OPASNE MATERIJE, POAR I EKSPLOZIJE

1. OPASNE MATERIJE, DEFINICIJA OPASNIH MATERIJA

Po d o p a s n i m m a t e r i j a m a s e p o d r a z u m e v a j u t a k v e m a t e r i j e
ko j e s v o j i m o s o b i n a m a i l i hemijskim reakcijama mogu ugroziti
zdravlje ili ivote ljudi, naneti tetu materijalnim dobrima ili zagaditi
ivotnu sredinu.
Klasifikacija opasnih materija
Opasne materije podeljene su u 9 klasa :
Klasa 1 : Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim
materijama, sredstva za paljenje;
Klasa 2 : Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni
pod pritiskom;
Klasa 3 : Zapaljive tenosti;
Klasa 4 : Zapaljive vrste materije, materije sklone samopaljenju;
Klasa 5 : Oksidirajue materije, organski peroksidi;
Klasa 6 : Otrovne materije, gadne i zarazne materije;
Klasa 7 : Radioaktivne materije;
Klasa 8 : Korozivne nagrizajue materije;
Klasa 9 : Ostale opasne materije.
Osnovne osobine opasnih materije :
1.1
Zapaljivost
Taka zapaljivosti je toplota kod koje goriva tenost razvija toliko pare da ona
sa vazduhomstvara zapaljivu smeu.
1.2
Otrovnost
Pojedine materije su otrovne pri sjedinjavanju i reakcijom sa drugim
mateijama, dok sudruge otrovne pri sagorevanju ili meanjem sa vodom.
1.3
Opasnost od zraenja
Ograniene rezerve energetskih resursa (nafta, ugalj i dr.) utiu da
se kao izvor energijesve vie koriste radioaktivne materije. Transport ovih
materija uveeva opasnost od zraenja.
1.4
Nagrizajua svojstva
Nagrizajua svojstva nekih materija ine da one mogu da
r a s t v a r a j u d r u g e m a t e r i j e . Po j e d i n e k i s e l i n e r a s t v a r a j u m e t a l ,
p l a s t i ku i d r u g e m a t e r i j a l e , t a ko d a j e n j i h o v t r a n s p o r t
i skladitenje vrlo opasno.
1.5

Isparljivost
1

Neke materije imaju osobinu da isparavaju ve na temperaturi vazduha, tako

jako da mogu i z a z v a t i v i s o k p r i t i s a k u s u d u u k o m e s e
transportuju.
M a t e r i j e s a v i s o k i m p r i t i s k o m k o d isparavanja se meaju sa
vazduhom. Materije sa niskim pritiscima kod isparavanja (benzin), ijepare
ostaju da lebde neposredno pored suda, oslobaaju se lagano. U
dodiru sa vazduhommogu da stvore eksplozivnu smeukoja uz adekvatan
izvor paljenja moe da dovede do poara.
1 . 6 S v o j s t v o l a ko g m e a n j a s a v o d o m
Po j e d i n e m a t e r i j e s e l a ko m e a j u s a v o d o m , a n e ke s e i
r a s p a d a j u u v o d i . D o k d r u g e materije se uopte ne meaju sa
vodom, te plivaju na povrini (nafta). Zbog tankog sloja napovrini
vode, nafta pokriva srazmerno veliku povrinu vode, to predstavlja
veliku ekolokukatastrofu.

2. PROCES GORENJA, DEFINICIJA GORENJA

Sagorevanje :
Sagorevanje je proces oksidacije, tj. spajanje zapaljive materije sa kiseonikom
iz vazduha ilinekim drugim oksidantom, pri emu se iz zapaljive
materije oslobaa hemijski vezana toplota. S a g o re v a n j e j e p r i m e r
b r e i b u r n e o k s i d a c i j e g d e s e z a re l a t i v n o k r a t ko v re m e
o s l o b a a j u znatne koliine toplote.
Da bi dolo do fiziko-hemijskog procesa sagorevanja neophodni su sledei
uslovi :
- prisustvo zapaljive materije;
- prisustvo oksidanta;
- prisustvo odgovarajueg izvora paljenja ili izvora paljenja.
Definicija gorivih materija :
Gorivim materijalima smatramo takve supstance koje tokom procesa
sagorevanja daju kaomaterijalne produkte sagorevanja, toplotnu i svetlosnu
energiju.
Temperatura paljenja - plamite :
Taka paljenja ili plamite odnose se na zapaljive tenosti i predstavlja
najniu temperaturupri kojoj je iznad tenosti prisutno dovoljno pare da doe
do paljenja na povrini tenosti.
Temperatura samopaljenja :
Ta k a s a m o p a l j e n j a j e t e m p e r a t u r a n a ko j o j n e k i m a t e r i j a l
p o i n j e d a g o r i b e z p o m o i nekog izvora toplote.
Temperatura kljuanja - vrelite :
Taka kljuanja tenosti je ona temperatura na kojoj se napon pare tenosti
izjednaava saspoljanjim pritiskom. to je spoljni pritisak nii, tenost e
kljuati na nioj temperaturi, i obrnuto.
2

Potpuno i nepotpuno gorenje :

Pr i p o t p u n o m s a g o re v a n j u ( p o a r i n a o t v o re n o m p r o s t o r u )
u s l e d c i r ku l a c i j e v a z d u h a b o g a t o g k i s e o n i k o m , v r i s e
potpuna oksidacija i kao proizvod sagorevanja
n a s t a j e u g l j e n - d i o k s i d , a p o re d n j e g a n a j e e s e s t v a r a v o d a
o d n o s n o v o d e n a p a r a . Po t o j e u CO2 atom uglenika potpuno zasien
atomima kiseonika, njegova dalja oksidacija nije mogua.Ugljen-dioksid je
nezapaljiv gas.Pri nepotpunoj oksidaciji, odnosno pri sagorevanju u kome ne
uestvuju dovoljne koliinekiseonika, produkt sagorevanja nastaje ugljenmonoksid. Poto u molekulima ugljenika je ostaloprostora za novo vezivanje
atoma kisonika, ugljen-monoksid moe i dalje oksidirati.Ugljen-monoksid je
zapaljiv gas i pri njegovom sagorevanju kao produkt nastaje ugljen-dioksid.
Produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija :
B e z o b z i r a n a m a t e r i j u ko j a g o r i , s v a k i p o a r j e p r a e n
o s l o b a a n j e m o d g o v a r a j u i h p ro d u k a t a s a g o re v a n j a . D i m k a o
s m e a z a g re j a n i h p r o d u k a t a s a g o re v a n j a i v a z d u h a ,
i m a negativan uticaj na bezbednost ugroenih osoba i materijalnih dobara.
Ekzotermne i endotermne reakcije :
Endotermna reakcija je reakcija koje se odvijaju pod utrokom toplotne
energije.Eksotermna reakcija je reakcija kod koje se otputa toplotna
energija.
Oksidacija :
Oksidacija je hemijski proces pri emu se neka materija hemijski spaja sa
kiseonikom. Ako je oksidacija spora i tiha onda je reakcija endotermna
(disanje, ranje, sagorevanje hrane u ivimorganizmima), ako je brza i burna
onda je reakcija egzotermnam tj. poar.

3.

POARI, DEFINICIJA POARA

Definicija poara :
Po a r j e o k s i d a c i j a m a t e r i j e p r i ko j o j s e u v i d u t o p l o t e i
s v e t l o s t i o s l o b a a u n u t r a n j a hemijska energija. Poar je proces
nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugroavaju zdravlje i ivoti ljudi,
materijalna dobra i ivotna sredina. Poar se pojavljuje u vidu plamena i ara.
Gasovite materije mogu sagoreti samo - plamenom,
Tene materije sagorevaju tek po prelasku u gasovito stanje plamenom,
vrste materije mogu sagoreti i plamenom i arom. Brzim izgaranjem velikih
koliina gorivog materijala, naglo se poveava temperatura u zonipoara.
Osnovne osobine poara zapaljivih vrstih materija :
Kod sagorevanja vrstih materija uz promenu agregatnog stanja, vrsta
materija u prvoj fazizagrevanja prelazi u teno stanje, a zatim u parno, pri
emu se sagorevanje odvija u parnoj fazi(parafin, vosak, mast). Veliki broj
3

vrstih materija sagoreva tako to dolazi do raspadanja materije na

gasovite,tene ili druge vrste produkte. Proces sagorevanja vrstih materija
po temperativnim uslovima mogu biti sa temperaturomsamopaljenja, paljenja
i tinjanja.Temperatura samopaljenja je temperatura na kojoj se
materija u smei sa vazduhom palisama od sebe, bez varnice ili plamena,
pri emu nastavlja da sagoreva.
Osnovne osobine poara zapaljivih tenih materija :
S a g o re v a n j e t e n o s t i j e p ro c e s ko j i s e u s u t i n i s v o d i n a
s a g o r l j i v u s m e u z a p a l j i v i h gasova, koji se nalaze iznad povrine
tenosti, i vazduha.Temperatura zapaljivosti tenosti predstavlja najniu
temperaturu na kojoj se iznad tenostistvara dovoljna koliina para koje sa
vazduhom obrazuju zapaljivu smeu.Te m p e r a t u r a s a m o p a l j e n j a
z a p a l j i v e t e n o s t i j e o n a t e m p e r a t u r a n a ko j o j s e
z a p a l j i v a tenost pali sama od sebe, bez varnice ili plamena.
Osnovne osobine poara zapaljivih gasovitih materija :
Sagorevanje gasovitih materija je proces koji zapoinje aktiviranjem
molekula zapaljivoggasa i kiseonika dovoenjem toplote u smeu i
sagorevanje je skoro trenutno eksplozijom.Donja granica zapaljivosti gasa
(eksplozivnosti) je najmanja koncentracija zapaljivog gasa ugasnoj smei pri
kojoj dolazi do paljenja.Gornja granica zapaljivosti gasa (eksplozivnosti) je
najvea koncentracija zapaljivog gasa ugasnoj smei pri kojoj dolazi do
paljenja.Te m p e r a t u r a s a m o p a l j e n j a z a p a l j i v o g g a s a j e o n a
t e m p e r a t u r a n a ko j o j j e p o t re b n o zagrejati zapaljiv gas bez uea
spoljnog izvora paljenja.

Klasifikacija poara prema klasi gorive materije :

Klasa A : Poari drveta, uglja, papira, pamuka, lana, sena i sl. materijala
sagorevajuplamenom i arom. Za gaenje se primenjuje voda i neke
vrste pene;
Klasa B : Poari tenih goriva koje se ne meaju sa vodom (nafta,
benzin, petrolej, razreivai,ulja, lakovi, masti, bitumen, smole,
voskovi) sagorevaju samo plamenom bez ara, neke i trenutno
eksplozijom. Za gaenje se primenjuje prah, pena, halon ili SO2;
Klasa C :Poari gorivih gasova (metan, propan, butan, vodonik,
acetilen) sagorevaju samoplamenom i trenutno eksplozijom. Za
gaenje se primenjuje prah, halon ili SO2;
Klasa D : Poari lakih metala (aluminijum, magnezijum i sl.),
kada su jako usitnjeni (praina)sagorevaju veoma burno, bljeteim
plamenom uz oslobaanje velike koliine toplote itemperature koje
se javljaju kod drugih poara. Sagorevaju trenutno eksplozijom
savelikom razornom snagom. Gase se suvim sredstvima (prah i suvi
pesak) ;
Klasa E : Poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim
naponom (elektromotori,transformatori, razna el. postrojenja)
zahtevaju poseban tretman prilikom gaenja.
Podela poara prema mestu nastanka vatre :
4

Prema mestu gde se poar razvija mogu biti : spoljni (otvoreni) i unutranji
(zatvoreni) poari.
Podela poara prema obimu i veliini :
P re m a o b i m u p o a r s e k l a s i fi ku j e p re m a ko l i i n i g o r i v o g
m a t e r i j a l a ko j i j e z a h v a e n poarom i na osnovu toga, za uspeno
gaenje, se angauju adekvatne snage i sredstva.
Prema veliini, poar moe biti mali, srednji, veliki i blokovski.
Malim poarom s e s m a t r a o n a j p o a r k a d a j e v a t r o m
z a h v a e n a m a l a k o l i i n a g o r i v o g materijala. Ovakav poar
se lokalizuje prirunim sredstvima (PP aparat, voda, pesak, ebe).
Srednjim poarom se smatra onaj poar kada je vatrom
zahvaena jedna ili vie prostorija saveim poarnim
optereenjem i poari na otvorenom prostoru sa manjim
prostornim obimom.Ko d o v a k v i h p o a r a u v e k p o s t o j i
o p a s n o s t z a i re n j e p o a r a . Z a g a e n j e o v a k v i h
p o a r a angauje se vatrogasno odelenje.
Velikim poarom s e s m a t r a o n a j p o a r k a d a j e v a t ro m
z a h v a e n i t a v s p r a t , k ro v z g r a d e , p o d r u m s k i p ro s t o r i l i
i t a v o b j e k a t , a n a o t v o re n o m p ro s t o r v e l i ko g o b i m a i
ko l i i n e g o r i v o g m a t e r i j a l a ( u m s k i p o a r i , p o a r i
skladita, poljski poari, poari izlivenog tenog
g o r i v a ) . Ovakvim poarima je ogroena blia okolina. Za gaenje
ovakvih poara angauju se opremljenevatrogasne jedinice, a esto je
neophodno i spaavanje ljudi i imovine.
Blokovskim poarom se smatra onaj poar kada je vatrom
zahvaen itav blok zgrada, deonaselja i kompleksi fabrikih i
skladinih postrojenja. Za gaenje ovakvih poara angauje se
vieopremljenih vatrogasnih jedinica, brojnu radnu snagu, sredstva i
tehniku, a akcija gaenja moetrajati i vie dana.
Vremenski i prostorni razvoj poara kinetika poara :
Nakon izbijanja poara temperatura konstantno raste i posle odreenog
vremena dostiesvoj maksimum. Intezitet opada sa gubitkom gorive materije
i usled stalnih gubitaka toplote.
Kod sagorevanja gasovitih materija, maksimalna temperatura se dostie za
relativno kratkovreme, a temperatura naglo opada im nestane plamen.
Kod sagorevanja tenih goriva, razvoj poara je slian kao kod gasovitih osim
to im trebavie vremena da dostignu maksimalnu temperaturu.
Ko d s a g o re v a n j a v r s t i h g o r i v a , p o r a s t t e m p e r a t u re j e
p o s t e p e n k a o i s m a n j e n j e temperature pri gaenju.

4. EKSPLOZIVNA ATMOSFERA, DEFINICIJA

E k s p l o z i v n a a t m o s f e r a j e p ro c e s n a g l o g s a g o re v a n j a m e a v i n e
v a z d u h a i z a p a l j i v i h gasova, para, dima ili praine. Pri atmosferskim
uslovima postaju samozapaljivi ili eksplozivni usluaju pojave varnice.
5

Prati ih udarni talas pritiska produkta sagorevanja, naglo

poveanjetemperature i detonacija u sudu u kome se nalazi.
Da bi se dogodila eksplozija neophodni su sledei uslovi :
- prisustvo kiseonika iz vazduha ili kiseonika u eksplozivnoj smei;
- prisustvo materije koja ima eksplozivne karakteristike;
- prisustvo odgovarajueg izvora paljenja ili izvora paljenja.
Zone opasnosti :
Zone opasnosti predstavljaju kategoriju eksplozivno opasnog prostora prema
verovatnoida se u njemu pojave eksplozivne smee.
Granica zapaljivosti eksplozivnosti :
Granica eksplozivnosti gasa je koncentracija pri kojima je smea
eksplozivna.Granii se donjim i gornjim nivoom, ispod i iznad kojeg su smee
ne eksplozivne.Primer : Propanbutan DGE 3,9 G G E 8 8 , 0
Donja granica eksplozivnosti DGE :
D o n j a g r a n i c a e k s p l o z i v n o s t i D G E j e m i n i m a l n a ko n c e n t r a c i j a
g a s a i l i p a re z a p a l j i v e u v a z d u h u , p r i ko j o j s m e a s e p o d
o d re e n i m u s l o v i m a m o e b i t i e k s p l o z i v n a . I s p o d o v e g r a n i c e
s m e e p o s t a j u s i ro m a n e z b o g v i k a v a z d u h a .
Gornja granica eksplozivnosti GGE :
Gornja granica eksplozivnosti GGE je maksimalna koncentracija gasa
ili pare zapaljivetenosti u vazduhu, pri kojoj smea pod odreenim
uslovima moe biti eksplozivna. Iznad ove granice smee postaju
zasiene zbog manjka vazduha.
Ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti
atmosfere :
Osnovni cilj ventilacije je da se efikasnijim provetravanjem i osveavanjem
prostorija, eliminiemogunost stvaranja potrebne koncentracije
zapaljive materije i vazduha mogla da izazove eksploziju ili poar.

5. EKSPLOZIJA, DEFINICIJA EKSPLOZIJE

Pod eksplozijom se podrazumevaju one hemijske promene, koje se
vremenski vrlo brzo odigravaju praktino trenutno, a pri kojima se
oslobaaju velike koliine toplotne energije. Pri eksplozijama dolazi i do
promene agregatnog stanja, vrste i tene materije prelaze u gasovi tostanje.
Eksplozije su praene vrlo velikim poveanjem pritiska i pojavom praska.
Detonacija kao vid eksplozije :
Detonacija kao vid eksplozije predstavlja skoro trenutno sagorevanje
eksploziva praenoformiranjem talasa visokog pritiska i temperature.
Brzina eksplozije moe iznositi i 10 km/s.
6

Eksplozije eksplozivnih gasova :

Do eksplozije gasa i para lakozapaljivih tenosti doi e ako :
- se zapaljivi gas ili para zapaljivih tenosti u vazduhu nalaze u tano
odreenoj srazmeri;
- se smea nalazi u veem zatvorenom ili otvorenom prostoru;
- postoji izvor paljenja, koji e inicirati zapaljivu smeu.
Kao posledica velike brzine sagorevanja, oslobaa se velika koliina toplote, a
usled velikek o l i i n e p r o d u k a t a s a g o r e v a n j a d o l a z i d o
p o r a s t a p r i t i s k a i s t v a r a n j a u d a r n i h t a l a s a uz zvune
efekte.

6. IZVOR PALJENJA - UZRONIK POARA

Proces paljenja
se sastoji iz prelaza energije (toplote) od izvora paljenja na zapaljivu materiju.
Izvori paljenja :
Izvori paljenja su u zavisnosti od udaljenost od poarnog objekta podeljeni u 3
grupe :
- s p o l j n i i z v o r p a l j e n j a ( a ko j e i z v o r p a l j e n j a u d a l j e n o d
o b j e k t a p o a r a i l i i h r a z d v a j a n e k a pregrada);
- unutranji izvor paljenja (ako se izvor paljenja nalazi u samom objektu ili
ima sopstveni izvor);
- p a rc i j a l n i i z v o r p a l j e n j a ( a ko s e i z v o r p a l j e n j a n a l a z i i z m e u
s p o l j n i h i u n u t r a n j i h i z v o r a paljenja).
Uzroci poara :
Osnovnovne grupe uzroka poara su :
- tehnike neispravnosti kvarovi;
- tehniki nedostaci nepotovanje tehnikih propisa, lo kvalitet;
- ljudski faktor nepanja, nehat, deija igra, namerno paljenje;
- organizacioni nedostaci otsustvo kontrole, odsustvo poarne slube,
nepotovanje zakona;
- prirodni uzronici grom, zemljotres, sunce.
Prenos toplote sa tela na telo :
Postoje 3 naina prenoenja toplote u prirodi :
- Provoenje (kondukcija) je proces prenosa toplote kada se estice sa
toplog tela sudarajuvelikom brzinom sa esticama hladnog tela i tako
im predaju deo kinetike energije. Ovakav prenos toplote je
karakteristian za vrste materije.
- Strujanje (konvekcija ) j e p r o c e s p re n o s a t o p l o t e k a d a s e fl u i d i
u z n e m i re u s l e d r a z l i i t e temperature i gustine fluida.
- Zraenje (radijacija ) je proces prenosa toplote kada se unutranja
toplotna energija usledatomskih promena pretvara u energiju zraenja
odnosno energije elektromagnetnih talasa.
7

Elektrina varnica :
Elaktrina varnica ili elektrini luk sa razvijenom temperaturom od
1.500C do 4.000Cpredstavlja est uzrok poara ili eksplozije.
Elektrino pranjenje kao prirodna pojava :
Grom je sudar naelektrisanih jona u razliito polarisanim oblacima,
usled ijih aktivnostidolazi do udarne jonizacije i stvaranja munje.
Temperatura udara groma dostie 20.000C i direktan udar groma
prouzrokuje paljenje svih zapaljivih materija i eksploziju smea.
Statiki elektricitet :
Statiki elektricitet je reakcija sitnih estica praine i vazduha koje
se naelektriu usledudaranja i trenja prilikom vazdunog strujanja.
Najizraeniji statiki elektricitet je u industrijama tekstila, gume, papira
i drvnoj industriji. Spreava se uzemljenjem i jonizacijom.
Mehanika varnica udar dva tela :
Najee pojave pri kojima se nastaju ove varnice predstavljaju udar i trenje,
a varnice kojeod njih potiu predstavljaju do usijanja uarene estice
metala. Njihove dimenzije najee ne prelaze 0,5mm, dok im je
temperatura obino indentina temperaturi topljenja metala.
Samopaljenje :
Samozapaljivost je vremenski proces koji obino zapoinje pri normalnoj ili
neto povienojt e m p e r a t u r i i ko j i s e n a ko n a ku m u l i r a n j a v e e
ko l i i n e t o p l o t e i o d g o v a r a j u e g z a g re v a n j a zavrava paljenjem
materije.