglo da proe kao sam zaborav da Do nije bio u stanju da nabroji sve
to je nedostajalo. Bio je ubeen da bi zaborav bio stanje bez misli.
Kakvo je onda ovo mesto i on u njemu? Da li je on neka vrsta duha,
koji pohaa glavu Iada? Ili dua, zarobljena u telu zveri, dok je ona ne
ispljune ili ne nestane? Nije oseao da njegovom opstanku ovde preti bilo
kakva opasnost, ali je podozrevao da e uskoro poeti da mu izmie svest
o tome ko je on u stvari. Pitanje je vremena kada e njegove misli postati
nepovezane, i on sam sebe potpuno zaboraviti.
Tako neto uinilo mu se dovoljno privlano dok je stajao pored
jezerceta u hramu. Proiveo je svoj ivot i bio je spreman da ga se
odrekne. Ali sada, dok je lebdeo (ako se za stvar bez supstance moe rei
da lebdi) u praznini, pitao se nije li moda Zerapuu njegovo ovdanje
prisustvo isplanirao ili predskazao. Setio se kako ga je prvi 'u koga je
sreo, na obali kraj Liverpula, gladno prouavao. Da ga nije on, ili um iji
je on bio deo, procenjivao za nekakvu ulogu u predstojeim dogaajima,
prodirui pogledom s druge strane njegovog tela kako bi video da li bi ita
vredeo u utrobi Iada?
Ako je tako, ako je on zaista ovde s nekom svrhom, onda je imao
obavezu prema 'uu, iji je pogled izvan svake sumnje predstavljao jedno
od najdivnijih iskustava sa njegovih putovanja, da sauva ono to je ostalo
od njega - seanje, duh, duu - i da se ne prepusti zaboravu.
Daj sebi ime, pomisli on. Bar to nemoj zaboraviti. Nije imao usta,
razume se, ni jezik, ni usne, ni plua. Mogao je samo da razmilja: Ja sam
Do Fliker. Ja sam Do Fliker.

Page 393 / 520

To je imalo trenutni uinak. Bezoblino stanje se zgrilo i oblija su

poela da postaju dostupna ulima njegove due.
Nije bilo naina, razume se, da sazna svoje ovdanje prave razmere.
Moda je bio siuan u ovom bezoblinom obliju - poput moljca na zraku
Suneve svetlosti - i u tom sluaju sve ono to se zgruavalo oko njega nije
bilo dinovsko, kao to je izgledalo, ve je on, svedok toga, bio tek puka
mrlja. ta god od toga bilo tano, oseao se beznaajan u prisustvu tih
oblija koja su se slagala. Preao je pogledom unaokolo, i u svim
pravcima, pruajui se od nadsvoene tame iznad njega, gde su se krzavi
oblici kretali kao da je to kakvo mesto parenja za ratnike, pa sve do jame
ispod, opervaene nadimajuim apstrakcijama, nalazila se reetka skorele
materije.
Nipoto nije bio siguran da su ovi prizori stvarni onako kao to je
stvarno telo to je lealo pored jezerceta u hramu. Moda su to samo misli
u glavi Iad Uroborosa, a on se nalazi usred neke iadske vizije raja i pakla:
nebeski svod od nezavrenih anela, jama puna gluposti, a izmeu
neopisivo sloena mrea u vorove vezanih i izopaenih seanja.
Bilo je mesta, video je, gde vlakna kao da su postala zgruana,
obrazujui velike, gotovo jajolike mase. Dovoljna je bila njegova
znatielja da otkrije njihovu prirodu, pa da bude poguran napred; jo nije
ni zavrio da se naelno pita o njima kada mu se duh uputio ka najveoj u
njegovoj neposrednoj blizini. to joj se vie pribliavao, to ga je njena
pojava vie alostila. Dok je kora pauine bila organske prirode, povrina
jajeta bila je sasvim drugog reda. Bila je to masa oblika koji su se
preklapali, nalik na delove neke sulude slagalice; nijedan se nije sasvim
uklapao sa onim ispod, premda su svi uestvovali u graenju opsesivno
sloenog ustrojstva.
Njegova pojava nije predstavljala jedini izvor nemira. Iz sklopa je
izbijao zvuk; ili, bolje reeno, nekoliko zvukova, koji su se preplitali.
Jedan je bio nalik na deje apate; drugi lagano, aritmiko dobovanje,
poput otkucaja srca koje zakazuje. A trei je bilo cvilenje, koje je izdubilo
sebi put u Doove misli kao da je elelo da ih iskljui.
Doao je u iskuenje da se povue, ali se odupro, i potisnuo svoj duh
napred, iz trenutka u trenutak sve uvereniji da ovde postoji veliki bol; u
stvari, gotovo nepodnoljiv bol. Povrina tog oblika predstavljala je
katalog ludakih kretnji: tikovi, grevi, trzanje; krzavi komadii otpadali
su sa stotine mesta poput odbaenih ljuspica, dok su se drugi, bodljikavi i
sirovi u svom propupelom obliku, razmotavali.

Page 394 / 520

Zapalo mu je za oko neto to se prelivalo u duginim bojama s leve

strane, i on pogleda u tom pravcu; video je da je pokrov na trenutak
razotkrio ono to je lealo ispod ove poludele, aputave mase. Pokrenuo se
ka njoj, i prvi put od kada je priao jajetu imao je oseaj da je njegovo
prisustvo primeeno. Pokreti su postali grozniaviji to se vie pribliavao
iverju duginih boja, a svuda oko tog mesta ljuspavi komadii isputali su
neku tamnu tenost, kao da su hteli da ga sakriju dok ne iznedre stalniju
zatitu. Do nije dozvolio da bude prevaren. Priao je sasvim blizu iverju,
ubeen da se tu krije neka tajna od ivotne vanosti, a kao odgovor na to
pokreti su postali jo pomahnitaliji, sve dok iznenada drhtaji nisu, izgleda,
dostigli kritinu masu i na desetine oblika se podiglo sa povrine, okruivi
ga.
Nijedan od njih nije imao mnogo smisla. Nije mogao da razabere ud, ili
glavu, a jo manje oko ili usta. Zevali su, uvijali se i nadimali, podseajui
na paradu grozota. Neto bez utrobe, ali ivo; neto pobaeno, ali ivo;
neto raspadnuto u ubrivo, ali ivo, ivo. Iako je ostavio svoje telo iza
sebe i mislio da ga se oslobodio, ovi uasi su ga podsetili na svaku ranu
koju je ikada zadobio, na svaku bolest, svaku slabost.
Meutim, suvie se pribliio duginim bojama da bi se uplaio.
Skrenuvi pogled od ovih manifestacija skliznuo je kroz njihovu mreu i
dospeo usred tajne, kakva god ona bila, koju su skrivale.
Obreo se u zakrivljenom kanalu niz koji je poeo da leti. Kanal se
suavao sve bre i bre, kao da se nalazio u spirali koja se sve vie
zatvarala. Svetlost koja ga je domamila ovamo nije oslabila za vreme
njegovog putovanja, ve je postala postojana dok su se krivine suavale, a
kanal toliko suzio da je bio siguran kako ni vlas ne bi mogla da se provue
kroz njega. Nastavio je da se suava, dok nije poeo da misli da e jedan
treptaj biti dovoljan da potpuno prestane da postoji, i moda ga povede sa
sobom. Jo nije ni uobliio ovu misao, kada mu se uinilo da se njegovo
napredovanje usporilo, tako da se na kraju jedva kretao. ekao je u
sjajnom kanalu, zbunjen. A onda, lagano, postao je svestan da nije sam.
Pogledao je napred, i mada nita nije mogao da vidi, shvatio je da neto
zuri u njega.
Uzvratio je pogled, bez straha, i tada slike stadoe da niu izmeu
njegovih misli: prelepe, jednostavne slike sveta koji je ostavio za sobom.
Polje sone trave, kroz koje se kretao vetar. Trem, obrastao skerletnim
ladoleom, na kome se smejalo neko dete bledoplave kose. Radnja sa
krofnama u sumrak, sa veernjaom iznad, na plavetnilu bez oblaka.

Page 395 / 520

Neko je ovde sanjao, pomisli on; eznuo za Helter Incendom. I to je bio

neko ko je boravio tamo i video te prizore vlastitim oima.
Ljudsko bie. Ovde je postojalo neto ljudsko. Pretpostavio je da je re
o kakvom zatvoreniku Iada, uhvaenom u ovu sjajnu spiralu, koga su
uvali podsetnici na telo i njegovu krhkost.
Nije bilo naina da to ispita; nije bilo naina da sazna da li ga je
naprosto obgrlilo vlastitim vizijama, shvativi da vie nije samo. Ako je
ovo drugo posredi, onda je moda mogao da ga oslobodi; da ga izvede iz
njegove elije za sanjanje.
Osvrnuo se svojim znatieljnim duhom unaokolo i stao da se povlai
unazad du kanala, u nadi da e ga zatvorenik slediti. Nije se razoarao.
Posle nekoliko sekundi putovanja, kanal se jo jednom proirio, a on se
osvrnuo unazad i osetio na sebi pogled bez oiju.
Bekstvo, meutim, nije bilo bez posledica. Jo dok je ubrzavao, u
zidovima oko njih poele su da se javljaju pukotine i tenost koju je video
kako curka izmeu ljuspica kada se prvi put pribliio kanalu pojavila se
kapajui. Sada mu je bilo jasno da to nije krv Iada, ve pre njegovo sirovo
tkivo, koje se ve u toku pojavljivanja pretvaralo u iste one kukavne oblike
od kojih mu je pripadala muka.
Ali i pored sve njihove napupele odvratnosti, bilo je neeg u njihovom
irenju to je zaudaralo na oajanje. Da li je smeo da se usudi da veruje da
se oni, ili um koji ih je usmeravao, plai? Ne njega, moda, ve onoga to
je moglo da doe za njegovim duhovnim petama; sneva koga je probudio
svojim prisustvom?
to su dva duha dalje putovala, to je bio ubeeniji da stvari tako stoje.
Pukotine su sada ve bile rascepi, blato Iada izlivalo im se na put. Ali oni
su bili brzi poput ive. Pre nego to je Iad stigao da im preprei put svojim
grozotama, pobegli su iz spirale, umakavi izmeu entiteta koji su se digli
iz zatvora svuda unaokolo. Neki kao da su oblikovali krila iz odranih koa,
dok su neki, pak, liili na posuvraene stvari; drugi su nalikovali jatima
spaljenih ptica, saivenih u jedno jedino paeniko oblije. Nagrnuli su za
beguncima u gnusnoj hordi, iji su apati sada prerasli u krike, a njihova
tela se sudarala sa vlaknima koja su potom nastavljali da vuku za sobom,
tako da je Do, kada se osvrnuo, video da se mrea trese u svim pravcima i
isputa kiu mrtve materije, koja je dobovala po njegovom duhu poput
crnog grada.
Veoma brzo postao je tako jak, taj grad, da je potpuno izgubio vezu sa
snevaem. Pokuao je da se vrati nazad i pronae svog duha-saputnika, ali
je horda dobila u brzini i stutila se na njega poput pomahnitalog zida,
Page 396 / 520

gurajui udare grada pred sobom. Oseao je na sebi nalet za naletom, i

svaki napad ga je terao unazad i pri tom ga zaslepljivao, sve dok vie nije
bio u stanju da vidi ni kupolu ni jamu, niti bilo ta izmeu. Nekoliko
trenutaka teturao se u tami, ne znajui kojim putem je doao, a onda, na
njegovo zaprepaenje, obavio ga je plamen svetlosti i on je poeo da
propada kroz prazan vazduh.
Ispod sebe je ugledao more-san strano zapenuano usled pribliavanja
Iada, a iza njega grad u ijoj su luci brodovi bili podizani toliko visoko da
e se uskoro prevaliti na ulice.
To je, razume se, bio Liverpul. Za ono vreme dok je on pustolovno
lutao po glavi ili stomaku Iada, stvorenje je prelo Sutinu i nalo se
maltene na pragu izmeu svetova. Bio je u prilici, dok je padao usred
pljuska Iadovog grada, da pogleda du obale ka vratima. I dalje su bila
obavijena maglom, ali mogao je da nazre tamnu pukotinu, te je pomislio
da je moda na trenutak ugledao zvezdu koja sija na nebu iznad
Harmonovih Visova.
A onda je udario u vodu usred tue iadske materije, i pre nego to je
uspeo da oslobodi duh njegove teine, ispod njega se podigao talas i
povukao ga navie nasred splava kra, nastavivi da ga nosi prema
gradskim ulicama, gde ga je ostavio, nasukavi ga u senku moi koja ga je
izbacila.
VI
1.
"Blago Dou", ree lice koje se nadnosilo nad Fib. Bilo je ispucano kao
korito Ungerovog potoka za vreme sue.
Fib podie glavu sa tvrdog jastuka. "ta je s njim?"
"Samo kaem da je prokleto srean, jer tako pria o njemu."
"ta sam rekla?"
"Uglavnom si izgovarala njegovo ime", odvrati kralj Teksas.
Pogledala je pored njegovog blatnjavog ramena. Peina iza njega bila je
ogromna i ispunjena ljudima koji su stajali, sedeli, leali.
"Da li me oni uju?" upitala je Teksasa.
Zavereniki se osmehnuo. "Ne", ree on. "Samo ja."
"Jesam li polomila ta?" upita ona, zagledavi se u svoje telo.
"Nita", odvrati on. "Nikada jo nisam dozvolio da se ovde dole prolije
enska krv."
"Zbog ega? Donosi nesreu?"
Page 397 / 520

"Najgoru", ree on. "Najgoru moguu."

"ta je sa Musnakafom?"
"ta s njim?"
"Je li preiveo?" Kralj Teksas odmahnuo je glavom. "Znai, mene si
spasao, ali ne i njega?"
"Upozorio sam je, zar ne?" upita on, gotovo nestano. "Rekao sam da
u ga ubiti ako se ne vrati."
"Nije on bio kriv za to."
"A nisam ni ja", ree Teksas. "Ona stvara nevolje. Oduvek je tako bilo."
"Zato je onda jednostavno ne izbaci iz misli? Ima veliko drutvo."
"Ne, nemam."
"ta je s njima?" upita ona, pokazavi na okupljene iza njegovih lea.
"Pogledaj ponovo", ree on.
Zbunjena, ona sede i, preavi pogledom preko okupljenih, uvide svoju
greku. Ono za ta je pomislila da predstavlja pastvu ivih dua bila je, u
stvari, gomila skulptura, od kojih su neke bile delimino optoene
svetlucavim zlatom, neke grubo istesane od blokova kamenja, neke jedva
da su imale ljudska oblija.
"Ko ih je napravio?" upita ona. "Ti?"
"Ko drugi?"
"Zaista si sam ovde dole?"
"Ne svojim izborom. Ali da."
"Znai, ove si napravio da bi ti pravili drutvo?"
"Ne. To su moji pokuaji da pronaem neki oblik koji e osvojiti
naklonost gospodarice O'Konel."
Fib spusti noge sa kreveta i ustade. "Mogu li da ih pogledam?" upitala
ga je.
"Samo izvoli", ree joj on, sklonivi se u stranu. A dok je prolazila
pored njega, promrmljao je: "Ne bih mogao nita da ti zabranim."
Pravila se da nije ula tu primedbu, podozrevajui da bi u suprotnom
samo naela temu koja joj ne bi bila po volji.
"Da li je ona uopte videla ijedno od ovih lica?" upitala ga je, lutajui
izmeu kipova.
"Jedno ili dva", odvrati on, pomalo alobno. "Ali nijedno nije na nju
ostavilo nikakav utisak."
"Moda si pogreno razumeo..." poe Fib.
"Pogreno razumeo - ta?"
"Razlog zbog koga joj vie nije stalo do tebe. Ubeena sam da to nema
nikakve veze s tim kako izgleda. Ionako je napola slepa."
Page 398 / 520

"Pa ta onda hoe od mene?" zacvileo je kralj Teksas. "Sagradio sam

joj autoputeve. Sagradio sam joj luku. Poravnao sam tle tako da je mogla
da odsanja svoj grad u postojanje."
"Da li je bila lepa?" upita Fib.
"Nikada."
"ak nimalo?"
"Ne. Bila je ve ostarela kada sam je sreo. I upravo je bila obeena.
Prosta, jeziava..."
"Ali?"
"Ali ta?"
"Imala je neto to si voleo."
"Oh, da..." ree on neno.
"ta?"
"Vatru u sebi, kao prvo. Apetit u sebi. I prie, razume se."
"Priala je dobre prie?"
"Ima irske krvi u sebi; znai da se to podrazumeva." Osmehnuo se sam
sebi. "Tako je napravila grad", objasni on. "Ispriala ga je. Iz noi u no.
Sedela je na tlu i priala ga. Onda bi zaspala, a ujutro bi ono to ispriala
bilo tu. Kue. Spomenici. Golubovi. Miris ribe. Magle. Dim. Tako je sve
to stvorila. Prie i snovi. Snovi i prie. Divno je to bilo gledati. Mislim da
nikada nisam bio u toj meri zaljubljen kao tih jutara, kada bih ustao i video
ta je stvorila."
Sluajui njegovo sanjarenje, Fib shvati da joj postaje sve drai.
Verovatno je bio lud od ljubavi, upravo onako kao to je Miv kazala, i
zbog toga je oigledno malo skrenuo, ali ona je to oseanje i te kako dobro
razumela.
A onda je usledila grmljavina koja je dopirala odnekud iznad njih.
Oblak praine ispade kroz naprslu tavanicu.
"Iad je stigao", ree on.
"Oh, moj Boe."
Njegove ljunkovite oi zakolutae se u onim dupljama. "Mislim da
prevre njen grad", ree on. Bilo je neke smirene tuge u njegovom glasu.
"Ne elim da budem sahranjena ovde dole."
"Nee umreti", ree on. "Ono to sam kazao Miv je istina. Iad e proi
iznad, ali stena e ostati. Bezbedna si ovde sa mnom." Ponovo je usledilo
podrhtavanje. Fib se stresla. "Doi u moj zagrlja ako si nervozna", ree
Teksas.
"Dobro sam", odvrati ona. "Ali bih volela da vidim ta se dogaa tamo
gore."
Page 399 / 520

"To je lako", odvrati on. "Poi sa mnom."

Dok ju je vodio kroz lavirint svog kraljevstva - na ijim je zidovima
oblikovao i preoblikovao svoje lice deset hiljada puta, isprobavajui ga za
ljubavnu scenu koju sada vie nikada nee odigrati - naglas je meditirao o
ivotu u steni. Ali usled komeanja odozgo koje je postajalo sve jae sa
svakim korakom koji je napravila, i usled toga to su zidovi pucali i
kamenje pljutalo, uspela je da uhvati samo delie onoga to je govorio.
"Uopte nije vrsto", rekao je u jednom trenutku, "sve tee, ako
dovoljno dugo gleda..."
A neto kasnije: "Fosilno srce, to je ono to imam... ali ipak boli i
boli..."
A zatim: "San Antonio je pravo mesto za umiranje. Voleo bih da jo
imam telo, da legnem u Alamu..."
Konano ju je, posle deset minuta ovakvih odlomaka, uveo u neku
poveu prostoriju, u kojoj je ceo pod bio prekopan i uglaan. Tamo, u
samom tlu pod njenim nogama, video se periskopski odraz onoga to se
deavalo iznad tla. Bio je to zastraujui prizor: uskipela tama Iadovog tela
osvajala je ulice grada po kojima je hodila pre samo nekoliko asova,
nosei pred sobom ostatke mesta koje je opustoila na putu ovamo.
Ugledala je glavu odrubljenu nekom dinovskom kipu kako se kotrlja niz
jednu ulicu, obarajui cele zgrade na svom putu. Videla je neto nalik na
malo ostrvo ostavljeno na gradskom trgu. Nekoliko brodova skrasilo se
meu tornjevima katedrale i njihova jedra su se razvila, kao da e ih odneti
pre narednog naleta vetra.
A meu tim otpacima, u nevienom broju, nalazila su se stvorenja
izvuena iz dubina mora-sna Iadovim prolaskom. Najmanja od njih bile su
fantazije na temu ribe: sjajna jata vizionarskog ivota, bacana u talasima
iznad gradskih krovova, da bi zatim padala u velianstvenom obilju.
Mnogo neobinija bila su, zakljuila je Fib, stvorenja izvuena iz
najdubljih bezdana Sutine, ije su oblike nadahnule (ili su oni posluili
kao nadahnue za) prie mornara irom sveta. Nije li taj sjajni uvojak,
zapravo, morska zmija, ije oi plamte poput penica-blizanaca u glavi
prekrivenoj kapuljaom? A ta zver, koja je obmotala svoje ruke oko maski
nasukanog kutera, nije li to majka svih oktopoda?
"Prokletstvo", ree kralj Teksas. "Nikada nisam voleo da se nadmeem
sa tim gradom za njenu panju, ali ovo nije nain da skona."
Fib nita ne ree. Njen pogled je odlutao sa rasutih komada na sam Iad.
Ono to je videla podsetilo ju je na bolest - uasnu, neumoljivu bolest koja
Page 400 / 520

sve prodire. Nije imala lice. Nije bila zla. Nije oseala krivicu. Moda ak
nije posedovala ni um. Dola je, jer je to mogla; zato to je nita nije
zaustavilo.
"Unitie Evervil", rekla je Teksasu.
"Moda."
"Nema tu nikakvo moda", pobuni se ona.
"ta to tebe briga?" upita on. "Tebi se tamo nije dopadalo, je li tako?"
"Nije", odvrati Fib. "Ali ne bih volela ni da ga vidim unitenog."
"Ne mora", ree Teksas. "Ovde si sa mnom."
Fib je trenutak razmiljala o tome. Oigledno nee moi da ga natera da
se umea radi nje. Ali moda je postojao drugi nain.
"Da sam ja Miv..." poe ona.
"Suvie si razumna."
"Ali da jesam - da sam osnovala grad onako kako je ona osnovala
Evervil, ne pomou snova, ve pravim tekim radom..."
"Da?"
"A neko ga zatiti zbog mene, sauva moj grad..."
Ostavila je misao nezavrenu. Usledilo je petnaest sekundi tiine, dok
se Liverpul tresao i drhtao pod njihovim nogama. Zatim on ree: "Da li bi
ti tog nekog volela?"
"Moda", ree ona.
"Oh, moj Boe..." promrmlja on.
"Izgleda da Iad odustaje od grada", ree ona. "Krenuo je obalom."
"Mojom obalom", ree kralj Teksas. "Ja sam stena, sea se?" Preao je
ogledalom do mesta na kome je ona stajala i poloio svoju blatnjavu aku
na njen obraz. "Hvala ti", ree on. "Podarila si mi nadu." Okrenuo se od
nje govorei: "Ostani ovde."
"Ne..."
"Rekoh, ostani. I gledaj."
2.
Tokom putovanja za Mem-e b'Keter Sabat, Noa Suma Sumamentis
priao je o moi Iad Uroborosa da izazovu uas samom svojom blizinom,
ali sve do sada - kada je Do uao na ulice Liverpula - nije video nikakav
dokaz te moi. U b'Keter Sabatu 'u je zadravao zlobu Iada u ropstvu, a
kada se oslobodila, Do je ve bio duh i oigledno imun na njen uticaj.
Meutim, preiveli koji su lutali kroz pusto to se tresla oigledno su bili
rtve: vritali su i jecali, traei osloboenje od ludila koje ih je spopalo.
Neki su mu se prepustili i sedeli su meu utom ispraznih izraza lica.
Page 401 / 520

Drugi su bili nagnani da sami sebe uasno povrede ne bi li zaustavili

uase: udarali su glavama o kamenje ili razdirali grudni ko ne bi li
zaustavili srca.
Poto nije bio u stanju da im pomogne, Do je nastavljao da luta,
odluan da bar bude svedok zloina koje je Iad poinio. Moda je postojao
neki vii sud na kome e se suditi njihovim zloinima. Ako postoji, on e
svedoiti.
Na ulici ispred njega bila je zapaljena velika logorska vatra, iji su
plamenovi osvetljavali prljavi vazduh. Kada se pribliio, video je da se
oko nje okupilo moda dvadesetak ljudi koji su kruili unaokolo, drei se
za ruke i naglas se molei.
"Ti koji si podeljen, budi ceo u naim srcima..."
Sigurno su se obraali 'uu, pomisli on.
"Ti koji si podeljen..."
Njihovu molitvu oigledno niko nije uo. Iako je Iad prestao da razara
grad, ipak je senka njegovog prisustva i dalje obilazila ulice, i jedan takav
deo, ne vii od desetak stopa, koji je podseao na stub tame, pribliavao se
vatri sa suprotnog kraja ulice. Neko iz skupine, mlada ena sa ustima koja
su podseala na mesnatu ruu, raskinula je krug i stala da se povlai od
vatre, pomahnitalo tresui glavom. Vernik s njene leve strane epao ju je
za ruku i poeo da je vue nazad ka vatri.
"Izdri!" kazao joj je. "To nam je jedina nada!"
Ali teta je bila poinjena. Poto je krug bio raskinut, izgubio je aroliju
koju je moda imao, i sada su svi vernici podlegli zlokobnom uticaju Iada.
Jedan mukarac izvukao je no i stao da preti vazduhu ispred sebe. Drugi
je posegnuo u plamen, sprivi aku i vritei, uveren da e tako odagnati
uas od sebe.
Dok je to radio, podigao je pogled kroz vatru, i njegovo lice izoblieno
od bola iznenada se razbistrilo od zbunjenosti. Izvukao je aku iz vatre i
zagledao se u Doa.
"Pogledaj..." promrmljao je.
Do je bio zapanjen to ga ovek vidi. "Ti me vidi?" upita on.
ovek ga nije uo. Suvie je bio zaokupljen dovikivanjem svojim
istomiljenicima po veri: "Pogledajte! Pogledajte!"
Jo neko ga je ugledao: ena ije je lice bilo svo u modricama, ali koja
je prasnula u pomahnitali smeh kada ga je ugledala.
"Vidi kako sija..." ree ona.
"uo je", promrmljao je neko. "Molili smo se i on nas je uo."

Page 402 / 520

"ta vidite?" upitao ih je Do. Meutim, niim nisu pokazali da su ga

uli. Samo su gledali mesto na kome je njegov duh stajao, plakali, blenuli i
zahvaljivali se.
Jedan od njih osvrnuo se niz ulicu prema Iadu koji se pribliavao. Vie
se nije pribliavao. Ili je bio opozvan u telo svoje matice ili se povukao
pred silom radosti koja je iznenada okruila vatru.
Mlada ena koja je prva raskinula krug sada se pribliila Dou. Niz
obraze su joj tekle suze i telo joj se treslo, ali toliko je elela da dodirne
ovu viziju da nije oseala strah.
"Dozvoli mi da te upoznam", ree ona, podiui ruke prema Dou.
"Ostani sa mnom za vjeke vjekova."
Te rei, kao i potreba u njenim oima, veoma su ga uznemirile. ta god
da se ovde dogodilo, on to nije bio kadar da shvati, a jo manje da istrai. I
dalje je bio Do Fliker. Onaj stari.
"Ne mogu..." ree on, iako je znao da nisu u stanju da ga uju, a zatim
natera sebe da se udalji sa tog mesta.
Tee je bilo otii nego stii. Njihovi pogledi kao da su ga usporavali,
tako da ih se s naporom oslobodio.
Tek kada je prevalio pedeset jardi niz ulicu, a njihova elja ga vie nije
sputavala, usudio se da se osvrne. Grlili su jedni druge, plaui od radosti.
Svi osim ene koja je pokuala da ga dodirne. Ona je i dalje gledala niz
ulicu u njegovom pravcu, i mada je bio suvie daleko od nje da bi mogao
da joj vidi oi, oseao je njen pogled na sebi i znao je da ga se nee tako
lako osloboditi.
3.
"Teksase!" povikala je Fib. "Proklet da si, zar me ne uje?"
Odavno je napustila prostoriju sa ogledalom; imala je za to i te kakvog
razloga: ova samo to se nije uruila. Sada se nalazila u tunelu sa njegovim
licima i pozivala ga je da se pojavi. Meutim, on nije doao. Setivi se
koliko ga je uznemirila pomisao da bi ovde mogla biti prosuta enska krv,
poela je da prekopava po otpacima stene pod nogama dok nije napipala
neto otro, zavrnula rukav i, ne pruivi sebi vremena dva puta da
razmisli, napravila posekotinu dugaku etiri ina iznad zglavka. Krv joj
nikada nije izgledala crvenija. Zacvilela je od bola, ali je pustila da tee, i
tee, srozavi se naspram zida jer joj se zavrtelo u glavi.
"ta to radi?"
Skoro istog asa izdigao se ispred nje u obliku tene stene, besnei.
"Rekoh li ti: nema krvi!"
Page 403 / 520

"Onda me izvuci odavde", ree ona, dok ju je oblivao iznenadni znoj, a

istovremeno joj bilo strano hladno, "ili u jednostavno nastaviti da
krvarim."
Podrhtavanje je iz asa u as postajalo sve gore. U zidovima se ulo
struganje, kao da je neka ogromna maina menjala brzine.
"Ja sam stena", ree on.
"Stalno to ponavlja."
"Ako sam rekao da si ovde bezbedna, onda jesi bezbedna."
Zid iza nje tako se estoko zatresao da je nekoliko njegovih odbaenih
lica popucalo i palo na tle. "Hoe li me izneti gore, ili ne?" upita ona.
"Izneu te", ree on, odvojivi stopala od poda prolaza i priavi joj.
"Ali mora poi sa mnom pod mojim uslovima."
Pogledala ga je kroz izmaglicu u kojoj je sve dobovalo. "Kakvi... su...
tvoji uslovi?" upita ona. Lice mu je bilo sirovije nego ranije kada ga je
videla, shvati ona, poput maske iseene tupom sekirom.
"Ako te povedem", ree on, "onda to mora biti ovde." Rairio je ruke.
"Radi tvoje sigurnosti, mora biti u naruju stene. Pristaje li?"
Ona klimnu. To i nije bila tako strana zamisao. On je bio kralj, bio je
stena i imao je srce stvoreno za ljubav, iako je bilo fosil. "Pristajem", ree
ona i, priljubivi aku na posekotinu da zaustavi krvarenje, dozvoli mu da
je podigne u svoje naruje.
VII
1.
Grilo nije bio nikakav strunjak za bebe, ali bio je prokleto siguran da
zvuk koji je isputalo dete u Do-Betinom naruju nije bio zdrav.
"ta joj je?" upita on.
"Ne znam."
"Zvui kao da se davi."
"Mislim da bi trebalo da stane."
Beba kao da se sada pomalo grila, to se pogoravalo posle svake
preene grbe na putu. Grilo je malo usporio, ali Do-Bet nije bila
zadovoljna. "Stani!" ree ona. "Samo na minut ili dva."
Pogledao je malu Ejmi, koja je alosno jecala. Nevoljno se sklonio u
stranu i zaustavio kola.
"eli svog tatu", ree Do-Bet.
"Stii e nas on ve."

Page 404 / 520

"Znam", nastavila je mlada ena. Dete je polako prestajalo da jeca.

"Zato nas ne ostavi ovde?" upita ona. "Nee te traiti, ako nas pronae."
"O emu ti to, do avola, pria?"
"Znam da si uinio ono to si smatrao da je ispravno. Ali nije bilo. Ejmi
to zna isto kao i ja."
"Ti govori o Tomi-Reju..." tiho ree Grilo.
"Mi moramo da budemo zajedno", ree ona. "Ili emo umreti. Svi emo
umreti."
Grilo spusti pogled na dete u njenom naruju. "Ne znam da li si
sluena, sjebana, ili jednostavno potpuno luda, ali ti neu dozvoliti da se i
dalje brine o Ejmi." Posegnuo je da joj oduzme dete. Istog asa ga je
vre privila uz svoje telo, ali Grilo nije imao nameru da popusti.
Obuhvatio je rukom smotuljak i izvukao Ejmi iz majinog naruja.
Na njegovo iznenaenje, Do-Bet nije pokuala da je povrati. Umesto
toga osvrnula se na put kojim su doli.
"On dolazi", ree ona, posegnuvi za kvakom vrata.
"Ostani unutra."
"Ali on dolazi..."
"Rekoh..."
Suvie kasno. Povukla je ruku nanie i ve je otvarala vrata. Pokuao
je da je epa za ruku, uhvatio ju je na trenutak, ali mu je iskliznula i
posrui izila na put.
"Vraaj se ovamo!" povika on.
Nalet vetra zaljuljao je kola. Zatim i drugi, mnogo ei od prvog. DoBet je sada stajala nasred puta, okreui se na petama i ovla dodirujui
grudi. Kola su se ponovo zatresla. Grilu je posle toga postalo jasno da ne
moe vie da je eka. Ako izie po nju, pobei e mu, a za sve to vreme
njen voljeni Deak-Smrt bio je sve blii, blii.
Neno je poloio dete na suvozaevo sedite i upravo je hteo da zatvori
vrata kada ga je nalet gorkog, prljavog vazduha pogodio u lice, tako da se
opruio preko sedita. Potiljkom je udario snano o prozor, ali je epavi
volan poeo da se pridie, posegnuvi istovremeno slobodnom rukom za
bebom. Praina je ispunjavala unutranjost, oblikujui prste koji su mu
pipajui traili oi i posezali nanie prema grlu da ga udave.
Iako zaslepljen, i dalje je pokuavao da dohvati dete, dok su se kola sve
jae i jae ljuljala. Pronaao je ebe i stao da ga vue prema sebi, ali dok je
to radio, duhovi su podigli kola na dva toka, na kojima su ona stala da se
klate, a asija da puca. Poeo je da privlai ebe, u strahu da e u svakom
trenutku prainasti mrtvi dohvatiti bebu iz njenih povoja, dok legija bude
Page 405 / 520

nasrtala svojom voljom i vetrom na kola, u oiglednoj reenosti da ih

prevrne. Moda su neki od njegovih muitelja bili pozvani da pripomognu,
jer su se prsti koji su mu ustremili na oi i grlo povukli. Obrisao je lice o
rame, mislei da e mu se posle toga razbistriti pred oima, i otvorio ih;
ebe koje je drao bilo je prazno. Uhvativi se za tablu sa instrumentima,
odgurnuo se prema otvorenim vratima, odluan da povrati Ejmi. Vetrobran
se zatresao dok se peo i kroz prainu je ugledao lica otmiara, njih
etvorice ili petorice, sazdana od prljavog vazduha, kako se naslauju
njegovim oajanjem.
"Kopiladi!" razdrao se na njih. "Kopiladi!"
Zvuk njegovog glasa izazvao je jecaj, ali ne duhova ve Ejmin. Ipak je
nisu uzeli; skliznula je izmeu prednjih sedita i leala je, za sada
nepovreena, na podu iza njega.
"U redu je", rekao joj je, pustivi svoj oslonac kako bi posegnuo za
njom. U tom trenutku podignuta kola prela su ravnotenu taku posle koje
nije bilo povratka i poletela su na bok. Kroz buku lomljave stakla i
zguvanog metala uo je Deaka-Smrt kako urla: "Prestanite!"
Nareenje je stiglo suvie kasno. Kola su ve bila prevrnuta na krov
koji se ulubio od udara. Preostali prozori rasprsli su se unutra, prosuo se
sadraj odeljka za rukavice. Dok se Grilo prevrtao u gomili otpadaka,
nagoni mu nadjaae racionalno razmiljanje, i on privue bebu u naruje
prilikom pada. Njegovo krhko telo stalo je da se gri i propinje. Osetio je
neto u stomaku i grudima, nalik na iznenadnu plimu munine.
Zatim se vozilo jo jednom zaljuljalo i zaustavilo, a potom je usledio
neobian muk. Na trenutak je pomislio da je dete mrtvo, ali izgleda da je
samo zanemelo usled pretrpljenog oka, jer je uo kako isprekidano die
uz njega u tami.
Bio je okrenut naglavake, sa privuenim nogama, a neto toplo slivalo
mu se sa prepona niz telo. Osetio je miris, otar i poznat. Pomokrio se.
Krajnje obazrivo pokuao je da se pomeri, ali neto ga je spreavalo u
tome. Posegnuo je akom ka grudima i prstima napipao vrh vlanog metala
koji mu je virio iz tela na nekoliko ina iza leve kljune kosti. Nije oseao
nikakav bol, mada nije bilo sumnje da je proboden.
"Oh, Boe..."izusti on za sebe, veoma tiho, a onda nemono posegnu
rukom u pravcu odakle je dopiralo Ejmino disanje. Za taj pokret kao da mu
je bila potrebna itava venost. Dok je pruao i pruao ruku, doao je u
priliku da razmisli o Tesli; nadao se da e biti poteena da ga vidi
ovakvog. Izdrala je toliko toga, a posle svih potraga i patnji dobila tako
malo.
Page 406 / 520

Prsti su mu pronali Ejmino lice, i in po in preao je akom preko

njenog siunog tela. Ruka je poela da mu trne, ali koliko je mogao da
proveri nije krvarila, to je ipak predstavljalo izvesnu utehu. Kada je
ponovo podigao aku do njenog lica, uhvatila ga je za prst i vrsto
stegnula. Zapanjila ga je njena snaga. Takoe se obradovao, jer je to
nesumnjivo znailo da nije zadobila nikakve tee povrede. Napregao je
telo kako bi udahnuo malo dodatnog vazduha, i miii su ga posluali.
Uvukao je dah u probodena plua, taman dovoljno za re-dve.
Mudro ga je iskoristio.
"Ovde sam", rekao je Ejmi i umro tako tiho da ona ak nije ni znala da
ga vie nema.
2.
Jo pre nego to su zavili za okuku, Tesla je zaula kakofoniju duhova:
sve glasnije zavijanje pritubi. Odvezla je motor u kraj i parkirala se tik
pred krivinom, tako da ih nisu mogli videti.
"Na ta god da naiemo iza krivine", rekla je Huiju dok su silazili sa
motora, "pokuaj da se kontrolie."
"Samo elim da mi se ena i dete vrate."
"Vratiemo ih", ree Tesla. "Ali, Hui, okrutna sila nee imati milosti.
Jedna re, i oboje smo mrtvi. Razmisli o tome. Mrtav nee biti ba od
neke koristi Do-Bet i Ejmi."
Istakavi to, Tesla se uputila prema okuci. Du puta nije bilo svetiljki,
ali mesec i zvezde obezbeivali su dovoljno svetlosti, tako da je jasno
razabirala prizor pred sobom. Grilova kola bila su smrskana i prevrnuta.
Do-Bet je stajala podalje od njih, oigledno iva i zdrava. Nije bilo ni
traga od Grila i bebe.
to se tie Tomi-Reja, on je dovodio u red svoje trupe, duhove
okupljene oko njegovih nogu poput opora pretuenih psina.
"Prokleto glupo!" drao se na njih. "Glupo!"
Ispruio je ruke prema njihovoj lelujavoj tvari i zahvatio dve krzave
ake toga, a potom ih podigao prema licu. Tvar mu je visila sa prstiju u
dronjcima.
"Kada ete da nauite?" besneo je on.
U mrmljanju duhova oseala se sve vea panika. Neki od njih podigli
su svoja kukavna lica preklinjui prema njemu. Ostali su sakrili glave,
oigledno znajui ta sledi.
Tomi-Rej je zinuo, ire nego to je to ijedna prirodna anatomija
dozvoljavala, i gurnuo gnojne rese etera meu zube. Zatim ih je bukvalno
Page 407 / 520

udahnuo, uvukavi prljavi vazduh u svoje telo. Tesla je ugledala dva

fantomska lica kako jecaju i dahu, a zatim nestaju u drelu Deaka-Smrti,
dok se sledei u nizu praakao ne bi li izbegao da im se pridrui. Meutim,
to je oigledno bio i kraj lekcije, jer je sada zgrabio pramenove tvari koji
su mu visili iz uglova usta i odgrizao ih, meljui ih zubima. Eter mu je
otpao sa obe strane brade. Pustio je preseene krajeve da padnu.
Preiveli su zamrmljali u znak zahvalnosti, uurili se i povukli.
Cela ta epizoda potrajala je moda petnaestak sekundi, a za to vreme
Tesla i Hui upola su smanjili razdaljinu izmeu okuke i olupine. Sada su se
nalazili na nekih dvadeset pet jardi od kola, i u opasnosti da budu vieni
ako Tomi-Rej kojim sluajem pogleda u njihovom pravcu. Sreom,
njegovu panju privukao je neko drugi: Do-Bet. Otiao je do nje i
zapodeo prigueni razgovor s njom. Nije se povukla pred njim. ak i kada
je podigao ake do njenog lica - pomilovao je po obrazu, kosi, usnama ostala je nepokretno da stoji ispred njega.
"Isuse..." promrmljao je Hui.
Tesla pogleda preko ramena. "Tamo unutra je neto ivo", ree ona,
pokazavi glavom prema Grilovim kolima.
Hui pogleda. "Nita ne vidim", ree on, vrativi pogled na milovanje
blizanaca.
"On to ne moe da uini", zastenjao je i, probivi se pored Tesle,
krenuo ka njima. Proao je tako brzo da je Tesla morala smesta da reaguje.
Krenula je prema kolima, prelazei pogledom preko tamnog, zguvanog
metala u potrazi za daljnim dokazima ivota. I pronala ih je; jedva
primetno kretanje. Nalazila se moda na desetak jardi od kola, a reski miris
benzina punio joj je glavu. Pognuvi se to je nie mogla i brzo se kreui,
prila je kolima sa suprotne strane, tako da se olupina nala izmeu nje i
Tomi-Reja. Iako se trudila da odagna njegov glas, delovi onoga to je
govorio Do-Bet dopirali su do nje.
"Bie jo..." mrmljao je on. "Mnogo vie..."
Kleknula je u lokvu benzina i zavirila u olupinu, iskoristivi ono to je
govorio Tomi-Rej da prirkije svoj poziv: "Grilo...?"
Dok je to izgovarala, oi su poele joj da razaznaju prepletena oblija
pred njom. Prevrnuto sedite; gomila mapa. A tamo, meu njima, oh,
Boe, Grilova ruka. Posegnula je i dodirnula je, ponovo proaputavi
njegovo ime. Nije bilo odgovora. Provukavi glavu kroz razbijeni prozor,
stala je da izvlai krhotine koje su je spreavale da dopre do njega. Malo
ulja kanu joj na kosu i stade da se sliva niz lice. Otrala ga je iz blizine oiju
nadlanicom i ponovo se bacila na olupinu. Ovog puta se odvojio deo
Page 408 / 520

sedita, koji je gurnula u stranu, tako da je sada mogla bolje da ga vidi.

Licem je bio napola okrenut prema njoj, i kada ga je ugledala, ponovo je
izgovorila njegovo ime, svesna da uzalud troi dah. Bio je mrtav, proboden
komadom iljatog metala. I pored toga to je prizor bio uasan, izraz
njegovog lica govorio joj je da nije umro u mukama. Njegovo propalo lice
- koje je posegnula da dodirne - gotovo da je bilo vedro.
Dok mu je prstima prelazila preko obraza, neto se pokrenulo u tami iza
njega. Ejmi; bila je to Ejmi! Tesla je nastavila da se uvlai u olupinu dok
licem nije bila na nekoliko ina od Grilovih probodenih prsa, a onda se
zagledala preko njega. Tamo se nalazila beba, vlanih i razrogaenih oiju
u mraku; vrsto je stezala kaiprst Grilove leve ake.
Nije bilo izgleda da pomeri mrtvaca, Tesla je u to bila sigurna, on i
vozilo bili su neraskidivo povezani. Njena jedina nada - i Ejmina - bila je
da posegne preko tela, pored iljka koji je probo Grila, i oslobodi dete koje
se nalazilo izmeu iskrzanog metala iznad i lea ispod. Upuzala je u
olupinu koliko joj je to raspoloivi prostor dozvoljavao i ispruila ruke
preko Grilovog tela - pritisnuvi grudi uz njegov lepljivi torzo - ne bi li
dohvatila dete.
U tom trenutku zaula je glas Tomi-Reja.
"Mrtav..." govorio je on.
Ovog puta usledio je odgovor. Nije to bila Do-Bet, ve Hui. Tesla je
uhvatila svega nekoliko rei; dovoljno da shvati da se on obraao Do-Bet,
ne njenom bratu.
"Samo nastavi da pria", promrmlja Tesla. to due bude Hui odvlaio
panju Tomi-Reju, to je ona imala vie izgleda da izvue dete.
Uz malo nenog ubeivanja uspela je da odvoji Ejminu aku od
Grilovog prsta i poela je da je die preko Grilovog tela, povlaei se
istovremeno unazad, stomaka priljubljenog uz krov kola. Beba je sve
vreme bila sablasno tiha. Usled oka, pretpostavila je Tesla.
"Sve je u redu", gugutala je ona, pokuavi samouvereno da se
osmehne. Ejmi ju je belo gledala.
Jo malo pa e se izvui iz olupine. Sigurna da vie nikada nee videti
Grila, zadrala se jo trenutak, pogleda prikovanog za njegovo lice.
"Uskoro", obeala mu je. "Uskoro."
Zatim je kleknula, privivi bebu uz sebe, i poela da se pridie.
S druge strane olupine, Tomi-Rej je vikao. U njegovom glasu oseala
se sloenost koju Tesla nikada ranije nije ula, kao da je okupio hor mrtvih
koje je prodrao, i kao da su oni isprepleli svoje glasove s njegovim.
"Reci mu..." govorili su glasovi Do-Bet, "reci mu istinu..."
Page 409 / 520

Izvukavi se iz olupine, Tesla se odvaila da ustane, pretpostavivi

(ispravno) da e Deak-Smrt biti suvie zaokupljen da bi pogledao u
njenom pravcu. Stajao je malo iza sestre, sa akama na njenim ramenima.
"Kai mu kako stvari stoje meu nama", rekoe glasovi koji su dopirali
iz njega.
Izraz na licu Do-Bet vie nije bio isprazan. Naavi pred svojim
muem, ija je pometenost bila i te kako vidljiva, nije mogla da ostane
ravnoduna. Tomi-Rej ju je malo protresao. "Zato to jednostavno ne
ispljune!" ree on.
Konano je progovorila. "Ne znam vie", ree ona.
Na zvuk njenog glasa, beba u Teslinom naruju je zaplakala. Tesla se
sledila kada se tri para oiju okrenulo prema njoj.
"Ejmi!" zajecala je Do-Bet i, napustivi svoje mesto izmeu dva
mukarca, krenula ka Tesli, sa ispruenim rukama.
"Daj mi je!"
Nalazila se na jard-dva od olupine kada je Tomi-Rej povikao: "ekaj!"
Izrekao je to tako estokim glasom da ga je istog asa posluala.
"Pre nego to dodirne to dete", zahtevao je Tomi-Rej, "elim da mu
kae kome ono pripada."
Tesla je videla lice Do-Bet, mukarci to nisu mogli. Videla je borbu
koja se na njemu vodila. "O-o-o e-emu t-t-ti to pria?" upita Hui.
"Mislim da ne eli da ti kae", dodade Tomi-Rej. "Ali zato ja elim.
elim da sazna jednom za svagda. Pre izvesnog vremena sam svratio tek
da vidim kako je moja sestrica, i mi... bili smo zajedno, da ne poveruje
kako. To dete je moje, Kace."
Hui nije odvajao pogled od Do-Bet. "Reci mu da lae", izusti on.
Devojka se nije ni pomerila. "Do-Bet? Reci mu d-da lae!"
Izvadio je pitolj iz sakoa - Tesla je videla kako ga je ispustio na
parkingu; oigledno ga je pokupio pre nego to se popeo na motor - te je
stao njime da mae u pravcu Do-Bet.
"--elim da m-m-mu kae!" drao se na nju. "O-on je laov!"
Tesla pree oima s njegovog lica na pitolj, s njega na Do-Bet, a
zatim spusti pogled na vlano tle, i glavu joj ispunie slike trnog centra u
Palomo Grovu. Fleer, natopljen benzinom, jedva eka da nae smrt u
vatri. Pitolj, koji je stezala rukama, spreman da kresne varnicu...
Ne opet, stala je da se moli. Molim te, Boe, ne opet.
Tomi-Rej je i dalje trabunjao.

Page 410 / 520

"Nikada je nisi imao, Kace. Ne izistinski. Mislio si da jesi, ali ona

zadire dublje nego to e ti ikada biti u stanju da ide." Usnice su mu
podrhtavale dok je govorio. "Zaista duboko."
Hui je spustio pogled na benzin oko nogu svog neprijatelja i opalio bez
oklevanja. itav niz dogaaja - pogled i pucanj - mogli su da potraju svega
tri do etiri sekunde, ali to je bilo dovoljno Tesli da se zapita kakvu ulogu
je igrao sinhronitet na drvetu prie.
Zatim je usledila varnica, za njom plamen, i vazduh oko Tomi-Reja
pretvorio se u zlato.
Hui je pobedniki uskliknuo. Zatim se okrenuo prema Do-Bet.
"Jo ga eli?" povikao je.
Do-Bet je zajecala. "On me voli", ree ona.
"Ne!" vrisnu Hui, krenuvi ka njoj. "Ne! Ne! Ne! Ja sam taj koji te
voli..."Prstom se bockao u grudi. "Oduvek sam te voleo. Voleo sam te i pre
nego to sam te sreo..."
Kada joj se pribliio, vatra koja je bujala oko Deaka-Smrti krenula je
preko tla u njenom pravcu. Nije ju primetila. Suvie je bila zauzeta viui
na Huija: "Prestani, molim te prestani..."
"Hui!" povika Tesla. Pogledao je u njenom pravcu. "Vatra, Hui..."
Ugledao ju je sada. Ispustio je pitolj i potrao prema Do-Bet, viui
pri tom. Pre nego to je uspeo da pree i polovinu razdaljine izmeu njih,
plamenovi koji su zaklonili Deaka-Smrt razdvojie se poput zavese, i
pojavi se Tomi-Rej. Plamteo je od glave do pete; bljuvao je vatru iz usta i
onih duplji, iz stomaka, prepona. Izgleda da ga, meutim, sopstveno
rtvovanje nije previe brinulo. Primicao se sestri takorei nehajnim
korakom.
Videla ga je kako se pribliava i nema sumnje da bi pobegla od njega
da se tle kod njenih nogu nije zapalilo, tako da su joj plamenovi zahvatili
haljinu. Stala je da vriti i akama udara po vatri, ali ona je vrlo brzo gutala
laki materijal, ostavivi je gotovo nagu da tako nastavi igru sa njom.
Hui se sada nalazio na svega nekoliko jardi od plamenova, i bez imalo
oklevanja zaronio je u njih, ispruenih ruku da dohvati svoju enu. Ali
Deak-Smrt bio je samo na jard od njega i uhvatio ga je za okovratnik
sakoa svojom plamenom pesnicom. Hui se napola okrenuo da mu zada
udarac, zgrabivi slobodnom rukom Do-Bet koja je vritala. Vatra je
zahvatila njenu dugaku kosu i ona se iznenada zapalila, tako da se sada
stub vatre uzdizao sa njene glave. Hui je posegnuo za njom, sa oiglednom
namerom da je iznese iz vatre. Rairila je ruke, i kada ju je dohvatio, ona
ga je zagrlila.
Page 411 / 520

Tesla je prisustvovala mnogim uasima na putu koji ju je doveo do

ovog trenutka, ali nita - ak ni u Petlji, niti u Nultoj Taki - nije bilo tako
uasno kao ovo. Do-Bet vie nije vritala. Telo joj se trzalo u samrtnim
mukama, grei se tako snano da Hui nije mogao da je iznese iz vatre.
Niti je mogao da se odvoji od nje. Njene osmuene ruke obavile su se oko
njega, zarobivi ga usred lomae.
Tomi-Rej je stao da se dere: bila je to prodorna, ludaka buka. Poeo je
da vue Huija, elei da ga odvoji od Do-Bet; bar je pokuao to da uradi,
ali vatra je prela sa ene na mua, i njihova tela postala su jedinstven stub
vatre. Do-Bet je prestala da se gri. Oigledno je bila mrtva. Ali u Huiju
je jo bilo ivota. Dovoljno da podigne aku iza enine glave i spusti je na
svoje rame, kao da je vrelina bila zanemarljiva i kao da lagano pleu meu
plamenovima.
Ovaj neni in bio mu je i poslednji. Usahle noge su pokleknule, i on se
spustio na kolena, povukavi Do-Bet sa sobom. Nije ispustio nikakav
zvuk, ak ni na kraju. Izgledalo je kao da par ui licem u lice u vatri:
jedna Huijeva aka i dalje je poivala na glavi Do-Bet, glava Do-Bet i
dalje je bila oslonjena o Huijevo rame.
to se tie Tomi-Reja, on je sada stao da se povlai od plamteih tela
prema suprotnoj strani puta, gde je boravila njegova legija kanjenih
duhova. Da li im je to naloio ili ne, tek oni su mu prili i uzdigli se oko
njega, zaklonivi ga. Plamenovi su bili ugaeni i on je klonuo meu svoju
pratnju. Oteli su mu se jecaji. Kao i sestrino ime, koje je u nedogled
ponavljao.
Tesla je ponovo pogledala u vatru oko Huija i Do-Bet. Poto je gorivo
bilo na izmaku, brzo je gasnula. Tela su bila zgrena, ali jo je bilo
mogue razabrati njihove ruke, koje su vrsto obavili jedno oko drugoga.
Tesla je ula kako neko iza nje jeca. Nije se potrudila da se okrene.
Znala je ko je u pitanju.
"Zadovoljna?" upitala je devojicu. "Ide li kui?"
"Uskoro..." stigao je odgovor.
Ovog puta to nije bio lepravi glas deteta. Zbunjena, Tesla se okrenula.
Iza nje se nalazila travnata padina, sa otprilike desetak velikih grmova
posaenih na njoj, i svi su bili mrtvi. Tri svedoka posadila su se na najvii
deo, ali uopte ga nisu opteretili, kao da nisu posedovali gotovo nikakvu
teinu. Odrekli su se svojih prethodnih pojava u korist svojih pravih lica,
bar je Tesla pretpostavljala da je tako. Podsetili su je na porcelanske lutke,
malih glava, jednostavnih crta, gotovo bele koe. Bili su, meutim, uvijeni
u halje papinske prekomernosti, sloj preko pozlaenog sloja. Veoma malo
Page 412 / 520

su se razlikovali, ali je pretpostavila da je jedinka koja joj je bila najblia

nekada bila mala gospoica Savrenstvo, ako je suditi po nainu na koji se
sada obratila Tesli.
"Znam da smo dobro odabrali", ree ona, on ili ono. "Upravo si onakva
kakva smo se nadali da e biti."
Tesla ponovo pogleda u pravcu Tomi-Reja. I dalje je bio sakriven
maglom, i dalje je tugovao. Ali ranije ili kasnije, doi e po dete. Ovo nije
bio trenutak da nadugako i nairoko ispituje svoje neeljene gazde. Samo
nekoliko pitanja, i morae da poe.
"Ko ste vi, do avola?"
"Mi smo Jai-Vai", odvrati stvorenje. "Ja sam Rare Utu. Jie i Haheh ve
zna."
"To mi nita ne govori", odvrati Tesla. "Mene zanima ta ste vi, jebiga."
"To je suvie dugaka pria da bismo ti je sada ispriali", odvrati Rare
Utu.
"Znai da je nikada neu uti", ree Tesla.
"Moda je tako i bolje", odvrati Jie. "Bolje da krene svojim putem."
"Da, kreni", ree trei lan trija. "Nas zanima ta e se sledee
dogoditi..."
"Zar niste dovoljno videli?" upita Tesla.
"Nikada", ree Rare Utu, gotovo sa aljenjem. "Budenbaum nam je
toliko toga pokazao. Toliko toga."
"Ali nikada dovoljno", dodade Jie.
"Moda bi trebalo da pokuate da se umeate", predloi Tesla.
Rare Utu se doslovce stresla. "Mi to nikada ne bismo mogli", ree ona.
"Nikada."
"Onda nikada neete biti zadovoljni", ree Tesla i, okrenuvi im lea,
krenu nazad ka svom motoru, povremeno pogledavajui u pravcu TomiReja. Nije morala da brine. I dalje je bio optoen maglom svoje legije.
Izvadila je nekoliko remenova iz kutije za alat i paljivo privrstila
bebu za stranje sedite. Zatim je upalila motor, delimino oekujui da e
taj zvuk naterati legiju da krene u potragu za njom. Ali ne. Kada je zavila
za krivinu, Deak-Smrt i njegovi duhovi jo se nisu pomerili. Provezla se
pored njih, osvrnuvi se jednom da vidi da li je Jai-Vai napustio padinu.
Jesu. Ovde su uivali u trostrukoj tragediji, prokleti da su, te su otili u
potragu za nekom drugom zabavom. Oseala je samo prezir prema njima.
Oigledno su pripadali nekom viem redu bia, ali smuilo joj se njihovo
izopaeno zanimanje za prizore ljudske patnje. Tomi-Rej nije imao izbora.
Oni su imali.
Page 413 / 520

Pa ipak, koliko god da je bila besna na njih, fraza koju su u nedogled

ponavljali stala je da joj se vraa, i vraae se, pretpostavila je, dok je smrt
ne uini gluvom.
ta je sledee? To je bilo veno pitanje. ta je sledee? ta je sledee?
ta je sledee?
VIII
1.
"Da li oni to imaju nameru da te razapnu, D'Amure?"
Hari se okrenu od krstova ispred kojih je stajao i pogleda tipa koji je
liio na kaluera i koji se pojavljivao iz magle. Predstavljao je studiju
jednostavnosti, na njegovoj tamnoj odei nije bilo ni jednog jedinog
ustupka tatini, kosa mu je bila podiana tako da je jedva pokrivala
lobanju, a iroko, bezizraajno lice delovalo je gotovo bezbojno. Pa ipak,
bilo je neeg to je Hari poznavao, neeg u oima.
"Kison?" ovekov isprazni izraz postade ogoren. "Jeste, zar ne?"
"Kako si pogodio?"
"Odvei me, pa u ti rei", primeti Hari. Bio je privezan za gredu
pobodenu u tle.
"Ne zanima me ba toliko", odvrati Kison. "Jesam li ti ikada rekao
koliko mi se dopada tvoje ime? Nisam mislio na Harold. Harold je smeno.
Ve D'Amur. Moda ga preuzmem kada bude tamo gore." Klimnuo je
prema krstu u sredini. Gamalijel i Barto upravo su skidali enino telo.
"Moda u imati stotinu imena", nastavio je Kison. A onda, spustivi glas
do apata, dodade: "A moda neu imati nijedno." To mu se, izgleda,
dopalo. "Da, tako e biti najbolje. Biti bezimen." ake mu krenue prema
obrazu. "Moda i bez lica."
"Misli li da e te Iad postaviti za Kralja Sveta?" upita Hari.
"Razgovarao si sa Teslom."
"To se nee dogoditi, Kisone."
"Poznaje li radove Filipa antijaka? Ne? On je bio pustinjak. iveo je
na jednom ostrvu, siunom ostrvu, nedaleko od Almotove Testere. Malo
ljudi se usuivalo da ode tamo - plaili su se da ih struje ne pronesu pored
antijakovog ostrva i ne izbace na obalu Iada - ali oni koji su uspeli da se
vrate sa deliima njegove mudrosti..."
"Kao, na primer?"
"Doi u na to. Stvar je u tome to je Filip antijak u svoje vreme bio
vladar b'Keter Sabata; bio je onakav voa za kakve se mi molimo. Ali i
Page 414 / 520

pored toga, u njegovom gradu bilo je nesuglasica, nasilja i mrnje. I tako je

on jednog dana kazao: 'Ne mogu vie da se nosim sa pokvarenou Sapas
Humane', i otiao je na svoje ostrvo. Kada ga je neko pred kraj ivota
upitao ta eli svetu, rekao je: 'Sanjam samo o dobu kada vie nee biti
hrabrosti, samilosti i odanosti. Kada e doi kraj ljudskoj snazi i ljudskoj
izdrljivosti. Kraj bratstvu. Kraj sestrinstvu. Kraj prkosu u bolu, i utesi u
smehu. Kraj nadi. Tada emo svi moi da se vratimo ribama i da budemo
zadovoljni."
"I to je ono to ti eli?" upita Hari.
"Oh, da. elim da doe kraj..."
"emu?"
"Tom prokletom gradu, na primer", odvrati Kison, klimnuvi niz
planinu u pravcu Evervila. Priao je malo blie. Hari se pomno zagledao u
njegovo lice, traei neku pukotinu u maski, ali nije uspeo nijednu da
ugleda. "Mnogo vremena sam utroio zatvarajui neiriku irom
kontinenta", ree on. "elei da se obezbedim da kada Iad konano doe,
to bude preko ovog praga."
"Ti ak ni ne zna ta su oni..."
"U stvari, nije ni bitno. Oni donose kraj stvarima. To je ono to je
vano."
"A ta e se dogoditi s tobom?"
"Imau ovo brdo", ree Kison, "i sa njega u gledati na svet riba."
"ta ako grei?"
"U kom pogledu?"
"U pogledu Iada. ta ako su to pitome makice?"
"Oni su sve ono to je trulo u nama, D'Amure. Oni su svaka smrdljiva,
sjebana stvar koja se hrani naim govnima i eka da bude osloboena kada
niko ne gleda." Priao je jo blie, tako da se naao gotovo nadohvat
Hariju. Prineo je aku grudima. "Da li si u skorije vreme zavirio u ljudsko
srce?" upita on.
"Ne, nisam poslednjih nekoliko dana."
"Nezamislive su stvari u njemu..."
"U tebi, moda."
"U svima, D'Amure, u svima! Bes, mrnja i apetit!" Pokazao je unazad
prema vratima. "To je ono to dolazi, D'Amure. Nee imati ljudsko lice, ali
e imati ljudsko srce. Jemim ti to."
Telo Kejt Farel bilo je iza Harija baeno na tle. Osvrnuo se na nju,
ugledavi agoniju poslednjih trenutaka utisnutu na njenom licu.
"Uasna je stvar, to ljudsko srce", govorio je Kison. "Ba uasna."
Page 415 / 520

Hariju je bio potreban trenutak da natera oi da se odvoje od lica mrtve

ene, kao da je neki idiotski deo njega mislio da bi mogao da naui kako
da izbegne njenu patnju tako to e ga prouiti. Kada je ponovo pogledao
Kisona, ovek se okrenuo od njega i ponovo se uputio uz padinu. "Uivaj
u pogledu, D'Amure", ree on i nestade.
2.
Kada je Do napustio gradske ulice i krenuo za Iadom du obale - da
bude svedok, ako nita vie, bar da bude svedok - tle se zatreslo. S njegove
leve strane, more-san pomahnitalo je jae no ikada. S desne, autoput koji
se protezao du obale pucao je i savijao se, mestimino otpadajui.
Masa Iada, koja se sada nalazila na dve stotine jardi od vrata, oigledno
uopte nije obraala panju na potrese. Podsetila je Doa na mnoge stvari
za ovo kratko vreme koliko ju je poznavao. Na zid, oblak, le. Sada mu je
liila na roj siunih insekata, tako gust da je zatomnio svaku iskru
svetlosti i shvatanja dok se kljuajui kretao prema svom odreditu.
Vrata su znatno narasla tokom asova od kada je on proao kroz njih.
Iako su nie oblasti i dalje bile obavijene maglom, najvia taka sada se
nalazila nekoliko stotina stopa iznad obale i izdizala se njemu naoigled,
razdirui nebesa. Ako je na drugoj strani bilo anela, pomisli on, ovo je
pravo vreme za njih da se pokau; da se obrue na Iad i oteraju ga svojom
slavom. Meutim, pukotina je nastavila da se iri, i Iad da napreduje, a
jedini odgovor nije stigao sa nebesa, ve sa tla na kome je njegov duh
stajao...
Grenje stenja nije prolo neprimeeno na Harmonovim Visovima.
Podrhtavanje se podjednako odrazilo na tle i maglu, izazvavi izvesnu
uzbunu meu Zurijevom klikom. Hari nije mogao da ih vidi, ali ih je
sasvim dobro uo; njihove pesme dobrodolice - koje su tek odnedavno
poeli da pevaju - pretvarale su se u uplaene jecaje iekivanja kada se
nasilje u stenama pojaalo.
"Neto se deava na obali", ree Koker Ervinu.
"Trebalo bi da ostanemo po strani", primeti advokat, bacivi uplaeni
pogled prema krstovima. "Ovo je gore nego to sam mislio."
"Jeste", odvrati Koker. "Ali to ne znai da treba da budemo kukavice!"
Pourio je dalje, proavi pored krstova i sputanog D'Amura, i nastavio
uz padinu koja se kotrljala u sve veim talasima. Ervin ga je nevoljno
sledio, vie iz straha da ne izgubi svog jedinog sadruga u ovoj ludosti nego
Page 416 / 520

iz stvarne potrebe da sazna ta se nalazi ispred njih. alio je - ah, kako je

samo alio - za ivotom koji je vodio pre nego to je pronaao Mek
Fersonovo priznanje. Za sitnicama, trivijalnostima; za svim onim malim
stvarima koje su mu dosaivale. Za kopanjem po friideru u potrazi za
neim to smrdi; za mrljom na omiljenoj kravati; za trenucima kada je
stajao pred ogledalom, alei to nema vie kose i manji stomak. Moda je
to bio isprazan ivot, traenje vremena bez svrhe ili pravca, ali dopadala
mu se njegova banalnost sada kada mu je bila uskraena. Bolje i to nego
krstovi, i vrata, i ta god to bilo to dolazi kroz njih.
"Vidi li?" upita Koker, kada ga je Ervin sustigao.
Video je. Kako je mogao da ne vidi? Vrata koja su se protezala navie
kroz maglu kao da jedva ekaju da proburaze zvezde. Obala sa druge
strane, svaki kamen i kamiak na njoj uzdizali su se u postojanom talasu.
A najgore od svega, uzavreli zid energije pribliavao se preko te
obale...
"Je li to - to?" upitao je Kokera. Oekivao je opipljivije ispoljavanje
tete koju je talas donosio. Orue prodiraa, pogled muitelja,
pomahnitalost ludaka: neto to e najaviti njegovo zlo. Ali, umesto toga,
evo stvari koju je mogao da otkrije i tako to bi zatvorio oi. Uskomeana
tama iza kapaka.
Koker mu je u znak odgovora doviknuo neto preko ramena, ali se to
izgubilo u buci. Obala s druge strane praga se grila, kao da je posredi
kakvo telo koje raa ogromno zlo; svaki spazam bacao je gromade veliine
kua u vazduh; uvis i uvis ponovo, jaina napada poveavala se
eksponencijalno na Ervinove oi. Koker je u meuvremenu nastavio dalje,
dok je tle oko njega postajalo sve nepostojanije, a kamenje, praina i biljni
ivot topili se i pretvarali u prljavu papazjaniju. Popela mu se ve do
struka, i inilo se da je ak i njegovo utvarno telo bilo podlono njenih
strujama, jer je dva puta bio oboren s nogu i spran u Ervinovom pravcu.
Nije samo on prkosio plimi da bi se naao u boljem poloaju da vidi
obalu koja je podrhtavala. Jo dve prilike zahvatila je ova tena zemlja staricu koja je visila na leima mukarca to je izgledao kao da mu se blii
kraj. Koker stade da se upinje da stigne do njih. Krv se slivala iz teke rane
na glavi mukarca, gde mu je neto - moda kamen - otkinulo uho i
rascepilo skalp do lobanje. Zato je Koker bio toliko zainteresovan da
proui ove nesrenike, Ervin to nije znao, ali je i sam zakoraio u
istopljenu prainu da sazna.
Ovog puta uo je ta je Koker urlao.
"Oh, Marijo, majko Boija, pogledaj je. Pogledaj!"
Page 417 / 520

"ta je bilo?" doviknu mu Ervin.

"To je Miv, Tutakeru! To je moja ena!"
Sve jae komeanje nije odvratilo Barta od njegovog zadatka. to se tle
vie ljuljalo i treslo, to je on bio priljeniji, kao da je njegov spas zavisio
od toga da li e razapeti D'Amura.
Upravo se sagnuo da odvee Harija i odvede ga do krsta, kada se jedan
od akilota Blagoslovprokletog Zurija - stvorenje okruglog, dvobojnog lica,
koje se gegalo na zakrivljenim nogama poput kepeca - dokotrljao u
vidokrug i dohvatio Bartov eki. Razapinja mu naredi da ga spusti, ali
umesto da ga poslua, akilot jurnu na njega i tresnu ga posred lica, takvom
brzinom i estinom da je krupniji ovek bio oboren. Pre nego to je uspeo
da ustane, akilot ga je udario drugi, a potom i trei put. Bleda tenost stade
da prska iz Bartove raspuknute lobanje i on ritmiki zasopta. Ako je to bio
poziv za pomo, na njega niko nije odggovorio, ili ga moda niko nije uo,
usled buke koja je protresala tle i vazduh. Poto mu soptanje nje pomoglo
Barto, poe da ustaje, ali doekao ga je eki, i ovog puta mu je raspolutio
lice od brade do ela. Klonuo je, krv je liptala iz njega i ostao je da lei
trzajui se ispod praznog krsta.
Hari je u meuvremenu pokuao da odvee zglavke zubima, ali pre
nego to je uspeo da se oslobodi, akilot je odbacio krvavi eki, izvukao
no iz Bartovog pasa i odgegao se da oslobodi zatvorenika.
"Ne treba mnogo, zar ne?" obratio se ovek Hariju, govorei kroz nos, i
to kao da zavija. "Dovoljan je konopac da bude sveden na ivotinju." Stao
je da barata oko vora noem, leima okrenut ka pukotini. "ta se to tamo
dogaa?" zanimalo ga je.
"Ne mogu da razaberem." Konopac je bio preseen i otpao je. "Hvala
ti", ree D'Amur. "Ne znam zato..."
"To sam ja, Hari. Raul."
"Raul?"
Okruglo lice sinu. "Konano sam dobio vlastito telo", ree on. "Ovaj,
ne ba. Ovde unutra ima jo neeg sa mnom, ali je, zapravo, kretensko."
"ta se dogodilo sa Teslom?"
"Bio sam odvojen od nje, na pragu. Tamonja mo je silovita. Izvukla
me je iz njene glave."
"A gde je ona sada?"
"Mislim da je otila po Grila", ree Raul. "Potraiu je pre nego to sve
bude gotovo. elim da se oprostim. ta je s tobom?"
Harijev pogled odluta ka vrtlogu oko vrata.
Page 418 / 520

"Kada Iad doe..." ree Raul.

"Znam. Dokopae se moje glave i napuniti je govnima." U vazduhu je
ve bilo znakova Iadovog pribliavanja. Harija su pekle oi, u glavi mu je
zavijalo, zubi su ga boleli. "Je li to avo, Raule?"
"Ako eli da on to bude", odvrati Raul.
Hari klimnu. To nije bio nita loiji odgovor od bilo kog drugog.
"Znai, ti ne ide?" upita Raul.
"Ne", odvrati Hari. "Popeo sam se ovamo da vidim kako Neprijatelj
izgleda, i to u i da uradim."
"Onda ti elim sreu", ree Raul kada je novi talas potresa proao kroz
tle. "Odoh ja odavde, D'Amure!"
Rekavi to, on se okrenuo i teturavo se udaljio izmeu krstova,
ostavivi Harija da nastavi svoj prekinuti uspon. Oko njega su zjapile
pukotine u tlu, najira od njih imala je jard u preniku i rasla je. Lepljiva
masa rastopljene zemlje valjala se iz oblasti oko raspuklina i tekla u njih.
A iza nje, sama neirika, koja je sada bila itavih trideset stopa iroka,
omoguavala je Hariju dobar pogled na obalu. To vie nije bilo zavodljivo
mesto koje je na trenutak ugledao iz prostorija Zijema Karasofije. Iadovo
titansko oblije zaklanjalo je more-san, a sama obala predstavljala je
uzdiui pljusak kamenja i praine. Nije, meutim, onemoguila Iadov
uticaj na njegov um. Osetio je kako talas samoodvratnosti prlja njegove
misli. To je bila bolest u njemu, govorila mu je prljavtina, koja je elela
da se nae licem u lice sa tom odvratnou: bolest od koje e, kako i
zasluuje, umreti.
Pokuao je da otrese otrov iz svoje glave, ali nije hteo da ode. Nastavio
je da posre dok su mu slike smrti ispunjavale oko uma: telo Teda
Diseldorfa, prekriveno aravom; isceeno telo Zijema Karasofije,
razbacano po njihovoj prostoriji; le Marije Nazareno, sputen ispred
plamena svee. uo ih je kako jecaju svuda oko njega, mrtvi, koji su traili
objanjenje.
"Nikada nisi shvatio."
Pogledao je desno; zaglavljen u pukotini, sa rukama zarobljenim uz
telo, nalazio se otac Hes. Imao je ranu koju mu je Lenja Suzana zadala pre
toliko godina, i bila je svea kao da ju je tek zadobio.
"Nisam ovde da bih te optuivao, Hari", ree on.
"Ti nisi ovde, i taka", ree Hari.
"Ma hajde, Hari", ree Hes, "od kada je to vano?" Iscerio se. "Nije
stvarnost ta koja izaziva nevolje, Hari. Ve opsene. Do sada je ve trebalo
to da naui."
Page 419 / 520

Ovo je bilo samo to, znao je Hari: opsena. On ju je zazvao. Svaku re,
svaku kap krvi. Zato onda jednostavno nije mogao da odvoji pogled od
toga i da krene dalje?
"Jer si me voleo", ree Hes, kao da je Hari glasno postavio to pitanje.
"Bio sam dobar ovek, ovek vredan ljubavi, ali kada je prigustilo, nisi
mogao da me spase." Zakaljao se, bljunuvi kau uljive vode. "To
mora da je bilo uasno", ree on. "Biti toliko nemoan." Saaljivo je zurio
u Harija. "U stvari, jo si", ree on. "Jo trai da vidi Neprijatelja jasno,
samo jednom, samo jednom."
"Jesi li zavrio?" upita Hari.
"Malo blie..." preklinjao je Hes.
"Molim?"
"Blie, rekoh." Hari je priao mueniku. "Tako je ve bolje", ree Hes.
"Ne elim da se ovo iri unaokolo." Spustio je glas. "Sve je uraeno
pomou ogledala", ree on, a ruke mu iznenada poletee iz pukotine i
epae Harija za revere. Hari stade da se otima ne bi li umakao prividnom
zahvatu, ali ga je on vukao nanie, in po in, i dok je to inio, meso s
njegovog lica kao da se skidalo u trakama. Ispod nije bilo kostiju. Samo
nekakava smea kaa.
"Vidi?" izusti on, ustima u obliku bezusne rupe. "Ljudi iz ogledala.
Obojica."
"Jebi se!" povika Hari i, oslobodivi se Hesovog stiska, stade da posre
unazad.
Hes slegnu ramenima i isceri se. "Nikada nisi shvatio", ponovi on.
"Ponavljao sam ti u nedogled..."
Hari okrenu lea kaastom licu.
"U nedogled..."
I ponovo pogleda prema vratima. Imao je sekundu, moda dve, da
shvati kako Iad, ili bar jedan njegov deo, vie nije bio u onom ve u ovom
svetu. A onda se tle oko Urobora izdiglo u vrsti zid i sve ono to se
deavalo ranije - buka, potresi, preokreti - najednom su liili na san o
savrenom miru.
3.
Bila je to vonja Fibinog ivota: zaaurena u kamenoj utrobi i noena u
okrilju stene dok se ona uzdizala da zaprei Iadov put. Teksas joj je obeao
da e biti bezbedna, i bila je, njena kapsula noena je navie kroz tle koje
se grilo na vodoskoku tene stene takvom lakoom da je mogla da uvue
konac u iglu da je htela da odvoji pogled od prizora koji joj je ukazivao.
Page 420 / 520

Stena je predstavljala promenljivo lice, koje je on oblikovao i povlaio po

sopstvenoj volji. U jednom trenutku bila je zaronjena u peine u kojima je
Sutina tekla u ledenoj tami, u narednom su slojevi uklanjali pred njenim
ivotom mnotvo velova; zatim kao da se nalazila usred ivog tela, u ijim
je venama plamtela tena stena, a kraljevo fosilno srce kucalo poput groma
svuda unaokolo.
Povremeno je ula njegov glas u zidovima materice, koji joj je govorio
da se ne plai.
Nije se plaila. Ni izdaleka. O njoj se brinula iva sila, koja joj je dala
obeanje u koje je verovala.
Iad ju je, s druge strane, i pored svog kretanja i svrhovitosti, podseao
na smrt. Ili bi se pre moglo rei, na preludijum za smrt: na muke i beznae
koje je videla da smrt donosi. Dok se pribliavao vratima, a zemlja se
uzdizala da mu preprei prolaz, stena ga je probila i iz njega se izlie
gomile tamne materije, gotovo nalik na jaja, samo jo odurnije usled
svetlucave mnogostrukosti. ak i ako su to bila jaja, razmiljala je Fib, u
svima njima, sjajnima, boravila je smrt. Kada su udarila o obalu, raspukla
su se i njihove sive tenosti potekle su preko kamenja kao da otkrivaju
tamu koja se nalazila ispod.
Iako ranjen, nije izgubio apetit za Kozmom. Stena se nalazila svuda oko
njega, ali on je nastavio da napreduje, iako je sama obala preko koje je
prelazio postala drugo more, talas kamenja koji se uzdizao da ga vrati
nazad.
Fib je bilo teko da do kraja razabere ta se dogaa u haosu, ali inilo se
da je Iad delom svoga tela nasrnuo prema pragu i upravo je prelazio preko
njega kada je Teksas izdigao zid zemlje takvom brzinom da je odsekao
izvidniki ud od glavnice. Iad je ispustio zvuk kakav Fib u ivotu nije ula,
i dok se teturao u mukama, ceo predeo ispred nje - autoput, dine i obala jednostavno se uspravio. Videla je Iad kako se strmoglavljuje, puca na
hiljadu mesta, izbacuje svoju tvar, kada se ono to je pre samo nekoliko
trenutaka bilo vodoravno uzdiglo u uspravnu masu povrh neprijatelja.
Kolebalo se tamo jedan dug trenutak. Zatim se obruilo na Iad - vrsto
nebo, padalo je i padalo - povlaei ranjenu masu u jamu tamo gde je
nekada bila obala.
Jo dok se ovaj prizor odigravao, Fib je osetila da je aura zadrhtala, a
ona bila odneta iz tog vrtloga velikom brzinom; konano je sputena u
blizini grada, gde je obala jo bila nedirnuta. Nije se estito ni zaustavila, a
aura je naprsla i raspala se, ostavivi je bez ikakve zatite. Iako se nalazila
moda pune dve milje od vrata, tle se pomamno treslo i tua od delia
Page 421 / 520

stene padala je svuda unaokolo; pojedine krhotine bile su dovoljno velike

da je povrede. Teksas je iscrpeo svu svoju snagu, pretpostavila je ona, da
bi uradio ono to je uradio. Nije vie mogla od njega da oekuje zatitu.
Ustala je, mada joj je bilo teko da stoji uspravno, i, zaklonivi glavu
akama, teturavo je krenula nazad u pravcu grada.
S vremena na vreme, vraala bi pogled na obalu, ali kia praine i
kamenja nastavila je nemilosrdno da pada, tako da je malo ta mogla da
vidi kroz taj pokrov.
Nigde nije bilo ni traga od Iada, to je bilo izvesno, kao ni od vrata kroz
koja je prola da bi dola u ovaj uasni svet.
I jedno i drugo je, izgleda, nestalo: kako neprijatelj tako i vrata.
4.
Prva rtva na Visovima bio je Zuri koji je stajao na pragu kada je obala
sa druge strane provalila. Zahvaen udarom izlomljenog kamenja, bio je
odbaen u teno tle. Njegovi akiloti pohitali su da ga iskopaju dok se
Iadova prethodnica, odseena od glavnine zidom, bacakala u besu,
pretvarajui kako tle tako i vazduh u haos. Pobacani u prainu, spasioci
Blagoslovprokletog udavili su se zajedno sa svojim gospodarem. to se
Iada, pak, tie, mada je posredi bio tek mali deo osvajaa, on je ipak bio
ogroman: pobesnela, kotrljajua masa oblija, koja je bljuvala krv u
predvorje neirike. Pukotina se uvijala s jednog na drugi kraj, kao da ju je
nasilje poinjeno u njenoj sredini rainjavalo. S druge strane, zemlja i
nebo kao da su bili zamenili mesta. Zatim se obruila oluja kamenja,
pukotina se zatvorila poput zalupljenih vrata, a na Visovima je samo ostao
haos nad haosom.
Hari je bio odbaen na tle koje je podrhtavalo pre nego to se Iad
pojavio, i bio je ubeen da bi ponovo bio baen na tle ako bi pokuao da se
pridigne, te je ostao tamo gde se zatekao. Sa tog mesta ugledao je Kisona
kako hoda preko tene stene prema ranjenom Iadu, kao da nije oseao
potrese, kao da se niega nije plaio, glave zabaene unazad kako bi
mogao da prouava osvajaa u njegovoj pomahnitalosti. Iad kao da je bio
rasporen. Delii njegove tvari, deset, petnaest stopa duine u spiralama su
se kretali put neba, sledei strujnice; ostali delovi, od kojih je najmanji bio
razmera oveka, a najvei bio deset puta vei, kruili su u vazduhu, kao da
su gladni i da e prodrati sami sebe. Drugi su, pak, pali na teno tlo i
zavlaili su se u prainu.
Kison je posegnuo u svoj sako i iz njegovih nabora izvukao tap kojim
je Hari video da rukuje u prostoriji Zijema Karasofije. Tada je to bilo
Page 422 / 520

oruje. Ali sada, kada ga je podigao iznad glave, izgleda da je Iadu

obezbeivao taku za usredsreivanje. Stutili su se prema njemu sa svih
strana, a njihova iskidana tela izbacivala su svoju prljavtinu na njega.
Podigao je lice da je doeka kao da je u pitanju bila prolena kia.
Hari ovo vie nije mogao da gleda. Glavu su mu preplavile slike mrtvih
i smrti, oi su ga pekle od prizora Kisona koji se kupa u Iadovim otpacima.
Ako odmah ne ode, zahvatie ga oajanje. Otpuzao je na stomaku, jedva
svestan u kom pravcu se kree, dok se na vidiku nisu pojavili krstovi,
ukoeni naspram neba. Nije oekivao da e ih ponovo videti, i bolne oi
mu se ispunie suzama.
"Vratio si se", ree glas iz tame. Bio je to Raul.
"A... ti si ostao", ree Hari.
Raul mu je priao, unuo i neno pridigao Harija na noge. "Bio sam
znatieljan", ree on.
"Vrata su se zatvorila."
"Video sam."
"A Iad koji je ovde..."
"Da?"
Hari otra suze iz oiju i zagleda se u krst na koji umalo nije bio razapet.
"Krvari", ree on i nasmeja se.
IX
1.
Poricanje u Evervilu je prestalo isto kao i muzika. ak ni oni toliko
pijani od pia ili ljubavi da su zaboravili kako se zovu nisu vie mogli da
se pretvaraju da je sve u redu sa svetom. Na planini se neto dogaalo.
Potresalo je nebo. Potresalo je ulice. Potresalo je srca.
Neki od uesnika svetkovine izili su na otvoreno kako bi bolje videli
Visove i razmenili teorije o onome to se sprema. Neka ponuena
objanjenja bila su racionalna, neka besmislena. Te je zemlja podrhtavala,
te je udario meteor. Te neko se spustio sa zvezda, te bila je to erupcija iz
nedara zemlje.
Trebalo bi da se gubimo odavde, rekoe neki, i uurbano odoe.
Trebalo bi da ostanemo, rekoe drugi, da vidimo hoe li se dogoditi
neto to emo pamtiti do kraja ivota...

Page 423 / 520

Ostavi sam u sada ispranjenom Svratitu, Oven Budenbaum je sedeo i

mozgao o Tesli Bombek koja ga je opsedala. Ona je bila zakasneli dodatak
ovoj drami, ali sve je bolnije liila na njenu zvezdu.
Bila mu je, razume se, poznata njena skoranja istorija. Potrudio se da
je sazna. Koliko je uspeo da se razabere, nije se pokazala kao neki veliki
vizionar; niti je pruila dokaze da poseduje bilo kakve udotvorne moi.
Bila je tvrdoglava; oh da, u to nije bilo sumnje. Ali takvi su bili i terijeri. I
- mada mu nije bilo ba pravo to mora to da joj prizna - posedovala je
izvesnu sirovu hrabrost, kao i apetit za rizik.
Postojala je jedna pria o njoj koja je zgodno bacala svetlost na te
vidove njene prirode. U njoj se Bombekova pogaa sa Randolfom Dafom
meu ruevinama Palomo Grova ili ispod njih. Daf je tada ve omanuo u
svojim nastojanjima kao Umetnik i bio je sveden, tako ide pria, na
prevrtljivog ludaka. Njoj je bila potrebna njegova pomo. On nije bio rad
da joj je prui. Ona ga je, meutim, progonila, dok joj nije dao jedan
medaljon, nalik na onaj zakopan ispod raskra, i rekao da e joj pomoi
ako u odreenom roku dokui njegovo znaenje. Ako ne uspe, ubie je.
Prihvatila je, razume se, izazov, i uspela da deifruje krst; na taj nain
je od Dafa napravila saveznika, bar za izvesno vreme. Prema
Budenbaumovoj proceni, injenica da je uspela da dokui znaenje
simbola nije bila od neke naroite vanosti. Ali zato je to bila injenica da
je stavila ivot na kocku kada se uhvatila u kotac sa problemom.
ena koja je bila spremna da prihvati takav rizik bila je mnogo opasnija
od vizionarskog duha. Ako Set uspe da je dovede k njemu, morae da bude
spreman da je se otarasi u tren oka...
2.
Tesla je ve prela pola razdaljine stazom koja je vodila do Fibinih
ulaznih vrata pre nego to je ugledala priliku koja je ustajala sa stepenika.
"Posvuda sam te traio", ree on. Bio je to deak sa raskra;
Budenbaumov boleljivi egrt. "Ja sam Set", ree on.
"ta eli?"
"Nije re, zapravo, o tome ta ja hou..."
"ta god prodavao, nisam zaintereosovana", ree ona. "Imam ovde
bebu oko koje treba da se pobrinem."
"Dozvoli da ti pomognem", odvrati Set. Bilo je neeg gotovo kukavnog
u njegovoj molbi. "Umem oko dece."
Bila je suvie iscrpljena da bi odbila. Bacila je kljueve u njegovom
pravcu. "Podigni ih i otvori vrata", ree mu ona. Dok je on to inio,
Page 424 / 520

pogledala je put planine, koja se videla izmeu kua na suprotnoj strani

ulice. Vrh je obavijala dimna spirala magle.
"Zna li ta se zbiva tamo gore?" upita Set.
"Imam prilino jasnu sliku."
"Opasno je, zar ne?"
"To je umeren iskaz."
"Budenbaum kae..."
"Jesi li ve jednom otvorio ta vrata?"
"Aha." Gurnuo ih je i irom otvorio.
"Upali svetlo." Posluao ju je. "Ne elim da priam o Budenbaumu dok
ne budem uverena da je dete u redu", ree ona, uavi u kuu.
"Ali on kae..."
"Boli me dupe ta on kae", odvrati mu ona smireno. "Hoe li mi
pomoi ili e otii?"
3.
Hari i Raul gotovo da su stigli do drvea kada je Raul stao u mestu.
"Neko pria..." ree on.
"Nita ne ujem."
"E, pa, ja ujem", odvrati Raul, osvrui se unaokolo. Nikoga nije bilo
na vidiku. "uo sam sline glasove i ranije, dok sam delio Teslinu glavu."
"Ko je to, do avola?"
"Mislim, mrtvac."
"Hmmm."
"Zar ti to ne smeta?"
"Zavisi od toga ta eli."
"Pria neto o svojoj eni, o pronalaenju svoje ene..."
"uje me!" povika Koker. "Hvala Bogu! On me uje!"
Ervin se osvrnu i pogleda prema vrhu planine, ponovo razmiljajui o
onome to je Nolan kazao dok je stajao ispred svoje prodavnice slatkia:
mi smo poput dima. Moda i nije bilo tako loe biti dim, ako e svetom
ovladati ono to je video tamo gore kako dolazi kroz pukotinu u nebu.
Koker je, u meuvremnu, i dalje razgovarao sa stvorenjem koje je
spaslo D'Amura tako to ga je uputilo prema drveu...
Tamo u senci nalazilo se dvoje ljudi. Jedno od njih bila je vremena
ena koja je sedela leima oslonjena o deblo i pila iz srebrne boce. Drugi
je bio mukarac koji je leao licem prema zemlji na nekoliko jardi od nje.

Page 425 / 520

"Mrtav je", ree ena kada se Hari sagnuo da pogleda oveka. "Proklet
bio."
"Jesi li ti jedna od Zurijevih?" upitao ju je Hari.
ena povue lajm i ispljunu ga na tle nekoliko ina od Harijevih nogu.
"Marijo majko Boija, da li ti ja liim na nekog od Zurijevih?" Zatim je
uprla prstom u Raulovom pravcu. "Ono je jedan od njegovih!"
"Moda lii na jednog od njegovih", odvrati Hari, ali ima duu oveka."
"Hvala ti na tome", obrati se Raul Hariju.
"A da li si ti dovoljno mukarac da me snese dole?" upita ena Harija.
"Volela bih da vidim svoj grad pre nego to svet ode do avola."
"Tvoj grad?"
"Da, moj! Zovem se Miv O'Konel, i to prokleto mesto" - pokazala je
prstom izmeu drvea prema Evervilu - "ne bi ni postojalo da nije bilo
mene!"
"Sluaj je samo", ushieno je govorio Koker. "Oh, Boe na Nebesima,
sluaj je samo." Kleao je pored dangrizave babe, sa blaenim izrazom na
svom ivotinjskom licu. "Sada mi je jasno zato nisam pao u zaborav,
Ervine. Znam zato sam ekao svih ovih godina na planini. Da bih bio
ovde da vidim njeno lice. Da ujem njen glas."
"Ona to nikada nee saznati", primeti Ervin.
"Oh, ali hoe. Taj momak Raul bie moj posrednik. Saznae koliko sam
je voleo, Ervine. Koliko je jo volim."
"Da me nisi pipnuo!" besnela je Miv na Raula. "Ili u biti na leima
ovog oveka, ili u se, do avola, odvui donde etvoronoke." Okrenula
se prema Hariju. "Hoe li me podii ili ne?"
"To zavisi", ree Hari.
"Od ega?"
"Od toga moe li da umukne ili ne."
ena ga je pogledala kao da ju je upravo oamario. Zatim se njena uska
usta izvie u osmeh. "Kako se zove?" upita ona.
"D'Amur."
"Kao zaljubljen?"
"Kao zaljubljen."
Ona proguna: "To me nikada nije odvelo tamo kuda sam htela da
idem", ree ona.
"Ne misli ona to ozbiljno", ree Koker. "Ne moe..."
"Ljudi se menjaju", ree Ervin. "Koliko je godina prolo?"
Page 426 / 520

"Ja se nisam promenio", ree Koker.

"Ne moe ti o tome da sudi", odvrati Ervin. "Nema svrhe patiti zbog
toga."
"Lako je tebi da to kae. ta si ti ikada oseao?"
"Manje nego to je trebalo", tiho odvrati Ervin.
"Izvini", ree Koker. "Nisam tako mislio."
"Bez obzira na to da li si mislio ili ne, to je istina", ree Ervin,
odvrativi pogled od ene - koja se upravo pela na D'Amurova lea - i
ponovo se zagledavi u Visove. "Misli da ima vie vremena nego to ga,
zapravo, ima", ree on, napola kao za sebe. "A uvek ga je manje. Uvek."
"Hoe li sa nama?" upita Koker.
"Drago mi je zbog tebe", odvrati Ervin. "to si ponovo video enu.
Zaista mi je drago."
"eli da i ti bude deo toga, Ervine."
"Lepo od tebe to to kae. Ali... bie bolje da ostanem ovde. Samo u
vam smetati."
Koker zagrli Ervina. "ta ima ovde da se vidi?" upita on. "Hajde - ve
su odmakli."
Ervin se osvrnu unaokolo. Trio se ve spustio nekih dvadeset jardi niz
padinu. "Doi da vidi grad koji je podigla moja draga", ree Koker. "Pre
nego to zauvek nestane."
X
Posle metea, tiina.
Pljusak kamenja pretvorio se u rominjanje, da bi na kraju potpuno
prestao. More je stialo svoju pomamu i sada je umelo, udarajui o obalu,
dok mu je voda bila gusta od mulja. Nije bilo ni traga od ivota koji se
kretao u jatima, osim ako su se sjajni ostaci Iadovih jaja, koji su se
ljuljukali u prljavtini, mogli nazvati ivotom. Nije bilo ni ptica.
Fib je sedela meu ostacima negdanje liverpulske luke i plakala. Iza
nje, brodovi koji su se nekada ovde usidreni njihali, sada su leali smrskani
po ulicama; ulicama koje su bile pretvorene u klance izmeu gomila
otpadaka to su se puile.
ta sada? - pomisli ona. Oigledno nije mogla da se vrati kui. I
postojala je mala ili nikakva nada da pronae Doa, poto je izgubila
vodie u ovoj divljini. Mogla je da podnese ideju da nikada vie ne vidi
Evervil - lako - ali pomisao da je zauvek rastavljena od Doa bila je

Page 427 / 520

nepodnoljiva. Izvesno vreme e morati od same sebe da krije tu

verovatnou, jer e inae skrenuti pameu.
Usmerila je misli na sudbinu kralja Teksasa. Moe li stena da umre,
zapitala se, ili se samo primirio na izvesno vreme, da povrati snagu? Ako
je ovo drugo u pitanju, moda bi mogao ponovo da se pojavi i pomogne joj
u njenoj potrazi. Zanemarljiva nada, izvan svake sumnje, ali dovoljna da se
ne prepusti krajnjem oajanju.
Posle izvesnog vremena, poelo je da joj kri u stomaku, i svesna da e
se usled gladi samo jo vie raspekmeziti, ona ustade i uputi se u pusto, u
potragu za hranom.
A na samo nekoliko milja od mesta kojim je ona lutala, stajao je Do,
obavijen prainom koja je i dalje padala tamo gde su nekada bila vrata, i
mozgao o smislu svega onoga emu je prisustvovao. Znao je da ovo nije
bila konana pobeda; ni u mati se ne bi mogla proglasiti takvom. Kao
prvo, jedan deo Iada uspeo je da pronae put preko praga i ode u Kozm pre
nego to se obala izdigla da ga sprei u tome. Kao drugo, uopte nije bio
siguran da je vei deo, koji je sada leao zakopan negde pod njegovim
duhovnim nogama, bio mrtav. A kao tree, sumnjao je da je kontinent sa
koga je stigla ova sila bio naputen. Moda je bila poraena jedinica
poslata u osvajanje, ali je zato narod koji ju je poslao i dalje bio nedirnut i
nalazio se negde s druge strane Efemerisa. Znao je da e doi ponovo. I da
e nastaviti da dolazi. ta god da su Iadi bili - snevai ili sanjani - bez
obzira na to kakve ih ambicije pogonile, oni su danas poslali silu u Helter
Incendo, gde e ona izvan svake sumnje biti u stanju da se pripremi za
veu i moda konanu invaziju.
Nije imao pojma o tome da li e on dobiti neku ulogu u spasavanju
Kozma, bar za sada to nije znao, niti je mario. ekalo ga je neto mnogo
hitnije to je trebalo da rei. Jedna divna, kruna pustolovina donela ga je
nazad ovamo na ovo mesto: putovanje na Fanakapanu, slatki ponovni
susret sa Fib meu morskom travom, putovanje u b'Keter Sabat, poslednje
vienje sa Noom, kao i otkria u utrobi Iada - sve je to bilo izuzetno. Ali
putovanje se sada zavrilo. Fanakapan je potonuo; Fib je negde u Evervilu
i tuguje za njim; b'Keter Sabat je verovanto u ruevinama; Noa mrtav; Iad
pokopan.
A ta je sad on, koji je krenuo na ovo putovanje? Nije iv, to je izvesno.
Izgubio je sve to ga je moglo identifikovati kao Doa, osim misli koje je
trenutno oblikovao, a pitanje je koliko su one pouzdane? Da nije on onda

Page 428 / 520

moda neka funkcija mora-sna? Ili iver Zerapuija? Ili tek seanje na
samog sebe, koje e vremenom izbledeti?
ta, do avola, ta?
Na kraju, ogoren vlastitim razmiljanjima, odluio je da se vrati do
one ulice u potrazi za posmatraima vatre koji su, izgleda, u njemu videli
odgovor na svoje molitve. Moda mu poe za rukom da, ako meu njima
nae makar jednoga koji shvata osnove ivota posle smrti, otkrije i nain
da opti, kao i da naui da razume svoje stanje. Ili, ako ne uspe u tome, da
se jednostavno pomiri sa onim to ga je snalo.
Fib se vratila do kue Miv O'Konel u ulici Kaning vie igrom sluaja
nego namerno, mada, kada se konano obrela pred njenim kapijama, nije
mogla da se suzdri od pomisli kako su je instinkti doveli ovmao. Kua je
bila u boljem stanju od mnogih pored kojih je prola, ali ipak nije bez
oteenja preivela kataklizmu. Pola krova se uruilo, otkrivi kako grede
tako i spavae sobe, a staza koja je vodila do ulaznih vrata bila je posuta
kriljcem, ilebljena jarcima i prekrivena staklom.
Kada se, meutim, jednom obrela unutra, zatekla je prizemlje gotovo
isto onako kao to ga je i ostavila. Poto je njen stomak traio da bude
zbrinut, uputila se pravo u kuhinju, gde se pre samo nekoliko asova opila
od vonog soka, i spremila sebi neto za jelo. Ovog puta to nije bio uredno
spravljen sendvi. Jednostavno je nagomilala hladne nareske, kisele
krastavce, hleb, sir i razno voe nasred stola i prionula. Posle otprilike
deset minuta uspela je da ukroti stomak i malo je usporila konzumiranje
hrane, spirajui je pricerom spravljenim od dve treine vode i jedne
treine soka. Posle pola ispijene ae obuzela ju je prijatna klonulost, i
dozvolila je sebi da razmilja o stvarima koje su joj ranije terale suze na
oi.
Moda je ipak trebalo da bude zahvalna zbog nekoliko stvari. Nije bila
mrtva, to je predstavljalo pravo udo. Nije bila luda. Nikada vie nee
spavati i buditi se u krevetu koji je sve ove godine delila sa Mortonom, niti
e se pojaviti na poslu u kakav kini ponedeljak i zatei pet-est
prehlaenih depresivaca kako se cede na pragu. Ali da li je bilo ta od toga
predstavljalo razlog za aljenje ili samosaaljenje? Ne. Sledila je svoju
najveu nadu za sreom kroz vrata koja su se zalupila za njom. Nije bilo
povratka i nije bilo svrhe cmizdriti zbog toga.
Dok je jela, podigao se vetar koji je nanosio prainu na kuhinjski
prozor, zamraivi unutranjost. Ustala je i pronala petrolejku, upalila ju
je i ponela gore, palei i druge svetiljke u prolazu. Bilo je pomalo
Page 429 / 520

sablasno. Prazni hodnici, prazne sobe, slike po zidovima - koje uopte nije
primetila kada je prvi put istraivala kuu, ali koje su gotovo sve bile
risquQ i zurile odozgo u nju. S vremena na vreme, stena ispod grada bi
zagunala i smirila se. Zidovi bi naprsli. Prozori se zatresli.
Konano je uspela da pronae put do apartmana Miv O'konel, ija je
tavanica jo bila itava i, oseajui se poput lopova (i uivajui u tom
oseanju), istraila je sadraj tri ormana i komode sa ladicama. Tu je bilo
odee u ogromnim koliinama, razume se, kao i eira, knjiga, parfema i
triarija, pravo brdo triarija.
Da li je starica sve ovo odsanjala u postojanje, pitala se Fib, onako kako
joj je kralj Teksas opisao da je odsanjala grad? Da li je opisala odeu, a
kada se probudila ona je visila ovde, spremna za noenje i savrene
veliine?
Ako je tako, Fib e morati da naui taj trik, jer joj nita u ovim
ormanima nije ni izdaleka odgovaralo, a od njene letnje haljine ostali su
samo dronjci. Dok bude sanjala stvari, moda e se snabdeti i sa nekoliko
luksuznih predmeta. Televizorom (Da li e morati da odsanja i programe?
- ako je tako, onda e to sve biti reprize), modernim toaletom (vodovodne
instalacije u kui bile su primitivne) i moda mainom za spravljanje
sladoleda.
I moda e, na kraju, odsanjati i sadruga. Zato da ne? Ako je trebalo
ostatak ivota ovde da proivi - a kako se inilo nije imala izbora - onda
neka je prokleta ako e te godine provesti sama. Videla je ona i neke
preivele meu ruevinama na putu ovamo, ali zato traiti utehu od
stranaca, kada bi mogla sama nekoga da zazove?
Kada je pretraila sobu s kraja na kraj, shvatila je da nije razgrnula
draperije, i uz veliki napor (bilo je nekoliko slojeva debelih tkanina koji
nisu bili pomerani, nagaala je ona, mnogo godina) uspela je nekako da ih
razmakne. Nije bila pripravna na velianstveni prizor koji ju je ekao.
Prozor koji su skrivale draperije bio je ogroman. Pred njom je pukao vidik
na negdanju luku, a iza nje, na Sutinu, ije su pomahnitale vode sada bile
spokojne. Iako nije bilo sunca na nebu, prizor je ipak bio potpuno jasan.
Da je elela i da je bila toliko strpljiva, sasvim lako je mogla da izbroji sve
bore na licu mora-sna.
Posmatrajui vodu, sa uzdahom se prisetila svog susreta sa Doom, u
krevetu od trava. Setila se kako se umalo nije izgubila u blaenstvu
bezoblinosti, dok joj je on i dok su joj one ugaali. Da li je bilo mogue,
pitala se ona, odsanjati Doa? Zatvoriti oi i podii iz seanja oveka koga
je izgubila? On, razume se, ne bi bio pravi, ali bolje i neto to lii na
Page 430 / 520

njega, poput neprocenjive fotografije, nego nita. Moda bi ak mogao da

deli postelju s njom.
Prinela je aku obrazu. Bio je vreo.
"Trebalo bi da se stidi, Fib Kob", ree ona sebi, ovla se osmehnuvi.
Zatim je svukla prekriva i jastunicu sa Mivinog kreveta na etiri
stuba (nije mogla da natera sebe da spava meu iscepkanim pismima kralja
Teksasa); a onda, raspremivi sebi novu postelju pri sjajnoj svetlosti morasna, ona lee da proveri da li bi mogla da prizove neto slino oveku koga
je volela.
XI
1.
"Neko je napolju", ree Set.
Nalazili su se u kuhinji; Tesla je sedela za stolom i pokuavala da
namoli Ejmi da pojede bar nekoliko kaiica cerealija pomeanih sa toplim
mlekom, dok je Set jeo hladan pasulj iz konzerve i zurio napolje u mrano
dvorite. "Misli li da su avatari?"
"Verovatno", odvrati Tesla. Podigla je pogled i zagledala se napolje u
tamu. Nije mogla da ih vidi, ali je mogla da oseti njihov pogled.
"Oven mi je kazao..." poe Set.
"Oven?"
"Budenbaum. On kae da smo mi za njih poput majmuna. Kada nas
gledaju, to ti je kao kada mi idemo u zooloki vrt."
"Zaista?" upita Tesla. "E, pa, u svoje vreme sam nauila poneto o
majmunima."
"Misli na Raula?"
Pogledala je deaka. "Otkud ti zna za Raula?"
"Oven mi je ispriao sve o tebi. Zna sve o tome ko si, gde si bila, s kim
si se spetljala..."
"Zato bih ga ja uopte zanimala?"
"Rekao je da si... da si..."
"Bie dovoljna i sutina."
"Znaajna sporednost", zasijao je Set. "Upravo tako je kazao. Upitao
sam ga ta to znai, a on mi je odgovorio da je tvoje ovdanje prisustvo
puki sluaj, jer ne spada u ovu priu..."
"Zajebi priu."
"Ne vidim kako bismo mogli", odvrati Set. "ta god radili, kuda god
ili, i dalje priamo priu."
Page 431 / 520

"Ponovo Budenbaum."
"Ne. Set Landi." Spustio je konzervu pasulja. "Hajde", ree on. "Daj
meni da pokuam da je nahranim."
Tesla se nije bunila. Dozvolila je Setu da uzme od nje bebu, koja je do
sada odbijala njenu pomo, i uputila se napolje u stranje dvorite, odakle
je pretpostavila da e videti Visove. Pretpostavka je bila dobra. Morala je
da se udalji nekih dvadeset, dvadeset pet jardi od kue pre nego to je od
krova mogla da nazre vrh, ali kada se pojavio na vidiku, imalo je mnogo
toga da se vidi. Magla koja je kruila oko vrha postala je iskrzana, i dok je
prouavala provedrice, na trenutak je ugledala velika, zgusnuta oblija
koja su se tamo kretala.
"Iad je ovde", objavi ona.
"Nismo do sada to znali", javi se glas iz tame.
Nije se ni potrudila da se osvrne i potrai govornika. Bio je to jedan iz
trija; nejasno koji.
"Budenbaum vam nije kazao?" upita Tesla.
"Nije."
"udno."
"Nismo sigurni da je znao", javi se drugi glas. Ovaj je prepoznala,
pripadao je devojici, Rare Utu.
"Teko mi je da u to poverujem", ree Tesla, i dalje prouavajui
planinu. ta su radili tamo gore? Gnezdili se? "Vi ste ovde. Iad je ovde. To
nije sluajno."
"U pravu si", stigao je odgovor. "Ali to ne znai da je bilo planirano.
Istorija Sapas Humane ispunjena je sinhronitetima."
Sada se okrenula prema njima. Stajali su u tami na nekih desetak jardi
od nje, jedva se ocrtavajui pri svetlosti koja je dopirala kroz kuhinjske
prozore. Dok ih je sada posmatrala, shvatila je da nisu ba toliko slini
koliko je mislila da jesu. Rare Utu je stajala malo izdvojeno sa desne
strane, a na licu joj se oitavao tek trag devojice koju je izigravala. Na
izvesnoj udaljenosti od nje nalazila se prilika koja se predstavljala kao
komedija, Haheh. I opet, mada su znaci koji su nagovetavali njegovo lice
za javnost bili jedva primetni, ipak su bili tu i mogli su se videti. Najblie
Tesli nalazilo se dete-moron, Jie, ije je crte lica najvidljivije iscrtao
karakter koji je preuzeo. Od svo troje on je najsumnjiavije zagledao
Teslu.
"Ti, izgleda, dosta dobro poznaje ljudska bia", ree ona.
"Oh, da", odvrati Haheh. "Nikada ne moemo da se umorimo od
gledanja Velike i tajne predstave."
Page 432 / 520

"Blagi Boe...", ree ona, "jeste li bili u Palomo Grovu?"

"Na alost, nismo", uzvrati Rare Utu. "Tu smo propustili."
"Istini za volju, od tada poinje nae nezadovoljstvo Ovenom", primeti
Haheh. "Ve su nam bila dosadila ista stara krvoprolia. Na apetit je
traio neto vie... kako da ti kaem?"
"Apokaliptino", pouri da doda Jie.
"I tako je on sredio ovo?" upita Tesla.
"Izgleda da je tako", ree Haheh. "Ali njegov genije ga je napustio.
Danas po podne, na primer. To je trebalo da bude trijumf, ali je ispao
fijasko. Bili smo krajnje razoarani. Zato smo krenuli za tobom. elimo
novi Palomo Grov. Ljude koji polude usled vlastitih komara."
"Zar nemate nimalo saoseanja?" upita Tesla.
"Svakako", ree Rare Utu. "I te kako patimo kada vidimo tvoje patnje.
Da nije tako, zato bismo to traili?"
"Ponovi mi to", ree Tesla.
"Bolje da joj pokaemo", ree Haheh.
"Jesi li siguran da je to mudro?" upita Jie. Njegove perlaste oi suzie
se u proreze.
"Ja joj verujem", odvrati Haheh, siavi sa senki i proavi pored Jiea
kako bi stao na nekoliko jardi od Tesle. Kada je to uradio, njegove haljeaure se razmotae. Bile su jo velianstvenije iznutra nego spolja, odea
krcata draguljima ijim bojama nije znala nazive. Pojedini su bili veliine
voaka - bresaka i kruaka - svi prezreli, svi su isputali svetao sok.
"Ovaj sam", ree Haheh, pokazavi na dragulj veliine jajeta svojom
rudimentarnom rukom, "dobio u De Muanu, gledajui najuasniju
tragediju. Tri pokolenja, ili je bilo etiri...?"
"etiri", ree Rare Utu.
"etiri pokolenja ubijena u jednoj noi u eksploziji gasovoda. Ime
jedne porodice, izbrisano. Oh, bilo je tako alosno. A ovaj sam" - ree on,
pokazavi na dragulj koji se prelivao u vie ilibarnih nijansi nego zalazak
sunca na Ki Vestu - "dobio u Arkanzasu, prilikom smaknua oveka koji
je pogreno bio osuen za ubistvo. Gledali smo ga kako se pee na
elektrinoj stolici, znajui da pravi kriviac u tom trenutku davi decu. To je
bilo teko, veoma teko. Ponekad vidim mlenu boju u mehuriima, zna, i
mislim da je ona tu kako bi me podsetila na bebe..." Dok je on nastavljao
da izlae, Tesla je shvatila da glavni ukras koji je otkrio nije uopte bio
ogrta: bilo je to njegovo telo. Dragulji, mehurii kako ih je on zvao, zaista
su bili neka vrsta voa, izrasla iz tela i tuge. Jednim delom seanje, delom

Page 433 / 520

ukras, a delom trofej, predstavljali su velianstvene kraste, koje su

obeleavale mesta na kojima su ga probola oseanja.
"Vidim da si zapanjena", ree Rare Utu.
"I ozlojeena, mislim", ree Jie.
"Pomalo", priznade Tesla.
"E, pa, to je neto to veoma dragoceno", odvrati Rare Utu s puno
razumevanja. Pomno se zagledala u Teslu. "Budenbaum je uvek strano
pazio da nam ne pokae ta osea. Mislim da je to posledica njegove
inverzije, ta lakoa s kojom se skriva."
"Dok, pak, ti..." poe Haheh.
"Ti si tako naga, Tesla", ree Utu. "Biti s tobom, ve samo po sebi
predstavlja predstavu."
"Mogli bismo tako dobro da se provedemo", gugutao je Haheh.
"Zar niste neto zaboravili?" upita Tesla.
"ta to?"
"Kada smo se prvi put sreli, rekli ste da znate kako u umreti. Sluajno
znam da je to istina."
"Pojedinosti, pojedinosti", odgovori Rare Utu. "U naoj je moi da
darujemo ivot, Tesla. Videla si kako Budenbaum prkosi smrti. Danas po
podne bio je ranjen u glavu, a do sada je sigurno rana ve zacelila."
"Ne moemo ti podariti besmrtnost", ree Haheh.
"Niti bismo to eleli", istaknu Jie.
"Ali ti moemo ponuditi produetak ivota. Znatan produetak, ako na
odnos bude produktivan."
"Znai, - ako kaem da, poiveu, sve dok budem stvarala iskustva za
vas?"
"Upravo tako. Uini da oseamo, Tesla Bombek. Podari nam prie koje
e nam iscediti srca."
Dok je Rare Utu govorila, dva oprena glasa besnela su u Teslinoj
glavi. 'Prihvati!' vikao je jedan. 'To je ono za ta si roena! Ovo nije
bukanje filmova za imbecile koji kusaju kokice! Pisae ivot!' Drugi glas
je bio isto toliko snaan. 'To je groteskno. Oni su emocionalne pijavice!
Ako bude radila za njih, bacie svoju humanost u vetar!'
"Potreban nam je odgovor, Tesla", ree Haheh.
"Objasnite mi neto", ree ona. "Zato to jednostavno ne radite sami?"
"Zato to ne smemo da se meamo", odvrati Rare Utu. "To bi nas
zaprljalo. Ukaljalo."
"Unitilo", ree Jie.
"Razumem."
Page 434 / 520

"Pa?" upita Haheh. "Moe li da odgovori?"

Tesla je trenutak razmiljala. Zatim ree: "Da, mogu da odgovorim."
"A odgovor glasi?" upita Rare Utu.
Jo trenutak je razmiljala. "Moda", odvrati ona.
Kada se vratila u kuu, pronala je Seta u dnevnoj sobi; odneo je tamo
Ejmi, smestio se na sofu i neno je ljuljukao.
"Je li bilo ta pojela?"
"Aha", ree on tiho. "S njom je sve u redu." S ljubavlju je pogledao
Ejmi. "Slatko, malo lice", ree on. "uo sam da si razgovarala s njima
tamo napolju. ta ele?"
"Moje usluge", ree Tesla.
"Da zameni Ovena?" Tesla klimnu. "Shvatio je da je to ono to
smeraju."
"Gde je on sada?"
"Rekao je da e te ekati u Svratitu. To je mali restoran bono od
glavne ulice."
"Onda ne bi trebalo da ga ostavim da me jo dugo eka", ree Tesla.
Set je ustao veoma polako, kako ne bi uznemirio Ejmi. "Poi u s
tobom. Paziu bebu dok ti ne zavri s Ovenom."
"Trebalo bi da zna neto o Ejmi..."
"Ona nije tvoja, je li tako?"
"Nije. Njena majka i ovek za koga sam mislila da joj je otac sada su
mrtvi. A tip koji bi mogao da bude njen pravi otac doi e da je potrai."
"Ko je on?"
"Zove se Tomi-Rej MekGir, ali vie voli da ga zovu Deak-Smrt." Dok
je to objanjavala, pogled joj skrenu na karte rairene na stoiu. "Jesu li
tvoje?" upita ona.
"Ne, mislio sam da su tvoje." im ih je ugledala, znala je, razume se,
ta predstavljaju. Munju, oblak, majmuna, eliju: sve stanice krsta Sutine.
"Mora da su Harijeve", ree ona i, pokupivi ih u mali pil, strpa ih u dep
i uputi se prema vratima.
2.
Na dve treine puta niz padinu planine, dok su prolazili pored poteza
drvea koje je bilo neto ree nego drugde, ena na Harijevim leima ree:
"Stani na trenutak, molim te." Prela je pogledom preko terena. "Kunem
se, ovde je moj tata ubijen."
"Zar je i on bio linovan?" upita Raul.
Page 435 / 520

"Ne", ree ona. "Upucao ga je ovek koji je mislio da je on avoljev

sluga."
"Zato je to mislio?"
"Duga je to pria i veoma muna", odvrati O'Konolijeva. "Ali pronala
sam nain da odrim u ivotu seanje na njega."
"Kako si to uradila?" upita Hari.
"Zvao se Harmon", odvrati ona, i kada su krenuli sa tog mesta, ispriala
je Hariju i Raulu celu munu priu. Ispriala ju je bez ikakve melodrame i
bez ogorenosti. Bio je to jednostavan, tuan izvetaj o poslednjim
asovima njenog oca, kao i o tome kako je svoju viziju Evervila preneo
svojoj keri.
"Znala sam da je moja dunost da izgradim grad i nazovem ga Evervil,
ali bilo je teko. Gradovi ne niu samo zato to ih ljudi sanjaju... ovaj, bar
ne u ovom svetu. Mora postojati razlog. Dobar razlog. Moda postoji neko
mesto na reci gde ju je lako prei. Moda ima zlata u tlu. Ali moja dolina
imala je samo bedan potoi i niko nikada ovde nije pronaao zlato. Zato
sam morala da pronaem neki drugi razlog da bi ljudi doli ovamo,
sagradili kue i osnovali porodice. To nije bilo lako ak i u najboljim
vremenima, a to nisu bila najbolja vremena. Vidite, ovek koji je ubio mog
tatu postao je svetenik u Silvertonu i koristio je predikaonicu za irenje
sve sile glasina o tome kako ovde na Harmonovim Visovima postoji rupa
koja vodi pravo u pakao, i kako iz nje nou izlee avo.
I tako posle nekoliko godina koje sam provela ovde gotovo sama,
odluila sam da odem do Salema, gde bih moda mogla da pronaem ljude
koji nisu uli ono to je propovednik Vitni govorio. I jednog dana,
razgovaram sa tim ovekom u prodavnici hrane, i priam mu o mojoj
dolini, mojoj slatkoj dolini, i kako bi trebalo da doe sam da je pogleda, a
on odjednom izvadi srebrni dolar, baci ga na tezgu, poklopi akom te mi
ree: Pokai mi. A ja njemu: Poprilino je daleko odavde. A on mi spusti
aku na nogu i pone da je povlai uz suknju, govorei: Ne, sasvim je
blizu.
Tada sam shvatila o emu on to pria i stadoh da ga nazivam svim
moguim pogrdnim imenima pod kapom nebeskom, te izioh odatle kao
pomahnitala. Ali dok sam se vraala kui, poeh da razmiljam o onome
to je kazao, i pade mi na pamet da e moda najsigurniji nain da
domamim mukarce u moju dolinu biti taj da prvo dovedem ene..."
"Pametno", ree Raul.
"Svi mukarci se ne dre religije. Niti se dre zdravog razuma. Ali ene
se dre. ene e istrpeti svaku oskudicu radi toga. To je nebrojeno puta
Page 436 / 520

dokazano." Potapala je Harija po ramenu. "Ti si ludovao za enama, je li

tako?"
"Zna se", ree Hari.
"Eto, vidi, pronala sam metod. Saznala sam kako u dovesti mukarce
koji e napuniti moju dolinu. A kada jednom dou, poee umesto mene
da podiu grad iz snova moga tate."
"Shvatio sam teoriju", ree Raul. "Ali kako je to dejstvovalo?"
"ovek po imenu Budenbaum dao je mom ocu krst..."
"Budenbaum?" ponovi Hari. "Nemogue da je to isti ovek..."
"uo si za njega?"
"ta uo? Upucao sam ga danas po podne."
"Mrtav?"
"Ne. Bio je i te kako iv kada sam ga poslednji put video. Ali, kao to
rekoh, to ne moe biti isti Budenbaum."
"Oh, mislim da moe", ree Miv. "A ako jeste... oh, ako jeste... imam
neka pitanja na koja bih volela da mi to kopile odgovori."
3.
Lari Glodoski i njegovi vojnici teturavo izioe iz Hemrikovog bara
spremni da se suprotstave bilo emu to im pree put. Imali su puke,
imali su Boga, i svi su umeli da odzvide 'Sousu': ta je jo jednoj vojsci
potrebno?
Civili, meutim, nisu bili tako orni. Mnogi - naroito turisti - zakljuili
su da im se vie dopada da ono to se dogaalo na planini, ta god to bilo,
sutra gledaju u televizijskim vestima nego da stvar iskuse na vlastitoj koi,
i na brzinu i u neredu su se povlaili. Mnogo puta, dok su prolaznici ili
glavnom ulicom, morali su da se sklone u stranu kako bi propustili kola
puna turista.
"Kukavice!" povikao je Vejts za jednim takvim vozilom koje umalo
nije moralo da se popne na plonik kako bi ih izbeglo.
"Pusti ih", promrlja Glodoski. "Nisu nam potrebni posmatrai. Samo bi
nam smetali."
"Znate ta?" poe Rajdlinger kada je ugledao neku uplakanu enu kako
trpa decu u RV. "Morau da vas napustim, momci. ao mi je Lari, ali
imam decu kod kue, i kada bi se njima neto dogodilo..."
Glodoski ga prezrivo pogleda. "U redu", ree on. "ta eka?"
Rajdlinger je poeo ponovo da se izvinjava, ali ga je Glodoski prekinuo.
"Samo idi", ree on. "Nisi nam potreban." Rajdlinger se postieno udalji.
"Da li jo neko da eli da ode, dok je vreme?" upita Lari.
Page 437 / 520

Olsted proisti grlo i ree: "Zna, Lari, svi mi imamo odgovornosti.

Hou da kaem, moda bi bilo bolje da ovo prepustimo vlastima."
"Zar e i ti da dezertira?" zanimalo je Glodoskog.
"Ne, Lari, samo kaem..."
Bosli ga prekide. "Ovaj..." poe on i pokaza niz blok prema dve prilike
koje su dolazile u njihovom pravcu. Poznavao ih je, i oboje je prezirao.
enu zbog njenog pogana jezika, a deaka pored nje zbog nastranosti.
"Ono dvoje je opasno", ree on. "Oni su Budenbaumovi sauesnici."
"Nije ih dvoje", primeti Bil Vejts, "troje ih je. Landi nosi bebu."
"Sada kradu decu", ree Bosli. "Koliko nisko e se spustiti?"
"Zar to nije ona sa raskra?" upita Lari.
"Jeste."
"Gospodo, eka nas posao", izjavi Lari, proavi pored Boslija. "Ja u
se ovim pozabaviti. Vi samo drite otvorene oi."
Tesla i Set ve su primetili etvorku i uputili su se na drugu stranu ulice
ne bi li ih izbegli. Glodoski je siao sa plonika da ih presretne, upitavi
dok im je prilazio: "ije je to dete?" Niko nije obratio panju na njegovo
pitanje. "Neu da ponavljam", ree on. "ije je to dete?"
"Ne tie te se", odvrati Tesla.
"ta ete s njim?" upita Bosli, vritavim glasom.
"Zaepi, Bosli", ree Lari.
"Ubie ga!"
"uo si ga, Bosli", ree Tesla. "Zaepi, jebote."
Bosli je pretekao Larija, izvukavi u meuvremenu pitolj. "Spusti
bebu", zaskvia on.
"Rekoh da u se ja pobrinuti za ovo", odbrusi Glodoski.
Bosli se na obazre na njega. Uputio se prema Tesli, uperivi pri tom
pitolj u nju.
"Isuse", izusti Tesla. "Zar nema nita drugo da radi?" Uperila je prst
prema Visovima. "Neto se sputa niz planinu, i ti ne eli da bude ovde
kada stigne."
Kao da su elele da podre njeno upozorenje, uline svetiljke stadoe
da mirkaju, a potom se ugasie. Sa svim strana zaue se upanieni
povici. "Da potrimo?" promrmlja Set.
"Ne smemo da rizikujemo", odvrati ona. "Ne sa Ejmi."
Nekoliko svetiljki se ponovo upalilo, ali njihova svetlost bila je slaba i
hirovita. Bosli je u meuvremenu priao Setu da uzme bebu iz njegovog
naruja.
"Nemate prava na to", pobunio se Set.
Page 438 / 520

"Ti si sisokurac, Landi", Olsted ree. "To nam daje svo potrebno
pravo."
Bosli je ve bio uhvatio bebu, ali Set nije hteo da je pusti.
"Olstede", zaurla Bosli, "pomozi mi."
Olstedu nije bilo potrebno da ga dva puta pozove. Zaao je Setu iza
lea i epao ga za ruke. Lari je u meuvremenu izvadio svoj pitolj i
uperio ga u Teslu, kako bi je spreio da se umea.
"ta se to ovde dogaa?" upita je on, pokazavi glavom prema
Visovima.
"Ne znam. Ali znam da emo svi biti u velikim govnima kada stigne
ovamo. Ako elite da uinite neto korisno, zato ne evakuiete ljude
kojima je potrebna pomo, umesto to otimate bebe?"
"U pravu je, Lari", ree Vejts. "Ima mnogo starih..."
"Doi e i na njih red!" planu Glodoski. "Sve sam isplanirao."
Ejmi je poela da zavija kada ju je Bosli iupao iz Setovog naruja.
"Nedostaju joj tvoje sise, Landi", iskezi se Olsted, posegnuvi akom ka
grudima svog zarobljenika.
Set je odgovorio tako to je zabio lakat u Olstedov stomak, dovoljno
snano da mu izbaci vazduh. Olsted je psujui okrenuo Seta i udario ga u
lice, dva, tri puta, snanim udarcima po nosu i ustima. Set se zateturao
unatrake, noge su ga izdale, i on pade na tle. Olsted krenu da utira
mladia, ali ga Vejts zadra.
"Ma hajde. Dosta!"
"Mali sisokurac!"
"Ostavi ga na miru, za Boga miloga!" zaurla Vejts. "Nismo krenuli da
lemamo klince. Lari...?"
Glodoski pogleda prema Vejtsu, a kada je to uinio, Tesla se sagnula
ispod njegove ruke i zaletela u njega, u nameri da ga razorua. Nije uspela.
Usledila je kratka, neravnopravna borba - pitolj je dva puta odleteo u
vazduh - pre nego to ju je mukarac potkaio nadlanicom. Zateturala se.
Vejts je u meuvremenu podigao okrvavljenog Seta na noge,
istovremeno viui na Olsteda da ostane gde je, a Bosli je petljao oko svog
pitolja, koji je gurnuo u dep pre nego to je oteo dete.
"Tesla..." zaurla Set, "pazi!"
Otresla je mrlje ispred oiju na vreme da vidi ne jedan ve dva pitolja
uperena u sebe.
"Tri!" ree joj Set.
Na raspolaganju je imala samo trenutak da odlui, a taj dan je ionako
preivela zahvaljujui instinktima. Pre nego to su Glodoski ili Bosli
Page 439 / 520

uspeli da naniane u nju ona je odjurila niz blok. ula je Glodoskog iza
sebe kako urla. Zatim je opalio. Metak je napravio usek u ploniku jard
desno od nje.
"Lari, prestani!" vikao je Vejts. "Jesi li poludeo?"
Glodoski je jednostavno ponovo opalio. Ovog puta metak je razbio
izlog radnje iza nje. Zavila je za ugao pre nego to je bio ispaljen trei
metak; kada je provirila iza njega, videla je da je Vejts uhvatio Glodoskog
i da pokuava da mu otme oruje. Nije saekala na ishod guanja, ve je
odjurila s vidika i iz dometa.
Strano je alila to je izgubila Seta i Ejmi, ali ovaj okraj posluio je
svrsi - Glodoski i njegove siledije zaalie zbog toga. Ako Budenbaum
poseduje mo koju je mogla da izmoli, ukrade ili pozajmi od njega, onda
e je ona imati - i do avola sa finoom.
4.
Kada su Hari, Miv i Raul preli Ungerov potok, svetla na ulicama
ispred njih, koja su ve etvrt sata treperila, konano su se potpuno
ugasila. Trojka se zaustavila na trenutak, jer su im ostala ula dobila na
otrini u iznenadnoj tami. Meutim, ona im nisu donela nikakvu utehu.
uli su samo upaniene krike iz grada, a iz gustia i drvea tiinu, kao da
su sve none ptice i insekti znali ono to Sapas Humane nisu: da smrt
dolazi i da e najglasniji biti pronaeni prvi. Ni druga ula nisu im donela
bolje vesti. U miomirisnom letnjem vazduhu oseao se ukus koji je Hari
iskusio kada je uao u zgradu na uglu Devete i Trinaeste: smrdljiva riba i
zain koji se pui. Oseao se i na jeziku, pozivajui stomak na pobunu.
"Dolaze", ree Raul.
"To je moralo da se dogodi."
"Da li biste onda pourili?" upita Miv. "elim da vidim svoj grad pre
nego to svi odemo do avola."
"eli na neko odreeno mesto?" upita Hari.
"Da, kada ve pita", odvrati Miv. "Postoji raskre..."
"ta je to sa tim prokletim raskrem?" upita Hari.
"Tamo sam ivela. Tamo smo sagradili nau kuu, moj mu i ja. I,
dozvoli da ti kaem, ta kua je bila velianstvena. Velianstvena. Dok je
kukini sinovi nisu spalili do temelja."
"Zato su to uradili?"
"Oh, uobiajeno. Suvie pravednosti, a premalo strasti. ta bih dala
samo da okusim, samo da okusim, kako je bilo u poetku, kada smo se jo
nadali..."
Page 440 / 520

Nekoliko trenutaka je utala, a onda je ponovila: "Odvedi me tamo!"

Glas joj je postao urlik. "Odvedi me tamo! Da vidim tle na kome je sve
poelo!"
XII
1.
Tesla je zatekla Budenbauma u Svratitu, kao to joj je Set i rekao. Mali
kafe bio je prazan i u mraku, osvetljavala ga je samo vatra koju je
Budenbaum zapalio u tanjiru ispred sebe i koju je odravao komadiima
jelovnika.
"Upravo sam se spremao da odustanem od ekanja", ree on uz osmeh
koji je bio gotovo iskren.
"Zadrae me."
"Neki od lokalnih?"
"Da." Prila je njegovom stolu i sela nasuprot njemu, izvukavi salvetu
iz draa za salvete da obrie njome znoj sa lica. Zatim je izvukla jo jednu
i izduvala nos.
"Znam ta misli", ree Budenbaum.
"Oh, zaista?"
"Misli: ta me bole dupe za ove jebene ljude? Okrutni su i glupi, a
kada su uplaeni postaju smao jo okrutniji i gluplji."
"Nas izuzima, razume se."
"Razume se. Ti si nuncijat. A ja sam..."
"ovek Jai-Vaija."
Budenbaum napravi grimasu. "Znaju li da si dola ovamo?"
"Rekla sam im da idem da proetam, da razmislim." Zavukla je aku u
dep i izvukla karte. "Uzgred budi reeno, da li si ih ikada ranije video?"
Poloila ih je na sto. Budenbaum ih je posmatrao gotovo sa
strahopotovanjem, stisnutih usana.
"ije su?" upita on, dok su mu prsti lebdeli iznad njih, ali ih nije
dodirivao.
"Ne znam."
"Bile su u monim rukama", ree on zadivljeno.
Tesla ponovo zavue aku u dep u potrazi za zaostalom kartom i
izvadi ostatak dointa koji je uzaptila od pevaice kod krstova. Omirisala
ga je. ta god da je sadrao, mirisalo je privlano resko. Izvukla je komad
zapaljenog kartona sa tanjira i, prinevi doint ustima, zapalila ga.
"Hoe li raditi za njih?" upita Budenbaum.
Page 441 / 520

"Za Jai-Vai?" upita ona. On klimnu. "Sumnjam."

"Zato da ne?"
"Oni su poremeeni, Budenbaume. Otkae se kada vide ljudsku patnju."
"Zar to nije sluaj sa svima nama?"
"Nije." Uvukla je dim, ispunivi njime samo polovinu plua. Zadrala
ga je.
"Oh, ma hajde Bombekova", odvrati Budenbaum. "Pisala si scenarije.
Zna ta ljude uzbuuje."
Ispustila je ljubiasti dim. "Postoji razlika: ovo je stvarno."
Budenbaum se nagnu napred. "Namerava li da podeli to?" upita on.
Dodala mu je doint preko vatre. Izazivao je izvesne tanane vizuelne
halucinacije. Plamenovi su usporili svoje lizanje, a grake znoja na
Budenbaumu pretvorile su se u kristale. Uvukao je dim i progovorio,
zadravajui dah: "Ono to je za nas stvarno nije i za ostatak sveta. I sama
to zna." Pogledao je prema ulici u mraku. Petolana porodica hitala je
plonikom, deca su jecala. "Od ega god da pate", ree on, ispustivi dim,
"a nemam nameru da ih srozam ovim to u kazati - to je ivotinjska
reakcija. To nije stvarno ni u kakvom apsolutnom smislu. Proi e. Sve
stvari prolaze, ranije ili kasnije."
Setila se Kisona, u Tutakerovoj kui. Tako je i on mudrovao.
"ivot tela, ivotinjski ivot, on je prolazan. Topi se, nestaje. Ali ono
to je skriveno u telu - veni duh - to je stalno, ili bar sadri nadu da moe
biti stalno. Na nama je da tu nadu uinimo stvarnom."
"Da li zbog toga eli Umetnost?"
Budenbaum ponovo uvue dim, vrati doint Teli i zavali se u stolici.
"Ah... Umetnost", izusti on.
"Bila sam prisutna kada ju je Daf stekao. Poznato ti je to?"
"Svakako."
"Ne bi se ba moglo rei da je procvetao."
"I to znam", ree Budenbaum. "Ali on je bio slab. I lud. Ja nisam ni
jedno ni drugo. Proiveo sam dva i po ivotna veka, pripremajui se za
ono to e se dogoditi ovde. Pripravan sam da iziem na kraj sa moi."
"Zato sam ti onda ja potrebna?"
Budenbaum zakoluta oima prema tavanici. "Ova stvar je dobra", ree
on. "Istinu govorei, nisi mi ti potrebna, Tesla."
"Ve Jai-Vai."
"Bojim se da je tako."
"Da li bi rekao zato?"
Budenbaum je trenutak razmiljao o tome.
Page 442 / 520

"Ako eli da ti pomognem", ree Tesla, "morae da mi veruje."

"To je teko", odvrati Budenbaum. "Proveo sam tolike godine sam,
uvajui tajne."
"Olakau ti", ree Tesla. "Ispriau ti ono to ja znam. Ili ono to sam
pretpostavila." Pokupila je karte i stala da ih mea pri svetlosti vatre, ne
odvajajui pogled od Budenbauma dok je govorila. "Zakopao si jedan od
oalovih medaljona na raskru i tokom godina on je na neki nain
prikupljao mo. Sada si spreman da ga upotrebi, kako bi ti pribavio
Umetnost."
"Odlino..." ree Budenbaum, "nastavi..."
Odgurnula je tanjir sa vatrom u stranu i stala da rea karte jednu po
jednu na sto. "Daf me je neemu nauio", ree ona, "dok smo boravili
zajedno ispod Grova. Gledala sam krst koji je on imao, pokuavajui da
odgonetnem znaenje simbola - ovih simbola." Pokazala je na karte. "I on
mi je kazao: razumeti neto, znai posedovati to. Kada zna ta simbol
znai, to vie nije simbol. Ima samu tu stvar u svojoj glavi, a to je jedino
mesto gde bilo ta treba da se nalazi." Na trenutak je spustila pogled na
karte. Kada ga je ponovo podigla prema Budenbaumu, oi su mu bile
ledene. "Sve se razlae na raskru, je li tako? Telo i duh, prolost i
budunost, sve se pretvara u um." Primetila je da sve karte prikazuju
razapeto telo na sredini krsta, i nastavila je da ih slae. "Ali da bi dobio
pristup Umetnosti, mora imati na okupu sve mogunosti. Tamo na
raskru. Ljudske delie. ivotinjske delie. Odsanjane delie..." Zastala
je. Zagledala se u njega. "Kako mi ide?" upita ona.
"Mislim da zna", odvrati Budenbaum.
"Gde ono stadoh?"
"Kod odsanjanih delia."
"Oh, da. I poslednji delii, razume se. Delii koji upotpunjuju to
ustrojstvo." U aci je drala upravo tu kartu: simbol sa vrha vertikale krsta.
Okrenula ju je prema njemu. "Delii boanskog."
Budenbaum uzdahnu.
"Jai-Vai", ree ona i baci kartu na sto.
Usledilo je dvadeset, moda trideset sekundi tiine. Konano,
Budenbaum upita: "Moe li uopte da zamisli koliko je bilo teko srediti
ovo? Pronai mesto gde sam mogao da se nadam da e se na ovaj ili onaj
nain stei sve te sile? Ovo, razume se, nije bilo jedino mesto na kome sam
zakopao krst. Posvuda ih ima. Ali bilo je neeg u ovom mestu..."
"ta to?"
Trenutak je razmiljao. "Devojica po imenu Miv O'Konel", ree on.
Page 443 / 520

"Ko?"
"Ona je ta koja je zakopala krst za mene, davno pre nego to je ovaj
gradi uopte nastao. Seam se kako sam uo njenog oca da je zove - Miv,
Miv i pomislih, to je znak. Ime je irsko. To je duh koji poseuje ljude u
snovima. A kada sam upoznao oca, shvatio sam da e biti krajnje lako
nadahnuti ga. Naterati ga da mi sagradi pravi medenjak od grada, u koji e
dolaziti svakolika stvorenja, a u njegovom sreditu moj e krsti moi da
prikuplja mo."
"Evervil je tvoje delo?"
"Ne, ne mogu to da tvrdim. Nadahnue je moje, ali to je sve. Ostalo su
obavili obini mukarci i ene koji su tu iveli."
"Jesi li motrio na njega?"
"Prve tri ili etiri godine sam svraao da pogledam, ali seme nikako nije
htelo da se primi. Otac je umro na planini, a kerka se udala za nekog
prokleto udnog momka s druge strane, tako da su se ljudi drali na
odstojanju od nje."
"Ali grad je ipak bio sagraen?"
"Na kraju jeste, mada neka sam proklet ako znam kako. Dugo se nisam
vraao ovamo, a kada sam to uinio, ta da ti kaem? Eto Evervila. Nije to
bila nikakva Vizantija koju sam zamislio, ali imao je mogunosti. Znao
sam da su lutalice iz Metakozma s vremena na vreme dolazile ovamo, iz
sentimentalnih razloga. Ukrtali su im se putevi sa Sapas Humanom, a
potom bi odlazili svojim putem, a za sve to vreme medaljon je skupljao
mo ispod zemlje."
"Dugo si ekao."
"Morao sam da budem spreman, u sebi. Randolf Daf nije jedini koji je
izgubio razum mislei da moe da izie na kraj sa Umetnou. Kao to ve
rekoh, proiveo sam nekoliko ivotnih vekova, zahvaljujui Rare Utu i
njenim drugarima. Te sam godine iskoristio da se profinim."
"I sada si spreman?"
"Sada sam spreman. Osim to me je napustio jedan deli slagalice koji
mi je neophodan."
"Znai - eli da ti ih ja dovedem."
"Ako bi bila tako ljubazna", ree Budenbaum, neznatno se naklonivi.
"Ako mi to poe za rukom, pomoi e mi da spreim Iad da uniti
grad?"
"Obeavam."
"Kako da znam da nee jednostavno otperjati u vie stanje
bivstvovanja i pustiti nas ostale da izgorimo?"
Page 444 / 520

"Mora verovati da neu prekriti poslednje obeanje koje sam dao kao
smrtnik", odvrati Budenbaum.
To ba nije bilo potpuno pouzdano obeanje, pomisli Tesla, ali
verovatno je bilo najbolje koje je mogla dobiti. Dok je mozgala o njemu,
Budenbaum ree: "Jo neto."
"ta to?"
"Kada dovede Jai-Vai na raskre, elim da se ti izgubi iz grada."
"Zato?"
"Zato to danas po podne, kada je sve bilo na svom mestu, nisam uspeo
zbog tebe."
"Kako si doao do toga?"
"Nije postojao nijedan drugi razlog", odgovori Budenbaum. "Ti si
nuncijat. Mo nije mogla da se odlui kome od nas dvoje da potee, tako
da je ostala gde jeste."
"U redu. Izgubiu se."
"Sada sam ja taj kome je potrebno obeanje."
"Ima ga."
"Dobro", ree Budenbaum. "Zato sada ne bi spalila karte?"
"Zato?"
"Kao... znak dobre volje."
Tesla slegnu ramenima. "ta mari", ree ona, sakupi ih i baci u spori
plamen. Vatra ih je brzo zahvatila, i one buknue.
"Lepo", ree Budenbaum, ustavi. "Vidimo se onda na raskru."
"Biu tamo."
2.
Osetila je prisustvo neprijatelja onog trenutka kada je kroila na ulicu.
Vratie joj se u glavu treperava seanja na Nultu Taku - pusto, praina i
Iad koji se izdie poput prokljuale plime. Uskoro e biti ovde, donee
svoje ludilo i svoj apetit za ludilo, preokrenue grad, iji je jedini zloin to
to je osnovan u ime transcendencije.
A kada jednom bude pregaen, ta onda? Dalje u Ameriku, u traganje
za novim rtvama, novim sledbenicima? Znala je zhvaljujui svojim
godinama lutanja da to nee proi bez dobrodolice. irom ove podeljene
nacije postojali su ljudi koji su udeli za katastrofom, koji su kovali zavere
da doekaju novi milenijum sa krvoproliem i unitenjem. ula ih je za
ankovima po restoranima kako mrmljaju uz kafu; viala ih je pored
autoputeva, kako besne, besne; eala se o njih po zakrenim ulicama

Page 445 / 520

(veina ih je prolazili kao zdravorazumni; lepo odeveni, uglancani i

utivi): ljudi koji su eleli da ubiju svet zato to ih je razoarao.
Kada Iad jednom stigne, nee vie morati da razgovaraju sami sa
sobom. Nee morati da se skrivaju, niti da navlae osmehe kada bi
najradije vritali. Doi e njihov dan gneva, a mo koju je videla
osloboenu u Nultoj Taki odjednom e postati nevana.
Neka joj Bog pomogne - nekada je mogla i sebe da smatra za jednu od
njih.
Nije morala daleko da ide da bi pronala Jai-Vai. Stotinu stopa od
Svratita zaula je neko veliko komeanje i, tragajui za izvorom, zatekla
je efa policije, zajedno sa dva policajca, kako pokuavaju da smire rulju
od moda pedesetak itelja Evervila, koji su svi odreda od njega zahtevala
da uini neto i zatiti njihov grad. Mnogi su imali baterijske svetiljke i
drali su ih uperene u predmet svoga besa. Posiveo i znojav, Gilholi je
davao sve od sebe ne bi li ih smirio, ali okolnosti mu nisu ile u prilog.
Uticaj Iada postajao sve jai to su se vie sputali sa Visova, i ve
poludela gomila postojano je gubila vezu sa stvarnou. Ljudi su poinjali
nekontrolisano da jecaju ili da vrite iz petnih ila. Neko iz gomile poeo
je da govori stranim jezicima.
Shvativi da gubi i ono malo kontrole koju je imao, Gilholi izvue
pitolj i opali u vazduh. Rulja se malo primirila.
"Sluajte sada!" Gilholi nadjaa mrmljanje i jecaje. " Ako ostanemo
mirni, moemo ovo da prebrodimo. elim da svi odete u gradsku venicu,
te emo tamo saekati dok ne stigne pomo."
"Pomo - odakle?" upita neko.
"Odasvud me pozivaju, ne brinite", odvrati Gilholi. "Dobiemo pomo
iz Moline i Silvertona u narednih pola sata. Vratie se struja i..."
"ta je sa onim to se deava na planini?"
"O svemu emo se pobrinuti", ree Gilholi. "Da li biste sada, molim
vas, raistili ulice kako niko ne bi bio povreen kada pomo stigne?" Stao
je da se probija kroz gomilu, pozivajui ljude da ga slede. "Hajde, idemo!
Hajdemo."
Kada se gomila pokrenula, Tesla je na tren ugledala belu haljinu i,
probijajui se prema njoj, pronala Rare Utu, besprekorno preruenu u
devojicu, kako posmatra prizor sa osmehom na licu. Osmeh je postao jo
iri kada je ugledala Teslu.
"Svi e oni umreti", sijala je ona.
"Kakva e to zabava biti", ree Tesla bezizraajno.
Page 446 / 520

"Jesi li se odluila?"
"Jesam", ree Tesla. "Prihvatam ponudu. Uz jedan uslov."
"Koji?" upita Jie koji je takoe bio u svom ljudskom obliju i sada se
izdvojio iz gomile koja se povlaila.
"Ne elim da ja budem ta koja e saoptiti novost Budenbaumu. Vi to
morate da uradite."
"Zato bismo se gnjavili?" primeti Haheh, pojavivi se pored Jiea.
"Zato to vam je sluio tolike godine", ree Tesla. "Zasluuje da
postupite prema njemu s izvesnim potovanjem."
"Nee on nestati onog trenutka kada mi odemo", istaknu Haheh.
"Propadae brzo kako ga godine budu sustizale, ali to nee biti tako
strano."
"Recite mu to onda", istaknu Tesla. Pogledala je ponovo Rare Utu. "Ne
elim da krene za mnom sa isukanom maetom, zato to sam preuzela
njegov posao."
"Razumem", odvrati devojica.
Jie se namrti. "Ovo je prvi i poslednji put da izlazimo u susret tvojim
eljama", ree on. "Trebalo bi da si zahvalna to e nam sluiti."
"I jesam", ree Tesla. "elim da vam ispriam predivne prie i da vam
pokaem predivne prizore. Ali prvo..."
"Gde je on?"
"Na raskru."
3.
"Hvala Bogu na tami", ree Miv dok su napredovali mranim ulicama.
"Kunem se da bih zaplakala da sam ovu runou videla usred bela dana."
Zatraila je da je spuste ispred mesta gde su se prodavali hamburgeri, kako
bi mogla da ga dobro osmotri. "Runo, runo, runo", ree ona. "Lii na
neto za decu."
"Neka ti se srce ne slama zbog toga", odvrati Raul. "Nee jo dugo biti
ovde."
"Izgradiemo grad koji e opstati zauvek", ree Miv.
"Nita ne traje toliko dugo", ree Hari.
"Nije tano", ree Miv. "Veliki gradovi postaju legende. A legende ne
umiru." Namrtila se na mesto sa hamburgerima. "Sve e biti bolje od
ovoga", ree ona. "Gomila uta! Rupa u tlu!"
"Moemo li dalje?" upita Hari, osvrnuvi se na planinu. Krivudali su
ulicama moda ve dvadeset minuta, sa O'Konelijevom koja je
samouvereno izdavala uputstva kako da se vrate do mesta gde je ona
Page 447 / 520

stanovala, mada je postajalo sve jasnije da se izgubila. U meuvremenu se

Kison sa svojom legijom Iada sputao sa Visova. Njihova prepletena masa
vie se nije videla, to je bio pouzdani znak da su stigli u podnoje padine.
Moda su ve bili u gradu i moda je razaranje koje je Miv toliko
prieljkivala ve bilo u toku.
"Jo samo malo", ree starica, napredujui bez iije pomoi ka
najbliem raskru i osvrui se u svim pravcima. "Tamo!" ree ona
pokazujui prstom.
"Jesi li sigurna?" upita Hari.
"Sigurna sam", ree ona. "Moja javna kua nalazila se u samom
sreditu grada. Bila je to, zapravo, prva uopte podignuta kua."
"Ree li javna kua?"
"Svakako da su je spalili do temelja. Jesam li vam to ve kazala? Istom
prilikom su spalili i pola susedstva, jer se vatra rairila." Okrenula je
Hariju lea. "Da, rekla sam javna kua. ta misli, kako sam podigla svoj
grad? Nisam imala reku. Nisam imala zlato. Zato smo izgradili javnu kuu,
Koker i ja, i ispunila sam je najlepim enama koje sam mogla da naem.
Ona je privukla mukarce. Neki od njih su ostali. I oenili se. I sagradili
svoje kue. I" - rairila je ruke, glasno se nasmejavi - "i gle! Eto
Evervila!"
4.
Smeh? - pomisli Bosli, zauvi Mivin razdragani odjek kroz ulice.
Kako je to kukavno. Neko je skrenuo u svom tom haosu.
Trenutno se krio u dovratku Masonske loe, kako bi sebe (i bebu koju
je i dalje nosio) sklonio s puta ljudi i vozila. Deset jardi niz blok, Lari je
prikljetio malog Landija uza zid i ispitivao ga. Zanimalo ga je gde se krije
nastrani Budenbaum, ali Set nije poputao. Svaki put kada bi Set
odmahnuo glavom, Lari bi ga udario: ponekad ovla; ponekad ne. Vejts i
Olsted su ostali u blizini. Vejts je provalio u Denovu radnju sa alkoholnim
piima u ulici Kolemen i uzeo nekoliko boca burbona, tako da je bio
sasvim srean gledajui ispitivanje preko Larijevog ramena. Olsted je
sedeo na ivinjaku, sa podignutom kouljom, ispitujui ogrebotine koje je
zadobio u guanju sa Landijem. Ve je bio kazao Lariju da e on preuzeti
ispitivanje kada ovaj zavri. Bosli nije davao mnogo izgleda Landiju.
Poeo je u sebi da se moli. Ne samo za vlastito spasenje, i detetovo, ve
i za to da mu se prui prilika da objasni Gospodu kako on nije mislio da e
sve ovako ispasti, ni izdaleka.

Page 448 / 520

"Samo sam eleo da ispunim volju tvoju", ree on, dajui sve od sebe
da zanemari Setovo jeanje i zvuk udaraca koji nisu prestajali. "Ali sve je
postalo tako zbunjujue. Vie ne znam ta je ispravno, a ta ne,
Gospode..."
Iz neposredne blizine zau se novi hor povika koji je priguio njegove
molbe. Sklopio je oi, trudei se iz sve snage da i dalje suvislo misli. Ali
poto je iskljuio jedno ulo, postao je naglaeno svestan stvari koje su
ostala primala. U vazduhu se oseao neki miris; podseao je na ubre iza
restorana kada proe topli talas, sa primesom slatkoe koja ga je inila
samo jo ogavnijim. Uz zadah je iao i zvuk, ponirui duboko u njegovu
glavu, kao da je neko isprobavao zvunu viljuku kraj njegove lobanje.
Nije vie mogao da ostane tamo gde se nalazio. Ne obavestivi ostale o
svom odlasku, skliznuo je iz dovratka i uputio se niz blok, zavivi za prvi
ugao na koji je naiao i obrevi se u ulici Klark. Bila je potpuno prazna, na
emu je bio zahvalan. Odatle je mogao da se vrati do restorana, klonei se
glavnih ulica. Kada se jednom tamo nae, malo e se odmoriti, zatim e
potrpati neto stvari u prtljanik i izgubiti se iz grada. to se bebe tie, nju
e povesti sa sobom; titie je u ime Gospoda.
Prelazio je preko ulice kada ga je pronaao nalet hladnog vazduha.
Beba je istog asa poela da jeca.
"Sve je u redu", promrmljao je on. "Budi mirna, molim te!"
Usledio je jo jedan nalet, jai i hladniji od prvog. Privio je dete vre
na grudi, a istog asa neto se pomerilo u tami na suprotnoj strani ulice.
Bosli se ukoio, ali ve je bio primeen. Iz senki se zau glas, isto onoliko
neprijatan kao i vetar koji ga je doneo.
"Pronaao si je..." Gegajui se, govornik izie iz najdublje senke, tako
da je sada mogao bolje da ga vidi. Bio je spaljen, strano spaljen.
Mestimino crn, a mestimino uto-beo. Dok se pribliavao, pred njim se
razmotavao ilim od ive praine.
Bosli je poeo ponovo da se moli.
"Nemoj!" ree izgoreli. "Moja majka je imala obiaj da se moli. Mrzim
taj zvuk." Rairio je ruke. "Samo mi daj moju malu devojicu."
Bosli odmahnu glavom. Ovo je bilo poslednje iskuenje, pomisli on;
susret za koji su ga pripremali sukobi sa onom jeziavom enom i
nastranim parom. Sada e otkriti koliko vredi njegova vera.
"Ne moe je dobiti", ree on odluno. "Nije tvoja."
"Jeste, moja je", ree izgoreli. "Zove se Ejmi MekGir i ja sam njen otac,
Tomi-Rej."

Page 449 / 520

Bosli se povue za jedan korak, preraunavajui se pri tom. Koliko je

daleko ugao? Ako sada vikne, hoe li ga Glodoski uti od Landijevog
jaukanja?
"Ne elim da te povredim", ree Tomi-Rej MekGir. "Ne elim vie
smrti..." Zatresao je glavom dok je to govorio, a tanki slojevi materije
otpadoe s njegovog ljuspavog lica. "Video sam suvie toga... suvie..."
"Ne mogu da ti je dam", ree Bosli, upinjui se da zvui razumno.
"Moda, ako bi mogao da nae njenu majku."
"Njena majka je mrtva", ree Tomi-Rej slomljenim glasom. "Mrtva,
nestala."
"ao mi je."
"Ta beba je sve to sada imam. I zato u pronai neko mesto na kome
emo ja i moja mala devojica moi u miru da ivimo."
Moja mala devojica. Gospode na Nebesima, pomisli Bosli, izlei ovog
jadnika od ludila. Oslobodi ga patnje i dopusti mu da poiva u miru.
"Daj mi je", ree stvorenje, krenuvi ponovo prema Bosliju.
"Bojim se... da ne mogu... to da uradim..." ree Bosli, povlaei se
prema uglu. Kada se najzad obreo tamo, viknuo je: "Glodoski! Olstede!" i odjurio nazad niz blok, srean to tamo jo mue Landija.
"Gde si ti, do avola, otiao?" upita Lari.
Bosli je osetio ledeni vetar za leima; kada se osvrnuo, ugledao je
MekGira kako zavija za ugao, sa ilimom praine koji se uzdizao oko
njega.
"Hriste Svemoni!" izusti Lari.
"Nastavi da tri!" zaurla Olsted. "Sustie te!"
Bosliju nije bio potreban podstrek. Jurio je prema njima, a praina se
ve kovitlala oko njegovih nogu, kao da eli da ga saplete.
"Sklanjaj se!" povika Lari, pojurivi prema njemu. Bosli je promenio
pravac, a Glodoski je opalio u MekGira, koji se ukopao u mestu. Praina
je, meutim, nastavila da pristie, odbacivi Glodoskog na zid od cigala.
Poeo je da jeca, prizivajui pomo, ali nije izustio vie od re ili dve pre
nego to su mu molbe zastale u grlu. Praina ga je u trenu obavila, i
njegovo telo je bilo podignuto sa tla, iako je i dalje stajalo prikovano uza
zid.
Olsted, koji je nevoljno odustao od napada na Seta, sada je pustio
deaka da sklizne na tle i pohitao u pomo Glodoskom. Ali praina je ve
obavila svoj posao. Za deset sekundi, ako je i toliko prolo, razmazala je
Larijev mozak po ciglama; sada se ustremila na Olsteda. On je stao da se
povlai, podigavi ruke u znak predaje, ali praina se okomila na njega
Page 450 / 520

poput besnog psa i sigurno bi ga pogubila da Bosli nije zamolio Tomi-Reja

da je opozove.
"Nema vie smrti!" ree on.
"U redu", odvrati MekGir i pozva prainu da se vrati do njegovih nogu,
ostavivi Olsteda da jeca na ploniku na nekoliko jardi od Vejtsa, koji se
zanesvestio i pao u slivnik gde je i ostao.
"Samo mi daj dete", ree Tomi-Rej Bosliju. "I ja odoh."
"Nee je povrediti?" upita Bosli.
"Neu."
"Nemoj..." promrmlja Set, pridigavi se. "Tako ti Boga, Bosli..."
"Nemam izbora", odvrati Bosli i prui dete.
Set je sada bio na nogama i sa povikom koji mu je zastao u grlu
teturavo je krenuo prema Bosliju. Ali izranavljeno telo nije bilo dovoljno
brzo. Tomi-Rej je uzeo Ejmi od Boslija i privio je uz svoje spaljeno telo, a
zatim je zvidukom pozvao ubistveni oblak da ga sledi niz ulicu.
Set je stigao do Boslija i nemono zajecao.
"Kako si... kako si... mogao... to da uradi?"
"Rekoh ti: nisam imao izbora."
"Mogao si da pobegne."
"Pronaao bi me", odvrati Bosli, isprazno zurei u tamu koja je ve
progutala Tomi-Reja.
Set nije troio dah na raspravljanje. Jedva da mu je ostalo snage u
izranavljenom telu, a ekao ga je dug povratak do raskra, gde je trebalo
da se okonaju sva noanja putovanja.
XIII
1.
Budenbaum se na raskru zagledao u tle, u tamu gde je leao
medaljon, sakupljajui mo.
Kraj je vrlo blizu, pomisli on. Kraj pria koje sam izmislio, pria koje
sam izmanipulisao, onih kroz koje sam lutao poput kakvog nevanog
igraa i onih koje sam izdrao kao zatvorenik. Kraj svih mojih omiljenih
kliea: tragini neskladi i neprirodni susreti; sretanja puna suza i kletve na
samrtnikoj postelji. Kraj Bee jednom i Videemo i Ne mogu da verujem
svojim oima. Kraj poslednjih inova; prizora pogreba i govora ispred
zavese. Kraj krajeva. Pomisli samo.
Nedostajae mu zadovoljstvo koje pruaju prie - naroito one u kojima
se pojavljivao u nekoj neobinoj odei - ali nee mu tako skoro biti
Page 451 / 520

potrebne. One su predstavljale utehu za ostatak oveanstva, koje se

zaglibilo u vremenu i oajniki eznulo da bar na trenutak vidi deli
velikog plana. ta su drugo mogli da uine sa svojim ivotima nego da
pate i priaju prie? Nee on jo dugo pripadati tom plemenu.
"Nema nita osim tebe, slatka moja Serenisima", ree on, okrenuvi se
na peti i osmotrivi ulice u svim pravcima. "Ti si moj smisao, moj razum i
moja dua."
Bol koji je izbijao iz tih rei vratio ga je u prolost, mnogo, mnogo
puta. Sada je uo samo muziku tih rei, koja je bila lepa u svojoj
jednostavnosti, ali ne toliko lepa da bi mu nedostajala ako je ne bi ponovo
uo.
"Napusti me sada, i ja u se izgubiti u velikoj tami izmeu zvezda..."
Dok je to izgovarao, ugledao je Teslu Bombek kako dolazi niz ulicu. A
iza nje su ili devojica, luda i kreten. Nastavio je da recituje: "Ne mogu
ak ni da nestanem tamo, jer moram iveti dok ti ne umiri moje srce."
Osmehnuo se Tesli, svima njima. Rairio je ruke u znak dobrodolice.
"Smiri ga sada!"
Pogledala ga je zbunjeno, u emu je on prilino uivao.
"Umiri ga sada!" ponovi on. Oh, bilo je divno, grmeti jae od buke
vrisaka i jecaja, dok su se njegove rtve pribliavale.
"Preklinjem te, umiri ga sada i prekini moje patnje!"
Dajui sve od sebe da prikrije nervozu, Tesla se osvrnula u pravcu iz
koga je dolazio Iad. Nije mogla da vidi samog uljeza, ali zapalile su se dve
vatre na ulicama koje su bile najblie podnoju planine, a plamenovi vee
od njih lizali su iznad krovova, sejui varnice. Bez obzira na njihovo
poreklo - da li su to bile oajnike mere odbrane ili nesreni sluajevi koji
su proli nezapaeno - te vatre e se, nema sumnje, rairiti. U tom sluaju
uljezi e do jutra ovladati gradom ugljena i pepela.
Vratila je pogled na Budenbauma, koji je odustao od glumatanja i sada
je stajao nasred raskra sa rukama na leima. Jo je bila udaljena nekih
trideset jardi od njega, i jedina svetlost dopirala je od poara u daljini i
nekoliko bojaljivih zvezda, tako da nije mogla sa sigurnou da razabere
izraz na njegovom licu. Da li e joj dati znak da moe da se povue, pitala
se, kada dovede Jai-Vai dovoljno blizu? Da li e klimnuti? Namignuti?
Nemo je prekorela sebe to nije ugovorila neki znak. E, pa, sada je suvie
kasno.
"Budenbaume?" pozva ga ona.
Malo je nakrivio glavu. "ta e ti ovde?" upita on.
Page 452 / 520

Nije loe, pomisli ona. Bio je prilino ubedljiv.

"Dola sam da kaem... ovaj, pa valjda da se oprostim."
"Kakva teta", odvrati Budenbaum. "Ba bih voleo da smo mogli da se
upoznamo."
Tesla pogleda Rare Utu. "Sada je sve na vama", ree ona, pruavajui
lice Jai-Vai u mraku. Nije mogla da nazre ni trag sumnji, ali to nije nita
znailo. Konano, te crte lica predstavljale su masku. "Moda bi bilo
najbolje da se ja udaljim i ostavim vas same", predloi ona.
"Ako tako vie voli", odvrati Rare Utu, proavi pored Tesle i uputivi
se ka Budenbaumu.
"Mislim da bi trebalo da ona ostane", ree Jie. "Ovo nee dugo
potrajati."
Tesla pogleda Budenbauma koji je, izgleda, zurio u svoja stopala. ake
su mu sada visile pored tela i bile vrsto stegnute. On neto pritiska,
pomisli ona, potiskuje neki dokaz o tome ta se ovde dogaa.
Nee moi jo dugo. Haheh je ve bio proao pored Tesle, odbacujui
pri tom svoj ljudski oblik; izgleda da je postao svestan toga da ulica lagano
kljua.
"Ima li neko iznenaenje za nas, Ovene?" blago je upitao.
"Ja... uvek dajem sve od sebe da vas... razonodim", odvrati Budenbaum.
Glas mu je odraavao napor koji je ulagao u pokuaje da to neto zadri.
Uglavnom je izgubio svoju muzikalnost.
"Dobro si nam sluio tokom mnogih godina", ree Rare Utu. Zvuala je
gotovo kao da joj je ao.
"Hvala", odvrati Oven. "Uvek sam davao sve od sebe. Ubeen sam da
vi to znate."
"Takoe znamo da velike prie imaju svoj oblik", nastavi Utu.
"Propupe, procvetaju, a onda... neizbeno...."
"Skrati, molim te" ree Jie iza Tesle. Okrenula je glavu za in ili dva,
uhvativi ga krajikom oka. I on se odrekao svoje ljudske koe zarad
mesnate aure. ak su i u mraku sijali mehurii koje je iznedrila njegova
empatija. "Ne dugujemo tom oveku nikakvu ljubaznost", nastavi on.
"Reci mu istinu, pa da okonamo stvar."
"ta ste doli da mi kaete?" upita Budenbaum.
"Da je gotovo", neno odvrati Haheh. "Da imamo nekog novog ko e
nam pokazati uda drveta prie."
Budenbaum se zaprepastio. "Tek tako?" upita on, malo podigavi glas.
"Zamenjujete me tek tako, bez ikakvog upozorenja? Oh, to mi jednostavno
para srce!"
Page 453 / 520

Samo oprezno, pomisli Tesla. To o srcu koje se para zvualo je krajnje

lano.
"To je bilo neminovno", ree Rare Utu, napravivi nekoliko koraka
prema Budenbaumu. Konano se i ona odrekla opsene ljudskosti, njeno
deje lice se nadulo i zasijalo dok je preuzimalo svoju udnu boanskost.
"U jednoj glavi postoji odreen broj pria, Ovene, i mi smo iscrpli tvoju
zalihu."
"Oh, bili biste iznenaeni", odvrati Budenbaum, "ak zapanjeni, kada
biste znali koliko vam ih jo nisam pokazao."
"E, pa, sada je kasno", ree Haheh. "Doneli smo odluku i ona je
konana. Tesla Bombek e biti na vodi dok se budemo priblivali
milenijumu."
"estitam", ree Budenbaum oporo Tesli; dok je to izgovarao, koraknu
prema njoj, skliznuvi izmeu Haheha i Rare Utu. Sada je bio dovoljno
blizu, tako da je Tesla mogla jasno da mu vidi lice i proita izraz u
njegovim oima. eleo je da ona nestane, i to brzo.
Povukla se od njega, kao da ju je njegova blizina uznemiravala. "Nije
bilo planirano ovako", pobuni se ona. "Nisam ja ovo traila."
"Iskreno reeno", odvrati on, "ba me briga." Ispruio je ruku i nehajno
uhvatio Rare Utu za krhku ruku dok je to govorio. To oigledno nije bilo
uobiajeno, ak je moda bio presedan, kontakt, jer je Jai-Vai zadrhtala,
zurei pomalo pometeno u njegovu aku.
"ta to radi, Ovene?" upita ona, dok su nabori njenog tela ukraenog
draguljima podrhtavali.
"Samo se opratam", dovrati Oven. Hahehov pogled pribliavao se
mestu koje je Budenbaum napustio. Asfalt je postajao sve svetliji i meki.
"ta si to naumio?" upita on, zurei u tle.
Jie je iza Tesle promrmljao: "Sklanjaj se odatle..." ali Haheh nije uo
upozorenje. Napravio je jo jedan korak, dok je ulica postajala sve svetlija.
Rare Utu je u meuvremenu pokuala da se oslobodi Budenbaumovog
stiska, ali joj on to nije dopustio. Pogleda uprtog u Teslu, osmehnuo se
kroz stisnute zube i rekao joj: "Zbogom."
Poela je da se okree, ali u to je tle na kome je stajao Haheh iznenada
planulo, i vatra ga je zahvatila. Rare Utu je izustila re Ovene u obliku
vriska i stala da se otima svom otmiaru, dok se Hahehovo telo topilo
poput maslaca u pei, a mehurii prskali, oslobaajui vatromet boja i
otiui niz ulicu.
Tesla je ve isuvie videla. Bilo je opasno ostati - smrtonosno, po svoj
prilici. Ali ona nikada nije umela ni od ega da odvrati pogled, ma koliko
Page 454 / 520

to bilo preporuljivo. Nastavila je da upija prizor koji se zbivao ispred nje,

dok Budenbaum nije zaurlao: "Gubi se, do avola, odavde!" Rekavi to,
bacio je Rare Utu u svetlost koja je ve uzela Haheha. Odletela je vritei,
ali njen vrisak bio je prekinut kada ju je svetlost opkolila sa svih strana.
Zabacivi glavu unazad, rairila je ruke kao da se predaje tom oseanju.
"Rekoh: idi!" Budenbaum viknu na Teslu, i ona ovog puta uspe da
odvoji pogled od prizora i da se okrene, ali zapahnu je nalet neugodnog,
hladnog vazduha, i suoi se sa Jieom koji je iao ka njoj.
"Prevarila si nas!" ree on, sekui glasom kao skalepelom. Istranirao je
njenu hrabrost. Sledila se, buljei u njegovo lutkasto lice, dok je iza nje
Rare Utu drhtavo uzdahnula i promrmljala: "Ovo... je... divno."
"ta si joj uinio?" upita Jie. To pitanje bilo je upueno Budenbaumu,
ali je on, postavljajui ga, uhvatio Teslu i privukao je uz sebe. Njegovi
udovi bili su dosta slabi; mogla je da se otme da je htela. Ali nije. Uticaj
njegovog tela bio je narkotian. Osetila je kako zaposeda njeno telo,
izdiui je iznad straha.
"Oslobodi ih!" ree Jie Budenbaumu.
"Bojim se da je kasno za to", odvrati Oven.
"Ubiu tvoju ensku ako to ne uini", upozori Jai-Vai.
"Ona nije moja", glasio je odgovor. "Uini ta god smatra za
potrebno."
Tesla je sneno preko ramena pogledala Budenbauma i pri svetlosti koja
je isticala iz tla prvi put ga je jasno videla. Bio je nemilosrdno hladan;
njegova ljudskost odavno je utroena u nastojanju da stigne dovde gde se
sada nalazio. Nema sumnje da je sve ime se hvalisao u Svratitu bilo
tano: godine su ga uinile mudrijim od Dafa. Ali ta mudrost mu nee
doneti nita dobro. Umetnost e ga slomiti isto onako kao to je slomila
Randolfa. Prepui e mu razum, a um se istopiti.
Iza njega, u plamenu, Rare Utu samo to nije nestala, ali ak i sada, dok
je isticala u tle u koje je Haheh ve otiao, ona je govorila.
"ta e se sledee dogoditi...?" upita ona.
"Vadi je odatle!" doviknu Jie Budenbaumu.
"Rekoh ti: suvie je kasno", odvrati on. "Pored toga, mislim da ona to
ne bi htela."
Rare Utu je poela da se smeje. "ta je sledee?" nastavila je da
ponavlja, dok je njen smeh postajao sve nestvarniji. "ta? ta?"
Tle oko nje bilo je meko poput nje, trake sjaja tekle su ulicom.
"Prekini ovo!" ponovo je zatraio Jie, pravei tako uasnu buku da je
ovog puta Teslino telo jednostavno pokleklo pred njegovim napadom.
Page 455 / 520

Noge su je izdale, beika otkazala i ona posrnu iz Jievog stiska prema

plamenu.
"E, nee!" odbrusi Budenbaum, povlaei se preko uarenog tla, ne bi
li zatitio mesto na kome je stajala Rare Utu. "Umetnost je moja!"
"Umetnost?" ponovi Jie, kao da je tek tada shvatio smisao ove zamke.
"Nikada, Budenbaume..." glas mu je sa svakim slogom bivao sve jai.
"Nee je dobiti!"
Isprekidana buka koju je pravio bila je prejaka za Teslino opsednuto
telo. Osetila je kako se neto u njenoj glavi slama; jezik joj je omlitaveo u
ustima i a kapci su joj pali. Videla je, dok je tama nadolazila, kako se
svetlo tle deli pred njom...
Bio je tamo, sijao je u praini: krst nad krstovima, znak nad znacima. U
dugim, sporim trenucima njenog samrtnikog pada, setila se sa izvesnom
enjom kako je reila zagonetke tog krsta; videla etiri putovanja koja su
bila urezana na njemu. Jedno u svet sna, jedno u stvaran svet; jedno u
ivotinjski, jedno u boanski. A u srcu tih putovanja - na mestu gde su se
ona ukrtala, gde su se razilazila, gde su se zavravala i poinjala - ljudska
tajna. Ta tajna nije bila vezana za telo: nije govorila o slomljenom telu
koje visi sa krsta ili o pobedi duha nad patnjom. Govorila je o ivom snu
uma, koji je inio da se telo i duh i sve to su oni sadrali raduju.
Seanje na to otkrovenje, na vreme izmeu onog trenutka i ovog godine koje je provela lutajui putevima izgubljene Amerike - sklopi se i
utee. Na trenutak je ugledala nepregledno, veno sedite u zemlji ispod
Palomo Grova: sada je umirala u njega, kapci su joj se sklapali, srce
zaustavljalo.
Negde u daljini ula je Jiea kako vriti i znala je da je ovdanja mo
uhvatila i njega kao i ostale.
elela je da mu kae da se ne plai; da ide na mesto na kome se nalazi
budunost postojanja, ekajui ga. Vreme izvan vremena, u kome e
singularnost iz koje su potekle sve stvari ponovo biti cela. Ali nije imala
jezik. Ne, ni dah. Ne, ni ivot.
Bilo je gotovo.
2.
Hari, Raul i Miv O'Konel upravo su izbili na raskre kada je Tesla
skliznula iz Jievih ruku i teturavo krenula napred. Iako su se nalazili sto ili
vie stopa od samog mesta, svetlost je bila u toj meri posebna, da nije
skrivala nijednu pojedinost izraza na Teslinom licu od Harijevog pogleda.

Page 456 / 520

Bila je mrtva, ili je umirala, ali njene omlohavele crte lica zadrale su izraz
udnog zadovoljstva.
Osvetljeno tle na mestu na kome je pala vie nije bilo vrsto. Primilo ju
je poput obasjanog groba, i ona je nestala.
"Oh, Isuse..." zadahta Hari. "Oh, Isuse Hriste na nebesima..."
Ubrzao je korak i pojurio prema raskru, sledei prepletene potoie
svetlosti koji su tekli ispod njegovih nogu.
Miv je iza njega poela da vie.
"Poznajem tog oveka", urlala je ona. "To je Budenbaum! Blagi Boe,
to je Budenbaum! To je kopile koje je sve ovo zapoelo!" Oslobodivi se
Raula, krenula je epajui za D'Amurom.
"Da li bi je, molim te, zaustavio?" viknu Koker u Raulovo uvo.
Raul je bio suvie pometen Teslinim nestankom da bi odgovorio. Koker
je nastavio da urla dok Raul nije kazao: "Mislio sam da si otiao."
"Ne, nikada", odvrati Koker. "Samo me je uutkala njena ogorenost.
Sada te, prijatelju, preklinjem, ne dozvoli da mi je oduzmu. elim da sazna
ta oseam prema njoj, bar jednom."
Raul zatomi jecaj. Toliko je ve ljudi bilo uzeto, a ova poslednja rtva
bila je nezamisliva. Tesla je preivela metak, Kisona i dovoljno droga da
se obori konj. Ali sada je vie nije bilo.
"Molim te", ree Koker. "Poi za Miv."
"Dau sve od sebe", ree Raul i krenu u poteru za staricom. I pored toga
to je bila strano krhka, uspela je da prevali poprilinu razdaljinu.
"Stani!" doviknuo je za njom. "Neko eli da razgovara s tobom!"
Kada ju je sustigao, ona se namrtila. "S njim elim da razgovaram!"
ree ona, klimnuvi u Budenbaumovom pravcu. "On je taj!"
"Sasluaj me na trenutak", ree Raul, uhvativi je za ruku. "Nismo te
sluajno nali. Neko nas je doveo do tebe. Razume li? Neko ko je ovde,
upravo sada, pored nas."
"Jesi li poludeo?" upita Miv, osvrui se unaokolo.
"Ne vidi ga jer je mrtav."
"Boli me dupe za mrtve", odbrusi Miv. "Od ivih hou da dobijem neke
odgovore! Budenbaume!" povika ona.
Ervin je bio taj koji se sada oglasio. "Reci joj ko si!" obrati se on
Kokeru.
"eleo sam da to bude poseban trenutak", odvrati Koker.
"Protraio sam ivot ekajui na posebne trenutke", ree mu Ervin.
"Sada ili nikada!" Rekavi to, on odgurnu u stranu svog sadruga-utvaru
Page 457 / 520

kako bi mogao da prie Raulovom uhu. "Reci joj da je to Koker!! Hajde!

Reci joj!"
"Koker?" ponovi Raul naglas.
Miv O'Konel stade u svom epanju. "ta ree?" promrmlja ona.
"Ime mrtvaca je Koker", odvrati Raul.
"Ja sam njen mu", ree Koker.
"Kae da je..."
"Znam ko je", ree ona i, dahtavo uvukavi vazduh, ponovi: "Koker?
Moj Koker? Da li je to mogue?"
"Mogue je", ree Raul.
Potekoe suze, ali nije prestala da izgovara njegovo ime. "Koker... oh
moj Koker... moj slatki Koker..."
Hari je uo Miv kako jeca iza njega i okrenuo se; zabacila je glavu
unazad, kao da ju je mu obasuo poljupcima i ona se kupala u njima. Kada
je vratio pogled na raskre, Budenbaum je pao na tle gde je Tesla nestala,
i divlje stao da udara pesnicama o sada stvrdnutu ulicu. Samo to ga nije
bila udarila kap; pljuvao je, znojio se i ronio suze.
"Ne moe, kuko!" vritao je put ulice. "Neu ti dozvoliti da ga se
dokopa!"
Energije su i dalje isticale iz tla, a spirale i filigrani uzdizali su se oko
njega. Pokuao je da ih uhvati okrvavljenim akama, kao da bi one jo
mogle da ga preobraze, ali njegove ake su gasile one koje je uhvatio, a
ostale su jednostavno izmicale izvan njegovog domaaja i bledele u tami
iznad njega. Njegov bes i osujeenost postajali su sve vei. Stao je da se
ljulja napred-nazad i u stranu, isputajui strane krike besa: "Ovo ne moe
da se dogodi! Ne moe! Ne moe!"
Hari je iza sebe uo Miv O'Konel kako kae: "Vidi li ti ovo, Kokere?
Na raskru?"
"Vidi", odvrati Raul.
"Tamo sam zakopala medaljon", nastavila je Miv. "Da li Koker to
zna?"
"Zna."
Miv je sada prila Hariju. Lice joj je bilo vlano od suza, ali njen osmeh
bio je nepatvoren. "Moj mu je ovde..." ree ona Hariju, krajnje ponosno.
"Zamisli to..."
"To je divno."
Pokazala je niz ulicu. "Tamo smo imali javnu kuu. Upravo tamo. To
nije sluajno, je li tako?"
Page 458 / 520

"Nije" ree Hari, "Mislim da nije."

"Sva ta svetlost potie od medaljona."
"Izgleda da je tako."
Razvukla je usta u jo iri osmeh. "Idem sama da vidim."
"Ja ne bih da sam na vaem mestu."
"E, pa, ti nisi na mom mestu", odvrati ona otro. "ta god da se dogaa
tamo mojih je ruku delo." Malo se smirila, a osmeh joj se vratio na lice.
"Mislim da ni ti ne zna nita bolje od mene ta se dogaa, jesam li u
pravu?"
"Manje-vie", priznade Hari.
"Ako ne znamo od ega da se plaimo, emu onda strah?" rezonovala je
ona. "Raule? elim da bude s moje leve strane. A ti, Kokere, gde god da
si, elim da bude s moje desne strane."
"Bar me pusti da idem ispred", ree Hari i, ne saekavi njenu dozvolu,
uputi se prema Budenbaumu koji je i dalje udarao po asfaltu. Krajikom
oka ugledao je Harija kako se pribliava.
"Dr' se podalje" zadahta on, rapavo diui. "Ovo tle je moje. I jo
posedujem dovoljno moi ako pokua da mi ga oduzme."
"Nisam ovde da bih bilo ta uzeo", ree Hari.
"Ti i ona kuka Bombekova urotili ste se protiv mene."
"Nije bilo nikakve zavere. Tesla nikada nije elela da uestvuje u
ovome..."
"Svakako da jeste!" odvrati Budenbaum. "Nije bila glupa. elela je
Umetnost isto kao i svi drugi." Osvrnuo se i zagledao u D'Amura, a njegov
bes stao je da kopni i da se pretvara u samosaaljenje. "Ali, vidi,
poverovao sam joj. To je bila moja greka. A ona je lagala!" Lupio je
ponovo ranjenim akama o vrsto tle. "Ovo je bilo moje tle! Moje udo!"
"Sluaj samo to sranje!" zaurla Miv. Hari se sklonio u stranu, kako bi je
Budenbaum video. "Ti si laov!" ree ona. "To zemljite je bilo, jeste i
uvek e biti moje."
Na Budenbaumovom licu bes je zamenio izraz zapanjenosti. "Jesi li ti...
jesi li ti ono to mislim da jesi?"
"Zato si toliko iznenaen? upita Miv. "Svakako, ostarela sam, ne
moemo svi da sklopio pakt sa avolom."
"Nisam ja sklopio pakt sa avolom", tiho ree Budenbaum. Da jesam,
imao bih mnogo vie da pokaem. ta e ti ovde?"
"Dola sam po neke odgovore", ree Miv. "Zasluujem da ih dobijem,
zar ne misli tako, pre nego to oboje poemo u svoje grobove?"
"Ne idem ja u svoj grob", ree Budenbaum.
Page 459 / 520

"Oh, zaista?" upita Miv. "Moja greka." Mahnula je Raulu da se skloni,

kako bi bez iije pomoi nastavila do mesta na kome je Budenbaum
kleao. "eli li jo sto, sto pedeset godina?" upita ga ona. "Samo izvoli.
Posle ovoga, ja odoh. Negde gde me kosti nee boleti."
Dok je govorila, jedna sjajna traka koja se izdigla iz tla odluta u njenom
pravcu. Posegnula je za njom i umesto da izbegne da bude uhvaena, ona
se obavi izmeu njenih prstiju napadnutih artritisom.
"Da li si uopte video kuu koju smo ovde podigli?" upita ona, dok je
posmatrala ples trake. "Oh, kakav je to prizor bio. Kakav prizor."
Traka je napustila njene prste, ali je jo nekoliko vlakana i estica
krenulo iz tla prema njoj.
"ta to radi, eno?" upita Budenbaum.
"Nita", slegnu Miv ramenima.
"ak i ako tle nije moje, magija jeste."
"Neu da ti je oduzmem", blago odvrati Miv. "Suvie sam stara da bih
bila posesivna prema bilo emu. Osim moda prema mojim seanjima.
Ona su moja, Budenbaume..." estice su postajale sve uurbanije, kao da
ih nadahnjuju njene rei. "A trenutno su ona veoma jasna. Veoma, veoma,
jasna." Na trenutak je sklopila oi, a iz ulice je pokuljao novi talas
svetlosti, podigavi se da oee njene ake i lice pre nego to odjuri dalje.
"Ponekad mislim da se seam svog detinjstva jasnije od onoga to je bilo
jue..." nastavi ona, ispruivi aku. "Kokere?" pozva ga ona. "Jesi li tu?"
"Ovde je", ree Raul.
"Da li bi me uzeo za ruku?" upita ona.
"Kae da to upravo radi", prenese Raul. A onda, trenutak potom,
dodade: "vrsto te je zagrlio."
Miv se osmehnu. "Zna, verujem da to mogu i da osetim", ree ona.
Budenbaum uhvati Harija za rukav. "Je li ona luda?"
"Nije. Duh njenog mua je ovde."
"Pretpostavljam da je trebalo da vidim", ree on ravnim glasom.
"Konana dela... ona su kuka..."
"Bie ti bolje da se navikne na to", ree Hari.
"Nikada nisam voleo sentimentalna sranja", odvrati Budenbaum.
"Mislim da je to neto vie", ree Hari, podigavi pogled prema
esticama i nitima koje su dodirnule Mivinu kou. Nisu se gasile na
nonom nebu kao to su to inile one koje su ranije otile, ve su svrhovito
letele, poput pela u polju cvea, pravei od vazduha lavirint dok su ile
svojim poslom. Za sobom su ostavljale tragove svetlosti, koji su, kada bi

Page 460 / 520

jednom bili osloboeni, nastavljali da se razvijaju, opisujui gomilu oblika

u toplom nonom vazduhu.
Raul je bio taj koji je prvi glasno izrekao ono to je video. "Kua..."
ree on zaprepaeno. "Vidi li je, Hari?"
"Vidim je."
"Dosta", ree Budenbaum, mahnuvi rukom kao da eli da odagna
prizor od koga mu je muka. "Zavrio sam sa prolou. Zavrio!"
Pokrivi glavu rukama, on se teturavo udalji, dok je Mivino seanje
podizalo njenu javnu kuu od svetlosti i vazduha: zidovi i prozori,
stepenite i tavanice. Sa Harijeve leve strane prolaz koji vodi do ulaznih
vrata i stepenik sa druge strane. S njegove desne strane ulazilo se kroz
jedna vrata u salon, a kroz druga u kuhinju, dok se kroz trea izlazilo u
dvorite gde je drvee bilo u cvatu. A posvuda, jo dok su podovi bili
postavljani, sobe su bile punjene nametajem, prostirkama, biljkama i
vazama; brzo gomilanje pojedinosti nagovetavalo je da su se ti predmeti,
kada je proces jednom bio zapoet, vraali u postojanje po vlastitoj volji.
Njihova vrsta postojanost pretvorila se u prah pre mnogo desetina godina,
ali oni, njihovi zamiljeni oblici, ostali su zapisani na mestu gde su
postojali. Sada su se ponovo vratili, setivi se sami sebe u svom punom
savrenstvu.
Nijedan, meutim, nije bio toliko vrst da sprei Harijev pogled da ne
pronikne kuda god bi poeleo. Mogao je da vidi ogradu od kolaca koja je
oiviavala stranje dvorite, kao i fine panske ploice na pragu. Mogao je
da vidi uz graciozno stepenite do drugog i treeg sprata, a svaki sprat
mogao je da se pohvali sa po dva kupatila i sa po est lepo nametenih
soba.
A onda, jo pre nego to se krov pojavio na kui, poele su da pristiu
due koje su tu stanovale, uveliavajui sobe.
"Ah..." sa odobravanjem zaguguta Raul, "dame."
Bilo ih je posvuda. Na odmoritima i u spavaim sobama, u salonima i
u kuhinji, a njihovi glasovi i smeh liili su na aputanje muzike.
"Eno Bedelije", ree Miv, "i Hildegard i Deni, oh draga moja Deni,
pogledajte je samo..."
Ako je ve na pomolu smak sveta, pomisli Hari, nije loe nai se na
jednom ovakvom mestu, okruen ovakvim seanjima. Iako su samo jedna
ili dve ene mogle da prou kao lepe prema dananjim merilima, mesto je
odisalo oputenou i zadovoljstvom - bila je to kua koja je podjednako
bila posveena smehu kao i erotskoj razuzdanosti.

Page 461 / 520

to se tie klijenata koji su bili pokrovitelji ove ustanove, oni su liili

na duhove duhova, pauinasta oblija koja su prolazila gore-dole
stepenitem, ulazila u spavae sobe i izlazila iz njih, u sivoj odei i sivih
tela. S vremena na vreme, Hari bi na trenutak uhvatio neko lice, ali to je
uvek bilo samo u prolazu, kao da je kua zazvala tajnost ovih ljudi, a ne
njih same; uhvatila ih kako bee od ispitivanja, stidei se svojih elja.
Meu enama gotovo da nije bilo tragova srama. Stajale su na
stepenitu golih grudi, a na odmoritu nage. askale su jedna s drugom i
brbljale dok su dodavale vodu. Pomagale su jedna drugoj da se okupaju i
istuiraju i obriju noge i ono to se nalazi izmeu.
"Tamo", ree Miv, pokazujui prema neobino obimnoj eni koja je
sedela u kuhinji, obilno zahvatajui prstima puding iz porcelanske inije,
"to je Meri Elizabet. Mnogo si dobijao za svoje pare s njom. Uvek je imala
listu ekanja. A tamo gore..." pokazala je prema jednoj vitkoj, bledoj
devojci koja je hranila papagaja tako to mu je nudila hranu drei je meu
zubima "...to je Dolores. A papagaj, kako se zvae papagaj?" Osvrnula se
prema Raulu. "Pitaj Kokera", ree ona.
Odgovor je usledio istog asa. "Elija."
Miv se osmehnu. "Elija. Tako je, Elija. Klela se da ptica ume da
prorie."
"Jesi li bila srena tu?" upitao ju je Hari.
"Nisam oekivala da u voditi takav ivot", ree ona. "Ali, da, bila sam
srena. Verovatno suvie srena. Zbog toga su ljudi poeli da mi zavide."
"Je li to bio razlog to su spalili mesto?" upita Hari, uputivi se do
stepenica da posmatra Meri Elizabet kako silazi. "Zato to su bili zavidni?"
"Delimino", ree ona. "A delimino zbog tobonje pravednosti: nisu
eleli da ja i moj posao kvarimo graane. Moe li to da zamisli? Bez
mene, bez te kue i tih ena, ne bi ni bilo graana, jer ne bi bilo ni grada.
Oni su to znali. Zato su traili izgovor..."
"A kakav je to izgovor bio?"
"Na sin, na ludi sin, koji je premalo liio na svog oca, a previe na
mene. Koker je, zna, uvek bio nean. Ali je kod O'Konelijevih postojala
nit ludila, koja se ispoljila kod Klejtona. I ne samo to, pogreili smo to
smo ga uili da je poseban, govorili mu da e jednog dana imati mo, jer je
dete dva sveta. To nipoto nije trebalo da uradimo. Uvrteo je u glavu da je
iznad obinih normi ponaanja; da ima prava da se ponaa varvarski ako
mu se prohte, jer je bolji od svih drugih." Zamislila se. "Videla sam ga
jednom, kada je imao moda desetak godina, kako se zagledao prema
Harmonovim Visovima; upitala sam ga: O emu razmilja? Zna li ta mi
Page 462 / 520

je odgovorio? Jednog dana, rekao je, imau to brdo i sa njega u gledati na

svet riba. Toliko puta mi je palo na pamet da je to bio znak. Trebalo je da
ga oslobodim bede na licu mesta. Ali Koker i ja smo toliko propatili i
namuili se da dobijemo dete..."
Dok je Hari jednom delom svoga uma sluao priu o zaeu Klejtona
O'Konela - o tome kako je Koker svojim arolijama i molbama odravao
Miv neprirodno mladom, ali je pri tom usporio njene ovlulacije do krajnjih
granica; kako je imala skoro sedamdeset godina kada je rodila tog deaka drugim je razmiljao o onome to je malopre kazala. Pokuavao je da se
seti gde je ve uo opasku koju je izgovorilo to dete o tome kako gleda sa
Harmonovih Visova na svet riba.
"ta se dogodilo sa Klejtonom?" upitao ju je, dok se upinjao da se
priseti.
"Bio je obeen."
"Videla si ga mrtvog?"
"Ne. Njegovo telo razvukli su vukovi ili medvedi..."
Dok je razmiljao o divljim zverima na planini, najzad se setio gde je
ranije uo te rei.
"Raule?" pozva ga on. "Ostani ovde sa Miv, hoe li?"
"Ne idem nikuda." Raul se osmehnuo, dok mu je lice sijalo od
vojajerskog zadovoljstva.
"Nemoj ii", ree Miv, kada Hari stade da se udaljava od podnoja
stepenica.
"Vratiu se", odgovori on. "Ti samo nastavi da se sea." Uputivi se
niz hodnik, on skliznu kroz neotvorena ulazna vrata na ulicu.
3.
"ivoti su lie na drvetu prie", rekao je Tesli ovek koji je hodao po
Sutini. Na ta mu je ona odgovorila da nikada nije ispriala priu do koje
joj je bilo makar malo stalo.
"Oh, ali jesi", rekao je on. "Svoju vlastitu... svoju vlastitu..."
To je, razume se, bilo tano. Ispriala je tu priu, ne izostavivi nijedan
treptaj oka, nijedan otkucaj srca, nijedno delo niti re, okrutne ili ljubazne.
Ali naila je na tajnu; iako sada njeno srce vie nije kucalo niti su njene
oi vie mogle da trepu, iako vie nikada nee rei niti uiniti nita u
svetu ivih, okrutno ili ljubazno, pria je odbila da se okona.
Bila je mrtva; to je bilo izvesno. Ali pero je nastavilo dalje i nije
prestajalo. Izgleda da je imalo jo to ta da se ispria...

Page 463 / 520

Svetlost u koju je pala jo je bila oko nje, mada je znala da je ne vidi

svojim oima, poto je mogla da vidi svoje telo na izvesnoj udaljenosti,
kako poiva u svetlosti. Lealo je licem okrenuto navie, razmaknutih ruku
i raskreenih nogu, rairenih prstiju, u poloaju koji je i te kako dobro
poznavala. Zazvala je tu sliku pred Budenbaumom, pre pola sata: bila je to
poza prilike u sreditu medaljona. Sada je njeno mrtvo telo zauzelo tu
pozu, dok joj je um bludio unaokolo sa izvesnom izdvojenom znatieljom,
blago zbunjen i pitajui se ta to sve ima da znai, ali podozrevajui da je
odgovor izvan njegove moi shvatanja.
U tlu malo ispod njenog tela - izvora energija koje su preobratile vrsto
tle u neku vrstu usijane supe - nalazio se sam krst, i kada joj je duh
pogledao u njegovom pravcu, on je preneo njene misli istovremeno u etiri
pravca, napolje du sjajnih staza koje su isticale iz njegovih krakova. U
jednom pravcu protezalo se ljudsko putovanje; zapis o nebrojenim
mukarcima i enama koji su stigli do ovog raskra i preli ga, a svi oni
nosili su svoj tovar snova. Iz suprotnog pravca dolazila je povorka
stvorenja koja su podseala na ljude, ali samo izdaleka; bili su to izgnanici
iz Metakozma, koji su dolazili u Evervil kao mesto hodoaa i koje je na
ovo mesto doveo njihov proroki mozak. Iz treeg pravca dolazile su
ivotinje, kako divlje tako i domae. Psi na povodcu koji su njukajui
traili mesto da se ispike; ptice selice koje su kruile nebom pre nego to
bi se uputile prema jugu; muve koje su bile poast za Dolana u njegovoj
radnji sa slatkiima, crvi koji su se ponovo namnoili ovde na milione isto
kao i prolog leta. Oblici puni enje, ak i oni najnii.
I konano, najudaljeniji elemenat u ovom zazivanju: boanstva kojima
je pomogla da se spletu.
"ta je sledee?" Saekala je da sazna Rare Utu dok ju je plamen
prodirao. To pitanje nije vie zanimalo Teslu. Ona je ovde nala svoje
blaenstvo i bila je savreno zadovoljna. Ako njena svest konano prihvati
injenicu da je mrtva i ugasi se, neka tako bude. A ako pero nastavi da se
kree i pria nastavi da se pria, i to e voljno prihvatiti.
U meuvremenu e lebdeti i gledati kako tle otie u svetlosti u svim
pravcima, a postojani proces raspadanja poinje da obavlja svoj posao na
telu koje je nekada gledala u ogledalu.
4.
Hari se nalazio dva bloka od raskra, idui od njega prema mestu gde
je Iad delao, kada je zauo Budenbauma kako ga doziva.

Page 464 / 520

"Pomozi mi, D'Amure!" ree on, posrui preko ulice. Kako se inilo,
mesto svog delanja nije napustio sasvim praznih aka. Za lice i ake
uhvatilo mu se paperje svetlosti, beznaajan podsetnik na sve ono to je
propustio da postigne. "Ne krivim te", ree on, povlaei se sredinom ulice
ispred Harija. "Bila je tvoja prijateljica; znai da si morao da skuje urotu s
njom. Nisi imao izbora."
"Nije postojala nikakava urota, Budenbaume."
"Bilo da je postojala ili ne, ne moe je ostaviti tamo dole, je li tako?"
Pokuao je da zvui umiljato i razumno.
"Mrtva je", ree Hari.
"Znam ja to."
"Tako da je svejedno gde je pokopana. Da li bi mi se, do avola,
sklonio s puta?"
"Kuda e?"
"Da naem Kisona."
"Kisona?" ponovi Budenbaum. "Od kakve ti on, do avola, moe biti
koristi?"
"Vee nego ti."
"Nije tano!" pobuni se Budenbaum. "Posveti mi samo nekoliko minuta
svog vremena, i nikada se vie nee osvrnuti. Nee biti prolosti na koju
e moi da se osvrne. Ni budunosti. Samo..."
"Jedan besmrtni dan?" Hari zavrte glavom. "Odustani, pobogu. Imao si
priliku i zabrljao si."
Zavio je za ugao, a tamo, na drugom kraju ulice, nalazio se neprijatelj.
Na trenutak je zastao, da pokua da dokui kakav-takav smisao u onome
to je video, ali najblia vatra bila je udaljena nekoliko ulica, tako da ga je
ono malo svetlosti to je pruala samo zbunjivalo. Jedno je bilo izvesno:
Iad vie nije predstavljao haotinu, upanienu stvar, ili stvari, kao na
planinskom vrhu. ak i sa ove razdaljine i pri tako slaboj svetlosti, mogao
je da vidi da je neprijatelj odbacio svoj iscepani kaput i da se kretao kroz
vazduh poput zmijolikog motora, ije je ogromno oblije bilo u stalnom,
peristatinom kretanju.
Hari je zavrnuo rukave, otkrivi svoje tetovae. Ko zna koliko e mu
posluiti; verovatno sasvim malo. Ali bila mu je potrebna sva pomo koju
je mogao dobiti.
"ta e da uradi?" zanimalo je Budenbauma. "Izazvati ga na
pesnienje? Nema izgleda. Bar ne ako ne raspolae nekom moi."
Hari nije obraao panju na njega. Duboko uvukavi vazduh, krenuo je
niz ulicu prema Iadu.
Page 465 / 520

"Misli da si junak, je li to u pitanju?" upita Budenbaum. "To je

samoubistvo. Ako eli da uini neto korisno, moemo pomoi jedan
drugome. Kopaj za mene, D'Amure."
"Da kopam?"
Budenbaum podie ake ispred sebe. Predstavljale su muan prizor. U
svojoj pomami da povrati ono to je izgubio, toliko je njima udarao, da je
meso pretvorio u krvavu kau. Nekoliko prstiju mu je stajalo nakrivo, kosti
su im bile slomljene. "Ne mogu sam. A dok iscele, bie prekasno."
"To se nee dogoditi", ree Hari.
"Otkud ti, jebiga, zna ta e se dogoditi, a ta nee?"
"Da je trebalo da se doepa Umetnosti, ona bi ti dola jo tamo. Ali
nije."
"To je bilo zbog Tesle..."
"Moda. A moda nije bilo sueno da je dobije."
Budenbaum se ukopa u mestu. "Neu to da sluam", ree on.
"Onda nemoj", odvrati Hari, zaobiavi ga.
"Ali neu ni da dozvolim da ostanem bez onoga to je moje!" ree
Budenbaum, spustivi jednu od slomljenih aka na Harijevo rame. "Nije u
meni ostalo jo mnogo sile", ree on, ali ima je ipak dovoljno da te
obogaljim. Moda ak da te ubijem."
"I ta e imati od toga?"
"Ponizio bih jednog od svojih neprijatelja", odgovori Budenbaum.
Hari je mogao da oseti kako mu od Budenbaumovog dlana kroz rame
prolaze trnci, potkrepljujui pretnju.
"Pruiu ti jo jednu priliku", ree Budenbaum.
Harija stadoe strano da svrbe tetovae. Imao je greve u stomaku.
Znao je da bi trebalo da pobege, ali noge nisu htele da ga sluaju.
"ta to radi, Ovene?" upita neko.
Svrab je prerastao u bol, a trzanje gotovo u greve. Hari je pokuao da
okrene glavu prema govorniku, ali ona nije htela da se pomeri. Mogao je
samo da ara oima; i tamo, na rubusvog vidnog polja, ugledao je deaka
sa raskra. Njegovo bledo lice bilo je svo u modricama i okrvavljeno.
"Pusti ga, Ovene", ree on. "Molim te."
Budenbaum je ispustio zvuk koji Hari ba nije uspeo do kraja da
protumai. Da to moda nije bio jecaj? "Sklanjaj se od mene, Sete", ree
on.
"ta se dogodilo?" zanimalo je deaka.
"Bio sam prevaren", odgovori Budenbaum priguenim glasom na ivici
suza. "Imao sam ga..."
Page 466 / 520

"I ovaj ovek ti ga je oduzeo?"

"Ne!"
"ta hoe onda? Zar ubije sve koji ti se ispree na putu? Nisi ti toliko
okrutan."
"Biu", ree Budenbaum. "Od sada, nema milosti, nema saaljenja..."
"Nema ljubavi?"
"Nema ljubavi!" povika on. "I zato me se kloni jer u inae i tebi
nauditi!"
"Ne nee", ree Set, blago i samouvereno.
Hari oseti kako bol u njegovom telu poputa; ponovo je polako
uspostavljao vlast nad miiima. Nije napravio nijedan nagli pokret, iz
straha da ponovo ne razbesni Budenbauma, ve je polako okrenuo glavu i
video da je Set podigao ovekovu aku sa njegovog ramena i prineo je
svojim usnama.
"Svima nam je dosta povreda za jedan ivot", ree on tiho, ljubei
slomljenu aku. "Moramo poeti da ozdravljamo, Ovene."
"Suvie je kasno za to."
"Prui mi priliku da ti dokaem da nisi u pravu", odvrati deak.
Hari se osvrnu prema Budenbaumu. Bes ga je proao, ostavivi za
sobom bezizraajnu pusto na njegovom licu.
"Bie bolje da ode", ree Set Hariju.
"Hoe li biti bezbedan s njim?"
"Svakako", tiho odgovori Set, prebacivi ruku preko Budenbaumovog
ramena. "Bie nam dobro obojici. Dugo smo ve zajedno, on i ja. Dugo."
Nije bilo vremena za daljnji razgovor. Ostavivi par da sklopi kakavtakav mir, Hari se uputio niz ulicu. Za otprilike jedan minut od kada je
poslednji put pogledao u pravcu Iada on je stigao do najvee zgrade u
blizini: bila je to ili zgrada suda ili venica, nagaao je Hari. To mesto
nalazilo se na otprilike stotinu pedeset jardi ispred njega, i sa svakim
korakom rastao je Iadov poguban uticaj. Oseao je njegove igle u osnovi
lobanje i u uglovima oiju; uo je bezumnu buku koju je pravio u fonu
amora sveta.
Gotovo da je bila dobrodola, ta bezumnost, ako se ima u vidu druga
mogunost: vrisci i povici koji su dopirali od zarobljenih u optoenoj
zgradi. Zbunjivalo ga je to to rtve nisu pobegle sa stranje strane, sve
dok nije ugledao Gamalijela kako tri du boka zgrade, drei neto to je
liilo na ljudsku glavu. Ako je Gamalijel bio ovde, onda su tu bila i
njegova braa, a verovatno i preiveli lanovi Zurijevog klana: svi su doli
ovamo da uivaju u predstavi.
Page 467 / 520

Pa gde je onda Kison? On je smislio ovu no odmazde; sigurno je nee

propustiti.
Izvikujui Kosionovo ime, Hari poe da tri. Ba je bilo udno
izvikivati neije ime usred jedne takve neopisive ludnice, ali zar Kison nije
bio taj koji je kazao da e Iad, bilo kako da izgleda, imati ljudsko srce?
Ljudi nisu bili bezimeni. Svako od njih imao je prolost; ak i Kison, koji
je s toliko ljubavi govorio o tome kako je niko: samo oi na planini, koje
odozgo gledaju na svet riba...
Zidovi venice poeli su da pucaju, kada se ogorman toak Iada
naslonio na nju. to se Hari vie primicao tom mestu, to je vie Iadovo ime
dobijalo smisla. Uroboros, zmija koja samu sebe jede, obavijajui zemlju
dok grize vlastiti rep. Slika moi kao samodovoljnog motora: neumoljiv,
neshvatljiv, nepovrediv.
Ovog puta nije bilo nikakvih halucinacija u blizini Iada - nije bilo oca
Hesa koji optuuje iz improvizovanog groba, nikakvog demona koji bljuje
zagonetke - samo ovaj prsten zla, koji lomi ljusku to ga deli od njegovih
rtava. Iz trenutka u trenutak ga je sve jasnije video. inilo mu se da se
razmee, muei ga injenicom da nita nee shvatiti i pored sve te
jasnoe; da nema mesta na kome se njegova zamrenost razreava u neto
prepoznatljivo: glavu, kandu, oko. Samo muno obilje oblika, rana,
otpadaka i krasti: vrsti oblici neodreene boje (ovde plavkaste, tamo
crvenkaste, ili nijedne od te dve, ili nita); svi bezduni, svi ravnoduni.
Razume se da tu nije bilo nijednog ljudskog lica. Samo ponavljanje,
nalik na krabotinu uhvaenu izmeu ogledala, iji odjeci lie na red,
znaenje, ali nisu ni jedno ni drugo.
Morao je da pronae srce. To mu je bila jedina nada: pronai srce.
Buka u njegovoj glavi postala je toliko snana da je bio ubeen da e
mu se od nje rasprsnuti lobanja, ali nastavio je da ide prema njenom
izvoru, i to se vie pribliavao - ezdeset jardi, pedeset, etrdeset - to je
jasnije uo apat ispod buke. Taj je apat bio spokojan.
Nema ega da se plai... govorio je sebi.
Bio je iznenaen vlastitom hrabrou.
Nita to si ranije video...
Iznenaen i uveren.
Samo pusti da te primi u zagrljaj...
Stani, pomisli on; odakle stie ta pomisao?
Uskoro emo postojati samo nas dvoje...
To nisam ja. To je Iad.

Page 468 / 520

Oh, ali nema naina da se razdvojimo... odvratio je apat, uzmakavi,

poto je bio prepoznat, ti to zna, u svom srcu... rekao je, u svom ljudskom
srcu...
Onda je nestao, a on se obreo na deset jardi od neizmernog, sporog
toka; vriske iz zgrade nadjaala je bezumna buka u njegovoj glavi. Sa
svoje desne strane ugledao je Gamalijela kako ide u njegovom pravcu.
Znao je da e ga u tren oka pogubiti. Bez molitve, bez oklevanja. Samo
udarac koji ubija.
Ostalo mu je jo svega nekoliko sekundi. Nekoliko sekundi da domami
Kisona.
Duboko je uvukao vazduh, i mada vie nije uopte bio u stanju da uje
vlastiti glas, zaurlao je i sam u sveoptoj ludnici.
"Traim Klejtona O'Konela!"
U prvi mah nije bilo odogovora. Toak je nastavio da se kree,
bezuman oblik za bezumnim oblikom prolazili su ispred njegovih
iscrpljenih oiju. A onda, kada je Gamalijel ve stigao na svega jardu od
njega, ispruenih aka da mu raspori grlo, napredovanje Iada poelo je da
se usporava. Mora da je bilo izdato neko nareenje, jer je Gamalijel zastao
u pola koraka, a potom se malo povukao.
Povukla se i buka iz Harijeve glave - mada nije nestala - i on je ostao da
stoji ispred Iada, dahui poput zatvorenika ije su spone bile dovoljno
otputene da je mogao da die.
Unutar Iadove anatomije dolo je do nekakvog komeanja. Razmrsio
se, razdvojio. A tamo, nasred njegove utrobe - koja je predstavljala istu
onakvu nepojamnu stvar kao i njegova spoljanja pojava - nalazio se
Kison.
Izgledao je uglavnom isto onako kao i na planini: jednostavno i vedro.
"Kako si provalio ko sam?" upita on. Iako je izmeu njih postojala
znatna razdaljina, njegov glas zvuao je prisno poput Iadovih apata.
"Nisam", odvrati Hari. "Reeno mi je."
"Ko ti je rekao?" zanimalo je Kisona; ustao je i iziao iz ivog svetilita
na ulicu. "Ko ti je rekao?"
"Tvoja majka."
Lice pred njim ostalo je ravnoduno. Nijedan mii nije se ni trgnuo.
Nijedan se nije acnuo.
"Zove se Miv O'Konel, u sluaju da si zaboravio", ree Hari, "I bila je
obeena, zajedno s tobom i tvojim ocem."
"Pria sa mrtvima?" primeti Kison. "Od kada?"
"Nije ona mrtva. I te kako je iva."
Page 469 / 520

"Kakav je ovo trik?" upita Kison. "Misli li da e to bilo koga spasiti?"

"Umakla je, Klejtone. Grana se slomila i ona je uspela da nae put do
Sutine."
"Nemogue."
"Vrata su se oduvek tamo nalazila - u obliku pukotine."
"Kako je uspela da proe kroz nju?"
"Imala je ona vlastitih moi, zar ne? I volju da ih uini delotvornim.
Treba da vidi ta je uradila na rasrkru." Hari baci pogled preko ramena.
"Ona svetlost..." ree on. Nebo oko oblasti gde se nalazila javna kua bilo
je obasjano primetnim sjajem. "To je njenih ruku delo."
Kison se na trenutak zagledao u taj sjaj, i Hari je spazio senku sumnje
koja mu je promakla licem. Sasvim malu senku, svakako, ali i to je bilo
dovoljno.
"Ja... nisam naisto... s tobom, D'Amure. Stalno me iznova
iznenauje."
"I ti mene."
"Ako lae u pogledu ovoga..."
"Zato bih lagao?"
"Da me uspori."
"Zato bih se trudio?" odvrati Hari. "Obavie ono to si naumio ranije
ili kasnije."
"Tako je", ree Kison. "Bilo da mi je to majka ili ne." Nastavio je da
zuri u sjaj na nebu. "ta ona to radi?" upita on.
"Rekonstruisala je javnu kuu", ree Hari. "Zarad starih vremena."
Kison je nekoliko trenutaka razmiljao o ovome. Zatim ree: "Starih
vremena? Ko jebe stara vremena." Ne izustvii vie nijednu re, uputio se
niz ulicu prema raskru, ostavivi Harija da ga sledi.
Hari nije morao da se osvrne da bi znao da Iad vie ne nasre na
venicu, ve da se takoe vue za Kisonom, kao da i pored sve svoje
legendarne zloudnosti nije imao volje - ili moda elje - da dela bez
uputstava. Buka u Harijevoj glavi pretvorila se u mrmljanje, i on je jedan
trenutak razmatrao mogunosti koje su se nalazile pred njim,
pretpostavivi da je Iad do sada postao ravnoduan prema toku njegovih
misli.
Mogunost da mu je majka preivela, oigledno nimalo nije smekala
Kisona. Izgleda da je otiao da se sretne s njom vie iz znatielje nego to
su ga na to nagonila oseanja. Imao je on svoj plan rada; imao ga je od
detinjstva. injenica da je ena koja ga je donela na svet preivela lin
nee ga odvratiti od elje da taj svet bude ispunjen ribama. Hari je gajio
Page 470 / 520

daleku nadu da bi Kison za vreme ponovnog susreta mogao postati

podloan napadu, ali ak i da do toga doe, koje oruje bi moglo da mu
naudi? I da li bi Iad tokom pokuaja napada na njegov ivot jednostavno
stajao po strani i dozvolio da se to dogodi? To je u najmanju ruku bilo
malo verovatno.
"Nije ono to si oekivao, zar ne?" upita Kison kada zavie za ugao.
"Mislim na Iad."
Hari je posmatrao kako se veliki toak pojavljuje iza njih, kako se
njegova oblija prosipaju i uvijaju dok je dolazio, nalik na talas koji sve
vreme preti da se razbije o stenu. Gotovo da se inilo da je na svom putu
prisvojio i preoblikovao vazduh, podredivi samu tamu u svojoj vlastitoj
svrsi.
"Ne znam ta sam oekivao", odgovori Hari.
"Mogao si da bira izmeu velikog broja avola", napomenu Kison.
"Ali mislim da ovaj nije bio meu njima." Nije saekao da to bude ni
potvreno ni opovrgnuto. "Promenie se, razume se. I promeniti. I
promeniti. Jedino to nikada nee biti mrtav."
Hari se setio Normine mudrosti u pogledu sveta. Da li je to vailo i za
Iad? Da se menja, ali da je neunitiv?
"I, razume se, to je samo siuni deo onoga to eka sa druge strane."
"Drago mi je to neu biti ovde da to vidim", ree Hari.
"Znai li to da odustaje? To ti je mudro. Ne zna vie ta je gore, a ta
dole, je li tako, i to te ispunjava uasnom. Najbolje da se preda. Idi gledaj
televiziju do smaka sveta."
"Zar toliko mrzi svet?"
"Sa drveta su me skinuli vukovi, D'Amure. Probudio sam se u tami sa
konopcem oko vrata, a za mene su se zveri otimale. Kada sam im povadio
utrobu... kada sam stajao meu trupinama, natopljen njihovom krvlju...
pomislio sam: to nisu bili moji neprijatelji. To nisu bila stvorenja koja su
me nagog izvukla iz kreveta i obesila. U njihovoj krvi treba da se okupam.
Njihova grla da iupam. Postavljalo se pitanje: kako? Kako e napola lud
nikogovi, sa majkom vlasnicom bordela i ocem pijanom nakazom,
pronai naina da iupa grkljan Sapas Humani?" Zautao je. Okrenuo se.
Osmehnuo. "Sada zna."
"Sada znam."
"Jedno pitanje za tebe, D'Amure, pre nego to stignemo tamo."
"Da?"
"Tesla Bombek."
"ta te zanima u vezi s njom?"
Page 471 / 520

"Gde je?"
"Mrtva."
Kison je izvesno vreme pomno posmatrao Harija, kao da trai nekakav
znak prevare. Poto nita nije naao, ree: "Bila je zaista izuzetna, zna.
Gotovo da se sa naklonou seam vremena koje smo zajedno proveli u
Petlji." Kratko se osmehnuo na ovu ludost. "Razume se, na kraju je bila
laka k'o perce. Ali na svoj nain neodoljiva." Zautao je, zurei pored
Harija u Iad. "Zna li zato jede vlastiti rep?" upita on.
"Ne."
"Da bi dokazala vlastito savrenstvo", odgovori Kison i, okrenuvi lea
Hariju, uputi se ka narednoj raskrsnici. Kada su zavili za nju, konano su
ugledali rasrke i kuu koju je Miv tamo sagradila. Maltene je izgledala
kao prava; poput crtea napravljenog od svetlosti, gotovo opsesivno
usavravanog. Prilika dodata ovde, prozor tamo; nekoliko stepenika,
kanalizacija; seanje na seanje. Kison nije ni glasa pustio kada je ugledao
taj prizor, ve je nastavio ka njemu, neto sporijim korakom nego ranije.
"Gde je moja majka?" eleo je da zna.
"Pretpostavljam da je negde unutra", odvrati Hari.
"Idi je dovedi. Ne elim da ulazim."
"To je samo opsena", ree Hari.
"Znam ja to", odvrati Kison. Da li je to uo tanano podrhtavanje u
njegovom glasu? Ponovio je: "elim da ode po nju."
"U redu", odgovori Hari i proe pored Kisona, uputivi se prema
ulaznom stepenitu.
Vrata ispred njega delovala su otvoreno, i on skliznu kroz njih u neku
vrstu erotske zemlje uda. Sada su zidovi bili prekriveni brokatom i
ukraeni slikama, od kojih je veina predstavljala nadraujue varijacije
klasinih tema: Parisov sud, Leda i labud, Otmica Sabinjanki. A svuda oko
njega, enska tela tako ljupko namazana na tim platnima ponavljala su se
na svetlosti, naizgled stvarnija nego kada je otiao. ene u vezenim
grudnjacima i dugakim gaama eretale su u salonu. ene sa rasputenim
kosama, umivale su grudi. ene u krevetu, sa akama meu nogama, kako
se igraju i osmehuju svojim utvarnim muterijama.
Kreui se kroz guvu u hodniku u potrazi za Miv, Hari se osokolio,
uprkos svemu to mu je razum govorio. Nema sumnje da je ovde ivot bio
teak. Bilo je boletina, okrutnosti i kopiladi. Nema sumnje da su ove ene
trpele prezir svih mukaraca koji su platili za njihove usluge, i eznule,
dok su obavljale svoj posao, da pobegnu. Ali to ovde nije bilo prikazano.
Miv je izabrala da se sea radosti koja je vladala u ovoj kui, i mada je
Page 472 / 520

Hari znao da nita od ovoga nije stalno, to mu nije bilo bitno. Prihvatio je
sa zahvalnou zadovoljstvo koju je ova opsena nudila.
"Hari?"
Tamo, u kuhinji, besposliei meu rasprianim enama, bio je Raul.
"Kuda si otiao?"
"Iao sam da potraim Mivinog potomka. Gde je ona?"
"Ona je napolju pozadi", ree Raul. "Ree li ti to potomak?"
"Kison, Raule", odvrati Hari, uputivi se prema stranjem delu kue.
"On je Klejton O'Konel." Raul je poao za njim, zaboravivi na drutvo
ena.
"Da li on to zna?" upita on.
"Svakako da zna! Zato ne bi znao?"
"Ne znam, samo... teko je zamisliti da je Mivino dete pobilo oal, ili
stvorilo Petlju..."
"Svi negde poinju", ree mu Hari. "I svako ima svoje razloge."
"Gde je on sada?"
"Ispred kue", odgovori Hari, "sa Iadom." Upravo je bio iziao kroz
stranja vrata, u batu. Miv je se setila onako kako mora da je izgledala
nekog davnog prolea, sa trenjama u cvatu, i vazduhom opojnim kao pie.
Tamo napolju nije bila sama. Jedna od ena sedela je na travi i gledala u
zvezde.
"Zove se Kristina", ree Miv. "Ona zna sva sazvea."
"Pronaao sam Klejtona", Hari ree Miv.
"ta?"
"On je ovde?"
"Nemogue", ree ona. "Nemogue. Moj sin je mrtav."
"Moda bi za sve nas bilo bolje da jeste", odvrati Hari. "On je taj koji je
doveo Iad ovamo, Miv. To je njegova osveta za ono to se svima vama
dogodilo."
"I... zar od mene oekuje da ga nauim samilosti?"
"Ako moe."
Odvratila je pogled. Prvo je pogledala prema eni koja je posmatrala
zvezde, a zatim same zvezde. "Ba mi je bilo lepo ovde napolju. Gotovo
kao da nikada nisam ni otila..."
"eli da te odvedem k njemu."
Pogledala je prema Raulu koji je stajao na pragu. "Je li moj Koker
ovde?" Raul klimnu. "Znai, zna?" Raul je ponovo klimnuo. "I ta on
misli?"

Page 473 / 520

Raul je sasluao mrtvaca. "Kae da bude obazriva; deko je oduvek

bio zao."
"Ne oduvek", brzo ree Miv, krenuvi nazad ka kui. "Nije bio zao u
mom stomaku. Mi smo ga tome nauili, Kokere. Sam Bog zna kako, ali mi
smo ga nauili."
Ula je unutra, kamenog izraza lica, i, odbivi Harijevu pomo, krenula
nazad kroz kuhinju i salon prema ulaznim vratima.
I dalje su bila otvorena. Kison je stajao na pragu; prema izrazu na
njegovom licu bilo je jasno da je ve izvesno vreme posmatrao majku,
kroz velove javne kue. Kaluersko lice koje je prisvojio sada je bilo
okaljano. Delovao je ogoreno i kao da ga neto titi.
"Pogledaj se samo", ree on, kada se Miv pribliila vratima.
"Klejtone?" izusti ona, zastavi da ga odmeri.
"Kako samo bolesno deluje." Oigledno ga je ohrabrila njena krhkost.
Uao je unutra. "Trebalo bi da si mrtva, mama" ree on.
"Isto kao i ti."
"Oh", zaguka on, "ja jesam, mama. Samo je jo iva mrnja u meni."
Ubrzao je korak i pidigao levu aku kada joj se pribliio. A u njoj, konopac
koji je upotrebio dva puta pre toga, ubilaki konopac.
Uzviknuvi u znak upozorenja, Hari pojuri da presretne udarac, ali
Kison je bio suvie brz. Udario je konopcem majku po glavi, i ona je pala,
a krv je u luku poprskala tle prekriveno tepihom.
A ispod, u svetlom grobu, Tesla je osetila ubistvo kao drugu smrt. Duh
joj je bio uzdrman, i ona podie pogled, ugledavi mrlju kako se iri preko
njenog neba, dok je neki enski glas zajecao u agoniji...
Hari je uhvatio Kisona za ruku i pokuao da ga odvue od njegove
majke, ali ovaj je bio suvie snaan. Jednim jedinim trzajem stresao je
Harija sa sebe, poslavi ga kroz pauinaste zidove, tako da se doekao na
lea ispod kuhinjskog stola. Kada je ustao, ugledao je Raula kako se baca
na Kisona, ali njegov napad bio je tako bezazlen da se Kison nije ak ni
potrudio da se oslobodi napadaa. Spustio se na kolena pored Miv i
podigao konopac da je dokraji. Jedanput, dvaput, triput, etiri puta oruje
se spustilo, kua se zatresla sa svakim udarcem dok je um koji ju je zazvao
gasnuo.
Kada je Hari stigao do Kisona, sve je ve bilo gotovo. Ustao je,
poprskan Mivinom krvlju i ronei suze. "Hvala ti. Uivao sam u tome."

Page 474 / 520

Tesla nije elela da slua. Nije elela da se pomeri. Nije elela nita do
da ovde lebdi sve dok je ovo istilite bude trpelo.
Meutim, okrutnost je stizala odozgo, glasno i jasno, i koliko god da se
trudila, nije mogla da sprei pojavu besa. Gnev koji ju je ispunio preao je
i na tle oko nje, a njegovo kretanje odnelo ju je nazad prema njenom telu
koje je lebdelo. to mu se vie pribliavala, to su mahnitije postajale
energije koje su je okruivale. Jedva su ekale ovo sjedinjavanje, shvati
ona; elele su da se vrati u svoje telo.
Ali zato? Dobila je odgovor istog trenutka kada je skliznula u prostor
iza svojih oiju. elelo je da joj srce proradi. Da joj plua uvuku vazduh.
A najvie od svega, elelo je da ona ue u svoje ivo telo, kako bi ono
postalo stoer svega to je ovde teklo. Mesto gde je um mogao da se
razabere u zbunjenosti tela. Mesto gde su zveri i boanstva mogla da budu
ponitena i da pone rad na jedinstvu.
Ukratko, elelo je da joj podari Umetnost.
A to se nije moglo odbiti. Znala je onog trenutka kada je preao u nju
da je taj dar takoe vlasnitvo. Da e biti izmenjena onako kako sada ne
moe ni zamisliti, da e spram toga promene koje su inile razliku izmeu
ivota i smrti delovati sasvim triavo.
Postojao je moda trenutak, izmeu prvog i drugog otkucaja srca, kada
je mogla da odbije poklon i pobegne iz svog tela. Mogla je da ga pusti da
ponovo umre i svene. Ali pre nego to je, zapravo, shvatila da moe da
bira, ve je bila izabrala.
I Umetnost ju je epala.
"ta je ovo?" upita Kison, posmatrajui kako tle na kome je lealo telo
njegove majke biva probadano i hiljadu ipki svetlosti tankih poput igala
izbija iz njega.
Hari nije umeo da odgovori. Preostalo mu je samo da posmatra kako se
taj prizor razmahuje, a stariino telo kopni tamo gde je lealo, kao da ga je
svetlost - koja nije isputala primetnu toplotu - kremirala. Ako je to bio
sluaj, ona je predstavljala podjednako sposobnog tvorca kao i unititelja,
jer dok se telo Miv O'Konel pretvaralo u pepeo, jedno drugo oblije, jedna
druga ena, uskrsavala je usred njene lomae.
"Tesla?"
Liila je na tapiseriju izvezenu od vatre, ali to je bila ona. Boe na
nebesima, to je ona!
Hari je uo kako se brujanje Iada u njegovoj lobanji pretvara u riku
razdraene ivotinje. Kison se povlaio prema ulaznim vratima, oigledno
Page 475 / 520

prestravljen kao i njegov saveznik bez lica, ali pre nego to je uspeo da
stigne do praga, Tesla ga je pozvala po imenu. Njen glas nije postao nita
milozvuniji usled preobraaja.
"Ovo je neoprostivo", ree ona, dok su vatrene niti postajale ilibarne; a
novo telo ve gotovo postalo njeno vlastito. "Ovde, od svih mesta, gde
smo oboje roeni."
"Oboje?" ponovi Kison.
"Ja se upravo raam", ree ona. "A ti tome prisustvuje, to nije mala
ast."
Mahnita buka Iada nastavila je da se pojaava tokom ovog kratkog
razgovora; zagledavi se pored Kisona u tamu s druge strane zidova koji su
ileli, Hari je video kako mu se apstrakcije paraju, a toak raspada.
"Da li ti to radi?" upita Hari Teslu.
"Moda", ree ona, zagledavi se u svoje telo, koje je iz trenutka u
trenutak postajalo sve vre. Izgleda da je naroito bila zainteresovana za
ake. Hariju je bio potreban samo trenutak da shvati zato. Setila se Dafa
ije su ake planule Umetnou. Planule, a zatim bile smrskane.
"Budenbaum je bio u pravu", ree Hari.
"U pogledu ega?"
"Tebe i Umetnosti."
"Nisam planirala da bude ovako", ree ona, a po glasu joj se videlo da
je istovremeno i zbunjena i uznemirena. "Da nije prolio krv..."
Podigla je pogled sa svojih aka i osmotrila Kisona, koji se vratio do
mesta na kome su se nekada nalazila vrata. Zazvano seanje sada jedva da
se moglo nazreti. to se Iada tie, njegovi oblici pretvorili su se u vazduh
iza njega, povlaei tamu u svoje petlje dok su kruili, zatvarajui se u
senku. Uskoro su postali samo mesta gde zvezde nisu sijale. A onda ak ni
to.
"Ovo je poetak kraja", ree Kison.
"Znam", odvrati Tesla, sa sablasnim osmehom na licu.
"Trebalo bi da se plai", ree joj Kison.
"Zato? Zato to si ti u stanju da ubije vlastitu majku?" Odmahnula je
glavom. "Svet je bio pun oloa kao to si ti od samog poetka", tiho je
rekla. "A ako kraj podrazumeva da ih vie nee biti, onda to i nee biti
neki gubitak, zar ne?"
Nekoliko trenutaka je zurio u nju, kao da traga za protivudarcem. Poto
ga nije naao, jednostavno je kazao: "Videemo..." i, okrenuvi se, nestao
u onoj istoj tami koja je progutala Iad.

Page 476 / 520

Tada je usledila drugaija tiina, dua od one prve, dok su zidovi javne
kue postajali sve nestvarniji. Hari je seo na pete, oi su ga pekle od suza
olakanja, a poslednji ostaci Iadove buke bledeli su iz kostiju njegove
glave i na kraju nestali. Tesla je u meuvremenu prela nekoliko jardi od
mesta na kome se pojavila - koje je sada izgledalo kao bilo koje drugo na
ulici - i zagledala se prema vatrama. U daljini su zavijale sirene. Stizali su
spasioci sa mrkovima, svetlima i reima razuma.
"Kakav je oseaj?" upitao ju je Hari.
"Ja... pokuavam da se pretvaram kao da mi se nita nije dogodilo",
odgovori Tesla, sveanim apatom. "Ako to budem prihvatala polako...
vrlo polako... moda neu poludeti."
"Znai, nije onako kao to kau...?"
"Ne mogu da vidim prolost, ako je to ono na ta misli."
"ta je sa budunou?"
"Ne sa mesta na kome stojim." Duboko je udahnula vazduh. "Tu priu
jo nismo ispriali. Eto zato." Zauo se smeh iz pravca bate. "Tvoj
prijatelj zvui sreno", primeti ona.
"To je Raul."
"Raul?" Oprezni osmeh pojavio se na Teslinom licu. "To je Raul? Oh,
moj Boe, mislila sam da sam ga izgubila..." Ostala je bez rei kada je
pogledom pronala Raula koji je stajao meu poslednjim u nizu procvalog
drvea. "Vidi ti to", ree ona.
"ta?" upita Hari.
"Oh, pa svakako", izusti ona, "ja vidim oima smrti." Trenutak je
razmiljala. "Pitam se..." konano je progovorila, podigavi aku ispred
sebe i ispruivi kaiprst i srednje prste. "eli li neto da proba?"
Hari ustade. "Svakako."
"Doi ovamo."
Priao joj je, pomalo uzrujano. "Ne znam da li e ovo uspeti ili ne",
upozorila ga je ona. "Ali ko zna, moda nam se posrei."
Spustila je ovla prste na njegov vrat. "Osea li neto?" upita ona.
"Hladna si."
"To je sve, a? U redu, hajde da pokuamo... ovde." Ovog puta mu je
dodirnula elo. "I dalje sam hladna?" upita ona. Nije odgovorio. Samo se
ovla trgnuo. "eli li da prestanem?"
"Ne", odgovori on. "Ne, samo je... udno..."
"Pogledaj ponovo Raula", ree ona.
Pogledao je u pravcu drvea i ispustio oduevljeni uzdah.
"Vidi ih?"
Page 477 / 520

"Da", osmehnuo se. "Vidim ih."

Raul nije bio sam u bati koja je bledela. Blizu njega stajala je Miv,
koja vie nije bila optoena tugom i maglom ve odevena u dugaku,
bledu hlajinu. Godine su spale sa nje. Bila je u najboljem dobu; zgodna
ena od otprilike etrdeset godina, stajala je ruku pod ruku sa mukarcem
kome je nema sumnje lav bio jedan od predaka. I on je bio odeven za
letnje vee i gledao je svoju enu kao da je tek poeo da joj se udvara, i
kao da je bio beznadeno zaljubljen.
Bio je tu i etvrti lan ove neobine skupine. Jo jedna utvara - Ervin
Tutaker, pretpostavio je Hari - u neupadljivom sakou i irokim
pantalonama; posmatrao je sa izvesne udaljenosti kako ljubavnici
izmenjuju nene poglede.
"Da im se pridruimo?" upita Tesla. "Imamo jo nekoliko minuta pre
nego to ljudi krenu u razgledanje."
"ta e se dogoditi kada to uine?"
"Neemo biti ovde", odgovori Tesla. "Dolo je vreme da svi dovedemo
svoje ivote u red, Hari, bilo da smo mrtvi, ivi ili neto sasvim drugo.
Vreme je da se pomirimo sa stvarima, kako bismo bili spremni za ono to
e se potom dogoditi", ree ona.
"A ti ne zna ta e to biti?"
"Znam ta nee biti", odvrati ona, krenuvi prva u batu.
"A ta je to?" upita on, sledei je kroz spiralnu kiu latica.
"Nalik svemu to smo ikada sanjali."

Sedmi deo: LIE NA DRVETU PRIE

I
1.
Vikend dostignua i priredbi u Evervilu nije proao nezapaeno. U
danima koji su usledili neposredno posle dogaaja to su se zbili tokom
Page 478 / 520

festivalske subote i nedeljnog jutra mediji su grad stavili pod lupu, to je

obino uvano za zajednice koje su iznedrile masovne ubice ili
predsednike kandidate. Niko nije poricao da se tamo dogodilo neto
udno. Meutim, niko nije, zapravo, umeo da kae ta, pa ak ni oni koji
su se nali na licu mesta. U stvari, ljudi koji je trebalo u naelu da budu
najpouzdaniji svedoci (oni koji su bili na raskru u subotu po podne; oni
zarobljeni u gradskoj venici negde oko dva u nedelju ujutro), bili su od
najmanje koristi. Ne samo da su protivureili jedni drugima, ve su
protivureili i sami sebi iz sata u sat, od seanja do seanja; njihove prie o
potresima, vatrama i o kamenju koje pada meale su se sa pojedinostima u
toj meri neuverljivim da su svedoanstva posle nedelju dana prestale da
budu zanimljive ak i za utu tampu.
im su te pojedinosti bile objavljene - zajedno sa neizbenim
poreenjima sa drugim mestima na kojima je dolo do udnih krvoprolia,
poput Dounstauna i Vakoa - grad su stavili pod lupu sasvim drugaiji
ispitivai - parapsiholozi, ufolozi i apokaliptiari Nove Ere - ije je
upadljivo prisustvo samo jo vie tetilo legitimitetu prie. Izvetaji na
televiziji koji su sadrali notu saoseanja u utorak postali su do kraja
nedelje oprezni ili ak cinini. aospis Tajm povukao je udarni lanak o
tragediji pre nego to je otiao u tampu, i zamenio ga kratkom priom iz
koje se dalo naslutiti da je ceo dogaaj bio reklamna senzacija koja je
izmakla kontroli. lanak je bio propraen nesrenim i krajnje nelaskavim
portretom Doroti Balard, koju su ubedili da se slika u spavaici, tako da je
bila ovekoveena kako stoji iza okvira sa mreom protiv komaraca na
ulaznim vratima kao kakva izgubljena dua u kunom pritvoru. lanak je
dobio naslov: Da li Amerika gubi razum?
Razume se da niko nije mogao da porekne da su ljudi proteklog
vikenda nestajali; neki od njih su grozno zavrili. Broj nastradalih dostigao
je dvadeset sedam, ukljuujui tu i upravnika Stardisovog motela, kao i
tri tela otkrivena na putu izvan grada, od kojih su dva bila sasvim izgorela,
tako da se nisu mogla prepoznati, a tree je pripadalo nekadanjem
novinaru po imenu Nejtan Grilo. Obavljene su autopsije; policija i FBI
sproveli su javne i tajne istrage; izdati su saoptenja o razliitim uzrocima
smrti. I, razume se, bilo je glasina, od kojih su neke dospele u utu tampu,
a mnoge nisu. Pria o dve koe, napravljene od neke tobo vanzemaljske
supstance, koje su pronaene u motelu dospela je na stranice Inkvajerera.
Glasine da su blizu vrha Harmonovih Visova pronaena tri krsta, sa
razapetim telima na dva, kao i telo nekog nezemaljskog stvorenja
sklupano u podnoju treeg - nisu stigle do novina.
Page 479 / 520

Druge nedelje izvetavanja, kada su prie postajale sve lue, a svedoci

sve smeteniji, Tajmovo tumaenje dogaaja poelo je da dobija sve vie
pristalica; no, tada je sluaj iznenada oivljen samoubistvu jednog od
najomiljenijih itelja Evervila: Boslija Kauhika.
Pronaen je u kuhinji svog restorana u est i petnaest u sredu ujutro,
deset dana posle festivalskog vikenda. Ubio se pitoljem, ostavivi pored
kase poruku iji je sadraj narednog dana procurio u tampu, i pored
najboljih nastojanaja Deda Gilholija da sauva od javnosti poslednje
Boslijeve rei.
Nije se obraao nikom posebno. Samo nekoliko smetenih redaka
navrljanih na poleini jelovnika.
Nadam da e mi Gospod oprostiti ono to inim, napisao je on, ali ne
mogu da nastavim da ivim sa svim tim stvarima u glavi. Znam da ljudi
priaju da sam lud, ali video sam ono to sam video i moda sam pogreio,
ali uinio sam to zarad bebe. Set Landi zna da je to istina. I on je to video i
zna da nisam imao izbora, ali neprestano mislim da mi ju je Bog poverio
kako bi me iskuao, a ja nisam bio dovoljno snaan da izvrim Njegovu
volju, iako sam to uradio za dobrobit svih. Ne elim vie da ivim
razmiljajui o tome sve vreme. Verujem da e Gospod shvatiti i biti uz
mene, jer me je On stvorio i On zna da sam uvek pokuavao da ispunim
Njegovu volju. Samo ponekad je to suvie. ao mi je ako sam ikoga
povredio. Zbogom.
Pominjanje Seta Landija u ovoj alobnoj poruci neminovno je
pokrenulo itav niz novih istraga, poto je Landi bio jedan od onih koji su
voeni kao nestali posle dotinog vikenda. Bil Vejts je priznao da je bio
prisutan kada su dvojica njegovih kolega muziara napala mladog Landija,
ali ta pria ostala je nepotvrena. Jedan od te dvojice, Lari Glodoski, umro
je pod krajnje sumnjivim okolnostima, dok je drugi, Rej Olsted, bio u
pritvoru u Salemu, osumnjien za njegovo ubistvo. Sve vreme je bio pod
sedativima, kako bi se sveli na najmanju moguu meru njegovi izlivi
nasilja, koji su, izgleda, bili povezani sa strahom da e preminuli doi da
ga potrai jer je video vie nego to je trebalo da vidi. ta je, zapravo,
video nije hteo da kae, ali njegova opsednutost osvetoljubivim mrtvacem
samo je ila u prilog uverenju koje je vladalo meu policijskim
psihijatrima da bi on isto tako mogao biti odgovoran za jo izvestan broj
smaknua te noi. Poludeo je, glasila je teorija, i sada se plaio da e
njegove rtve doi po njega. Vejts je to izriito poricao - bio je sa
Olstedom najvei deo veeri, istakao je on - ali je takoe bio i veoma pijan
veinu tog vremena, tako da nije predstavljao ba najpouzdanijeg svedoka.
Page 480 / 520

Smru Boslija Kauhika, vlasti su izgubile potencijalno korisnog

svedoka i nali se pred novom zbirkom zagonetki. ta se dogodilo Setu
Landiju? Ko je, zapravo, bilo to dete koje je bogobojaljivi Bosli napustio,
zbog ega je kasnije oseao toliku krivicu? I ako je beba uopte postojala,
kome ju je prepustio?
Nije bilo nade da e uskoro dobiti odgovor na bilo koje od tih pitanja.
Bosli Kauhik bio je sahranjen na Poterovom groblju, pored svoje majke,
oca i babe po majci; Rej Olsted ostao je u eliji u Salemu, dok se njegov
advokat upinjao da ga oslobodi na osnovu nedovoljnih dokaza; a kako se
niko nije pojavio da prijavi nestanak bebe, dete je ostalo neidentifikovano.
to se tie nestanka Seta Landija, on je otvorio u izvesnom smislu
poslednju od evervilskih tajni koja je doprla do oiju i uiju javnog
mnjenja, a odnosila se na Ovena Budenbauma. Za razliku od bebe, niko
nije sumnjao u Budenbaumovo postojanje. Pao je kroz prozor, bio je
ispitan u bolnici u Silvertonu, naao se usred dogaaja koji su se odigrali u
subotu po podne za vreme festivala, a koji su se okonali u neopisivoj
pometnji, i jo je bio u gradu poto se smrklo; primetilo ga je i prijavilo
nekoliko ljudi. On je, izgleda, predstavljao stalni inilac subotnjih
dogaaja, tako da je u odreenim krugovima smatrano da se nalazi u
sreditu itavog ciklusa dogaaja: veliki majstor koji upravlja ili
nemoguom prevarom, ili paranormalnim fenomenima ili sluajem
masovne histerije, ve u zavisnosti od gledanja na stvar. Kada bi mogli da
ga pronau, vladalo je miljenje, i kada bi uspeli da ga ubede da progovori,
bio bi u stanju da odgovori na veinu, ako ne i na sve, neodgovorena
pitanja.
Uraen je pristojan portret koji se pojavio u nekoliko nacionalnih
asopisa, kao i u Oregonijenu i Evervilskom registru. Skoro istog asa
poeli su da pristiu izvetaji. Pre dve godine vien je u Luzijani; veslao je
u laganom amcu po ribnjaku u Majamiju, prole nedelje; primeen je u
Diznilendu, kako se kree kroz gomilu koja gleda elektrinu paradu. Bilo
je bukvalno na desetine takvih izvetaja, od kojih su neki pominjali surete
od pre vie od jedne decenije, ali ak i u onim sluajevima kada je svedok
bio u prilici da stupi u nekakvu vezu sa tajanstvenim gospodinom
Budenbaumom, bilo je malo vrstih dokaza o njemu. Sasvim sigurno nije
govorio o udima ili o Marsu ili o tajnom dejstvovanju sveta. Dolazio je i
odlazio, ostavljajui za sobom neodreeni oseaj osobe koja ne pripada
sadanjici.
Iako su ovakvi izvetaji bili mnogobrojni, ipak nisu delovali dovoljno
uvrnuto da bi zadrali evervilsku priu u ii javnosti. Poto su obavljene
Page 481 / 520

sve sahrane i fotografi se ispeli na Harmonove Visove da vide vrh (kojim

su tako podrobno proeljale vlasti da za fotografisanje nije ostalo nita
osim pogleda), poto je samoubistvo Boslija Kauhika bilo opirno
pretreseno i poto su se najzad iscrpli izvetaji onih koji su navodno videli
Ovena Budenbauma, pria o Evervilu ostala je bez goriva.
Do kraja septembra bila je ve ustajala, a mesec dana kasnije postala je
zgodan sie za prie koje se priaju uoi dana svih svetih, ili je naprosto
zaboravljena.
2.
Roena sam ovde i sada, rekla je Tesla Kisonu stojei u ostacima kue
Miv O'Konel koji su nestajali, i to je bila istina. Samo tle za koje je
pretpostavila da e biti njen grob pokazalo se kao materica, i ona se
uzdigla iz njega obnovljena. Stoga nije uopte udno to su nedelje koje su
usledile liile na njeno drugo detinjstvo, daleko udnije od onog prvog.
Kao to je kazala D'Amuru, nije ba oseala neko otkrovenje. Poklon
koji je nehotice primila, ili - nije odbacivala ovu mogunost - za kojim je
nesvesno tragala, nije joj pruio nikakav veliki uvid u ustrojstvo stvarnosti.
Ili, ako jeste, ona jo nije bila dovoljno pripravna da se otvori pred njim.
ak je i malo udo koje je izvela u javnoj kui te noi - kada je Hariju
dozvolila da gleda oima mrtvaca - sada delovalo drsko. Nee ona pasti u
iskuenje da ponovo krene unaokolo darivajui ljudima takve vizije; sve
dok ne bude sigurna da ima kontrolu nad onim to radi, a ta sigurnost,
podozrevala je, nee tako skoro uslediti. Imala je oseaj da joj je um
mnogo zatvoreniji sada nego to je bio pre uskrsnua, kao da je nagonski
suzila svoje vidno polje kada se ukazala mogunost beskrajnih obzorja, iz
straha da e joj misli odleprati i da e potpuno ispustiti iz vida ko je.
Sada se ponovo nalazila u svom starom stanu u zapadnom Holivudu,
kuda se uputila odmah po naputanju Evervila, ne zbog toga to se tamo
ikada oseala neopisivo sreno - nije - ve zato to joj je bila potrebna
uteha poznatog. Mnogi susedi su se promenili, ali su zato komedije i
drame koje su je okruivale u osnovi ostale iste i posle pet godina. Svake
subotnje veeri, transeksualac u stanu ispod njenog raspekmezio bi se i
putao ljubavne pesme do etiri ujutro; bar dva puta nedeljno par iz
susedne zgrade odrao bi dvoboj u vritanju, koji se zavravao izriitim
verbalnim pomirenjima; svakoga dana neija maka bila je bolesna na
stepenitu. To je bilo daleko od nekog glamura, ali bio je dom, i tamo u
tom prenatrpanom stanu sa jeftinim nametajem i naprslim gipsanim
zidovima mogla je da se pretvara, bar izvesno vreme, da je normalna ena
Page 482 / 520

koja ivi normalnim ivotom. To moda nije bila ona vrsta normalnosti
koju bi priznala Srednja Amerika, ali bila je razumno blizu nje. Ovde je
podgrevala nade i gubila vreme koje je mogla da iskoristi ostvarujui ih.
Negovala je svoj povreeni ego kada bi joj odbili kakav rad. Tetosala ga i
kada bi joj ljubav zadala udarac. Kada je uhvatila Kloza da je vara; kada je
Deri otiao za Majami i nikada se nije vratio. Ponekad su to bila teka
vremena. Ali seanja su joj pomogla da se podseti na to ko je i da se seti
svih oiljaka. U ovom trenutku to je bilo mnogo vanije od zadovoljstava
samoobmane.
Razume se, ovo je takoe bio stan u kome je Meri Murales nestala u
kalemovima Kisonovih liksa, i gde su ona i Lisjen - jadan, neduni Lisjen razgovarali o tome kako su ljudi lae za venost. Bila je to fraza koju nije
zaboravila. Mogla ju je smatrati nekom vrstom proroanstva da nije
verovala u ono to je kazala D'Amuru: da budunost uvek ostaje
neispriana te tako i neispriiva. Proroanstvo ili ne, ostala je injenica da
je ona postala neka vrsta lae za ono to ju je oduvek mamilo kao
beskonana mo. Sada kada ju je imala, odluila je da ne dozvoli da je ova
uniti. Nauie da koristi Umetnost kao Tesla Bombek, ili e je pustiti da
lei neiskoriena unutar nje.
S vremena na vreme tokom ovog razdoblja oporavka, pozvao bi je Hari
iz Njujorka, da vidi je li sve u redu. Neno se brinuo za njeno ranjivo
stanje, tako da su njihovi razgovori uglavnom bili namerno banalni.
Nikada nisu, zapravo, prestali da razgovaraju o politici, ali on je uglavnom
sve svodio na uzgredne primedbe, ekajui da ona oivi razgovor ako oseti
da je dovoljno spremna za to. Retko kada je to inila. Uglavnom su
avrljali ni o emu odreenom i ostajali na tome. Ali kako su nedelje
prolazile, postajala je sve samouverenija u svoju snagu i usuivala se da
razgovara, mada provizorno, o onome to se dogodilo u Evervilu, kao i o
dugoronim posledicama tih zbivanja. Da li je bilo ta uo o tome gde je
Iad, na primer? Ili Kison? (Odgovor na oba ta pitanje bio je odrian.) ta je
sa Tomi-Rejom, ili malom Ejmi? (Odgovor je ponovo glasio 'ne znam'.)
"Pretpostavljam da su se svi primirili", ree Hari. "Liu rane. ekaju da
vide ko e napraviti prvi potez."
"Tebe kao da to mnogo ne brine", ree Tesla.
"Zna ta? Mislim da je Miv bila u pravu. Rekla mi je: ako ne zna ta
je ispred tebe, emu onda strah? U tome ima dosta smisla."
"Nestalo je takoe dosta ljudi, Hari, koji su imali i te kako dobar razlog
za strah."

Page 483 / 520

"Znam. Ne pokuavam da se pretvaram kako je sve med i mleko. Nije.

Ali toliko sam u ivotu proveo vremena tragajui za Neprijateljem..."
"A sada si ga video."
"Sada sam ga video."
"I zvui kao da se osmehuje,"
"Osmehujem se. Sranje, ne znam ak ni zato, ali osmehujem se. Zna,
Grilo je imao obiaj da mi kae da sam prostoduan u pogledu celog ovog
sranja, i na neki nain smo se razili zbog toga, ali, tako mi Boga, nadam
se da me uje, jer je bio u pravu, Tes. Bio je u pravu."
Razgovor bi manje vie tu presuio, ali Harijevo pominjanje Grila
nateralo ju je da pone da razmilja o njemu, a kada je jednom poela, vie
nije bilo zaustavljanja. Do sada se doslovce plaila i same pomisli da se
uhvati ukotac sa svojim oseanjima prema njemu, ubeena da e staviti
na kocku svoje teko steeno samopouzdanje ako se upusti u te nemirne
vode. Ali uhvaena ovako nespremna, morala je da popusti pred lavinom
seanja, jer da je pokuala da je zaustavi, ova bi je pokosila - te se predala;
i pored svih njenih strepnji, nije bilo tako loe. U stvari, bilo je prilino
prijatno razmiljati o njemu. Potpuno se bio izmenio za osam godina
koliko ga je poznavala: izgubio je uglavnom svoj idealizam i sva svoja
uverenja i umesto njih stekao opsesije. Ali ispod njegove sve bodljikavije
spoljanosti, mogao se nazreti ovek kakav je bio kada ga je upoznala armantan, detinjast, nagao; bar ga je ona mogla nazreti. Nikada nisu bili
ljubavnici, i s vremena na vreme bi zaalila zbog toga. Ali u njenom ivotu
nije bilo oveka koji je bio u toj meri postojan kao Grilo, ili na kraju toliko
nepromiljen u svojim naklonostima. ak i u skorije vreme, dok je
putovala i kad bi ponekad proli meseci da ne razgovaraju, nikada im nije
bilo potrebno vie od reenice ili dve pre nego to bi poeli da priaju kao
da je proteklo tek nekoliko minuta od njihovog poslednjeg razgovora.
Setivi se tih meugradskih razgovora iz svratita za kamiondije i sa
pumpi na sporednim putevima, upravila je misli ka poslu koji je obuzeo
Grila pre est godina posle Palomo Grova: Sprud. Opisao joj ga je vie no
jednom kao posao zbog koga on postoji na ovoj planeti, i mada je zahtevao
vie energije i vie strpljenja nego to je on, kako se povremeno
pribojavao, bio u stanju da obezbedi, ostao mu je veran, koliko je znala, do
samog kraja.
Sada se pitala: da li Sprud i dalje radi? Da li jo prikuplja prie o
neobinim pojavama irom Amerike? I to se vie pitala, to ju je vie
kopkalo da svojim oima vidi tu zbirku udnovatih stvari. Setila se da joj
je Grilo dao nekoliko brojeva koje je mogla da nazove ako ikada poeli da
Page 484 / 520

ue u sistem i ostavi svoje poruke, ali ih je ona izgubila. Jedini nain da

utvrdi da li je Sprud jo u operativnom stanju bio je da ode do Omahe i
lino proveri.
Nije elela da leti. Nikada joj nije bila privlana pomisao da kontrolu
nad svojim ivotom poveri nekom oveku u uniformi; a sada vie nego
ikada. Ako treba da ide, bie to na dva toka, kao u starim danima.
Dala je da se motor valjano dovede u red i estog oktobra krenula je na
put koji e je vratiti u grad u kome je pre mnogo godina Randolf Daf
sedeo u birou za izgubljena pisma, sakupljajui tragove za razreenje
misterije koja se sada smestila u samim njenim elijama.
II
1.
I pored svojih najboljih namera, Fib nije sanjala Doa te prve noi
leei ispod prozora u spavaoj sobi Miv O'Konel. Umesto njega sanjala je
Mortona. Od svih, ba Mortona. I ispalo je veoma neprijatno. U snu je
stajala na obali onakvoj kakva je izgledala pre nego to ju je kralj Teksas
razrovao; bile su tu i ptice koje umalo nisu prevremeno okonale njenu
pustolovinu. A tamo, usred jata, stajao je njen mu, odeven samo u prsluk i
najbolje nedeljne sokne.
Nagonski je pokrila grudi kada ga je ugledala, odluna da mu nikada
vie ne dozvoli da poloi ake na njih, bilo radi zadovoljstva ili kazne.
Ispostavilo se da su njemu na pameti bile druge stvari. Izvukavi prljavu
vreu iza lea, on ree: "Dole emo poi zajedno, Fib. I sama zna da tako
treba."
"Kuda dole?" upitala ga je.
Pokazao je na vodu. "Tamo", ree on, prilazei joj dok je zavlaio ruku
u vreu. Unutra se nalazilo kamenje, sakupljeno po obali; ne rekavi vie
nijednu re, poeo je da joj ga trpa u usta. Logika snova bila je takva da
ona nije mogla da odvoji ake od grudi, nije mogla da ih podigne i sprei
to muenje. Nije imala izbora, morala je da guta kamenje. Iako su neki od
njih bili veliine njegove pesnice, ipak su prolazili, jedan za drugim; deset,
dvadeset, trideset. Oseala je da je sve tea i tea, teina ju je oborila na
kolena. More je u meuvremenu dopuzalo uz obalu sa oiglednom
namerom da je udavi.
Poela je da se otima, dajui sve od sebe da umilostivi Mortona dok se
davila. "Nisam elela da ti se bilo ta ravo desi..." kazala mu je.
"Nije ti bilo stalo", odvrati on.
Page 485 / 520

"Jeste", pobuni se ona, "u poetku, volela sam te. Mislila sam da emo
biti sreni zauvek."
"E, pa, pogreila si", zarea on i posegnu u vreu za najveim
kamenom, znala je to, kamenom koji e je prevaliti i ostaviti da se koprca
u sve dubljoj vodi.
"Pa-pa, Fibs", ree on.
"Proklet da si", odvrati ona. "Zato nikada ne moe da prihvati tue
vienje stvari?"
"Ne elim", odgovori on.
"Kakva si ti budala..."
"A, doli smo i na to."
"Proklet bio! Proklet bio!" Dok je to izgovarala, osetila je bukanje u
utrobi, kamenje se tralo jedno o drugo u njenom stomaku. ula je kako
puca i kruni se. I Morton je to uo.
"ta to radi?" upitao ju je, nagnuvi se nad nju, zapahnuvi je dahom
slinim smradu iz pepeljare.
U znak odgovora, ispljunula je kiu izmrvljenog kamenja kojim ga je
osula od glave do pete. Pogaali su ga kao meci, i on se zaneo unazad u
talas, ispustivi pri tom vreu. Rane nisu krvarile. rapneli koje je
ispljunula na njega jednostavno su se smestili u njegovo telo i povukli ga
nanie. Ve posle nekoliko sekundi udne vode su ga prekrile, i on je
nestao, ostavivi Fib na obali da pljuje kamenu prainu.
Kada se probudila, jastuk je bio vlaan od pljuvake.
To iskustvo umanjilo je njen polet da odsanja stvari u postojanje. ta da
nije ubila Mortona u svom snu, pomisli ona; da li bi se on pojavio na pragu
narednog dana, sa vreom u ruci? To ba nije bila utena pomisao. Morae
ubudue da bude obazrivija.
Njena podsvest je, izgleda, primila poruku. Izvesno vreme nita nije
sanjala, ili ako ipak jeste, niega se nije seala. Vreme je prolazilo, i ona je
odluila da se smesti u kui O'Konelijeve najbolje to moe. U tome joj je
pomogao dolazak jedne udne, oronule enice po imenu Darijefa, koja se
predstavila kao Musnakafova druga ena. Sluila je u kui, objasnila je
ona, istila i kuvala, i elela je da ponovo bude primljena u slubu, i bie
srena da radi kako bi obezbedila krov nad glavom svojoj porodici. Fib je
rado pristala i ena se odmah uselila, zajedno sa svoje etvoro dece, od
kojih je najstariji bio mladi po imenu Enko, koji je - ponosno je objasnio bio kopile, a majci su ga napravila ne jedan ve dva mornara (sada
pokojni). Deja vriska i smeh ubrzo su oiveli kuu, koja je bila dovoljno
Page 486 / 520

velika, tako da je Fib uvek mogla da nae neko tiho mesto da sedne i
razmilja.
Prisustvo Darijefe i njenih potomaka ne samo da joj je odvlailo misli
od bola to je bez Doa, ve joj je pomoglo i da sredi provoenje vremena.
Do njihovog dolaska, Fib se uglavnom upravljala meavinom potrebe i
udovoljavanja eljama. Spavala bi kad god bi joj se to prohtelo; na isti
nain se i hranila. Sada su dani ponovo poeli da poprimaju svoj oblik.
Iako su nebesa i dalje odbijala da ponude bilo kakvu dnevnu pravilnost smrkavalo se bez upozorenja, isto tako proizvoljno je i svanjivalo - ubrzo
je uvebala sebe da ne obraa panju na takve znake. Sve vei red oseao
se i na gradskim ulicama kada bi izila u etnju. Svuda je u toku bila
obnova. Kue su ponovo podizane, a luka raiavana; brodovi
popravljani i ponovo sputani u more. Ovi ljudi oigledno nisu posedovali
Mivinu sposobnost da odsanjaju stvari u postojanje, jer inae ne bi morali
toliko da se znoje, ali izgleda da su uivali u svom poslu. Posle izvesnog
vremena nekolicina suseda poela je da je prepoznaje, i pozdravljali su je
mrzovoljno kada bi je videli napolju. Nisu se trudili da zapodenu razgovor
sa njom, a njeni pokuaji da popria malo s njima uvek su se brzo
zavravali.
Poela je da shvata da izolacija moe da postane problem, ako ne
pronae neki nain da je prihvate u zajednicu, i poela je da pravi spisak
moguih naina da olaka taj proces. Moda prijem na ulici ispred kue?
Ili da pozove u kuu nekolicinu odabranih suseda kojima bi mogla da
ispria svoju priu.
Dok je razmiljala o tim mogunostima, dola je do otkria koje e
imati udan uticaj na zbivanja. Pronala je spremite sa stvarima za itanje
- knjige i novine - u stranjem delu jednog ormana. im je poela da ih
razvrstava, shvatila je da te knjige Miv nije odsanjala. Pre e biti da su ih
prokrijumarili u Metakozm (ili su sluajno bile prenete) uljezi od krvi i
mesa kao to je ona. Kako inae objasniti prisustvo knjige iz vie
matematike pored rasprave o istorijatu lova na kitove i izdanja
Dekamerona sa mrljama od vode?
Ova poslednja ju je najvie privukla, ne zbog teksta - koji je smatrala
suvoparnim - ve zbog crno-belih ilustracija kojih je knjiga bila puna. Dva
umetnika - crtei su bili izraeni u tri razliita stila - izabrali su da opiu
dramatine epizode, ali treega je zanimao samo seks. Njegov stil daleko
od toga da je bio vet, ali to je nadoknaivao snagom svoje drskosti. Ljudi
na njegovim slikama bili su uhvaeni u naponima seksualne pomame, i
niko od njih nije se stideo toga. Kalueri sa ogromnom erekcijom, seljanke
Page 487 / 520

sa nogama u vazduhu na balama sena, par koji se tucao u blatu: svi

blaeni.
Fibinu matu zagolicala je posebno jedna ilustracija. Prikazivala je enu
kako klei u polju sa zadignutom haljinom da bi njen bogato obdareni
ljubavnik mogao da ue u nju otpozadi. Dok ju je prouavala, proeo ju je
drhtaj zadovoljstva, jer se njeno telo setilo onoga to joj se um toliko
trudio da zaboravi: Doovih aka, Doovih usana, Doovog tela. Osetila je
njegove dlanove na svojim grudima i stomaku; osetila je kako pritiska
svoja bedra o njene guzove.
"Oh, Boe..." konano je uzdhanula i bacila knjigu nazad u orman,
zalupivi potom vratima.
Meutim, to nije bio kraj prie; nipoto. Kada se posle nekoliko sati
povukla na poinak, ta slika i njene posledice jo su bile prisutne. Znala je
da nee moi da zaspi ukoliko se malo ne poigra sama sa sobom, te je legla
na duek - koji se i dalje nalazio tamo gde ga je prvobitno stavila, ispred
prozora - i sa oima na talasastom nebu drakala se izmeu nogu dok je
san nije pohodio.
Sanjala je; mukarca. Ali ovog puta to nije bio Morton.
Do nikada nije pronaao posmatrae vatre koji su verovali da je on
ispoljavanje 'ua, niti je - u svim svojim lutanjima po gradu - sreo ikoga
iji je pogled bio dovoljno bistar da ga primeti. Da nije moda ono malo
vidljivosti koju je posedovao - komadii sebe koje su posmatrai videli - i
dalje kopnilo? Bojao se da je tako. Da ga sada vide, sumnjao je da bi ga u
istoj meri tovali.
Nekoliko puta je bio odluio da sasvim napusti Liverpul - nije nalazio
da su prizori i zvuci obnove uteni; samo su ga podseali na to koliko je
sada daleko od ivota - ali neto ga je spreavalo da ode. Pokuao je
racionalno da objasni to odbijanje (bilo mu je potrebno vreme da se
oporavi, vreme da isplanira, vreme da shvati svoje stanje), ali nijedno od
ovih objanjanja nije imalo veze sa istinom. Neto ga je zadravalo u
gradu, nevidljivi konopac oko njegovog nevidljivog vrata.
A onda, jednog tmurnog dana dok je tumarao u blizini luke
posmatrajui brodove, osetio je kako ga neto vue.
U poetku je odbacio to oseanje kao puku elju. Ali ponovilo se, a
onda jo jedanput, a posle treeg puta usudio se da dozvoli sebi da se u
izvesnoj meri uzbudi. Ovo je bilo prvi put od susreta sa posmatraima
vatre da je osetio izvestan odnos prema svetu izvan njegovih misli.
Nije odoleo pozivima. Poao je iz luke, sledei neizgovoreni poziv.
Page 488 / 520

Fib je sanjala da se ponovo nalazi u ordinaciji dr Pauela i da je Do

napolju u hodniku, gde ga je prvi put ugledala kako krei tavanicu.
Pljutala je kia. ula je poplavu kako dobuje po prozoru prazne ekaonice
i udara po krovu.
"Do?" pozvala ga je ona.
Njen budui ljubavnik stajao je na vrhu merdevina, nag do pasa; iroka
lea bila su mu poprskana bledozelenom bojom. Oh, kako je samo, i pored
toga, privlano izgledao, sa kosom podianom gotovo do lepe glave, sa
uima koje su trale, i tragom dlaka u podnoju lea koje su nestajale
ispod kaia u udubljenju zadnjice.
"Do?" pozva ga ona, u nadi da e ga naterati da se osvrne. "Imam
neto da ti pokaem."
Dok je to govorila, otila je do niskog stola nasred ekaonice, uklonivi
jednim potezom sa njega asopise sa magareim uima; legla je na sto,
okrenuvi se prema njemu. Iz nekog razloga kia je poela da prodire kroz
tavanicu, da pada po njoj, otro i okomito. Nije ju samo pokvasila; poela
je da spira odeu sa njenog tela, kao da su joj bluza i haljina bile nacrtane;
boje su se slivale niz njene udove i pravile bare oko stola, ostavivi je
najzad nagu, kakva je, u stvari, i elela da bude.
"Sada moe da se okrene", ree mu ona, spustivi aku meu noge.
Oduvek je voleo da je gleda kako se mazi. "Hajde", ree mu ona, "okreni
se i pogledaj me."
Proao je pored ove kue na brdu i ranije, i pitao se ko u njoj ivi.
Uskoro e saznati.
Iao je stazom koja je vodila ka stepenitu, popeo se uz stepenice do
vrata, proao kroz vrata i krenuo ka stubitu. Neko je mrmljao na vrhu
stepenita. Nije mogao da razabere ta. Zastao je trenutak da oslune.
Govornik je bila ena, toliko je uspeo da dokui, ali nije mogao da uhvati
rei, tako da je poeo da se penje.
"Do?"
uo ju je; u to nije bilo sumnje. Spustio je etku i stao da brie ake, ne
urei se, svestan da je pitanje trenutak kada e im se pogledi sresti, to e
delovati samo jo jae ako malo bude odloeno.
"Dugo sam ekala na ovo..." ree mu ona.
Nije se usuivao da poveruje u ono to je uo. Ne u same rei, mada su
bile predivne: ve u glas koji ih je izgovarao.
Page 489 / 520

Fib ovde? Kako je to mogue? Ona je u Evervilu, svetu koji je napustio

i izgubio zauvek. Ne ovde; ne u ovoj plesnjivoj kui, nemogue da ga ona
to doziva. To je bilo suvie da bi smeo da se ponada.
"Oh, Do..." ena je uzdisala, i, Boe na nebesima, zvuala je kao ona,
tako slino njoj.
Otiao je do vrata, svestan da se on koja to izgovara, ma ko bila, nalazi
sa druge strane, ali odjednom se uplaio, uplaio se da otkrije kako to nije
ona. Zastao je na trenutak, pripremivi se za predstojei bol, a onda
skliznuo unutra. Soba je bila ogromna i u haosu. Pogled mu je istog asa
odlutao ka krevetu na suprotnom kraju. Na njemu je bilo mnotvo
nagomilanih jastuka i razbacanih komadia hartije, ali niko na njemu nije
leao.
A onda je do njega dopro glas, njen glas tople dobrodolice iz
zamrenih arava na podu.
"Do..." ree ona. "Toliko si mi nedostajao."
Gledao ju je. Konano ju je gledao. Nasmeila mu se, i on joj je
uzvratio osmeh, siavi sa merdevina i doavi iz hodnika do stola na
kome je ona leala, tela vlanog od kie.
"Tvoja sam", ree ona.
Bila je to ona. Boe na nebesima, bila je to ona! Uopte nije bilo vano
kako je dospela ovamo. Niti zato. Bilo je vano samo to da je tu, njegova
Fib, njegova velianstvena Fib, ije se lice nije nadao da e ikada ponovo
videti.
Da li je znala da je blizu?
Oi su joj bile zatvorene, zenice su joj kolutale iza kapaka, ali on nije
uopte sumnjao da sanja o njemu. Lice joj je bilo u znoju, a znojave su joj
bile i nage noge. eznuo je za prstima da odigne arav koji je leao
izmeu; za usnama da poljubi to mesto i za kurcem da je zadovolji. Da
ponovo vodi ljubav onako kako su je vodili onih poslepodneva u Evervilu,
prepletenih tela kao da nikada nee biti rastavljeni.
"Prii blie", izgovorila je ona u snu.
Uinio je to. Stajao je u podnoju njenog kreveta i posmatrao je. Ako
ljubav poseduje teinu, ona e je sada osetiti. Ili ako ima miris, namirisae
je, ili ako ima senku, znae da je pala na nju. Bilo mu je svejedno kako je
znala da je tu, sve dok zna; nekako je shvatila da e posle sna o njemu
zatei njegov duh kako eka u blizini, spreman za trenutak kada ona otvori
oi i uini ga stvarnim.
Page 490 / 520

Sada je stajao izmeu njenih nogu, pokriven bojom. Celo lice i kosa bili
su mu poprskani, isto kao i ramena i prsa. Posegnula je navie ka njemu.
U snovima, i izvan njih, posegnula je navie...
Osetio je njen dodir. Iako nije imao kou, ipak je osetio kontakt, tamo
gde mu se nekada nalazio stomak.
"Pogledaj se samo kako izgleda", ree ona, prelazei mu prstima sa
stomaka do miia na grudima, ovla dodirujui njegovo nevidljivo
prisustvo, as ostalim prstima, as palcem. I gde god bi ga dodirnula, video
je kako vazduh poinje da kljua i da se tka, kao da ga je - zar je uopte
smeo da se nada? - sanjala nazad u postojanje.
Boja se skidala, malo-pomalo. Uklonila mu je neto boje sa obraza i sa
hrbata nosa, sa levog uha i oko oiju. Zatim, iako je uklanjanje boje bilo
daleko od zavrenog, vratila se nazad do njegovog kaia i otkopala ga.
Zavereniki se osmehnuo i dozvolio joj da mu otkopa pantalone, koje i
pored svoje irine nisu uspele da sakriju njegovo uzbuenje. inilo se da
su njeni prsti nauili trik kie, jer je sada tkanina oko njegovih prepona
spadala isto onako kao to je to bio sluaj sa njenom haljinom i bluzom,
tako da je ostao potpuno nag. Podigao je ake do glave, i gurnuo kukove
napred, cerei se dok je ona prelazila prstima preko njegovog kurca i jaja.
Ovo blaenstvo nije se moglo opisati nikakvim reima; gledao je kako
mu se telo tka dok ga je milovala; jaja mu nisu bila ranjena, kurac isti
onakav kakavog ga se seala, moda i lepi.
A onda - prokletstvo! - iz neke od soba u prizemlju doprla je deja
vriska. Fibina aka se zaustavila, kao da je buka prodrla u njen san.
Deca? ta e deca u doktorskoj ordinaciji? Oh, Boe, a ona je potpuno
naga. Sledila se, ponadavi se da e da odu, i buka je prestala na nekoliko
trenutaka. ekala je, zadravajui dah. Pet sekundi, deset sekundi. Jesu li
se izgubila? Izgleda da jesu.
Posegnula je za Doovom rukom, da ga privue na sebe i u sebe, ali
dok je to inila...
Poeli su ponovo, tutnjei po stepenicama, vritei dok su se igrali.
Slasno bi ih oboje zadavio u tom trenutku, i nema tog ivog ljubavnika na
svetu koji bi ga osudio zbog toga. Meutim, teta je bila poinjena. Fibina
aka klonula je nazad na njene grudi. Ispustila je blag, osujeen jecaj.
Page 491 / 520

A onda je otvorila oi.

Oh, kakav san; i kakav nain da se probudi iz njega. Morae da kae
Darijefi da ubudue deca...
Neto se pomerilo ispred nje, nazrela je obris naspram prozora. U trenu
je pomislila da je to napolju - neki komadii tkanine ili kakav otpadak,
koje je podigao nalet pranjavog vazduha - ali ne. To je bilo ovde, u sobi
sa njom: neto iskrzano, povlailo se u senke.
Vrisnula bi da se ta stvar nije oigledno vie plaila nje nego to se ona
plaila te stvari. Nije ni udo. Bila je to dronjava, trzava stvar, vlana i
sirova; nije predstavljala nikakvu opasnost.
"Ko god da si, do avola", obrati joj se ona, "gubi se odavde!"
Uinilo joj se da je ula kako je ispustilo neki zvuk, ali deca su pravila
toliku buku, i to upravo ispred vrata, tako da nije mogla da bude sigurna.
Doviknula im je: "Odlazite!" ali oni ili nisu obratili panju na to ili im
je upozorenje promaklo, jer jo to nije ni izgovorila kada su se vrata
otvorila i unutra upalo, derui, najmlae dvoje Darijefine dece.
"Napolje!" ponovo je viknula, plaei se da e ih nametljivac prepasti,
iako nije mogao da im naudi. Zautali su, a onda manji od dvoje poe da
vriti kada je primetio ono neto u senci.
"Sve je u redu", ree Fib, krenuvi da ih izgura iz sobe. Dok je to inila,
stvorenje se izdvojilo iz mraka i uputilo ka otvorenim vratima, zastavi tek
na toliko da pogleda u Fibinom pravcu. Videla je da ima oi; ljudske oi
privrene nitima tamnog mesa za jedno uho i deo obraza, a vazduh u
kome su ti delii visili sada je zujao i kao da se na neki nain zgunjavao.
Potom je stvorenje nestalo, izilo je pored uspaniene dece u hodnik.
Fib je ula Darijefu na stepenitu; zanimalo ju je emu sva ta buka, ali
zastala je u pola rei, i kada je Fib stigla na odmorite, nala je enu kako
se grevito dri za gelender i jeca od straha, posmatrajui stvorenje kako
se povlai niz stepenice. Povrativi se, nastavila je da se penje, dozivajui
decu.
"Dobro su", ree joj Fib. "Samo su uplaeni i to je sve." Dok je
Darijefa grlila decu, Fib ode do vrha stepenita i pogleda za uljezom.
Ulazna vrata bila su otvorena. Ve je bio nestao.
"Idem po Enka", ree Darijefa.
"Sve je u redu", ree Fib. "Nije nameravao da..."
A onda je ostala bez rei, na pola puta niz stepenice - na pola puta da
zatvori vrata i odeli se od tog stvorenja - shvatila je iji je to pogled srela
trenutak pre nego to je stvorenje iezlo.
"Oh, Boe", izusti ona.
Page 492 / 520

"Enko e ga ubiti", govorila je Darijefa.

"Ne!" povika Fib. "Ne..."
Ve je znala ta je uradila: napola ga je odsanjala, a onda ga je tako
nedovrenog oterala. To je bilo nepodnoljivo.
Borei se za vazduh, nastavila je da posre niz stepenice i preko
predvorja ka ulaznim vratima. Nebo je bilo mrano, a svetlost turobna, ali
mogla je da vidi da je ulica prazna u oba smera.
Do je otiao.
2.
I pored toga to je Grilovo telo bilo identifikovano, izgleda da je on
zameo sve tragove koji bi mogli odvesti vlasti do Spruda u sluaju njegove
smrti. Kada je Tesla stigla u kuu u Omahi, ona je bila nedirnuta. Praina
je prekrivala sve povrine, a plesan sve kvarljive namirnice u friideru,
gomila pote nalazila se iza ulaznih vrata, a stranje dvorite bilo je tako
zaraslo da nije mogla da vidi ogradu.
Sam Sprud bio je u dobrom radnom stanju. Sedela je u ustajalom
vazduhu Grilove kancelarije bez prozora nekoliko minuta, zapanjena
gomilom opreme koju je uspeo da nagura u nju: est monitora, dva
printera, etiri faksa i tri zida prekrivena od poda do tavanice policama,
koje su bile pretrpane trakama, kasetama i fasciklama. Ispred nje poruke su
i dalje ispunjavale ekrane kao to su verovatno inile od njegovog odlaska.
Nee biti ba lako prodreti u sistem i doi do svih obavetenja koja je on
sadrao. Bie ovde danima, najmanje.
Otila je potom da nabavi nekoliko najneophodnijih stvari u lokalnoj
samoposluzi - kafu, mleko, bagete, breskve i (mada nije pipnula alkohol od
uskrsnua) votku; zatim je obavila neke poslove po kui (unutra je bilo
ledeno, tako da je morala da ukljui grejanje; potom je trebalo izbaciti sve
iz friidera i isprazniti kante za otpatke u kuhinji, kako bi nestao odvratan
smrad), pre nego to se posvetila upoznavnaju sa Grilovim remek-delom.
Nikada nije bila naroito veta u rukovanju tehnologijom. Utroila je
dobra dva dana da naui kako se svime time upravlja; radila je polako
kako ne bi nehotice obrisala neko neprocenjivo blago iz fajlova. U
istraivanju su joj pomogle Grilove rukom ispisane beleke, koje su bile
pribadaama privrene, zalepljene i trakama privrene kako na
mainama tako i na policama. Bez njih bi pala u oajanje.
Poto je uspela da se razabere u sistemu i njegovoj metodologiji, poela
je da se probija kroz same dosjee. Bilo ih je na hiljade. Naslovi nekih bili
su jasni - Letei tanjiri sa Venere, Aneoske vizije, Smrt usled gutanja
Page 493 / 520

ivotinja - ali Grilo je veini dao naslove zarad vlastite zabave, okoline,
tako da je morala da ih pozove jedan po jedan kako bi saznala o emu je
re. Pojedini naslovi bili su krajnje poetini, a neki su odslikavali Grilovu
sklonost prema igri reima i crnom humoru. Pesma koja prodire.
Zooloka izvinjena, avolska Venera, Ni tu ni tamo, Amin tome; lista se
nastavljala u beskraj.
Uskoro je postalo oigledno da je Grilo marljivo sakupljao i uporeivao
te izvetaje, ali ih nije sreivao. U fajlovima nije bila napravljena razlika
izmeu manjih bizarnosti i neeg kataklizmikog; niti izmeu lucidnog,
odmerenog izvetaja i trabunjanja. Poput brinog roditelja, ne elei da
izdvaja jedno dete od drugoga, Grilo je pronalazio mesta za sve.
Tesla je sa sve veim nestrpljenjem pozivala na ekran stranu za
stranom, i dalje se nadajui da e naii na neki trag tajni zapretanih u
njenim elijama. I dok je ona kopala, izvetaji su nastavili da pristiu iz
svih pravaca.
Neka ena iz Kentakija tvrdila je da su je dva puta silovali 'Vii', ko god
da su oni bili; javila je da su njeni napadai krenuli ka jugu-jugoistoku i da
e biti vidljivi sutra u sumrak u obliku utog oblaka 'koji e liiti na dva
anela vezana lea uz lea'.
Izvesni dr Turnije iz Nju Orleansa eleo je da podeli svoje otkrie da
bolesti bivaju izazvane nesposobnou da se govori 'istinskim jezikom', i
da je on izleio preko est stotina pacijenata koji su smatrani otpisanima
tako to ih je nauio osnovnim reima jezika koji je nazvao 'nazkue'.
Iz njenog rodnog grada Filadelfije stiglo je odlomak parapsiholoke
proze od nekoga ko se potpisao kao (sigurno je bio mukarac) 'Bazilisk';
upozoravao je svet da e od naredne srede biti ozaren slavom i da e samo
slepi biti bezbedni...
Cela tri dana bila je talac Spruda, poput ateiste zakljuanog u biblioteci
Vatikana, puna prezira, ak gaenja, ali ipak se sve vreme vraala
policama, morbidno zadivljena dogmama koje je tamo zatekla. ak i kada
je bila najrazoaranija, nije mogla u potpunosti da se oslobodi sumnje da
se negde u toj divljini ludila nalaze dragulji koji bi joj mogli biti od koristi
- otkriti joj neto o Umetnosti, neto o Iadu - samo kada bi mogla da ih
pronae. Ali postajalo je sve jasnije da su joj ve lako mogli i promai, jer
im je oblik bio strano iskrivljen ili kod tako gust da u njima nije nazrela
ono to, zapravo, predstavljaju.

Page 494 / 520

Konano, negde sredinom popodneva petoga dana, ona ree sebi: ako
bude jo dugo ovo radila, postae isto onoliko luda kao to su i oni.
Iskljui to, eno. Samo iskljui tu prokletu stvar.
Vratila se na spisak naslova i upravo se spremala da iskljui maine
kada joj je jedan od njih zapao za oko.
Vonja je gotova, pisalo je.
Moda je i ranije prela preko ove tri rei, nije ih uoila, ali sada su
zazvuale poznato. Vonja je gotova bio je naslov pod kojim je Grilo eleo
da izie njegov poslednji izvetaj iz Palomo Grova; kasnije joj je kazao da
ga moe upotrebiti za scenario ako eli, pod uslovom da film bude jeftin i
oportunistiki. Verovatno je u pitanju bila puka podudarnost, ali je ipak
pozvala taj fajl, vrsto odluivi da on bude ujedno i poslednji.
Srce joj je poskoilo kada je ugledala rei koje su se pojavile na ekranu.
Tesla, napisao je Grilo, nadam se da si ti tamo napolju. Ali bilo da jesi
ili nisi, pretpostavljam da sada to vie i nije mnogo vano, jer ako ovo ita
- ko god da si - ja sam mrtav.
Bila je to poslednja stvar koju se nadala da e pronai, ali sada kada je
stajala tu pred njom, nije bila mnogo iznenaena. Znao je da umire, i mada
je oduvek mrzeo opratanja, ak i ona svakodnevna, ipak je u sri ostao
novinar. Ovo je, znai, bio njegov poslednji izvetaj: namenjen samo
jednom itaocu.
Sada je sredina juna, napisao je, i poslednjih nekoliko nedelja oseam
se odvratno. Lekar kae da se stvari odvijaju bre nego to je to ikada
ranije video. eli da doem u bolnicu zbog testiranja, ali ja sam mu kazao
da vie volim to vreme da provedem u radu. Upitao me je na emu, a ja
mu, razume se, nisam mogao kazati za Sprud, tako da sam ga slagao i
rekao da piem knjigu.
(udno je to. Dok ovo kucam, zamiljam kako sedi ovde, Tes, i ita,
sluajui moj glas u glavi.)
Mogla je da ga uje; jasno i glasno.
Pokuao sam jednom da piem, kada sam saznao rave vesti. Nisam
siguran da bi od toga ikada nastala knjiga, ali ipak sam pokuao i zapisao
nekoliko seanja, da vidim kako izgledaju na papiru. I zna ta? Bili su to
kliei, svi odreda. Ono ega sam se seao bilo je dovoljno stvarno mekoa majinog obraza, miris oevih cigara; leta u epl Hilu, u Severnoj
Karolini; nekoliko Boia u Mejnu sa bakom - ali nije bilo niega to nisi
mogla da nae u milionima autobiografija. To nimalo nije obezvredilo
moja seanja, ali je njihovo zapisivanje uinilo izlinim.
Page 495 / 520

I tako pomislih: u redu, pisau o stvarima koje su se dogodile u Grovu.

Ne samo o onome to se zbivalo na Koni Aju, ve o Elen (mnogo mislim
na nju ovih dana) i njenom klincu, Filipu (ne seam se da li si ga upoznala
ili ne), i Fleeru u trgovakom centru. Ali taj plan je otiao do avola isto
tako brzo. Seo bih da piem, a onda bi pristigao neki izvetaj iz Batfaka, u
Ohaju, o anelima ili NLO-ima ili tvorovima koji govore strane jezike, i
kada bih se vratio onome to sam pisao, rei bi mi liile na prolonedeljne
hladne nareske. Samo su leale, ustajale, bezukusne i sive.
Bio sam strano besan na sebe. Ja, kova rei, piem o stvarima koje su
se zaista dogodile u stvarnom svetu, i nisam u stanju da te rei nateram da
zapevaju; bar ne onako kao to su to u stanju ovi ludaci koji zapisuju svako
sranje to im padne na pamet.
A onda sam poeo da shvatam zato je to tako...
Na ovom mestu Tesla se nagnula napred, kao da se ona i Grilo
raspravljaju posle nekoliko aica votke, i on upravo stie do sri rasprave.
"Reci mi, Grilo", promrmlja ona ekranu, "reci mi zato."
Nisam eleo da pustim istinu. eleo sam da opiem stvari onako kako
su se dogodile (ne, to nije tano; onako kako se ja seam da su se
dogaale), tako da sam ubio ono to sam radio pokuavajui da budem
taan, umesto da pustim da poleti, da zapeva. Umesto da sam pustio da
budu nedovrene i protivurene, kao to to prie i treba da budu.
Ono to se, zapravo, dogodilo u Palomo Grovu vie i nije bilo vano.
Vane su prie koje ljudi priaju o tome.
Dok ovo zapisujem, razmiljam: nita od toga nema mnogo smisla, to
su samo delii. Moda bi ti mogla da ih spoji umesto mene, Tes.
To je deo toga, zar ne? Da se sve povee.
Znam da kada bih mogao da dozvolim da majina koa, Boii u
Mejnu, Elen i Fleer, tvorovi koji priaju kao i svaka prokleta stvar koju
sam ikada osetio ili video postanu deo iste prie i kada bih tu priu nazvao
ja, umesto to uvek tragam za neim to nema veze sa onim to sam osetio
ili video, ne bi bilo bitno to to u uskoro umreti, jer bih postao deo neega
to nikada ne prestaje. Povezivanje i povezivanje.
Kako ja sada gledam na stvari, priu boli dupe da li si ti stvaran ili ne,
iv ili ne. Pria samo eli da bude ispriana. I pretpostavljam da na kraju i
ja to isto elim.
Da li bi mi to uinila, Tes?
Da li bi me uvrstila u ono to pria? Uvek?
Obrisala je suze iz oiju, osmehnuvi se ekranu, kao da se to Grilo
zavalio u svojoj stolici, pijuckajui votku i ekajui da mu odgovori.
Page 496 / 520

"Vai, Grilo", ree ona, ispruivi ruku da dodirne staklo. "I..." dodade,
"ta je sledee?" Najstarije od svih pitanja.
Usledio je trenutak u kome je zadrala dah dok je staklo podrhtavalo
pod njenim prstima. A onda je shvatila.
III
1.
Za Harija je septembar bio mesec oporavka. Reio je da sredi svoju
malu kancelariju u etrdeset petoj ulici; da stupi u vezu sa prijateljima
koje nije video celo leto; ak je pokuao i da ponovo potpali nekoliko
ljubavnih fitilja po gradu. to se ovog poslednjeg tie, bio je potpuno
neuspean: samo je jedna od ena kojima je ostavio poruke uzvratila poziv,
i to da bi ga podsetila da mu je pozajmila pedeset dolara.
Stoga nije bio nimalo nesrean kada je zatekao devojku od dvadesetak
godina ispred vrata svoga stana tog etvrtka uvee poetkom oktobra.
Imala je prsten u levoj nozdrvi i crnu haljinu suvie kratku za dobro
zdravlje, a nosila je paket.
"Jesi li ti Hari?" upitala je.
"Aha."
"Ja sam Sabina. Imam neto za tebe." Paket je imao valjkast oblik, bio
dugaak etiri stope i umotan u smeu hartiju. "eli li da ga preuzme?"
upita ona.
"ta je to?"
"Ispustiu ga..." ree devojka i pusti ga. Hari ga je uhvatio pre nego to
je pao na pod. "To je poklon."
"Od koga?"
"Da li bih moda mogla da dobijem koka-kolu ili neto slino?" upita
devojka, gledajui pored Harija u stan.
Hari jedva da je i izgovorio re svakako, a Sabina je ve promakla
pored njega. Nedostatak lepog ponaanja nadoknaivala je oblinama,
pomisli on, posmatrajui je kako odmie hodnikom. Mogao je da se pomiri
s tim. "Kuhinja je s desne strane", ree joj on, ali ona je prola pored nje i
uputila se pravo u dnevnu sobu.
"Ima li neto jae?" upita ona.
"Verovatno ima piva u friideru", odvrati on, zalupivi ulazna vrata
nogom i krenuvi za njom u dnevnu sobu.
"Od piva dobijem gasove", primeti ona.
Hari spusti paket nasred poda. "Mislim da imam malo ruma."
Page 497 / 520

"U redu", slegnu ona ramenima, kao da je Hari nju ponudio piem, a
nju to ba nije mnogo zanimalo.
Otiao je do kuhinje da pronae pie i koju itavu au u kredencu.
"Mislila sam da si uvrnutiji", u meuvremenu mu je rekla Sabina. "Ovo
mesto nije nita naroito."
"ta si oekivala?"
"Neto lue. ula sam da si se uvalio u neke prilino otkaene stvari."
"Ko ti je to kazao?"
"Ted."
"Poznavala si Teda?"
"Vie nego poznavala", ree ona, pojavivi se na kuhinjskim vratima.
Pokuavala je da deluje estoko, ali njeno lice, i pored senke, rua i kao
krv crvenog sjaja za usne, bilo je suvie okruglo i detinjasto da bi mogla
uspeno to da izvede.
"Kada je to bilo?" upitao ju je Hari.
"Oh... pre tri godine. Imala sam etrnaest kada sam ga upoznala."
"To lii na Teda."
"Nikada nismo radili nita to ja nisam elela", ree ona, prihvativi
au ruma od Harija. "Uvek je bio zaista fin prema meni, ak i kada je
prolazio kroz gadna razdoblja."
"On je spada u dobre momke", ree Hari.
"Trebalo bi da mu nazdravimo", odvrati Sabina.
"Svakako." Kucnuli su se. "Za Teda."
"Gde god da je", dodade Sabina. "Hoe li ve jednom da otvori svoj
poklon?"
Bila je to slika. U stvari, Tedovo remek-delo, D'Amur u ulici Vikof,
izvaeno iz rama, bez pozadine i pomalo nedolino uvezano komadom
izlizanog kanapa.
"eleo je da je ti dobije", objasnila je Sabina, kada je Hari povukao
sofu unazad kako bi mogao do kraja da razmota sliku. Platno je izgledalo
mono, upravo onako kako ga se Hari seao. Uzavrelo polje boje kojom je
ulica bila obojena, debeli slojevi kojima je bilo oblikovano njegovo lice,
kao i, razume se, ona pojedinost koju je Ted sa toliko ponosa pokazao
Hariju u galeriji: stopalo, peta, zmija koja se uvija dok iz nje, zgaene,
istie ivot. "Pretpostavljam da bi vam dao neto drugo", govorila je
Sabina, "da mu je neko ponudio deset somova za nju. Ali niko je nije
kupio, pa sam pomislila da doem i da vam je dam."
"Galerija nije imala nita protiv?"

Page 498 / 520

"Ni ne znaju da vie nije tamo", ree Sabina. "Smestili su je u skladite

sa ostalim slikama koje nisu mogli da prodaju. Pretpostavljam da su mislili
kako e ranije ili kasnije nai kupca, ali ljudi ne ele da dre na zidovima
slike kao to su Tedove. Oni ele one glupave." Dok je to govorila, prila
je sasvim blizu Hariju. Mogao je da namirie njen laki, medni miris. "Ako
eli", poe ona, "mogla bih ponovo da svratim i napravim novu pozadinu
za platno. Onda bi mogao da je okai iznad kreveta..." vragolasto ga je
pogledala, "ili negde drugde."
Hari nije eleo da uvredi devojku. Nema sumnje da je, donevi sliku
ovamo, ispunila Tedovu elju, ali pomisao da prva stvar koju e ugledati
svakog jutra bude ulica Vikof nije bila ba naroito utena.
"Vidim da eli da razmisli o tome", ree Sabina i, nagnuvi se napred,
spusti urni poljubac pored njegovih usta. "Svratiu sledee nedelje, vai?"
ree ona. "Moe tada da mi kae." Ispila je rum i pruila praznu au
Hariju. "Ba mi je drago to sam te upoznala", ree ona, iznenada postavi
ljubazno formalna. Lagano se povlaila ka vratima kao da je ekala neki
znak od Harija da bi trebalo da ostane.
Bio je u iskuenju. Ali znao je da ne bi imao ba visoko miljenje o sebi
ujutro ako iskoristi priliku. Imala je sedamnaest godina, pobogu. Prema
Tedovim merilima ve je bila matora, razume se. Ali jedan deo Harija i
dalje je eleo da sedamnaestogodinjakinje sanjare o ljubavi, a ne da ih
dvostruko stariji mukarci nalivaju rumom i odvlae u krevet.
Izgleda da je poela da shvata da od ovoga nita nee biti, te mu je
uputila pomalo zagonetan osmeh. "Zaista nisi onakav kakvim sam te
zamiljala", primeti ona, malo razoarano.
"Pretpostavljam da me Ted nije poznavao ba onako dobro kao to je
mislio da me poznaje."
"Oh, nije mi samo Ted priao o tebi", ree ona.
"Ko jo?"
"Svi i niko", odgvori ona i lenjo slegnu ramenima. Ve je bila na
vratima. "Vidimo se, moda", ree ona, otvori vrata i ode, ostavivi ga da
ali to je nije zadrao bar jo malo due.
Kasnije, dok se vukao ka klozetu u tri ujutro, zastao je ispred slike i
zapitao se da li jo postoji kua Mimi Lomaks u ulici Vikof. To pitanje mu
se motalo po glavi i kada se probudio narednog jutra, i dok je iao prema
kancelariji i dok je sreivao pozamanu papirologiju. To, razume se,
uopte nije bilo vano, osim to se pitanje ispreilo izmeu njega i posla.
Znao je i zato: plaio se. Iako je video uase u Palomo Grovu i suoio se
Page 499 / 520

licem u lice sa Iadom u Evervilu, sablast ulice Vikof nikada nije, zapravo,
bila proterana. Moda je sada kucnuo as za to: da se pozabavi jednom za
svagda tim poslednjim deliem svoje svesti koju je i dalje pohodila
ustajala pomisao na zlo koje udi za ljudskim duama.
Ostatak dana proveo je u razmatranju te zamisli, isto kao i ceo naredni
dan, znajui dobro da e ranije ili kasnije morati da ode tamo, jer e u
protivnom ta stvar samo ovladati njime.
U petak ujutro, kada je stigao u kancelariju, zatekao je mumifikovanu
glavu majmuna, paljivo nataknutu na poduu kost za koju je podozrevao
da je ljudska, koju mu je neko poslao. To nije bilo prvi put da sline stvari
stignu do njega - neke od njih predstavljale su upozorenja, neke talismane
koje su slali oni koji su mu eleli sreu, a neke su jednostavno
predstavljale neukusne poklone - ali danas je prisustvo ovog predmeta,
njegov miris koji mu je tipao sinuse, posluilo Hariju kao podsticaj da
krene tamo. ega se plai? - kao da ga je pitala glava razjapljenih eljusti.
Stvari umiru i kvare se, ali pogledaj, ja se smejem.
Strpao ju je u kutiju i upravo se spremao da je baci u kantu za ubre,
kada mu je zaigrao neki sujeverni ivac. Umesto da je baci, ostavio ju je
tamo gde se nalazila, nasred stola, rekao joj da e brzo da se vrati i uputio
se u ulicu Vikof.
2.
Dan je bio hladan. Jo nije nastupila njujorka cia zima (do nje je
verovatno preostalo jo mesec, mesec i po dan), ali bilo je dovoljno hladno
da shvati da vie nema etkanja u koulji s ove strane zime. To mu nije
smetalo. Letnji meseci su mu uvek donosili najvee nevolje - ni ovo leto
nije bilo izuzetak - i laknulo mu je kada je osetio da tolo vreme polako
jenjava. ta ako drvee gubi lie i ono trune, i dani postaju krai? San mu
je bio potreban.
Utvrdio je da se okolina ulice Vikof strano izmenila od kada je
poslednji put bio ovde, i to se vie pribliavao, to je u njemu jaala nada
da e i njegovo odredite biti u ruevinama.
Ali nije bilo tako. Ulica Vikof izgledala je uglavnom isto onako kao i
pre deset godina: kue sive i tmurne kao i uvek. Stena je mogla da se topi
u Oregonu, i nebo da se raspukne poput isputenog jajeta, ali ovde je tle
bilo tle, a nebo je bilo nebo, i ta god da je ivelo izmeu nije uskoro
nameravalo nigde da ode.
Koraao je plonikom punim otpadaka prema kui Mimi Lomaks,
oekujui da je zatekne u ruevnom stanju. Opet, nije bilo tako. Njen
Page 500 / 520

sadanji vlasnik bio je vrlo paljiv. Kua je imala novi krov, novi dimnjak,
nove strehe. Vrata na koja je pokucao bila su nedavno obojena.
U prvi mah niko mu nije odgovorio, iako je uo mrmljanje iznutra.
Pokucao je ponovo, i ovog puta, posle otprilike jednominutnog odlaganja,
vrata su se odkrinula i neka ena poznih srednjih godina, napetog i
bolesnog lica, zagleda se u njega uplakanim oima.
"Jeste li vi on?" upita ona. Glas joj je bio veoma slab usled
iscrpljenosti. "Jeste li vi De Amur?"
"Ja sam D'Amur, da." Hariju je odjednom postalo neprijatno. Mogao je
da oseti miris ene sa mesta na kome je stajao; kiselkast znoj i prljavtina.
"Otkud znate ko sam?" upita on.
"Ona je rekla..." odvrati ena, otvorivi jo malo vrata.
"Ko je rekao?"
"Ona dri gore mog Stivija. Dri ga tamo ve tri dana." Dok je ena to
govorila, niz obraze stadoe da joj se slivaju suze. Nije se potrudila da ih
obrie. "Rekla je da nee da ga pusti dok vi ne stignete ovamo." Sklonila
se sa vrata. "Morate je naterati da ga pusti. On je sve to imam."
Hari duboko udahnu i zakorai u kuu. Na drugom kraju hodnika
stajala je neka ena od dvadesetak godina. Dugaka, crna kosa, ogromne
oi koje su sijale u mraku.
"Ovo je Stivijeva sestra. Loreta."
Mlada ena vrsto je stezala krunicu i buljila u Harija kao da je on
sauesnik onoga to se gore nalazilo.
Starija ena zatvorila je ulazna vrata i stala pored Harija. "Kako je znalo
da ete doi ovamo?" promrmlja ona.
"Ne znam", odgovori Hari.
"Reklo je da e, ako pokuamo da odemo..." poe Loreta, glasom tek
neto jaim od apata, "ubiti Stivija."
"Zato kae 'ono'?"
"Jer nije ljudsko." Pogledala je uz stepenice, a lice joj je izraavalo
strah. "Iz Pakla je", zadahta ona. "Zar ne oseate miris?"
Nema sumnje da se oseao smrad. To nije bio zadah riblje pijace iz
prostorije Zijema Karasofije. Ovo su bila govna i vatra.
Hariju je srce ludaki skakalo dok je iao prema podnoju stepenita.
"Vi ostanite ovde dole", ree on dvema enama i krenu uz stepenice,
preskoivi mesto na petom stepeniku gde je poivala glava oca Hesa dok
je izdisao. Odozgo se nije ula nikakva buka, a sada vie nije dopirala ni
odozdo. Peo se u tiini, svestan da stvorenje koje ga je ekalo uje svaku

Page 501 / 520

kripu stepenika. Ne elei da pomisli kako je pokuao da se prikrade u

tiini i nije u tome uspeo, sam je prekinuo muk.
"Dolazim, bilo da si spreman ili ne", izgovori on.
Istog asa usledio je odgovor. I ve posle prvog sloga bilo mu je jasno o
kome je re.
"Hari..." pozva ga Lenja Suzana. "Gde si do sada? Ne, nemoj mi rei.
Bio si da vidi Gazdu, je li tako?"
Dok je demon priao, Hari je stigao do vrha stepenita i preao preko
odmorita do vrata. Boja na njima bila se potklobuila.
"eli li posao, Hari?" nastavila je Lenja Suzana. "Ne krivim te.
Spremaju se zaista gadna vremena."
Vrata su ve bila malo otvorena. Hari ih je gurnuo, ovla, i ona se irom
otvorie. Soba je bila gotovo u potpunom mraku, draperije su stajale
navuene, a svetiljka na podu oblepljena stvrdnutim izmetom, tako da je
jedva svetlucala. Sva posteljina bila je skinuta sa kreveta i na njemu je
ostao samo duek, koji je, pak, bio pocrneo. Na dueku je potrbuke leao
deak u prljavoj majici i boksericama.
"Stivi?" pozva ga Hari.
Deak se nije pomerio.
"Trenutno spava", zauo je ledeni glas Lenje Suzane iz tame iza krevea.
"Umorio se."
"Zato ne pusti maloga? Ja sam taj koga eli."
"Precenjuje svoj arm, D'Amure. Zato bih elela jednu sjebanu duu
kao to je tvoja kada mogu da imam ovog neokaljanog maliana?"
"Zato si me onda dovela ovamo?"
"Nisam. Moda ti je Sabina utuvila tu misao u glavu, to da. Ali doao si
svojevoljno."
"Sabina je tvoja prijateljica?"
"Njoj bi se sigurno vie svidelo ljubavnica. Jesi li je tucao?"
"Nisam."
"Ah, D'Amure!" ree Nomad, ozlojeeno. "A toliko sam se namuio
dok nije postala vlana. Nisi valjda postao nastran? Ne. Ti si suvie
ispravan, i to e ti doi glave. Dosadan si, D'Amure. Dosadan, dosadan..."
"E, pa, moda bi trebalo lepo da se vratim kui", ree Hari, okrenuvi
se prema vratima.
Iza njega je nastalo nekakvo komeanje; uo je kako opruge na krevetu
kripe i Stivi je tiho zastenjao. "Stani" prosikta Nomad. "Nikada vie da mi
nisi okrenuo lea."

Page 502 / 520

Osvrnuo se preko ramena. Stvorenje se uspentralo na krevet i sada je

svoje koato i gnojavo telo smestilo povrh svoje rtve. Bilo je boje neisti
na svetiljki, ali vlano; njegova suvie ogoljena anatomija sva je bila u
peristatikom kretanju.
"Zato uvek govna?" upita Hari.
Nomad nakrivi glavu. Kakve god crte da su bile na njoj, sve su
podseale na rane. "Zato to su govna sve to imamo, Hari, dok se ne
vratimo u slavu. To je sve ime nam Bog dozvoljava da se igramo. Moda
malo i vatrom, s vremena na vreme, dok On ne gleda. Kad smo ve kod
vatre, video sam oca Hesa pre negi dan, kako gori u svojoj eliji. Kazao
sam mu da u te moda videti..."
Hari odmahnu glavom. "Ne pali, Nomade", ree on.
"ta ne pali?"
"To sa palim anelom. Ne verujem vie u te stvari." Krenuo je prema
krevetu. "A zna li zato? Video sam neke tvoje roake u Oregonu. U
stvari, nekolicina me umalo nije razapela na krst. Runi, mali kenjavci
poput tebe, osim to nisu imali tvoje ambicije. Oni su samo uestvovali u
tome zarad krvi i govana." Nastavio je da se primie krevetu dok je
govorio, uopte ne znajui ta e stvorenje da uradi. Izvadilo je Hesu
utrobu sa nekoliko kratkih udaraca i nije imao razloga da veruje kako je
izgubio vetinu. Ali ta je on bio bez svoje lane autobiografije? Grubijan
sa nekoliko dana treninga u klanici.
"Ni koraka dalje", ree stvorenje kada se Hari naao na jard od kreveta.
Treslo se od glave do pete. "Ako nastavi da se pribliava, ubiu malog
Stivija. I baciu ga niz stepenice, isto kao i oca Hesa."
Hari podie ruke kao da se predaje. "U redu", ree on, "neu dalje.
Samo sam hteo da proverim porodinu slinost. Zna li da je prosto
neverovatna."
Nomad odmahnu glavom. "Ja sam bio aneo, D'Amure", ree
uznemirenim glasom. "Seam se nebesa. Zaista. Kao da je bilo jue.
Oblaci, svetlo i..."
"I more?"
"More?"
"Sutina."
"Ne!" vrisnu ono. "Bio sam na nebesima. Seam se stalnih otkucaja
Bojeg srca..."
"Moda si roen na obali."
"Jednom sam te upozorio", ree stvorenje. "Ubiu deaka."

Page 503 / 520

"I ta e to dokazati? Da si pali aneo? Ili da si mali grubijan, kao to

ve rekoh?"
Nomad podie ake do svog kukavnog lica. "Oh, pametan si ti,
D'Amure", uzdahnu ono. "Veoma si pametan. Ali i Hes je bio pametan."
Stvorenje je razdvojilo prste i izdahnulo smrad. "I vidi ta mu se
dogodilo."
"Hes nije bio pametan", tiho ree Hari. "Voleo sam ga i potovao, ali on
je bio zaveden. Kada bolje razmislim, vas dvoje ste prilino slini."
Nagnuo se in ili dva blie tom entitetu. "Ti misli da si pao sa nebesa. On
je mislio da im slui. Konano, verovali ste u iste stvari. Glupo je to si ga
ubio, Nomade. Nije ti mnogo ta ostalo."
"Jo imam tebe", odvrati stvorenje. "Mogu da se zajebavam s tvojom
glavom do sudnjeg dana."
"Ha", izusti Hari, ispravivi se. "Ne plaim te se vie. Nisu mi potrebne
molitve..."
"Oh, zaista?" zarea ono.
"Nije mi potrebno raspee. Potrebne su mi samo oi u glavi. A vidim vidim jednog malog govnojeda bez apetita."
U tom trenutku, stvor se bacio na njega, vritei, a sve rane na glavi su
mu se razjapile. Hari stade da hitro uzmie preko prljavog poda, sve za
dlaku izbegavajui opake kande, dok leima nije dodirnuo zid. Nakaza tu
krenu u zavrni napad, zamlataravi rukama prema njegovoj glavi. Hari je
podigao ake da zatiti oi, ali stvorenje nije njih htelo, bar ne za sada.
Umesto toga, zarilo mu je prste u meso na vratu, a stopala sa iljcima
ukopalo u zid sa obe strane njegovog tela.
"A sada ponovo, D'Amure..." poe stvorenje. Hari je oseao kako mu se
krv sliva niz kimu. uo je kako mu prljenovi pucketaju. "Jesam li ja
aneo?" Lice mu se nalazilo na svega nekoliko ina od Harijevog, a glas
mu je izlazio istovremeno iz svih rupa. "elim odgovor, D'Amure. Veoma
mi je vaan. Bio sam nekada na nebesima, je li tako? Priznaj."
Hari je krajnje polako odmahnuo glavom u kojoj je dobovalo.
Stvorenje uzdahnu. "Oh, D'Amure", ree ono, iupavi jednu aku iz
Harijevog vrata i premestivi je napred kako bi ga pomilovao po grkljanu.
Vie nije reao. To vie nije bio Nomad; bila je to Lenja Suzana.
"Nedostajae mi", ree ono, prstima cepajui kou na Harijevom grlu.
"Nije prola no da nisam mislila na nas" - glas je sada bio estok - "ovde,
u tami zajedno."
Deak na krevetu iza stvorenja, zastenja.
"Psst..." izusti Lenja Suzana.
Page 504 / 520

Ali Stivija sada niko nije mogao da uutka. Traio je utehu u molitvi.
"Zdravo Marijo, milosti puna..." poe on.
Stvorenje se osvrnu prema njemu; Nomad je ponovo izbio na povrinu
kako bi vriskom naredio deaku da umukne. U asu kada je to uinio, Hari
je epao aku na svom vratu i izvukao prste sa kandama. Zatim se bacio
napred. Nomadova stopala odvojila su se od zida i dva tela, spojena,
stadoe da posru ka sredini sobe.
Stvorenje je istog asa zarilo prste dublje u Harijev potiljak. Zaslepljen
bolom, on se okrenuo, odluan da ne dozvoli da padnu na deaka.
Pomahnitalo su se vrteli unaokolo sve dok Hari nije izgubio ravnoteu i
pao napred, potisnuvi Nomada ispred sebe.
Njegovo telo udarilo je o ugljenisani pod, koji se raspao pod njihovom
udruenom teinom. Oima punim suza Hari je na trenutak ugledao
besmisleno lice pred sobom, i ake mu klonue usled doivljenog oka.
Zatim su se nali na odmoritu. Posle tame u spavaoj sobi, ovde je bilo
svetlo. Za Nomada je to bilo i te kako bolno. Poeo je da se gri u
Harijevom zagrljaju, trcajui toplu pljuvaku iz drela. Hari he iskoristio
trenutak da iupa kande iz svog vrata, a onda ih je inercija zavitlala
prema gelenderu, koji je zakripao, ali se nije slomio, i oni poletee.
Bio je to pad od otprilike deset stopa: Nomad je bio ispod Harija i
vritao. Udarili su o stubite i nastavili da se kotrljaju, konano se
zaustavivi na nekoliko stepenika od dna.
Prva stvar na koju je Hari pomislio bila je: Boe, kako je tiho. Zatim je
otvorio oi. Nalazio se obraz uz obraz sa stvorenjem, a njegov znoj pekao
mu je kou. Posegnuvi za pokropljenim gelenderom, poeo je da se
pridie; oseao je bol u levoj ruci, ramenu, rebrima i vratu, ali nita ga nije
toliko bolelo da ne bi mogao da uiva u prizoru pod svojim nogama.
Nomad je bio u agoniji, a njegovo telo - koje je izgledalo jo jadnije i
odvratnije na dnevnoj svetlosti nego gore u sobi - predstavljalo je masu
izoblienog tkiva.
"Jesi... li... tu?" upita stvorenje.
Nije vie ni realo ni bilo pritvorno umiljato, kao da su bia za koja se
izdavalo utrnula zajedno s njegovim vidom.
"Ovde sam", odgovori Hari.
Pokualo je da se pridigne na jednu od aka, ali nije uspelo. "Da li...
umire?" zanimalo ga je.
"Ne danas", tiho ree Hari.
"To ne valja", ree stvorenje. "Moramo poi zajedno. Ja... sam... ti..."

Page 505 / 520

"Nije ti preostalo mnogo vremena", ree mu Hari. "Ne trai ono to ti je

ostalo na to sranje."
"Ali to je istina", nastavi stvar. "Ja sam... ja sam ti, a... ti si ljubav..."
Hari se setio Tedove slike; zmije pod svojom petom. Drei se vrsto
za gelender, podigao je stopalo.
"Uuti", ree on.
Stvorenje nije obraalo panju na njega. "Ti si ljubav..." ponovilo je. "A
ljubav je..."
Hari spusti petu na njegovu glavu. "Upozoravam te", ree on.
"Ljubav je ono to..."
Nije ga ponovo upozorio, ve je spustio stopalo u njegovo gnojno lice s
onoliko snage koliko je jo imao u iznurenom telu. Bilo je dovoljno.
Osetio je kako se stvara ulegnue u tom gnoju pod njegovom petom, kako
mu se pod teinom razdvajaju slojevi tankih kostiju i mulja. Kratki grevi
protresoe udove stvorenja sve do okrvavljenih vrhova prstiju. A onda,
sasvim iznenada, prestadoe, uz zavrni trzaj.
U hodniku ispod, Loreta je mrmljala molitvu koju je njen brat gore
zapoeo.
"Zdravo Marijo, milosti puna, Gospod je s tobom, blagoslovena meu
enama..."
Hariju je to prijatno zvualo posle vriske i pretnji.
"Neka je blagosloven plod utrobe tvoje, Isus..."
To, razume se, nee odvratiti smrt. Nee spasiti nevine od patnje.
Meutim, lepota nije bila ba zanemarljiv kvalitet, bar ne u ovom
namuenom svetu.
Dok je sluao, izvukao je petu iz Nomadovog lica. Graa tog stvorenja,
liena volje koja ju je oblikovala, ve je poela da gubi svoju vrstinu i da
se sliva niz stepenite.
Pet stepenika od dna, vide Hari. Isto kao Hes.
Pobeda je uzela svoj danak. Pored razderanog vrata i probodenog grla
Hari je imao slomljenu kljunu kost, etiri naprsla rebra, prelom desne
ruke i blagi potres mozga. to se Stivija tie, koji je bio Nomadov talac tri
dana, njegove traume bile su vie psihike nego fizike. Bie potrebno da
proe izvesno vreme pre nego to zacele, ako se to uopte ikada desi, ali
prvi korak na tom putovanju bio je uinjen ve prvog dana po smrti
stvorenja. Porodica se iselila iz kue u ulici Vikof, ostavivi je na milost i
nemilost glasinama. Ovog puta nee biti pokuaja da se dovede u red.
Poto niko nee voditi o njoj rauna, propae tokom zimskih meseci
Page 506 / 520

neobinom brzinom, kako su neki smatrali. Niko vie nikada nee u njoj
stanovati.
Jedna je tajna ostala nereena. Zato je to stvorenje uopte skovalo plan
da ga domami u kuu u ulici Vikof? Da nije poelo da sumnja u vlastitu
mitologiju, te je udesilo ponovni susret sa starim nerpijateljem kako bi
potvrdilo svoj oseaj o sebi samom? Ili mu je jednostavno bilo dosadno
jednog septembarskog dana, te mu je palo na pamet da odigra staru igru
iskuenja i pogubljenja, tek onako, iz hira?
Hari je pretpostavio da e se odgovori na ta pitanja nai na dugakom
spisku stvari koje nikada nee saznati.
to se tie Tedovog magnum opusa, posle nekoliko dana neodlunosti
Hari je odabrao da ga okai u dnevnoj sobi. Poto je trenutno bio jednoruk,
bila su mu za to potrebna skoro dva sata, ali kada se jednom nalo gore platno prikucano pravo na zid - izgledalo je bolje nego u galeriji.
Nesputana ramom, Tedova vizija kao da je krvarila preko zida.
to se tie ljupke Sabine, koja je oigledno izvravala Nomadova
uputstva kada mu je isporuila sliku, od nje nije vie bilo ni traga ni glasa.
Hari je ipak za svaki sluaj stavio dve nove sigurnosne brave na ulazna
vrata.
Neto manje od dve nedelje posle zavrnog ina u ulici Vikof, iznenada
ga je pozvao zlovoljni Raul.
"Mora na avion, Hari. ta god radio..."
"Gde si?"
"U Omahi. Doao sam da potraim Teslu."
"I?"
"Naao sam je. Ali... ne ba u onom smislu u kome sam mislio da u je
nai."
"Je li s njom sve u redu?" upita Hari. Nastupila je tiina. "Raule?"
"Da, tu sam. Ne znam da li je sa njom sve u redu ili ne. Mora sam da
pogleda."
"Je li ona kod Grila?"
"Aha. Sledio sam je iz L.A.-a. Rekla je susedima da ide za Nebrasku.
To ti je ist dokaz neuraunljivosti u Holivudu. Koliko brzo moe da
stigne ovamo?"
"Uhvatiu danas neki avion, ako uspem. Hoe li me pokupiti na
aerodromu? Nisam ba u najboljem stanju."
"ta se dogodilo?"
Page 507 / 520

"Ugazio sam u neko govno. Ali sada je mrtvo."

IV

1.
Fib nije kazala Darijefi da joj je poznat identitet njihovog posetioca.
Kao prvo, to je bilo suvie bolno, a kao drugo, plaila se da bi mogla
oterati enu i njenu decu iz kue. To nipoto nije elela; ne samo zbog
njih, ve i zbog sebe. Navikla se na njihovo mnotvo i njihovu galamu, a i
mnogo tee bi podnela ono to je uinila ako bi ostala sama u zdanju
O'Konelijeve.
Darijefa je imala mnogo pitanja, razume se, i daleko od toga da je bila
zadovoljna nekim odgovorima koje je dobila od Fib. Ali kako je vreme
prolazilo, a deji komari i spontano plakanje postali proreeniji, kua se
vratila u svoj preanji ritam, a sumnje koje su je i dalje muile Darijefa
je zadravala za sebe.
Fib je u meuvremenu otpoela sistematsko pretraivanje grada,
tragajui za bilo kakvim tragom koji bi joj mogao nagovestiti gde se Do
nalazi. Pod pretpostavkom da nije jednostavno ispario poto je napustio
kuu (u to je sumnjala; bio je rudimentaran, ali ipak u vrstom obliku),
njegovo bekstvo kroz ulice nije moglo, razmiljala je ona, proi potpuno
neprimeeno. ak i u ovom gradu, ije su se ulice mogle pohvaliti novim
udnim oblijima i fizionomijama uvek kada bi neka nova laa bacila
sidro, Doova pojava bila je, da tako kaemo, bar spomena vredna. Neko
mora da je neto video.
Uskoro je zaalila to je tako sporo uspostavljala vezu sa svojim
susedima. Iako je veina njih bila prilino utiva prema njoj kada bi dola
da im postavi pitanja, svi su se drali krajnje oprezno. to se njih ticalo,
ona je i dalje bila stranac, a plaila se da ak i ako su znali odgovore na
njena pitanja, ovi nee stii do nje. Nekoliko dana vraala se u kuu
O'Konelijeve razoarana i iscrpljena, poto je prethodno ila od vrata do
vrata (u nekim ulicama od gradilita do gradilita) u potrazi za
obavetenjima, dok su se parametri njene potrage postojano irili, uporedo
sa njenim ojanjem. Izgubila je apetit i smisao za humor. Nekih dana je,
preskoivi po dva uzastopna obroka, lutala ulicama oamuena i na ivici
suza, izvikujui Doovo ime poput kakve ludare. Jednom je na kraju dana
zakljuila da se izgubila, a kako je bila suvie umorna da potrai put do
Page 508 / 520

kue, ostala je da prespava na ulici. Drugom jednom prilikom, obrevi se

usred neke teritorijalne rasprave izmeu dve porodice, umalo joj nisu
prerezali grkljan. Ali nastavila je da izlazi svakog dana, u nadi da e
nabasati na kakav trag koji e je odvesti do njega.
Na kraju je ispalo da je prvi nagovetaj za kojim je toliko tragala dobila
iz izvora nadohvat ruke. Upravo se spremala da jednog dana ue u kadu,
poto je dvanaest i vie asova hodala gradom, kada je zaula kucanje na
vratima kupatila, i posle njenog poziva unutra je uao Enko, Darijefin
potomak koji se najmanje prijateljski ophodio prema njoj; trkljasti
momak, ak i prema merilima za adolescente, sa ljudskim licem osim to
je imao simetrine mrlje na elu i vratu, kao i zakrljale krge koje su se
protezale od sredine obraza do vrata.
"Imam prijatelja", objasni on. "Zove se Vip Luemu. ivi dva bloka niz
ulicu. U onoj kui sa zamandaljenim prozorima?"
"Znam koja je", ree Fib.
"Rekao mi je da se unaokolo raspituje... zna ve, o onoj stvari koja je
bila ovde."
"Da, raspitivala sam se."
"E, pa... Jip je znao neto o tome, ali majka mu je kazala da ne
razgovara sa tobom."
"Ba susetski", primeti Fib.
"Nije to zbog tebe", odvrati Enko. "Ovaj... i jeste i nije. Uglavnom je
zbog onoga to se ovde dogodilo, zna, u starim danima, te misle da e i ti
obnoviti posao kao gospoica O'Konel, kada brodovi ponovo ponu da
pristiu."
"Posao?" ponovi Fib.
"Da. Zna ve. ene."
"Ne pratim te, Enko."
"Kurve", ree deak, a mrlje na njegovom licu potamnee.
"Kurve?" opet e Fib. "Ti to pokuava da mi kae da je ova kua...
nekada bila bordel?"
"Najbolji. Tako bar kae Vipov otac. Ljudi su odasvud dolazili."
Fib je zamislila Miv kako sedi poput kakve kraljice, poduprta jastucima
i okruena ljubavnim pismima, razmiljajui o imbecilnosti ljubavi. Nije ni
udo. Ta ena bila je madam. Ljubav nije bila dobra za posao.
"Mogao bi da mi uini veliku uslugu", ree Fib, "ako bi kazao Vipu da
rairi glas da ne nameravam ponovo da otvorim ovu kuu za posao u
skorijoj budunosti."
"Uiniu to."
Page 509 / 520

"A sada... rekao si da on zna neto?"

Enko klimnu. "uo je oca kako pria o nekom misameu koji je vien u
luci."
"Misame?"
"Oh, tu re koriste mornari. Ona oznaava neto to nalaze na moru, a
to jo, zapravo, nije zavreno."
Napola odsanjano, pomisli ona. Kao moj Do; moj misame Do.
"Enko, hvala ti."
"Nema na emu", odvrati deak, okrenuvi se da poe. "Znate,
Musnakaf nije bio moj otac."
"Da, ula sam."
"Bio je roak moga oca. U svakom sluaju, priao je mnogo o tome
kako je nekada iao da trai ene za gospoicu O'Konel."
"Mogu da zamislim", ree Fib.
"Sve je objasnio. Kuda treba ii. ta treba rei. Te tako..."
Enko zastade i zagleda se u svoje cipele.
"Te ako se ikada vratim u posao..." poe Fib.
Deak se ozari.
"Imau te u vidu."
Pustila je da se voda u kadi ohladi i poela ponovo da se oblai,
navukavi na sebe nekoliko slojeva odee kao zatitu od vetra koji je bio
poslednjih nekoliko dana veoma otar, a i inae je uvek bio otriji blizu
vode. Zatim je otila u kuhinju, napunila jednu od Mivinih srebrnih pljoski
vonim sokom i uputila se u luku, razmiljajui usput da e, ako otprilike i
posle godinu dana ne uspe da pronae Doa, ponovo otvoriti bordel, ba uz
inat susedima koji joj nisu nimalo pomogli, te e isto kao i Miv ostariti u
luksuzu i postati mrzovoljna, bogatei se na nedostatku ljubavi.
2.
Kao to je Raul i obeao, ekao je na aerodromu Epli, mada ga Hari u
prvi mah nije prepoznao. Podgrejao je pomalo sablasno bledilo tela svog
domaina tankim slojem podloge i natakao moderne naoari za sunce, ne
bi li sakrio srebrnaste zenice. elavo teme pokrio je bezbolskom kapom.
Opti utisak nije bio naroito privlaan, ali mu je omoguavao da se
neupadljivo kree kroz guvu.
Dok su se vraali ka Grilovoj kui u prepotopnom ford-kabrioletu koji
je vozio Raul (priznao je da ne poseduje dozvolu), razmenili su izvetaje o
najnovijim pustolovinama. Hari je ispriao Raulu o tome ta se dogodilo u
Page 510 / 520

ulici Vikof, a Raul mu se oduio priom o putovanju do Misije Svete

Katarine, na poluostrvu Baja, gde je Fleer otrkio i sintetisao nuncija.
"Jo davno sam tamo sagradio svetilite", ree on, "o kome sam se
brinuo dok me Tesla nije pronala. Bio sam ubeen da e nestati. Ali ne.
Jo je bilo tamo. Seljanke se i dalje penju do ruevina da se mole i trae od
Fleera da se zaloi za njihovu bolesnu decu. Ba je dirljivo. Video sam
jednu ili dve ene koje sam poznavao, ali one, razume se, nisu mene
prepoznale. Ima jedna ena, meutim - sam Bog zna da joj mora bizi
devedeset k'o nita - koju sam potraio i rekao sam joj ko sam. Sada je
slepa i pomalo luda, ali mi se zaklela da ga je videla, dan pre nego to je
izgubila vid."
"Misli na Fleera?"
"Mislim na Fleera. Rekla je da je stajao na ivici stene i zurio u sunce.
Imao je obiaj to da radi..."
"I ti misli da je jo tamo gore?"
"I udnije stvari su istinite", istaknu Raul. "Obojica to znamo."
"Zidovi postaju tanji, je li tako?" upita Hari.
"Rekao bih da je tako."
Izvesno vreme nastavili su da se voze u tiini. "Mislio sam da moda
poem na jo jedno hodoae", ree Raul posle otprilike jednog minuta,
"dok sam ovde u Omahi."
"Da pogaam. Do biroa za izgubljena pisma."
"Jo je tamo", ree Raul. "Verovatno nije uopte zanimljiv kao
arhitektonsko zdanje, ali nijedan od nas ne bi bio ovde da nije sagraena."
"Veruje li u to?"
"Oh, ubeen sam da bi Umetnost pronala nekoga koga bi iskoristila da
to nije bio Daf. Ali mi moda nikada ne bismo saznali nita o tome.
Mogli smo da budemo poput njih" - klimnuo je prema stanovnicima
Omahe koje su videli kroz prozor i koji su ili svojim poslom - "mislei da
je ono to vidi ujedno sve to postoji."
"Da li ikada poeli da je tako?" upita ga Hari.
"Roen sam kao majmun, Hari", odvrati Raul. "Znam kako je to
evoluirati." Zakikotao se. "Dozvoli da ti kaem: predivno je."
"O tome je, znai, re?" upita Hari. "O evoluiranju?"
"Mislim da jeste. Roeni smo da se uzdiemo. Da vidimo vie. Da
saznamo vie. Moda da jednoga dana znamo sve." Zaustavio je kola
ispred jedne velike, mrane kue. "to nas vraa na Teslu", ree on i
povede Harija uz zarasli prilazni put, na kome je stajao parkiran Teslin
motor, do ulaznih vrata.
Page 511 / 520

Poslepodne je odmicalo, a kua je bila ak i mranija unutra nego to je

izgledala spolja, zidovi goli, vazduh vlaan.
"Gde je ona?" Hari upita Raula, muei se da skine sako.
"Dozvoli da ti pomognem."
"Mogu sam", odvrati Hari nestrpljivo. "Samo me odvedi do Tesle,
molim te?"
Raul klimnu, stisnu usne i pogura Harija prema stranjem delu kue.
"Moramo biti obazrivi", ree on, kada stigoe do zatvorenih vrata. "ta god
da se deava ovde unutra, mislim da je nepostojano."
Rekavi to, otvorio je vrata. Prostorija je bila pretrpana svom silom
naprava Grilovog omiljenog Spruda koji je podsetio Harija na Normino
malo svetilite, sa trideset ekrana koji su sve vreme drali izgubljene due
na odstojanju. Znao je da je ovde bio na delu obrnuti proces. Ovde su
izgubljeni i ludi pronalazili pribeite; mesto na kome su mogli da olakaju
sebi tako to bi izneli sve to ih opseda. Njihovi izvetaji mahnito su
promicali ekranima. A ispred njih je, zatvorenih oima, sedela Tesla.
"Ovako sam je zatekao kada sam stigao ovamo", ree Raul. "U sluaju
da te to zanima, ona die, ali veoma usporeno." Hari je napravio korak
prema njoj, ali ga je Raul upozorio. "Samo paljivo", ree on.
"Zato?"
"Kada sam pokuao da joj se pribliim, osetio sam nekakvo energetsko
polje."
"Ja nita ne oseam", ree Hari, napravivi jo jedan korak. Kada je to
uradio, neto kao da ga je u prolazu dodirnulo po licu, tek ovla, nalik na
treptavi zid jednog mehura. Pokuao je da se povue, ali bio je suvie spor.
U jednom paradoksalnom trenu, mehur kao da ga je usisao i rasprsnuo se.
Soba je nestala, i on je poleteo poput metka ispaljenog u plamen
skarletnog sunca, ija je boja bila neizrecivo ista. Trenutak se zadrao
tamo, a onda je nestao, izbio je na drugu stranu i obreo se u jednom
drugom, koje je bilo plavo; pa dalje, u uto, zatim u zeleno, potom u
purpurno. I dok je putovao, od sunca do sunca, prizori su poeli da se
otvaraju levo i desno od njega, iznad i ispod, povlaei se od do krajnjih
granica njegovog vida. Na sve strane nicali su oblici, kradui svoju
usijanost od sunaca koja je on probijao i iji se plamen sada povlaio, dok
su oni polagali pravo na njegovu predanost. Dolazili su k njemu iz svih
pravaca, bombardujui ga slikama u takvom broju da njegov um nije uspeo
da uhvati nijednu. Poela je da ga hvata panika dok se napad pojaavao;
uplaio se da e izgubiti zdrav razum ako ne uspe u ovoj oluji da pronae
kakvu stenu.
Page 512 / 520

A onda, Teslin glas: "Hari?"

Taj zvuk je na trenutak ustalio jednu viziju. Video je prizor ivih
pojedinosti. Potez izrovaenog oker tla. Rupu i kuju kako sedi pored nje,
grickajui svoju stranjicu. aku sa izgrienim noktima kako se pojavljuje
iz rupe, bacivi komadi grnarije napolje na krpu rasprostrtu pored nje. I
Tesla - ili jedan njen deo - negde sa druge strane rupe, ruke i kuje.
"Hvala Bogu", ree Hari, ali prerano je progovorio. Slika je iskliznula i
on je ponovo krenuo, dozivajui Teslu u letu.
"U redu je", ree on, "dr' se."
Ponovo ga je njen glas ukoio. Novi prizor. Jo vie pojedinosti.
Sumrak, ovog puta, i udaljena brda. Drvena koliba u polju ustalasane
trave, i ena koja tri prema njemu sa uplakanim detetom u naruju. Iza
nje, tri tamna, siuna stvorenja koja je progone, ogromnih glava, zlatnih
oiju. ena je u uasu jecala beei, ali dete je plakalo iz sasvim drugih
razloga, pruajui svoje mrave ruice prema progoniteljima. Kada se beba
okrenula da udari majku po glavi, Hari je video zato. Iako se inilo da je
to ljudsko dete, oi su mu takoe bile zlatne.
"ta se to ovde deava?" upita Hari.
"Slobodno nagaaj", odvratila je Tesla. Dok je to govorila, ugledao je
jo jedan njen deo u blizini kolibe. "Sve je to deo Spruda."
Kada je dete poelo da izmie iz majinih ruku, prizor je iskliznuo isto
kao i onaj prvi, i on je nastavio da leti, a um je poeo da mu hvata neto od
drama kroz koje se probijao. Nikada vie od delia - jato ptica u ledu,
novi to krvari na tlu, neko se smeje na zapaljenoj stolici - ali dovoljno
da zna da je svaka od tih bezbrojnih slika bila deo neke vee sheme.
"Zadivljujue..." zadahta on.
"Nije li?" upita Tesla, i ponovo ga je njen glas naterao da se zaustavi.
Ovog puta je posredi bio grad. Nisko nebo, a iz njega se prosipala
srebrnasta svetlost, ovla padajui, poput perja u ogledalu. Na plonicima
ispod, ljudi su ili svojim poslom slepi za taj prizor, osim jednog lica
okrenutog navie: starac, pokazivao je i urlao.
"ta ja to vidim?" upita Hari.
"Prie..." odgovori Tesla, a kada ju je uo, Hari je na trenutak ugledao
jo jedan deo njenog mozaika, u gomili. "To je ono to je Grilo sakupio
ovde. Na stotine hiljada pria."
Ulica je isklizavala. "Gubim te..." upozorio ju je Hari.
"Samo pusti", odvrati Tesla. "Sustii u te negde drugde."
Uinio je kako mu je bilo naloeno. Ulica je odletela i on je nastavio
brzinom od koje je zastajao dah, dok su ga prie i dalje saletale iz svih
Page 513 / 520

pravaca. Ponovo je hvatao samo delie. Ali sada je ve umeo na neki nain
da protumai prizore, ma koliko oni bili kratki. Bilo je ovde epskih pesama
i kamernih dela; porodinih drama i potraga do kraja sveta; divota Starog
Zaveta i uasa pria pred spavanje.
"Nisam siguran da u moi jo dugo", ree Hari. "Imam oseaj da
gubim razum."
"Pronai e drugi", bocnu ga Tesla, i on se ponovo ukopa usred neke
prie.
Ovog puta, meutim, neto je bilo drugaije. Ovo je bila pria koju je
znao.
"Prepoznaje je?" upita Tesla.
Svakako. Bio je to Evervil. Raskre, subotnje popodne, sa suncem
koje je obasjavalo prizor farse i ludila. Orkestar popadao, Budenbaum
kopa u potrazi za slavom; vazduh proaran vizijama kurvi. Hari se ba nije
seao da je tako bilo, ali ta s tim? Nije zaostajalo ni za im od onoga
emu je do sada prisustvovao.
"Jesam li ja ovde?" upita on.
"Jesi sada", odvrati Tesla.
"Molim?"
"Grilo je pogreio kada ga je nazvao sprud", nastavila je Tesla. "Sprud
je mrtav. Ovo i dalje raste. Prie ne umiru, Hari..."
"One se menjaju?"
"Tano. To to si ti video sve ovo obogauje ih, razvija. Nita se nikada
ne gubi. Upravo to uim."
"Hoe li ostati?" upita Hari, posmatrajui razvoj drame na raskru.
"Izvesno vreme" ree ona. "Ovde su odgovori, ako uspem da prodrem
do sri."
Ispruila je ruke prema Hariju dok je govorila, i on vide da su delii
koje je na trenutak ugledao na putu ovamo i dalje pred njim. Jedan njen
deo bio je izklesan iz poteza oker tla, a deo iz rupe tamo iskopane. Deo je
podseao na kolibu u polju, a deo na zlatooko dete. Deo je bio napravljen
od pahulja u ogledalu, deo je predstavljao onog starca, koji je pokazivao
put neba.
A jedan deo, razume se, bio je napravljen od sunanog popodneva. I od
Ovena Budenbauma, koji e besneti na raskru sve dok prie budu
priane.
Konano, mada taj deli nije mogao da vidi, znao je da se sastoji i od
njega, koji se nalazio negde u ovoj prii.
Ja sam ti...promrmljao je Nomad u njegovoj glavi.
Page 514 / 520

"Razume li bilo ta od ovoga?" upitala ga je Tesla.

"Poinjem da shvatam."
"Nalik je na ljubav, Hari. Ne; to nije tano. Mislim da je to moda
ljubav."
Osmehnula se vlastitom shvatanju. I dok se osmehivala, veza meu
njima se prekinula. Odleteo je od nje, nazad kroz usplamtele boje, i bio je
vraen kroz rasprskavanje mehura u ustajalu sobu iz koje je otiao.
Tamo ga je, tresui se, ekao Raul.
"Pobogu, D'Amure", ree on, "pomislio sam da sam te izgubio."
Hari odmahnu glavom. "Bio je to samo kratak izlet", ree on. "Bio sam
u poseti sa Teslom. Provela me je unaokolo."
Pogledao je telo koje je sedelo ispred monitora. Odjednom mu se
uinilo nekako izlino: meso, kost. Prava Tesla - moda pravi Hari, a
moda i pravi svet - nalazila se tamo odakle je on doao, priajui sebe na
beskrajnim granama drveta prie.
"Hoe li se ona vratiti?" zanimalo je Raula.
"Kada dobije ono kuda eli da poe", odvrati Hari.
"A gde je to?"
"Nazad na poetak", ree Hari. "Gde drugde?"
3.
Prvi odlazak do luke bio je bezuspean; Fib nije pronala nikoga ko je
bilo ta znao o misameu. Ali drugog dana njeno ustrajno raspitivanje
urodilo je plodom. Da, rekao joj je jedan od vlasnika bara na Dok Roudu,
zna o emu ona to pria. Neko stvorenje u agoniji i nedovreno zaista je
bilo vieno ovde dole pre nekoliko nedelja. U stvari, ako ga pamenje
dobro slui, bilo je pokuaja da se ta gnusoba satera u koral, iz straha da
ima ubilaki apetit. Koliko je on znao, stvorenje nikada nije bilo uhvaeno.
Moda je, stao je da nagaa, bilo oterano nazad u more, iz koga se i
pojavilo, kako su svi pretpostavili. U tom sluaju plima je odnela njegovo
izoblieno telo.
Bile su to i dobre i loe vesti. Dobila je potvrdu da bar traga u pravom
delu grada; to je bila dobra. Ali injenica da Do nije bio vien u poslednje
vreme nagovetavala je da je moda teorija vlasnika bara tana i da se on
zaista izgubio u vodama. Zatim je krenula u potragu za nekim ko je
uestvovao u poteri, ali to su dani vie odmicali, to je bilo sve tee i tee
pratiti njeno napredovanje. Dnevno su pristizali novi brodovi, od laa sa
jednim jarbolom do preobilja ribarskih brodica koje su urile u luku i iz
nje, odlazei laki, a vraajui se teki od ulova. esto je hvatala sebe kako
Page 515 / 520

zapostavlja svoja raspitivanja i slua, napola omaijana, razgovore izmeu

mornara i lukih radnika: prie o onome to se nahodilo s druge strane
mirnih voda luka, napolju u divljinama i pustoima mora-sna.
ula je, razume se, za Efemeris, a od Musnakafa o Pletozijaku i
Trofeteu. Ali bilo je i mnogo vie od toga; zemalja i gradova ija su imena
zazivala slavu. Neka od njih bila su stvarna mesta (njihove bogove
istovarivali su na doku), druga su spadala u kategoriju bajki. Prvoj skupini
pripadalo je ostrvo Bergerovog Plata, gde su se posade oigledno sve
vreme gubile; njima su harale tako izuzetne vrste da su rtve umirale od
neverice. U potonje je spadao grad Nilpalijum, koji je osnovala budala i
kojim su vladali - pravedno i uspeno, prema predanju - osnivaevi psi,
koji su ga prodrali poto je preminuo.
Meutim, najvie joj je zaokupila panju pria o Kikaranka Rojandi.
Bila je to uvena kula od zapaljene stene, koja se pravo izdizala iz mora,
penjui se u visinu od pola milje. Vrste koje su puzale i pele se po njoj nije
prodirao njen plamen, ali morale su sve vreme da se bacaju u uskomeane
talase ne bi li ohladile tela, posle ega bi nanovo poinjale da se penju
kada bi to mogle da podnesu, u oajnoj elji da se udvaraju svojoj kraljici
koja je ivela u plamenu na samom vrhu, i da je oplode.
Najbesmislenije od ovih pria bile su za nju blagotvorne i od ivotne
vanosti, jer su joj odvlaile misli od njene bede, a one istinite nekako su
je udno ohrabrivale, jer su predstavljale dokaze o tome koliko su ovde
udovina stanja bia bila verovatna. Ako su stanovnici b'Keter Sabata
imali hrabrosti da ive u izokrenutoj piramidi, a penjai kroz plamen
Kikaranka Rijande bili toliko predani penjanju uz svoju kulu, jer su
verovali da e jednoga dana stii do svoje kraljice, zar onda ona ne bi
trebalo da nastavi potragu za svojim misameom?
A onda je doao dan oluje. Predvideli su ga stari mornari du keja jo
pre izvesnog vremena: bura znatne jaine izdii e svu silu riba iz dubina i
dovui je u pliake. Za preduzetne ribare, voljne da rizikuju svoje mree,
amce i vrlo verovatno svoje ivote na otvorenom moru, bilo je to
obeanje ulova neverovatnih razmera.
Fib se grejala ispred vatre u kuhinji kada se nadigao vetar; deca su
sedela i jela gula u blizini, a njihova majka mesila je hleb.
"ula sam kako se zalupio prozor", ree Darijefa, kada su prve kapi
kie poele da dobuju po kuhinjskom simsu, i pohita da ga zatvori.
Fib je zurila u plamen, dok su naleti vetra zavijali i urlali u dimnjaku.
Pretpostavila je da e dole kod Dok Rouda imati i te kako ta da se vidi.
Page 516 / 520

Brodovi koji povlae sidro i more koje se obruava na zid luke. Ko zna ta
bi jedna ovakva oluja mogla da izbaci na obalu?
Ustala je im joj se oblikovala ova misao. Ko je zaista mogao da zna?
"Darijefa?" povika ona, dok je uzimala kaput iz ormana. "Darijefa!
Izlazim!"
ena je silazila niz stepenice, sa zabrinutim izrazom lica. "Po ovom
vremenu?" upita ona.
"Ne brini. Bie sa mnom sve u redu."
"Povedi Enka sa sobom. Grozno je tamo napolju."
"Ne, Darijefa, mogu da podnesem malo kie. Ti samo ostani u toplom
i ispeci hleb."
Ne prestajui da tvrdi kako to nije ba mudro, Darijefa je sledila Fib
do vrata, te je za njom izila i na stepenite.
"Vraaj se unutra", ree joj Fib. "Neu dugo."
Zatim je otila, u potop.
Oistio je ulice isto onako podrobno kao i Iad. Jedva da je srela neku
duu dok je napredovala manjim ulicama i sporednim prolazima koje je
sada ve isto onako dobro poznavala kao glavnu ulicu i Popi Lejn u
Evervilu. to se vie pribliavala vodi, to je nailazila na manje zaklona
koji su mogli da je zatite od besa oluje. Kada je stigla do Dok Rouda,
hodala je povijena protiv vetra i vie puta morala je da se uhvati za zid ili
ogradu kako ne bi bila oborena.
Na keju i palubama brodova bilo je mnogo ivlje nego na ulicama
kojima je dola, jer su posade obezbeivale jedra i osiguravale teret. Jedna
od laa sa samo jednim jarbolom otkaila se i na Fibine oi bila baena na
lukobran. Drvo se raspuklo, a lanovi posade poskakali su u vodu koja je
naprosto kljuala. Nije elela da vidi hoe li laa potonuti, ve je pourila
dalje, pored luke i kroz oblast skladita odmah do nje, na obalu.
Talasi su bili visoki i gromoviti, a vazduh gust od kapljica i kie, tako
da nije mogla da vidi vie od desetak jardi ispred sebe. Meutim, mrani
bes prizora odgovarao je njenom raspoloenju. Spoplitala se preko
tamnog, skliskog kamenja, izazivajui vode da se dovoljno visoko izdignu
i pokupe je, a pri tom je izvikivala Doovo ime. Bura je ukrala glas sa
njenih usana, razume se, ali ona je nastavila uporno da koraa, dok su joj
se suze meale sa kiom i penom mora-sna.
Konano su je umor i oajanje savladali. Klonula je na kamenje, mokra
do gole koe; suvie je promukla i plua su joj bila odve ranjena da bi
ponovo uzviknula njegovo ime.

Page 517 / 520

Udovi su joj bili ukoeni od zime, a u glavi joj je dobovalo. Podigla je

ake do usta ne bi li dahom zagrejala prste; upravo je pomislila da bi lako
mogla da se naisto smrzne ako se uskoro ne pomeri, kada je ugledala
neku priliku u magli dalje niz obalu. Neko joj se pribliavao. Mukarac:
ono malo odee na njemu bilo je u ritama, a telo mu je predstavljalo udan
splet oblika i boja. Mestimino je bio purpuran, a koa mu je bila ljuskava.
Na drugim mestima imao je male mrlje gotovo srebrnaste koe. Ali
njegovo jezgro - meso oko oiju i usta, niz vrat i preko grudi i stomaka bilo je crno. Poela je da ustaje, ne mogavi od zaprepaenja da izgovori
ime koje je do tada izvikivala u vetar.
Nije bilo vano. Video ju je; video ju je oima koje je sama odsanjala u
postojanje. Zastao je, na nekoliko jardi od nje, sa malim osmehom na licu.
Nije mogla da mu uje glas - talasi su bili suvie buni - ali prepoznala
je oblik svoga imena kada ga je izgovorio.
"Fib...?"
Oprezno mu se pribliila, prepolovivi razdaljinu meu njima, ali ne
stigavi jo na dohvat njegovih ruku. Tek se malo plaila. Moda su
glasine o ubilakim namerama bile istinite. Ako nisu, gde je naao delie
mesa da zavri svoje telo?
"To si ti, zar ne?" upita on. Sada je bila dovoljno blizu da je mogla da
uhvati njegove rei.
"Ja sam", ree ona.
"Mislio sam da sam moda skrenuo s uma. Da sam moda sve
uobrazio."
"Nisi", ree ona. "Ja sam te ovde odsanjala, Do."
Sada je on bio taj koji je stao da joj prilazi, gledajui nanie u svoje
ruke. "Nema sumnje da si nabacila neto mesa na mene", ree on. "Ali
ovaj duh..." jedna od tih aka podigla se do grudi, "ono to je ovde unutra to sam ja. Onaj Do koga si pronala tamo, u travi."
"Bila sam sigurna da sam te sanjala."
"Jesi. I ja sam uo tvoj poziv. I doao sam. Ali ja nisam neka tamo
izmiljotina, Fib. Ovo je Do."
"ta ti se onda dogodilo?" upita ona. "Odakle..."
"Odakle potie ostatak mene?"
"Da."
Do usmeri pogled ka vodi. "'u. Duhpiloti." Fib se sasvim dobro
seala kratke Musnakafove lekcije na tu temu: Delii Tvorca, rekao je on,
ili ne. "Bacio sam se u vodu, u nadi da u se utopiti, ali su me oni nali.
Okruili su me. Odsanjali ostatak mene u postojanje." Podigao je aku da
Page 518 / 520

je ona pregleda. "Kao to vidi", poe on, "mislim da su uneli neto od

svoje vlastite prirode u mene dok su to inili." Ud je bio mnogo udnije
oblikovan nego to je to u prvi mah primetila; izmeu prstiju imao je
koice, a koa je bila puna sitnih nabora. "Da li ti to smeta?"
"Pobogu, ne..." ree ona. "Zahvalna sam to si mi se vratio."
Sada je konano rairila ruke i pola ka njemu. Privio ju je uz svoje
telo, koje je bilo toplo uprkos kii i kapljicama pene, a zagrljaj mu je bio
isto onako estok kao i njen.
"I dalje ne mogu da poverujem da si pola za mnom", promrmlja on.
"ta mi je drugo preostalo?" odvrati ona.
"Zna da nema povratka, je li tako?"
"Zato bismo eleli da se vratimo?" upita ona.
Dugo su ostali tamo na obali, povremeno priajui, ali uglavnom samo
ljuljukajui jedno drugo. Nisu vodili ljubav. To su ostavili za neki drugi
dan. Za mnoge dane, u stvari. Za sada samo zagrljaji, samo poljupci, samo
nenost, dok se oluja ne iscrpi.
Kada su se nekoliko asova kasnije vraali kejom - nebesa su se ve
razbistrila, a vazduh je bio onaj negdanji - jedva da se ko osvrnuo za
njima. Ljudi su imali suvie posla. Trebalo je popraviti oteene trupove
brodova, zakrpiti pocepana jedra, pokupiti razbacan teret i ponovo ga
natovariti.
A smeli ribari, koje nije mogla da uplai pomama oluje i koji su se
vratili itavi, molili su se du keja dok su amci istovarivani. Bile su to
molitve zahvalnosti to su preiveli i to je more-san bilo tako
velikoduno. Proroci koji su predvideli oluju bili su u pravu: pomahnitale
vode zaista su izbacile na povrinu nevien ulov.
Dok su ljubavnici neprimeeni ili ka kui na brdu (gde e vremenom
postati i te kako poznati), sadrina mrea bila je nagomilavana na doku. Iz
dubina Sutine, iz njenih bezdanih mesta, stigla su stvorenja koja su bila
udna ak i za ribarske oi. Liila su, neka od njih, na stvari stvorene prvih
dana postojanja sveta; druga su podseala na vrljotine kakvog detata po
zidu. Neka su bila bezoblina, mnoga mnogo arenija nego to je bilo
poznatih boja. Neka su, opet, svetlucala vlastitim sjajem, ak i po danu.
Nazad u more bacani su samo 'ui. Ostatak je razvrstavan, stavljan u
koare i noen na riblju pijacu gde se gomila ve iskupila, iekujui ovu
blagodet. ak i ona najrunija, sve do poslednje deje vrljotine, nahranie
nekoga. Nita nee propasti; nita nee biti izgubljeno.

Page 519 / 520

Page 520 / 520