G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

KONTINENT KONTRESKARP

anarhija/ blok 45
PORODINA BIBLIOTEKA

Guy Debord i Ivan Chtcheglov

KONTINENT KONTRESKARP
TEKSTOVI, PROJEKTI, PREPISKA
195419571963.
Svi izvori su navedeni uz tekstove.
Preveli i priredili: Nenad iz Erevona (Uvod u Kontinent Kontreskarp
i Poloaj Kontinenta Kontreskarp) i Aleksa Golijanin, 2016.
http://anarhija-blok45.net1zen.com
aleksa.golijanin@gmail.com
ZAJEDNIKA ARHIVA
http://anarhisticka-biblioteka.net
28

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

KONTINENT KONTRESKARP

Uvodna napomena
Urbani ambijent namee pravila i ukuse vladajueg poretka jednako nasilno kao i dnevne novine. Guy Debord, Sur
le passage de quelques personnes a travers une assez courte unite
de temp (O prolasku nekoliko osoba kroz rilino kratku jedinicu
vremena), film, 1959.
Reiti pojam bombardovanja informacijama treba shvatiti
u najirem smislu. Stanovnitvo je danas izloeno neprekidnom
bombardovanju smeem, koje nema nikakve veze s masovnim
medijima. I nema nieg promaenijeg, nieg tipinijeg za prepotopsku levicu, od ideje da se masovni mediji nadmeu sa ostalim
sferama modernog drutvenog ivota, u kojima se pravi problemi
ljudi postavljaju na ozbiljan nain. Univerzitet, crkve, konvencije
tradicionalne politike ili arhitektura, takoe emituju zbrku nepovezanih trivijalnosti, koja na anarhian, ali opet zapovedni nain,
tei da oblikuje sve stavove svakodnevnog ivljenja (kako se oblaiti, s kim se viati, kako biti zadovoljan). Guy Debord, Communication prioritaire (Prioritetna komunikacija), Internationale
Situationniste, br. 7, april 1962.

Uvodna napomena
Uvod u Kontinent Kontreskarp (I. eglov, 1954)
Poloaj Kontinenta Kontreskarp (G. Debor, 1956)
Ulica Morilon 36 (verovatno G. Debor, 1954)
Projekat edukativnog lavirinta (G. Debor, 1956)
Prva izloba psihogeografije (broura Galerije Tiptoe, 1957)
Pisma iz daleka (I. eglov, 1963)
Dva pisma eglovu (G. Debor, 1963)

U ovom bukletu sakupljeno je nekoliko manje poznatih tekstova,

koji dopunjuju glavne letristike-situacionistike radove posveene
prolascima (drive), psihogeografiji i kritici urbanizma. Taj opus ne
ine samo tekstovi ve i filmovi Gija Debora, naroito O prolasku nekoliko osoba... (1959), Kritika odvajanja (1961) i In girum... (1978),
inae posveen Ivanu eglovu (videti segmente ilustrovane slikama iz
stripova i filmova o Princu Valijantu). Svi tekstovi, osim Pisma iz daleka, sada se pojavljuju prvi put na naem jeziku, a dva teksta o Kontinentu Kontreskarp i prvi put na nekom jeziku koji nije francuski (ili
italijanski, ako se ne varam). Iako fragmentaran i prilino proizvoljan,
ovaj izbor baca novo svetlo na iskustvo Letristike (situacionistike)
internacionale, koje se, dakle, nije svodilo samo na teoretske spekulacije, jo manje na konvencionalnu politiku (aktivistiku) praksu.
3

KONTINENT KONTRESKARP

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

Uvod u Kontinent Kontreskarp

il Iven (Ivan eglov), 1954.

Trg Kontreskarp, oko 1950.

Na razglednici, u donjem desnom uglu, zaista pie Guy.

Trebalo je razbiti mnogo dublje mehanizme uslovljavanja, tu nezvaninu, a opet sveprisutnu optu organizaciju vremena i prostora, koja
neumoljivo upravlja naim svakodnevnim ponaanjem. Odatle, dobrim
delom, prolasci i psihogeografija.
Kao glavne izvore, za ove teme, kada je re o prevedenim tekstovima,
do daljeg treba smatrati buklete Pravila novog urbanizma (I. eglov),
Veliki Potla i Gole usne.
AG, 2016.

Imalo bi mnogo toga da se kae o ovom letu.

U ranu zoru, ti otvoreni spomenici, te iroke ulice, te izobliene dimenzije, tu su za tebe, koji ih nisi poznavao. I soba koja toliko govori
i ne krije nita.
Drevna uspavana uma razmie se pred povratkom princa, ali lepotica ne moe da proe kroz nju. Kada bismo danas znali prilaze Zamku, ipak bi sredstva da se iz njega izbavi ena i dalje bila opasna po
nju. Kada se uju pozivi, kada se prepoznaju signali i kada je potraga
reena soba se konano probija u dan kroz jutro sveta izlaz ene u
svet postaje na svaki nain pogibeljniji. Veliko probueno predgrae se
brutalno skuplja i zatvara oko nje.
ovekovo istraivanje ka centru je lako, dok ono koje ide od osovine ka periferiji nije.
Izvan ve poznate simbolike, u Uspavanoj umi, elim da prepoznam oiglednu figuraciju GEOGRAFIJE.
*
Volim filmove zbog njihove geografije. Deca raja (Les Enfants du
paradis, 1945), i njihov Bulevar zloina. Crvene cipelice (Les Chaussons
Rouges; The Red Shoes, 1948), na stepenicama Opere. To je bio moj
ivot. Kasnije, ponovo sam sreo te dekore i njihove likove, i svoje avanture. Sve se desilo ba kao u snu. Vreme nije ono to ovek misli da
jeste.
S reenim ekonomskim problemima, sudbina je u geografiji.
S Laurom sam prvi put postao svestan obrnutog determinizma. Odluili smo da za jednu no napustimo hotel na obali mora da bismo
otili u visine nekog drugog grada (nedavno sam otkrio to mesto, s

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

KONTINENT KONTRESKARP

Gijem. To je selo zaborava, u Karneovoj ilijeti ili Kljuu snova.1 Priaemo ponovo o tome). Odluka je doneta s retkom proizvoljnou;
izgledala nam je prilino nabijena izborom, optereena smislom, s one
strane kilometara na mapi.
Slubenik je rekao da vie nema autobusa. Usledila je estoka prepirka, koja se utopila u mraku bioskopa, u kojem se, ako se dobro
seam, prikazivao Bulevar sumraka. Vratio sam se na stanicu; bilo je
autobusa. Slubenik se prevario. Bilo je to nepopravljivo zauvek.
Nae avanture su liile na namagnetisane kuglice flipera, s neodgovornim i stoga izraunljivim putanjama.
Zato sam, u srcu leta pedeset i tree, lutajui uliicama iza Panteona
i ispijajui ae u seoskim bistroima, sa zanimanjem sluao Gija kako
pria o jednom starom projektu s elektrinim fliperom, iji je naslov
otprilike glasio: Pokuaj metagrafikog opisa termikih senzacija i elja
ljudi koji prolaze ispred rotilja u Kliniju otprilike jedan sat posle zalaska
sunca i to mi je tada izgledalo kao umetnost koja ima budunost.
Imali smo dodirnih taaka, obojica sasvim odluni da rasturimo mehanizam, kako bismo videli ta krije u svojoj utrobi.
Morali smo da otkrijemo nove zakone kroz eksperimentisanje. Nametalo se istraivanje jednog kontinenta. Imali smo tano jedan pri
ruci i to skoro netaknut. Bio je to kontinent koji mi je izgledao prilino
ovalan, a iji oblik danas podsea na kartu ilea: Kontreskarp i njegovi
okruni depandansi (dpendances dpartementales).

Poloaj Kontinenta Kontreskarp

il Iven, 24. januar 1954.

Gilles Ivain (Ivan Chtcheglov), Introduction au Continent Contrescarpe,
1954, manuscrit (rukopis) TN 12, Archives de lInternationale lettriste. Preveo Nenad iz Erevona, 2016 (napomene i priprema, AG).

Monografija Grupe za psihogeografsko istraivanje

Letristike internacionale

Posle nekoliko preliminarnih poseta, tokom leta 1953, na odreenim

takama 5. arondismana, prema kojima su oseali snanu privlanost,
letristi su, poetkom leta, poeli da se redovno sastaju u ulici Montanjenevjev (nekada zvanoj ulica Montanj, po odluci Konventa).2 Opta
tendencija, jo nesvesna, bila je kretati se ka jugu, u poetku do trga
Kontreskarp (Place de la Contrescarpe), a zatim i dalje.
U trenutku kada su neki poeli da postaju svesni da jedno iskustvo
u dubini teritorije pravog grada moe doprineti teoriji, dosta smeloj,
o konstrukciji situacija, il Iven je otkrio ambijentalnu celinu koju je
nazvao Kontinent Kontreskarp, zbog njene irine i intenziteta, koji su
delovali nadmono u odnosu na druga ratrkana ostrva.
Uprkos velikom broju prolazaka (drives), koji su presecali Kontinent u svim pravcima, prvobitna aproksimacija njegovih granica i precizan poloaj krunih taaka privlanosti pokazuju se veoma tekim za
odreivanje. U svojim memoarima, Uvod u kontinent Kontreskarp, od
24. januara 1954, il Iven je pisao:
Nametalo se istraivanje jednog kontinenta. Imali smo tano jedan pri ruci i to skoro netaknut. Bio je
to kontinent koji mi je izgledao prilino ovalan, a iji
oblik danas podsea na kartu ilea: Kontreskarp i njegovi

Marcel Carn (19061996), Juliette ou la Cl des songes, 1951.

6

Debor verovatno aludira na period 17931815, kada je ulica nosila taj naziv, iz
kojeg je bio izbaen onaj religiozni deo, Sen-enevjev. To odgovara i odluci
objavljenoj u tekstu ekajui da se crkve zatvore (En attendant la fermeture des
glises, Potlatch, trobroj 9-10-11, 1731. VIII 1954), da se iz naziva ulica i drugih
mesta, u letristikoj komunikaciji, izbaci re sveto. (AG)
7

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

POLOAJ

K O N T I N E N TA

KONTRESKARP

okruni depandansi. (Rukopis TN 12, Arhiva Letristike

internacionale)
Ali, depandansi podrazumevaju Kontinent: Bit-o-Kaj i uglavnom
neuhvatljiva ulica erar; ulica Sova; ili, jo blia, Montanj-enevjev,
pojavljuju se konano kao odvojene jedinice, tako da od ovalne forme,
koju je Kontinent imao na poetku, ne ostaje mnogo.
Sve u svemu, Kontinent Kontreskarp se prostire iznad 5. arondismana, i strukturom svojih ulica je izolovan od razliitih taaka Pariza, s
kojim se geografski nalazi u bliskom susedstvu. Ta oblast je na severu
ograniena ulicom Ekol; na severozapadu ulicom isje; na istoku ulicama Line i ofrua-Iler; na jugoistoku ulicom Sensije; na jugozapadu
ulicom Klod Bernar; na zapadu ulicom Ulm, trgom Panteon i ulicom
Valet. Jedan jedini veliki put na pravcu sever-jug ulica Mon see je
na istonoj strani. Odsustvo bilo kakve direktne veze na pravcu zapadistok, predstavlja glavnu ekoloku odrednicu ovog gradskog kompleksa.
(Takva trasa je bila planirana pre mnogo godina. Ona odgovara osovini
ulica Erazmo i Senej. Od otkrivanja Kontinenta, ta osovina, koja polazi
od ulice Ulm, proirila se presecanjem ulice Kalvin, u njenom produetku, sve do ulice Muftar. Potrebno je sruiti blok kua na svakom
od njenih krajeva, da bi se, preko ulica Abe-de-lEpe na zapadu i ulice
Mirbel na istoku, dolo do bulevara Miel i ulice Sensije.)
Ali, da bi se precizno odredile granice Kontinenta, od njega treba
oduzeti granine zone, na koje on utie manje ili vie snano, ali koje
su ipak odvojene: Montanj-enevjev na severu; ceo deo koji se iri na
istok ulice Mon; kao i usku zonu koja se granii sa ulicom Mon na
zapadu. Kontinent, u pravom smislu, unutar gore odreenih granica,
verovatno se zavrava ulicama Patrijarha, Pestaloci, Grasjez, Laseped
(pri emu su ove ulice iskljuene); trgom Kontreskarp, koji je njegova
krajnja taka na severu; ulicama Blenvil, Laromigjer, Lomon i Arbalet
(pri emu su ove ulice ukljuene). Prema tome, izgleda da je njegova
povrina redukovana. Ona je oigledno podeljena na istoni deo (ulica
Muftar), veoma iv, i zapadni deo (Lomon), koji je pust. Treba, meutim, dodati i jedno proirenje u obliku puste zone, izvan tih granica:
ulicu Pjera Kirija, koja se na zapadu od ulice Ulm protee do ulice ak.

Na isti nain se za proirenja manje istaknuta mogu smatrati i neke

puste zone Kontinenta: ulice Erazmo i Senej (naroito ova poslednja),
kao i ulica Lagard na jugu. Na isti nain se zoni ulice Muftar mogu
prikljuiti neposredno okruenje ulice Medar i, na jugoistoku, ulice
orijentisane ka trgu Scipion (ulica la Kle, ulica Fer a Mulen, itd.)
Glavne prepreke kojima se Kontinent opire prolasku ili ak namernom prodoru, prostiru se na zapadu, tano na koti na kojoj se dodiruje
sa zonom veoma aktivnog kretanja, a koja polazi od linije Panteon
Luksemburg bulevar Miel bulevar Port Roajal. Na jugu, njegov
jedini prilaz iz pravca avenije Goblan poetak ulice Muftar krije se
iza crkve Medar, pred kojom se glavne struje ulivaju u ulice Klod Bernar i Mon. Sa istone strane, Kontinent pokriva ulica Mon, koja vodi
do trgova isje i Mober. Samo sa severne strane moe se nai relativno
lak prilaz, ali ogranien na nastavak ulica Montanj-enevjev, Dekart
i Muftar, po krivoj liniji. I najmanje odstupanje od te linije, poto se
proe trg Kontreskarp, odbacuje vas daleko od Kontinenta.
Do prodora najee dolazi du ose sever-jug, budui da se glavni
izlazi sa Kontinenta nalaze na jugu: snana privlanost ulice Fer a Mulen-Polivo prema istoku i ulici Sova; relativna privlanost Bit-o-Kaja i
juga 13. arondismana, iznad avenije Goblan, i relativni sklad sa ulicom
Krulbarb (to jest, du reke Bjevr, koja je u skoro celom toku podzemna). Manje oigledan izlaz, sa severne strane, vodi do trga Mober i na
Senu; teim putem, preko Panteona, do bulevara i trga Miel.
Na kraju treba naznaiti tekoe izlaza sa zapada i ulozi klopke
ulice Pjer Kiri, koja, i danju i nou, tei da usmeri prema jugu (to jest,
prema ulici Klod Bernar) prolaznika koji u nju dolazi poto je sledio
ulicu Lomon, u pravcu ulice Suflo ili stanice Luksemburg.
Privlanost Kontinenta izgleda lei u posebnoj sklonosti ka igri i zaboravu. Sama konstrukcija u izabranim takama tri ili etiri adekvatna
arhitektonska kompleksa, kombinovana sa zatvaranjem dve ili tri ulice
drugim zgradama, bila bi nesumnjivo dovoljna da ovu etvrt uini nepobitnim primerom mogunosti novog urbanizma. Naalost, izgleda
da e, pre nego to doemo do toga, stalni proces destrukcije, koji se
ogleda u tlocrtu ulica (poetak ulice Kalvin), kao i naseljavanju (doda-

POLOAJ

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

KONTRESKARP

Ulica Morilon 363

vanje Dekartove ulice zoni kabarea, u stilu Leve obale), vrlo duboko
nagristi njegov psihogeografski vrh.
Gi-Ernst Debor, 1956.
Guy-Ernest Debord, Position du Continent Contrescarpe, Les Lvres nues
(Gole usne) br. 9, novembar 1956. Monographie tablie par le Groupe de
Recherche psychogographique de lInternationale lettriste.
Preveo Nenad iz Erevona, 2016. (napomene i priprema, AG)

K O N T I N E N TA

To je as u kojem emo poeti da, tu i tamo, prepoznajemo

rei urezane du puteva, koje niko nee moi da izbrie: I
tako poe avantura onih koji e uloviti misterioznog lava...
udna sudbina naenih stvari zanima nas jedino zbog smog ina
potrage.
elimo da verujemo da ljudi koji su tragali za Gralom nisu bili u zabludi. Njihov PROLAZAK podsea na na i zato moramo obratiti panju na njihove proizvoljne promenade, na njihove strasti bez krajnjeg
cilja. Religiozna minka nestaje. Ti konjanici mitskog vesterna imali su
sve: veliku sposobnost da se izgube u igri; udesno putovanje; ljubav
prema brzini; relativnu geografiju.
Oblik stola menja se bre od razloga da se pije. Nai stolovi moda
nisu okrugli; ali, jednog dana, izgradiemo zamkove avanture.
Pria o Potrazi za Gralom na vie naina nagovetava jedan vrlo
moderan oblik ponaanja.
(pitanje na kraju broja)
DA LI POTLA IMA NAJINTELIGENTNIJU PUBLIKU NA SVETU?
36 Rue des Morillons, Potlatch br. 8, 10. avgust 1954.
Preveo AG, 2016.

10

Adresa policijske stanice (rue des Morillons 36), sa Biroom za izgubljene stvari.
11

P R O J E K AT

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

Projekat edukativnog lavirinta

Gi-Ernst Debor (1956)

Lavirint se, minimalno, mora sastojati od nekoliko nizova hodnika,

identinog oblika, opremljenih tako da onemogue svaku orijentaciju.
Organizacija edukativnog lavirinta tei nasilnom izmetanju posetilaca:
a) ukraavanjem mesta. Predmeti i slike. Parole ispisane na zidovima. Kontrastno osvetljenje. Na zidovima lavirinta, nepotrebni brojevi,
koji imitiraju one s gradskih ulica. Lani prozori, otvoreni ka uveanim
fotografijama raznih gradskih pejzaa ili s nekim drugim temama.
Nekoliko naziva ulica, zbunjujuih, u svakom od hodnika: ulica Asgera Jorna, Podmukla ulica, ulica Prolaska, trg Imainistikog Bauhausa,
Psihogeografski most, avenija Terora, trg Galicia-Engelsa (Giuseppe Pinot-Gallizio), staza Graanskog rata, Magnetski trg, itd. (Nagomilane
table s nazivima ulica, po nekoliko u svakom hodniku, jedne pored drugih ili jedne naspram drugih.)
Mnotvo nepotrebnih putokaza. Na svakih par koraka, mape lavirinta, naizgled kakvog jeste, ali svaki put drugaije, koje u stvari
predstavljaju psihogeografske tokove nekoliko gradova. Odgovarajui
zvuni ambijent.
b) pomou ponaanja na koje podstie. Desetak psihogeografskih
drugova, mukaraca i ena, prolaze hodnicima, kao izgubljeni, sistematino se obraajui svim prolaznicima. Neki mogu da bez objanjenja
svim ili samo nekim prolaznicima dele prethodno osmiljene tekstove
uznemiravajueg sadraja, na primer, kojima se zakazuje sastanak, nekoliko dana kasnije, u nekom slabo poseenom delu grada. Neko, opet,
moe da trai novac od svakog ko naie, pod bilo kojim izgovorom.
Treba obezbediti vino i alkohol, tako da budu dostupni svim posetiocima, kao i paljivo odbrane knjige ili odlomke iz knjiga.

12

E D U K A T I V N O G L AV I R I N T A

U lavirintu bi se mogla napraviti i jedna stambena prostorija, opremljena na iznenaujui nain (jo nevieni nametaj i prototipovi ureaja).
U toj prostoriji, kroz koju bi svi posetioci morali da prou, Abdelhafid Katib i Gi Debor, nezainteresovani za sve oko sebe, igrae po
ceo dan jednu drutvenu igru, izmiljenu posebno za tu priliku: spektakularni Kriegspiel (Igra rata), novu strukturu, koja kombinuje dobre
strane aha i pokera.4
G.-E. Debor
Guy-Ernest Debord, Projet pour un labyrinthe ducatif, interni dokument,
od 8. XII 1956, pripremljen za Prvu izlobu psihogeografije, odranu u Briselu, od 226. II 1957 (Premire exposition de psychogographie), za koju je
Debor najavio nekoliko radova (ne i ovaj), ali od koje je na kraju odustao.
Preveo AG, 2016.

Prvo pominjanje te igre, koja e se u razvijenom obliku pojaviti tek trideset godina
kasnije: Guy Debord et Alice Becker-Ho, Le Jeu de la Guerre: Relev des positions
successives de toutes les forces au cours dune partie, Paris, ditions Grard Lebovici,
1987; ditions Gallimard, 2006 ; eng., A Game of War, Atlas Press, London, 2007.
13

P R O J E K AT

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

E D U K A T I V N O G L AV I R I N T A

Prva izloba psihogeografije

Brisel, 1957.

Galerija Taptoe (Tetovaa) ima zadovoljstvo da vas pozove na

otvaranje
PRVE IZLOZBE PSIHOGEOGRAFIJE
Meunarodnog pokreta za Imainistiki Bauhaus, Letristike internacionale i Psihogeografskog komiteta iz Londona.
G.-E. DEBOR. Psihogeografske mape Pariza.
1. Pariz pod snegom (Utvrivanje glavnih psihogeografskih tokova u centru Pariza.)
2. The Naked City (Goli grad) (Ilustracija hipoteze o
voritima u psihogeografiji.)
3. Osa istraivanja i neuspela potraga za Velikim situacionistikim prolazom.
4. Rasprava o ljubavnim strastima (Nagibi psihogeografskog prolaska i lokalizacija ambijentalnih celina.)
5. The Most Dangerous Game (Najopasnija igra)5 (Psihogeografske staze, prave ili lane.)6
5

U originalu na engleskom.

1. Paris sous la neige: Releve des principaux courants psychogeographiques du

center de Paris; reprodukovano u Roberto Ohrt, Phantom Avantgarde: Eine Geschicte der Situationistischen Internationale und der Modernen Kunst, Galerie Van
de Loo & Nautilus (Hamburg, 1990); 2. The Naked City: Illustration des plaques
tournantes en psychogeographique, maj 1957; Asger Jorn, Pour la forme: bauche
dune mthodologie des arts, LInternationale Situationniste, Paris, 1958 (Jornovi
tekstovi iz perioda 19541957, sa predgovorom Gija Debora; prva knjiga u izdanju
SI); reprodukovano u Documents relatifs la fondation de lInternationale situationniste 19481957, Editions Allia (Paris, 1985); 3. Axe dexploration et chec dans la
14

15

P R VA

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

ASGER (najavljen kao Asgern) JORN. Slike i keramika, senzacionalno.

IV KLAJN (Yves Klein). Monohromatske slike.
RALF RAMNI (Ralph Rumney). Slike.
kao i anonimne kolektivne slike, crte jednog psihogeografskog ludaka, fotografije Miel Berntajn (Michle Bernstein) i Moameda Daua
(Mohamed Dahou).
Subota, 2. februara, od 18h.

IZLOBA PSIHOGEOGRAFIJE

(Rasprava o ljubavnim strastima), odnosno, u Jornovoj knjizi Pour la

forme (The Naked City). (Videti buklet Gole usne.)
Ramni pretpostavlja da se Debor nije pojavio zbog Klajnovog uea (nije mogao da ga vidi oima),8 iako e neto kasnije prisustvovati
njegovoj izlobi u Parizu, pri emu je na kratko razmatrao i mogunost
saradnje s njim, u okviru SI. Ipak, mogue je da je Debor, koji je u to
vreme jo razvijao taktika saveznitva s nekim umetnicima uvek
napeta, osim u sluaju Asgera Jorna, verovatno jedine osobe iz situacionistikog kruga koja je bila izvan svake kritike na kraju izbegao da
se i sam pojavi u ulozi umetnika, u galerijskom kontekstu.

(predavanja)

(AG)

Ponedeljak, 4. februar, u 21h:

Premire exposition de psychogographie, Brisel, Tapto Gallery, 226. II
1957. Preveo AG, 2016.

Predavanje Ralfa Ramnija

Sirova umetnost ivljenja (LArt brut de vivre)
Predavanje Asgera Jorna
Industrija i lepe umetnosti: dva ekstrema situacionistikog
jedinstva (Industrie et beaux-arts, deux extrmes de
lunit situationniste)
Sreda, 6. februar, u 21h:
Jednozvuno predavanje Iva Klajna (Confrence monosonore)7
Od 2. do 26. februara.
Otvoreno svakog dana od 18-21h.
Epilog
Debor, Berntajn i Dau se na kraju nisu pojavili. Dva Deborova rada,
2. i 4., pojavie se uskoro kao plakati u izdanju Imainistikog Bauhausa
recherche dun Grand Passage situationniste; reprodukovano u Roberto Ohrt, itd.;
4. Guide psychogeographique de Paris: Discours sur les passions de lamour, dit
par le Bauhaus Imaginiste, Denmark 1957; reprodukovano u boji, u Roberto Ohrt,
itd.; 5. The Most Dangerous Game: Pistes psychogeographiques vraies ou fausses;
reprodukovano u Roberto Ohrt, itd.
7

Predavanje se sastojalo od snimka jednolinog zvuka, u trajanju od nekoliko sati.

Ralph Rumney, Grard Berreby, Le consul: entretiens avec Grard Berrby en

collaboration avec Giulio Minghini & Chantal Osterreicher, Editions Allia, Paris,
1999, str. 4753; eng., The Consul, Verso, London, 2002, str. 4046.

16

17

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

P R VA

IZLOBA PSIHOGEOGRAFIJE

Pisma iz daleka
Ivan eglov (1963)

Napomena
Ivan eglov je uestvovao u poduhvatima koji su oznaili poetak
situacionistkog pokreta i njegova uloga je ostala nezamenljiva, kako
u teoretskom pogledu, tako i u praktinoj aktivnosti (eksperimenti s
prolascima). Godine 1959, sa svega 19 godina, pod pseudonimom il
Iven (Gilles Ivain), napisao je tekst Pravila novog urbanizma, koji je kasnije objavljen u prvom broju SI. Poto je poslednjih pet godina proveo
u psihijatrijskoj klinici, gde se i danas nalazi, ponovo je uspostavio kontakt s nama, mnogo godina posle osnivanja SI. Trenutno radi na novom
izdanju svog teksta iz 1953. o arhitekturi i urbanizmu. Pisma iz kojih
su izabrani sledei odlomci upuena su Miel Berntajm i Giju Deboru
tokom protekle godine. Tretman kojem je podvrgnut Ivan eglov spada u one sve razvijenije metode kojima moderno drutvo uspostavlja
kontrolu nad naim ivotima, u metode kojima su nekada odgovarali
zatvaranje ateista u Bastilju ili proterivanje politikih protivnika.
Redakcija SI, avgust 1964.

Pisma iz daleka
Nalazim se u dobrom poloaju za istraivanje grupe i uloge pojedinca u okviru grupe.
Prolazak (sa svojim tokom postupaka, sa svojim gestovima i susretima) bio je za celinu isto ono to psihoanaliza (u njenom najboljem
izdanju) predstavlja za jezik. Prepusti se toku rei, kae psihoanalitiar.
On slua, sve dok u nekom trenutku ne odbije ili ne izmeni moglo bi

18

19

PISMA

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

se rei, ne skrene (dtourne) neku re, izraz ili definiciju. Prolazak je

svakako tehnika, skoro terapijska. Ali, kao to je pka analiza kontraindikativna, tako su i neprekidni prolasci opasni za pojedinca koji je otiao
predaleko ne bez osnova, ve bez odbrane jer mogu dovesti do eksplozije, pometnje, cepanja linosti i dezintegracije. Ono to nazivamo
obinim ivotom tako se u stvarnosti moe pretvoriti u okamenjeni
ivot. U tom smislu se sada vraam na Pravila novog urbanizma, ba
zbog neprekidnog prolaska. On moe biti neprekidan, kao partija pokera
u Las Vegasu, ali samo na odreeno vreme: za neke ljude samo na vikend,
za neke na nedelju dana, to bi bio dobar prosek. Mesec dana je ve naprezanje. Tamo negde 19531954, bavili smo se prolascima po tri ili etiri
meseca, bez prekida. To je krajnja granica. Pravo je udo da nas to nije
ubilo. Imali smo neku konstituciju, ali lou: od gvoa.
Jedan faktor koji suvie dobro potvruje nae osnovne teorije
bio je od ogromnog znaaja: tokom nekoliko godina, klinika se nalazila
u zamku sa gargojlama (groteskne figure na gotskim zdanjima; prim.
prev.), gvozdenim kapijama, debelim, ojaanim vratima, drvenim podovima (ne onim poploanim, najhigijenskijim), visokim kulama, starim nametajem, kaminima, grbovima, itd. Ali, onda su nas premestili u
modernu kliniku. Naravno, to je lake za odravanje, ali po koju cenu!
Praktino je nemogue boriti se protiv arhitekture. I sada, naravno, sve
ee kau klinika umesto zamak ili pacijenti umesto gosti. I
tako redom Rei deluju.
Jednom sam, onako na preac, prihvatio ulogu kasapina iz Odibertijevog komada Imperator (Jacques Audiberti, LAmplour, 1937). Mala
uloga, ali tako naporna! Nita nije tako zamorno kao izlazak na pozornicu kada ti nije dobro.
U svojim boljim trenucima, kada se prisetim nedovoljnosti a opet i savrenstva Pravila, oseam se kao da sam ponovo u sedlu. Kao i sa svakim
novim brojem SI. Toliko toga se moe napraviti od tako malih stvari:
Od vremena od sluaja od novca od misli.
Ali i od dobrog humora od zdravlja od toga kad se radi punim
srcem od ljubavi i od opreza.

Ali, sva ta pratnja! Standardi! Drugi! Podele! Sve to je tako komplikovano.

A tu je i taj sumanuti zahtev ovog sveta: budi posednut genijem,
nema problema, ali ivi kao i mi. To je ludilo. Jo uvek oekuju od
mene da se prilagodim novoj etiketi na njihovim fasciklama.
Poto se bavimo raskonim potlaom, evo jednog naslova: Ljudi se
susreu..., od ada (Jens Auguste Schade, Des tres se rencontrent et une
douce musique slve dans leurs curs, 1947), sigurno najbolji roman
XX veka, samo to ga je, na alost, teko nai. Moda vredi pogledati u
oglasima Zavrava se pesmom koju smo pevali kao deca:
Bogatai idu na pijacu u koijama,
Sirotinja peke.
A mi? Mi se samo zabavljamo.
Teko je biti u ovoj rupi, a znati koji je ulog. I ja sam postao simbol,
ak se i ovi ovde slau oko toga. Da li u ostati, da li u izai, da li e
mi se govor vratiti ili u ponovo izgubiti pamenje?
Ali, dosta mi je straha. Hteo bih da izmenim temu svog teksta u
znaenje sree; Kiriko je svakako pretea u arhitektonskom smislu, ali
sa stanovita arhitekture strepnje. Otkriemo vedrije stvari. Ili emo
razotkriti i osuditi Kirikovu strepnju. U svakom sluaju, moj tekst nije
bio dovoljno jasan.
Preostalo mi je samo da izaem na kraj sa ovom boleu, poto uviam da je ovde u klinici nemogue voditi rauna o sebi Ali, to je neizvesno; prolo je deset godina. Nikada se ne ponaamo kao ivotinje,
nismo uopte ivotinje. Bez obzira ta misli ef, opet tvrdim, potpuno
isto kao i K(amouh),9 da je ovde nemogue brinuti se o sebi. Njih ne
zanima koga bi od nas povratak kui mogao da uniti. To sigurno ne
rade namerno. Ali, ko e biti taj?
Primenjujem situacionistiku propagandu na par njih iz osoblja. Zato
da ne?
Kako da izaem na kraj sa ovim? Kako mogu verovati dovoljno bilo
kome da bih izaao odavde? To je zaista nemogue.
9

20

IZ DALEKA

Kamouh, psihijatar iz klinike, kod koga je eglov iao na psihoanalizu.

21

PISMA

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

Zavriti sa ovim! Plae me! Srean sam kada fantaziram: pronali su nain kako da me uspanie, tako da su mogli da me odvezu. Godine 1959,
pozvali su dve marice pune pandura (koliko se seam). Sve u svemu, 24
pandura na tvog drugara Ali, zar misli da bih mogao biti tako opasan?
Niko ne bi poslao 24 pandura. Pored toga, to se nikada nije desilo!
O emu jo da ti piem, dragi moj Gi? Samo se neto alim: 400 elja, gaenje, delirijum, psovke, fatalna i ljubomorna ljubav, opasnosti,
detinjasti porivi, Langleovo predskazanje nesree, Volmanovo (Gil J
Wolman) sluaj svoju majku.
Svetkovine su danas postale alostan prizor. Siguran sam da nee
propustiti svoju priliku. Ali, slavlja ovde nisu tako zastraujua kao
drugde. To je najbolja stvar koju imamo ovde.
to se tie iskljuenja Atile Kotanjija (Attila Kotanyi), ta da ti kaem?
Ta iskljuenja moraju prestati. Znam da to nije lako: ishodi se moraju predvideti, sumnjivi tipovi se moraju odbaciti unapred. To bi bilo idealno, zar
ne? Ta iskljuenja su postala deo situacionistike mitologije.
Ivan eglov, SI br. 9, avgust 1964.
Ivan Chtcheglov, Lettres de loin, Internationale situationniste, Numro 9,
Paris, Aot 1964. Preveo AG, 2008. Preuzeto iz asopisa Gradac (aak) br.
164165166, Situacionistika internacionala: izbor tekstova, 2008, str. 160162
(prevod je korigovan 2016).

IZ DALEKA

Dva pisma eglovu

Gi Debor (1963)

Pismo Ivanu eglovu, od 9. VIII 1963.

Dragi Ivane,
Da, s tvojim predgovorom,10 opet je pronaen ton. To je tvoj glas.
Kao to je uvek i bio, u odnosu na ivot (ili program). To je ono to nas
je dralo za ivot. Tako lep, tako lak.
Naravno, znaemo, kao to emo i morati, kako da se opet naemo!
Treba ii daleko, da bi smo se sreli; ne samo do ovog Kontreskarpa,
koji je bio poslednja etapa tvoje slobode11 na kojem se ovaj ili onaj
prolazak trenutno zaustavljao, i s kojeg bi mogao krenuti opet ve,
nadam se, i do drugih mesta koja smo tada pronali... Kao i onih koja
tek treba otkriti, itd.
Evo jedne stare beleke iji je rukopis vrlo krivudav u kojoj sam
pronaao nekoliko koktela koje smo krstili i ispijali poetkom 1954:
Rastrojstvo (Dsquilibr): 2 ruma, 1 rikar (Ricard).
Ovo postoji i u obliku Duplog rastrojstva (Double-dsquilibr), kao
dobra zamena.
10

U prepisci tokom 19631964, eglov i Debor su razmatrali mogunost pisanja

komentara za tekst Pravila novog urbanizma, iz 1953, to je ubrzo dovelo do
nastanka radnog materijala od nekih 600 stranica. Debor se ovde osvre na predgovor koji mu je eglov poslao. eglov je tada pokuao da se vrati na jo neke
rane radove na knjigu etvorodimenzionalno telo (Corpus quadridimensionnel) i
autobiografski roman Nedovrena lepota (Inacheve la beaut) ali, svi ti planovi
ostali su neostvareni.
11

Kafe Les Cinq Billards (Pet bilijara), na trgu Kontreskrap, u kojem je eglov
bio uhapen, krajem leta 1959, da bi onda bio zatvoren u psihijatrijsku kliniku
(do 1964).
22

23

D VA

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

Prvo priee: 1 rafael (Saint-Raphal), 1 kir (kirsch; kirschwasser)

(za male devojice).
Za iskljuene ili kripto-problematine, kao to je Konor (AndrFrank Conord) jedan ili dva koktela, izmiljena upravo za tu priliku:
Meko iskljuenje: 1 kafa + 1 rafael
i Poslednja nada: 1 minhensko (pivo), 1 siz (Suze).
S druge strane, naroito smo cenili:
Trgovinu uticajima : 1 feniks (Phnix, pivo), 1 maskara (Mascara,
alirsko vino), 1 rafael
i Savrenog delinkventa: 3 ruma, 1 rafael, 1 perno (Pernod), 1 artrez
(chartreuse), 1 kir, 1 belo.
I da, humor nas nije naputao. Avantura... Eto zato smo danas tako
pametni.
Dupli vagon12 e sigurno svisnuti od tuge (ili e, u svakom sluaju,
narednih trideset godina posvetiti preivljavanju u toj vrsti agonije),
kada shvati da si ostao napolju, a da si opet s nama. Drugim reima,
neuzdrman njegovim novim manevrima, u asu kada je ovaj najeljniji
da napadne. eljan, to je prava re! Oko pola zvanog bolest, kao i oko
pola zvanog sloboda (od kojih nijedan nije jednostavan), lei isti kvalitet, koji u svakom sluaju ostaje nedostian. Ali, mi se vrsto drimo
ovog drugog.
Nastavi da pie, makar i mukotrpno: zajedno emo spojiti parie.
Sa svoje strane, ovih dana u se, koliko god to bude mogue, baviti
ovakvim urednikim poslovima.
Vidimo se uskoro, na desetogodinjicu naeg prolaska,13
Gi

12

U originalu Double-Wagon; nadimak Gaetana Langlea (Gatan Langlais),

biveg lana Letristike internacionale (LI), koji se, izmeu ostalog, spominje u
tekstu Dva izvetaja o prolascima (Guy-Ernest Debord, Deux comptes rendus
de drive, Les Lvres Nues no. 9, Bruxelles, novembre 1956; videti buklet Gole
usne). Iskljuen iz LI u isto vreme kada i eglov (Potla br. 2, od 29. VI 1954).

PISMA

Pismo Ivanu eglovu, od 25. XI 1963.14

IVANU,
Koji ne samo da ima svoju stranicu u ovoj prii (nastavie se) ve
koji se u njoj, na svakom koraku, nalazi na svome.
hoemo li to ikada vie nai, kao tog leta, s istim sjajem15
pie i avo odneli su ostale16
taj udni putnik BIO JE DOVOLJNO UPUEN U OTROV.17
Tvoj prijatelj,
Gi
Guy Debord, Correspondance, volume II, septembre 1960 dcembre 1964,
Librairie Arthme Fayard, Paris, 2001. Preveo AG, 2016.

14

Pismo sa posvetom Ivanu eglovu, uz primerak Deborovih Memoara (Guy

Debord i Asger Jorn, Mmoires, 1959). Kao i Memoari, posveta se u celini sastoji
od citata.
15

... les retrouverions-nous jamais comme cet t-l, avec cet clat..., Franoise
Sagan, Bonjour tristesse (Dobar dan tugo), 1954. Pomalo ironaan izbor, naravno;
pored toga, Miel Berntajn je do tada ve bila objavila svoja dva romana, Svi
kraljevi konji i No (Michle Bernstein, Tous les chevaux du roi, 1960; La Nuit,
1961), od kojih je prvi bio pisan u stilu Fransoaz Sagan, a drugi oponaao manir
francuskog Novog romana (Nouveau roman).
16

Drink and the devil had done for the rest, Robert Louis Stevenson, Treasure
Island (Ostrvo s blagom), 1883.
17

Prolazak d 29. XII 1953 (Debor, eglov, Langle), opisan u tekstu Dva izvetaja
o prolascima.

... cet trange voyageur tait donc suffisamment familiaris avec le poison.
Charles Baudelaire, Les Paradis artificiels (Vetaki rajevi, poglavlje Un Mangeur
dopium, IV deo, Tortures de lopium, 1860.

24

25

13

G U Y D E B O R D I I VA N C H T C H E G L O V

D VA

PISMA

LETRISTIKA I SITUACIONISTIKA INTERNACIONALA

ANARHISTIKA BIBLIOTEKA
anarhisticka-biblioteka.net/category/author/letristicka-internacionala
anarhisticka-biblioteka.net/category/topic/situacionizam
PORODINA BIBLIOTEKA
anarhija-blok45.net1zen.com
SITUATIONIST INTERNATIONAL ONLINE (najvea arhiva):
www.cddc.vt.edu/sionline/index.html
NOT BORED
notbored.org
DEBORDIANA (FR)
debordiana.chez.com/debordiana.htm

Guy Debord i Asger Jorn, Mmoires, 1959. Stranica posveena Ivanu eglovu.
26

27