Teorija igara se bavi interakcijama donosilaca odluka, mnogo vie od interakcija

donosilaca definicija. Primjeri koji se koriste u teoriji igara, potiu iz legend,

mitova, pria, zagonetki, kao i paradoksa i dilemma, koje se mogu prenositi
prenose na generacije.

. Teoriju igre mnogo vie interesuju interakcije donosilaca odluka od interakcije

nosilaca definicija. Mnogi primeri u teoriji igre potiu iz mitova, legendi, pria,
zagonetki, paradoksa i dilema koje se prenose sa generacije na generacije.
Najpoznatiji primer u teoriji igre, takozvana zatvorenikova dilema zahvatila je
samo ire naune krugove kada ju je Albert V. Taker preobukao u priu u pismu
napisanom za Melvina Dreera. Ne bi trebalo da iznenadi to to teoretiari igre
takoe vole prie, jer se prie tiu uglavnom likova koji se suoavaju sa tekim
odlukama, nemoguim moralnim izborima i konfliktima sa rivalima. Konflikti,
strateki prorauni, kao i zla i dobra srea kojima narativi obiluju, tiu se
matematike konflikta zbog toga to se itaoci, gledaoci i teoretiari igre
sueljavaju sa pitanjima tipa: ta bi ti uinio?; Koji je najbolji nain
delovanja?; ta je heroina trebalo da uradi?. Paradoksi i zagonetke svojevrsna
su istorija napredovanja ljudske civilizacije, oslobaanja duha i utemeljenja
ekonomskog poretka suoenog u uslovima globalnog drutva sa neizvesnou,
rizicima i nesavrenom konkurencijom. Ovaj pasus se malazi u literaturi [13]. Sve
prethodno navedeno, navelo me je da se dublje upoznam sa teorijom igara,
prouim, moda ne tako popularne, ali prilino zanimljive delove ove discipline.
Nadam se da ste uivali u otkrivanju svih ovih interesantnih pria, da sam uspela
pribliiti itaocima naizgled nereive probleme i sve to pomou mitova,
paradoksa, dilema za koje ste moda nekada i uli ali niste znali kako ih reiti. Za
kraj ovog rada, navodim jednu izreku koja moda nije direktno vezana za moju
temu, ali kako je teorija igara deo primenjene matematike, svakako da ima veze
sa njom i da pokazuje svu lepotu i rasko koju matematika kao nauka poseduje!