FPN Godisnjak 14-2015 Poslednja Verzija

godinjak
Decembar 2015.
ISSN 1820-6700
Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka
godinjak
2015
Godina IX / Broj 14 / Decembar 2015.
Beograd
Izdava:
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
Beograd, Jove Ilia 165
Telefon: 011/3092-999, Fax: 011/2491-501

E-mail: godisnjakfpn@fpn.bg.ac.rs
Internet prezentacija: http://www.fpn.bg.ac.rs/node/588
Za izdavaa:
prof. dr Dragan R. Simi
Glavni i odgovorni urednik:
prof. dr Dragan R. Simi
Izvrni urednik:
prof. dr Sinia Atlagi
Redakcija:
prof. dr Jasna Hrni,

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)
doc. dr Ana Milojevi,

doc. dr Saa Mii,

doc. dr Bojan Kovaevi,

Meunarodna redakcija:
prof. dr Svetozar Rajak,

London School of Economics (Velika Britanija)
prof. dr Lidija Kos Stanii,

Sveuilite u Zagrebu Fakultet politikih znanosti (Hrvatska)
prof. dr Jelenka Avdagi-Voki,

Univerzitet u Sarajevu Fakultet politikih nauka (Bosna i Hercegovina)
prof. dr Sran Darmanovi,

Univerzitet u Podgorici Fakultet politikih nauka (Crna Gora)
prof. dr Tihomir Cipek,

Sveuilite u Zagrebu Fakultet politikih znanosti (Hrvatska)
Dizajn:
Stefan Ignjatovi
Prelom:
Biljana ivojinovi
Lektura i korektura:
Olivera Velikovi
Tira:
300 primeraka
tampa:
igoja tampa
SADR AJ
BESEDA
edomir upi Oda pozivu: Znaaj i smisao poziva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
STUDIJE ZAJEDNICE
.
-. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
POLITIKOLOGIJA
ore Pavievi Savrene i nesavrene obaveze prema siromanima. . . . . . . . . . . . . . 35
Marko Simendi Ciceronova drava: Izmeu prava, korisnosti i dunosti . . . . . . . . . . 55
Bojan Vrani Politike ideologije i mo kod Majkla Fridena:
Da li ideologije ukidaju sutinski sporne pojmove?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Ivan Mladenovi Negativna sloboda i odsustvo dominacije:
O liberalnom i republikanskom shvatanju pojma slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
MEUNARODNE STUDIJE
Zoran Radivojevi, Neboja Raievi Posebno zatieni civili
u meunarodnom humanitarnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Ivana Raki, Aleksandra Viekruna Poloaj prve dame u amerikom pravu. . . . . . . 123
SOCIJALNA POLITIKA I RAD
Dragoslav Koovi Politika Fenomen socijalna politika i njena upotreba. . . . . . . 145
Suzana Mihajlovi Babi Podrka minimalnom dohotku u Srbiji
adekvatnost novane socijalne pomoi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
ISTRAIVANJA
Bojan Klaar Nepoverenje u politike stranke prolazni izazov ili problem
za izbornu participaciju u Srbiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
PRIKAZI
Veljko Vujai Nacionalizam, mit i drava u Rusiji i Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Dragan R. Simi, Dragan ivojinovi, Nikola Jovi (ur.)
Istraivanje i analiza ukupne moi najvanijih drava na svetu:
Sjedinjene Amerike Drave i izazivai. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Uputstvo za autore. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
CON TEN T
ORATION
edomir upi An Ode in Praise of Vocation:
On Significance and Meaning of Vocation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
COMMUNITY STUDIES
aslav Koprivica Disputes on the Concept of People. A Contribution
to De-construction of a De-construct . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
POLITICAL SCIENCE
ore Pavievi Perfect and Imperfect Obligations Towards Poverty. . . . . . . . . . . . . . . 35
Marko Simendi Ciceros State: Between Law, Utility and Duty. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Bojan Vrani Michael Freedens View on Political Ideologies and Power:
Do Ideologies Make Essentially Contested Concepts Decontested?. . . . . . . . . . . . . . 71
Ivan Mladenovi Negative Freedom and Nondomination:
On Liberal and Republican Concepts of Freedom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
INTERNATIONAL STUDIES
Zoran Radivojevi, Neboja Raievi Civilians Enjoying Special Protection
in International Humanitarian Law. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Ivana Raki, Aleksandra Viekruna Position of the First Lady in US Law. . . . . . . . . . 123
SOCIAL POLICY AND WORK
Dragoslav Koovi Politics Phenomenon of Social Policy and Its Usage . . . . . . . . 145
Suzana Mihajlovi Babi Minimum Income Support in Serbia Adequacy
of Social Assistance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
RESEARCH
Bojan Klaar Distrust of Political Parties: Temporary Challenge or Obstacle
for Electoral Participation in Serbia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
REVIEWS
Veljko Vujai Nationalism, Myth and the State in Russia nad Serbia . . . . . . . . . . . . 201
Dragan R. Simi, Dragan ivojinovi, Nikola Jovi (ed.) Research and Analysis
of the Power of the States: the United States of America and Challengers . . . . . . 204
Instructions for the Authors. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
BE SEDA
edomir upi
ODA POZIVU
Znaaj i smisao poziva
Beseda na otvaranju kolske 2015/2016.
godine na Univerzitetu u Beogradu
Fakultetu politikih nauka
Danas ste uli u hram nauke, profesije i uenja. Hram koji ste izabrali i u izboru dobili svoje mesto. Unosite u njega sveinu i dah prolea mladosti. Pred
Vama je ovek i profesor u jeseni ivota. Ovde se spaja jesenje iskustvo i opojni proleni vihor mladosti. Ovo je datum koji svake godine oznaava poetak
akademskog ivota nove generacija i generacija koje su ve na Fakultetu. Dan
izuzetno znaajan za vas i vau profesionalnu budunost, za akademsku instituciju, ali i za dobro ureen poredak u drutvu i dravi. Vi ste nova kolona
eljna znanja, snane volje, poviene strasti i pune sranosti koja kree u osvajanje znanja, profesionalnih standarda i vetina koje e bitno odreivati Va
ivot, ali i ivot zajednice.
Poziv je neto vee od profesije jer pored profesionalnih standarda ugrauje unutranji ar, uzvienost, oduevljenje i radost u obavljanju odabrane
struke. Poziv podrazumeva da u vama, istovremeno i podjednako, prebivaju
mo znanja i mo savesti. Ljudi od poziva mona znanja koriste na jedini pravi nain nain koji odreuje i meri vaa savest. Ljudi od poziva nisu strunjaci bez savesti. Savest je mera i uput za njihovu profesiju. Nema te naredbe,
prisile, ucene ili nagovora koja bi ljude od poziva privolela da urade neto to
je struno, ali u raskoraku s logikom poziva i saveu, odnosno moralnom
kulturom. Kod takvih ljudi znanje i karakter su usklaeni, harmonini.
Ovladavanje pozivom, odnosno profesijom, podie nivo razvijenosti linosti. Ona s pozivom dobija potpun identitet i integritet. Profesionalni odnos
prema pozivu je da se ivi za njega, ali istovremeno da se ivi od njega. iveti
za poziv znai pronai unutranji sadraj i smisao ivota. Poziv postaje smisao postojanja i opstojanja. iveti od poziva znai uspeti na osnovu sopstvenih sposobnosti, znanja, vetina, neto korisno raditi da bi se poteno od toga
moglo zaraditi.
10
e dom i r upi
Utemeljenje i ivljenje poziva zahteva strpljenje i vreme. Strpljivi u vremenu stiu do cilja. Nestrpljivi i oni koji ne vode rauna o vremenu u kojem
ive na kraju su veliki gubitnici.
ivimo u vremenu velikih ljudskih kriza na celoj planeti. Naa kriza je
jo tea jer je proizvod ruenja starog poretka, a novi je jo u povoju i previranju. Danski veliki samotnjak filozof Seren Kjerkegor sjajno je opisao to stanje:
Nigde ne mogu nai uporite, kao vodena sam ptica, nigde ne nalazim, na
uzburkanoj puini, mesto na kojem bi se mogao spustiti.
Tokom studiranja i sticanja poziva budite mnogo duhovno edni. Tako
ete sauvati ivotni eros i estetikos. Imaete oseaj uzvienosti, a kroz ivot
ete ii uspravno. Kod poziva vai ono to je jedan pisac zapisao ako ne
moe da se sija onako trajno kao sunce, moe bar da zablista kao meteor.
Ova civilizacija izaziva ljude svojim razvijenim potrebama. Trka za zadovoljenjem potreba moe da vam zadovolji poudu i uini trenutni uitak, ali
ne i glavu. Jedan mudrac je izrekao: Oni ne mogu da ive praznih ruku, a ja
ne mogu da ivim prazne glave. Tokom duhovnog uzdizanja, znajte, potrebne su materijalne rtve.
Vi ete se tokom studiranja baviti mislima. Misao je kao munja, zato je
neukrotiva. Munje e vas pogaati, a neukrotivost pratiti. Neka vam tokom
studiranja ove munje izleu iz glava i obasjavaju nae nebo. Za toliko emo
biti svetliji, prosveeniji, bolji i lepi. ivot trai i istinu i iluziju, a uei spajaete i jedno i drugo.
uvajte se loih oseanja zavisti, mrnje i osvete. I kad imate potrebu da
se osvetite neka ona bude onakva kakvu je Nie preporuio: Moj nain osvete
sastoji se u tome da za glupou to je pre mogue poaljem jednu mudrost, i
tako je ovek moda jo stigne. uvajte se ogranienih i glupih ljudi jer iz njihovih oiju mrnja isijava, a sa usana otrovna pena lipti. uvajte se lai ona
donosi nesreu. Tamo gde dominira la, nesrena je stvarnost, a jo nesreniji
ljudi i njihove zajednice. Istina esto i estoko boli, ali zato potresa oveka iz
temelja i uzbuuje ga kao neto to je neodoljivo lepota.
Iznad ulaza u ovu nau civilizaciju i kulturu stoji Eshilov natpis Patnja
pamet raa. Drugim reima, onaj ko ne pati taj ne misli. Najdublji bolovi i
najdublje misli idu zajedno. Dostojevski je dobro zapisao da se u patnji raaju
ideje. Najdublja patnja pretvara se u najuzvieniju istinu. Iz dubine oaja vadi
se biser istine. Zapamtite misao se raa u telesnoj i duevnoj pogoenosti, u
bolu i rani koja krvari. Kada gubimo, mi patimo, kupamo se u bolu i tek tada
poinjemo da cenimo ono to smo imali, a potom olako izgubili. Drugim reima, u istinu se ulazi kroz vrata patnje i bola.
Jo jedna pouka o kojoj treba da vodite rauna i tokom boravka u ovom
hramu, a kasnije na vaim ivotnim stazama da u nama ive sva ivotna vremena i nevremena. Istovremeno s nekim dobrim ivotnim vremenima, saekivae Vas povremeno prepreke od bura i orkana. Te prepreke su ivotna iskuenja. One e se odvijati i u ovom malom periodu dok budete gazili stazama
oda poz i vu: z n a aj i sm isao poz i va
11
prosveenja. Profesori nisu aneli, nego esto kombinacija anela i zmajeva,

a i poneki avo u njima ui. Sve to uraunajte da bi stekli veliko strpljenje i
otpornost. Samo ako tako budete prili studiranju, va je cilj na dohvatu.
Dok uite druite sa svim vremenima prolim, sadanjim i buduim.
Dok sedite u hramovima knjiga iza vaih lea kucaju na vrata Vaeg mozga
da uu proli, sadanji i budui mislioci. Biblioteke su najbolji primer susreta
svih vremena. Dok studirate, a verovatno i kasnije kada ostvarite va poziv,
stalno ste u buri, ali kako bi rekao Viktor Igo ta me se tie bura kad ja imam
kompas, i ta me se tiu dogaaji kada imam savest. uvajte se da zbog zavisti
ne postanete sitne due, jer upravo krupne ideale rue sitne due.
Vi sebe izgraujete, a u izgradnji stvarate. Stvarnost je onakva kakvom je
stvorite. Va ivot je onakav kakva je Vaa stvarnost. Kami je to lepo iskazao:
Stvarati znai dvaput iveti. Zato stvarajte da bi ivot umnoili. Ne zaboravite da stvaranje nije moguno bez deljenja. Nesebino delite da bi svoje stvaranje umnoavali u drugima. Ti i ja tek ini celinu.
Pogledajte uvek oko sebe, videete da je mnogo ludosti oko nas. Ludost
esto prekrije pamet. Haksli je upozoravao: oveka boli kad vidi kako je neiskvarena pamet nemona.
Dok uite, veliki deo Vaeg ivota odvijae se u samoi. Vaa samoa je
stvar vaeg izbora, a ne nunosti. Inae u ivotu samoa nije stvar izbora, nego
nude. Uei i zaljubljujui se u knjige, nauku i poziv u vau duu ulazie nemir, a srce e se otvoriti i navalie misli sline ivim izvorima na kojima se
golubovi napajaju kako je to sjajno izrekao Anatol Frans. Uenje je kao napajanje dva goluba, njihovo vezivanje i trajno ljubljenje.
Na alost, danas je u nauci zavladao tehnicizam u obliku ogoljenog racionalizma i metodolokog redukcionizma. To je posebno tragino, ali i farsino,
u drutvenim naukama. iroka, visoka i duboka znanja u toj vrsti tehnicistikog redukcionizma nita ne znae. Enciklopedinost se smatra nepotrebnom.
Strunjaci bez irokih pogleda i uvida, meutim, samo su ljudi koji se ustruavaju struke bez poznavanja smisla ljude sasuuju. Od njih prave hladne, ponekad i opasne pojedince spremne za razne vrste upotreba i zloupotreba.
Zavladala je logika minimalizma u nauci. Nastupilo je svojevrsno slepilo prema erudiciji i kritikom miljenju. Naukom i profesijama vlada tiranija
beznaajnosti. Ljudi od velikog znanja odbacuju se kao suvine i nepotrebne
stvari. Tehniari u nauci uspostavili su apsolutizam naunih saetaka. Sve se
svodi na kratke i tehnike reenice uputstava. To nije nije nita drugo nego
teror suvoe i nematovitosti. Nastupilo je vreme gubitka sonih inspiracija,
matovitosti, irokih vidika, beskonanih visina i okeanskih misaonih dubina. Nauka je svedena ne na tenju za uvidom u stvarnost kakva ona jeste i kakve su njene mogunosti, ve na tumaranje i na krpljenje stvarnosti.
U naunoj produkciji nastupio je teror SCI lista, poslednjih tekstova
objavljenih u asopisima najnovijih datuma i godita. Bez uvida ta oni donose i kakvog su kvaliteta. Nauni pogled sveo se u tom tehniciziranom, nema-
12
e dom i r upi
tovitom svetu na jalovi copy pogled. Sve je to svojevrsni tehnicizam tehniara u nauci i naunih marginalaca. Na alost, postmodernizam otvorio je
i postidiotizam.
Vi koji ste se opredelili da steknete znanja iz politikih nauka i srodnih
disciplina, krenuli ste da se osposobite za vane javne poslove koji pokazuju
u kakvoj zajednici ivimo i kakav kvalitet ivota stvaramo. To se ne moe uiniti bez velikih napora, bez velikih odricanja, sa irokim i dubokim uvidom u
postojea znanja i kritikim pristupom. Samo visoko osposobljeni mogu braniti struku, nauku i poziv. Vi ete sutra, struno i nauno, potpomagati ili odmagati, najvee ideale slobodnog ivota, kao to su: istina, pravda, dobro i
solidarnost. Budete li se pridravali ovih visokih mera i naela, odbraniete
i lako nositi logiku poziva i ono to ste nauili u ovom gnezdu u koje ste se
danas uselili. To e ujedno biti i odbrana nauke i ove institucije, opravdanje
za njeno opstajanje i razvijanje. Vaa sranost, estoka volja, radoznala dua
i otvoreni duh doprinosie da se svi bolje oseamo i da ono to se od nas oekuje uradimo.
Ove nauke, i profesije koje one grade, brane se i time to se ne opravdava niti legitimie nita to nije podvrgnuto saznajnim i moralnim sudovima.
Svako opravdavanje mimo saznajnog i moralnog, izneveravanje je profesije i
poziva, a samim tim i svoje linosti i ivota.
U ovoj akademskoj zajednici razvijaju se razliita miljenja i pogledi,
mnoe ideje, potuje raznovrsnost znanja i insistira na moralnoj kulturi. Spoj
znanja i karaktera dostojan je divljenja. ta god da radite, uvek gledajte da ne
izgubite lino moralno zdravlje, jer kada ga izgubite, izgubili ste i dostojanstvo sopstvenog ivljenja.
Unesite u vae uenje i u ovu akademsku zajednicu mladalaku razdraganost, veselost i smeh, a mi profesori trudiemo se da vam pruimo razliite poglede, uvide, pristupe i damo kljueve da se slobodno kreete ljudskim
duhovnim tokovima i praktinim znanjima i da sve to uite bolje razumete
i jo bolje upotrebite. Neka i vaa generacija da doprinos ovom gnezdu slobodnog miljenja i ishoditu uspravnog hoda. Delujte razumno i razborito,
racionalno i efikasno, a ponaajte se uljudno i lepo. Na kraju, poeleu vam
da od sada uite i ljubite strasno. Nema nikakvog dela, pogotovo velikog, bez
velike strasti!
ST U DIJE Z AJEDNICE
Izvorni nauni lanak
UDC
323.1 Anderson B.
323.1 Balibar E.
141.82:323.1
. *

.

-

() , ,
/ , ,
, .
, ,
, .
.
:
, , , , ,
. , .
Email: caslav.koprivica@fpn.bg.ac.rs
14
a sl av d. kopr i v ic a
I
,
, , ,
, ,

,
, ,
, ... [Benedict Anderson],
,
, , (, , , ),
. .
[itenne Balibar], ,
, , . , ,
. , , ( ), , ,
, , ,
.
, ,
. () :
[...]
.

. [...]
...
,
,

( ) . ,
[Hans-Georg Gadamer] ,
itenne Balibar, The Nation and Form. History and Ideology, . 340.
, . 338.
sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...
15
.
, , , . , , :

Magna carta- ,
,

.
,
,
. , , . , , , ,
, , .
, , , , .

,
, , ()
, , , . , , ,
()
, . ,
, : , . 107/8.

, , , .
, , , ,
. ( ,
future in
the past [: ] past in the future [
].) , , , , ,
; ,
.
16
,
. , , , . ,
, .
.
, e , , ,
, ,

, , , ,
. ,
;
, ,
:
[] ,
[...] .
, .
.
,
, [Martin Heidegger] , [Hannah Arendt]: ,
,
. ,
[...]
, , .
, .
( , , . 405). (
)
. , , ,
, ,
. -
17
,
, , , , . , , , (
, ), ,
, . , a ,
.
, (
) , () ,
, , , , ,
, ,
. ,
.
- , ? ,
, , , , , , , .
, , , ; .
, , , , ,
( ), , , , , ,
, , , , /, .

(
) / ,
, , ,
.

, . 340.
18
, --. , , ,
, , , .
, -,
, , ,
: , , ,
, , . , ,
-, ( , , , )
() ,
- , .
, ,
, .
,
/,
,
( /
, / , .),
/ ?
,
, , , ...
, ,
.

,
. , ,
, () ( [Ernst B.
Haas] What is Nationalism and Why Should We Study it?, . 713:
-? ,
...), -, , . , , , ( )
19
, ?
, , , , -,
, . - , () ,
, .
, -, ,
, / ,
-, .
II
. , , . , , .
, ...10 , .
/ , ,
, . , . (
j ), , ,
. , , , , , , o
o , , -
, ,
- , .
-. ,
(. , , )
.
10
20
.11 , ,
, ; , ,
, . , -, . . , () , ,
,
. , , ,
. - , ,
, ,
. , , , ,
, ,
, /, , , ?
(, )
, () .
,
, , , ,
.
, , ,
( , , ,
-,
, ),
.

. , , , .
, , .
11
, , : , - /

.
21
( mutatis
mutandis, , )
, ,

() . , ,

. ,

.
. , ,
, ,
,
.12
, ,
, 13
, (, , ) . , .

. :
, ,
. , , , persona ficta- .14
, , ? , ,
, , , , ,
12
, , , ,
(Einfhlung), . , .
13
, , , , .
14
22
-
. , , ,
, ,
, ()
, .
, , , , -, ( ) , , , ,
. , , a , , , , ,
. ( )
// , . , , , ? ,
, . , , ,
( ).
,15
, , . ,
, , ( ?) , , .
, ,
, , , -
15
itenne Balibar, The Nation and Form, . 340: ...[]

( ) , ... ...; , . 339: ... . / ,
, -
! , ,
, , , ,
, , .
, , (,
. 347: ...[] , ,
, ), .
23
, . , , /,
.
, ,
, ()
.
, , :
, ,
,
.
[ ] .
. ,
,
( )
, . [...]
...?16
, , , ,
,
, . ,
.
,
() ,
(), , .
/
,
, ,
, / . , ,
,
-
, , , , . ,
16
, : , . 48, 40.
24
. , , , ,
.
, , .
,
.
, ,
( ),
, ? , ,17
( )
, -.18 , , ( - ) .
, , , , ,
--, --
, , -, -, -.
,
XIX XVIII ,
(. ),
. ,

, , , / .
17
, , , - ,
,
.
18
, , :
[ 19. ] , , . (, . 101) , , , ,
,
,
?
25

() . -- , - , , , ,
(,
?) . , ( )
() - , , /
( , ,
, ,
) , , ,
, , , , .19
, , , ( ) , , ,
, , . , ,
( ),
.
,
, , , () , , ,
, ( ,
, ),
,
,
. , ,
, , ,
19
[.
] (, , . 21)
, ,
o, .
26
, , , , , ,
( ), , . , , -,
,
,
() . ,
, , , , -
.

, ,
? , , , , , ,
, , , . ?
. ,
( , , )? ,
- , ,20 .21 , ,
-
, , ,
, () ,
,
,
, , . ,
,
.
20
Eugen Fink, Traktat ber die Gewalt des Menschen, . 91/2:

.
21
itenne Balibar, The Nation and Form, . 347: ...[]

, , , ,
.
27
. ,
, .22 ,
- ,
, , . ,
( , )
(
); , , , , , .23
/
() ,24 , , , ,
, ,
( ) ,25
22
, , , , ,
( : ) .
23
, , , /.
24
, .
,
, , , , //
(
).
, ,
,
. , .
25
, , : , : , , , . ,
, ( [] ) , (Homo
historicus, , homo ritualis-, -
28
, , , , ,
, ,
.26 , , , . ,
, . , , , ,
, ,
,
- .
,

, , ,
, , . , , ,
(), ,
, ,
, . , , ,
,27
, - -, . , -
, , ...).
, , , () , ,
, : ( . .)
. ( ?).
26
() ,
(, , , -, )
, , , , - .
27

(Ereignis). ( .
, ,
, 2009).
29
,
, ,
,
,
.
III
, , /,
, , , . (, , [Johann
GottfriedHerder]),
, .
, , ,
-
-, , ,
.
(, , - )28 , , ,
?
. ,
, , 29 .
28
, , ,
, , , ,
.
29

[Martin Heidegger] [] . ( Martin Heidegger, Gesamthausgabe
Bd. 65, Beitrge zur Philosophie [Vom Ereignis], Frankfurt/Main 1989),
, , , , , ( ,
) - .
30
, , , , , ,
. .

, (
) .
, ,
.

, , ,
, ,
,
, ,
. . ( : [] ),
; /,
. , ,
.
, , , -,
,
. , ,
, ,
( -,
[Edmund Husserl] , ,
, - ,
, , ), , , -, , .
, , ,
, , , .
31
.30 , , (). ,
, ,
, , .31
, , ,
, , , par
excellence . ,
, ,
,
; ,

. , ,
().
, ,
, () . , ()
, - , .
-. ,
[Ernst Renan] ,32 , / . , ,
,
,

30
. , ?: ...;
...
31
[Jan
Patoka] () , . : , , , !; [] , ! (
, , : , . 247).
32
, ( )
(,
, ), /
.
32
, , , , ,
(
). -,
, .
/ ,33 , .
-
, , ()
(, ),
,
( ), , , - .
-,
, ,
,
. -
. , ,
, ()-, ();
( ),
,
.34 ,
, , , --
33
: . 334: []
,
, , , , , , , ad
infinitum. (Elas Jos Palti, The Nation as a Problem: Historians and the National
Question).
34
,
,
- (nationpeople), (Homi Bhabha, DissemiNation: Time, Narrative and the Margins of the
Modern Nation . 215).
33
, .35 ,
, , . , , ,
, ,
, . ,
, , . , , ,
( ),
( 36 ). , , , () ,
(
, ) .
[1]
, , : .
, , , 1990.
[2]
, , , , , 2009.
[3]
Balibar, itenne, The Nation and Form. History and Ideology, : Review (Fernand
Braudel Center) XIII 3 (1990), . 329361.
[4]
Bhabha, Homi K, DissemiNation: Time, Narrative and the Margins of the Modern
Nation, y: Anthony Elliott (.), The Blackwell Reader in Contemporary Social
Theory, WileyBlackwell, 1999, . 211219.
[5]
Palti, Elas Jos, The Nation as a Problem: Historians and the National Question,
History and Theory, 40/3 (2001), . 324346.
[6]
, , , , , 2013.
35
, ,
( ) (. ), ,
( ())
, .
, ,
.
36
,
e ,
, , .
34
[7]
Renan, Ernst, What is a Nation?, y: Homi Bhabha (.), Nation and Narration,
LondonNew York: Routledge, 1991.
[8]
, , ? (http://www.antropolog.
ru/doc/persons/smirnovigor/istoria).
[9]
Fink, Eugen, Traktat ber die Gewalt des Menschen, Vittorio Klosermann, Frankfurt
1974.
[10]
Haas, Ernst B, What is Nationalism and Why Should We Study it?, : International
Organization, 40/3 (1986), . 707744.
Chaslav D. Koprivitsa
Disputes on the Concept
of People. A Contribution
to De-construction of a de-construct
Summary
In this paper we want to point out the limitations of the most important moments in the ruling (sceptical )notion of people/nation, where, at least when
it comes to criticizing/ destruction of the term, converge outlook of Marxism,
political liberalism, and postmodern/ de-constructivism. The main critical
theses against, we hold, one-sided criticism towards the concept of people
are placing an overemphasis on arbitrariness and the fact of being-constructed in it, and overlooking the peculiarities of the process of crystallization in
the history of what was first a matter of sheer accidentallity. In dialogue with
the disputed topoi in the perception of the people are at the same time indicated the guidelines to reflect this problem.
Key words:
people, nation, community, imagined community, E. Balibar, B. Anderson,
Marxism, deconstruction.
POL ITIKOLOGIJA
Pregledni nauni lanak

UDC
316.32:316.344.23
342.7
ore Pavievi*
Savrene i nesavrene obaveze

prema siromanima
Apstrakt
Tekst se bavi karakterom obaveza prema smanjenju siromatva. Polazne taka u analizi su Kantovo razlikovanje potpunih i nepotpunih dunosti i rekonceptualizacija ovog razlikovanja unutar etike dunosti Onore ONil. Obaveze
prema siromanima smatraju se nesavrenim obavezama jer ne moe se potpuno specifikovati korelativno pravo siromanih na obezbeivanje dobara
i usluga. Zbog toga obaveze prema siromanima spadaju u etiku vrlina, ne
etiku prava. Prema ovom shvatanju, uslovi ispunjenja su sastavni deo opravdanja obaveze. Ovako protumaen uslov ispunjenja obaveza osporen je i relaksiran u teorijama Tomasa Pogea i Amartje Sena. Prema autoru, nedostaci
u arhitektonici analiziranih teorija, kao i nedoreeni sporadini uvidi analiziranih autora ukazuju da je smanjenje siromatva najbolje formulisati kao
indirektnu savrenu obavezu.
Kljune rei:
siromatvo, savrene i nesavrene obaveze, uslovi realizacije, negativne i pozitivne dunosti
Email: djordje.pavicevic@fpn.bg.ac.rs
36
ore pav i ev i
Siromatvo nije izbor siromanih ljudi. Ali njihovo

siromatvo moe biti izbor bogatih na vlasti.
(Ronald Wiman)
Uprkos injenici da je problem siromatva visoko rangiran na slubenoj agendi meunarodne politike, globalne statistike o siromatvu i ljudskim stradanjima vezanim za siromatvo su katastrofalne. U vie izvetaja Komisije za
ljudska prava koje je pisala biva komesarka za ljudska prava Meri Robinson
(Mary Robinson) navodi se da je siromatvo najgore krenje ljudskih prava sa
kojima se svet danas suoava ili da je siromatvo samo po sebi krenje mnogih osnovnih ljudskih prava. Nedavno je Evropski sud za ljudska prava, usled
trajne ekonomske krize, uveo problem siromatva kao releventan za zatitu
ljudskih prava. Evropska konvencija o ljudskim pravima ne sadri nikakvo
pozivanje na pravo da se ne bude siromaan, ali u podnesku za raspravu o
primeni Konvencije koji su 2013. godine pisali pet sudija Evropskog suda, navodi se da situacija ekstremnog siromatva mogu same po sebi izazvati krenja ljudskih prava koja su navedena u Konveciji. Moe se bez sumnje tvrditi
da postoji veliki stepen saglasnosti o opravdanosti kolektivnih akcija u cilju
ublaavanja stanja siromatva. Ipak, deklarativno postavljeni ciljevi i dramatine dijagnoze nisu dovele ni do grube saglasnosti o tome kako se boriti protiv siromatva i kakve obaveze imamo prema siromanima. Gore navedeni
sluajevi pretpostavljaju da se obaveze prema siromanima mogu definisati
u kategorijama krenja ljudskih prava i da postoje pravno utemeljene obaveze da se smanjuje siromatvo. Ne slau se svi sa tim da su situacije siromatva
zatieni objekt ljudskih prava. Pitanje koje me ovde interesuje jeste kakve vrste obaveza mogu da se formiliu kao obaveze smanjenja siromatva. Na ovo
pitanje mogue je odgovoriti bez ulaenja u niz otvorenih pitanja vezanih za
siromatvo ukljuujui pitanja o konceptualizaciji pojma siromatva, uzoroka siromatva, indikatora i merenja, itd. Ova pitanja bie razmatrana samo u
meri u kojoj se dotiu debate o vezi siromatva i obaveza.
Situacije siromatva se opisuju kao radikalna uskraenost drutveno vrednih dobara. Znaaj ovih dobara povezan je sa znaajem koje imaju neke velike
vrednosti: preivljavanje, ljudsko dostojanstvo, pravedno postupanje, ravnopravno uee u drutvenom ivotu, slobodno sleenje izabranih ili drutveno vrednih ciljeva, itd. Siromatvo je problem jer referie za socijalno neprihvatljiva stanja u kojima su drutveno znaajne vrednosti nedostupne za
pojedine ljude. Nesporni primeri takvih stanja su loe zdravstveno stanje, glad
Seminar Background Paper: Implementing the European Convention on Human Rights in times of economic crisis, Prepared by the Seminar Organising
Committee: Judges Laffranque (Chair), Raimondi, Bianku, Nuberger and Sicilianos, assisted by R. Liddell. Available from: http://www.echr.coe.int/Documents/
Seminar_background_paper_2013_ENG.pdf (pristupljeno 14. 10. 2014.)
savrene i nesavrene obaveze prema siromanima
37
i neuhranjenost, nepismenost, prerana smrtnost. O siromatvu moemo govoriti ukoliko su takva stanja vezana za otklonjive uzroke i nesrazmernu dostupnost dobara. Problem koji se ovde javlja jeste da lek za ova stanja namee
terete drugima da osobama obezbede neophodna dobra i usluge. Ovaj teret
pojedinci ili zajednice mogu dobrovoljno prihvatiti, ali on moe biti nametut
i kroz kolektivno obavezujue norme. Pitanje je da li su ove norme opravdane
i kako se mogu formulisati uslovi njihove realizacije, kao savrene (potpune)
obaveze ili nesavrene (nepotpune) obaveze.
Pitanje obaveze bie kao pitanje veze socijalnog stanja siromatva i obavezujueg forme delovanja koje je usmereno na eliminaciju ili ublaavanje
takvog stanja. U prvom delu teksta bie razmotrene vrste obaveza i priroda
njihove obavezivosti. Osnovna je Kantovo razlikovanje izmeu stepena savrenosti ili potpunosti obaveza, odnosno mogunosti da istovremeno
budu definisani i sadraj obaveze i uslovi njenog ispunjenja. Drugi deo teksta bavi se standardnim individualistikim argumentima kojima se negira
postojanje kolektivne obaveze obezbeivanja odgovarajuih dobara i usluga
za siromane. U drugom i treem delu bie razmatrane komplementarne, ali
suprostavljene teorije Onore ONil (Onora ONeill), Tomasa Pogea (Thomas
Pogge) i Amartje Sena (Amartya Sen) koje smatraju da obaveza postoji, ali se
ne slau oko uslova implementacije. Obaveza ima odgovarajuu snagu, ali se
uslovi njene sprovodivosti ne mogu do kraja definisati zbog ega se ove obaveze smatraju nesavrenim ili nepotpunim. Konano, u poslednjem delu bie
razmatrani argumenti zato zahtevi prostekli iz stanja siromatva mogu biti
tretirani kao savrne, mada indirektne obaveze.
Teza koju u pokuati da odbranim jeste da ak i onda kada postoji normativno snana i opravdana obaveza za smanjenje siromatva, uslovi njene
sprovodivosti nisu deo formulacije obaveze nego odvojeno pitanje. To vai i
za takozvane savrene obaveze i negativne slobode, jer zatita bilo kog prava ima cenu koja je drutveno uslovljena. U konkretnom sluaju, mogue
je otvoriti razliite puteve ispunjenja obaveza od kojih neki moraju ii van
privilegovane pravne putanje i imati formu politike obaveze. U tom sluaju,
drutvo ima obavezu da pronae odgovajuu moralnu i politiku podelu rada
kako bi na najedakvaniji nain odgovorilo na stanja siromatva. Argumenti
Tezu da prava zasnovana na slobodama ne nameu velike terete drugima, osim

odustajanja od nekih oblika delovanja, te da ih je zbog toga lake institucionalizovati nego socijalna prava osporavaju Stiven Holms i Kas Sanstin. Njihova osnovna
teza jeste da su, zbog nametanja trokova zatite, sva prava pozitivna i da nijedna
kategorija prava ne moe da se tretira kao apsolutna. Sva prava su deo javne povelje kojim se raspodeljuju prava i obaveze graanima, te njihov status ne zavisi
samo od formalnih obeleja. S. Holmes and C. Sunstein, The Cost of Rights, W.W.
Norton & Company, New York, 1999.
38
ore pav i ev i
koje u koristiti dolaze iz etike i politike teorije i politike filozofije i ne polaze od pravnog tumaenja dokumenata.
Savrene i nesavrene dunosti

Veliki deo argumentacije u prilog postojanja ili nepostojanja obaveze prema
siromanima, kao i o karakteru ove obaveze oslanja se na razliita tumaenja
Kantovog razlikovanja potpunih (savrenih, bezuslovnih) dunosti i nepotpunih (nesavrenih, uslovnih) dunosti. Unutar arhitektonike Kantove etike
teorije ovo razlikovanje se u najveoj meri kree po liniji razgranienja izmeu etike pravde i etike vrline. Izuzetak su neke dunosti prema samom sebi.
Ne ulazei u detalje Kantove teorije ili razlike u tumaenjima, moemo rei
da je ovo razlikovanje vano jer pravi razlika izmeu maksima ija realizacija moe biti pod potpunom kontrolom subjekta i onih ija nije. Prve su isti
zakoni praktinog uma i ine domen moralne autonomije subjekta, dok se
druge moraju formulisati uzimajui u obzir odlike fizike i socijalne okoline.
U potpune dunosti spadaju obaveze koje proistiu iz dunosti pravde i dunosti potovanja prema drugima i sebi. U nepotpune obaveze, koje proistiu
iz dunosti ljubavi, kako ih Kant naziva, spadaju obaveze poput dobroinstva,
prijateljstva ili razvijanja linih sposobnosti. Samo prve moemo potpuno potovati, bez izuzetka, jer smo ih formulisali potpuno autonomno, nezavisno
od faktora okruenja. Dakle, neke obaveze su savrene jer su a) univerzalne,
vae za sve ljude, odnosno itavo oveanstvo, b) konzistentne su u primeni,
Na nekoherentnost lista ljudskih prava ukazuju mnogi autori. Dejms Grifin izdvaja dva problema. Jedan proizilazi iz nepreciznih formulacija razliitih prava,
koja se onda ne mogu konzistentno primenjivati. Drugi problem se tie razgranienja domena vaenja pojedinih nekontroverznih prava. Zbog toga on smatra da
nam je potrebna koncepcija prava koja e uiniti koherentnom liste pojedinanih
prava. James Griffin: On Human Rights, Oxford: Oxford University Press, 2008.
Arhitektonika Kantovog etikog uenja izloena u knjizi Metafizika morala koja

sadri naela nauke o pravu i naela nauke o vrlini. Osim u jednom delu o dunostima prema samom sebi, odnosno prema vlastitom animalnom biu i moralnom biu, koje se odnose na prestupe poput samoubistva, rodoskrnavljenja ili
nebrige o moralnoj linosti, ova podela se poklapa sa podelom potpunih i nepotpunih dunosti. Meutim, ako se paljivije pogleda princip podele videe se da i
ove dunosti vrline koje su potpune dunosti jesu negativne, odnosno odnose se
samo na neke zabrane (laganja, poniavanja, samoubistva, itd), a ne zapovedaju
nikakve pozitivne radnje koje pretpostavljaju realizaciju neke svrhe. Ovo je zanimljiv sluaj o kome e u nastavku biti rei. Imanuel Kant, Metafizika morala, prev.
Danilo Basta, Izdavaka knjinica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad,
str. 219. i dalje
39
ne postoji sukob dunosti i izuzeci, c) sprovodive su do kraja jer njihova realizacija zavisi samo od moralnog subjekta, ne od situacije u kojoj se on nalazi.
Naravno, etike dunosti nisu isto to i pravne obaveze, njihova priroda
je razliita, jer pravna norma nije isto to i usvojena maksima delovanja, nego
mora propisivati konkretne radnje. Osim toga, pravna norma nas obavezuje
na spoljanji nain, prinudom, a moralne maksime na unutranji nain, tako
to prema odreenoj maksimi delujemo motivisani iskljuivo duevnim inom. Ono to im je zajedniko jeste da odgovarajue obaveze imaju korelate
u pravima drugih i, koja proistiu iz priroene jednakosti ljudi da budu vlastiti gospodari. Neke potpune obaveze, dakle, imaju mo da proizvedu pravni
odnos i da postanu spoljanje obaveze. Osobina koja im to omoguava jeste
negativni karakter potpunih dunosti.
Zamka ovakvog naina razmiljanja, kojoj su podlegli mnogi liberalni
sledbenici Kanta, mada ne i Kant, krije se u pretpostavci da se potpune obaveze iscrpljuju u negativnim obavezama slobodnih pojedinaca. Ovaj uslov ne
ispunjava Kantova kategorija potpunih dunosti koje se odnose na dunosti
prema samom sebi, vlastitom animalnom i moralnom biu, jer one nemaju
korelate u spoljanjim obavezama drugih ljudi. Ipak, na iznenaujui nain,
ovaj uslov ispunjavaju neke pozitivne obaveze, poput siromatva, nezakonite
dece ili crkvenih poslova. U svojstvu korelata (nosioca obaveze) javlja se zajednica kao celina, odnosno drava kao njen zastupnik. Obaveze vezane za
siromatvo su paradigmatian sluaj, jer one, u Kantovoj arhitektonici, mogu
padati u obe kategorije dunosti. Obaveza je nepotpuna ukoliko se ispunjava kao moralna dunost dobroinstva i tako se najee i razmatra u tumaenjima. Smanjenje siromatva stvar je dobronamernosti pojedinca koja se ne
moe pretvoriti u pravni odnos. U drugom sluaju, pomo siromanima spada
u domen javnog prava i oslanja na pravo drave da oporezivanjem imunih
omogui pribavljanje sredstava za one koji nisu u stanju da brinu o sebi. Ovo
pravo proistie iz osnova pokoravanja, jer se potinjavanjem podanici stavljaju pod zatitu i brigu zajednice. Postoje razliiti naini da se ovo pravo spro-
Ibidem, str. 39, 4243.
Ova razmatranja nalaze se u delu knjige o javnom pravu. Kant pie: Vrhovnom
zapovedniku pripada posredno, tj. kao onome koji preuzima dunost naroda, pravo da ga za njegovo (naroda) odranje optereti dabinama kao to su: domovi za
sirotinju, zavodi za nahoad, crkveni poslovi .... U nastavku objanjava da je pravi
nain da se primeni ovo pravo nije samo dobrovolnjnim davanjima, nego zbrinjavanjem na dravni teret. Prinudno optereivanje graana u ovu svrhu ne smatra se za nepravedno optereenje graana od strane vlade. Ibidem, str. 127128.
Slino tumaenje postupanja drave prema siromanima, zasnovano na moralnim dunostima, ali koje previa da se radi samo o pravu najvie vlasti, moe se
pronai u Samuel Fleischaker, A Short History of Distributive Justice, Harvard Univer. Press, 2004.
40
ore pav i ev i
vede, a u nekim sluajevima, kao u sluaju nahoadi, Kant konstatuje da je to

zadatak ije reenje do sada nije uspelo a da se ovek pri tom ne ogrei bilo o
pravo ili o moralnost.
Bez obzira na Kantovu nedoreenost u pogledu ovih pitanja, iz ovog primera moe se videti da pozitivne moralne dunosti mogu postati kolektivna
obaveza. Meutim, njegova teorija drave ne doputa mu da ovu tezu razvije
do kraja, jer dravu ne eli da optereti nikakvim obavezama prema podanicima. Neu dalje ulaziti u pojmovne nijanse koje se ovde javljaju, cilj mi je da
pokaem da se razlikovanje potpunih (savrenih) i nepotpunih (nesavrenih)
obaveza olako uzima kao dovoljno jasno i da je dovoljno precizan kriterijum
razgranienja postojanje ili nepostojanje pooptivog nosioca prava i obaveza,
to je uslov koji mogu ispuniti samo negativne obaveze. Najuticajnije takvo tumaenje dala je Onora ONil koja kae: Poto savrene obaveze zahtevaju delovanje prema svima ili prema odreenoj grupi, postoje i korelativna, jasno odreena pridruena prava koja se mogu zahtevati ili odbacivati i koja su naelno
sprovodiva. tavie, ona tvrdi da je ovakvo gledite nuno prihvatiti ukoliko
hoemo da pojmovi prava i obaveza imaju analitiku vrednost. Gotovo svi od
autora o kojima e biti rei prihvataju njeno razgranienje savrenih i nesavrenih obaveza, s tim da osporavaju njene zakljuke u pogledu posledica koje iz
toga slede. Najpre u razmotriti razmotriti argumente koje na osnovu ovog razlikovanja osporavaju bilo kakve stroge obaveze vezane za stanje siromatva.
Ne postoje obaveze prema siromanima:

standardni individualistiki prigovori
Argumenti koji poriu obaveze prema siromatvu proistiu iz navodne nemogunosti da se siromatvu dodeli status prava. U principu, to su isti argumenti
Imanuel Kant, Metafizika morala, op. cit., str. 128.
Onnora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,

Cambridge University Press, 1989, str. 191.
Samo ako u potpunosti odbacimo normativno shvatanje prava u korist pukog aspirativnog gledita, biemo u mogunosti da prekinemo normativnu vezu izmeu prava i odgovarajuih obaveza. Ako ozbiljno shvatimo prava i posmatramo ih
normativno, a ne aspirativno, moramo i obaveze shvatiti ozbiljno. Ako se, s druge
strane, opredelimo za puko aspirativno gledite, cena e biti visoka. Tada bismo,
naime, morali i da prihvatimo injenicu da tamo gde ljudska prava nisu ispunjena, ne postoji krenje obaveze, ne postoji niko ko je pogreio, ko moe da odgovara za svoje postupke, niko ko je kriv i niko ko je duan da plati odtetu. Onora
ONil, Tamna strana ljudskih prava, u: ore Pavievi (prir.), Preispitivanje ideje ljudskih prava, Slubeni Glasnik, Beograd, 2011, str. 8485.
41
kojima se status prava porie socijalnim i ekonomskim pravima, tanije onim

pravima koja predstavljaju pozitivna prava na dobra i usluge. Ovi argumenti
mogu se pronai unutar razliitih teorijskih okvira, ali najvie su razraeni u
libertarijanskim teorijama. Baziraju se na dve pretpostavke. Prva pretpostavka
je da socijalna i ekonomska prava zavise od posledica drutvene saradnje i stoga imaju formu poeljnih politikih ciljeva. Druga pretpostavka je da su ova
prava nesprovodiva zato to nameu obaveze kojim se naruavaju osnove slobode, odnosno ove obaveze ne mogu ko-egzistirati sa obavezama koje proistiu iz potovanja fundamentalnih sloboda. Prava na dobra i usluge proistiu
iz procene poeljnosti ili nepoeljnosti socijalnog stanja, a ona je definisana
u odnosu na kontigentne posledice drutvene interakcije, a ne u odnosu na
pravila igre koja su definisana fundamentalnim slobodama. Obaveze koje bi
iz toga proisticale formulisane su unazad, u odnosu na rezultat, a ne u odnosu
na prvobitno formulisana pravila igre.10 One se ne mogu univerzalizovati jer
se ne mogu predvideti posledice interakcije nosilaca prava i ne mogu se unapred odrediti nosioci obaveze. Stanje siromatva, u najveem broju sluajeva,
jeste socijalno stanje koje nastaje onda kada je drutvena struktura osnovnih
prava ve uspostavljena. Takvo stanje moe se okarakterisati kao nepoeljno
ili tuno, ali ne kao krenje neijih prava ili neispunjavanje neije stroge obaveze. Iz ovoga sledi da obaveza potovanja osnovnih (negativnih) sloboda
ima prioritet u odnosu na obaveze koje zahtevaju pozitivno delovanje prema
drugima i da se obe obaveze ne mogu se istovremeno ispunjavati. Izuzetak su
situacije tekih moralnih katastrofa, ali znaajan izuzetak koji odstupa od ove
logike.11
10
Intuitivno ubedljiva je pretpostavka, na osnovu same prirode prava, da drutvo

najpre mora da odredi strukturu prava ... a tek onda da dopusti na nastanu konvencionalno definisane drutvene alternative koje su rezultat slobodnog korienja prava od strane pojedinaca koja su im dodeljena uspostavljenom strukturom
prava ... Cilj drutvenog izbora nije da se izabere usko definisan drutveni ishod
kao takav, nego da se izabere skup pravila igre koju ljudi igraju; pojedinanim
igraima koji igraju igru na osonovu pravila ostavljeno je da stvarivre drutveni
ishod. Pattanaik and Suzumura, citirano u Polly Vizard, Poverty and Human Rights: Sens Capability Perspective Explored, Oxford University Press, 2006, str. 139.
11
Mogu se navesti dva primera arbitrarnog pozivanja na socijalna stanja u Nozikovoj teoriji. Prvi je njegovo pozivanje na situacije moralnih uasa koje mogu biti
osnov za suspendovanje ili ograniavanje prava. Drugi primer je Lokovski uslov
(Lockean proviso) koji ograniava pravo na sticanje. U oba ova sluaja relaksiraju se uslovi implementacije prava imajui u vidu razmatranje posledica implementacije, to predstavlja arbitrarna odstupanja od argumentacije koja zabranjuje pozivanje na drutvena stanja pri definisanju potpunih obaveza. Robert Nozick,
Anarchy, State and Utopia, New York: Basic Books, 1974.
42
ore pav i ev i
Ova argumentacija je dobro poznata i varirana je na mnogo naina kroz

razliita pitanja, pre svega unutar liberalne tradicije. Vano je naglasiti da fundamentalni status i univerzalnost prava poiva na nekoliko osporivih etikih
i politikih pretpostavki.
a) Ovlaenja i obaveze koja proistiu iz prava moraju se unapred alocirati, nezavisno od drutvenih posledica i socijalnih stanja koje nastaju
njihovom implementacijom: ishodi mogu biti uzeti u obzir naknadno, kao spoljna ogranienja, ali ne kao konstitutivni za alokaciju prava i obaveza. Alokacija prava i obaveza vri se pod uslovima koji su
jednaki za sve, na nain kako to ine teorija igara, ugovorne teorije ili
neke druge etike koncepcije prava.
b) Ovlaenja i obaveze proistekle iz prava moraju direktno i potpuno
ispunjavati. Privilegovani oblici implementacije prava su legalizacija i institucionalna prinuda. Obaveze koje ne mogu da imaju ovu
formu ne mogu se tretirati kao fundamentalne i univerzalne. Na primer, drutveni i politiki pritisci, zastupanje i agitacija su dobar nain
da se vri promocija odreenih vrednosti ili za obezbeivanje uslova
za njihovo ispunjenje, ali to nije prava zatita, jer niko nije pod striktnom obavezom da sprovede ono za ta se neko zalae, agituje ili vri
pritisak.
c) Ovlaenja i obaveze proistekle iz prava moraju u potpunosti potovati i nisu podlone balansiranju i trgovini sa drugim vrednostima. Kako
Nozik kae: Pojedinci imaju prava, i postoje stvari koje im nijedna
osoba ili grupa ne moe uiniti (a da im ne povredi prava). Ova prava
su toliko snana i dalekosena da se postavlja pitanje ta drava i njeni
zvaninici uopte smeju initi, ako uopte ita smeju.12
d) Obaveze koje se ne mogu direktno i potpuno potovati stvar su individualnog prihvatanja ili neprihvatanja i drutvo nema pravo da ih namee kroz kolektivno obavezujue norme ili da zahteva njihovo potovanje mimo pravnog sprovoenja. Naravno, to ne spreava drave
da kroz razliite politike ohrabruju pojedince da to ine.
Nezavisno od drugih etikih i politikih problema od kojih pati ova argumentacija, odbacivanje bilo kakvih obaveza prema siromanima poiva na
nedolednosti: savrene obaveze izvode se iz strukture prava koja je definisana
na osnovu intrinsine vrednosti delovanja, nezavisno od drutvenog stanja u
kome se delovanje odvija, ali se istovremeno zahteva njihova direktna i potpuna implementacija unutar drutvenog stanja. Ovde su pomeana dva raziita uslova, uslovi opravdanosti i uslovi sprovodivosti. Prema analizi Amartje
Sena ova dva uslova su logiki nezavisna13, odnosno argumenti pro et cons is-
12
Robert Nozick, Na nav. mestu, op. cit., str. ix.
13
Videti Polly Vizard, Na nav. mestu, str. 228.
43
punjenja jednog uslova nisu argumenti pro et cons ispunjenja drugog uslova.
Logiki posmatrano, neto moe biti pravo, a da bude nesprovodivo. Mnoga
ljudska prava i jesu nesprovodiva, ali to ipak nije prepreka da ih i dalje nazivamo pravima. Ipak, kada govorimo o etikom ili politikom shvatanju obaveza, ova dva uslova moraju se dovode u vezu, tako da opravdanost koncepcije
u odreenoj meri zavisi od uslova njene sprovodivosti. Pitanje je, naravno, u
kakvom odnosu stoje dva uslova i na koji nain su povezani.14
Nesavrene i savrene obaveze prema

siromanima: Onora ONil i Tomas Poge
Prema prethodno iznetoj argumentaciji niko ne moe biti obavezan da pomae siromanima da poprave svoju situaciju. Pomo siromanima moe se
tretirati kao in dobre volje zasnovan na individualnom vrednosnom sistemu, nikako kao ispunjenje obaveze. Niija prava nisu povreena i nikoga ne
moemo da krivimo za to to se neko nalazi u stanju siromatva. Onora ONil
i Tomas Poge daju dva komplementarna, mada suprostavljena reenja ovog
problema i pretpostavljaju da postoje obaveze prema siromanima. Ova reenja su komplementarna jer polaze od pretpostavke da se samo negativne dunosti mogu prevesti u potpune obaveze, ali se ne slau u pogledu toga kakav je
karakter ove obaveze u sluaju siromatva. Reenje Onore ONil se nalazi u rehabilitaciji etike vrline kao nunoj dopuni etike pravde unutar koje se obaveze prema siromanima tretiraju kao nesavrene obaveze. S druge strane, Poge
smatra da se reenje postoji unutar etike pravde, ali ne smatra da se obaveze
prema siromanima mogu direktno ispunjavati, nego je reenje posredno, postoji obaveza da se isprave institucionalne nepravde i obaveza da se podrava institucionalna reforma koja e uspostaviti pravedniji poredak. Ukratko u
razmotriti neke vane take ovih pozicija.
Engleska aristokratkinja, baronesa ONil, tokom velikog dela svoje karijere bavila se problemom obaveze iz Kantove perspektive i smatrala je da je
etika zasnovana na dunostima fundamentalnija od etike zasnovane na pravima. Njeno gledite je konstruktivistiko i smatra da se obaveze konstruiu
kroz procedure praktinog uma, metodolokim preispitivanjem njihove univerzalnosti. Obaveze ne smeju uzajamno protivreiti i mora biti mogua njihova konzistentna primena.15 Obaveze koje ne mogu zadovoljiti ove kriteri-
14
Za raspravu o ovom pitanju videti Juha Raikka, The Feasibility Condition in Political Theory, Journal of Political Philosophy, Vol. 6, Nr. 1, str. 2741; Susan Mendus, Impartiality in Moral and Political Philosophy, Oxford University Press, 2002.
15
Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Reasoning, Cambridge: Cambridge University Press. 1996, str. 38 i dalje; Onora ONeill,
44
ore pav i ev i
jume ne mogu biti potpune, to ne znai da uopte nisu obaveze. Ispunjenje

takvih obaveza zavisi od konvencija ili vrlina.16 To to su neke obaveze nepotpune, ne znai nuno da su manje vane ili da je njihovo opravdanje manjkavo. tavie, one popunjavaju onaj deo etikog prostora do kojeg pravda ne
moe da dosegne. Postoje i vrline pravde koje se odnose na vrline poput pravinosti, tolerancije, potovanja drugih, iskrenosti. Njihova manjkavost sastoji se u tome da se njihovo potovanja ne moe alocirati nekom spoljanjem
nosiocu obaveze, i prema tome ne moe se iznuditi spoljnjom sankcijom.
Nesavrenom obavezom mogu se propisati maksime koje imaju formu ciljeva
koje je poeljno slediti, ne radnje koje nuno izvriti..
Prema ovom gleditu, obaveze prema siromanima su nesavrene obaveze jer se ne moe do kraja specifikovati odnos izmeu nosioca prava i nosioca
obaveze. Osnovni razlog za to jeste to potrebe drugih ljudi variraju i teko
ih je identifikovati ak i kada je u pitanju siromatvo. Postoji mnogo faktora
koji stoje na putu pune formulacije ove obaveze i koji mogu posluiti kao izgovor za izuzimanje iz obaveze pomaganja siromanima. U ovom sluaju u
pitanju su sledei faktori koji stoje na putu saobraavanja nosioca obaveze sa
obavezom: sistemske pretpostavke siromatva, odnosno, pravednost i nepravednost okruenja, stepen siromatva koji utie na moralnu osetljivost prema
siromatvu, veliina zahtevane pomoi i stepen rtvovanja koji se zahteva od
nosioca obaveze ili empirijske tekoe koje mogu nastati u ispunjavanju obaveze.17 Zbog toga obavezu pomoi siromanima moramo formilisati kao maksimu kojom se definie poeljni cilj, ali ne mogu se specifikovati kao radnje
kojim se obezbeuje konkretni skup dobara i usluga potrebnih siromanima.
Ova argumentacija ne iskljuuje mogunost konvencionalnog utemeljenja obaveze prema siromanima.18 Onora ONil insistira na potrebi da se institucionalizuje obaveza obezbeivanja dobara i usluga onima kojima su one
Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy, Cambridge University Press, 1989, str. 197 i dalje.
16
Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Reasoning, op. cit., str. 209 i dalje.
17
Onora ONeill, Faces of Hunger: An Essay on Poverty, Development and Justice, Cambridge University Press, 1986, str. 142. i dalje. Knjiga Lica gladi je njena druga knjiga. Mada se ova knjiga eksplicitno bavi siromatvom, tanije glau, za raspravu o
obavezama, pa i obavezama da se drugima obezbede neka dobra i usluge vaniji
su kasniji radovi u kojima je ona razradila i kompletirala svoju etiku dunosti.
Posebno navoene knjige iz 1989 i 1996. Za pregled njenog uenjaa videti David
Archard, Monique Deveaux, Neil Manson, and Daniel Weinstock, Reading Onora
ONeill, London-NewYork: Routledge, 2013.
18
Prava na dobra i usluge posebna (institucionalna, pozitivna) prava koja se mogu

opravdati samo pozivanjem na odreene akte ugovaranja, kao to su potpisiva-
45
potrebne. Radi se o specifinoj (institucionalnoj) obavezi, koja ima korelat u

posebnim, pozitivnim pravima koja se distribuiraju prema ovakvim ili onakvim institucionalnim shemama.19 Takva obaveza nema korelat u univerzalnoj moralnoj dunosti i zbog toga, mimo drugih problema koji prate njeno
uspostavljanje, tee je opravdati njeno postojanje i obezbediti njeno potovanje. Ovakav nain uspostavljanja obaveze osetljiv je na napetost koja postoji
izmeu politike i moralne podele rada pri reavanja problema i moe stvoriti
konfuziju u pogledu distribucije obaveza. Nefunkcionalna i kontraproduktivna preregulacija u kombinaciji sa neosetljivom prirodom politike efikasnosti
jeste deo ove konfuzije.
Reenje ovog problema nudi Rolsov (John Rawls) uenik Tomas Poge,
koji teoriju pravde nastoji da proiri na globalni nivo. Njegovo reenje zasniva se na argumentativnom manevru koji povezuje institucionalnu interpretaciju prava sa dunou da se ne ini teta drugima. Sve to je potrebno jeste
da prihvatimo poetni stav, koji je proirena negativna interpretacija Rolsove
prirodne dunosti da se potuju pravedne institucije, da postoji negativna
dunost da se ne uestvuje u nametanju prinudnog institucionalnog poretka
koji drugima, na nain koji se mogao izbei, uskrauje pristup objektima ljudskih prava.20 Uee u ovakvom poduhvatu ili nepreduzimanje razlonih koraka da se pomogne rtvama takvog poretka naruava temeljni etiki princip
nenanoenja tete. Potrebno je uiniti samo jo jedan korak do zakljuka da
postoji univerzalna pozitivna dunost pomoi onima koji se, usled posledica
nepravednog institucionalnog poretka, nalaze u situacijama radikalne oskudice i siromatva. Naime, potrebno je pokazati da nanoenje tete postoji.
Kao primer nanoenja tete na globalnom nivou Poge razmatra globalni ekonomski sistem i potrebu da se reformiu postojee institucije u pravcu ostvarivanja globalne pravde. Poge smatra da su institucionalno zatiene ekonomske nejednakosti i nepravde najvaniji uzrok siromatva u svetu i
da predstavljaju drastino krenje ljudskih prava. Ovaj argument je poeo da
razvija u knjizi Svetsko siromatvo i ljudska prava,21 prvi put objavljenoj 2002.
godine i nije prestao da ga razvija, teorijski i aktivistiki. U pogledu nepravdi,
reavanje globalnih nepravdi ima prioritet u odnosu na nepravde unutar po-
nje i ratifikacija paktova i da ona zbog toga imaju podreen etiki status. Onora
ONil, Tamna strana ljudskih prava, op. cit., str. 87.
19
Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Reasoning, op. cit., str. 132133.
20
Thomas Pogge (ur.), Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to the
Very Poor? Oxford: Oxford University Press, 2007, str. 24.
21
Thomas Pogge, World Poverty and Human Rights: Cosmopolitan Responsibilities and
Reforms, Polity Press, drugo izdanje, 2008.
46
ore pav i ev i
jedinih drava.22 Poge se ovde ne oslanja samo na teorijske uvide, nego nastoji
empirijski da pokae da postoji kauzalna veza izmeu ekonomskih nepravdi,
zatienih institucionalnih shema, siromatva i krenja ljudskih prava. Mnogi
globalno zatieni instituti, poput patenata i licenci za lekove i semena, nain kreditiranja, privilegija pozajmljivanja, eksploatacija resursa, itd. nanose
tetu slabim i siromanima, a bogate i mone ine jo bogatijim i monijima.
Stepen nesree koja se mogla izbei je toliki da Poge tvrdi: Imajui u vidu da
je trenutni ekonomski poredak na predvidiv nain povezan sa toliko masovnim opsegom tekog siromatva koje se moe izbei, nametanje takvog poretka (bez nadoknade tete) predstavlja krenje ljudskih prava koje je u toku
koje je, moe se tvrditi, najobimnije takvo krenje ikad poinjeno u istoriji.
Ono nije najgrublje krenje ljudskih prava ... Ali ipak jeste najobimnije.23
Na ovaj nain, posredno, siromatvo postaje problem ljudskih prava,
a time i potpuna obaveza koja se moe specifikovati kroz dunosti nenametanja tete i kompenzacije. Meutim, obaveze koje slede nisu potpune
u smislu uspostavljanja pravnog odnosa, nego je vie etiko-politika obaveza graanskog angaovanja kako na direktnoj pomoi tako i na institucionalnim reformama koje bi omoguile pravednu globalnu raspodelu tereta.24 Jasno je ta je potrebno uraditi da bi se pravedno uredio ovaj odnos, ali
njegovo ureivanje jo uvek nije stroga obaveza nikoga pojedinano. Kao u
sluaju potpunih dunosti prema sebi i siromatva kod Kanta, postoje obaveze koje su moralno opravdane, a koje se ne mogu svesti na niz pravno propisanih radnji nego zahtevaju angaman koji nije lako specifikovati unutar
ponuenog razlikovanja dunosti pravde i dunosti vrline. Mada Poge ove
dihotomije prihvata samo u svrhu jaanja argument i ne veruje u precizno
razlikovanje pozitivnih i negativnih dunosti i obaveza, i unutar njegove teorije javlja se problem upotpunjavanja obaveze specifikacijom uslova sprovoenja na kome ONil isinstira.
22
Ovu tezu je teorijski zastupao jo od knjige Realizing Rawls, Cornell University

Press, 1989. Za empirijski razraeniju verziju ove teze videti Thomas Pogge, Priorities of Global Justice, Metaphilosophy, Vol. 32, Nr. 1/2, January 2001.
23
Thomas Pogge (ur.), Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to the
Very Poor?, op. cit., str. 52.
24
Poge je u ovom pogledu lino angaovan u ostvarivanju oba cilja kroz razliite
projekte i organizacije poput Giving What We Can, Academics Stand Against Poverty (ASAP), Incentives for Global Health (IGH), Illicit financial flows, itd. Meutim, prema preovladujuim tumaenjima njegov angaman bi spadao u etiku
vrline, ne u etiku pravde i zatitu ljudskih prava, kao ga on sam tumai.
47
Znaaj siromatva za konceptualizaciju

prava i obaveza: Amartja Sen
Matematiar, ekonomista, filozof, nobelovac Amartja Sen eksplicira ovaj
problem i reava ga na drugaiji nain. Njegovo gledie o siromatvu je sloeno, ali dosta poznato. On je problem siromatva vezivao za probleme razvoja,
demokratije i ljudskih prava. Za svoj doprinos ovim pitanjima dobio je 1998.
godine Nobelovu nagradu iz ekonomije. Pod njegovim uticajem razvijen je
kompozitni Indeks ljudskog razvoja (Human Development Index) koji je od
1990. godine poeo da se upotrebljava kao kriterijum razvoja u Razvojnom
progamu Ujedinjenih nacija. Zbog toga u se u ovom delu fokusirati samo na
problem obaveze u vezi sa konceptualizacijom ljudskih prava, jer se tu susreu problem siromatva i savrenost ili nesavrenost obaveze. Njegova ideja je
da unutar jednog, integrisanog gledita, mogue sauvati oboje: normativni
okvir etike ljudskih prava i konsekvencijalistika etika razmatranja. Cilj je da
se doe do sutinke procene socijalnih stanja koja e posluiti kao kriterijum
kako za usklaivanje pojedinanih prava tako za ire usklaivanje drutvenih
vrednosti.
Sen polazi od klasinog liberalnog shvatanja prava prema kome prava reflektuju vrednost slobode za ivot pojedinca. Nain da se pokae relevantnost
siromatva za konceptualizaciju ljudskih prava jeste upravo da se pokae njegova vanost za slobodu pojedinca. Ideja slobode koja se ovde upotrebaljava
jeste mnogo sloenija od ideje slobode izbora. Ona ukljuuje mnoge komponente koje uslovalju i ograniavaju domen onoga to je neka osoba u stanju
da izabere. Posebnu vanost imaju oni faktori koji zavise od drutvenih izbora kojima se uspostavlja normativna razlika izmeu slobode bilo kog izbora i
kombinacija ciljeva nad koje pojedinac moe birati i nad kojima ima kontrolu. Sen ovde pravi argumentativni zaokret u odnosu na klasinu liberalnu misao kada kae: injenica je da mnoge uasne oskudice u svetu po svoj prilici
nastaju iz nedostaka slobode da se izbegnu ove oskudice ... jeste jak motivacioni razlog da se naglasi uloga slobode.25 Argument, prema tome, ima dva
koraka. U prvom koraku se priznaje konstitutivna vanost sloboda za ljudska
prava, u drugom koraku naglaava se da pored proceduralno interpretiranih
sloboda moraju postojati i slobode da se uklone prepreke za realizaciju ovih
sloboda. Ovo ukljuuje i mogunost da insistiranje na proceduralnim slobodama bude prepreka za realizaciju u sluaju da graani nisu u stanju da koriste
procedure koje su im na raspolaganju. Zbog toga je vano da graani imaju
25
Amartya Sen, Elements of a Theory of Human Rights, Philosophy and Public Affairs, Vol. 32, No. 4, 2004, str. 335. U nastavku navedenog teksta citira se Marxovo
insistiranje iz Nemake ideologije na preokretanju postojeih odnosa dominacije
iz vladavine okolnosti i ansi nad pojedincima u vladavinu pojedinaca nad okolnostima i ansama.
48
ore pav i ev i
razloan skup ovlaenja i mogunosti koji im omoguava da slobodno slede izabrane ciljeve.
Da bi slobode imale znaaja za pojedince, oni moraju biti osposobljeni da
se pozovu na njih i da ih upotrebe. Za to nije dovoljan samo proceduralni aspekt slobode ve interes za zatitom veoma vanih sloboda mora biti proiren
sa aspektom mogunosti koji ukljuuje interes za njihovu implementaciju.
Prema Senu: snaga trvrdnji o ljudskim pravima lei u prepoznavanju nekih
vanih sloboda koje, kako se tvrdi, moraju biti potovane, i, shodno tome, u
prihvatanju obaveze od strane drutva da, na ovaj ili onak nain, podupire i
unapreuje ove slobode26. Podupiranje i unapreivanje ovih sloboda ukljuuje i generisano pravo na skup sposobnosti/prilika (capability set) koji
ukljuuje proireni skup moi, ovlaenja i mogunosti koji koji su pojedincima neophodni kao lini ulog i socijalna osnova za realizaciju njihovih prava27. Sadraj garancija za dostizanje skupa sposobnosti/prilika, prema Senu,
varira od drutva do drutva i ne moe se fiksirati28. Sen i njegovi saradnici su u
tu svrhu formalizovani model multilateralne meuzavisnosti koji ukljuuje i parametre vrednovanja prava u drutvu. Ovaj model fromalizuje odlike
delovanja koji su izvan vidokruga deontoloke etike: pozicionalnost, posledice i protivinjenike posledice, vrednosti, preferencije, itd. Uz pomo rangiranja unutar alternativnih skupova reenja i poreenja alternativnih skupova
reenja dolazi se do relativno najboljeg reenja.29 Unutar ove raunicenijedan
skup ljudskih prava nije normativno zatien i ne posmatra se izolovano.30
26
Amartya Sen, The Idea of Justice, Belknap, Harvard University Press, 2009, str. 357.
27
Pojam capability set je iri i obuhvata i one sposobnosti/prilike koje se ne odnose na ljudska prava.
28
Martha Nussbaum za razliku od Sena pravi listu fixed capabilities koja u nekim
delovima podsea na delove liste ljudskih prava. Martha Nussbaum, Capabilities and Human Rights, u: Pablo De Greiff and Ciaran Cronin (ur.), Global Justice and Transnational Politics, The MIT Press: Cambridge, Massachusetts/London,
England, 2002, 117150.
29
Treba napomenuti da se ovakvom raunicom ne moe postii kompletno rangiranje alternativa koje omoguuje jedan najbolji izbor (jednovrni izbor). Sen
naglaava da se ovakvom raunicom ipak moe doi do reenja koje je blizu optimalnom, ali da je za to potrebna malo komplikovanija matematika nego to su
drutveni naunici navikli da koriste.
30
Integrisano gledite o pravima prava vidi kao normativno vana, ali obino ne jedino vana. Postoje razliita prava koja su ponekad u meusobnom sukobu i
mora se razmotriti mogunost razmenjivanja izmeu njih (skupa sa mogunou razmenjivanja sa vrednostima koje nisu zasnovane na pravima, ukljuujui
vanost blagostanja) Relativni znaaj razliitih prava, prema ovom gleditu,
49
Integrisano gledite relaksira i nain formulacije prava i uslove implementacije. Bilo ta moe postati pravo to ima etiku vanost i prelazi prag
drutvenog znaaja. Formulacija prava ne zavisi vie od strukturnih obeleja
koja omoguavaju da se neki zahtev formulie kao pravo koje prati odgovarajua obaveza. Ne postoje nikakvi transcedentalni uslovi (forma ili struktura)
koji bi stajali na putu kandidaturi nekog zahteva da postane pravo. Prava na
dobra i usluge mogu jednako biti etiki opravdana i drutveno vana, a mogue je, na ovaj ili onaj nain, uticati na njihovu realizaciju, to je dovoljno
da se kvalifikuju za ljudska prava. Meutim, status prava ne garantuje nekom
zahtevu direktnu i potpunu implementaciju. Kako i koliko e neko pravo biti
realizovano zavisi od konstelacije ostalih faktora relevantnih za drutveni izbor. Ne postoje garancije da e ishodi evaluacije drutvene vrednosti prava i
sloboda konvergirati sa znaajem koji se unutar etike ljudskih prava pripisuje
pravima i slobodama. Mogui su sluajevi kada ovakva koncepcija doputa
delimmino ili potpuno rtvovanje nekih negativnih prava zbog postizanja
odreenih ciljeva ako bi drutvena raunica tako zahtevala. Konvergencija se
moe ostvariti samo ako su ispunjeni dalji uslovi, koji su manje vani za sadanje razmatranje.
Pitanje je da li je Sen relaksacijom uslova implementacije poinio greh
na koji ONil ukazuje, odnosno razvodnio koncepciju prava do mere da ona
ugroava moralnu vrednost prava i obavezu. Zaista, kada se doe do konkretnih reenja, Sen ne ide dalje od uobiajenih ne-zakonodavnih ruta, a to su
uobiajeni graanski oblici delovanja: javne debate, medijsko razotkrivanje,
zastupanje, agitacija, obrazovanje, itd. Time je, ipak, poinio iskonski greh
povezivanja nesavrenih dunosti i prava. Pored ovih nedoreenosti, Senova
teorija ipak otkriva praznine unutar kantijanske konstrukcije prava i obaveza.
Moralna podela rada koja se zasniva na ovakvoj konceptualizaciji odnosa prava i obaveza, posebno uslova njihove realizacije, ostavlja neke praznine koje
su isplivale u razliitim oblicima u teorijama koje smo razmatrali: kod Kanta
u javnom pravu, kod Onore ONil u specijalnim obavezama, kod Pogea u obavezi podravanja pravednih institucija, kod Sena u integralnom drutvenom
vrednovanju.
razmatra se kao ispravnost prava zajedno sa drugim elementima drutvenog izbora. Amartya Sen, The Idea of Justice, op. cit., str. 367.
50
ore pav i ev i
Zakljuak: obaveze prema siromanima

izmeu prava i politike
Razmatranje obaveza prema situacijama siromatva pokazalo je da postoji
problem sa distribucijom obaveza vezanih za pomo siromanima . Obaveze
prema pojedincima ne mogu se distribuirati univerzalno na nain da odnos
pojedinaca pretvara u pravni odnos. Stoga je jedino vrlina dobroinstva ono
to uspostavlja odnos izmeu imunih i siromanih pojedinaca, koja jeste
univerzalna, ali nije potpuna jer ne mogu se specifikovati uslovi njene realizacije. Postoji itav niz razloga koji mogu biti opravdanje za neispunjenje ove
obaveze i ija ispravnost se nikada ne moe do kraja utvrditi. Dakle, ne moe
se oekivati direktno i potpuno ispunjenje ove obaveze.
Indirektni naini implementacije vie obeavaju, oni se lako mogu univerzalizovati i pomou njih mogu se u potpunosti ispunjavati obaveze, ali se
suoavaju sa problemom kolektivnog delovanja. Kod Kanta ovaj problem se
reavao na nivou drave, kod Sena na nivou integralnog drutvenog izbora, a
kod Pogea na nivou meunardonih institucija. U sva tri sluaja sudbina ispunjenja obaveze ostala je neizvesna. Osnovni razlog za to jeste to to normativna snaga obaveze zavisi od opravdanja i vrednosti norme koja je u pitanju,
dok uslovi njene sprovodivosti zavise od forme kolektivnog delovanja. Ovo se
jednako odnosi na sve dunosti, pa i za negativne dunosti kojima se pripisuje sposobnost da se pretvore u pravno definisanu obavezu. Konkretan razvoj
pravne drave u Evropi je veliko civilizacijsko dostignue, ali se ne moe tumaiti kao inherentan bilo kojoj savrenoj dunosti. Uspostavljanje ustavne
drave zahtevalo je pobune, revolucije, reforme, uvoenje poreskih i drugih
dabina, sistem obrazovanja graana, pravnika, policajaca i drugih slubenika, itd. dakle veoma zahtevne forme kolektivnog delovanja. Postoje i primeri uspostavljanja pretvaranja pozitivnih dunosti u savrene obaveze. Praksa
junoafrikog ustavnog suda pokazuje da je pozitivnu dunost dobroinstva
relativno lako pretvoriti u kolektivnu obavezu pomaganje siromanima i
obezbeivanja prava na robe i usluge.31 Nezavisno od sudbine i efikasnosti
31
Sud je uspostavio kriterijume progresivne realizacije i razlone implementacije za

ostvarivanje posebnih prava pomou kojih, na osnovu albi, procenjuje politiku
vlade, ak i budetske predloge. U odluci Grootboom, 2000 (11) BCLR 1169 (CC)
Sud tvrdi: Da bi bile razlone, mere ne smeju ostaviti po strani stepen i opseg
uskraivanja onih prava koja se pomou njih ostvaruju. Oni ije su potrebe najhitnije i ija je sposobnost da uivaju sva druga prava zbog toga ugroena, ne smeju
biti ignorisani unutar mera iji je cilj ostvarivanje prava. ... Ako mere, mada statistiki uspene, ne uspevaju da odgovore na potrebe najoajnijih, one ne mogu
proi ovaj test. . Citirano prema, Mark S. Kende, The South African Constitutional Courts Embrace of Socio-Economic Rights: A Comparative Perspective,
51
mera koje uvodi, Ustavni sud June Afrike pokazao je da je mogue promeniti
nain na koji se distribuiraju prava i obaveza unutar pravnog i politikog sistema. To ini na indirektan nain, kroz nametanje obavezujuih oblika kolektivnog delovanja propisanih vladinim politkama. Ovde se ne radi samo o
uspostavljanju nove specijalne obaveze, jer Ustavnu sud to ini na osnovu tumaenja osnova udruivanja utemeljenih u ustavu.
Siromatvo je dobilo razmere globalne katastrofe. Ono se u razliitim delovima sveta ispoljava na razliite naine, ali uvek sa etiki i politiki relevantnim odlikama. Situacije siromatva su situacije u kojima su nekim ljudima
neproporcionalno uskraena neka osnovna dobra, znaajna kako za preivljavanje tako i za smisaono voenje drutvenog ivota. Ozbiljno shvatanje
ove situacije namee obaveze drugim ljudima, malo ko ima dileme oko toga,
pitanje je samo kakve vrste su te obaveze i kako se one realizuju. Oslanjanje
na nesavrenu dunost dobroinstva i sporazumno preuzete posebne obaveze ostavlja puno prostora za izgovore i izbegavanje ispunjenja ovih obaveza.
Zbog toga je jedno od najvanijih pitanja da li je ove obaveze potpuno specifikovati i obezbediti njihovo ispunjenje. Analizirali smo nekoliko takvih pokuaja i ukazali na mogue naine podele moralnog rada koji omoguavaju da
ove obaveze shvatimo kao potpune obaveze, koje se mogu realizovati posredan nain, kroz razliite oblike obavezujueg kolektivnog delovanja. Prigovor
da se time naruava etika arhitektonika koja samo negativne dunosti vidi
kao savrene lako se moe, kao to Poge ini, protumaiti kao odluka bogatih
da siromani ostanu siromani.
Spisak navoene literature

[1]
Amartya Sen, Rationality and Freedom, Belknap, Harvard University Press, 2002.
[2]
Amartya Sen, Elements of a Theory of Human Rights, Source: Philosophy and

Public Affairs, Vol. 32, No. 4, 2004.
[3]
Amartya Sen, The Idea of Justice, Belknap, Harvard University Press, 2009.
[4]
David Archard, Monique Deveaux, Neil Manson, and Daniel Weinstock, Reading
Onora ONeill, London-NewYork: Routledge, 2013.
[5]
David Bilitz, Socio-economic rights, economic crisis, and legal doctrine ICON
(2014), Vol. 12, No. 3, 710739.
Chapman Law Review, Vol. 6:137, p. 144. Drugaije miljenje o kriterijumu razlone implementacije ima David Bilic, koji se smatra da je kao kriterijum implementacije bolje primenjivati kriterijum minimalnog jezgra. David Bilitz, Socioeconomic rights, economic crisis, and legal doctrine ICON (2014), Vol. 12 No.
3, 710739.
52
ore pav i ev i
[6]
Imanuel Kant, Metafizika morala, prev. Danilo Basta, Izdavaka knjinica Zorana
Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993
[7]
James Griffin: On Human Rights, Oxford: Oxford University Press, 2008.
[8]
Juha Raikka, The Feasibility Condition in Political Theory, Journal of Political

Philosophy, Vol. 6. Nr. 1, 1998, str. 2741.
[9]
Mark S. Kende, The South African Constitutional Courts Embrace of SocioEconomic Rights: A Comparative Perspective, Chapman Law Review, Vol. 6:137,
p. 144.
[10]
Martha Nussbaum, Capabilities and Human Rights, Global Justice and

Transnational Politics, edited by Pablo De Greiff and Ciaran Cronin, The MIT Press:
Cambridge, Massachusetts/London, England, 2002.
[11]
Mark S. Kende, The South African Constitutional Courts Embrace of SocioEconomic Rights: A Comparative Perspective, Chapman Law Review, Vol. 6:137
[12]
Onora ONeill, Faces of Hunger: An Essay on Poverty, Development and Justice,

Cambridge University Press, 1986
[13]
Onora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,

Cambridge University Press, 1989.
[14]
Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical

Reasoning, Cambridge University Press. 1996.
[15]
Onora ONil, Tamna strana ljudskih prava, u: ore Pavievi (prir.), Preispitivanje ideje ljudskih prava, Slubeni Glasnik, Beograd, 2011.
[16]
Polly Vizard, Poverty and Human Rights: Sens Capability Perspective Explored,
Oxford University Press, 2006.
[17]
Robert Nozick, Anarchy, State and Utopia, New York: Basic Books, 1974.
[18]
Samuel Fleischaker, A Short History of Distributive Justice, Harvard Univer. Press,

2004.
[19]
Susan Mendus, Impartiality in Moral and Political Philosophy, Oxford University

Press. 2002.
[20]
Thomas Pogge, Realizing Rawls, Cornell University Press, 1989.
[21]
Thomas Pogge, Priorities of Global Justice, Metaphilosophy, Vol. 32, Nr. 1/2,
January 2001.
[22]
Thomas Pogge (ed), Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to the
Very Poor?, Oxford University Press. 2007.
[23]
Thomas Pogge, World Poverty and Human Rights: Cosmopolitan Responsibilities and
Reforms, Polity Press, drugo izdanje, 2008.
[24]
Stephen Holmes and Cass R. Sunstein, The Cost of Rights, W.W. Norton & Company,
New York, 1999.
ore Pavievi
PERFECT AND IMPERFECT OBLIGATIONS
TOWARDS POVERTY
Abstract
The article deals with the nature of obligations toward alleviation of state of
poverty. Starting points in the analysis are Kants distinction between perfect and imperfect duties and reinterpretation of the distionction in Onora
ONeills ethics of obligations. Obligations toward alleviation of poverty are
generally considered as imperfect, because it is impossible to specify correlative right to goods and services we are obliged to provide to the poor. For this
reason, these obligations are clasiified as a part of ethics of virtues, not ethics
of rights. According to this view, conditions of implementation are inherent
part of justification of obligation. This interpretation of conditions of implementation is rejected and relaxed in theories of Thomas Pogge and Amarya
Sen. According to author of the article, flaws in the architecure of analysed
theories, as well as, undeveloped insights of their authors suggest that the
best way to articulate obligations toward alleviation of povery is to understand them as indirect perfect obligations.
Key words:
Poverty, Perfect and imperfect obligations, conditions of implementation,
positive and negative duties
53
POL ITIKOLOGIJA
UDC
321.01 Ciceron M. T.
Marko Simendi*
Ciceronova drava:
Izmeu prava, korisnosti
i dunosti**
Apstrakt
Rad se bavi odreenjem drave (res publica) koje u svom delu Drava nudi
Marko Tulije Ciceron. Pored razmatranja nekoliko kljunih pojmova (res
publica, civitas, ius, lex), u radu se analiziraju dva glavna elementa koja ine
Ciceronovu definiciju drave i, unutar nje, naroda: zajednika korist (utilitas
communione) i saglasnost u pravu (iuris consensus). Ciceronovo shvatanje drave podrano je njegovim vienjem prirodnog prava i prirodnog ljudskog
poretka. Drava se posmatra kao vrsta prirodnog partnerstva u kome svi lanovi imaju obavezu da uestvuju, ali gde dobijaju ovlaenja, odgovornosti i
nagrade u skladu sa svojim drutvenim statusom.
Kljune rei:
Ciceron, drava, republika, predstavljanje, pravo, pravda, korist, persona,
dunost
*
**
Email: marko.simendic@fpn.bg.ac.rs
Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu
Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
56
m a r ko si me n di
Uvod
Odreenje drave (republike) kou nudi Marko Tulie Ciceron (Marcus
Tullius Cicero) edna e od centralnih tema klasine republikanske politike
teorie. Vanost ove teme e utoliko vea ukoliko imamo na umu nemerljivi
utica koi e Ciceronovo delo imalo na srednjovekovnu i renesansnu politiku misao. Kako navodi Denet Kolman (Janet Coleman), Ciceronov utica
bio e toliki da su, govorei o prednostima meovitog poretka, srednjovekovni i renesansni autori pre imali na umu Ciceronovu republiku, nego grku
politeu. Ipak, kao to e Ciceronova drava oblikovala potonja shvatanja meovitog poretka, tako su i Ciceronove politike idee zasnovane na uenjima
antikih Grkih autora, pre svega posredovanih kroz Polibieve Istorie. Ipak,
ova e utica esto predimenzioniran u nekim od opseniih domaih pregleda istorie politikih teoria gde nisu retke ocene Ciceronove politike misli
kao neoriginalne ili izvedene. Tako Mihailo uri pie o Ciceronu kao o relativno nesamostalnom misliocu, koi nie bio gospodar svoih misli, ali ni []
rob tuih. Na slian nain, Radomir Luki o Ciceronu govori kao o autoru
koi e znaaan u oblasti pravne teorie, ali koi nie ni u tom polju naroito
originalan.
Na ovom se mestu neu baviti recepciom Ciceronovih politikih idea,
niti istoriskim okolnostima u koima su one nastale. Ova rad ima pregledni karakter i u njemu u razmotriti Ciceronovo shvatanje drave u kontekstu
njegove ire politike, etike i pravne misli. Prvi deo rada bavi se Ciceronovim
shvatanjem ljudske prirode i usredsreen e na delo O dunostima i ideu opte i line koristi u okviru ljudske zaednice. Drugi i trei deo teksta posveeni
su odreenju drave (republike) prema definicii izneto u Ciceronovom delu
Drava. Ovde e panja posveena razanjavanju i razgraniavanju pomova
drave, republike, prava i pravde, kao i idei saglasnosti u pravu koa, zaedno
sa korisnosti, ini Ciceronovu definiciu naroda i drave. Zavrni deo rada tie
Janet Coleman, A History of Political Thought: From Ancient Greece to Early Christianity, Blackwell Publishing, Oxford, 2000, pp. 232233.
Mihailo uri, Istoria politike filozofie, Albatros plus, Beograd, 2010, str. 156.
Radomir Luki, Istoria politikih i pravnih teoria, Zavod za udbenike i nastavna

sredstva i BIGZ, Beograd, 1995, str. 174.
Odlian pregled Ciceronovog dela u kontekstu klasine republikanske misli dae

Aleksandar Molnar, Rasprava o demokratsko i ustavno dravi, I, Samizdat B92, Beograd, 2001. Takoe, nedavni pregled raznovrsnih rasprava o Ciceronovom odreenju moe se pronai u Elizabeth Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In His Work On the State, History of Political Thought, vol.
25, no. 4.
c iceronova dr ava : i zmeu pr ava , kor isnost i i du nost i
57
se Ciceronovog uenja o drutvenim ulogama i dunostima koe podupire

njegovo vienje drave i dobrog politikog poretka.
Ljudska priroda, korist i ivot

u zaednici
Ciceron smatra oveka biem obdarenim razumom koe e po svoo prirodi upueno na ovekoljublje i ivot u zaednici i u ovom su smislu svi ljudi
ednaki. Pored sociabilnosti, u ljudsko e prirodi i traenje koristi: svi mi,
u stvari, traimo korist i ona nas privlai i drukie nikako ne moemo postupiti. Dva osnovna elementa ine zaedniku korist, a to su bezbednost i
mo. Mo bi ovde trebalo shvatiti u nairem smislu, kao posedovanje sredstava dovoljnih za sopstveno ouvanje i slabljenje drugih. Dobro ureena
drava bi trebalo da zadovolji obe prirodne ljudske potrebe. Pored toga to
omoguava ivot u zaednici, ona omoguava svoim graanima da zatite ivote i svoinu i da uveau svo ugled ili bogatstvo. Ciceron pie u O dunostima: I ba navie iz tog razloga da bi svako svoe sauvao, dolo e do stvaranja drave i osnivanja gradova. er iako su ljudi po nagonu prirode stupili u
zaednicu, ipak su prvenstveno radi zatite svoih prava i imovine pristupili
zidanju gradova.
Namanje etiri elementa grade prirodnu osnovu nastanka svake drave i
sainjavau razlog njenog postoanja: sociabilnost ljudske prirode, zaednika
korist i, iz nje izvedene, tenja za sigurnou i tenja za sticanjem ugleda i bogatstva. Pored toga to su po svoo prirodi sociabilna bia koa tee sigurnosti
i uveanju sopstvene slave i bogatstva, ljudi su ednako obdareni razumom i
sposobnou govora. Istovetne tenje, a pogotovo istovetne prirodne karakteristike koe ih izdvaau od drugih bia, ljude svrstavau u ednu prirodnu
zaednicu, a to podrazumeva i njihovu ednakost u prirodnom pravu i zakonu. Svi su ljudi, dakle, lanovi univerzalne zaednice, odnosno vaskolikog
sveta [koi] moramo smatrati zaednikom dravom bogova i ljudi.10
Marko Tulie Ciceron, Zakoni, Plato, Beograd, 2002, str. 37.
Marko Tulie Ciceron, O dunostima u Filozofski spisi, Matica srpska, Novi Sad,
1978, str. 248.
Neal Wood, Ciceros Social and Political Thought, University of California Press, Berkeley, 1988, pp. 128129.
Ciceron, O dunostima, op. cit., str. 200.
Ibidem, str. 125.
10
Ciceron, Zakoni, op. cit., str. 21.
58
m a r ko si me n di
Ciceron iz klasine pretpostavke o sociabilnosti ljudske prirode izvodi

zakljuke o dunostima. Poto sociabilnost prati i prirodna tenja za ostvarivanjem odreene koristi, moe doi do nesklada izmeu ova dve prirodne
tenje, odnosno sukoba izmeu sopstvenog i opteg interesa. Ciceron verue
da, kada e re o ivotu u zaednici, nema mesta (sebinim) interesima koi
podrivau opti interes. tavie, poput Platona u Dravi, Ciceron nam govori
da e pogrena dilema izmeu sopstvenog i opteg dobra, izmeu sopstvene i
opte korisnosti. Zato posveue znaaan deo svog spisa O dunostima dokazivanju tvrdnje da se korisnost nikada ne moe sukobiti s moralom, odnosno
da ne moe biti korisnosti tamo gde e nemoralnost.11 Nemoralna (lina)
korist e, prema tome, oksimoron, a izbor izmeu (line) koristi i moralnosti
e laan. On e posledica e naeg neznanja i sebine kratkovidosti koa nas
spreava da vidimo ta e zaista u naem interesu. Na e interes uvek istovetan onome to e moralno, odnosno onome to e u interesu celokupnog
drutva. Iako neemo ulaziti u finese Ciceronove argumentacie o ovo stvari,
radi osvetljavanja veze izmeu drave i njenih etikih temelja, pozabaviemo
se osnovnim argumentom koi podupire ideu o neophodnosti postupanja u
optem interesu. Ciceron u peto glavi svog dela O dunostima istie:
[A]ko tako budemo nastroeni da svako radi svoe koristi drugog
pljaka i zlostavlja, nuno se mora raspasti i sama ljudska zaednica
koa e prirodi navie saglasna. [] [A]ko svako od nas sebi grabi dobro drugoga i otima to kome moe radi svoe koristi, nuno dolazi
do razaralja ljudskog drutva i njegovih veza.12
Ciceron ovde nudi vie od puke osude napada na tue telo ili imovinu.
On nam saoptava i osnovni kriterium koim moemo da procenjuemo
ispravnost svoih postupaka. Od nas se trai da zamislimo situaciu u koo
svako postupa u skladu sa onim to vidi kao sopstveni interes, a koi e suprotstavljen zaednikom interesu. U tom sluau, ukoliko svi tee onome to
smatrau dobrim za sebe (a loim za druge), zaednica e se raspasti. Poto e
svaki ovek drutveno bie i svou sreu moe da ostvari iskljuivo u zaednici
sa drugim ljudima, greie ukoliko misli da e njegov interes na bilo koi nain
izdvoen od interesa zaednice ii e deo.
Ovakva promiljanja osnova su naeg moralnog postupanja i osnovna
dunost kou imamo kao ljudska bia. tavie, naa e dunost da razmotrimo svaki svo postupak: svaki postupak mora biti osloboen lakomislenosti i nemarnosti, i nita se ne sme uraditi za ta ne postoi dovoljno opravdan
11
Ciceron, O dunostima, op. cit., str. 211, 220.
12
Ibidem, str. 215.
59
razlog.13 Tako, na primer, svoevrsnim misaonim eksperimentom moemo proveriti ispravnost i opravdanost odreenog postupka: ukoliko uoptavanjem ustanovimo da e po dobrobit svih nas tetno da se svi lanovi nae
zaednice ponaau na odreeni nain, ni mi tako ne bi trebalo da postupimo.
Na ova nain moemo da razluimo ono to zaista este u naem interesu od
onoga to nam se takvim samo ini i Ciceron zakljuue da za sve mora vaiti
kao prvo pravilo da e korisnost svakog poedinca i celine ista, i da bi se ljudska
zaednica raspala kad bi svako sebi grabio.14 Prema tome, ukoliko prihvatimo
da e ovek po prirodi drutveno bie, prihvatamo i prirodnu dunost da se
nikome zlo ne ini, i zatim, da se zaedniko stvari slui.15
Bez zaednitva i postupanja u optem interesu ne moe biti (su)ivota
u zaednici. Ukoliko e opte dobro ugroeno, ugroen e i dobar i siguran ivot, pa i bilo koi na partikularni interes. Prema tome, sociabilnost ljudske
prirode u Ciceronovo politiko misli e vie od opisa kako e drutvo nastalo ili moglo da nastane. Sociabilnost ima snaan normativni karakter, budui da one koi ne postupau u skladu sa svoom prirodnom drutvenou
treba iskljuiti iz svake politike, pa i ljudske, zaednice. Od svih oblika ljudskog udruivanja, drava e, po Ciceronu, navania ljudska zaednica. Veze
koe povezuu ljude unutar univerzalne ljudske zaednice manje su snane od
veza izmeu dece i njihovih roditelja, a daleko manje snane od veza izmeu graana i njihove drave, pa Ciceron navodi da od svih drutvenih veza
niedna nie vania, niedna milia od one veze koa svakoga od nas spaa sa
dravom.16 Raspoluenost edne drave na vie frakcia predstavlja zato veliku opasnost po sve njene graane i Ciceron na to stanje ukazue u svom delu
Drava.
Poam Ciceronove drave (res publica)

Ciceron e napisao Dravu izmeu 54. i 51. godine pre nove ere. Raeno po
uzoru na Platonovu Dravu, ovo Ciceronovo delo prenosi fiktivni razgovor
koi se odigrava na imanju Publia Kornelia Scipiona Afrikog Mlaeg, 129.
godine pre nove ere. Dialog o parhelii, prividno poavi dvau Sunaca, ubrzo
se pretvara u razgovor o Rimu podeljenom na dva senata pa ak skoro i dva
naroda.17 Rim e rastrzan previranjima koa su ga zadesila za vreme tribunata
13
Ibidem, str. 144.
14
Ibidem, str. 217.
15
Ibidem, str. 117.
16
Ibidem, str. 127.
17
Marko Tulie Ciceron, Drava, Plato, Beograd, 2002, str.39.
60
m a r ko si me n di
Tiberia Graha i koa su se nastavila posle njegove smrti. Scipionovi sagovornici od njega oekuu da predloi reenje krize, a odgovor se sastoi u opisu
naboljeg dravnog ureenja.18 Govorei kroz lik Scipiona, Ciceron definisanjem drave zapoinje svoe razmatranje ednog od centralnih pitanja antike
politike filozofie.
U dvadeset peto glavi Drave Ciceron definie dravu, zaednicu koa ne
proistie iz straha, nego iz neke gotovo prirodne tenje za okupljanjem.19
Definicia kou nudi e sledea: drava [res publica] e svoina naroda [res populi], a narod [populus] nie bilo koi skup ljudi okupljen na bilo kakav nain,
ve e to skup mnotva obedinjen zaednikom odlukom da prihvati propise [iuris consensu] i uiva zaedniku korist [utilitas communione].20 Ciceron
nas, definiui dravu, upuue na definiciu naroda, koa e sama odreena
dvama elementima: zaednikim prihvatanjem (pravednog) pravnog poretka
i zaednikom koriu. Ovde e potrebno da zastanemo na trenutak i ukaemo
na ednu vanu terminoloku specifinost. Naime, Ciceron na razliitim mestima koristi termine res publica i civitas. U prevodu Drave na srpski ezik
koi koristim u ovom radu ta se dva termina naee tretirau kao sinonimi i
prevedeni su reu drava.21 Tako se moe uiniti da postoe dve definicie
drave u Ciceronovo Dravi. Prva, kou sam ve naveo, nalazi se u prvo glavi
knjige, a druga u Scipionovom snu, gde Ciceron pie o zborovima i skupovima
ljudi, pravom obedinjenih koi se dravom [civitas] nazivau.22
Ciceron res publica ee upotrebljava u kontekstu rimske drave, dok se
re civitas moe odnositi na bilo kou dravu.23 Iako oba poma oznaavau
dravu, Ciceron koristi poam res publica kada eli da uputi na zaedniki
interes (rimskog) naroda. Sa druge strane, civitas oznaava dravu sa nagla-
18
Ibidem, str.40; Elizabeth Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of

Res Publica In His Work On the State, op. cit., p. 571.
19
Ciceron, Drava, op. cit., str. 43.
20
Ciceron, Drava, op. cit., str. 43. Original na latinskom eziku glasi: Est igitur, inquit Africanus, res publica res populi populus autem non omnis hominum coetus quoquo modo congregatus, sed coetus multitudinis iuris consensu et utilitatis
communione sociatus. Marcus Tullius Cicero, De Re Publica. Ed. G. H. Moser, F.
Creuzer. Francofurti ad Maenum. 1826, pp. 104105.
21
Izuzeci svakako postoe, pa e re civitas prevedena kao grad u svakim gradom

koi predstavlja ureeno oformljenje naroda. Ciceron, Drava, op. cit., str. 44.
22
Ciceron, Drava, op. cit., str. 44. Original na latinskom eziku glasi: concilia coetusque hominum iure sociati Marcus Tullius Cicero, De Re Publica, op. cit., p.
478.
23
Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In His Work
On the State, op. cit., p. 576.
61
skom na njenim ustanovama, zakonima i organizacii vlasti.24 Po svom odreenju, res publica upuue na narod (populus, odnosno na res populi), a civitas
na zborove i skupove ljudi (concilia).25 Ciceron ovu razliku o asnie podvlai u redovima koi neposredno slede njegovu osnovnu definiciu drave:
Dakle svakim narodom [populus], koi predstavlja takav skup mnotva
kakav sam naveo, svakim gradom [civitas] koi predstavlja ureeno oformljenje naroda [constitutio populi], svakom dravom [res publica] koa e kako
sam rekao svoina naroda, treba da upravlja telo sa vrhovnim autoritetom u
odluivanju [consilio], koe e o obezbediti tranost.26
Definicia poma res publica i ovde upuue na svoinu naroda, a civitas na njegovo ureeno oformljenje. Ovo e razlikovanje veoma vano. Ta
dva poma, zaedno sa pomom grada (oppidum, urbs), ukazuu na troslono
znaenjsko rasloavanje grke idee polisa. Ciceron (pre)poznae razliku izmeu drave kao narodne stvari, drave kao organizacie vlasti i grada kao mesta
ivljenja, odnosno skup[a] sedinjenih domova, omeen[og] prirodnim ili
vetakim poloaem.27 Kako bih izbegao zabunu, u ovo u tekstu upuivati
na ove termine u njihovom izvornom obliku, res publica i civitas.
Ni znaenje poma res publica nie ednoznano. Oigledno e da za
Cicerona res publica ne oznaava samo poseban oblik (republikanske ili
meovite) vladavine, budui da on govori i o kraljevstvu kao ureenju []
drave [rei publicae].28 Prema tome, sa edne strane, drava e odreena kao
svoina [ili stvar] naroda, to sugerie republikansko dravno ureenje, a
sa druge, ova poam pronalazimo u njegovom neutralniem obliku kada ga
Ciceron koristi pri definisanju kraljevstva. Kako moemo da obasnimo ovu
nepodudarnost?
Res publica ili avna stvar e rimski pravni koncept koi e suprotstavljen
privatno stvari (res privata), odnosno idei privatne svoine. Drava e, prema tome, svoina ili stvar koa se tie svih njenih graana.29 Ovo e karakteristika svih dravnih oblika, bilo da se radi o meovitom obliku (republici), kraljevini, aristokratii ili demokratii. Tiraniu, sa druge strane, upravo odlikue
uzurpacia avne stvari u cilju ostvarenja privatnih interesa, te nju Ciceron i
ne smatra dravom, bilo da e uzurpator edna osoba, nekolicina ili mnotvo
ljudi. Poam res publica, dakle, oznaava dravu u optem smislu. Ipak, kao
24
Wood, Ciceros Social and Political Thought, op. cit., p. 127.
25
Ciceron, Drava, op. cit., str. 43, 128.
26
Ibidem, str. 44.
27
Ibidem, str. 43; Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In His Work On the State, op. cit., p. 577.
28
29
Wood, Ciceros Social and Political Thought, op. cit., pp. 126127.
62
m a r ko si me n di
to ve vidimo, ni opte znaenje rei drava za Cicerona nie nezavisno od

njegove idee dobre drave. Ako e tirania toliko lo oblik da ga zbog njegove udaljenosti od idee dobre drave ni ne smatramo dravom, onda moemo da pretpostavimo da e se dravom ili republikom pre svega smatrati ona
politiki oblik koi e idealu nablii. Prema Ciceronu, nabolji oblik vlasti e
meoviti oblik, odnosno republika u uem smislu rei. Ciceronov platonizam
nas upuue na zakljuak da e svaka drava republika (avna stvar) zato to
e u odreeno meri dobra drava, te da se zato republikom, pre monarhie,
aristokratie ili demokratie, naziva nabolja drava kou karakterie meoviti
oblik vladavine. U daljem u tekstu, zbog asnoe, republikom nazivati iskljuivo res publica-u u uem smislu, odnosno dravu kou odlikue republikansko dravno ureenje.
Saglasnost u pravu i pravdi

Poto smo donekle razasnili neke osnovne terminoloke potekoe, moemo
da se vratimo razmatranju odreenja drave iz Ciceronovog istoimenog dela.
Da ponovimo, Ciceron navodi sledeu definiciu:
drava [res publica] e svoina naroda [res populi], a narod [populus]
nie bilo koi skup ljudi okupljen na bilo kakav nain, ve e to skup
mnotva obedinjen zaednikom odlukom da prihvati propise [iuris
consensu] i uiva zaedniku korist [utilitas communione].30 31
Razmotrili smo ve ideu svoine naroda ili narodne stvari. Za Cicerona
se narod razlikue od nekog drugog skupa ljudi tako to 1) e obedinjen
zaednikom odlukom da prihvati propise i time to 2) uiva zaedniku korist. O Ciceronovom vienju line i zaednike koristi ve e bilo rei ranie,
pa e ovde biti dovoljno ponoviti Ciceronov stav po kome nikakva lina korist nie mogua bez ostvarenja zaednike koristi. Dakle, ne postoi nita to
e zaista korisno poedincu, a da teti zaednici. Poedinci koi ne uviau ovo
pravilo nanosie tetu optem interesu zbog neke zamiljene line koristi, ne
uviaui da time zapravo navie tete nanose sami sebi. Pozabavimo se sada
prvim elementom Ciceronove definicie naroda.
30
Est igitur, inquit Africanus, res publica res populi populus autem non omnis hominum coetus quoquo modo congregatus, sed coetus multitudinis iuris consensu
et utilitatis communione sociatus. Marcus Tullius Cicero, De Re Publica, op. cit.,
pp. 104105.
31
63
Izraz iuris consensus trebalo bi razumeti kao saglasnost (naroda) o pravdi i pravu. Imenica ius, ii e genitiv ovde upotrebljen, ima itav niz znaenja, ukljuuui i pravo, zakon i pravdu.32 Ius potie od prirodnog zakona (lex),
te u Zakonima Ciceron navodi da poreklo prava [ili pravde, ius] treba traiti
u zakonu [lex], er zakon e sila prirode; on predstavlja duh i razum mudrog
oveka, meru pravde i nepravde.33 Zakon o kome Ciceron govori e prirodni
(boi) zakon:
pravi zakon predstavlja ispravno naelo koe e u saglasnosti sa prirodom;
pouzdan i vean[.] Niti e pravedno takav zakon zameniti novim, niti ga delimino, niti u potpunosti ukinuti. Tog zakona nas ni senat ni narod ne mogu
osloboditi, za njega nie potreban neko ko e ga protumaiti ili poasniti. Niti
e postoati edan zakon u Rimu a drugi u Atini, edan sada a drugi kasnie, ve
e sve narode, u sva doba, obuhvatiti edan zakon, vean i nepromenljiv.34
Iz Ciceronovih stavova o pravu i zakonu proistie hierarhia prava u
koo prvenstvo imau prirodni zakon i pravda koa iz njega proistie. Odredbe
graanskog i, dananjim renikom reeno, meunarodnog prava morau biti
u skladu sa prirodnim zakonom da bi se uopte mogle zvati pravom. Ciceron
pie da e ponalue smatrati da e pravedno ba sve to se nalazi u narodnim
uredbama i zakonima, er kada bi pravo bilo zasnovano na odlukama naroda, dekretima prvaka i sudskim presudama, onda bi bilo pravedno pljakati, bludniiti, falsifikovati testamente, samo ukoliko bi sve to bilo odobreno
izglasavanjem ili odlukama svetine.35
Iuris consensus podrazumeva saglasnost i uestvovanje u pravu i pravdi, te
obuhvata samo one graanske zakone koi su u skladu sa prirodnim zakonom.
Ova element Ciceronove definicie drave ima snaan supstantivni i normativni karakter. Minimum pravednosti neophodan e za postoanje i funkcionisanje svake grupe ljudi, pa ak i razbonike bande.36 Sa druge strane, tiranska vlast e nepravedna vlast37, a tiranin uzurpira vlast tako to prisvaa avnu
stvar i tretira e kao sopstvenu, privatnu svoinu. Naruava se karakter drave
kao avne stvari, dok ostvarivanje tiraninove line koristi ugroava opte dobro i zaedniku korist. Rezultat e drava koa to zapravo nie ne postoi pra-
32
Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In His Work
On the State, op. cit., p. 578.
33
Ciceron, Zakoni, op. cit., str. 2122. Nedavno iscrpno razmatranje Ciceronovog
vienja prirodnog i dravnog zakona moe se nai u: Elisabeth Asmis, Cicero on
Natural Law and the Laws of the State, Classical Antiquity, vol. 27, no. 1.
34
35
Ciceron, Zakoni, op. cit., str. 2930.
36
37
64
m a r ko si me n di
vednost, kao ni zaednika korist, a temelji na koima poiva prirodna ljudska

tenja za udruivanjem su srueni. Poto e tirania u neskladu sa osnovnim
principima ljudskog udruivanja, Ciceron uopte ne smatra tiranidu dravom.
On zato ni ne nudi klasifikaciu iskvarenih dravnih oblika bilo da se radi o
vladavini poedinca, grupe ili mnotva, nepravedna vladavina nie svostvena
dravi. Tiranina njegova nepravednost izoptava iz ljudske zaednice, kako
dravne tako i univerzalne, inei ga udovitem u ljudskom obliku.38 Mi
sa tiranima, navodi Ciceron, ne ivimo u drutveno zaednici, ve [...] u
naveo podvoenosti.39 Ciceron zato zagovara ubistvo tiranina, navodei da
e dunost graanina da ovakve osobe ukloni sa drutvenog tela, pa makar
se radilo i o njegovom ocu.40 Ogluivi se o prirodni zakon i poinivi nasilje
nad samom (ljudskom) prirodom, tiranin ne samo da nie na sugraanin, on
za nas nie ni ovek.
Vano e naglasiti da Ciceronova kritika tiranie, povezana sa njegovim razmatranjima drave kao svoine [ili stvari] naroda, ne upuue na
demokratiu kao na poeljan oblik vlasti. Naizgled, demokratia se ini kao
prirodni oslonac Ciceronovo dravi budui da u njo narod odluue o
narodno svoini. Ipak, Ciceron izriito navodi da i demokratia moe da
bude tiranska. Kao to e slua sa i poedinanim tiraninom, veina graana
takoe moe da poini nasilje nad optim interesom i da donosi odluke koe
mogu biti u skladu sa onim to njene pristalice vide kao sopstveni interes, ali
koe su u suprotnosti sa pravom i pravdom. Takva politika zaednica, ukoliko njome umesto zakona vladau interesi veine, ne moe se smatrati dravom nita vie od tiranide koom vlada edan ovek. Ciceron tvrdi da narod
ne postoi [...] ukoliko nie obedinjen saglasnou po pitanju prava. Ta skup
lii na tiranina, i kao da predstavlja ednu osobu, pa e ak i odbratnii, er od
te zveri, koa podrava oblik i ime naroda, nema nieg stranieg.41 Ova e
Ciceronov argument vaan i zato to nas podsea na to da drava kao svoina
[ili stvar] naroda ne pripada numeriko veini naroda koi dravu posedue
(ili koga se ona tie). avna stvar e stvar svih graana i ne pripada veini, ma
koliko ona bila brona. Zato e, na primer, poeljno da drava ulae sredstva za
izgradnju infrastrukture, ali nie opravdano kada ih troi delei hranu svoim
bronim siromanim graanima.42
38
39
Ibidem, str. 218.
40
Ibidem, str. 219, 243.
41
42
Aleksandar Molnar, Rasprava o demokratsko i ustavno dravi, op. cit., str. 100.
65
Drutvene uloge i dunosti

Kao to smo do sada mogli da uoimo, na naosnovniem i na naoptiem
nivou, Ciceronova idea drave utemeljena e na prirodnom zakonu,
sociabilnosti ljudske prirode i obavezama koe iz toga proistiu. Ipak, nain
na koi Ciceron razraue svo etiki sistem, vezuui dunosti za karakter moralnog agenta dae posebnu potporu Ciceronovo politiko misli. Dunosti
koe odreena osoba ima zavise od njenog pravnog statusa, starosti, profesie
i linog karaktera. Oslanjaui se na rania stoika etika uenja, ove odlike
Ciceron naziva licima, ulogama, odnosno personama (personae) i navodi da
postoe etiri vrste lica.43 Struktura svake od ove etiri grupe obelea e ista.
Svaka se persona sastoi od odreenog broa razliitih moralno poeljnih karakteristika. Ponaanje u skladu sa nekom od vrlina postae dunost ljudima
koima takvo ponaanje prilii; onima koi su po prirodi predodreeni za
takvo ponaanje. Ono to esmo obavezue nas na to kakvi treba da budemo. Na primer, ono to prilii starcu nee biti primereno mladom oveku.
Imperativ svake persone e doslednost.44 Nae dunosti proistiu iz (nae) prirode, te moramo da budemo saglasni sa prirodom i da se uvek nje pridravamo.45 Pristonost nas obavezue na to da sauvamo svoe [dobre] osobine,
odnosno da nita ne uradimo to e u sukobu sa optom ljudskom prirodom,
i, drei se nje, da sledimo svou sopstvenu prirodu.46 Pozabavimo se sada
Ciceronovom tipologiom persona.
Prva e persona zaednika svim ljudima, a sama injenica da smo ljudi
obavezue nas da se odupiremo nagonima i telesnim zadovoljstvima, te da,
uzdaui se u ljudski um, vodimo skroman, umeren, ozbiljan i trezven ivot47 Ovo e univerzalna ljudska uloga i ona obavezue sve razumne ljude,
samim tim to nisu ivotinje. Na primer, budui da e ovek, a ne ivotinja,
Ciceron ne treba da bude razvratnik. Takoe, kao to smo ve ustanovili, onoga ko postupanjem protiv opteg interesa negira svou prirodnu drutvenost
moemo smatrati ivotinjom. Tiranin e takva osoba. Druga uloga se tie naih linih osobina, odnosno naeg karaktera. Neki su ljudi duhoviti, neki ozbiljni, neki trpeljivi, a neki preke naravi. Ma koe osobine da nam e dala priroda, druga nas persona obavezue na to da obektivno sagledamo svoe vrline
i mane, da prve neguemo, a da druge suzbiamo. Na krau, osobine po koima
43
Phillip H De Lacy, The Four Stoic Personae, Illinois Classical Studies, vol. 2.
44
Ciceron, O dunostima, op. cit. 154.
45
Ibidem, str. 144.
46
Ibidem, str. 148.
47
Ibidem, str. 146.
66
m a r ko si me n di
se posebno ne istiemo trebalo bi da zanemarimo.48 Primera radi, ukoliko bi

sledio sopstveni nauk u pogledu druge persone, Ciceron bi trebalo da suzbia
svou gordost, da zanemari svoe slabe vonike sposobnosti, a da usavrava
svo besedniki talenat. Trea persona opisue na drutveni poloa. Ovde e
prikladnost naih postupaka zavisiti od toga koliko smo moni, da li smo plemenitog roda ili nismo, esmo li bogati ili siromani, iz kakve porodice potiemo i slino.49 Na krau, etvrta persona e ona kou samu po svom nahoenju preuzimamo50 i tie se nae profesie, naih ivotnih ciljeva i ambicia.
Ne samo da e potrebno da odaberemo profesiu koa prilii naem poloau u
drutvu, talentima i ivotno dobi, nego imamo dunost da e savesno obavljamo. Na primer, budui da se radi o osobi koa potie iz nie aristokratske
porodice, osobi obrazovano i obdareno govornikom vetinom, advokatska
profesia e bila prikladna za Cicerona. Ipak, bez obzira na to to njegova porodica nie bila izuzetno uticana, Ciceron se u svom politikom delovanju
uzdigao do naviih dravnih funkcia.
Na krau svog izlaganja o etirma vrstama persona, Ciceron govori o dunostima predstavnika vlasti (magistratus), onih koi ne nose svou, nego dravnu personu (persona civitatis). Njihova e dunost da su uvek svesni da
oni vode dravu, i da su duni da tite njeno dostoanstvo i ugled, da uvau
zakone, da dele pravdu, i da imau na umu da e sve to njima povereno.51
Persona civitatis oznaava posebnu i posebno vanu vrstu uloge. Obavljanje
avne funkcie nie profesia, nego dunost, gotovo boanska aktivnost koom
se vrlina navie uzdie.52 Iz spisa O dunostima saznaemo nekoliko vanih
elemenata Ciceronovog opisa (dobrog) dravnika. Prvo, predstavnik vlasti e
avna, a ne privatna linost, njegovi se postupci tiu drave, odnosno avne
stvari i zato su njihove dunosti prema dravi vee od dunosti dobrih graana koi su samo privatni ljudi.53 Drugo, avna funkcia e predstavnika
funkcia, a njen nosilac e istovremeno i predstavnik drave. Predstavljanje
kome Ciceron ovde govori e vrsta starateljstva, er upravljalje dravom, kao
i starateljstvo [tutela], treba da bude u korist onih koi su povereni na upravljanje, a ne onih koima e uprava poverena.54 Magistrati, prema tome, treba
48
Ibidem, str. 149150.
49
Ibidem, str. 150.
50
Ibidem.
51
Ibidem, str. 154.
52
53
54
Ibidem, str. 138; up. Wood, Ciceros Social and Political Thought, op. cit., p. 135. i,
skorie, Gary Remer, The Classical Orator as Political Representative: Cicero and
67
da se starau o dravi onako kako se pravni zastupnici starau o svoim tienicima koi nisu u prilici da se starau sami o sebi. Ciceron ovde koncepciski
izdvaa dravu i razlikue e od svih ljudi koi e ine, isto kao to razdvaa vlast
(ulogu) od ljudi koi e vre.55
Zakljuak
Ciceronova drava poiva na zaednitvu (societas) svih stalea, []er ta e drava nego zaednitvo graana u pravu?56 Ovo partnerstvo opstae sve dok svaki stale igra svou prirodnu ulogu i ima odgovaraui udeo u vlasti. Meoviti
oblik koi ine monarhiski, aristokratski i demokratski elementi (konzuli, senat i narod)57 e zato nabolji politiki oblik: u njemu su predstavljeni
svi graani, i to na nain koi nie srazmeran njihovom brou, nego drutvenom poloau. U suprotnom, kako Ciceron navodi, kad se ednako astvuu
navii i nanii, a njih mora da bude u svakom narodu, takva ednakost predstavlja naveu nepravdu.58 Partnerstvo svih (stalea) graana tretira drutvenu neednakost kao prirodnu injenicu, a njome uslovljenu raspodelu
vlasti i dravnih resursa postavlja kao normativni ideal. Napre, pripadnost
odreeno drutveno grupi namee dunosti i one e svakako biti vee to e
neii poloa na drutveno lestvici vii. Tako e navea politika odgovornost i navea vlast prirodno pripasti senatu i optimatima koima e biti povereno starateljstvo nad avnom stvari: dravom i avnom svoinom. Njihova
prevashodna dunost e da ouvau dravu tako to e odravati poredak to
pravedniim, odnosno saglasniim prirodnom pravu. To znai da e potrebno da se odupru zahtevima populara za (pre)raspodelu imovine isto kao to
ne smeu da dozvole interesima poedinaca ili grupa da uzurpirau vlast u dravi. Odravanjem poretka stabilnim, nosioci dravnih funkcia graanima
obezbeuu srazmerno sticanje zaednike koristi, odnosno sigurnosti, ugleda i bogatstva. Ljudska tenja za zaednikim ivotom i koristima koe iz njega
proistiu prirodna e koliko i drutvena stratifikacia, a usklaenost politikog
the Modern Concept of Representation, The Journal of Politics, vol. 72, n. 4, pp.
10681069.
55
56
Ciceron, Drava, op. cit., str. 48; Asmis, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In His Work On the State, op. cit.
57
Elizabeth Asmis, A New Kind of Model: Ciceros Roman Constitution in De Republica, American Journal of Philology, Vol. 126, no. 3.
58
Ciceron, Drava, op. cit, str. 49.
68
m a r ko si me n di
poretka sa prirodom, odnosno pravom, este Ciceronovo reenje za drutvene

podele na koe nas upozorava parhelia u Dravi.
Bibliografia
[1]
Asmis Elisabeth, Cicero on Natural Law and the Laws of the State, Classical
Antiquity, vol. 27 no. 1, pp. 133.
[2]
Asmis Elizabeth, A New Kind of Model: Ciceros Roman Constitution in De

Republica, American Journal of Philology, Vol. 126, no. 3, pp. 377416.
[3]
Asmis Elizabeth, The State as a Partnership: Ciceros Definition of Res Publica In

His Work On the State, History of Political Thought, vol. 25, no. 4, pp. 56998.
[4]
Cicero Marcus Tullius, De Re Publica. Ed. G. H. Moser, F. Creuzer. Francofurti ad

Maenum. 1826.
[5]
Ciceron Marko Tulie, O dunostima u Filozofski spisi, Matica srpska, Novi Sad,
1978.
[6]
Ciceron Marko Tulie, Drava, Plato, Beograd, 2002.
[7]
Ciceron Marko Tulie, Zakoni, Plato, Beograd, 2002.
[8]
Coleman Janet, A History of Political Thought: From Ancient Greece to Early

Christianity, Blackwell Publishing, Oxford, 2000.
[9]
uri Mihailo, Istoria politike filozofie, Albatros plus, Beograd, 2010.
[10]
Luki Radomir, Istoria politikih i pravnih teoria, Zavod za udbenike i nastavna

sredstva i BIGZ, Beograd, 1995.
[11]
Molnar Aleksandar, Rasprava o demokratsko i ustavno dravi, I, Samizdat B92,

Beograd, 2001.
[12]
Phillip H De Lacy, The Four Stoic Personae, Illinois Classical Studies, vol. 2, pp.
163172.
[13]
Remer Gary, The Classical Orator as Political Representative: Cicero and the
Modern Concept of Representation, The Journal of Politics, vol. 72, n. 4, pp.
10631082.
[14]
Wood Neal, Ciceros Social and Political Thought, University of California Press,
Berkeley, 1988.
Marko Simendi
Ciceros state: between law,
utility and duty
Summary
The paper examines Marcus Tullius Ciceros definition of the state (res publica) as it is presented in his work On the Commonwealth. After discussing some
of the key terms (res publica, civitas, ius, lex), the paper focuses on two chief
elements which make Ciceros definition of the state and, within it, his definition of the people: community of interest (utilitas communione) and agreement on law (iuris consensus). It is argued that Ciceros view of the state is reinforced by his account of natural law and natural human order. The state is
seen as a kind of natural partnership in which all members have to play their
social roles and are given authority, responsibilities, and rewards according
to their social standing.
Key words:
Cicero, state, republic, representation, law, justice, utility, persona, duty
69
POL ITIKOLOGIJA
UDC
32:316.75
321.01 Friden M.
Bojan Vrani*
Politike ideologije i mo
kod Majkla Fridena:
da li ideologije ukidaju
sutinski sporne pojmove?**
Apstrakt
Tekst analizira tezu Majkl Fridena da sutinski sporni pojmovi, kada su u
polju ideologije, postaju izvan-sporni. Fridenova teza jeste da su ideologije
most izmeu determinisanosti znaenja pojmova i njihove neodreenosti.
Proces izvan-sporenja, kojim se pojmovi vraaju u okvire determinisanosti,
Friden vezuje za pojam moi, odnosno, daje argument u prilog teze da onaj
ko poseduje mo ima sposobnost da uini pojmove izvan-spornim. U prvom
delu rada, analizira se odnos ideologija i sutinski spornih pojmova. U drugom delu rada, autor ispituje uslove pod kojima pojam moi nije sutinski
sporan. Autor daje argument da iako ideologije pruaju odreene mogunosti za izvan-spornost, sam pojam moi nema mogunost da ini druge pojmove izvan-spornim.
Kljune rei:
ideologije, Majkl Friden, mo, sutinski sporni pojmovi, izvan-sporni
pojmovi.
*
**
Email: bojan.vranic@fpn.bg.ac.rs
Tekst je nastao u okviru rada na projektu Politiki identitet Srbije u globalnom
i regionalnom kontekstu (179076) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
72
boja n vr a n i
U knjizi The Political Theory of Political Thinking (PTPT), Majkl Friden (Michael
Freeden) izneo je tezu da se sutinski sporni pojmovi mogu postati izvan-sporni (decontested) pomou ideje rangiranja. Izvan-spornost je karakteristika
pojmova suprotna sutinski spornim pojmovima. Preciznije, Fridenova ideja
je da pojmovi ija je upotreba u odreenom kulturnom i istorijskom kontekstu postala sutinski sporna, pod odreenim uslovima mogu da se izmeste van
takvog spora: Izvan-spornost je pokuaj da se kontroliu ekvivokalna i kontingentna znaenja tako to se posmatra kao konstanta datih pojmova (autoritet, suverenost, vladavina, hegemonija, legitimnost, poraz, prava B.V).
Radi se razradi teze koju je Friden izneo pre skoro dve decenije u poznatoj
knjizi Political Ideologies (PI). Naime, Friden u PI iznosi tezu da su politiki pojmovi sutinski sporni, ali da kada se nau u polju ideologija, pojmovi postaju
izvan-sporni. Osnova argumenta je sledea: ideologije su polja delanja, u kojima politiki akteri donose politike odluke o znaenju pojma; takvim odlukama se odbacuju rivalske koncepcije pojma kao sporedne ili nekoherentne
sa ideolokim postulatima, to ini pojmovno jezgro ideologije izvan-spornim; mehanizam kojim se odluke vezuju za izvan-sporne pojmove jeste rangiranje kao koncepcija moi.
Sama ideja rangiranja bila bi puka trivijalnost da nije naina na koji
Friden predlae da se rangiranje vri. Naime, jo je Gali (Gallie) primetio da se
rivalska vrednovanja pojma takmie oko toga koje e privui vei deo publike, odnosno koje e znaenje pojma biti dominantno. Friden radikalizuje
Galijevu ideju takmienja, time to uvodi pojam moi kao osnovni mehani-
Michael Freeden, The Political Theory of Political Thinking, Oxford University Press,
Oxford, 2015, p. 134.
Zahvalan sam Nenadu Kecmanoviu to mi je dao ideju kako da prevedem termin

decontested. Problem potie iz ve nepreciznog prevoda sintagme essentially
contested concepts koji se kod nas ustalio kao sutinski sporni pojmovi. Budui
da su decontested concepts suprotnost od sutinski spornih pojmova, bukvalni prevod bi glasio sutinski nesporni pojmovi. Takav prevod ne bi odgovarao
duhu ideje sutinske spornosti, budui da ne bi uhvatio procesni sled: pojmovi su
najpre bili sporni, pa su onda postali izvan-sporni. Nespornost implicira na odsustvo bilo kakvog spora. Nenad Kecmanovi mi je svojim savetima pomogao da
uvidim da sintagma izvan-sporni pojmovi valjano prevodi ideju o decontested
concepts. Sam termin izvan-spornost je tehniki, i nema znaenje van konteksta rasprave o sutinski spornim pojmovima.
Michael Freeden, The Political Theory of Political Thinking, o.c., p. 23.
Michael Freeden, Political Ideologies, Oxford University Press, Oxford, 2006, p. 76.
W. B. Gallie, Essentially Contested Concepts, Proceedings of the Aristotelian Society, Vol. 56, p. 170.
pol i t i k e i de ol ogij e i mo kod m aj k l a fr i de n a ...
73
zam donoenja odluka i sredstvo rangiranja. Problem koji se prima facie javlja
moe se saeti u sledee pitanje: Ako je mo politiki pojam, a svi politiki pojmovi su sutinski sporni, da li je pokuaj izvan-spornosti pojma osuen na infinitivni regres spornosti? Problem bi se mogao izbei ukoliko bi se dokazalo
da pojam moi nije sutinski sporan. Cilj mog rada je dvostruk. Prvo, da li je i
pod kojim uslovima mo izuzeta iz sutinske spornosti, odnosno po definiciji
izvan-sporna? Time bih ujedno ispitao konzistentnost Fridenove teze. Drugo,
ak i ako se pokae da mo nije sutinski sporan pojam da ideologije i dalje
nemaju funkciju izvan-spornosti koju im Friden pripisuje.
Ideoloka polja i mo rangiranja

Friden je u PI izgradio teoriju ideologija koristei se morfologijom politikih
pojmova. Pod morfologijom pojma, Friden podrazumeva konceptualnu analizu pomou koje teoretiar ideologija moe prepoznati strukturalne elemente
pojma i spoznati veze koje tvore pojam u njegovom upotrebnom obliku. Ova
konceptualna analiza sastoji se od identifikovanja logikih i kvazi kontingentnih delova pojma, o emu e biti rei u nastavku ovog rada. Friden smatra da
su ideologije politika polja u kojima pojmovi dobijaju svoja politika znaenja. Meutim, mnoina termina ideologija ukazuje na to da ne postoji
samo jedno polje ideologije u kojem pojam dobija svoje upotrebno znaenje.
Dalje, ideoloka polja se mogu meusobno preklapati, u borbi za nametanje
dominantnog znaenja pojma. Iz tog razloga, Friden usvaja Galijevu tezu da
su politiki pojmovi sutinski sporni.
Teza o sutinski spornim pojmovima prvi put se pojavljuje u tekstu V. B.
Galija 1956. godine. Gali je tvrdio da pojmovi iz domena politike, estetike, i filozofije istorije i religije ostaju zauvek u sferi rasprava oko njihovog znaenja,
ma koliko argumenti neke strane u raspravi bili validni. Posledica Galijevog
gledita jeste postuliranje stanja beskrajnih rasprava u politikoj filozofiji oko znaenja pojmova, i prihvatanje injenice da dominantno znaenje
pojma nije ujedno i konkluzivno.10 Takva teza je u neto blaem obliku ve
bila prisutna u radovima oksfordskih pluralista, posebno Isaije Berlina (Isaiah
Michael Freeden, Political Ideologies, o. c., p. 77.
Ibidem, p. 48.
Ibidem, p. 67.
W. B. Gallie, Essentially Contested Concepts, o. c., p. 168.
10
Vie o tome videti: Gerald Gaus, Political Concepts and Political Theories, Westview
Press, 2000, pp. 2632.
74
boja n vr a n i
Berlin) i Bernarda Vilijamsa (Bernard Williams).11 Meutim, dok su pluralisti tvrdili da je osnovna karakteristika politikih pojmova njihova nesamerljivost, Galijeva teza je ila korak dalje: ne samo to su pojmovi meusobno
nesamerljivi, ve su nesamerljiva i nijansirana znaenja pojma koje se stiu
njihovom upotrebom.
Znaenje koje nastaje upotrebom pojma jeste ono koje je prema Galiju
sutinski sporno, dok sam pojam, uzet u isto strukturalnom smislu, ostaje
izuzet od sutinske spornosti.12 Friden smatra da je vezivanje sutinske spornosti jedino za ocene i vrednosti previe usko vienje koje zanemaruje tri vana sluaja.13 Prvo, Friden istie da nisu samo vrednosti sporne, ve treba uzeti
u obzir i ono to je ne-vredno (unvalued). To e rei da se sutinska spornost
odnosi kako na vrednosne, tako i na sudove ija je osnova racionalna (podlona opravdanju). Friden to precizira u PTPT, istiui viak izbora meu suprotstavljenim znaenjima kao karakteristiku sutinski spornih pojmova.14
Drugo, nisu jedino izbori sporni, ve i ono izabrano, bilo da je ono imalo ili
steklo status injenice (brute facts).15 Friden smatra da su socijalne i politike
injenice uvek proizvod istorijskog i kulturnog konsenzusa, to slabi njihovu determinisanu prirodu. Tree i najvee ograivanje u odnosu na Galija,
Friden ini sa tezom da i sama struktura pojma moe biti sporna. Friden objanjava da to sledi iz specifine topografije pojma koja ukljuuje brojne komponente od kojih su mnoge neodreene.16 Da bi se nadomestila neodreenost, topografija pojma se dopunjuje dokuivim (ascertainable) empirijskim
sadrajem, koji topografiju ini upotrebljivom u praksi.17 Dokuivi empirijski
11
Andrew Mason, Explaining Political Disagreement, Cambridge University Press,

Cambridge, 1993, p. 49.
12
Tu tezu sam detaljno analizirao na drugom mestu: Bojan Vrani, Why Politics is
not Essentially Contested?, CEU Political Science Journal, Vol. 9, No. 12.
13
Michael Freeden, Political Ideologies, o. c., pp. 5556.
14
Michael Freeden, The Political Theory of Political Thinking, o. c., p. 164.
15
16
Ibidem, p. 57.
17
Pokuau da objasnim primerom empirijsku dokuivost. Zamislimo istraivaa

koji u amazonskoj praumi sree do tada neotkriveno pleme. Njegov zadatak je da
razume naine na koje je organizovan svakodnevni ivot uroenika. Za to mu je
potrebno da se kree kroz selo i njegovu okolinu, to e dokumentovati mapom.
Osnovu mape e initi neki orijentiri: npr. koliba poglavice, totem, lovite itd.
Mapa koja bi sadrala samo takve prazne opise, ne bi imala preteranu vrednost
za istraivaa, osim funkcije markera za snalaenje u prostoru. Stoga, on mora da
doda odreena znaenja identifikovanim topografskim mestima i da uoi njihove
veze, poput toga da svaki lovac, pre nego to se upusti u lov, mora da ostavi jedan
75
sadraji dati su odreenim socijalnim, kulturnim i istorijskim konstruktima,

esto egzogenim u odnosu na genealoko poreklo pojma, koji samu strukturu
pojma ine sutinski spornom.18
Friden sumira svoje shvatanje sutinski spornih pojma na sledei nain: Moe se zakljuiti da je spornost prisutna na dva nivoa: kroz oiglednu
spornost vrednosnih sudova, koja koegzistira sa podjednako vanom spornou veeg broja delova, koji su odreeni da budu empirijski dokuivi elementi pojma.19 Fridenova modifikovana teza o sutinski spornim pojmovima ima potporu u radu Vilijama Konolija. Prema Konoliju, sutinska spornost
je posledica strukturalne konfiguracije politikih pojmova, koja se odlikuje
tzv. klasterima.20 To e rei da politiki pojmovi svoje znaenje dobijaju vezivanjem za odreene koncepcije. Te koncepcije su date kroz druge pojmove ili kvazi pojmove. Klasteri se uoavaju u jezikoj upotrebi korienjem reice kao izmeu pojma i koncepcije: sloboda kao autonomija, pravda kao
pravinost, demokratija kao samouprava. Vana karakteristika pojmova je u
njihovoj otvorenoj strukturi (mogunosti da pomou reice kao tvore smislene strukture). Takva struktura dozvoljava vezivanje koncepcija koje genealoki ne pripadaju tom pojmu, odnosno, da se koncepcije razliitih pojmova
preklapaju.
Analizirajui Konolijevo shvatanje, Friden zakljuuje da se sutinska spornost javlja usled injenice da koncepcije koje tvore klastere ne pripadaju samo
jednom pojmu, ve se mogu vezivati za razliite pojmove ime dolazi do pre-
kamen svoje prake kraj totema, da bi mu bogoliki totem pomogao u lovu. Iz toga
istraiva moe izvesti zakljuak da je uroeniko pleme na nivou primitivne religije, tipine za lovako-sakupljaka drutva. To ne mora nuno biti i znaenje koje
uroenici pripisuju totemu, kao ni svojoj kulturi (naprotiv, oni mogu misliti da su
na vrhuncu tehnolokih dostignua) ali predstavlja empirijski dokuiv sadraj za
odreene postupke koje uroenici praktikuju.
18
Uvoenjem ideje o dokuivim empirijskim sadrajima Friden se preemptivno

brani od napada da je njegova teorija ideologija optereena radikalnim skepticizmom i relativizmom. Primedbu radikalnog skepticizma izneo je Don Grej (John
Gray) na raun Galijeve teze o sutinski spornim pojmovima, vezujui ih za otvorenu strukturu empirijskih pojmova. Drugim reima, dokuivost je pokuaj
reenja problema skepticizma i relativizma u okviru teze o sutinskoj spornosti.
Uporediti: John Gray, On the Contestability of Social and Political Concepts,
Political Theory, Vol. 5, No. 3, pp. 340341.
19
20
William Connolly, Essentially Contested Concepts, In: Samuel Chambers and

Terrell Carvel (eds.), Democracy, Pluralism and Political Theory, Rutledge, New York,
2008, p. 260.
76
boja n vr a n i
klapanja i spora u odreivanju znaenja.21 Vano je naglasiti da ova vezivanja

nisu nasumina, ve su proizvod izbora onih koji upotrebljavaju pojam. Po
definiciji, izbor nije beskonaan, ve limitiran alternativama. Sam in izbora
je, ipak, sutinski sporan. Demonstrirau ovo primerom: Koncepcija samouprave moe biti vezana za slobodu, kao i za demokratiju s druge strane, demokratija i sloboda su nesamerljivi pojmovi. U takvom preklapanju klastera,
koje remeti nesamerljivost pojma, nastaju sutinski sporni pojmovi. Friden to
obrazlae sledeim reima: Specifinost politikog pojma nastaje iz kombinacije dva faktora: prisustva neizbrisivog dela, iako je taj deo nediferenciran
a ne supstantivan; i iz ne-nasumine, ak i kada je krajnje varijabilna, zbirke
dodatnih delova koje su pripisane tom ispraznom de facto jezgru kroz limitiran broj prepoznatljivih obrazaca.22
Majkl Friden ide korak dalje od Konolija, time to tvrdi da najmanje u
jednom kontekstu, preklapanje klastera ne mora nuno da vodi ka sutinski
spornim pojmovima. Taj kontekst je polje ideologija. Ve sam istakao da su za
Fridena ideologije polja u kojima se otvaraju mogunosti za mnogostruka
znaenja pojmova. S druge strane, pojmovi povratno utiu na strukturu ideologija, tako to ona postaje zavisna od njih: promenom pojma kao jezgra ideologije, menja se sama ideologija.23 Kljuna teza Fridenovog shvatanja ideologija i odnosa prema sutinski spornim pojmovima moe se sumirati na sledei
nain: Ideologije ine pojmove izvan-spornim time to vre konvergenciju
mnogostrukih dodatnih delova pomou politike odluke, koja je osnovna izgradnje politikog identiteta.24
Kakav konceptualni mehanizam treba primeniti da bi pojmovi bili
izvan-sporni? Da li je i taj konceptualni mehanizam sutinski sporan, ili se
radi o meta-principu na koji se teza o sutinskoj spornosti ne moe primeniti? U osnovi procesa izvan-spornosti pojma, prema Fridenu, lei pojam moi.25
Pitanje od naroite vanosti za ovaj rad je: u kojoj meri se struktura pojma
moi i struktura sutinski spornog pojma preklapaju, odnosno tvore relaciju
u kojoj je mo strukturni dvojnik pojma, tako da moe da zameni sutinski
sporne delove, inei ih van-spornim? Odgovor na ovo pitanje se moe nai
u Fridenovom argumentu povezanosti sutinski spornih pojmova sa drutvenim i kulturnim kontekstom.
Da bih objasnio procese konvergiranja viestrukih znaenja pojma, moram se ukratko osvrnuti na Fridenov postupak morfoloke analize pojma. Ve
21
22
Ibidem, p. 65.
23
Ibidem, p. 67.
24
Ibidem, p. 77.
25
Ibidem, p. 77.
77
sam naveo da se morfologija pojmova sastoji iz (1) neotklonjivih i (2) kvazi-kontingentnih delova.26 Prema Fridenu, neotklonjivi delovi su strukturalni
delovi pojma, koji tvore logike relacije i zavisnosti, ali su lieni bilo kakvog
znaenja. Otuda, pojam nikad nije svodljiv samo na strukturu. U jezikoj upotrebi, ta struktura se javlja slino funkciji sintakse u govoru. S druge strane,
kvazi kontingentni delovi su nosioci znaenja, kojih ima mnogostruko vie
nego to struktura moe da podnese. Meutim, u kontekstu ideologija, struktura pojma postaje fleksibilnija i samim tim moe prihvatiti vei broj znaenja od kojih neka idejno ili istorijski pripadaju drugim pojmovima. Kao primer moe se uzeti pojam autoriteta, koji se u konzervativnom ideolokom
polju moe pridodati ne bi li se ojaao pojam slobode i opravdalo postojanje
paternalistike drave. Takva povezanost meu pojmovima nije logike, odnosno isto strukturne prirode (naprotiv, esto moe biti i protivrena, kao u
faizmu27) ve kulturne.28
Redosled morfoloke analize ideolokog polja moe menjati smer, ali
uvek sadri uvek iste elemente: jezgro pojma, koncepcije pojma i socio-kulturna periferija koja utie na vezivanje jezgra i koncepcije.29 Periferiju treba
shvatiti u doslovnom znaenju: to su ona shvatanja politikog ivota koja
guraju svoja autentina vienja znaenja jezgra pojma, pokuavajui da ih
uine izvan-spornim. Friden daje jasan primer guranja: u postkomunistikim drutvima, pre pada Berlinskog zida, trina privredna predstavljala je periferno znaenje pojma slobode radnika, da bi nakon tog dogaaja, posebno u
tranzicionom periodu, postala centralno znaenje borbe za slobodu graanina, te je slobodno trite postalo izvan-sporni pojam zahvaljujui dominaciji
neoliberalne ideologije.30
Morfolokom analizom ideolokih polja se ukazuje da pojmovna pomeranja u znaenju zavise od onoga ko ima mo u drutvu da takvo pomeranje sprovede. Ideoloka polja su naroito pogodna za izvan-sporenje pojma
26
Ibidem, pp. 6162.
27
Derald Gaus daje dobar primer kako u okviru faizma opstaju kontradiktorna
verovanja samo zahvaljujui nekim ekstra-logikim stavovima (emotivnim, kulturnim): Faizmom su se, na izgled, simultano odravala verovanja da pojedinci
treba da budu podreeni kolektivitetu i da su neki pojedinci superiorni i da treba
da predvode i oblikuju kolektivitet. Na prvi pogled, ovo su nekonzistentna verovanja; ali ako su emotivno privlana recimo, masama koje ele da budu voene
ali i dalje ude za jednakou onda oba verovanja mogu biti vani delovi ideologije. Videti: Gerald Gaus, Political Concepts and Political Theories, o. c., p. 35.
28
Michael Freeden, Political Ideologies, o. c., pp. 6970.
29
Ibidem, p. 81.
30
Ibidem, 78.
78
boja n vr a n i
usled delatne funkcije ideologija. U sledeem citatu moe se videti Fridenova

teza o odnosu moi, ideologija i izvan-spornosti: Lako je shvatiti zato mnogi
teoretiari ideologije vezuju taj termin za mo, jer postupci izvan-spornosti,
odluivanja, zatvaranja alternativa, i izgradnje politikog identiteta jesu instanca delanja nosioca moi. Zbog toga to ideologije podrazumevaju jedinstveno delanje, one se vezuju za sferu organizacije; zato to podrazumevaju
odluivanje, vezuju se za kontrolu; i zato to podrazumevaju jezik, vezuju se
za pokuaje da se za neodreenost vee izvesnost. Suprotstavljene ideologije
su stoga borbe za drutveno legitimna znaenja politikih pojmova i odravanja sklopova koje formiraju, u pokuaju da se uspostave njihove ispravne
upotrebe.31
Iz citata se jasno vidi da je Friden sveo pojam moi na mogunost donoenja odluka. Meutim, u PI odnos upotrebe moi u kontekstu ideologija nije
dalje objanjen. S druge strane, u PTPT, Friden konkretizuje svoje shvatanje
pojma moi time to ga vezuje za rangiranje kao donoenje odluka tamo gde
postoji bogat izbor alternativa.32 Mo za Fridena jeste mo odabira znaenja
pojma, kao i ograniavanje moguih alternativa: dok neke opcije mogu dobiti status opozicije, druge se jednostavno iskljuuju kao ekstremne u odnosu
na dominantnu ideologiju. Friden eksplicitno navodi kako je njegov projekat
protiv politike neutralnosti, kako u teoriji tako i u praksi: Izraavanje preferencija, preporuka i afirmisanje normi su forme delegitimizacije bilo kakve
pretenzije ka neutralnosti, ak i tamo gde se jezik neutralnosti koristi da bi
distribuciju znaaja, kao to se to zagovara pojedinim modelima liberalne politike filozofije.33 Drugim reima, ljudi se u svakodnevnom ivotu opredeljuju za odreene racionalne i emocionalne postupke, ali alternative nisu date
neutralno, ve dominantnom ideologijom. Dominacija jedne ideologije jeste
garancija izvesnosti visokog stepena.
Kako u PI i u PTPT Friden naglaava da neodreenost pojma u krajnjoj
instanci opstaje, s tim to ideologija svodi neodreenost na najmanju moguu meru. Najmanje dva problema se nameu sa takvim pokuajem. Prvi je
taj da Friden pojmove smatra potencijalno sutinski spornim, a potencijalno
izvan-spornim. Da ova teza ne bi dobila obrise cinizma, parafrazirau tvrdnju
Brajana Berija (Brian Barry), koji je referirajui na Luksovo shvatanje moi (o
emu e vie biti rei u sledeem delu rada), onaj ko ne shvata da je pojam
je ili sutinski sporan ili to nije, te da nema srednje kategorije, oito ne razu-
31
Ibidem, 77.
32
Michael Freeden, The Political Theory of Political Thinking, o. c., p. 134.
33
Ibidem, 135.
79
me Galijevu tezu.34 Drugim reima, tvrditi da je pojam sutinski sporan znai

pripisivati mu ekskluzivni atribut, koji iskljuuje mogunost izvan-sporenja.
Drugo, ini se da je Friden svestan teorijske nereivosti problema sutinske
spornosti, ali da makar u politikoj praksi (kao domenu ideologija) taj problem deluje reivo. Meutim, ta kvalifikuje ideologije za funkciju ukidanja
sutinske spornosti? Mogu navesti najmanje dve alternativne koje su moda
i elegantnije za otklanjanje sutinske spornosti u praktinoj upotrebi pojma.
Prvi je vezan za ponaanje, odnosno za ulogu dispozicija u ponaanju. Kako
je Rajl (Ryle) istakao, dispozicije ne zahtevaju teorijsku osnovu delanja, ve
predstavljaju primitivne pojmove koje ne treba dalje analizirati.35 Druga alternativa se nadovezuje za ovu: zbog ega znaenje pojma koje ljudi upotrebljavaju ne bismo objasnili politikom socijalizacijom, kao empirijski daleko
pristupanijim poljem?
Drugim reima, sutinski sporni pojmovi nisu empirijski problem, ve
onaj koji se javlja na konceptualnom nivou. Na nivou empirijskih objanjenja, sutinski sporni pojmovi nisu problem, te je samim tim Fridenova teza o
ideolokim poljima svojevrsni pucanj u prazno. Psiholoka, socio-kulturna i
ideoloka empirijska objanjenja mogu imati podjednak uspeh u shvatanju
ljudskog ponaanja, a da pri tom zanemare skoro u potpunosti da su pojmovi sutinski sporni. Ipak, ideoloka polja moda mogu imati funkciju tvorenja izvan-spornih pojmova, ukoliko je taj proces ostvariv na konceptualnom
nivou. Smatram da Fridenovo vienje jeste hvale vredno i da zasluuje da se
ispita iz drugog ugla, odnosno potrebno je dodatno ispitati konceptualnu koherentnost ideje da pojam moi ima funkciju da pojmove ini izvan-spornim
u ideolokom polju. Stoga u u sledeem delu rada pokuati da analiziram pojam moi i funkciju upotrebe moi u reavanju politikih sporova.
Mo, spornost i sutinski sporni pojmovi

Teza koju elim da analiziram u ovom delu rada jeste ona po kojoj pojam
moi ima atribute pomou kojih moe da tvori takve relacije sa sutinski spornim pojmovima, tako da ih te relacije ije izvan-spornim. Jedan od naina da
to uradim jeste da analiziram Luksovu (Lukes) koncepciju tri dimenzije moi,
budui da je ona primer u kojem dolazi do izraaja pojmovna analiza moi.
Luksova koncepcija moi je relevantna za Fridenovu tezu iz najmanje
dva razloga. Prvi je krajnje oigledan, budui da Luks eksplicitno kae da je
34
Videti: John Gray, On the Contestability of Social and Political Concepts, o. c.,
p. 333.
35
Videti: Gilbert Ryle, The Concept of Mind, Rutledge, Abington, 2009, pp. 3437.
80
boja n vr a n i
mo sutinski sporan pojam.36 Na prvi pogled, to moe delovati kao stanovite

suprotno Fridenovom. Meutim, Luks istie da iako mo jeste sutinski sporan pojam, njegova koncepcija tree dimenzije moi je superiornija u odnosu na druge koncepcije.37 Samim tim, trea dimenzija moi je izvan-sporna.
Ukoliko se ta teza pokae valjanom, onda trea dimenzija moi moe imati
funkciju koja je Fridenu potrebna. Drugi razlog za prihvatanje Luksove teze
kao relevantne za Fridenov sluaj, lei u Luksovoj tvrdnji da trea dimenzija
moi spada u oblast ideolokih istraivanja.38
Luks tvrdi da je mo sutinski sporan pojam u onom smislu u kom je
Gali smatra da su svi politiki pojmovi sutinski sporni. Luks ide i dalje od
Galija, smatrajui da on nije bio u pravu kada je tvrdio da su sve koncepcije
podjednako relevantne u raspravi, te da nema racionalnog naina da se rasprava okona.39 Tu se Luks ograuje od Galija na dva naina, od kojih je prvi
taj to pravi gradaciju superiornosti koncepcija pojma moi, poredei po tom
kriterijum pluralistiku, institucionalnu i koncepciju tree dimenzije moi.
Svaka od ovih dimenzija nadograuje prethodnu (pluralistika se oslanja na
Veberovu (Weber) koncepciju moi), sve dok se ne pokae da je trea dimenzija moi superiorna, ili makar dovoljna da uini pojam moi izvan-spornim.
Drugo vano odstupanje u odnosu na Galija jeste to Luks eksplicitno navodi
da nije mogue zavriti raspravu o moi samo racionalnim argumentima.
Pojam moi, prema Luksu, praktino je neprimenjiv u sluajevima razmene argumenata, jer autonomno prihvatanje racionalnih ideja ne moe se
smatrati inom potinjavanja neijoj moi u standardnom smislu znaenja
pojma.40 Shodno tome, moe se zakljuiti da se mo javlja uvek tamo gde se
pored racionalnih u raspravu uvode i neki ekstraracionalni stavovi (poput
vrednosnih, emotivnih i sl.). Za Luksa, posebno vana komponenta moi,
koju drugi teoretiari esto pokuavaju da svedu na motivaciju, jeste interes.
Budui da svaki subjekt u sporu ima sopstveni interes, takva psiholoka injenica ini pojam moi vrednosno nesvodljivim i otuda sutinski spornim:
tavie, sklon sam da tvrdim da je pojam moi jedan od onih pojmova koji su
neotklonjivo zavisni od vrednosti.41
Izvan-spornost je dostina ako se pojam moi shvati kao svojevrsna mimikrija interesa onih koji imaju mo, onda kada lini interes generalizuju
36
Stiven Luks, Mo: jedno radikalno shvatanje, Nova srpska politika misao, Vol.
XIII, No. 14, str. 82.
37
Ibidem, str. 81.
38
Ibidem, str. 106.
39
Ibidem, str. 82.
40
Ibidem, str. 88.
41
Ibidem, str. 82.
81
kao opti interes. Uspeh generalizacije jeste i empirijsko svedoanstvo neije

moi. Poznata je Luksova teza da oni koji su se pokorili neijoj moi ne moraju ak ni biti svesni da su to uinili, kao posledica prikrivenih linih interesa monika. O toj tezi je ve dovoljno reeno u drugim radovima42, dok je za
moju analizu vana karakteristika tree dimenzije moi po kojoj iako je sukob
oko interesa inherentan svakoj borbi oko moi, do same borbe ne mora ni
doi. Luksovim reima: Do tog iskljuivanja (potencijalnih pitanja oko moi
B. V.) moe doi i bez stvarnog, opaljivog sukoba, koji je mogao biti uspeno izbegnut mada i ovde ostaje preutno pozivanje na potencijalni sukob.
Ali, taj potencijal ne mora nikada biti aktualizovan. U ovakvim sluajevima
moemo imati latentni sukob, koji se sastoji u protivrenosti izmeu interesa
onih koji koriste mo i pravih interesa drugih koje oni iskljucaju. Ti drugi ne
moraju biti ni svesni43
Ukoliko se prihvati Luksova teza kao konceptualni preduslov, Fridenova
upotreba pojma moi u ideolokom polju postaje znaajno jasnija. Budui da
se ideologijom pojedinani interesi predstavljaju kao prihvatljivi veinu, koncepcija tree dimenzije moi znaajno pojanjava mehanizme kojima se takvi
procesi odvijaju: I sama po sebi ideologija je jedan od relativno samostalnih
suptilnih oblika takve moi (trodimenzionalne B. V.), a njen uspjeh zavisi
od toga koliko je ubjedljiva, koliko se prihvata i iri, koliko moe da povede, pa
i da zavede mase.44 Fridenovo shvatanje ideologije upravo istrauje sposobnosti pojma moi da drutvene sporove oko pojmova uini izvan-spornim.
Da li je Luksov pojam moi zaista izvan-sporan? Odgovor na to pitanje
zavisi od koherentnosti njegove teze po kojoj je sukob samo potencijalno
stanje moi, ali ne mora nuno biti i aktualno. Takvu tezu detaljno je ispitao Andrju Mejson (Andrew Mason) u knjizi Explaining Political Disagreement.
Nevolja je, meutim, to Mejson praktino odbacuje Luksovu tezu, odnosno
smatra da ona mora da se revidira do neprepoznatljivosti.45 Takvo odbacivanje ita se u Mejsonovom argumentu da su sve teze koje zagovaraju superiornost neke koncepcije nad ostalim, nekonzistentne sa tezom o sutinski spornim pojmovima.
Mejson, meutim, ne odbacuje ideju da neke koncepcije mogu biti bolje,
efikasnije, ili da imaju veu normativnu snagu od rivalskih koncepcija. Ono
za ta se Mejson zalae jeste da ak i da se neka koncepcija pokae kao superiornija od ostalih u raspravi, mora se uzeti u obzir da neki ljudi jednostavno
42
Videti: Nenad Kecmanovi, Nasilje i demokratija, Godinjak FPN, God. III, Br. 3.
43
Stiven Luks, Mo: jedno radikalno shvatanje, o. c., str. 81.
44
Nenad Kecmanovi, Elementi vladavine, igoja tampa, Beograd, 2011, str. 131.
45
Andrew Mason, Explaining Political Disagreement, o. c., p. 51.
82
boja n vr a n i
odbijaju da ih prihvate kao takve.46 Osnovna karakteristika sutinski spornih

pojmova, kako to valjano podsea Mejson, jeste da oni koji odbijaju da prihvate superiorne koncepcije mogu imati savreno racionalne stavove, ali da
jednostavno gree u suenju koja je koncepcija najbolja. Mejson zakljuuje da
teza o superiornim koncepcijama moe biti konzistentna sa onom o sutinski
spornim pojmovima tek sa uvoenjem mogunosti greke u suenju.47
Potrebno je da se na ovom mestu osvrnem na Fridenovu tezu o rangiranju. Ve sam istakao da je rangiranje mehanizam koji precizira na koji nain
oni koji poseduju mo koriste ideoloka polja da bi pojam uinili izvan-spornim. Ako se rangiranje oslanja na Luksovu tezu o trodimenzionalnoj moi,
onda postaje jo jasnije kako se iri ideoloka hegemonija. Mejsonov argument, meutim, pokazuje da, ma koliko neko imao mo u svojim rukama,
odnosno, koliko god argumenti bili superiorni, neki pojedinci ili drutvene
grupe i dalje mogu odbijati da prihvate superiornu koncepciju, jer njihovo razumevanje te koncepcije poseduje inherentnu greku. initi greku, nije isto
to i ne biti racionalan, ve govoriti neto to nije primenjivo ili relevantno za
raspravu. Kada je to sluaj, radi se o sukobu vrednosti izmeu onih koji zastupaju superiornu koncepciju i onih koji je odbacuju. Ukoliko se takav prozor
ostavi otvorenim, a vrednosti su nesamerljive, pojam moi, ak i u totalitarnim ideolokim poljima, uz najistananiji smisao za propagandu, ne moe da
ima onu funkciju koju mu Friden i Luks pripisuju.
Uvoenje ideje greke, ili pogrenosti miljenja u raspravu ide u prilog
Fridenovoj tezi vie nego to se to moe initi na prvi pogled. Karakteristika
pogrenog miljenja jeste da je ono ispravljivo. Tu tezu detaljno je obrazloio
Mil (Mill) u svom uvenom traktatu O slobodi, posebno u delu o znaaju slobode govora i miljenja.48 Poznato je da je Mil smatrao da je ljudska misao sklona
greci. I dalje od puke psiholoke konstatacije, Mil primeuje znaaj greke za
istinito miljenje, kao svojevrsnog polja u kome se testiraju istinita uverenja.
Miljenje je za Mila ispravljivo i to putem iskustva i diskusije, te zakljuuje da
mora biti diskusije da bi se pokazalo kako treba interpretirati iskustvo.49 Uslov
ispravljivosti miljenja zadovoljen je jedino onda kada postoji sloboda miljenja i govora, zakljuuje Mil.50 Vanije od toga za ovaj rad jeste Milov prvi i trei
zakljuak o vanosti slobode govora i miljenja, prema kojima je vera u sop-
46
Ibidem, p. 53.
47
Ibidem, p. 55.
48
J. S. Mill, On Liberty, The Liberal Arts Press, New York, 1956, p. 24.
49
Ibidem, 25. Italik moj.
50
Ibidem, 64.
83
stvenu nepogreivost ekvivalentna dranju za predrasude: da bi se one izbegle, istina do koje drimo mora biti strogo i iskreno osporavana.51
Na prvi pogled, Milovo shvatanje slobode kao slobode govora i misli jeste superiorna koncepcija koja ini pojam slobode izvan-spornim. Otuda, ini
se da Milova koncepcija slobode pobija Fridenovu ideju da pojam moi ima
monopol nad funkcijom izvan-spornosti. Ipak, smatram da postoji izlaz iz takve situacije koji zahteva revidiranje Fridenove pozicije. Takvo revidiranje se
sastoji u sledeem. Milova koncepcija slobode jeste koncepcija koju je on rangirao kao najvaniju, i time svrstao sebe u polje ideologije liberalizma. Iako joj
dozvoljava mogunost pogreke, Mil takoe svojoj koncepciji pripisuje mo
(samo)ispravke. U kontekstu rasprava oko toga da li je Milova koncepcija slobode istinita ili lana, ispravna ili pogrena, domen te rasprave ne obuhvata
pojam moi: rasprava o superiornoj koncepciji slobode jeste rasprava o slobodi, a ne moi. Dakle, ukoliko bi se pojam moi pozicionirao van rasprave,
onda bi mogao da ima funkciju izvan-spornosti pojmova kao to to Friden eli
da prikae.
Konano, takva upotreba pojma moi nije nekonzistentna sa tezom o sutinski spornim pojmovima. Na ovom mestu, korisno je ukazati na analitiku
razliku sutinski spornih pojmova koju je izveo Endrju Mejson, koji smatra da
pojmovi mogu biti sutinski sporni (essentially contested) i sporljivi (contestable): Galijeva teza se moe izneti na sledei nain: neki drutveni i politiki
pojmovi su sutinski sporljivi jer je njihova priroda takva da ostavlja mogunosti za sporove, ali e biti sutinski sporni samo ako drutveni i politiki uslovi dozvole ljudima da ospore njihovu upotrebu.52 Ideja o sutinski spornim
pojmovima konzistentna je sa Fridenovom idejom o periferiji ideolokih polja u kojima dolazi do spora oko znaenja pojmova izmeu dominantnih i
marginalnih koncepcija. Sporljivost je atribut pojma koji se javlja onda kada
je jezgro pojma takvo da je pogodno za razliite interpretacije. Takva pogodnost u domenu mogueg, ali ne i nunog i aktualizovanog.53 Stoga, neki pojam moe biti sporljiv, ali ne i sutinski sporan. Pojam moi je primer pojma
ije jezgro jeste otvoreno za interpretacije, ali koji retko dolazi u kontekstualne okolnosti koji ga ine sutinski spornim, a da to nije propraeno veim radikalnim drutvenim promenama. Ukoliko se prihvati takvo shvatanje pojma
moi, Fridenova teza o ideolokim poljima u kojima se pomou rangiranja
pojmovi ine izvan-spornim jeste plauzibilna.
51
Ibidem, 64.
52
Andrew Mason, Explaining Political Disagreement, o. c., p. 58.
53
Luks je dakle bio na dobrom putu da utvrdi prirodu pojma moi, ali je nainio
konceptualnu greku. Pojam moi je sporljiv, ali ne i sutinski sporan.
84
boja n vr a n i
Zakljuna razmatranja
Tri zakljuka se mogu izvesti o funkciji ideologija u vezi sa izvan-spornim pojmovima. Prvo, Fridenova teza o ideolokim poljima se mora, slikovito reeno,
podeliti na ideoloku komoru i pretkomoru. Ideoloka komora je onaj konceptualni prostor u kojem vlada ideoloka hegemonija, i u kojem pojmovi mogu
biti sutinski sporljivi, to je njihovo intrinzino svojstvo. Pojam moi je izuzetno vaan za odravanje takvog stanja, ali nema funkciju da ini pojmove
izvan-spornim, jer bi takav postupak bio konceptualno trivijalan. Izuzetak su,
moda, ideologije koje karakterie populizam, koji ima tendenciju da izaziva
krizne situacije, drei drutvo tik uz ideoloku periferiju, a s ciljem da populistiki lider ima legitimitet da konstantno upotrebljava mo. Ideoloka pretkomora je na periferiji ideologije, i predstavlja konceptualni prostor u kojem se
sporovi oko znaenja pojmova zaista odvijaju. Pojam moi u tom konceptualnom prostoru ima potencijal da pod odreenim uslovima ini neke pojmove izvan-spornim pomou mehanizma rangiranja, proputajui izvan-sporne
pojmove u ideoloku komoru.
Drugo, kada su u pitanju smene ideolokih sistema, izgleda da se one za
Fridena odvijaju slino smenama Kunovih (Khun) paradigmi u naunim teorijama tek kada na sistemima nastanu pukotine i krene diskusija o njihovim
osnovnim tezama, moe se govoriti o smeni. Takvo shvatanje je konzervativno, jer ne dozvoljava ideju o evoluciji ideologija. Da je to prirodni proces,
pokazuje primer marksizma, koji iako jeste doiveo slom krajem osamdesetih
godina prolog veka, znaajno je evoluirao od prvobitne ideologije nastale u
XIX veku. Vanije od toga jeste to Fridenova teorija moe pokazati znaajne deficite pri identifikovanju pojave kripto oblika ideologija kao mladica ili
ostataka celovitih sistema ideologija, koje esto prave konvergencije nespojivih ideologija. Dobar primer toga je konvergiranje socijalizma sa nacionalizmom tokom devedesetih u Srbiji.
Konano, trei zakljuak se odnosi na status pojma moi. Fridenova koncepcija moi je u znaajnoj meri sutinski sporna. To moda i nije toliko sluaj
u kontekstu ideologija, ali jeste u kontekstu politikologije i politike filozofije. Fridenova koncepcija pojma moi je konzistentna sa njegovom teorijom
ideologija jedino ako se shvati kao meta-koncepcija. Problem koji se javlja jeste to su meta pojmovi lieni vrednosti, to sam pojam moi ini amorfnim i
vrednosno neutralnim. Takva koncepcija moi i dalje nije neutralna, ali jeste
izvor velikih sporova u okviru politikologije i politike filozofije, posebno u
vezi sa pitanjem vrednosne nesvodljivosti interesa. Teorija ideologije, kao zatvoreni konceptualni sistem za koji se Friden zalae, zaista reava problem sutinski spornih pojmova na trivijalan nain, jer u takvim sistemima ni nema
rasprave (iako mogunosti ostaju otvorene). Pojam moi, s druge strane, ne
moe vriti funkciju izvan-spornosti koju mu Friden pripisuje, budui da je
sutinski sporan pojam.
85
Bibliografija
[1]
Gallie, W. B., Essentially Contested Concepts, Proceedings of the Aristotelian

Society, Vol. 56, pp. 167198.
[2]
Gaus, Gerald, Political Concepts and Political Theories, Westview Press, 2000.
[3]
Freeden, Michael, Political Ideologies, Oxford University Press, Oxford, 2006.
[4]
Freeden, Michael, The Political Theory of Political Thinking, Oxford University Press,
Oxford, 2015.
[5]
Gray, John, On the Contestability of Social and Political Concepts, Political

Theory, Vol. 5, No. 3, pp. 331348.
[6]
Mill, J. S., On Liberty, The Liberal Arts Press, New York, 1956.
[7]
Kecmanovi, Nenad, Elementi vladavine, igoja tampa, Beograd, 2011.
[8]
Kecmanovi, Nenad, Nasilje i demokratija, Godinjak FPN, God. III, Br. 3, str.
4354.
[9]
Luks, Stiven, Mo: jedno radikalno shvatanje, Nova srpska politika misao, Vol.
XIII, No. 14, str. 69110.
[10]
Mason, Andrew, Explaining Political Disagreement, Cambridge University Press,

Cambridge, 1993.
[11]
Ryle, Gilbert, The Concept of Mind, Rutledge, Abington, 2009.
[12]
Vrani, Bojan, Why Politics is not Essentially Contested?, CEU Political Science
Journal, Vol. 9, No. 12, pp. 115.
[13]
Connolly, William, Essentially Contested Concepts, In: Samuel Chambers and

Terrell Carvel (eds.), Democracy, Pluralism and Political Theory, Rutledge, New York,
2008.
86
boja n vr a n i
Bojan Vrani
Michael Freedens View on Political Ideologies
and Power: Do Ideologies Make Essentially
Contested Concepts Decontested?
Abstract
This paper analyses Michael Freedens thesis that essentially contested concepts become decontested in the field of ideology. Freeden claims that ideologies are the bridge between determinacy and indeterminacy of concepts.
He relates decontested concepts to determinacy by introducing the concept
of power, arguing that power wielders can make concepts decontested. The
first part of this paper analyses the relationship between ideologies and essentially contested concepts. In the second part, the author questions the
conditions of the decontested concept of power. The author argues that even
if ideologies could serve as decontesting fields, the concept of power cannot
make other concepts decontested.
Key words:
ideologies, Michael Freeden, power, essentially contested concepts, decontested concepts.
POL ITIKOLOGIJA
UDC
1.728:123.1
Ivan Mladenovi*
Filozofski fakultet
Negativna sloboda i odsustvo

dominacije: O liberalnom
i republikanskom shvatanju
pojma slobode**
Apstrakt
U ovom radu, bavimo se razlikom izmeu liberalnog i republikanskog shvatanja pojma slobode. Zastupnici republikanskog stanovita u novijoj teoriji
politike, smatraju da pored tradicionalne razlike izmeu negativnog i pozitivnog pojma slobode, treba uvesti i trei pojam koji slobodu odreuje kao
odsustvo dominacije. Kao to zastupnici liberalnog gledita smatraju da
shvatanju negativne slobode treba dati prednost u odnosu na pozitivnu slobodu, teoretiari republikanske orijentacije tvrde da shvatanju slobode kao
odsustva dominacije treba dati prednost u odnosu na negativno shvatanje
slobode. S obzirom da teoretiari republikanske orijentacije svoje gledite u
velikoj meri odreuju i brane uvoenjem treeg pojma slobode, istiui analitike, a ne samo normativne prednosti uvoenja takvog jednog pojma, na
zadatak u ovom radu bie da ispitamo da li to predstavlja poboljanje u odnosu na odreenje pojma negativne slobode.
Kljune rei:
Negativna sloboda, pozitivna sloboda, odsustvo dominacije, nemeanje, liberalno shvatanje slobode, republikansko shvatanje slobode
*
**
Email: ivan.mladenovic@f.bg.ac.rs
Ovaj rad je nastao u okviru projekta br. 43007, koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije. Rad je prethodno prezentovan na naunom skupu u okviru kole politike filozofije dr Zoran ini, koja je odrana od
2026. maja 2012. godine, na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu.
88
i va n ml a de nov i
U ovom radu, baviemo se razlikom izmeu pojma negativne slobode i slobode shvaene kao odsustvo dominacije. Zastupnici republikanskog stanovita
u novijoj teoriji politike, smatraju da pored tradicionalne razlike izmeu negativnog i pozitivnog pojma slobode, treba uvesti i trei pojam koji slobodu
odreuje kao odsustvo dominacije. Sloboda kao odsustvo dominacije podrazumeva da osobe nisu zavisne od volje drugih ljudi. U meri u kojoj ovakva
zavisnost postoji, po republikanskom stanovitu, postoji i odnos dominacije. Meutim, ovo republikansko shvatanje ne podrazumeva samo dodavanje
jo jednog pojma slobode. Kao to zastupnici liberalnog gledita smatraju da
shvatanju negativne slobode treba dati prednost u odnosu na pozitivnu slobodu, teoretiari republikanske orijentacije tvrde da shvatanju slobode kao
odsustva dominacije treba dati prednost u odnosu na negativno shvatanje
slobode. Ponekad se ak ini da oni argumentuju da ako se prihvati republikansko shvatanje slobode, onda liberalno shvatanje negativne slobode treba
da bude odbaeno.
Nas, u ovom radu, nee toliko zanimati koje su, uopteno gledano, prednosti i mane, liberalnog i republikanskog stanovita. Takoe, neemo se baviti normativnim implikacijama liberalnog i republikanskog shvatanja slobode. U ovom radu, pre svega, e nas interesovati konceptualna pitanja u vezi
sa odreenjem pojma slobode. S obzirom da teoretiari republikanske orijentacije svoje gledite u velikoj meri odreuju i brane uvoenjem treeg pojma
slobode, istiui analitike, a ne samo normativne prednosti uvoenja takvog
jednog pojma, na cilj bie da ispitamo da li to predstavlja poboljanje u odnosu na ranija shvatanja slobode u okviru savremene teorije politike.
Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu rada, uvodimo pojmove negativne
i pozitivne slobode onako kako ih je odredio Isaija Berlin (I. Berlin). Takoe,
objanjavamo zato, po Berlinovom shvatanju, liberalno stanovite daje primat negativnom u odnosu na pozitivno shvatanje slobode. U drugom poglavlju, pokazujemo na koji nain zastupnici republikanskog shvatanja uvode
trei pojam slobode, kao i na koji nain argumentuju protiv negativnog shvatanja slobode. Pored toga, pokazujemo da se protiv republikanskog shvatanja
slobode kao odsustva dominacije moe konstruisati slian argument onome
koji zastupnici republikanskog gledita formuliu protiv Berlinovog shvatanja negativne slobode. U treem delu rada, ispitujemo da li uvoenje pojma
slobode kao odsustva dominacije ima odreenih prednosti u odnosu na pojam negativne slobode.
Generalna linija reakcije na nove republikanske tendencije u savremenoj teoriji

politike bila je da one ne nude nita to ve nije obuhvaeno liberalnim gleditem, te da u tom smislu ne predstavljaju istinsku alternativu liberalizmu. Videti:
Robert E. Goodin, Folie Rpublicaine, Annual Review of Political Science, Vol. 6,
pp. 5576.
n e g at i v n a sl oboda i odsustvo dom i n acij e ...
89
RAZLIKA IZMEU POJMOVA NEGATIVNE

I POZITIVNE SLOBODE
Ljudima sloboda moe biti potrebna kako bi neto uradili, ali i kako bi odluili
kakav ivot ele da vode, odnosno koje ciljeve da slede. U prvom sluaju, re je
o slobodi od odreenih ogranienja ili prepreka koje mogu stajati na putu neijeg delovanja. U drugom sluaju, potrebna je sloboda da ovek neto bude
ili postane. Upravo je ovu razliku izmeu slobode od i slobode za, kao sutinsku za razumevanje znaenja pojma slobode, istakao Isaija Berlin u svom
lanku Dva pojma slobode. Berlin polazi od toga da postoji razlika izmeu
onoga to naziva negativnim i pozitivnim shvatanjem slobode. Za znaenje
slobode u negativnom smislu karakteristino pitanje je U kom podruju subjektu osobi ili grupi osoba treba da bude ostavljeno na volju da radi ili da
bude ono za ta je sposoban, bez uplitanja drugih osoba?. S druge strane, za
razumevanje znaenja pozitivne slobode karakteristino je pitanje ta ili ko
je izvor kontrole ili uplitanja koje moe nekoga da natera da radi ili da bude
pre ovo negoli ono?. Meutim, u formi u kojoj su postavljena, ova pitanja
takoe mogu da zavedu na krivi put. Naime, u oba sluaja se javlja uplitanje
nekoga sa strane i onemoguavanje osobe da neto uradi ili postane. Kako bi
dodatno precizirao razliku o kojoj je re, Berlin je kasnije pojednostavio ova
pitanja tako da glase: Koliko se vlast mea u moj ivot? i Ko mnome vlada?, ili alternativno, Koliko se nada mnom vlada? i Ko nada mnom vlada?. Jasno je da se i u ovom saetijem obliku prvo pitanje u svakom od parova
odnosi na odreenje pojma negativne slobode, a drugo, na shvatanje pozitivne slobode.
Kao to je ve nagoveteno, pojam negativne slobode obino se shvata
tako da je osoba slobodna u smislu da ne postoje ogranienja u pogledu njenog delovanja. Osoba je slobodna u onoj meri u kojoj ne postoje nikakve prepreke da uradi ono to eli. Ali o kakvim preprekama je re? Zamislimo da elimo da putujemo u Barselonu avionom i da na dan leta aerodrom bude okovan
gustom maglom. Sasvim sigurno, magla se ispreila na putu nae elje da budemo u Barseloni. Ili zamislimo situaciju da osoba ima jaku elju da bude pop
pevaica, ali da ima tremu od javnog nastupa. U ovom sluaju, prepreka bi
bila psihike prirode. Meutim, kada se govori o negativnoj slobodi kao odsustvu prepreka onda se uglavnom ne misli na ovakve vrste fizikih i psihikih ogranienja. Prinuda koja me spreava da uradim eljenu stvar moe doi
od drugih ljudi. Tek ukoliko mi drugi ljudi namerno postavljaju prepreke na
mom putu da ostvarim ono to elim, tek u tom sluaju moemo govoriti o
Za ovaj lanak esto se tvrdi da je najuticajniji esej savremene politike filozofije. Videti: Adam Svift, Politika filozofija, Clio, Beograd, 2008, str. 65.
Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, str. 204.
90
istinskom ograniavanju slobode. Zato Berlin kae da slobodan u tom smislu

znai neometan od drugih, i dodaje da, to je vee podruje u kojem mi se
niko ne ispreava na putu, to je vea moja sloboda. Pojam negativne slobode odnosi se, dakle, primarno na slobodu shvaenu u politikom smislu.
Za negativno shvatanje slobode karakteristian je sledei Hobsov (T.
Hobbes) stav: Slobodan ovek je onaj to u stvarima koje je po svojoj snazi i pameti u stanju da ini nije spreavan da ini ta mu je volja. Meutim,
nije teko uvideti u emu je osnovni problem ovakvog jednog stanovita.
Zamislimo da smo se sa prijateljicom dogovorili da u bioskopu sledee veeri
gledamo film Osmi putnik. U meuvremenu su nam iskrsle obaveze i javljamo prijateljici da ne moemo sutra da idemo da gledamo film. Dakle, biramo da ne idemo u bioskop i niko nas ne ometa u izboru te opcije. Meutim,
a da to ne znamo, u svakom sluaju sutra ne bismo mogli da gledamo taj film
jer e on biti skinut sa repertoara svih bioskopa. Da li to znai da smo zaista
bili slobodni prilikom pravljenja izbora? Da smo se kojim sluajem odluili
za drugu opciju sasvim sigurno bi stajala prepreka na putu njenog ostvarenja.
Hobs bi u ovakvom tipu sluaja bio spreman da tvrdi kako smo slobodni sve
dok ne postoje prepreke u pogledu opcije koju zaista preferiramo. Ali ovo stanovite je problematino. Teko da moemo rei da neko pravi slobodan izbor
ako su mu sve opcije osim jedne nedostupne.
Berlin koji je inicijalno usvojio odreenu verziju hobsovskog shvatanja
negativne slobode kao odsustva prepreka, kasnije je revidirao svoje stanovite tako da izbegava ovu vrstu prigovora. Po njegovom kasnijem shvatanju, za
negativno odreenje slobode nije bitno samo da su otvorena vrata u pogledu
onoga to preferiramo, ve negativna sloboda znai da su i mnoga druga vrata
otvorena. Berlin kae da pojam negativne slobode podrazumeva ne samo odsustvo prepreka u pogledu onoga to elimo, ve i odsustvo onoga to ometa mogue izbore i aktivnosti odsustvo prepreka na putu kojim ovek moe
odluiti da ide. Takva sloboda u krajnjoj liniji ne zavisi od toga da li uopte elim, ili dokle elim da idem, ve od toga koliko ima otvorenih vrata, koliko su
otvorena, koliki je njihov znaaj u mom ivotu. Ako su otvorena samo jedna
vrata, makar ona vodila i ka najboljim moguim posledicama, to nije dovoljno da bismo osobu kojoj su ona otvorena u potpunosti smatrali slobodnom u
negativnom smislu tog pojma.
Za pozitivno shvatanje slobode od odluujue vanosti je pojam autonomije. Berlin uoava da se u osnovi ideje o autonomiji nalazi teza o dva sop-
Isto, str. 206.
Tomas Hobz, Levijatan ili materija, oblik i vlast drave crkvene i graanske, Kultura,
Beograd, 1961, str. 21. Trebalo bi, ipak, dodati da Hobs u tom kontekstu ne misli
iskljuivo na prepreke koje mogu doi od drugih ljudi, ve i na fizike prepreke.
Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, op. cit., str. 43.
91
stva. Vieg sopstva koje je racionalno i nieg koje je nagonsko i iracionalno.

Pojam autonomije podrazumeva da vie ili racionalno sopstvo upravlja i propisuje zakon niem ili iracionalnom, empirijskom sopstvu. Naelno gledano,
ideja o autonomiji ne bi trebalo da bude naroito problematina. Mnotvo
naih elja i sklonosti moe biti krajnje iracionalno, pa ak i tetno po nae
zdravlje i blagostanje. Ideja autonomija podrazumeva da moemo formirati elje vieg reda koje su u stanju da kontroliu elje nieg reda. Recimo da
imam neumerenu elju za uivanjem u brzoj hrani. Znamo da osoba koja
autonomno odluuje moe da se distancira od te svoje elje i podvrgne je testu propitivanja u svetlu racionalnosti. Na osnovu takvog jednog propitivanja
mogu da zakljuim kako ova moja sklonost moe biti tetna po moje zdravlje
i formirati elju vieg reda da izbegavam brzu hranu. Berlin, ipak, smatra da
je odreenje pozitivne slobode znatno problematinije od odreenja negativne slobode. Zato je to tako?
Vie ili racionalno sopstvo ne mora nuno biti miljeno po modelu individualnog donoenja odluke, ve moe biti i drutveno nametnuti obrazac.
Problem u vezi sa pozitivnom slobodom javlja se tek na drutvenom planu.
A problem se sastoji u sledeem: urediti drutvo tako da ono bude organizovano po modelu racionalnih pojedinaca (kod kojih racionalno sopstvo dominira nad empirijskim sopstvom). Imajui u vidu, da ljudi najee nisu u
dovoljnoj meri racionalni kako bi se uklopili u ovakvu jednu sliku idealnog
drutva, pojam pozitivne slobode moe implicirati da oni koji imaju znanje,
na primer neka vladajua elita, ubedi one kojima dominira njihovo nie sopstvo u ispravnost podreivanja njihovom viem ili racionalnom sopstvu, tako
to bi im bila nametnuta koncepcija sopstva za koju se tvrdi da je u njihovom interesu. U tom sluaju, pojam pozitivne slobode vodi u opravdanje paternalizma. Stvari, po Berlinovom miljenju, mogu biti jo i gore ukoliko se
idealno drutvo namee nasilnim sredstvima pri emu se opravdanje za ovo
nametanje vidi upravo u realizaciji pravog ili istinskog sopstva svakog lana
drutva. U tom sluaju, pojam pozitivne slobode ima totalitarne implikacije.
Ima, dakle, neeg paradoksalnog u odreenju pozitivne slobode, barem kako
je Berlin shvata. Ona u ime autonomije kao osnove ljudske slobode, porie
mogunost ljudske slobode. Otud, ne udi to Berlin daje prednost negativnom shvatanju slobode u odnosu na pozitivno.
TREI POJAM SLOBODE: ODSUSTVO DOMINACIJE

Zastupnici republikanske teorije smatraju da prednost koju liberali pridaju
pojmu negativne slobode nije dovoljno ubedljiva. Njihov cilj nije da pokau
kako pozitivno shvatanje slobode ima prednost nad negativnim, ve da sam
negativan pojam slobode nije u dovoljnoj meri kritiki preispitan. Jednom
kada se podvrgne kritikom propitivanju, zastupnici republikanske teorije
92
tvrde da se on pokazuje kao nedovoljno adekvatno odreenje slobode. Zato

oni predlau republikansko shvatanje slobode kao odsustva dominacije kao
znatno bolju alternativu. Dakle, po njihovom shvatanju, kljuna razlika nije
izmeu negativnog i pozitivnog shvatanja slobode, ve izmeu negativnog
shvatanja slobode i slobode kao odsustva dominacije. Zapravo, oni se zalau za trei pojam slobode koji bi bio najadekvatnije odreenje tog pojma. U
ovom delu rada, s obzirom da nas prvenstveno interesuju konceptualna pitanja, a ne ire shvaena razlika izmeu liberalne i republikanske normativne
politike teorije, posebnu panju posvetiemo Petitovim (P. Pettit) argumentima protiv negativnog shvatanja slobode.
Petit razlikuje sledea tri pojma slobode: 1. sloboda shvaena u hobsovskom smislu kao odsustvo prepreka, 2. sloboda kao nemeanje, koja je karakteristina za Berlinovo odreenje negativne slobode i 3. sloboda kao odsustvo dominacije, koja je karakteristina za republikansko gledite. On tvrdi da
Berlinovo stanovite predstavlja nestabilnu poziciju izmeu druge dve pozicije. Polazite za Petitov stav u prilog republikanskog shvatanja slobode jeste
ispravnost Berlinovog argumenta kojim se kritikuje hobsovsko shvatanje da
se sloboda sastoji u nepostojanju prepreka da radimo ono to elimo. Videli
smo, da Berlin smatra kako za slobodu nije dovoljno da vrata budu otvorena
samo u pogledu opcije koju preferiramo, ve i u pogledu mnogih drugih opcija. Petit nudi sledei argument kako bi formalno prikazao problem u vezi sa
hobsovskim odreenjem slobode kao odsustva prepreka:
1. Pretpostavimo, zajedno sa Hobsom, da uivamo slobodu izmeu opcija A i B, samo u sluaju da izbegavamo meanje neke osobe u pogledu opcije koju zaista biramo; time izbegavamo spreavanje zadovoljenja nae elje.
2. Po pretpostavci, ne uivamo slobodu izbora u sluaju kada opcija A
podrazumeva meanje neke osobe, opcija B ne podrazumeva meanje,
a mi biramo A.
3. Ali, po poetnoj pretpostavci, uivali bismo slobodu izbora u tom sluaju ukoliko bismo izabrali B.
4. Ukoliko nam je poznata ova situacija, ini se, dakle, da je mogue ouvati slobodu izbora, bez ikakvog ogranienja u pogledu meanja druge osobe, prilagoavajui svoje preferencije tako da biramo opciju B.
Quentin Skinner, A Third Concept of Liberty, Proceedings of the British Academy,

Vol. 117, pp. 237268.
Philip Pettit, The Instability of Freedom as Noninterference: The Case of Isaiah

Berlin, Ethics, Vol. 121, No. 4, pp. 693716.
Petit ak tvrdi da ovaj argument, predstavlja Berlinov najtrajniji doprinos razmiljanju o slobodi. Videti: Isto, p. 699.
93
5. Ali to je apsurdno. Ne moemo biti slobodni samo time to se prilagoavamo dispoziciji neke druge osobe da se umea u na izbor.
6. Dakle, poetna pretpostavka da je izbegavanje spreavanja zadovoljenja nae elje dovoljno za slobodu, mora da bude pogrena.
Do ove take, postojala bi saglasnost izmeu Petita i Berlina u pogledu
hobsovski shvaene negativne slobode. Meutim, Petit istie da se slian argument moe konstruisati i protiv Berlinovog shvatanja negativne slobode,
odnosno slobode kao nemeanja, koje podrazumeva da i druge opcije moraju da budu otvorene, a ne samo ona koju preferiramo. Evo kako glasi taj
argument:
1. Pretpostavimo, zajedno sa Berlinom, da uivamo slobodu izbora izmeu opcija A i B, samo u sluaju da su obe opcije dostupne; ime
izbegavamo neije meanje u pogledu svake od opcija a ne samo one
koju elimo.
2. Po pretpostavci, ne uivamo slobodu izbora u sluaju kada neka osoba
ima mo da se umea i koja, ukoliko je zlonamerna, moe da se umea
bilo u jednu, bilo u drugu opciju.
3. Ali, po pretpostavci, uivali bismo slobodu izbora u sluaju kada bi se
druga osoba, bez obzira na njenu mo, suzdrala od toga da se mea u
bilo koju od opcija.
4. Ukoliko vam je poznata ova situacija, ini se da moete postati slobodni, bez redukovanja neije moi da se umea, dodvoravajui se osobi
koja ima mo da se umea.
5. Ali to je apsurdno. Ne moemo postati slobodni tako to emo se prilagoditi nekome ko ima mo da se umea.
6. Dakle, poetna pretpostavka da je nemeanje dovoljno za slobodu
mora da bude pogrena.10
Zbog toga je, po Petitovom shvatanju, Berlinovo odreenje negativne slobode jednako neadekvatno kao Hobsovo. Petit zato brani ideju o treem pojmu slobode, shvaenom kao odsustvo dominacije, koji implicira da nije dovoljno da vrata u pogledu moguih opcija budu otvorena, ve da ne sme biti
ni monih uvara vrata koji po svojoj volji mogu da ih zatvore. Kljuna stvar
u vezi sa dominacijom jeste da ona predstavlja ogranienje slobode uprkos
tome to ne mora da implicira niti postavljanje prepreka, niti bilo kakvo meanje u pogledu moguih opcija za neije delovanje. Upravo ovu dimenziju
ogranienja slobode, po republikanskom gleditu, nije mogue zahvatiti liberalnim shvatanjem negativne slobode. Jer ako nema meanja drugih osoba u
pogledu moguih opcija za neije delovanje, ta osoba je po Berlinovom shva-
10
Isto, pp. 699700.
94
tanju, u najveoj moguoj meri slobodna. Ali ne i po republikanskom shvatanju pojma slobode kao odsustva dominacije. To to se neka mona osoba A,
iako je u mogunosti, ne mea u mogue opcije druge osobe B, ne znai da je
osoba B slobodna. Naprotiv, ona je neslobodna sve dok osoba A ima mo da
se po svojoj volji umea u mogue opcije za delovanje osobe B. Republikansko
odreenje slobode kao odsustva dominacije podrazumeva nepostojanje takvih osoba koje imaju mo da se po svojoj volji umeaju u mogue opcije za
delovanje drugih ljudi.
Meutim, nama se ini da se republikansko shvatanje slobode kao odsustva dominacije moe kritikovati na slian nain na koji su kritikovana odreenja negativne slobode. Evo kako bi glasio argument protiv Petitovog shvatanja slobode kao odsustva dominacije:
1. Pretpostavimo, zajedno sa Petitom, da smo slobodni u smislu odsustva dominacije samo ako nema osoba koje su toliko mone da mogu
po svojoj volji vrata u pogledu moguih opcija za nae delovanje da
ostave otvorenim ili ih zatvore; sloboda kao odsustvo dominacije znai da nema monih uvara vrata.
2. Po pretpostavci, ne uivamo slobodu izbora, ako je neka osoba u tolikoj meri mona da moe po svojoj volji da dri otvorenim, ili zatvori
vrata, u pogledu opcija za nae delovanje; dakle, ne uivamo slobodu
sve dok ima monih uvara vrata.
3. Ali, po pretpostavci, uivali bismo slobodu izbora ukoliko bi postojala
osoba J koja moe da kontrolie da li je osoba K uvar vrata koji moe
proizvoljno i po svojoj volji da ih otvara i zatvara u pogledu naeg delovanja, i zahvaljujui tome moe biti sankcionisano K-ovo eventualno zatvaranje vrata u pogledu opcija za nae delovanje.
4. Ukoliko je to tako, ini se da moemo postati slobodni umnoavanjem u nedogled broja osoba koje kontroliu da nema monih uvara
vrata.
5. Ali to je apsurdno. Ne moemo postati slobodni tako to emo u nedogled poveavati broj uvara koji nas uvaju od uvara vrata.
6. Dakle, poetna pretpostavka da je sloboda kao odsustvo dominacije
dovoljna za slobodu, mora da bude pogrena.11
Osnovna poenta je da ako se protiv negativnog shvatanja slobode moe
konstruisati argument koji je slian argumentu protiv hobsovski shvaenog
odsustva prepreka, onda se isto tako slian argument prethodnim argumentima moe formulisati i protiv republikanskog odreenja slobode kao odsustva
dominacije. Kao to smo ve istakli, ovo nae istraivanje je iskljuivo konceptualne, a ne normativne prirode. Ono, dakle, nije razmatranje o idealima koje
11
Isto, p. 704.
95
vezujemo za liberalno i republikansko shvatanje slobode. A ono je pokazalo,

da pojam slobode kao odsustva dominacije ne prolazi bolje od pojma negativne slobode kada se podvrgne kritikom preispitivanju. Razmatranja u ovom
poglavlju pokazuju da u meri u kojoj liberalno shvatanje negativne slobode
nije adekvatno, u istoj toj meri nije adekvatno nije ni republikansko shvatanje slobode. U nastavku rada, razmatramo da li se moe ponuditi argument u
prilog negativnog odreenja slobode, koji bi bio otporan na republikanski tip
kritike.
DA LI SE POJAM NEGATIVNE SLOBODE MOE

ODBRANITI OD REPUBLIKANSKE KRITIKE?
Glavna teza u vezi sa republikanskim shvatanjem slobode jeste da ono pokazuje kako sama mogunost meanja, a ne aktuelno meanje u mogue opcije
za delovanje drugih ljudi, moe predstavljati znaajno ogranienje za njihovu
slobodu.12 Samim tim, republikansko shvatanje pojma slobode pokazuje da
liberalno odreenje slobode, u smislu negativne slobode ili odsustva meanja u tue izbore, nije u dovoljnoj meri adekvatno. Postavlja se pitanje da li
se odreenje negativne slobode moe odbraniti od ovog prigovora. U ovom
poglavlju baviemo se razmatranjem primera koji navodi Metju Krejmer (M.
Kramer) kako bi demonstrira da se pojam negativne slobode moe odbraniti od kritike koja dolazi sa republikanskog stanovita.13 Ovaj primer trebao bi
da dovede u pitanje glavnu pretpostavku na kojoj teoretiari republikanske
orijentacije zasnivaju svoju kritiku negativnog odreenja slobode. To je pretpostavka da odnos dominacije ne podrazumeva da osoba koja po svojoj volji
moe da se umea u mogue izbore druge osobe, to nuno i ini. Sama mogunost da ona to uini dovoljna je za odnos dominacije.
Krejmer kao primer koji dovodi u pitanje ovakvu pretpostavku u vezi sa
shvatanjem dominacije navodi priu o dobroudnom divu.14 Zamislimo da
se u nekoj zajednici rodi div koji ne samo svojom snagom i veliinom, ve i
svojom inteligencijom i spretnou nadmauje snagu svih graana te zajednice. Drugim reima, on moe po svojoj volji da potini itavu zajednicu i sve
njene stanovnike svojoj vlasti. S obzirom na postojanje ovakve mogunosti,
12
Quentin Skinner, Liberty before Liberalism, Cambridge University Press, Cambridge, 1998, Chapter 2; Philip Pettit, Republicanism: A Theory of Freedom and Government, Clarendon Press, Oxford, 1997, Chapter 2.
13
Matthew K. Kramer, Liberty and Domination in: Ccile Laborde and John
Maynor (eds.), Republicanism and Political Theory, Blackwell Publishing, Oxford,
2008, pp. 3158.
14
Isto, pp. 4748.
96
zastupnici republikanske teorije morali bi da kau kako postoji odnos dominacije izmeu ovog diva i bilo kog pojedinanog lana te zajednice. Meutim,
uprkos tome, zamislimo, takoe, da je ovaj div dobroudan, i da umesto ispoljavanja svoje moi radije bira da se povue u neku peinu gde provodi vreme
itajui i razmiljajui. Dakle, verovatnoa da se dobroudni div umea u bilo
ije mogue opcije za delovanje je izuzetno mala. Uprkos ovoj izuzetno maloj
verovatnoi, zastupnik republikanskog shvatanja bio bi prinuen da i dalje
tvrdi kako postoji odnos dominacije izmeu dobroudnog diva i graana date
zajednice, jer ako bi promenio svoje miljenje div bi lako mogao da se umea
u mogue izbore bilo kog lana te zajednice. Ali ini se pogrenim tvrditi da
graani nisu slobodni uprkos tome to se niko ne mea u njihove izbore i to
je verovatnoa za takvo meanje izuzetno mala.
Vano je istai da je poenta u vezi sa ovim primerom prvenstveno konceptualne, a ne normativne prirode. Ona ukazuje da republikansko odreenje
dominacije pati od odreenih problema, koje je mogue izbei negativnim
shvatanjem slobode. Ako je verovatnoa da se osoba A umea u mogue opcije
za delovanje osobe B ekstremno mala, onda moemo rei da je verovatnoa da
osoba B bude slobodna, u negativnom smislu tog pojma, izuzetno velika. Ovo
je znatno prihvatljivije od tvrdnje koju bi morao da zastupa teoretiar republikanske orijentacije da je osoba B i dalje jednako neslobodna jer, iako ekstremno malo verovatna, postoji mogunost da se osoba A umea u mogue opcije za delovanje osobe B. Vailo bi zapravo i obrnuto. to je vea verovatnoa
da se osoba A umea u mogui izbor osobe B, to je karakteristino za odnos
dominacije, to bismo pre mogli rei da osoba B nije slobodna u negativnom
smislu tog pojma. Ali nita se ne dobija time to se u tom sluaju tvrdi da je re
o odnosu dominacije, jer velika verovatnoa da se osoba A umea, ak i ako
ona to ne ini, ograniava negativnu slobodu osobe B. Ako postoji bilo kakav
odnos dominacije, on se jednako tako moe objasniti ogranienjem slobode
u negativnom smislu. Dakle, poetna pretpostavka o dominaciji kao mogunosti meanja, a ne aktuelnom meanju, ne predstavlja dobru osnovu za kritiku negativnog shvatanja slobode, niti se iz nje mogu izvesti neke implikacije
koje ve ne mogu biti izvedene iz negativnog odreenja slobode.15
Odgovor zastupnika republikanskog gledita na kritiku koja se zasniva
na probabilistikim razmatranjima u vezi sa slobodom i neslobodom bio je
da jo jednom ukau na to da ak i mala verovatnoa da se osoba A umea u
izbor osobe B ne znai odsustvo dominacije. Osoba B moda ne mora da brine u pogledu ostvarivosti moguih opcija za svoje delovanje, ali je i dalje u
15
Istiemo jo jednom da su ove poente prvenstveno konceptualnog, a ne normativnog karaktera. One imaju za cilj da istaknu u emu je problem sa republikanskim odreenjem slobode i neslobode, a ne da opravdaju sa normativne take gledita nekakvu benevolentnu despotiju u kojoj bi graanima bio ostavljen irok
prostor za upranjavanje mnogih sloboda u koje se ovaj dobri despot ne mea.
97
sutinskom smislu neslobodna. Petit, i dalje, insistira na tvrdnji da e tuinska kontrola (alien control) ostati sve dok neki delatnik moe da se umea, bez
obzira na smanjenu verovatnou takvog meanja.16 Meutim, ini se da Petit
u svom odgovoru ponavlja upravo onu pretpostavku koja je kritikom republikanskog stanovita dovedena u pitanje. On nigde ne kae da li odnos dominacije ostaje nepromenjen s obzirom na ekstremno malu verovatnou da se
delatnik mea u mogue izbore drugih osoba. Kventin Skiner (Q. Skinner), u
svom odgovoru na kritiku koja se zasniva na probabilistikim razmatranjima
kae upravo to. On koristi omiljeni primer teoretiara republikanske orijentacije koji se zasniva na razlici izmeu gospodara i roba. Skiner kae da ako
postoji ovakav odnos dominacije, onda bez obzira na to koliko je gospodar
blagonaklon prema robu, rob i dalje u sutinskom smislu ostaje neslobodan.
On tvrdi da, ak i ako je zanemarljiva verovatnoa da e se neko umeati u
upranjavanje razliitih moi robova, njihov sutinski poloaj ropstva ostaje
netaknut. Sama injenica da gospodar ili vladar ima arbitrarnu mo da intervenie jeste ono to oduzima njihovu slobodu, ne bilo kakva odreena verovatnoa da e ta mo ikada biti upotrebljena.17
Moglo bi se, ipak, postaviti pitanje u kojoj meri je primer sa ropstvom
relevantan za razmatranja u vezi sa negativnim shvatanjem pojma slobode.
ini se da je implikacija koju Skiner eli da istakne pre normativne nego konceptualne prirode. To je implikacija da zastupnik negativnog shvatanja slobode u sluaju jako male verovatnoe da se gospodar umea u mogue opcije za
delovanja roba, mora da tvrdi kako je u tom pogledu rob slobodan u negativnom smislu tog pojma, to je apsurdno. Prednost republikanskog stanovita
bila bi u tome to izbegava ovakvu vrstu paradoksa. Meutim, na ovo bi se
moglo odgovoriti da mi, sreom, ne ivimo vie u robovlasnikim drutvima
i da negativno shvatanje slobode nije ni odreeno kako bi bilo adekvatno za
takva drutva. Naprotiv, implikacije negativnog shvatanja slobode idu u pravcu normativnog ideala koji garantuje to iri stepen osnovnih prava i sloboda, koje iskljuuju bilo kakav odnos dominacije po modelu robovlasnikih
odnosa. U tom pogledu, Skinerov odgovor koji je, ipak, normativne prirode,
irelevantan je u savremenom kontekstu. Zakljuujemo, dakle, da teoretiari
republikanske orijentacije nisu pruili zadovoljavajui odgovor na odbranu
uloge negativnog shvatanja slobode od njihove kritike.
16
Philip Pettit, Republican Freedom: Three Axioms, Four Theorems in: Ccile
Laborde and John Maynor (eds.), Republicanism and Political Theory, Blackwell
Publishing, Oxford, 2008, p. 124.
17
Quentin Skinner, Freedom as the Absence of the Arbitrary Power in: Ccile
Publishing, Oxford, 2008, p. 97.
98
ZAKLJUAK
Na osnovni cilj u ovom radu bio je da istraimo dalju relevantnost pojma
negativne slobode u svetlu kritikog preispitivanja tog pojma iz perspektive republikanske politike teorije. Videli smo, da zastupnici ove orijentacije
predlau uvoenje pojma slobode kao odsustva dominacije, argumentujui
pritom da ovaj pojam ima znaajne prednosti u odnosu na negativno odreenje slobode. Nae istraivanje pokazalo je, meutim, da se mogu formulisati argumenti protiv republikanskog odreenja slobode, na slian nain na
koji teoretiari ove orijentacije argumentuju protiv negativnog shvatanja slobode. Takoe, pokazano je da se republikansko shvatanje neslobode u smislu dominacije suoava sa odreenim problemima koji mogu biti izbegnuti
shvatanjem neslobode kao meanja u mogue opcije za delovanje, kao i da
se shvatanje slobode kao odsustva dominacije moe redukovati na negativnu
slobodu shvaenu u smislu nemeanja. U tom pogledu, uprkos kritici sa republikanskih pozicija, moe se rei da ona ne prua konkluzivne razloge za odbacivanje negativnog shvatanja slobode.
BIBLIOGRAFIJA
[1]
Berlin, Isaija, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1992.
[2]
Goodin, Robert E., Folie Rpublicaine, Annual Review of Political Science, Vol. 6,
pp. 5576.
[3]
Hobz, Tomas, Levijatan ili materija, oblik i vlast drave crkvene i graanske, Kultura,
Beograd, 1961.
[4]
Kramer, Matthew K., Liberty and Domination in: Ccile Laborde and John
Maynor (eds.), Republicanism and Political Theory, Blackwell Publishing, Oxford,
2008, pp. 3158.
[5]
Pettit, Philip, Republicanism: A Theory of Freedom and Government, Clarendon Press,

Oxford, 1997.
[6]
Pettit, Philip, Republican Freedom: Three Axioms, Four Theorems in: Ccile
Publishing, Oxford, 2008, pp. 102130.
[7]
Pettit, Philip, The Instability of Freedom as Noninterference: The Case of Isaiah

Berlin, Ethics, Vol. 121, No. 4, pp. 693716.
[8]
Skinner, Quentin, Liberty before Liberalism, Cambridge University Press, Cambridge,

1998.
[9]
Skinner, Quentin, A Third Concept of Liberty, Proceedings of the British Academy,

Vol. 117, pp. 237268.
99
[10]
Skinner, Quentin, Freedom as the Absence of the Arbitrary Power in: Ccile
Publishing, Oxford, 2008, pp. 83101.
[11]
Svift, Adam, Politika filozofija, Clio, Beograd, 2008.
Ivan Mladenovi
NEGATIVE FREEDOM AND NONDOMINATION:
ON LIBERAL AND REPUBLICAN CONCEPTS
OF FREEDOM
Abstract
In this paper we will examine the difference between liberal and republican
concepts of freedom. The proponents of republican view think that the third
concept of freedom should be introduced in addition to negative and positive concepts of freedom. This third concept implies freedom as nondomination. Just as the liberal theorists think that there is a priority of negative
over positive freedom, the republican theorists argue that there is a priority of nondomination over negative freedom. Since, the republican theorists
defend the introduction of freedom as nondomination not only on normative, but also on conceptual grounds, our primary aim in this paper will be
to investigate whether this notion has some analytical advantages over the
concept of negative freedom.
Key words:
Negative freedom, positive freedom, nondomination, noninterference, liberal freedom, republican freedom
meu na rodn e stu dije

UDC
341.321
Zoran Radivojevi*
Univerzitet u Niu
Pravni fakultet
Neboja Raievi*
Univerzitet u Niu
Pravni fakultet
POSEBNO ZATIENI CIVILI

U MEUNARODNOM
HUMANITARNOM PRAVU**
Apstrakt
Pored opte zatite koju uivaju svi civili, meunarodno humanitarno pravo
(dalje: MHP) prua nekim kategorijama civila pojaanu zatitu zbog njihove ranjivosti ili ugroenosti u oruanim sukobima. Ovu zatitu uivaju deca,
ene i novinari. MHP proklamuje naelo naroite zatite dece u oruanim
sukobima i sadri niz pojedinanih pravila kojima se to naelo konkretizuje.
ene su u MHP dvostruko zatiene. One se, najpre, tite od posledica neprijateljstava, a zatim i od svih oblika zloupotreba i zabranjenih postupaka strane pod ijom se vlau nalaze. Kada su u pitanju novinari, MHP pravi razliku
izmeu ratnih dopisnika i novinara angaovanih u opasnim profesionalnim
misijama. Ratni dopisnici spadaju u kategoriju neboraca i u sluaju pada pod
vlast neprijatelja imaju status ratnih zarobljenika, dok se samo novinari an-
*
*
**
Email: zoranr@prafak.ni.ac.rs
Email: raicko@prafak.ni.ac.rs
Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu
Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (evidencioni broj 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
102
zor a n r a di voj ev i, n eboja r a iev i
gaovani u opasnim profesionalnim misijama u podrujima oruanih sukoba smatraju civilima.

Kljune rei:
meunarodno humanitarno pravo, opta zatita, dopunska zatita, civili,
deca, ene, novinari.
UVOD
Poto ne uestvuju direktno u neprijateljstvima, civili u MHP uivaju iroku
zatitu. Na terenu kodifikovanog prava, ona je regulisana etvrtom enevskom konvencijom o zatiti graanskih lica za vreme rata iz 1949. godine (dalje: K IV) i Dopunskim protokolom I o zatiti rtava meunarodnih oruanih
sukoba iz 1977. godine (dalje: DP I). Prema odredbama ovih ugovora civili
uivaju dva osnovna oblika zatite: optu zatitu od vrenja neprijateljstava i
posebnu zatitu u sluaja potpadanja pod vlast neprijatelja.
Zatita od posledica vrenja neprijateljstava ima za cilj da smanji stradanje civila i civilnih objekata tokom izvoenja vojnih operacija. Kod te zatite
svakako je najvanije naelo razlikovanja, koje nalae stranama u sukobu da
uvek prave razliku izmeu boraca i vojnih objekata, s jedne strane, i civila i
civilnih objekata, s druge strane. Napadi smeju biti usmereni samo na borce
i vojne objekte, a nikako na civile i civilne objekte. Za zatitu civila od znaaja je i naelo proporcionalnosti koje zabranjuje vojne napade koji bi doveli do smrti ili povrede civila ili oteenja civilnih objekata ukoliko su tetne
posledice po civile nesrazmerne u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu korist oekivanu od tih napada. Pored toga, prilikom izvoenja vojnih operacija strane u sukobu dune su da preduzimaju potrebne mere predostronosti
kako bi se izbegli ili sveli na najmanju moguu meru sluajni gubici meu civilima i razaranja civilnih objekata kao posledica napada na vojni cilj. MHP,
takoe, zabranjuje i sve napade protiv civila i civilnih objekata koji se preduzimaju i cilju odmazde (represalije).
S druge strane, posebna zatita civila koji padnu pod vlast neprijateljske
strane u sukobu znaajna je zbog veeg stepena njihove ugroenosti od pret-
Za tekstove ovih ugovora videti: Vesna Kneevi-Predi, Saa Avram, eljko Leaja (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, Beograd, 2007, str. 11668 i
182238.
l. 51(2) i 52(2) DP I i l. 13(2) Dopunskog protokola II o zatiti rtava nemeunarodnih oruanih sukoba (dalje: DP II). Za tekst DP II: Vesna Kneevi-Predi,
Saa Avram, eljko Leaja (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, o. c., str.
249258.
posebno z a t i e n i ci v i l i...
103
nji, ucena i drugih oblika samovoljnog postupanja. Ugovorno MHP garantuje civilima pod vlau neprijatelja humani tretman, zabranjujui nasilje nad
ivotom, zdravljem i fizikim i moralnim integritetom, a naroito ubistva,
muenje, telesno kanjavanje, vreanje ljudskog dostojanstva, uzimanje talaca, kolektivne kazne i prisilno premetanje civilnog stanovnitva. Pored toga,
strane u sukobu su dune da dopuste prolaz humanitarne pomoi za ugroeno
civilno stanovnitvo. Posebni panju MHP posveuje zatiti interniranih civila kojima je ograniena sloboda kretanja zbog toga to predstavljaju opasnost
po neprijateljsku dravu. Vaea pravila do najsitnijih detalja regulie postupanje sa takvim licima i njihova prava i obaveze tokom internacije, kako bi se
spreila svaka zloupotreba tokom njihovog boravka u kampu za internirce.
Pored zatite koju uivaju svi civili, MHP prua nekim kategorijama civila dodatnu zatitu, imajui u vidu njihovu posebnu ranjivost ili ugroenost
u oruanim sukobima. Tu vrstu zatite uivaju deca, ene i novinari. Deci i
enama dodatna zatita se prua zbog biolokih i psiho-fizikih specifinosti uslovljenih njihovim uzrastom, odnosno polom. Novinarima se, pak, ona
priznaje iz razloga poveane opasnosti i pojaanih rizika kojima su izloeni
tokom obavljanja njihovih profesionalnih zadataka tokom oruanih sukoba.
DECA
MHP proklamuje naelo naroite zatite dece u oruanim sukobima, koje se
konkretizuje nizom pojedinanih pravila. Opti princip zatite dece sadran
je u oba Dopunska protokola iz 1977. godine. l. 77 DP I predvia da e se
prema deci postupati s posebnim potovanjem i da e ona biti zatiena od
svakog oblika nedolinog napada, kao i da e strane u sukobu brinuti o njima i pruiti im pomo koja im je potrebna zbog njihovog uzrasta ili iz bilo
kog dugog razloga, dok l. 4 DP II propisuje da e deci biti pruena nega i
pomo koja im je potrebna. Pored toga, smatra se da ovaj opti princip zatite
dece ima obiajni karakter kako u meunarodnim, tako i u nemeunarodnim
oruanim sukobima. Konkretna pravila MHP koja tite decu su brojna i odnose se na stvaranje zona bezbednosti; ouvanje porodice na okupu i zatitu
siroadi; staranje o deci i dopremanju humanitarne pomoi; evakuaciju dece;
Zoran Radivojevi, Zatita civilnog stanovnitva od posledica neprijateljstava u

meunarodnom humanitarnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu,
2013, br. 65, str. 141142.
l. 77 DP I i l. 4 DP II.
Jean-Marie Henckaerts, Louise Doswald-Beck, Customary International Humanitarian Law, Vol. I: Rules, Cambridge, 2005, Rule 135.
10 4
identifikaciju dece i zabranu menjanja njihovog linog statusa; internaciju; i

ogranienje izricanja smrtne kazne.
Mogunost stvaranja zona bezbednosti predviena je l. 14 K IV. U te
zone, izmeu ostalih, mogu se sklanjati deca mlaa od 15 godina, kao i majke
sa decom ispod 7 godina starosti. Stvaranje zona bezbednosti moe se dogovoriti jo u doba mira, ali i tokom trajanja oruanog sukoba. One mogu biti
ustanovljene na sopstvenoj ili okupiranoj teritoriji.
MHP sadri vie odredbi kojima se deci tokom oruanih sukoba obezbeuje ivot sa svojom porodicom. l. 82 K IV predvia da u sluaju interniranja lanova iste porodice, a naroito roditelja i deca, oni moraju biti smeteni
na istom mestu. Privremeno odstupanje od ovog pravila dozvoljeno je jedino
ukoliko to zahtevaju zdravstveni razlozi, potreba rada ili izvrenje krivinih i
disciplinskih kazni. Internirani roditelji mogu zahtevati da njihova deca koja
su na slobodi ostala bez roditeljskog nadzora budu internirana zajedno sa njima. Uvek kad je to mogue, internirani lanovi jedne porodice treba da budu
smeteni u istim prostorijama i odvojeno od ostalih interniraca. Prema l. 49
K IV, okupaciona sila je duna da ouva porodicu na okupu i u sluaju evakuacije civilnog stanovnitva.
Pored ovih pravila usmerenih na ouvanje porodice na okupu prilikom
interniranja i evakuacije, MHP zahteva da strane u sukobu olakaju ponovno
okupljanje porodica ije je razdvajanje prouzrokovano oruanim sukobom.
I DP II koji regulie nemeunarodne oruane sukobe zahteva preduzmanje
potrebnih mera olakavanja ponovnog okupljanja privremeno razdvojenih
porodica.
Ukoliko doe do razdvajanja lanova porodice, garantovano im je pravo
da jedni drugima alju informacije line prirode. Ukoliko je komunikacija
redovnim potanskim putem onemoguena, strane u sukobu obratie se nekom neutralnom posredniku radi omoguavanja komunikacije izmeu lanova porodice.10
l. 49, po pravilu, zabranjuje evakuaciju civilnog stanovnitva. Potpuno ili delimino evakuisanje dozvoljeno je jedino kada to zahteva bezbednost stanovnitva
ili imperativni vojni razlozi.
Kao posledica rata voenog u Ruandi 1994. godine, registrovano je oko 37000
dece odvojene od svojih porodica; Maria Teresa Dutli, Antoine Bouvier, Protection of Children in armed conflict: the rules of international law and the role of
the International Committee of the Red Cross, International Journal of Childrens
Rights, Vol. IV, No. 2 p. 183.
l. 4, st. 3(b).
l. 25 K IV.
10
Na primer, Centralnoj agenciji ili nacionalnim drutvima Crvenog krsta.
105
K IV11 sadri posebna pravila o zatiti ratne siroadi i dece odvojene od

porodice.12 Strane u sukobu dune su da preduzmu potrebne mere kako ova
deca mlaa od 15 godina ne bi ostala preputena sama sebi i kako bi se olakalo njihovo izdravanje, ispovedanje vere i vaspitanje.13 Ukoliko u sluaju
okupacije domae vlasti nisu u stanju da ispune svoje obaveze iz l. 24, a ne
postoje bliski roaci ili prijatelji koji bi se starali o toj deci, okupaciona sila je
duna da preduzme mere radi njihovog izdravanja i vaspitanja.14
MHP sadri posebna pravila o staranju o deci, kako onoj na okupiranoj
teritoriji, tako i onoj na teritoriji protivnike strane, kao i dopremanju humanitarne pomoi ugroenoj deci. Prema l. 50(1) K IV, okupaciona sila duna
je da u saradnji sa domaim vlastima olaka rad ustanova namenjenih zbrinjavanju i obrazovanju dece. Pored toga, vlasti okupacione sile ne smeju spreavati primenu mera usvojenih pre okupacije koje privileguju decu mlau od
15 godina u pogledu ishrane, medicinske nege i zatite od posledica rata.15
Deca mlaa od 15 godina koja ive na teritoriji protivnike strane imaju pravo na povlaeni poloaj u istoj meri kao i odgovarajue kategorije domaih
dravljana.16 Taj povlaeni poloaj podrazumeva one pogodnosti date pojedinim osetljivim kategorijama domaeg stanovnitva kako bi im se olakao
ivot u oskudnim ratnim uslovima.17 Dravama je nametnuta i obaveza da
11
l. 24. Poto se odredba ovog lana nalazi u II delu Konvencije, navedena obaveza
odnosi se na svu decu ove kategorije koja ive na teritoriji strane u sukobu, bilo da
su ona njeni dravljani ili stranci.
12
Deca iji su roditelji su umrli pre rata ili su odvojena od svojih porodica na osnovu
krivinih ili graanskih presuda, ne potpadaju pod domaaj l. 24, ve brigu o toj
deci treba da vode ostali lanovi porodice ili dravne socijalne ustanove u skladu
sa mirnodopskim pravilima u toj dravi; ICRC, Commentary of the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War, Geneva, 1958, pp.
186187.
13
Izdravanje ove dece podrazumeva obezbeivanje smetaja, ishrane, odee i obue, kao i leenje u sluaju bolesti. Njihovo vaspitanje ukljuuje fiziki i moralni odgoj, podrku u kolskom obrazovanju i versko poduavanje. Vaspitanje ove
dece, po mogustvu, treba poveriti licima sline kulturne tradicije.
14
l. 50(3) K IV.
15
l. 50(5) K IV.
16
l. 38 K IV.
17
To mogu biti razliite mere, kao to su dodeljivanje dodatnih bonova za ishranu, pogodnosti kod medicinskog i bolnikog leenja, posebne mere zbrinjavanja,
izuzimanje od pojedinih oblika rada, zatitne mere od posledica rata, evakuacija,
transfer u neutralnu zemlju, smetanje u sanitetske zone i zone bezbednosti, itd;
10 6
dopuste prolaz humanitarne pomoi namenjene deci mlaoj od 15 godina18.

Ona e, takoe, imati prednost prilikom raspodele humanitarne pomoi upuene civilnom stanovnitvu.19
Radi zatite dece koja se nalaze u opsednutim ili opkoljenim oblastima,
od strana u sukobu zahteva se zakljuivanje sporazuma o evakuisanju dece iz
tih podruja.20 Konvencija ne odreuje uzrast dece na koju se evakuacija odnosi21 niti nain njenog sprovoenja, ve preputa da to odrede strane u sukobu prilikom zakljuenja sporazuma o evakuaciji. Sa svoje strane DP I uvodi
jedno ogranienje, zabranjujui strani u sukobu da evakuie decu koja nisu
njeni dravljani u stranu zemlju.22 Cilj ovog ogranienja je spreavanje zloupotreba koje tom prilikom mogu biti izvrene.23 Zbog straha od zloupotreba,
ugroena bezbednost dece na okupiranoj teritoriji nije prihvaena kao razlog
za evakuaciju, jer su mnogi smatrali da je opasnost zloupotrebe evakuacije od
strane okupacione sile mnoga vea od opasnosti kojoj e deca biti izloena
ukoliko ne budu evakuisana24.
l. 78 DP I sadri i niz garancija za spreavanja zloupotrebe prilikom dozvoljene evakuacije. Najpre, trai se pismena saglasnost roditelja ili staratelja
za evakuisanje svakog deteta. Pored toga, evakuacija se mora vriti pod nadzorom sile zatitnice. Takoe, od drave organizatora evakuacije i drave u koju
se evakuacija vri, zahteva se izrada identifikacionog kartona za svako dete
ICRC, Commentary of the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War, o. c., pp. 248249.
18
l. 24 K IV.
19
l. 70 DP I.
20
l. 17 K IV.
21
l. 78. Samo se izuzetno moe odstupiti od ove naelne zabrane i izvriti privremena evakuacija navedene kategorije dece, ukoliko postoji neki od sledeih razloga enumerativno navedenih u l. 78: a) zatita zdravlja dece; b) medicinski tretman dece; ili, c) razlozi deje bezbednosti. Poslednje navedeni razlog ne moe
biti opravdanje za evakuaciju dece koja se nalaze na okupiranoj teritoriji.
22
Strane u sukobu ne bi trebalo da sputaju tu starosnu granicu ispod 15 godina, s

obzirom da se najvei broj beneficija u MHP odnosi na decu tog uzrasta.
23
Na primer, premetanje dece u dravu u kojoj postoji drugaiji sistem vaspitanja,

obrazovanja i verskih shvatanja, raskidanje (slabljenje) veze sa porodicom, pripreme za ukljuivanje u oruane snage drave koja vri evakuaciju, itd.
24
Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann, Commentary on the

Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, Martinus Nijhoff Publishers, Geneva, 1987, p. 912
107
koji sadri njegovu fotografiju i relevantne line podatke.25 Na kraju, evakuisanoj deci mora se obezbediti i obrazovanje, ukljuujui moralno i versko vaspitanje, kako bi se ona socijalno razvijala i ouvala svoj identitet.
DP II, takoe, sadri pravila o evakuaciji dece. Ovaj akt namee obavezu
sprovoenja privremene evakuacije dece sa podruja u kojem su izbila neprijateljstva u bezbednija podruja unutar zemlje. Za takvu evakuaciju neophodan je pristanak roditelja ili lica odgovornih za staranje o deci.26
enevsko pravo predvia i niz mera za laku identifikaciju dece. K IV27
namee stranama u sukobu obavezu staranja da sva deca mlaa od 12 godina nose ploice sa podacima o svom identitetu. Ova obaveza odnosi se na
svu decu, a ne samo razdovjenu decu i siroad, jer i deca koja ive sa porodicom mogu usled posledica rata biti odvojena od svoje porodice ili postati siroii. Imajui u vidu injenicu da mala deca nisu u stanju da daju podatke o
svom identitetu, potovanje ove obaveze doprinee mnogo lakem kasnijem
povratku razdvojene dece u svoje porodice. K IV28 namee slinu obavezu i
okupacionoj sili, zahtevajui od nje da olaka lokalnim vlastima preduzimanje mera potrebnih za identifikaciju dece i upisivanje podataka o njihovom
poreklu. Od okupacione sile se ne oekuje da preuzima neke pozitvne mere,
ve samo da ne spreava sprovoenje mera od strane lokalnih organa.
Okupacionoj sili izriito je zabranjeno da menja lini status dece. Dakle,
ona ne sme menjati podatke o nacionalnosti, etnikom poreklu, porodici i
veroispovesti. Takoe, okupacionoj sili je zabranjeno ukljuivanje dece u organizacije ili formacije koje su njoj podinjene, kako bi se spreila praksa primenjivana tokom Drugog svetskog rata kada su deca ulanjivana u organizacije i pokrete koji su imali politike ciljeve.29 U K IV30 izriito je propisano
da nacionalni Biro za obavetavanje stvoren od strane okupacione sile ima
obavezu da preduzme sve potrebne mere radi utvrivanja identiteta one dece
iji identitet nije utvren ili postoji sumnja u njegovu tanost. Kao to je ve
reeno, DP I31 predvia niz mera kod evakuacije dece koje treba da omogue
njihov kasniji laki povratak u zemlju porekla, ukljuujui i mere usmerene
na utvrivanje identiteta.
25
Glavna svrha tog kartona je olakavanje kasnijeg povratka evekuisane dece.
26
l. 4, st. 3(e) DP II.
27
l. 24(3).
28
l. 50(2).
29
Denise Plattner, Protection of Children in International Humanitarian Law, International Review of the Red Cross, Vol. 24, No. 240, p. 147.
30
l. 50(4).
31
l. 78.
10 8
MHP predvia odreene privilegije kako bi se olakao poloaj dece tokom

internacije i uvaile posebne potrebe diktirane njihovim uzrastom. Ukoliko su
internirani lanovi iste porodice, naroito roditelji i deca, oni treba da budu
smeteni zajedno. Radi zatite telesnog zdravlja, osobe mlae od 18 godina ne
smeju biti prinuene na rad32, a deca mlaa od 15 godina treba da dobijaju dodatne obroke koji odgovaraju njihovim fiziolokim potrebama33. U cilju zadovoljavanja socijalnih potreba internirane dece, mora im se omoguiti uenje
i pohaanje kole. Ukoliko ne postoji odgovarajua kola u kampu za internirce, deci se mora omoguiti pohaanje kole izvan kampa.34 Kako bi deca
to pre napustila kamp za internirana lica, MHP propisuje da strane u sukobu
treba tokom oruanog sukoba da zakljue sporazume na osnovu kojih e internirana deca biti osloboena ili smetena u neutralnu zemlju.35
MHP zabranjuje primenu smrtne kazne nad licima koja nisu navrila 18
godina za dela u vezi sa oruanim sukobom.36 Uz to, neki ugovori o zabrani
pojednihih vrsta oruja sadre odredbe koje tite decu u oruanim sukobima
(zabrana antipersonalnih mina, kasetne municije).37
Mnoga od pomenutih ugovornih pravila o zatiti dece u konkretnim ratnim situacijama imaju karakter obiajnih pravila.38 Zbog takve njihove prirode, ona vezuju sve drave, bez obzira da li su one strane ugovornice navedenih
meunarodnih ugovora.
Pored ugovornih i obiajnih pravila, zatitom dece u oruanim sukobima
bave se i brojni dokumenti mekog prava. Meu njima posebno treba istai
vei broj razolucija Saveta bezbednosti pod istim nazivom Deca i oruani sukobi u kojima se iznose stavovi tog organa o merama zatite dece u ratu.39
32
l. 51(1) K IV.
33
l. 89(5).
34
l. 94.
35
. 132(2) IV.
36
l. 68 K IV i l. 77(5) DP I i l. 6(4) DP II.
37
Vie o tome videti: Neboja Raievi, Zatita dece u meunarodnom humanitarnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu, 2015, LIV, br. 70, str. 133.
38
Jean-Marie Henckaerts, Louise Doswald-Beck, Customary International Humanitarian Law, Vol. I: Rules, o.c., Rules 35, 55, 105, 120, 129 i 131.
39
UN Security Council, Resolutions 1261 (1999), 1314 (2000), 1379 (2001), 1460
(2003), 1539 (2004), 1612 (2005), 1882 (2009), 1998 (2011), 2068 (2012), 2143
(2014), 2225 (2015).
109
ENE
ene, bez obzira na status koji imaju u oruanom sukobu, uivaju istu zatitu
u MHP kao i mukarci. U tom pogledu poseban znaaj ima zabrana svake diskriminacije u primeni pravila MHP koja je zasnovana na polu40. Ova zabrana
predstavlja izraz i potvrdu ireg principa nediskriminacije, odnosno jednakosti mukaraca i ena, koji je vrsto utemeljen u oblasti ljudskih prava. Njegov
ekvivalent na terenu MHP je naelo zabrane nepovoljnog razlikovanja zasnovanog na polu41.
Drugo osnovno naelo zatite u tesnoj je vezi sa potovanjem posebnih
potreba ena koje su pogoene oruanim sukobima. Saglasno tom principu,
MHP garantuje enama poseban tretman razliit u odnosu na mukarce42.
Ovo jasno proizilazi iz odredbe koja se nalazi u K IV, a koja nalae da se
40
Charlotte Lindsey, Women facing war, International Committee of the Red Cross
study on the impact of armed conflict on women, Geneve, 2001, p. 20.
41
Zabrana nepovoljnog razlikovanja zasnovana na polu predviena je, izmeu ostalog, u zajednikom l. 12 K I i II, l. 16 K III i l. 27 K IV. Ona je sadrana u l.
75 DP I i l. 4 DP II. Uz to, K III u l. 14(2) izriito propisuje da ene u svakom
sluaju moraju uivati isto tako povoljno postupanje koje se priznaje mukarcima. Meutim, princip zabrane nepovoljne diskriminacije ne znai da je svako
razlikovanje izmeu mukaraca i ena zabranjeno. Ono se smatra nedoputenim
samo onda i u onoj meri kada je za njih nepovoljnije. Razliito postupanje koje
je, pak, zbog posebnih potreba ili okolnosti u korist ena smatra se opravdanim i
dozvoljenim. Videti: Franoise Krill, The protection of Women in International
Humanitarian Law, International Rewiev of the Red Cross, 1985, No. 249, p. 340.
Pravilo o zabrani nepovoljne diskriminacije u primeni MHP zasnovano na polu
danas predstavlja normu obiajnog meunarodnog prava podjednako primenjivu kako u meunarodnim, tako i u nemeunarodnim oruanim sukobima; JeanMarie Henckaerts, Louise Doswald-Beck, Customary International Humanitarian
Law, Vol. I: Rules, o. c. Rule 88.
42
Ugovori meunarodnog humanitarnog prava ne sadre definiciju izraza poseban

tretman. U komentarima ovih dokumenata reeno je da taj pojam ukljuuje koncepte koji su rezultat specifine psiholoke konstrukcije ene, tj. ast, skromnost,
trudnou i poroaj (ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the treatment of prisoners of war, Geneva, 1960, p. 147). Prema tumaenju nekih teoretiara
ovde se zapravo radi o zdravstvenim i psiholokim potrebama ene koje ne moraju uvek, ali su esto, vezane za njihovu ulogu raanja dece i predstavljaju razlog
posebne ranjivosti ena u odnosu na mukarce (Anke Biehler, Protection of Women in International Humanitarian Law and Human Rights Law, in: Roberta Arnold and Nole Qunivet (ed.), International Humanitarian Law and Human Rights law Towards a New Merger in International Law, Leiden-Boston, 2008, p. 359.
Prema Studiji MKCK pravilo potovanja posebnih potreba ena predstavlja normu meunarodnog obiajnog prava podjednako primenjivu u meunarodnim i
110
prema enama postupa sa svim posebnim obzirima koji se duguju njihovom

polu43. Sa svoje strane DP I propisuje da e se sa enama postupati sa posebnim obzirima44.
Za razliku od principa zabrane nepovoljnog razlikovanja zasnovanog na
polu, koji je od znaaja za optu zatitu, naelo posebnog tretmana ena predstavlja temelj celokupnog sistema njihove posebne zatite u MHP. Upravo na
osnovu tog naela enama se prua dopunska zatita i garantuju posebna prava u sluajevima kada kao civili ne uestvuju neposredno u neprijateljstvima.
Tom prilikom zatita se prua kako enama u optem znaenju tog pojma,
tako i enama koje se nau u posebnim situacijama i okolnostima45 vezanim
za trudnou, poroaj ili materinstvo.
U svakom oruanom sukobu ene zajedno sa decom ine preovlaujui deo civilnog stanovnitva. Kao deo civilnog stanovnitva, ene uivaju optu zatitu od opasnosti koje proizilaze iz voenja neprijateljstava. Za zatitu
trudnica i ena na poroaju propisana su posebna pravila. One su izjednaene
sa ranjenicima i bolesnicima i uivaju istu zatitu prilikom pruanja lekarske
nege i pomoi46. U tom pogledu DP I izriito odreuje da se pod izrazom ranjenici i bolesnici podrazumevaju ene na poroaju i druga lica kojima je potrebna neposredna lekarska pomo ili nega, kao to su nejaki ili trudnice, i koja se
uzdravaju od svakog akta neprijateljstva47.
Kao deo civilnog stanovnitva ene su zatiene od svih oblika zloupotreba i samovoljnog ponaanja strane pod ijom se vlau nalaze. U pitanju
su razliiti postupci i akti protiv ena koje MHP izriito zabranjuje. ene su
posebno zatiene od seksualnog nasilja. Praksa pokazuju da su u oruanim
sukobima upravo ene bile najee, mada ne i iskljuive, rtve seksualnog
nasilja48. Ugovori MHP sadre izriitu zabranu silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja nad enama u meunarodnim oruanim sukobima. Tako K IV
nemeunarodnim oruanim sukobima; Jean-Marie Henckaerts, Louise DoswaldBeck, Customary International Humanitarian Law, Vol. I: Rules, o. c., Rule 134.
43
l. 27(2).
44
l. 76(1).
45
Vie o tome: Zoran Vuini, Meunarodno ratno i humanitarno pravo, Beograd,

2006, str. 291; Zoran Radivojevi, Zatita ena u meunarodnom humanitarnom
pravu, Tematski zbornik Zatita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom
prostoru, knjiga peta, Ni, 2015, str. 1938.
46
Valerie Oosterveld, Feminist Debates on Civilian Women and International Humanitarian Law, Windsor Yearbook of Access to Justice, 2009, No. 27, p. 396.
47
l. 8(a).
48
Anke Biehler, Protection of Women in International Humanitarian Law and Human

Rights Law, o. c., p. 360.
111
propisuje da su ene posebno zatiene od bilo kog napada na njihovu ast,

a naroito od silovanja, prinuivanja na prostituciju i od svakog oblika nedolinog napada49. S druge strane, DP I zabranjuje vreanje ljudskog dostojanstva, posebno poniavajui i degradirajui postupak, prinudnu prostituciju i svaki oblik nedolinog napada50. Dopunjavajui ovu odredbu, on izriito
predvia da su ene kao predmet posebnog potovanja zatiene naroito od
silovanja51.
Pored ovih ugovornih pravila, zatitu enama prua i vei broj dokumenata mekog prava koji, bez obzira to nisu pravno obavezujui, imaju
politiki i odreeni normativni znaaj za primenu i razvoj meunarodnog
humanitarnog prava u ovoj oblasti. Meu njima, posebno treba pomenuti rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima se osuuju silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja nad enama u meunarodnim i nemeunarodnim oruanim
sukobima i poziva na potovanje posebnih prava ena tokom i posle oruanih
sukoba52.
Poseban vid zatite prua se enama civilima kada se zateknu na teritoriji
neprijateljske strane ili se nau pod vlau ove strane na okupiranoj teritoriji.
U tom sluaju bremenitim enama i majkama sa decom mlaom od 7 godina
priznat je povlaen tretman koji drave u doba rata daju svojim nacionalnim
zakonima. Prema K IV ova kategorija ena uivae posebne povlastice u istoj
meri u kojoj i dravljani strane na ijoj se teritoriji kao stranci nalaze53. Pored
toga, predvieno je da okupaciona sila ne sme da spreava primenu mera pogodnosti koje su usvojene pre okupacije u korist bremenitih ena i majki s decom mlaom od 7 godina54. Ove mere mogu da budu razliite u zavisnosti od
potreba trudnih ena i dece o kojima se majke straraju. One se svode na povlastice u vidu garantovanja dopunskog snabdevanja u uslovima racionisane
potronje, olakica u medicinskom i bolnikom tretmanu, dopunske mere zatite od posledica rata, evakuaciji ili smetaju u neutralne drave55.
U MHP postoje posebna pravila za zatitu ena u sluaju njihovog interniranja koja predstavljaju jo jednu konkretnu manifestaciju principa posebnog tretmana ena. Prema DP I ene ija je sloboda ograniena iz razloga u
49
l. 27(2).
50
l. 75(2b).
51
l. 76(1).
52
UN Security Council Resolutions 1325 (2000); 1888, 1889 and 1894 (2009).
53
l. 38(5).
54
l. 50(5).
55
ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War, o. c., p. 248.
112
vezi sa oruanim sukobom bie drane u posebnim prostorijama odvojeno od

mukaraca. One e biti pod neposrednim nadzorom ena. Meutim, u sluajevima kada su porodice pritvorene ili internirane, one e, kad god je to mogue, biti drane na istom mestu i smetene kao porodine zajednice56. K IV
zahteva da se, u situaciji kada su internirane ene koje ne pripadaju jednoj porodinoj zajednici izuzetno i privremeno smetene u isto mesto za interniranje kao i mukarci, njima obavezno obezbede odvojene spavaonice i posebni
sanitarni ureaji57. Iz istih razloga, interniranu enu moe da pretrese samo
enska osoba58.
Naelo posebnog postupanja primenjuje se i prilikom disciplinskog kanjavanja interniranih ena. ene koje izdravaju disciplinsku kaznu drae
se u prostorijama odvojenim od onih u kojima su mukarci i bie stavljene
pod neposredni nadzor ena. Ovo posebno pravilo primenjuje se i na optuene ene koje se nalaze u pritvoru ili na izdravanju krivine sankcije na koju
su osuene59.
Dopunska zatita predviena je za internirane bremenite ene i majke sa
malom decom koja zavise od njih. Ovim enama strana koja ih dri u vlasti
mora obezbediti najveu prednost pri razmatranju njihovih sluajeva kako bi
se omoguilo da to bre budu osloboene60. Propisujui ovu obavezu, autori
DP I nisu odredili uzrast do koga se smatra da dete zavisi od majke. Poto K IV
na vie mesta titi majke sa decom mlaom od 7 godina, to se moe uzeti kao
gornja starosna granica zavisnosti deteta od majke61.
Strane u sukobu treba da se postaraju da jo za vreme trajanja neprijateljstava zakljue sporazume o osobaanju, repatrijaciji, vraanju u mesto
stalnog stanovanja i o smetaju u neutralnu zemlju izvesnih kategorija interniranih lica. Ovde naroito spadaju bremenite ene, majke sa odojadima i
malom decom62. Zakljuenje takvih sporazuma u K IV nije predvieno kao
56
l. 75(5).
57
l. 85(4).
58
l. 97(4).
59
l. 119(2) i 124(3) K IV i l. 75(5) DP I. U komentaru ovih odredaba naglaava

se da nita ne spreava silu pod ijom se vlau internirana lica nalaze da za ene
uspostavi manje stroi i pogodniji sistem izdravanja kazni od onog koji se primenjuije na mukarce (ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the
Protection of Civilian Persons in Time of War, o. c., p. 494).
60
l. 76(2) DP I.
61
Franoise Krill, The protection of Women in International Humanitarian Law, o. c., p. 346.
62
l. 132(2) K IV.
113
pravna obaveza, ve je to samo preporuka zasnovana na pozitivnim iskustvima tokom Drugog svetskog rata u pogledu razmene interniranih lica63.
Internirane bremenite ene i porodilje imaju pravo na dodatak u hrani
u skladu sa njihovim potrebama64. Cilj ove odredbe je da se izbegnu bolesti
izazvane nedovoljnom ishranom koje pogaaju ne samo ovu kategoriju ena,
ve ostavljaju trajne posledice na budue generacije65. S druge strane, kako
internacija nije kazna ve privremena mera preduzeta u interesu bezbednosti strane u sukobu, porodilje koje teko obole ili ije zdravstveno stanje zahteva posebno leenje ili hirurku intervenciju moraju biti primljene u svaku
strunu medicinsku ustanovu i dobiti negu kao i ostalo stanovnitvo. One se,
takoe, ne mogu premetati u drugo mesto interniranja ukoliko to putovanje
moe loe da utie na njihovo zdravlje, osim ako je to neophodno zbog njihove line bezbednosti66.
K IV nita ne govori o primeni smrtne kazne kad su u pitanju trudnice i
majke sa malom decom. Taj nedostatak bie ispravljen DP I, poto je u meuvremenu usvojeni Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima predvideo da se smrtna kazna ne sme izvriti nad bremenitim enama67. Inspirisan
ovom odredbom, DP I izriito odreuje da se smrtna kazna za povrede u vezi
sa oruanim sukobima nee izvravati nad trudnicama ili majkama sa malom
decom koja zavise od njih68. DP II, takoe, propisuje da se smrtna kazna nee
izvravati nad trudnicama, ali i nad majkama sa malom decom69.
Tvorci Protokola, meutim, nisu uspeli da apsolutno zabrane izricanje
smrtne kazne ovim enama. Ocenjeno je da bi unoenje ovakve zabrane u
MHP bilo u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadre nacionalna krivina zakonodavstva odreenog broja drava70. Usvojena je samo preporuka
da strane u sukobu u najveoj moguoj meri nastoje da izbegavaju izricanje
smrtne kazne ovoj kategoriji ena.
63
ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War, o. c., pp. 510514.
64
l. 89(5) K IV.
65
ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian Persons in Time of War, o. c., p. 395.
66
l. 91(2) i 127(3) K IV.
67
l. 6(5) Pakta.
68
l. 76(3) DP I.
69
l. 6(4) DP II.
70
Michael Bothe, Karl Josef Partsch, Waldemar A. Solf, New Rules for Victims of Armed
Conflicts, The Hague-Boston-London, 1982, pp. 472473.
114
NOVINARI
Iako ne sadri definiciju novinara, MHP pravi razliku izmeu ratnih dopisnika
i novinara angaovanih u opasnim profesionalnim misijama. Ratni dopisnici
su u klasinom ratnom pravu spadali u iru kategoriju neboraca, tj. lica koja
redovno prate oruane snage, ali se ne smatraju njihovim pripadnicima71. U
sluaju pada pod vlast neprijatelja, ova lica imaju pravo na status i tretman
ratnih zarobljenika.72 Trea enevska konvencija o zatiti ratnih zarobljenika
(dalje: K III), takoe, poznaje kategoriju ratnih dopisnika tretirajui ih i dalje kao neborce, tj. lica koja prate oruane snage iako neposredno ne ulaze u
njihov sastav. Da bi uivali takav tretman zadran je uslov da ova lica moraju
biti snabdevena posebnom linom kartom, dodajui tome zahtev da poseduju dozvolu za svoj rad od oruanih snaga u ijoj se pratnji nalaze.73
Kategorija ratnih dopisnika nala je svoje mesto i u DP I, uprkos tome
to ovaj dokument vie ne poznaje razliku izmeu boraca i neboraca. Prema
izriitoj odredbi74 zatita novinara predviena ovim Protokolom je bez ikakvog uticaja na pravo ratnih dopisnika akreditovanih pri oruanim snagama
na uivanje statusa ratnog zarobljenika na osnovu l. 4 K III.
Kada su u pitanju novinari angaovani u opasnim profesionalnim misijama u podrujima oruanih sukoba, njihova pojava je novijeg datuma.
Uvoenju ove kategorije u MHP doprineo je znaajan porast uea novinara koji nemaju status ratnih dopisnika u periodu posle Drugog svetskog
rata. Ovde se zapravo radi o predstavnicima medija koji nisu akreditovani
71
Haki pravilnik o zakonima i obiajima ratnog prava iz 1907. godine predviao

je u l.13 da novinski dopisnici i izvetai...koji padnu pod vlast neprijatelja i za
koje ovaj smatra korisnim da ih zadri, imaju pravo na postupanje kao sa ratnim
zarobljenicima, pod uslovom da imaju isprave vojnih vlasti armije koju su pratili
(za tekst Pravilnika: Vesna Kneevi-Predi, Saa Avram, eljko Leaja, Izvori meunarodnog humanitarnog prava, o. c., str. 307315). Gotovo istovetna odredba sadrana je u l. 81 enevske konvencije o ratnim zarobqenicima iz 1929. godine (za
tekst ovog lana: Michael D. Kirby, Lawrence J. Jackson, International Humanitarian Law and the Protection of Media Personnel, University of New South Wales
Law Journal, 1986, Vol. 9, p. 5)
72
Zoran Radivojevi, Razlikovanje izmeu boraca i neboraca u meunarodnom humanitarnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu, 2009, str. 4346.
73
l. 4(4) K III. Istu odredbu sadri l.13(4) K I i II. Izgled i sadrina line karte
propisani su u posebnom prilogu uz K III.
74
l. 79(2).
115
kod oruanih snaga, ve u svojstvu nezavisnih novinara izvetavaju sa ratnih

podruja75.
Meutim, na diplomatskoj konferenciji koja je prethodila usvajanju DP
I nije prihvaen predlog da se novinarima angaovanim u opasnim profesionalnim misijama prizna poseban status u MHP. Umesto toga, odlueno je da
se u ovaj dokument ukljui posebna odredba iskljuivo posveena merama
za zatitu novinara76. U konanom tekstu DP I77 izriito propisuje da se novinari angaovani u opasnim profesionalnim misijama u podrujima oruanih
sukoba smatraju civilima. To znai da je njihov poloaj regulisan pravilima
koje sadri K IV. DP I predvia mogunost da ova kategorija novinara bude
snabdevena linom kartom iji je model dat u posebnom prilogu. Za izdavanje line karte nadlena je vlada drave iji je dravljanin novinar ili na ijoj
teritoriji ima prebivalite, odnosno na kojoj se nalazi sedite medijske kue u
kojoj je zaposlen. Cilj ove line karte je da se dokae da je neko lice angaovano u oruanom sukobu novinar, ali njeno posedovanje nije uslov za uivanje
prava koja ovim licima pripadaju na osnovu MHP.78
Novinari gube zatitu garantovanu MHP ukoliko preduzmu akciju koja
bi nakodila njihovom statusu civila79. Ovde je zapravo re o primeni opteg
pravila prema kome civili uivaju zatitu samo ukoliko ne uzimaju direktno
uee u neprijateljstvima.80
75
Okolnost da je svake godine rastao broj nestalih, ubijenih i ranjenih novinara u

zonama oruanih sukoba uticala je da se pod okriljem Ujedinjenih nacija poetkom 70-tih godina prolog veka izradi nacrt posebne konvencije o zatiti ovih
lica. Vie o tome: Zoran Radivojevi, Neboja Raievi, Zatita novinara u meunarodnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu tematski broj Mediji i
ljudska prava, 2012, LXI, str. 106114.
76
Final Act of the Diplomatic Conference on the Reaffirmation and Development of International Humanitarian Law Applicable in Armed Conflicts, Vol. X, CDDH/I/237, p. 75.
77
l. 79.
78
Hans-Peter Gasser, The protection of journalists engaged in dangerous professional missions, International Review of the Red Cross, 1983, No. 232, p. 5.
79
l. 79(2) DP I.
80
l. 51(3). DP I ne pojanjava ta znai neposredno uee u neprijateljstvima. Komentatori ove odredbe ukazuju da akt neprijateljstva oznaava svaki ratni akt koji
po svojoj prirodi ili cilju neposredno pogaa osoblje ili opremu neprijateljskih
oruanih snaga. Direktno uee u neprijateljstvima, kae se dalje u komentaru
uz ovaj lan, implicira neposrednu uzronu vezu izmeu aktivnosti koja se preduzima i tete nanete neprijatelju u vreme i na mestu gde se aktivnost odvija. Videti:
Yves Sandoz, Christophe Swinarski and Bruno Zimmermann, Commentary on the
Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949, o. c.,
p. 619.
116
Kad su u pitanju novinari, koncept zabrane direktnog uea u neprijateljstvima ima specifino znaenje zbog prirode misije koja ova lica obavljaju
tokom oruanih sukoba. Naime, ovom zabranom ne mogu biti obuhvaeni
akti koji spadaju u okvire redovih novinarskih zadataka. Prihvatajui novinare kao civile, strane u sukobu su se istovremeno sloile da im omogue uobiajen profesionalni rad.81 Zbog toga pod udar ove zabrane mogu doi samo
oni akti novinara koje neposredno i efektivno doprinose vojnim akcijama
jedne strane u sukobu.
U skladu sa tim, novinari gube zatitu koju im garantuje MHP samo ukoliko postoji direktna veza izmeu njihovih postupaka i posledica takvog ponaanja na voenje neprijateljstava. Takav sluaj postojao bi ukoliko se novinar bavi pijunaom, tj. ako tajno ili pod izgovorom obavljanja zadataka
izvetavanja prikuplja obavetenja u operativnoj zoni jedne strane u sukobu
sa namerom da ih saopti protivniku.82 Meutim, samo irenje propagandnih
poruka ne smatra se direktnim ueem u neprijateljstvima, ak i kada takva
aktivnost novinara predstavlja podrku ratnim naporima.83
Novinari koji uzimaju neposredno uee u neprijateljstvima ne dobijaju
status boraca, ve jedino rizikuju da izgube zatitu koja im se daje kao civilima.84 Za vreme dok uestvuju u neprijateljstvima oni gube imunitet od napada i mogu biti zakoniti vojni cilj. Zbog takve aktivnosti strana u sukobu u
ijoj se vlasti nau ima pravo da prema njima preduzima mere prinude i bezbednosti, kao to su suenje za povrede koje proizilaze iz neprijateljstva, interniranje ili odreivanje mesta prinudnog boravka.85 Prestankom direktnog
uea u neprijateljstvima, novinari ponovo dobijaju pravo na zatitu od posledica voenja vojnih operacija.
81
Hans-Peter Gaser, The protection of journalists engaged in dangerous professional missions, o. c., p. 14.
82
l. 29 Hakog protokola od 1907. godine (za tekst Pravilnika: Vesna Kneevi-Predi, Saa Avram, eljko Leaja (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, o.
c., str. 307315). Vie o novinarima pijunima: Hong Tang, Protection of Journalists in Situations of Armed Conflicts: Enhancing Legal Protection Under International
Law, Theses and Dissertations, Golden Gate University School of Law, 2008, pp.
122127.
83
Alexandre Balguy-Gallois, The protection of journalists and news media personnel in armed conflict, International Review of the Red Cross, 2004, No. 853, p. 44.
84
Ben Saul, The International Protection of Journalists in Armed Conflict and Other Violent Situation, Australian Journal of Human Rights, 2008, Vol. 14, No. 1, p.
110.
85
Videti l. 45 DP I. Pored toga, budui da ne ulaze u sastav oruanih snaga, novinarima se zbog ovih aktivnosti moe suditi za delo perfidije u skladu sa l. 37(1c) DP I.
117
Napadi na novinare, bez obzira da li su izvreni u meunarodnim ili nemeunarodnim sukobima, uvek su osuivani od strane meunarodnih organizacija, drava i nevladinih organizacija. Ova jednoobrazna praksa velikog
broja meunarodnih aktera i shvatanje o obaveznosti takvog ponaanja uticali su da se l. 79 DP I danas ve smatra obiajnim pravilom koje podjednaako vai u meunarodnim i nemeunarodnim oruanim sukobima.86
U oruanim sukobima voenim tokom poslednje decenije prolog i poetkom ovog veka stvorena je nova kategorija novinara koja jo uvek nije posebno regulisana u pozitivnom MHP. Re je o tzv. integrisanim ili inkorporisanim novinarima (eng. embedded; fr. intgr/incorpor) koji su ukljueni
u sastav oruanih snaga i striktno prate njihovo kretanje87. Oni prihvataju
obavezu da potuju pravila slube vojne jedinice kojoj pripadaju ukljuujui
ogranienje slobode kretanja, ali za uzvrat dobijaju punu zatitu i mogunost
neposrednog izvetavanja iz zone njenog borbenog dejstva.
Praksa korienja integrisanih novinara zapoeta tokom Foklandskog
(1982) i Golfskog rata (19901991.) znaajno je proirena u irakom sukobu 2003. godine kada je u sastavu amerikih i britanskih snaga bilo oko 700
ovakvih novinara. Prema stavu ministarstava odbrane ovih drava integrisani novinari u sluaju pada pod vlast nerijateljske strane moraju biti tretirani
kao ratni dopisnici u smislu K III, odnosno imaju status ratnih zarobljenika.
Nasuprot tome, vojne vlasti nekih zemalja (npr. Francuske) smatraju da su
ova lica jednostrani ili nezavisni novinari koji uivaju status civila saglasno
l. 79 DP I.88
Prema vaeem MHP poloaj integrisanih novinara najblii je statusu ratnih dopisnika,89 budui da oni prate oruane snage i izvetavaju sa podruja
vojnih operacija. Meutim, da bi ovi novinari imali status ratnog zarobljenika kada padnu pod vlast suprotne strane neophodno je da dobiju dozvolu za
svoj rad od strane oruanih snaga u ijoj se pratnji nalaze, kao to propisuje l.
4 K III. U suprotnom, oni se u sluaju zadravanja od druge strane u sukobu
smatraju civilima i uivaju zatitu predvienu DP I za novinare angaovane u
opasnim profesionalnim misijama.
86
Jean-Marie Henckaerts, Louise Doswald-Beck, Customary International Humanitarian Law, Vol. I: Rules, o. c., Rule 34.
87
Douglas W. Moore, Twenty-First Century Embedded Journalists: Lawful Targets?, The

Army Lawyer, 2009, July, pp. 2750; Hong Tang, Protection of Journalists in Situations of Armed Conflicts: Enhancing Legal Protection Under International Law, o. c., pp.
4851.
88
Alexandre Balguy-Gallois, The protection of journalists and news media personnel in

armed conflict, o. c., p. 42.
89
Ben Saul, The International Protection of Journalists in Armed Conflict and Other Violent Situation, o. c., p. 108.
118
Na kraju valja pomenuti da pored pomenutih izvora tvrdog prava, postoji i vei broj meunarodnih dokumenata tzv. mekog prava koji se bave
zatitom novinara, kako univerzalnog, tako i regionalnog karaktera. Na univerzalnom planu najvanije su rezolucije Saveta bezbednosti kojima se osuuju napadi na novinare u razliitim oruanim sukobima,90 kao i rezolucije
UNESCO-a91 i Saveta UN za ljudska prava92 kojima se trai kanjavanje poinioca nasilja nad novinarima. Od reginalnih dokumenata mekog prava na
evropskom kontinentu najvei znaaj imaju dokumenti organa Saveta Evrope
koji sadre smernice za zatitu novinara u oruanim sukobima i olakavanje
vrenja njihovih profesionalnih zadataka.93
ZAKLJUAK
Pored opte zatite garantovane svim civilima, deca, ene i novinari, zbog svojih biolokih i psiho-fizikih specifinosti, odnosno iz razloga poveane opasnosti kojoj su izloeni tokom obavljanja profesionalnih zadataka, uivaju
i dodatnu zatitu u MHP. Uprkos postojanju veeg broja inicijativa, njihova
dodatna zatita nije regulisana posebnim meunarodnim ugovorima iskljuivo posveenim tim kategorijama civila, ve se garantuje specijalnim pravilima koja sadre postojei ugovori MHP. Ta posebna pravila obuhvataju irok
krug oblasti i situacija u kojima se deci, enama i novinarima prua dodatna
zatita.
Iako spadaju u kategoriju posebno zatienih civila, deca, ene i novinari na alost su i dalje esto rtve raznih zloina u oruanim sukobima. ini se
da je primarni razlog za takvo stanje pre krenje vaeih pravila u praksi, nego
njihova malobrojnost i normativna slabost. Otuda je vrlo vano da se meunarodna zajednica istinski izbori za njihovo potovanje u savremenim oruanim sukobima. Meutim, to zalaganje ne sme se svesti samo na puko podseanje na postojanje tih pravila i ukazivanje na njihovo krenje. Neophodno je
preduzeti konkretne mere i korake za adekvatno i efikasno kanjavanje poinioca tih povreda, to e pored represivne imati i moda jo vaniju preventivnu funkciju. Ovo svakako ne iskljuuje dodatne napore na planu unapreenja
normativne zatite dece, ena i novinara u okviru MHP, bilo kroz izmene i
90
UN Security Council, Resolutions 1738 (2006); 2042, 2067 (2012); 2093 (2013).
91
Resolution 29 (12 November 1997).
92
Human Rights Council, Resolution 27/5 (2014).
93
Declaration of the Committee of Ministers of the Council of Europe (3 May 1996);

Resolution 1438 of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe (26 April
2005).
zones of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe (26 April 2005)
119
dopune postojeih ugovora ili putem usvajanja posebnih konvencija posveenih iskljuivo tim kategorijama civila.
BIBLIOGRAFIJA
[1]
Balguy-Gallois Alexandre, The protection of journalists and news media personnel in armed conflict, International Review of the Red Cross, 2004, No. 853, str.
3767.
[2]
Biehler Anke, Protection of Women in International Humanitarian Law and

Human Rights Law, in: Arnold Roberta and Qunivet Nole (ed.), International
Humanitarian Law and Human Rights law Towards a New Merger in International
Law, Leiden-Boston, 2008, pp. 355381.
[3]
Bothe Michael, Partsch Karl Josef and Solf Waldemar A., New Rules for Victims of
Armed Conflicts, The Hague-Boston-London, 1982.
[4]
Dutli Maria Teresa and Bouvier Antoine, Protection of Children in armed conflict: the rules of international law and the role of the International Committee
of the Red Cross, International Journal of Childrens Rights, Vol. IV, No. 2 pp.
181188.
[5]
Final Act of the Diplomatic Conference on the Reaffirmation and Development of

International Humanitarian Law Applicable in Armed Conflicts, Vol. X, CDDH/I/237.
[6]
Gaser Hans-Peter, The protection of journalists engaged in dangerous professional missions, International Review of the Red Cross, 1983, No.232, str. 318.
[7]
Henckaerts Jean-Marie, Doswald-Beck Louise, Customary International Humanitarian Law, Vol. I: Rules, Cambridge, 2005.
[8]
ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the Protection of Civilian

Persons in Time of War, Geneva, 1958.
[9]
ICRC, Commentary on the Geneva Convention relative to the Treatment of Prisoners of

War, Geneva, 1960.
[10]
Kirby Michael D. and Jackson Lawrence J., International Humanitarian Law and
the Protection of Media Personnel, University of New South Wales Law Journal,
1986, Vol. 9, pp. 116.
[11]
Kneevi-Predi Vesna, Avram Saa, Leaja eljko (ur.), Izvori meunarodnog humanitarnog prava, Beograd, 2007.
[12]
Krill Franoise, The protection of Women in International Humanitarian Law,

International Rewiev of the Red Cross, 1985, No. 249, pp. 337364.
[13]
Lindsey Charlotte, Women facing war, International Committee of the Red Cross
study on the impact of armed conflict on women, Geneve, 2001.
[14]
Moore W. Douglas, Twenty-First Century Embedded Journalists: Lawful Targets?, The Army Lawyer, 2009, July, pp. 2750.
12 0
[15]
Oosterveld Valerie, Feminist Debates on Civilian Women and International

Humanitarian Law, Windsor Yearbook of Access to Justice, 2009, No. 27, pp.
385402.
[16]
Plattner Denise, Protection of Children in International Humanitarian Law,

International Review of the Red Cross, Vol. 24, No. 240, pp. 140152.
[17]
Radivojevi Zoran, Razlikovanje izmeu boraca i neboraca u meunarodnom

humanitarnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu, 2009, LIII, str.
2554.
[18]
Radivojevi Zoran, Zatita civilnog stanovnitva od posledica neprijateljstava u

meunarodnom humanitarnom pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu,
2013, br. 65, str. 129146.
[19]
Radivojevi Zoran, Zatita ena u meunarodnom humanitarnom pravu,

Tematski zbornik Zatita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru,
knjiga peta, Ni, 2015, str. 1938.
[20]
Radivojevi Zoran, Raievi Neboja, Zatita novinara u meunarodnom pravu,

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Niu tematski broj Mediji i ljudska prava, 2012,
LXI, str. 105129.
[21]
Raievi Neboja, Zatita dece u meunarodnom humanitarnom pravu, Zbornik

radova Pravnog fakulteta u Niu, 2015, LIV, br. 70, str. 119136.
[22]
Sandoz Yves, Swinarski Christophe and Zimmermann Bruno, Commentary on

the Additional Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949,
Martinus Nijhoff Publishers, Geneva, 1987.
[23]
Saul Ben The international protection of journalists in armed conflict and other violent situation, Australian Journal of Human Rights, 2008, Vol. 14(1), str.
99140.
[23]
Tang Hong, Protection of Journalists in Situations of Armed Conflicts: Enhancing

Legal Protection Under International Law, Theses and Dissertations, Golden Gate
University School of Law, 2008.
Vuini Zoran, Meunarodno ratno i humanitarno pravo, Beograd, 2006.
[25]
Zoran Radivojevi
Neboja Raievi
CIVILIANS ENJOYING SPECIAL PROTECTION
IN INTERNATIONAL HUMANITARIAN LAW
Abstract
In addition to general protection afforded to all civilians, International
Humanitarian Law (IHL) provides additional safeguards to some categories
of civilians due to their vulnerability or exposure to risk in armed conflicts.
This additional protection is enjoyed by children, women and journalists.
IHL proclaims the principle of special protection of children in armed conflicts, and envisages an array of individual rules that provide for the implementation of this principle. Under the IHL framework, women enjoy dual
protection in armed conflicts. First of all, they are protected from the effects
of hostilities; second, they are protected from all forms of abuse and prohibited practices they may be exposed to when in the power of a adversary party in armed conflicts. As far as journalists are concerned, IHL makes a clear
distinction between war correspondents and journalist engaged in dangerous professional missions. War correspondents fall into the category of noncombatants; in case of falling into the power of the enemy, they have the status of prisoners of war. On the other hand, journalist engaged in dangerous
professional missions in armed conflict areas are considered to be civilians.
Key words:
international humanitarian law, civilians, children, women, journalists.
121
meu na rodn e stu dije

Struni lanak

UDC
341.511-055.2(73)
Ivana Raki*
Komisija za zatitu konkurencije
Aleksandra Viekruna*
Institut za uporedno pravo u Beogradu
Poloaj prve dame

u amerikom pravu**
Apstrakt
U skladu sa predsednikim sistemom vlasti koji postoji u SAD i dugogodinjom tradicijom, uloga prve dame najvie je naglaena u ovoj zemlji, iako
njen poloaj, kao i u drugim zemljama, nije ureen Ustavom, niti je institucionalizovan. Znaaj prve dame potvren je u praksi, budui da ona ima svoju kancelariju u okviru Bele kue, sekretarijat, osoblje, pravo na obezbeenje
i dr., a brojne pogodnosti predviene su i za supruge bivih predsednika. U
skladu sa tradicijom jeste i njena osnovna dunost da bude domaica Bele
kue, kao i uloga u organizovanju humanitarnih, odnosno dobrotvornih akcija, ime se potvruje njen protokolaran, odnosno ceremonijalan poloaj.
U radu se zato daje prikaz odredaba amerikog prava kojima se ureuju prava
i obaveze supruge predsednika, uz primere iz prakse koji se odnose na njen
poloaj.
Kljune rei:
Prva dama, suprunik predsednika republike, predsednik republike, predsednik SAD, Bela kua, SAD
*
*
**
Email: ivanarakic12@gmail.com
Email: avisekruna@gmail.com
Rad je rezultat istraivanja u okviru naunog projekta Instituta za uporedno pravo, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike
Srbije.
12 4
i va n a r a k i, a le k sa n dr a v ie k ru n a
UVODNA RAZMATRANJA
Tradicionalno, ulozi prve dame u Sjedinjenim Amerikim Dravama pridaje se velika panja u praksi i akademskim radovima. Uloga koju supruga
amerikog predsednika ima u drutvenom, politikom i kulturnom ivotu
SAD prevazilazi uticaj koji ona ostvaruje kao domaica Bele kue, to se smatra njenom osnovnom dunou jo od vremena Marte Vaington (Martha
Washington), supruge prvog amerikog predsednika, Dorda Vaingtona
(George Washington).
Interesovanje za suprugu predsednika SAD raste kako se u javnosti, medijima i akademskim krugovima sve vie uoava znaajan drutveni i politiki
uticaj koje su prve dame ostvarivale tokom istorije, kao i usled potrebe da se
osvetli njihova uloga u predsednikom odluivanju. Mediji u svojim reportaama o prvim damama uglavnom ukazuju na njihove skandale, odnosno
afere, njihovo kontroverzno ponaanje, stil oblaenja, ili tradicionalnu ulogu
domaice Bele kue, zbog ega je javnost neretko vie obavetena o izgledu ili
modnom ukusu prve dame, nego o njenim politikim uverenjima, zvaninim
dunostima ili o nainu na koji su ona i njene prethodnice oblikovale ameriku istoriju.
Akademski radovi, po pravilu, biografskog su karaktera i ne istrauju dovoljno ulogu prve dame, budui da se ona esto posmatra samo kao najpouzdaniji politiki prijatelj i savetnik predsednika, kao zvanina domaica Bele
kue i kao osoba koja se bavi ouvanjem istorijskog naslea Bele kue, ili kao
majka i supruga. Ipak, u literaturi je opteprihvaeno miljenje da poloaj
prve dame dosta zavisi od same njene linosti, ali i od linosti predsednika
SAD: neke su pruale mnogo veu podrku svojim supruzima nego druge supruge, neke su imale mnogo vei uticaj od drugih supruga, a neke su bile vie
kontroverzne nego neke druge prve dame. U radu se otuda analiziraju odred-
Robert P. Watson, The Presidents Wives: The Office of the First Lady in US Politics,
Lynne Rienner Publishers, Boulder, 2014, p. 7. Isto i MaryAnne Borrelli, The First
Lady as Formal Advisor to the President: When East (Wing) Meets West (Wing),
Women & Politics, Vol. 24, no. 1, p. 28.
Robert P. Watson, The Presidents Wives: The Office of the First Lady in US Politics, op.
cit., pp. 78. Ukazuje se na to da su najvanije zvanine dunosti prve dame sledee: 1) supruga i majka; 2) javna linost; 3) domaica na prijemima u Beloj kui; 4)
simbol amerike ene; 5) upravljanje Belom kuom i staranje o njenom ouvanju;
6) uesnik u predsednikoj kampanji; 7) zagovornik i predstavnik borbe za drutvene ciljeve; 8) predsedniki portparol; 9) pristalica predsednika i stranke; 10)
diplomata; 11) politiki i predsedniki partner. Videti Robert P. Watson, The Presidents Wives: Reassessing the Office of First Lady, Lynne Rienner Publishers, Boulder,
2000, p. 72. Slino i John Dwight Ingram, The American First Lady, Capital
University Law Review, Vol. 27, no. 9, pp. 493524.
pol o aj prve da me u a mer ikom pr avu
125
be amerikog prava kojima se ureuju prava i obaveze prve dame, uz primere

iz prakse koji se odnose na njen poloaj.
TITULA PRVE DAME

Jedna od specifinosti SAD jeste to to je predsednik drave do sada uvek
bio mukarac, zbog ega se na mestu prve dame nalazila njegova supruga ili
drugi lan njegove porodice enskog pola. Ipak, u literaturi postoje razliiti
stavovi o tome od kada se zvanino koristi ova titula, budui da se ona upotrebljavala u razliitim okolnostima. U ranim danima istorijskog razvoja SAD,
titula prve dame nije bila opteprihvaena i njena upotreba za oznaavanje
supruge predsednika drave bila je sporadina, da bi upotreba ovog izraza postala uobiajena tek nakon izvoenja drame The First Lady (in) (of) the Land
1911. godine, posveene Doli Medison (Dolley Madison), supruzi Dejmsa
Medisona (James Madison), etvrtog amerikog predsednika. Tokom 60-ih
godina prolog veka, ovaj izraz sve vie se koristi za oznaavanje supruge amerikog predsednika, ali se njegova upotreba proiruje i na supruge guvernera
saveznih drava, pa ak i na supruge predsednika drugih drava, iako ni u jednoj zemlji ovaj naziv nije prihvaen kao zvanian.
Neki autori ukazuju na to da se poetak korienja ove titule vezuje za
Martu Vaington, koja je vaila za prvu damu nacije i koja je imala nadimak
Ledi Vaington, to je odraz uticaja britanske kulture, ali i pomoi koju je ona
pruala ranjenim vojnicima za vreme Amerike revolucije. Meutim, brojni
autori naglaavaju da je u javnosti prvi put ova titula dodeljena Doli Medison,
kada je na njenoj sahrani 1849. godine, tadanji predsednik SAD Zakari Tejlor
(Zachary Taylor) odrao govor u kojem je rekao da ona nee nikada biti zaboravljena, jer je zaista bila prva dama. Ipak, smatra se da namera predsednika Tejlora nije bila da ovaj izraz upotrebi kao titulu, ve samo kao osobinu
Doli Medison i kao znak potovanja prema njoj, zbog ega njegova upotreba
Videti Dorothy Schneider, Carl J. Schneider, First Ladies: A Biographical Dictionary,

Facts On File, New York, 2010, pp. IV, 396; Geri Zabela Eddins, From White House
Hostess to American Powerhouse: The Evolution of the First Ladys Title and Role, http://
www.ourwhitehouse.org/firstladyevolution.html#enters%20lex (Pristupljeno 21.
maja 2015).
The Role of First Lady and Origin of the Title First Lady, http://www.firstladies.org/
firstladiesrole.aspx#RoleFirstLady, (Pristupljeno 21. maja 2015); Helen Bryan,
Martha Washington: First Lady of Liberty, John Wiley & Sons, New York, 2002, p. 5.
Maurine H. Beasley, First Ladies and the Press: The Unfinished Partnership of the Media Age, Northwestern University Press, Evanston, Illinois, 2005, p. 35.
12 6
u tom trenutku i nije bila iroko prihvaena. Osim toga, ovaj izraz se nije ni
koristio za vreme obavljanja dunosti Doli Medison u Beloj kui.
Kasnije, od 1860. godine, u novinama su se prvom damom nazivale
Herijet Lejn (Harriet Lane) sestriina predsednika Dejmsa Bjukenana (James
Buchanan), koja se nazivala prvom damom Bele kue, jer nije bila supruga predsednika, a obavljala je dunosti domaice Bele kue; zatim, Meri Tod
Linkoln (Mary Todd Lincoln) supruga Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln),
kao i Dulija Grant (Julia Grant) supruga Julisiza Simpsona Granta (Ulysses
Simpson Grant).
Pojedini autori ipak istiu da se poreklo izraza prva dama vezuje za Lusi
Hejz (Lucy Hayes), suprugu predsednika Radeforda Hejza (Rutherford Hayes),
nakon to su 1877. godine u novinama objavljene reportae o njoj i o inauguraciji njenog supruga, u kojima se ona naziva prvom damom. Imajui u
vidu veliku popularnost Lusi Hejz kao prve dame, izraz se od tada ustalio i
do danas se upotrebljava za suprugu amerikog predsednika, iako pojedine
supruge predsednika, poput akline Kenedi (Jacqueline Kennedy), nisu volele
ovaj izraz.
TUMAENJE POJMA SUPRUNIK U PRAVU SAD

Dosadanja praksa pokazuje da se primena pravila koja reguliu poloaj suprunika predsednika SAD odnosila uvek na prvu damu, odnosno na suprugu i druge enske lanove porodice predsednika (npr. erka, sestriina).
Meutim, uzimajui u obzir mogunost da u bliskoj budunosti SAD dobiju
prvu enu predsednika i prvog gospodina kao njenog supruga, ili da predsednik ima istopolnog partnera, postavlja se pitanje tumaenja pojma suprunik u amerikom pravu. Nesporno je da se pod ovim pojmom podrazumevaju
supruga (predsednika) i suprug (predsednice drave), ali potrebno je objasniti
Robert P. Watson, The Presidents Wives: The Office of the First Lady in US Politics, op.
cit., p. 10.

op. cit., p. 396; Robert P. Watson, The Presidents Wives: The Office of the First Lady
in US Politics, op. cit., p. 11.

op. cit., p. IV; Robert P. Watson, The Presidents Wives: The Office of the First Lady in
US Politics, op. cit., pp. 1011.
Betty Caroli, First Ladies: From Martha Washington to Michelle Obama, Oxford University Press, New York, 2010, p. XVI; Robert P. Watson, The Presidents Wives: The
Office of the First Lady in US Politics, op. cit., p. 12; Maurine H. Beasley, First Ladies
and the Press: The Unfinished Partnership of the Media Age, op. cit., p. 81.
127
na koji nain se navedena pravila o supruniku predsednika mogu primeniti i

na njegovog istopolnog partnera.
Ameriki Zakon o odbrani braka (u l. 3) definie brak kao pravnu zajednicu jednog mukarca i jedne ene kao supruga i supruge, i predvia da se
pojam suprunik odnosi samo na osobu suprotnog pola od pola supruga ili
supruge.10 Prema ovom pravilu, primena saveznih zakona koji utvruju razliita prava za suprunike koja proistiu iz braka ili koja se odnose na lanove
porodice, ograniena je na brane partnere suprotnog pola, to znai da istopolni partneri ne mogu ostvariti one pogodnosti koje mogu heteroseksualni
partneri.
Meutim, prvi korak ka priznavanju prava istopolnih partnera uinjen
je 2013. godine, kada je Vrhovni sud SAD proglasio pravilo iz l. 3. Zakona
o odbrani braka neustavnim i na taj nain omoguio istopolnim partnerima
da ostvare ista ona prava koja na osnovu braka mogu da ostvare heteroseksualni partneri, pod uslovom da su venani, odnosno da su stupili u istopolnu
zajednicu, u skladu sa zakonom (savezne) drave koja priznaje istopolne brakove, odnosno zajednice, bez obzira na to u kojoj dravi imaju prebivalite.
To je znailo da istopolni partneri, venani u dravi koja priznaje istopolne
brakove, mogu da ostvare brojne pogodnosti koje im prua savezno zakonodavstvo, ak i ako ive u dravi koja ne priznaje istopolne brakove.11 Ovim se
savezne drave nisu obavezale da priznaju (kao brakove) istopolne zajednice
registrovane u drugoj dravi, niti da dozvole istopolne brakove ukoliko ih ne
priznaju, ve je samo znailo da su sve drave obavezne da istopolnim partnerima omogue ostvarivanje prava po osnovu saveznih zakona koja proizlaze iz
njihovog braka, odnosno zajednice registrovane u onoj dravi koja takve brakove, odnosno zajednice priznaje.12 Presudom se, dakle, na saveznom nivou
priznaju istopolni brakovi.
10
Defense of Marriage Act of 1996, Pub. L. 104199.
11
Ovakvu odluku Vrhovni sud doneo je u sluaju United States v. Windsor (570 U.S.
12, 133 S. Ct. 2675 (2013), odluka od 26. juna 2013), nakon to je Edit Vindzor
(Edith Windsor) iz Njujorka tuila saveznu vladu zbog toga to je morala da plati
porez nakon smrti svoje partnerke od koje je nasledila nepokretnosti. Njena partnerka Tea Spajer (Thea Spyer) ostavila joj je sve nepokretnosti zbog ega je Edit
Vindzor morala da plati porez u iznosu od 363.000 dolara, iako je njihov brak
zakljuen u Kanadi bio priznat u dravi Njujork. Edit Vindzor je traila povraaj
poreza koji inae ne bi morala da plati kao preivela udovica da je bila u braku sa
mukarcem, a Sud je na kraju presudio u njenu korist i naloio amerikom Trezoru da joj se vrati naznaeni iznos sa kamatama. Istovremeno je l. 3. Zakona o
odbrani braka proglaen neustavnim, ime je istopolnim (branim) partnerima
omogueno da ostvare brojna prava predviena saveznim zakonima.
12
Kako bi se obezbedilo delotvorno sprovoenje presude Vrhovnog suda, predsednik Barak Obama i Ministarstvo pravde (Department of Justice) uputili su poziv (i
12 8
Drugi, vaniji korak ka priznavanju prava istopolnih partnera uinjen je

2015. godine, kada je Vrhovni sud SAD doneo presudu kojom je pravo istopolnih partnera na sklapanje braka priznato u celoj dravi, tj. u svim saveznim
dravama, i kojom su poniteni, odnosno proglaeni kao neustavni zakoni
onih saveznih drava koje su istopolne brakove zabranjivale. Pozivajui sa na
14. amandman Ustava SAD (Constitution of the United States of America of
1787 with Amendments), koji garantuje pravo na jednaku zatitu, Sud je zakljuio da se Ustavom utvruje pravo na brak kao osnovno pravo i da su sve
drave obavezne da dozvole i istopolnim partnerima sklapanje braka i da priznaju ve sklopljene brakove u drugim dravama. Ne postoji osnov za zabranu istopolnih brakova, tako da istopolni partneri moraju da imaju ista prava
kao surunici razliitog pola. Zbog toga e sve preostale savezne drave koje
su zabranjivale istopolne brakove, odnosno koje ih nisu priznavale, morati da
promene definiciju braka u svojim zakonima i da ukinu tu zabranu, i da omogue istopolnim partnerima sklapanje brakova u skladu sa tumaenjem 14.
amandmana Ustava.13
Navedene odluke Vrhovnog suda izuzetno su vane za istopolne parove,
jer oni sada mogu da zakljue brak u bilo kojoj saveznoj dravi i da ostvare
brojna prava kao partneri, odnosno suprunici, kao preiveli suprunici nakon smrti svojih partnera ili kao suprunici vojnih lica, zatim, prava iz oblasti
zdravstvenog i penzijskog osiguranja, intelektualne svojine, ili finansiranja
(donacija) u izbornim kampanjama, kao i brojne poreske pogodnosti i dr. Na
isti nain, prava predviena za suprunike predsednika drave i lanove njegove porodice, to e kasnije u radu biti objanjeno, pripadaju i istopolnom
partneru predsednika, budui da se pojmovi suprunik i lan porodice moraju
uputstvo) svim ministarstvima i nadlenim saveznim agencijama da postupaju po

ovoj presudi i da obezbede da se savezni zakoni tumae u skladu sa njom. Tumaenjem ovih zakona treba obezbediti ravnopravan tretman svih branih zajednica
i omoguiti i istopolnim parovima ostvarivanje prava koja proizlaze iz njihovog
branog statusa, a koja su utvrena saveznim zakonima, pod uslovom da su istopolni parovi u braku ili da su stupili u neki drugi pravno priznati oblik (graanske)
zajednice. Videti Office of the Attorney General, Implementation of United States v.
Windsor Memorandum to the President, Department of Justice, Washington, June
20, 2014.
13
U dravama koje su zabranjivale istopolne brakove, brak se definie kao zajednica

mukarca i ene. Videti Obergefell et al. v. Richard Hodges, Director, Ohio Department
of Health, et al., 576 U.S. __ (2015), No. 14556, odluka od 26. juna 2015. Ovom
presudom, Sud je uvaio albe 14 istopolnih parova i dva mukarca iji su istopolni partneri preminuli (iz drava Miigen, Kentaki, Ohajo i Tenesi), koji su smatrali
da se zabranom sklapanja istopolnih brakova kri 14. amandman Ustava, jer se
istopolnim partnerima uskrauje jedno od osnovnih ljudskih prava pravo da
sklope brak ili da im se prizna brak zakljuen u drugoj saveznoj dravi.
129
tumaiti tako da se obuhvate i istopolni partneri koji su venani u skladu sa

zakonima drave u kojoj je brak zakljuen ili u kojoj ive. Dakle, istopolni
partner (sadanjeg i biveg) predsednika drave smatra se njegovim suprunikom i lanom porodice u smislu zakona koji ureuju njegov poloaj. Ipak, za
potrebe prouavanja, a u skladu sa amerikom tradicijom, u ovom radu e se
govoriti o prvoj dami ili supruzi predsednika drave, iako se time ne iskljuuje
mogunost da u blioj budunosti to bude njegov istopolni partner ili da suprunik bude mukarac.14
PRAVNI OKVIR POLOAJA PRVE DAME

Poloaj prve dame u SAD nije ureen posebnim aktom ni Ustavom, ali se brojna pravila koja ureuju poloaj predsednika, odnosno njegova prava i obaveze primenjuju i na prvu damu. Njen poloaj, dakle, nije institucionalizovan i
ona ne prima nikakvu naknadu za obavljanje svojih aktivnosti. Dunosti koje
prva dama obavlja iskljuivo su protokolarne, odnosno ceremonijalne, budui da postoje razliita zakonska ogranienja u tom pogledu zbog kojih se ona
de facto i de iure ne moe smatrati zaposlenim ili funkcionerom u Beloj kui.
Najvanije ogranienje utvreno je Zakonom o potanskim prihodima i
saveznim platama (Postal Revenue and Federal Salary Act of 1967, Public Law
90-206, Section 221), koji predvia zabranu nepotizma, tzv. pravilo Bobija
Kenedija (eng. Bobby Kennedy rule).15 Prema ovom pravilu, funkcioner ne
moe da postavi, imenuje, zaposli, unapredi ili da zagovara postavljenje, imenovanje, zaposlenje ili unapreenje svog srodnika u instituciji kojom rukovodi ili u kojoj obavlja javnu funkciju. Ukoliko se ovo pravilo prekri, postavljeni, imenovani, zaposleni ili unapreeni srodnik nema pravo na novanu
naknadu, niti iz Trezora sme da mu se isplati naknada kao zarada za postavljenog, imenovanog, zaposlenog ili unapreenog lica u dravnoj slubi.16 Poto
se predsednik drave izriito smatra funkcionerom, a kao srodnici se navode
suprug i supruga funkcionera,17 to znai da i predsednik ne moe da angauje
14
Za potrebe prouavanja u ovom radu, izraz predsednik drave upotrebljava se u

mukom rodu (obliku) i njime se obuhvataju predsednik i predsednica drave,
ukoliko nije drugaije naznaeno.
15
Zabrana nepotizma je utvrena kao reakcija na odluku predsednika Dona Kenedija da za dravnog tuioca postavi svog brata Roberta Kenedija, zbog ega Zakon
sadri odredbe koje zabranjuju javnim funkcionerima da zapoljavaju lanove
svoje porodice u nadlenim dravnim telima.
16
Videti 5 U.S. Code 3110 (b-c).
17
Videti 5 U.S. Code 3110 (a)(2-3).
130
svoju suprugu kao zaposleno lice u Beloj kui, odnosno ne moe da je plaa
po bilo kom osnovu.
Drugo vano ogranienje poloaja prve dame predvieno je posebnim
pravilima o zabrani volonterskog rada u vladinim telima koja su usvojena
kako bi se reio problem koji je postojao u 19. veku u vezi sa plaanjem prekovremenog rada. Drava se sve vie suoavala sa tubama koje su podnosili dravni slubenici, odnosno zaposleni u dravnim organima, zbog neisplaenih
naknada za prekovremeni rad koji su oni obavljali, a za koji nije bila odobrena
naknada. Da bi se spreila ovakva praksa i da bi se drava zatitila od odtetnih zahteva, ovo pitanje je trebalo urediti pa je usvojen poseban zakon AntiDeficiency Act of 1884, kojim se saveznim organima zabranjuje da prihvate
pruanje volonterskih usluga bez izriitog zakonskog ovlaenja.18 Ovim zakonom se zabranjuje volontiranje u saveznim organima, odnosno pruanje
besplatnih usluga ovim organima, osim ako dravni organ nema posebno zakonsko odobrenje da prihvati ovakve usluge ili ako takav rad nije neophodan
za spasavanje ivota ili zatitu imovine.19 To znai da niko ne moe besplatno
da radi za saveznu vladu, zbog ega i supruga amerikog predsednika ne moe
besplatno da obavlja javnu funkciju, odnosno ne moe da volontira u Beloj
kui.
Moe se, dakle, zakljuiti da prva dama ne moe da obavlja javnu funkciju u Beloj kui, ak i ako za to ne prima naknadu. Ako bi joj se i poverila odreena zvanina dunost, to ne samo to ne bi mogla da bude dunost koja se
plaa (zbog zabrane nepotizma), nego ne bi mogla da bude ni dunost koja se
ne plaa (zbog zabrane volontiranja).20 Zbog toga se esto iznose predlozi da
bi prva dama trebalo da prima platu, posebno ako se uzme u obzir okolnost da
nijedna prva dama nije nastavila da obavlja svoj dotadanji posao, odnosno
profesionalnu karijeru nakon to je njen suprug postao predsednik. Jedna od
prvih koja je takav predlog uputila bila je Beti Ford (Elizabeth Betty Ford), supruga predsednika Deralda Forda (Gerald Ford), koja je opisivala obavljanje
(njene) dunosti prve dame kao svakodnevni dvadesetetvoroasovni vo-
18
Videti Beth Nolan, Public Interest, Private Income: Conflicts and Control Limits
on the Outside Income of Government Officials, Northwestern University Law Review, Vol. 87, no. 1, pp. 123127; Carl David Wasserman, Firing the First Lady:
The Role and Accountability of the Presidential Spouse, Vanderbilt Law Review,
Vol. 48, no. 4, pp. 12471248.
19
Videti Anti-Deficiency Act of 1884 (31 U.S.Code 1342 Limitation on voluntary

services).
20
Isto i Carl David Wasserman, Firing the First Lady: The Role and Accountability of the
Presidential Spouse, op. cit., p. 1248; MaryAnne Borrelli, The First Lady as Formal Advisor to the President: When East (Wing) Meets West (Wing), op. cit., p. 29.
131
lonterski posao.21 Ipak, ovakve predloge javnost vrsto odbacuje, zbog ega
se volontersko obavljanje dunosti prve dame prihvata kao pravilo.22
Pitanje utvrivanja poloaja prve dame postavilo se vie puta u praksi,
ali se najvaniji sluaj odnosi na uee Hilari Klinton, tadanje prve dame,
u radnoj grupi za reformu zdravstvenog sistema SAD (Task Force on National
Health Care Reform). Hilari Klinton je predsedavala ovom radnom grupom,
koju je 1993. godine formirao njen suprug, predsednik Bil Klinton, ali su se
njenom angaovanju otro protivili politiki protivnici i brojna profesionalna (lekarska) udruenja, zbog ega je ona kasnije i odustala od uea u radnoj
grupi.23 Povodom ovog sluaja pokrenut je i sudski spor (sluaj Association of
American Physicians and Surgeons v. Clinton), jer su lekarska udruenja smatrala da je uee Hilari Klinton u radnoj grupi, odnosno njeno predsedavanje
ovom grupom nezakonito.24
Zakon o saveznom savetodavnom komitetu predvia da sastanci radnih
grupa (kao vrste savetodavnog komiteta) moraju da budu otvoreni za javnost,
a da samo izuzetno mogu biti zatvorenog tipa ukoliko su svi lanovi radne
grupe dravni slubenici ili zaposleni u saveznoj vladi, pa se tada Zakon na
njih i ne primenjuje.25 Poto su brojna profesionalna udruenja (lekara, hirurga i dr.) smatrala da sastanci radne grupe moraju da budu otvoreni za javnost,
jer Hilari Klinton nije dravni slubenik, funkcioner, niti zaposleno lice, i da
zbog toga pravila Zakona vae i za nju, Sud je u postupku utvrivao da li se na
prvu damu primenjuje Zakon o saveznom savetodavnom komitetu, odnosno
da li ona uestvuje u radnoj grupi kao privatno lice, ili kao vladin slubenik.
Sud je, ipak, odluio da se, za potrebe tumaenja Zakona o saveznom savetodavnom komitetu, Hilari Klinton moe smatrati dravnim slubenikom
ili zaposlenim licem u vladi, zbog ega i njeno uee u radnoj grupi nije nezakonito. Meutim, Sud se ograniio samo na primenu ovog zakona i nije utvrivao poloaj prve dame prema drugim propisima, kao to su pravila o zabra-
21
John Robert Greene, Betty Ford: Candor and courage in the White House, University
Press of Kansas, Lawrence, KS, 2004, p. 41; John Dwight Ingram, The American
First Lady, op. cit., p. 525.
22
MaryAnne Borrelli, The First Lady as Formal Advisor to the President: When East
(Wing) Meets West (Wing), op. cit., p. 29.
23
Videti Jelena Vidojevi, Zdravstvena zatita u SAD: pravo ili privilegija?, Godinjak Fakulteta politikih nauka, Vol. 5, br. 5, str. 465466.
24
Association of American Physicians and Surgeons, Inc. v. Hillary Rodham Clinton, 997
F.2d 898 (D.C. Cir. 1993).
25
Videti Federal Advisory Committee Act of 1972 (Pub. L. 92463, 5 U.S.C. app.),
3(2)(C) i 10(a)(1).
132
ni volontiranja ili o spreavanju sukoba interesa.26 Ovakvo tumaenje, iako

kritikovano u javnosti i akademskim radovima, ipak ostavlja mogunost da
prva dama obavlja odreenu zvaninu dunost bez krenja pravila o zabrani
nepotizma, ali ipak samo dunost koja nee biti plaena.
Pravila o spreavanju sukoba interesa predstavljaju posebno ogranienje
poloaja prve dame, budui da se njima predviaju uslovi pod kojima predsednik drave i lanovi njegove porodice mogu da primaju poklone. Iako Ustav
SAD (u l. 1(9)(8)) zabranjuje predsedniku da prima poklone od strane drave,
odnosno od predstavnika druge drave, bez odobrenja Kongresa, posebnim
pravilima ova ogranienja su ublaena, pa predsednik i njegova supruga pod
odreenim uslovima mogu biti poklonoprimci.
Zakonom je, dakle, predvieno da supruga amerikog predsednika moe
da primi poklon od strane drave, odnosno od njenog predstavnika samo u
sledeim sluajevima:
1)
ako je re o poklonu minimalne vrednosti koji je ponuen i dobijen
kao suvenir ili kao znak ljubaznosti;27
2)
ako je re o poklonu ija vrednost je vea od minimalne, pod uslovom
da je on u obliku stipendije za obrazovanje ili medicinskog tretmana, ili bi
njegovo odbijanje verovatno predstavljalo uvredu ili stvorilo neprijatnost ili
bi na drugi nain negativno uticalo na odnose SAD sa tom stranom dravom
(prigodni i protokolarni pokloni), s tim to:
7. poklon koji je prihvaen u ime SAD nakon toga postaje svojina
drave,
8. moe se prihvatiti poklon koji predstavlja poklon-putovanje ili se odnosi na naknadu trokova putovanja izvan SAD (npr. putni trokovi, trokovi
smetaja i ishrane), ako je prihvatanje prikladno, u skladu sa interesima SAD i
ako je dozvoljeno.28
Supruga amerikog predsednika duna je da prijavi svaki poklon ija
vrednost je vea od minimalne vrednosti i da ga preda nadlenom organu, a o
tim poklonima stara se Nacionalni arhiv SAD.29
26
Vie o ueu Hilari Klinton u reformi zdravstvenog sistema i o sluaju Association

of American Physicians and Surgeons v. Clinton videti Natasha T. Patel, First Lady,
Last Rights? Extending Executive Immunity to the First Lady, Hastings Constitutional Law Quarterly, Vol. 25, no. 4, pp. 598603; Carl David Wasserman, Firing the
First Lady: The Role and Accountability of the Presidential Spouse, op. cit., pp. 12181225; Anessa Abrams, The First Lady: Federal Employee or Citizen Representative
under FACA?, George Washington Law Review, Vol. 62, no. 5, pp. 868875.
27
Poklon ima minimalnu vrednost ukoliko njegova vrednost iznosi 350$ ili manje, a
minimalna vrednost se utvruje svake tri godine. Videti 41 C.F.R. 102-42.10.
28
Videti 5 U.S. Code 7342 (c)(2)-(f); 41 CFR 102-42.70.
29
Videti 5 U.S. Code 7342 (a)(1)(G) i (c)(1); 41 CFR 102-42.15.
133
Za razliku od poklona koje prima od strane drave, prva dama uglavnom

sme da prima poklone od amerikih graana (amerikog naroda), budui
da za nju ne vae brojna pravila koja vae za savezne dravne slubenike, a
prema kojima oni ne smeju da primaju poklone ije uruenje ili prijem je zabranjen ili poklone u vezi sa vrenjem javne funkcije.30 Ova opta zabrana primanja poklona, dakle, ne vai za prvu damu, jer predsednik moe da prihvati
bilo koji poklon u svoje ime ili u ime bilo kog lana porodice, a poklon upuen prvoj dami smatra se poklonom upuenim predsedniku.31 Ipak, ni predsednik drave, odnosno njegova supruga, ne sme da prihvati poklon ako bi
to bilo protivno Ustavu, zatim, poklon kao naknadu za obavljanje odreene
zvanine dunosti, niti sme da trai od nekog poklon ili da nekog prinudi da
mu/joj ponudi poklon.32 Svaki takav poklon prva dama mora da vrati poklonodavcu ili poklonodavcu mora da isplati trinu vrednost poklona, odnosno
da poklon d u dobrotvorne svrhe.33 Zatim, predsednik drave je obavezan da
prijavi sve poklone koje su tokom godine primili on i njegovi lanovi porodice, i da pri tome navede ko je poklonodavac, kratak opis poklona i njihovu
vrednost, to se objavljuje u posebnom godinjem izvetaju. Obavezi prijave
podleu pokloni ije je vrednost vea od minimalne, a koje nisu uputili srodnici predsednika drave, osim ako se radi o hrani, smetaju ili zabavi prihvaenim zbog linog gostoprimstva.34
Postoje i odreena protokolarna pravila koja se odnose na prvu damu,
a prema kojim se supruga predsednika, prilikom zvaninih dogaaja, predstavlja kao Gospoa (prezime), a ne kao supruga predsednika, niti kao
prva dama.35 Ista pravila se primenjuju u sluaju supruge biveg predsednika, odnosno bive prve dame, kao i u sluaju istopolnog partnera, s tim to se
suprug, odnosno muki partner predstavlja kao Gospodin (ime i prezime).36
30
Videti 5 U.S. Code 7353(a); 5 CFR 2635.202. Zakonom je predvieno ta se sve

smatra poklonom. Videti 5 CFR 2635.203(b).
31
Videti 5 CFR 2635.203(f)(1) i 2635.204(j). Izuzeci od opte zabrane primanja

poklona predvieni su posebnim pravilima koje je utvrdila Kancelarija amerike
vlade za etiku (Office of Government Ethics).
32
Videti 5 CFR 2635.202(c)(1-2) i 2635.204(j).
33
Videti 5 CFR 2635.205(a).
34
Videti Ethics in Government Act of 1978, Public Law 95-521, 5 U.S.C. app.,
101(f)(1), 102(a)(2).
35
Mary Mel French, United States Protocol: The Guide to Official Diplomatic Etiquette,
Rowman & Littlefield Publishers, Lanham, 2010, p. 170.
36
Videti How to Address the First Lady: Michelle Obama, http://www.formsofaddress.

info/Spouse_President.html, (Pristupljeno 20. juna 2015).
134
Protokolarnim pravilima se predvia i niz drugih pravila (raspored sedenja na

zvaninim veerama, protokolarne dunosti supruge i dr.).
KANCELARIJA PRVE DAME

Osnovna dunost supruge amerikog predsednika jeste da bude domaica
Bele kue, zbog ega se potuje nepisano pravilo da prva dama ne bi trebalo
da bude zaposlena za vreme trajanja mandata predsednika. Ovakva praksa se
tradicionalno potuje, jer prva dama stalno prati predsednika tokom njegovih
zvaninih poseta, organizuje sve dogaaje u Beloj kui, pokree brojne humanitarne akcije i uestvuje u njima, dri govore, izdaje saoptenja i dr. Da bi joj
se obezbedilo nesmetano obavljanje navedenih aktivnosti, ona ima snanu
podrku drave, zbog ega je, uprkos brojnim ogranienjima njenog poloaja, posebnim zakonom iz 1978. godine ustanovljeno budetsko finansiranje
kancelarije prve dame koja se nalazi u Beloj kui.37 Pored toga, kao najblii
lan porodice predsednika, prva dama ima i pravo na obezbeenje koje joj
prua Tajna sluba SAD (United States Secret Service).38
Supruzi amerikog predsednika na ovaj nain se prua neophodna pomo u obavljanju razliitih aktivnosti i ispunjavanju dunosti u vezi sa poloajem koji ona ima, kao i podrka prilikom njenog pomaganja predsedniku
drave u ispunjavanju njegovih dunosti. Ukoliko ameriki predsednik nema
suprugu, takvu pomo i opsluivanje moe mu obezbediti lan njegove porodice kojeg on odredi, za ta se takoe obezbeuju budetska sredstva.39 Na
osnovu ovog zakona, supruga amerikog predsednika ima pravo na (lino)
osoblje sekretara, sekretaricu, predstavnika za medije, efa osoblja, lice zadueno za ureenje Bele kue i dr., mada se njeno osoblje tehniki posmatra
kao pomo predsedniku.
Pomo u obavljanju svojih aktivnosti imale su brojne prve dame, kao to
su Lu Huver (Lou Hoover) supruga Herberta Huvera (Herbert Hoover), Edit
Ruzvelt (Edith Roosevelt) supruga Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt),
Elenora Ruzvelt (Eleanor Roosevelt) supruga Frenklina Ruzvelta (Franklin
Roosevelt), aklina Kenedi, Pet Nikson (Patricia Pat Nixon) supruga Riarda
Niksona (Richard Nixon), i Beti Ford, ali je prvu zvaninu kancelariju uspostavila Rozalin Karter (Rosalynn Carter) supruga Dimija Kartera (Jimmy Carter),
i to u istonom krilu Bele kue. Hilari Klinton je bila prva i jedina prva dama
koja je svoju kancelariju imala u zapadnom krilu Bele kue, menjajui dotadanju tradiciju.
37
Videti White House Personnel Authorization Act, Public Law 95570, Nov. 2, 1978.
38
18 U.S.C. 3056 Powers, authorities, and duties of United States Secret Service.
39
Videti 3 U.S.C. 105(e).
135
Domaica Bele kue, po pravilu, jeste supruga predsednika drave.

Meutim, ukoliko predsednik nema suprugu (neenja, udovac, razveden),
dunost domaice Bele kue moe da preuzme i neko od lanova njegove porodice kojeg on odredi. Bilo je vie ovakvih primera u amerikoj istoriji, budui da je jedan predsednik bio neenja, nekoliko njih su bili udovci, a pojedine
supruge predsednika bile su bolesne, ili u alosti, ili su odbile da obavljaju
dunosti prve dame. Tada su ovu ulogu preuzimale bliske srodnice predsednika ili supruge visokih dravnih funkcionera, ali uglavnom samo kao domaice Bele kue.40
Za vreme trajanja mandata Dejmsa Bjukenana, jedinog amerikog predsednika koji nikada nije bio oenjen, domaica Bele kue bila je Herijet Lejn,
njegova sestriina, a tokom trajanja mandata predsednika Grovera Klivlenda
(Grover Cleveland), dok nije bio oenjen, domaica je bila njegova mlaa sestra. Predsednici koji su bili udovci imali su takoe pomo svojih bliskih srodnica i saradnica. Na primer, Tomasu Jefersonu (Thomas Jefferson) pomagale su
erke, zatim, Doli Medison kao supruga tadanjeg dravnog sekretara, a ponekad i njena sestra. Tokom trajanja mandata npr. Endrua Deksona (Andrew
Jackson), dunosti prve dame obavljale su Emili Donelson (Emily Donelson)
bratanica njegove preminule supruge (i supruga njegovog sekretara), kao
i njegova snaja.41 Umesto supruga koje su bile bolesne, dunosti prve dame
i domaice Bele kue obavljale su npr. predsednikova snaja,42 snaja i erka,43
erka, odnosno erke,44 ili zajedniki ujna predsednikove supruge i supruga
ministra rata.45
Ovakva praksa mogla bi da se ponovi i u bliskoj mogunosti, s obzirom
na kadidaturu Hilari Klinton za predsednika drave i na oekivanja da ona
bude i izabrana. Ukoliko Hilari Klinton postane prva ena predsednik SAD,
i to jedina biva prva dama, SAD bi dobile i prvog prvog gospodina, i to
40

op. cit., p. 387393; Carl David Wasserman, Firing the First Lady: The Role and Accountability of the Presidential Spouse, op. cit., pp. 12431245.
41
Predsedniku Martinu van Bjurenu (Martin Van Buren) pomagala je snaja, predsedniku esteru Arturu (Chester Arthur) sestra, a Vudrou Vilsonu (Woodrow Wilson),
dok je bio udovac, pomagale su najstarija erka i bliska roaka.
42
U sluaju predsednika Vilijama Harisona (William Harrison).
43
U sluaju predsednika Tajlera (John Tyler).
44
U sluaju predsednika Tejlora, Filmora (Millard Fillmore), Donsona (Andrew Johnson), Bendamina Harisona (Benjamin Harrison).
45
U sluaju predsednika Pirsa (Franklin Pierce).
136
biveg predsednika Bila Klintona.46 Zbog toga se sve ee postavljaju pitanja da li mukarac moe obavljati dunosti prve dame, da li moe biti domaica, odnosno domain Bele kue, i koje konkretne aktivnosti bi mogle da
mu se povere. Ista pitanja se mogu postaviti i zbog mogunosti da predsednik
SAD bude mukarac koji e imati istopolnog partnera. Dosadanji primeri pokazuju da bi se u tom sluaju uloga domaice Bele kue mogla poveriti nekom enskom lanu porodice predsednika (npr. erki Hilari Klinton) ili Humi
Abedin (Huma Abedin) najblioj saradnici Hilari Klinton, mada se ne iskljuuje mogunost i da suprug, odnosno partner obavlja odreene dunosti koje
bi njemu odgovarale. Praksa takvu mogunost potvruje, propisi je ne zabranjuju (kao to ni za suprunika ne predviaju obavezu obavljanja ove dunosti), a jedina ograniavajua okolnost bi bila zakonska odredba prema kojoj
se budetska sredstva za pomo i opsluivanje predsednika u situaciji kada
pomo ne prua suprunik, odvajaju samo u sluaju da predsednik nema suprunika. Pri tome se ova pomo ograniava samo na pomo koju prua lan
porodice predsednika.47 To znai da dok je predsednik u braku, odnosno dok je
njegov suprunik iv, pravo na budetsku podrku zbog pomoi predsedniku
i za rad Kancelarije prve dame ima samo supruga, odnosno suprug predsednika drave.48
Sve snanija razmatranja da li bi dunost domaice Bele kue, prvi put u
istoriji, mogao da obavlja jedan mukarac Bil Klinton (s obzirom na moguu pobedu Hilari Klinton na izborima), uslovila su razliita miljenja o tome
kako bi se u tom sluaju suprug prve dame oslovljavao, odnosno kako bi ga
zvali zaposleni u Beloj kui. Prema ranijim brojnim predlozima, suprug predsednice SAD ili istopolni partner predsednika, mogao bi da se imenuje kao
gospodin (prezime) (Mr.) ili kao prvi gospodin (First Gentleman), to je
odraz prakse koja postoji u drugim zemljama koje imaju enu predsednika i
u drugim saveznim dravama u kojim su guverneri ene i iji se muevi tako
oslovljavaju. Meutim, oslovljavanje Bila Klintona bilo bi specifino, jer je
on bivi predsednik SAD, a to je uslovljeno posebnim protokolarnim pravilima o obraanju bivem predsedniku i tradicijom amerike etikecije u visokim
krugovima javne administracije.
46
Ukoliko Hilari Klinton postane predsednik SAD, ona i njen suprug e imati viestruke privilegije: Hilari Klinton kao biva prva dama (to e biti kasnije u tekstu
objanjeno), kao predsednik drave, i kao bivi predsednik drave, nakon prestanka obavljanja dunosti predsednika; Bil Klinton kao bivi predsednik, kao suprunik predsednika drave, i kao suprunik biveg predsednika republike, nakon
prestanka mandata Hilari Klinton.
47
Videti 3 U.S.C. 105(e).
48
Isto i Carl David Wasserman, Firing the First Lady: The Role and Accountability of the
Presidential Spouse, op. cit., pp. 12431244.
137
Protokolarna pravila nalau da se bivem predsedniku obraa sa uvaeni ili potovani (ime i prezime) (Honorable) prilikom slanja zvaninih
poziva; sa uvaeni (ime i prezime) ili predsednik (ime i prezime) ili bivi
predsednik SAD prilikom zvaninog predstavljanja; ili sa predsednik ili
gospodin (ime) u razgovoru sa njim.49 Ovakva pravila su odraz potovanja
institucije predsednika drave, odnosno svih bivih predsednika, ali i tradicije,
prema kojoj se svim bivim predsednicima, senatorima, lanovima Kongresa,
kao i sudijama, doivotno u znak potovanja sagovornici obraaju sa navoenjem tih funkcija i onda kada oni ne zauzimaju poloaj koji su imali.50 U
praksi se smatra prihvatljivim i obraanje bivem predsedniku sa predsednik
(prezime), ali ne i sa Predsednik (The President), jer SAD imaju samo jednog predsednika.51 Zbog toga e se i Bil Klinton, iako bude suprug predsednice SAD, verovatno i dalje oslovljavati kao (bivi) predsednik Klinton (to
se ini verovatnijim, jer je bio predsednik) ili gospodin Klinton (to bi bilo
verovatno da nije bio predsednik), kao i svi njegovi prethodnici, odnosno naslednici, a ne kao prvi gospodin ili suprug (predsednice) Hilari Klinton.52
49
Videti Mary Mel French, United States Protocol: The Guide to Official Diplomatic Etiquette, op. cit., pp. 3839. i 161; How to Address a Former President of the United
States, http://www.formsofaddress.info/FOA_president_US_former.html, (Pristupljeno 27. januara 2015). To znai da se Bil Klinton oslovljava kao uvaeni Bili
Klinton; uvaeni Bili Klinton, bivi predsednik; bivi predsednik (Bil) Klinton; predsednik (Bil) Klinton; gospodin Klinton.
50
Praksa pokazuje da se jedini ivi bivi predsednici i oslovljavaju kao (bivi) predsednik (prezime), kao gospodin (prezime), ili kao gospodin predsednik:
Dord Herbert Voker Bu (George H. W. Bush Sr.), Dord Voker Bu (George W.
Bush Jr.), Bil Klinton i Dimi Karter (Jimmy Carter). Oni e se doivotno tako oslovljavati, jer jednom predsednik republike, uvek predsednik republike (Aida Edemariam, What do you call a presidents husband?, The Guardian, 6. septembar
2007, http://www.theguardian.com/world/2007/sep/06/usa.hillaryclinton, Pristupljeno 27. januara 2016).
51
Mary Mel French, United States Protocol: The Guide to Official Diplomatic Etiquette,
op. cit., p. 39.
52
Postoje autori koji smatraju da jedini prikladan nain obraanja bivem predsedniku jeste sa gospodin (prezime) u komunikaciji, ili sa uvaeni (potovani)
(ime i prezime) ako se npr. on najavljuje na nekom zvaninom dogaaju ili se
pria/pie o njemu. Smatra se da bivem predsedniku ne bi trebalo da se obraa sa
(gospodin) predsednik, jer samo jedna osoba moe da obavlja neku javnu funkciju, u ovom sluaju funkciju predsednika (pravilo one office-holder at a time).
Videti Robert Hickey, How to Address Former Officials Is a Former President Addressed as President (name)?, http://www.formsofaddress.info/former.html, (Pristupljeno 27. januara 2016).
138
POLOAJ BIVE PRVE DAME

Poloaj bive prve dame takoe je ureen posebnim pravilima, koja predviaju niz prava za suprugu biveg predsednika drave (obezbeenje, naknada
putnih trokova, penzija i besplatno slanje poiljki).
Supruga biveg predsednika ima pravo na doivotno obezbeenje koje
joj prua Tajna sluba SAD, osim ukoliko se ne razvede ili zakljui novi brak.53
Zatim, nekadanja prva dama ima pravo na naknadu putnih trokova, s tim
to ukupan fond za naknadu putnih trokova i trokova obezbeenja iznosi
500.000$.54
Prema Zakonu o bivim predsednicima (Former Presidents Act, 3 U.S.C.
102), preiveli suprunik biveg predsednika ima pravo na godinju naknadu (penziju) od 20.000$, koju e primati u mesenim iznosima. Ovu naknadu
biva prva dama moe da prima nakon smrti svog supruga, i to do svoje smrti
ili dok ponovo ne stupi u brak, ukoliko to uini dok je mlaa od 60 godina.
Pravo na penziju moe da ostvari samo ako se odrekne drugih mesenih naknada na koje ima pravo na osnovu bilo kojeg zakona, a penzija joj se ne isplauje u periodu obavljanja neke javne (savezne) funkcije za koju prima mesenu naknadu.55 Biva prva dama moe i da se odrekne prava na penziju, kao to
je to uinila Nensi Regan (Nancy Reagan), supruga Ronalda Regana (Ronald
Reagan), jedina iva udovica nekog biveg predsednika.56
Na osnovu pravila o potanskim uslugama, preiveli suprunik biveg
predsednika ima pravo na privilegovanu komunikaciju. Ovo pravo se odnosi
na slanje frankiranih poiljki koje nisu politikog karaktera na teritoriji SAD,
a koje su osloboene potarine.57
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Iako se poloaj prve dame, odnosno njena uloga u amerikom drutvu vremenom menjala, od supruge amerikog predsednika oduvek se oekivalo da
bude domaica Bele kue i posveena i portvovana supruga i majka. Ono
to je privlailo najvie panje jeste njen politiki uticaj i uticaj koji ona ima
53
18 U.S.C. 3056(a)(3).
54
3 U.S.C. 102 note.
55
3 U.S.C. 102 note.
56
Videti Wendy Ginsberg, Daniel J. Richardson, Former Presidents: Pensions, Office Allowances, and Other Federal Benefits, Congressional Research Service Prepared for
Members and Committiees of Congress, RL34631, May 27, 2015, p. 18.
57
39 U.S.C. 3214.
139
na svog supruga, pa se smatralo da prva dama moe da iznosi svoja miljenja

predsedniku, ali da pri tome ne bi trebalo da se mea u njegovo odluivanje.58 Dakle, iako prva dama zvanino jeste lan Bele kue, uloga koju ona ima
u politikom ivotu je neformalna.
Ipak, to nije spreavalo neke od prvih dama da aktivno uestvuju u politikom i drutvenom ivotu, nekada i u ulozi savetnika predsednika, zbog
ega se pojedinim suprugama (kritiki) dodeljivala i uloga kopredsednika
(npr. Hilari Klinton).59 Najaktivnije u tom smislu bile su Bird Donson (Bird
Johnson) supruga Lindona Donsona (Lyndon Johnson), Rozalin Karter i
Hilari Klinton.60 Hilari Klinton se, inae, smatra prvom damom koja je najvie
promenila ulogu i poloaj supruge amerikog predsednika, i koja je stoga izazvala najvie kontroverznih miljenja za vreme i nakon prestanka obavljanja
dunosti prve dame.
Veina istoriara smatra da je ulogu prve dame prva poela da menja
Elenora Ruzvelt, koja se zbog svog pozitivnog drutvenog uticaja koji je imala smatra najuspenijom prvom damom.61 Za razliku od njenih prethodnica,
ona je postala moderna prva dama, snani aktivista umesto tihog partnera
predsednika i velike domaice, sebe je predstavila kao novinara, i zagovornika
i predstavnika borbe za drutvene ciljeve, a sa svojim suprugom je ustanovila
novi model predsednke politike koncepciju prvog para (First Couple).
Bila je ukljuena u reavanje brojnih drutvenih pitanja, kao to su prava rudara, prava nezaposlenih, prava ena i mladih, prava uesnika rata i graanska prava, a u tome je bila nezavisna od svog supruga. Od svih njenih prethodnica, ona se prva znaajno usredsredila na istono krilo Bele kue, u kojoj
se danas nalazi Kancelarija prve dame, prva koja je govorila na nacionalnoj
konvenciji, prva koja je bila i novinar i koja je drala konferencije za novinare,
prva koja je svedoila pred komitetom Kongresa, i jedina biva prva dama koja
je bila predstavnik SAD u Ujedinjenim nacijama.62
58
John Dwight Ingram, The American First Lady, op. cit., p. 512.
59
Videti Gil Troy, Mr. and Mrs. President? The Rise and Fall of the Co-Presidency, Social Science Journal, Vol. 37, no. 4, pp. 591600; Pierre-Marie Loizeau, First
Lady But Second Fiddle or the rise and rejection of the political couple in the
White House: 1933-today, European journal of American studies [Online], Vol 10,
no 1, pp. 46, par. 1119.
60
Anthony J. Eksterowicz, Kristen Paynter, The Evolution of the Role and Office of
the First Lady: The Movement Toward Integration with the White House Office,
Social Science Journal, Vol. 37, no. 4, p. 548.
61
Robert P. Watson, Ranking the Presidential Spouses, Social Science Journal, Vol.
36, no., p. 122.
62
Videti Anthony J. Eksterowicz, Kristen Paynter, The Evolution of the Role and Office of the First Lady: The Movement Toward Integration with the White House Of-
14 0
Tradicionalno, supruga amerikog predsednika uvek je imala snanu dravnu i drutvenu podrku, to je uticalo i na uspostavljanje budetskog finansiranja Kancelarije prve dame, a to se nekada odraava i na opredeljenje
biraa da na izborima glasaju za nekog predsednikog kandidata ili protiv njega zbog okolnosti ko je njegova supruga. Naklonost prema prvoj dami zavisila je iskljuivo od njene linosti, iako je i linost predsednika uticala na njen
poloaj. Brojna prava koja ona moe da ostvari rezultat su razliitih drutveno-istorijskih okolnosti, tako da se moe oekivati dalje unapreenje tih prava i poloaja prve dame, posebno ako se uzme u obzir mogunost da Hilari
Klinton postane prva ena predsednik SAD, odnosno da njen suprug postane
prvi mukarac koji e obavljati dunosti prve dame. Ostaje zato da se vidi
kako e eventualni izbor Hilari Klinton uticati na poloaj suprunika predsednika i kakvu e promenu on uneti u drutveno-politiki ivot SAD, jer je nesumnjivo da e se poloaj suprunika predsednika promeniti kada Bil Klinton
bude preuzeo ulogu prvog gospodina.
BIBLIOGRAFIJA
[1]
Abrams Anessa, The First Lady: Federal Employee or Citizen Representative under FACA?, George Washington Law Review, Vol. 62, no. 5, pp. 855887.
[2]
Anti-Deficiency Act of 1884 (31 U.S.Code).
[3]
Association of American Physicians and Surgeons, Inc. v. Hillary Rodham Clinton, 997
F.2d 898 (D.C. Cir. 1993).
[4]
Beasley Maurine H., First Ladies and the Press: The Unfinished Partnership of the
Media Age, Northwestern University Press, Evanston, Illinois, 2005.
fice, op. cit., pp. 549550; Dorothy Schneider, Carl J. Schneider, First Ladies: A Biographical Dictionary, op. cit., 397. aklina Kenedi je takoe imala veliki drutveni
uticaj, mada ona nije izraavala veliku zainteresovanost za politiku. Njeno primarno interesovanje bila je restauracija Bele kue i promovisanje umetnosti u SAD, a
odnosi sa medijima su bili teki, jer je insistirala na odreenom stepenu privatnosti zbog dece, tako da je imala posebnog drutvenog sekretara za tampu. Za vreme
njenog boravka u Beloj kui, Kancelarija prve dame se znaajno uveala (kao i broj
zaposlenih u kancelariji) i transformisala se u veliku javnu scenu, jer je porodica
Kenedi naglaavala glamur, dobar ukus i visoku umetnost. aklina Kenedi je bila
prva prva dama koja je koristila televiziju i jedina prva dama koja je dobila Emi
nagradu (Emmy award), za ideju turistikog obilaska Bele kue. Videti Anthony J.
Eksterowicz, Kristen Paynter, The Evolution of the Role and Office of the First
Lady: The Movement Toward Integration with the White House Office, op. cit.,
pp. 55155; Dorothy Schneider, Carl J. Schneider, First Ladies: A Biographical Dictionary, op. cit., 397.
141
[5]
Borrelli MaryAnne, The First Lady as Formal Advisor to the President: When East
(Wing) Meets West (Wing), Women & Politics, Vol. 24, no. 1, pp. 2545.
[6]
Bryan Helen, Martha Washington: First Lady of Liberty, John Wiley & Sons, New
York, 2002.
[7]
Caroli Betty, First Ladies: From Martha Washington to Michelle Obama, Oxford
University Press, New York, 2010.
[8]
Constitution of the United States of America of 1787 with Amendments.
[9]
Defense of Marriage Act of 1996, Pub. L. 104-199.
[10]
Eddins Geri Zabela, From White House Hostess to American Powerhouse: The Evolution
of the First Ladys Title and Role, http://www.ourwhitehouse.org/firstladyevolution.
html#enters%20lex, (Pristupljeno 21. maja 2015).
[11]
Edemariam Aida, What do you call a presidents husband?, The Guardian, 6.

septembar 2007, http://www.theguardian.com/world/2007/sep/06/usa.hillaryclinton, Pristupljeno 27. januara 2016.
[12]
Eksterowicz Anthony J., Paynter Kristen, The Evolution of the Role and Office of
the First Lady: The Movement Toward Integration with the White House Office,
Social Science Journal, Vol. 37, no. 4, p. 547562.
[13]
Ethics in Government Act of 1978, Public Law 95-521, 5 U.S.C. app.
[14]
Federal Advisory Committee Act of 1972, Pub. L. 92463, 5 U.S.C. app.
[15]
French Mary Mel, United States Protocol: The Guide to Official Diplomatic Etiquette,
Rowman & Littlefield Publishers, Lanham, 2010.
[16]
Ginsberg Wendy, Richardson Daniel J., Former Presidents: Pensions, Office

Allowances, and Other Federal Benefits, Congressional Research Service Prepared for
Members and Committiees of Congress, RL34631, May 27, 2015.
[17]
Greene John Robert, Betty Ford: Candor and courage in the White House, University
Press of Kansas, Lawrence, KS, 2004.
[18]
Hickey Robert, How to Address Former Officials Is a Former President Addressed as

President (name)?, http://www.formsofaddress.info/former.html, (Pristupljeno
27. januara 2016).
[19]
How to Address the First Lady: Michelle Obama, http://www.formsofaddress.info/

Spouse_President.html, (Pristupljeno 20. juna 2015).
[20]
How to Address a Former President of the United States, http://www.formsofaddress.

info/FOA_president_US_former.html, (Pristupljeno 27. januara 2015).
[21]
Ingram John Dwight, The American First Lady, Capital University Law Review,
Vol. 27, no. 9, pp. 487527.
[22]
Loizeau Pierre-Marie, First Lady But Second Fiddle or the rise and rejection of
the political couple in the White House: 1933-today, European journal of American
studies [Online], Vol 10, no 1, pp. 19.
142
[23]
Nolan Beth, Public Interest, Private Income: Conflicts and Control Limits on the
Outside Income of Government Officials, Northwestern University Law Review,
Vol. 87, no. 1, pp. 57147.
[24]
Obergefell et al. v. Richard Hodges, Director, Ohio Department of Health, et al., 576 U.S.
__ (2015), No. 14-556, odluka od 26. juna 2015.
[25]
Office of the Attorney General, Implementation of United States v. Windsor

Memorandum to the President, Department of Justice, Washington, June 20, 2014.
[26]
Patel Natasha T., First Lady, Last Rights? Extending Executive Immunity to the
First Lady, Hastings Constitutional Law Quarterly, Vol. 25, no. 4, pp. 585604.
[27]
Postal Revenue and Federal Salary Act of 1967, Public Law 90206.
[28]
Schneider Dorothy, Schneider Carl J., First Ladies: A Biographical Dictionary, Facts
On File, New York, 2010.
[29]
The Role of First Lady and Origin of the Title First Lady, http://www.firstladies.org/
firstladiesrole.aspx#RoleFirstLady, (Pristupljeno 21. maja 2015).
[30]
Troy Gil, Mr. and Mrs. President? The Rise and Fall of the Co-Presidency, Social
Science Journal, Vol. 37, no. 4, pp. 591600.
[31]
United States v. Windsor (570 U.S. 12, 133 S. Ct. 2675 (2013), odluka od 26. juna
2013.
[32]
Vidojevi Jelena, Zdravstvena zatita u SAD: pravo ili privilegija?, Godinjak

Fakulteta politikih nauka, Vol. 5, br. 5, str. 453471.
[33]
Wasserman Carl David, Firing the First Lady: The Role and Accountability of the
Presidential Spouse, Vanderbilt Law Review, Vol. 48, no. 4, pp. 12151260.
[34]
Watson Robert P., Ranking the Presidential Spouses, Social Science Journal, Vol.
36, no., p. 117136.
[35]
Watson Robert P., The Presidents Wives: Reassessing the Office of First Lady, Lynne
Rienner Publishers, Boulder, 2000.
[36]
Watson Robert P., The Presidents Wives: The Office of the First Lady in US Politics,
Lynne Rienner Publishers, Boulder, 2014.
[37]
White House Personnel Authorization Act, Public Law 95570, Nov. 2, 1978.
Ivana Raki
Aleksandra Viekruna
The position of the First Lady
in the US Law
Summary
In accordance with the presidential system of government that exists in the
USA and long-standing tradition, role of the First Lady is the most prominent
in this country, even though her position, same as in the other countries,
is not constitutionalized, nor institutionalized. The significance of the First
Lady has been confirmed in practice, since she has her office in the White
House, secretariat, personnel, security etc. Also, numerous perquisites are
guaranteed to the spouse of the former president. In accordance with the tradition is her role as the hostess of the White House, as well as, participation
in organizing humanitarian and charity benefits, which only confirms that
her position is of ceremonial nature. This paper, therefore, gives the review
of norms in the US law that regulate rights and obligations of presidential
spouse, with practical examples that relate to the First Ladys position.
Key words:
First Lady, spouse of the president of the republic, president of the republic,
president of the USA, White House, USA
143
SOCIJA L NA POL ITIKA I SOCIJA L NI R AD

UDC 32:304
316.42
Dragoslav Koovi*
Politika fenomen socijalna

politika i njena upotreba**
Apstrakt
U ovom radu nastojimo da sagledamo socijalnu politiku kao bitno polje politike, zadravajui se na njenom teorijskom odreenju samo u onoj meri
kako bi smo itaocu pruili osnovne predstave o fenomenu politike, socijalnog i socijalne politike. Namera je, da kroz prizmu sadraja socijalne politike
sagledamo njenu upotrebu u drutvenom ivotu kao sredstvo: upravljanja i
vladanja, osvajanja i ouvanja vlasti i naina razvoja drutva. ini nam se, da
je teorijski i nauno sasvim opravdano da socijalnu politiku sagledamo kroz
pomenuti trinom, sa namerom da izaemo iz stereotipa koji inae vladaju u
odnosu na teoriju i praksu socijalne politike, njenog mesta i uloge u ivotu
pojedinca, grupe, drave, regiona i drutva u globalnim razmerama. ta vie,
nastojimo da istaknemo njenu ivotvornost i naglasimo njen znaaj u razvoju svake drutvene zajednice. Posebno je to vano uiniti sada, u ovom vremenu globalnih procesa, reformi, izmene vrednosnog sistema, kada ne retko
dolazi do zamagljivanja bitnog sa nebitnim, sutine sa formom, trajnog sa
prolaznim. elimo da pokaemo kako bez voenja sadrajne i konstruktivne
socijalne politike nije mogue govoriti ni o kakvoj politici i organizaciji drutva koja bi kvalitativno odgovarala, odnosno bila primerena oveku ovoga
veka. Smisao i sutina drutvenih odgonetanja je u arhitekturi i dizajniranju
drutva koje e se razvijati u skladu i napretku, gde e se konflikti i sukobi
svoditi na najmanju meru, i gde e u punom smislu rei biti postignuto blagostanje u jedinstvu politikog, ekonomskog i socijalnog.
Kljune rei:
politika, socijalno, socijalna politika, upravljanje i vladanje, osvajanje i ouvanje vlasti, nain razvoja drutva.
*
**
Email: dragoslav.kocovic@gmail.com
Ovaj rad je nastao u okviru projekta br. 179076, kojeg finansira Ministarstvo za
nauku i tehnologiju Republike Srbije.
146
dr ag osl av koov i
Osnovne kategorije i pojmovi

Svojim sposobnostima i sinergijskim delovanjem, u irim drutvenim i prirodnim razmerama, ovek uspeno deluje i stvara do danas. Na tom dugom
putu sopstvenog razvoja i trajanja, ovek u drutvu kojem pripada, u razliitim
epohama i civilizacijama iznedrio je brojne oblike i forme drutvenog ivota.
U tom procesu nastali su brak, porodica, domainstvo, nesrodnike zajednice,
vlasnitvo, oblikovani i diferencirani narodi, nacije i drave. Nesumnjivo, ovek je proizvodio i proizvodi sebe i u isti mah proizvodio i proizvodi drutvo.
Stvorio je i razvio brojne uloge i njima odgovarajue ustanove i institucije, to
u svojoj ukupnosti ini sve sadrajniju, ali i jo uvek nedovrenu mreu ovekovih individualnih i grupnih aktivnosti, materijalnih i duhovnih potreba.
Nesumnjivo, stvorio je inherentni drutveni svet iju strukturu moemo da
osvetljavamo sa razliitih polazita, a sve sa ciljem materijalnog i duhovnog
oplemenjivanja. U ovom radu polazimo od drutvene stvarnosti koju nastojimo da objasnimo sa pozicije politike i u okviru nje fenomena socijalne politike i njene upotrebe.
Oko 2,5 hiljada godina pre nove ere po prvi put su mladi indoevropski
narodi prodrli u Malu Aziju, zatekli su autohtoni narod koji je iveo organizovan u manje dravice odnosno gradove. Ovi pridoli narodi u meuvremenu
su vojno i politiki postali moni i po ugledu na nain organizacije ivota starosedelaca stvarili su svoje dravice-polise. Tek kasnije (oko 1,9 hiljada godina pre n.e.) potomci ovih indoevropskih naroda naseljavaju prostore Grke i
po ugledu na svoj nain ivota na novom prostoru organizuju gradove, odnosno dravice-polise. Grka kulturna meavina iz naziva polisa izvodi termin
politika, a evropska politika teorija daje mu starogrko poreklo. Razvili su ga
filozofi objanjavajui svakodnevnu aktivnost ljudi u poslovima upravljanja
i odluivanja u uslovima robovlasnike demokratije. Kasnije je preko latinskog jezika ovaj pojam uao u optu upotrebu i danas ima internacionalni
karakter. Dakle, termin (pojam) politika u svojoj semantikoj sadrini objedinjava poslove jednog grada-polisa, preko vetine upravljanja do savremenog
shvatanja politke kao drutvene delatnosti kojom svesno i osmiljeno usme-
Vie o tome pogledati: John Rex, Ph. D. Professor Emeritus, Secular Substitutes
for Religion in the Modern World, Politikologija religije, Vol. 1, no. 1., Centar za
prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, str. 3.
Sa sigurnou se moe izraunati da su indoevropski narodi, prvi put, prodrli u

Malu Aziju sredinom III milenijuma pre n.e.... im su se Indoevropljani gue naselili u ovoj novoj, maloazijskoj otabini, poeli su da se istiu vojno i politiki.
Snaga mladog naroda im je omoguila da preuzmu nasledstvo hatijskih dravica,
okupljenih oko arijevskih gradova. U XX veku pre n.e, ponikle su prve dravicepolisi. Pogledati vie o tome: Miodrag Milanovi, Istorijsko poreklo Srba, Miroslav,
Beograd 2006, str. 6164.
pol i t i k a fe nome n soc ija l n a pol i t i k a i n j e n a upotreba
147
ravamo drutvo u odreenom pravcu. Izabrani pravac je usmerenje ka cilju, a

on je vrednosna kategorija, kako bi rekao Bloh neto to nije a treba da jeste.
Postizanje cilja predstavlja polje politikog ivota na kome i u kome deluju
u veoj, ili manjoj meri svi. Naravno, politiko polje i politiki ivot uslovljeni su nizom faktora, a pre svega geografskoklimatskim, istorijskim tokovima, etnikom, verskom i konfesionalnom heterogenou, razvojem nauke,
materijalnom osnovom, ljudskim potencijalom, prirodnim bogatstvom i dr.
Tako se politika javlja u funkciji okupljanja vie ljudi u cilju stvaranja i ouvanja
zajednice, odnosno drave. Dakle, priroda politike nastaje iz bia naroda i njegovih svojstava. Politika u sebi sadri emocije, mudrost, vetinu-intuitivni, saznajni i
praktini momenat, a sve u funkciji oblikovanja drutva (organizacije privrednog i
ukupnog ivota i uspostavljanja politikog sistema). Politika podrazumeva, izmeu
ostalog i vrenje vlasti koja reflektuje karakter politikog sistema: monarhija-tiranija, aristokratija-oligarhija, politeja-demokratija. Smisao politike je u razreavanju
dilema, spreavanju konflikta i otklanjanju sukoba, odreivanju pravca i izboru
ciljeva. Sloena je koliko i ljudska razliitost (fizika, umna, religijska itd.), jednostavna onoliko koliko su ljudi meusobno slini i srodni (od pojedinane do opte
volje). Dakle, individue i njihov meusobni odnos grade drutveni ambijent
u kome se stvara mrea individualnih, grupnih i drutvenih odnosa koji ine
ukupan drutveni ivot zajednice (politiki, ekonomski, kulturni). U drutvu,
politiki duh proistekao iz mnotva ideja oblikuje se i pretae u pravnu normu
kojom se u dobroj meri daje ton i boja jednoj zajednici u formi drave. Pored
pravnih normi, ivot se zasniva i na tradiciji i obiajima, to sve zajedno u
delu politikog ini vrednost politikog sistema. Ovo su uglavnom konstante u svakoj organizovanoj politikoj zajednici. Varijable u politikom sistemu
su vezane za vei ili manji stepen politikih prava i sloboda u delu: sticanja
vlasti i moi, vrenja vlasti, izbornosti i smenljivosti, etnike, jezike, polne i
imovinske (ne)ravnopravnosti, verovanja i upranjavanja vere, informisanja,
govora, okupljanja, dogovaranja i dr. Cilj ovoga rada nije da ostanemo na
Dragoslav Koovi, Politike, ekonomske i socijalne posledice okupacije june

srpske pokrajine Kosova i Metohije, Srpska politika misao, IPS, br. 2, str. 149177,
Beograd 2012.
Vlast i mo se u feudalno crkvenom poimanju (A.Augustin, T. Akvinski, . Boden)

vezuje za boga i boansko svaka vlast je od boga data. Graanska politika teorija XVII i XVIII veka politiku vlast tumai kao golo nasilje, a drugo teorijsko
tumaenje toga doba vlast objanjava kao proizvod ugovora izmeu onih koji
vladaju i onih kojima se vlada. Ne retko se vlast tumai kao otuena sila o kojoj
se ne zna odakle potie ni kuda vodi, iz toga se razvija svest o njenoj mistinosti
i izvan drutvenog porekla. Obzirom na nain vrenja vlasti i njeno oblikovanje
ona moe biti autokratska i demokratska koja se ostvaruje kroz politiki sistem u
formi republike, monarhije, despotije. U tom miljeu nastaju politike pojave koje
imaju svoju subjektivnu i objektivnu stranu. Subjektivnu ini vrenje vlasti poli-
148
dr ag osl av koov i
polju teorijskog razmatranja pojma politike, mada se to ne moe izbei u potpunosti, ve da osenimo njenu socijalnu dimenziju. To nalae da objasnimo
i pojam socijalno, kako bi doli do kovanice socijalna politika i predoili njen
upotrebni trinom: upravljanje i vladanje; osvajanje i ouvanje vlasti; i nain
razvoja drutva. Socijalno potie od latinske rei socijalis, to znai drutveni,
koji se tie drutva, otuda i sociaetas, ili drutvo, drutveno. Dakle, socijalno
oznaava drutvo, globalnu drutvenu zajednicu, odnosno iroko i sloeno
polje drutvene stvarnosti. Ne retko upotrebljava se i za oznaavanje subkulturnih sredina-socijalna sredina. U socijalnoj politici termin socijalno odnosi
se na pojave i okolnosti koje se tiu ivotnih uslova ljudi, bilo globalnog drutva, bilo grupe ili pojedinca. Po treem znaenju, socijalno obuhvata samo
one pojave i okolnosti koje se odnose na ivotne tekoe ljudi uslovljene socijalnim sluajevima, odnosno rizicima: bolest, starost, invalidnost, materinstvo, nezaposlenost, smrt i sl. Socijalna politika je organizovana drutvena delatnost u ijem sreditu su sadraji (materijalne i ne materijalne potrebe) koji
ine sutinu ivota oveka i uslovi (politiki, ekonomski, kulturni) u kojima
se ti sadraji realizuju nastojei da ih unapredi (pravnom normom, duhovnim i materijalnim sredstvima, informisanou). Ona je osnovno podruje
interesovanja oveka, svesna organizacija subjekata, vrednosti, sadraja, mehanizama i ciljeva. Instrument je drutvenih promena u onoj meri u kojoj se
transformie u humanistiku praksu i postaje moralno ponaanje koje se ispoljava u pluralizmu vrednosti. Socijalna politika predstavlja sintezu saznajnih,
moralnih, pravnih, obiajnih i drugih normi koje su kredo organizovanja, planiranja i ponaanja u drutvu na osnovama: drutveno priznatog rada, humanizma,
socijalne pravde, solidarnosti i slobode. Neto to postane vrednost, a bude uobiajeno ponaanje, postaje determinanta ivota i podie se na nivo pravne norme, a pravo izraava nita drugo do duh politike. Upravo na obiaju i moralu
razvijana je socijalna politika, pravna praksa i pravna nauka (socijalno zako-
tikog subjekta vetinom osvajanja, vrenja vlasti i upravljanja ljudima. Objektivnu stranu politike ini svesno delovanje razliitih inilaca drutva na dravu,
odnosno na one koji su u posedu vlasti i vrioci su vlasti. Vie o razvoju politike teorije pogledati u delima Herodota, Platona, Aristotela, Hobsa, Spinoze, Loka,
Monteskijea, Rusoa, Marksista i dr. Celovitiji prikaz vlasti, moi, upravljanja, politike sile, sistema, prinude, poretka i dr. Vie o tome pogledati: Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1975, str. 746791; Radoslav Ratkovi,
Uvod u politike nauke, Udruenje nauka i drutvo Srbije, Beograd 1999.

Vie o tome pogledati: Duan Lakievi, Socijalna politika, Savremena administracija, Beograd 1993, str. 6., Dragoslav Koovi, Socijalna politika, Fakultet politikih
nauka, Beograd 2007, str. 23.
Razliita shvatanja pojma socijalna politika izloio je Duan Lakievi, Socijalna

politika, Savremena administracija, Beograd 1991, str. 612.
149
nodavstvo i socijalna nauka). Nesumnjivo je, da socijalna politika obuhvata

znaajan segment raznovrsnog sveta drutvenih pojava politike, kako u teoriji
politike tako i u drutvenoj praksi.
Sredstvo upravljanja i vladanja

Savremena nauka socijalne politike nastala je u sloenim uslovima razvoja
drutva i pripada dvadesetom veku, kao praksa osenena je (kroz nagonsku
solidarnost) u hordi, zaeta je sa nastankom organizovanog ivota u prirodnoj
zajednici (rodu) i kasnije razvijana kroz drutvenu organizaciju u formi drave. U tom dugom vremenskom periodu kroz vreme i prostor u svakom drutvu do danas socijalna politika je znaajno sredstvo upravljanja i vladanja.
Njome se uspostavlja sklad u funkcionisanju razvoja drutva, postie socijalna
pravda i afirmiu moralne norme, odnosno ljudske vrline. Jo je Platon nastojao da shvati drutvo kao celinu, tragajui za njegovim objanjenjem, uoava
njegovu socijalnu strukturu koja polarizuje dravu na bogate i sirotinju. Ova
dva socijalna kontigenta, formirana na osnovu posedovanja i raspolaganja
materijalnim dobrima i drutvenom moi, ak naziva zasebnim dravama u
jednoj dravi, a koje vode meusobni tihi ili otvoreni rat. Dakle, imovinske
nejednakosti uzrokuju razliitost interesa, koji dovode do konflikta i sukoba.
Obzirom da se socijalna politika bavi ivotnim uslovima ljudi, njihovom socijalnom
pozicijom i njihovim potrebama, otuda je socijalni poloaj ljudi bitan, ak presudan
indikator za formulisanje politike upravljanja i vladanja.
Sa stanovita socijalne politike, upravljanje i vladanje u organizovanoj
drutvenoj zajednici ima preteno humanistiki ili utilitaristiki karakter.
Smena humanistikog i utilitaristikog pristupa politici, ili manje vie kombinovanje ova dva pristupa, je svojevrsni mehanizam regulisanja drutvenih
kretanja i uravnoteenja odnosa u drutvu, koji zakonito moraju da se niveliu. Zapravo, veliko siromatvo je izraz drutvene nejednakosti, a to uslovljava neprirodnu razdeobu drutva, koja generira brojne konflikte i drutvene
sukobe. U razreenju konflikta, sukoba, protivurenosti, prilagoavanju, asimilaciji zavisno od nosioca vlasti projektuje se i realizuje humanistika ili utilitaristika socijalna politika. Humanistika i utilitaristika socijalna politika
Dragoslav Koovi, Socijalna politika, Fakultet politikih nauka, Beograd 2007, str.
2232.
Jedan od teoretiara politike nauke Radoslav Ratkovi, u razmatranju fenomena

politike i politike organizacije drutva u delima Platona istie da je: smisao drave ostvarivanje pravednosti i projektuje ureenje koje bi odgovaralo toj ideji Radoslav Ratkovi,Uvod u politike nauke, Udruenje nauka i drutvo Srbije, Beograd
1999, str. 12.
150
dr ag osl av koov i
predstavljaju objektivnu i subjektivnu tenju cilju, gde kauzalnost u humanistikom konceptu pokazuje kvalitet odnosa izmeu ljudi zasnovanih na drutveno priznatom radu, solidarnosti, slobodi i socijalnoj pravdi. ini etiku i
politiku celinu izraenu u ideji zajednikog dobra, gde je politika rezultanta
upravljanje stvarima, vladanje drutvenim pojavama i njihovo usmeravanje.
U utilitaristikom konceptu kauzalnost se ogleda u odnosu izmeu socijalnih mera i vlasti, odnosno socijalnih problema i ouvanja vlasti to uslovljava
razdeobu izmeu etike i politike. U takvoj diskrepanci, upravljanje i vladanje
ljudima postaje vrlina vlasti, a etika se svodi na retoriku.10
Humanistiki zasnovana socijalna politika polazi od istinskog dobra ljudi i itave zajednice, opteg interesa i moralnih vrednosti to se postie uspostavljanjem drutvenih odnosa koji prvenstveno afirmiu ovekovu linost i
omoguavaju mu odgovarajuu drutvenu poziciju i socijalnu jednakost.11 Iz
toga sledi da zakoni razvoja drutva, odnosno dijalektike nalau artikulisanje
pojedinanih interesa, ali se istovremeno kako primeuje . . Ruso, od volje
svih drutvo mora kretati ka optoj volji, odnosno univerzalnosti. U onoj meri
u kojoj su politike, pravne, fiskalne i druge mere, reforme i revolucije u funkciji
integracije drutva na osnovama jaanja materijalne pozicije graana, duhovnog
oplemenjivanja, smanjivanja socijalnih nejednakosti i eksploatacije, otklanjanja
mogue socijalne ugroenosti, utoliko su te mere humanistikog karaktera. Ovim
se potvruje filozofiranje Platona da zajednica nije ulna ve umna tvorevina, u toj
ravni je i Baruh Spinoza koji zahteva da se drutvo razvija na intelektu i razumu.
Dakle, humanistiki koncept upravljanja i vladanja motivisan je optim
dobrom drutva kao glavnim sadrajem svih mera i drutvenih mehanizama
upravljanja i vladanja. Kako kae Aristotel, svaka zajednica je postala radi nekog dobra, ne pojedinanog interesa ve opteg dobra. Optost i humanost
se jedino mogu ostvariti ako se u zajednici u potpunosti mogu razvijati i slo-
Zamenjivanje vladanja nad ljudima upravljanjem stvarima ide uporedo ne sa

smanjivanjem ve s proirivanjem obima i efekta svesnog delovanja ljudi na opte drutvene uslove njihova ivota. Upravljanje stvarima se ostvaruje uvek u spletu drutvenih odnosa i nije u sutini nita drugo nego jedan vid regulisanja tih
odnosa. I kad se ne zasniva na prinudnoj podnjenosti i eksploataciji, i kad nema
oblik vladanja ljudima, upravljanje znai uvek odluivanje o pitanjima koja zadiru u interese ljudi, u interese drutvenih grupa i pojedinaca. A ti su interesi uvek
kompleksni, uvek razliiti i nikad u nekom apriornom i potpunom skladu. Politika enciklopedija, Savremena administracija, Beograd 1975, str. 791.
10
Teoretiar politike Nikolo Makijaveli (14681527) izdvaja politiku ne samo od religije nego i od moralnih normi, za njega je politika sticanje i ouvanje vlasti.
11
Vie o tome pogledati: Stephen J. Hunt, The rhetoric of rights in the UK Cristian
churches regarding non-heterosexual citizenship, Politikologija religije, Vol. 4, no.
2., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, str. 183.
151
bodno delovati svi ljudi.12 Savremen i progresivan razvoj ne moe da se odrava

u uslovima neusklaenih socijalnih tokova. Jednostavno, socijalne nejednakosti su
neizbeno izraz primitivizma duha i zaostalosti, a stvaranje, odravanje i produbljivanje socijalnog jaza izmeu grupa, slojeva i klasa, drava i regiona je zastareli
nain upravljanja i vladanja i sticanja materijalnog bogatstva pojedinaca i grupa,
pojedinih drava i grupa drava.13 Humanistiki koncept u osnovi ima dobro
cele drutvene zajednice i na tim osnovama oblikuje drutvene strukture, razvija moralne, pravne i druge odnose, koji reguliu ponaanje ljudi i podstiu razvoj drutva. Humanistiki zasnovane mere socijalne politike polaze od
prirodne i bioloke predodreenosti oveka da ivi u zajednici, jer kao individua nije u stanju da sam razrei konfliktne situacije.14 I to, da ivi u zajednici sklada drutvene i line harmonije. Naruavanje drutvenog i individualnog ritma proizvodi drutveni i lini haos, nesigurnost, brojne drutvene
probleme i asocijalna ponaanja. Zbog toga je humanistiki koncept vraanje
prirodnog stanja u drutveni ivot koga odlikuje ravnopravnost, jednakost i
sloboda (Hesiod, Likofran, Platon, Aristotel, Protagora, Spinoza, Monteskje,
Ruso i dr.). Humanizam pripada prirodnom poretku, a prirodni zakoni nalau zajedniko dobro gde se politika vlast upotrebljava u optem interesu.
U njemu je smisao ljudskog davanja i svrha drutvenog postojanja. Otuda je
uzimanje i davanje svojstveno humanistikom konceptu drutvene politike.
Humanizam kao takav ini oveka slobodnim, ali samo pod uslovom da sloboda podrazumeva ne samo vlastitu volju, ve i linu obavezu. Volja sama po
sebi nije vrednost, a dopunjena sa obavezom uslov je drutvenog postojanjaovo dvojstvo ini drutvenu genijalnost.15 U ovim relacijama ovek politiki,
12
Otuda je politika zajednica prirodni okvir ivota ljudi i porodica iz kojih ona
proizilazi. Smisao politike zajednice je da doprinese punom razumevanju ljudi,
bez koga to ne bi bilo mogue. Radoslav Ratkovi, Uvod u politike nauke, Udruenje nauka i drutvo Srbije, Beograd 1999, str. 13.
13
Zbog toga su Gustav nol i Adolf Vagner smatrali da je socijalna politika posebna
grana dravne delatnosti kojom se ublaavaju klasne suprotnosti, a naroito one
u oblasti raspodele. Na tim pozicijama svoje vienje razvija Dragoljub Jovanovi
istiui da je socijalna politika zbir javnih napora i mera koje idu na to da socijalno slabe zatite od eksploatacije socijalno jaih i da ih osposobe za privrednu i optu ivotnu borbu. Duan Lakievi, Socijalna politika, Savremena administracija,
Beograd 1991, str. 6.
14
Tumaei svoju savremenost i iskustva grkih polisa, odnosno dravica Aristotel

u svojoj Politici, zakljuuje da je ovek izvan politike zajednice varvarin ili bog.
Samo je zajednica prirodni okvir oveka u kojoj je jedino mogu optimalan razvoj
oveka.
15
U ovom kontekstu obaveza je openhauerov intelekt, time smo se posluili u

naem sudovanju: ovoj dubokoj, praktinoj ivotnoj ozbiljnosti, koju su Rimljani
152
dr ag osl av koov i
ekonomski i optekulturno pripada zajednici. U njoj se otvara irok prostor

za inicijativu graana, vladavinu prava, demokratsko odluivanje, efikasno
upravljanje, dunosti, odgovornosti, uivanje prava i sloboda.
Utilitarizam u upravljanju i vladanju poiva na metafizikom i autokratskom. Metafiziki izvor se namee kao dogma, logino ali netano objanjenje koje teorijski ni empirijski ne moe da se dokae kao tano i istinito. Takav
primer nalazimo u dobrom delu religijske filozofije gde se svet i drutvo zasniva na bojoj volji, a tu boju volju koja sadri potpunu jednakost meu
ljudima, kre ljudi u drutvu, a posledice toga su socijalna nejednakost i siromatvo.16 Oslanjajui se na Aristotelovo uenje da onaj koji pomae treba i da
vlada, hrianska crkva je vekovima zadrala apsolutno i iskljuivo pravo da
pomae siromane i uboge sve do rascepa 1054. godine i enciklike 1891. godine. Nakon rascepa Rimo-katolika crkva nastoji da na osnovu pomaganja i
pruanja pomoi ugroenim kategorijama ljudi proglasi sebe neprikosnovenim vladarom nad svim narodima i dravama. Ovakav utilitarizam prisutan
je kroz vekove, a i danas je aktuelan u neto izmenjenoj formi.17 Kao takav, jo
uvek dri otvoren prostor za pruanje pomoi, prvenstveno u cilju upravljanja i vladanja. Upravljanje se ostvarivalo, a i danas se ostvaruje kroz oblikovanje svesti o drutvu i njegovom postojanju kao bojoj volji, a vladanje putem
mree institucija i obaveznih pravila ponaanja (verovanja i pokajanja).18
krstili gravitas, naroito je stalo do toga da intelekt ne naputa slubu volje, pa da

se baca na ono to volju ne interesuje; zato ona praktina ozbiljnost i ne doputa
razilaenje volje i intelekta, to je glavni uslov genijalnosti. Artur openhauer, O
geniju, prevod Milan Vujaklija, knjinice Rajkovia i ukovia, Beograd-Terazije
1928, str. 52.
16
Vie o socijalnim vrednostima religijske filozofije pogledati: Dragoslav Koovi,

Religijska uenja: socijalne vrednosti religijskih uenja, Fakultet politikih nauka, Beograd 2010. i u: Virgilio Aquino Rivas, The Role of the Church in the Politics of
Social Transformation: The Paradox of Nihilism, Politikologija religije, Vol. 2, no.
2., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, str. 53.
17
Vie o tome pogledati: Ziad Fahed, How the Catholic Church Views the Political
Community?, Politikologija religije, Vol. 3, no.1., Centar za prouavanje religije i
versku toleranciju, Beograd, str. 99.
18
Sve do kraja 19. veka, socijalno-politika aktivnost katolike crkve prevashodno je uslovljena njenim pretenzijama na svetovnu vlast koju je elela pored ve
posedovanja duhovne vlasti. Reorganizaciju crkve ugrozila je u prvom redu vlast
nemako-rimskih careva, a to je prouzrokovalo dugotrajnu i teku borbu izmeu carstva i papstva. Borba je zapoela sukobom izmeu pape Grgura VII i cara
Henrika IV i sa promenljivim uspesima trajala je oko 150 godina. Voena je u
doba krstakih ratova i nastavlja se u XII, a delimino i u XIII veku. Za pontifikata
Inoentija III (11981216) papstvo je dostiglo vrhnac svoje politike moi. Tada
je razvijana teorija da su rimske pape, kao naslednici apostola Petra i namesnici
153
Utilitarizam autokratskog tipa svetovnog je porekla, gde se upravljanje i

vladanje opravdava steenim pravom, narodnom voljom i demokratijom u
ije ime i za ije dobro se ona vri. U ovom sluaju politika vlast se upotrebljava iskljuivo u interesu onih koji vlast poseduju. Posmatrano kroz istoriju
vlast je uvek na udaru, zbog toga ona i pribegava socijalno politikim merama
i raznim formama pomoi graanima, kako bi se amortizovalo nezadovoljstvo, a istovremeno ouvao mehanizam upravljanja i vladanja. Dakle, utilitarizam kao koncept socijalno politikih mera je izvedena kategorija iz sebinog
interesa pojedinaca, grupa i klasa.19 Takve mere su uvek iznuene. Iznude ih
oni koji su ugroeni od onih koji su u posedu vlasti. Naini iznuivanja mogu
biti pronja, skitnienje, pobune, trajkovi i revolucije.
Skitnienje i pronja, i ako su i danas prisutni, uglavnom pripadau kao
masovna pojava dalekoj prolosti i periodu nerazvijenih proizvodnih snaga.20
Ovakvo ponaanje motivisano je nagonom odranja gole egzistencije, a preduzete mere u cilju ublaavanja siromatva i biolokog opstanka ljudi motivisane su vladajuim moralom i samarianskim milosrem prema ubogim.
Pobune i ustanci su prisutni u starom, srednjem i novom veku.
Prevashodno su uslovljeni eljom za izmenom sopstvenog ekonomsko socijalnog poloaja u robovlasnikom i feudalnom drutvu. U novom veku pored osnovnih ekonomsko socijalnih zahteva cilj je nacionalno oslobaanje,
uspostavljanje nacionalne drave i politikog sistema i dosezanje politikih
prava i sloboda.
Hristovi na zemlji pozvani da vladaju svim narodima i carstvima. Duan Lakievi, Socijalna politika, Savremena administracija, Beograd 1991, str. 113. Verujui
ljudi i dobar deo intelektualne javnosti hrianstva i islama svet i drutvo posmatraju i tumae iskljuivo kroz religijske vrednosti u kojima su vaspitavani i kojima
pripadaju. Spoznaja celine vrednosti iznedrenih u drugim religijama jedino moe
pruiti upotpunjeno saznanje o dostignuima religijske filozofije i izbei jednostran pristup. Pogledati o religijskoj filozofiji: Dragoslav Koovi, Religijska uenjasocijalne vrednosti regijskih uenja, Fakultet politikih nauka, Beograd 2010.
19
Eklatantan primer ovog utilitarizma jasno se uoava kod svih zemalja koje su
prole ili jo uvek prolaze kroz reformu, popularno tranziciju drutva. Posebno
dolazi do izraaja u periodu izbora za organe vlasti, odnosno za upravljanje i vladanje u drutvu.
20
Pronju i skitnienje feudalna drava na evropskom prostoru nije reavala konstruktivnim socijalno politikim merama ve represivnim. Drava je otro kanjavala skitnce i prosjake. Ovakav nain upravljanja i vladanja poznat je kao Krvavo
radiko zakonodavstvo zaeto u V. Britaniji 1530. godine sa Henrikom VII, nastavljeno i dopunjeno 1547.godine u doba Edvarda VI, izvesne dopune izvrila je
i Elizabeta 1572. godine. Ove mere represivnog karaktera proirile su se i u ostale
zemlje Zapadne Evrope. Pogledati: Duan Lakievi, Socijalna politika, Savremena
administracija, Beograd 1991, str. 107108.
154
dr ag osl av koov i
trajkovi pripadaju viem stupnju razvoja proizvodnih snaga i razvijenoj podeli rada. Ovim nainom se vri organizovani pritisak za poboljavanje
uslova rada, veih nadnica i veeg stepena socijalne sigurnosti i vieg nivoa ivotnog standarda. Revolucije su radikalne izmene produkcionih odnosa i vlasnikih odnosa, politike i socijalne strukture, gde se u centru revolucionarnih zahteva nalaze opte drutveni interesi i interesi najirih slojeva drutva.
Utilitaristiki koncept socijalne politike motivisan je ouvanjem stanja
status quo u pogledu upravljake strukture i ouvanja uspostavljenog sistema
vrednosti, a mere socijalnog karaktera su iskljuivo u toj funkciji. Mere utilitarizma nisu motivisane socijalnom pravdom i optim dobrom trajnog karaktera, time je opredeljen njihov ad hok karakter jer se preduzimaju samo onda
kada je vlast ugroena ili kada preti opasnost da bude izgubljena. Odnosno,
ovakve mere mogu biti dugo praktikovane, a u kvantitativnom i kvalitativnom smislu se dopunjavaju i menjaju samo u periodima kada preti opasnost
da postojei poredak ili posedovanje vlasti budu ugroeni.
Socijalno politiki sadraji, u vidu mera socijalne zatite u praksi, kroz
itavu istoriju ljudskog drutva bili su pogodno sredstvo za upravljanje i vladanje ljudima. Tokom istorijskog razvoja drutva sadraji socijalne politike
su se po obimu i kvalitetu menjali, tako da su se kretali od obezbeivanja elementarne egzistencije u rodu, preko brige u antiko doba o plebsu u Rimu,
sanitarnih i zdravstvenih mera u antikoj Grkoj, regulisanja odnosa izmeu
radnika i poslodavaca u Asiru i Vavilonu, preko bratimskih blagajni, esnafa i
gildi u srednjem i poetkom novog veka do sadrajnih socijalnih reformi savremenog drutva sa ciljem da se ouvaju osnove aktuelnog sistema, a time i
vlast pojedinca i grupa (Nju Dil, Atlanska povelja, Drava blagostanja i dr.).
Sredstvo osvajanja i ouvanja vlasti

Vlast je sloena drutveno istorijska pojava, heterogena kategorija razliitih
dimenzija, sadraja, efekata i posledica. Postoji u svim poznatim ljudskim zajednicama, drutvenim institucijama i ustanovama, porodinim i crkvenim
organizacijama.21 Politika borba pojedinaca, grupa i partija motivisana je
osvajanjem vlasti sa ciljem da se upravlja drutvom i njegovom organizacijom.22 Osvajanje i ouvanje vlasti mogue je primenom sile i prinude, meu-
21
Vie o tome pogledati: Miroljub Jevtic, Religion and Relations between Genders,
Politikologija religije, Vol. 2, no. 1., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, str. 145.
22
Za N. Makijavelija svrha politike je uenje o sticanju i odravanju vlasti. Videti vie

o tome: Radoslav Ratkovi, Uvod u politike nauke, Udruenje nauka i drutvo Srbije, Beograd 1999, str.16.
155
tim ako poiva na represiji nije trajnog karaktera. Ova vrednosna odrednica
se odnosi samo na savremena demokratska drutva gde stabilnost vlasti samo
delimino zavisi od prinude, a njeno ouvanje, odnosno trajnost je odreena prihvatanjem vlasti od strane onih kojima se vlada. Vlast zasnovana na
sili i prinudi prvenstveno pripada autokratskom drutvu, starom i srednjem
veku, mada je poznaje i savremena civilizacija. Za svoj legitimitet vlast je ne
retko nalazila uporite u bojem daru i boanskom poreklu-svaka vlast je od
boga data, narodnoj volji gde se za raun naroda upravlja i vlada i u spasenju
sveta u istorijskoj misiji (karakteristino za teokratske sisteme).23 U savremeno shvaenoj organizaciji drutva, osvajanje vlasti odvija se u demokratskim
uslovima politike borbe zasnovane na ideji opteg dobra, usklaivanja interesa, smenljivosti i izbornosti. U tom pogledu socijalni sadraji predstavljaju
znaajno podruje animiranja javnosti i njenog politikog pokretanja i angaovanja, a socijalna politika prostor na kome se reava sudbina vlasti-njeno
osvajanje, ouvanje ili gubitak.24
Savremena drutva zaokupljena su ne samo nacionalnim pitanjima, pitanjima politikih prava i soboda, ve i pitanjima socijalno-ekonomskog karaktera, koja su uvek kroz istoriju razvoja drutva pokretala na borbu, nemire i
drutvene sukobe. Zbog toga, u savremenim programima politikih subjekata
znaajno mesto za osvajanje i ouvanje vlasti moraju da zauzimaju pitanja:
zapoljavanja i poveavanja zaposlenosti, zarada i sigurnosti zarada, zatite
zdravlja i unapreenja zdravstvene zatite, stanovanja i stambenog konfora,
odnosno socijalne sigurnosti i ivotnog standarda.
Socijalno politiki sadraji su bili notorni pokretai socijalistikih revolucija, motiv politike i druge borbe, osnova za oblikovanje i struktuiranje drutvene organizacije i dravnog habitusa, funkcija i uloga ekonomije, politike i
poloaja graana, cilj osvajanja vlasti i duh drutvenog ivota. Istovremeno,
socijalne reforme bile su uslov opstanka graanskog drutva, prostor obimnih
socijalno politikih mera, eliksir revitalizacije privatnog vlasnitva, profitne
ekonomije i mehanizam transmisije ka doslednoj humanizaciji ivota. I u jednom i u drugom kraju sveta (mislimo na politiko ureenje) socijalna politika
23
Avgustin Blaeni u svom delu: Dravi bojoj, govori o predodreenosti crkve da

upravlja narodom i da samim tim ima najveu vlast, te da kroz veru i pokajanje
oveka uvede iz ove grene u boju pravednu dravu. Osam vekova kasnije Toma
Akvinski, polazei od toga da je svaka vlast od boga data suprotstavlja se nasilnoj
smeni vlasti bez obzira na to da li ima karakter tiranije.
24
Bez svake sumnje, sloiemo se da u predizbornom periodu najdominantniji sadraji u nastupima politikih subjekata su socijalno politika pitanja: zapoljavanje
i otvaranje novih radnih mesta, poveavanje zarada, reavanje stambenih problema, efikasnije leenje i unapreivanje zdravstvene zatite, poveavanje i sigurnost
penzija, standarda uenika i studenata, podizanje socijalne sigurnosti i ivotnog
standarda celokupnog stanovnitva.
156
dr ag osl av koov i
je sadraj drutvenog ivota koji je druge grane politike daleko nadmaio po

kvantitetu i kvalitetu. Dakle, socijalno politiki sadraji u savremenim uslovima ine i moraju initi osnovu politikih i ekonomskih doktrina i programa.
To dalje uslovljava da socijalna politika, kao posebna grana dravne politike
predstavlja znaajan mehanizam za osvajanje i ouvanje vlasti.
U razvijenim demokratskim drutvima socijalna politika odavno nije dekor ni politiki kredo u predizbornim aktivnostima, ve prostor na kome se
osvaja ili gubi vlast. U razvijenom delu sveta, ne samo u materijalnom ve i
u duhovnom pogledu, stabilnost drutva i njegova socijalna integracija i homogenizacija gotovo iskljuivo su vezani za socijalnu politiku: njen sadraj,
mere, sredstva i metode. Sve to uslovljava da ona postaje osnov drutvenog
razvoja, drutvene teorije i politike prakse. Istovremeno je znaajno podruje i predmet bilateralne, regionalne i multilateralne saradnje zemalja.25 Zbog
toga je osvajanje politike vlasti u XX veku, nita manje i u ovom, zasnovano
na socijalno politikoj praksi. U celini to je uslovilo da socijalna politika postane dominantna u politici globalnog drutva i znaajni vrednosni sadraj
duhovnog ivota i drutvene svesti, ona je temelj savremenog drutva kojoj
ni tako mona profitna ekonomija ne moe da se suprotstavi, a posebno kada
je u pitanju pravedan i stabilan poredak i drutveni mir.26 Njome se potiskuje
25
Naa zemlja je potpisnik velikog broja bilateralnih sporazuma i programa saradnje sa nizom zemalja u svetu. Regionalna saradnja je posebno intenzivirana procesom pribliavanja Evropskoj uniji, sa konanim ciljem njenom pristupanju. Na
multilateralnom planu veoma bogatu saradnju Srbija ostvaruje preko Organizacije ujedinjenih nacija. U ovoj svetskoj organizaciji, od njenog osnivanja, naa
zemlja ima ne retko veoma aktivnu ulogu, esto je nosilac inicijative, pokreta
predloga, a ujedno je do sada prihvatila brojne rezolucije, deklaracje, konvencije i
preoruke OUN. U toku je iva aktivnost nae zemlje na sva tri nivoa meudravne
saradnje u odbrani teritorijalnog suvereniteta i integriteta zemlje, odnosno politika borba za ouvanje june pokraine Kosova i Methije od nasilnog otkidanja
(secesije, seciranja). Ovom prilikom vredno je podsetiti da je aktuelni predsednik
Generalne skuptine Vuk Jeremi, predstavnik Srbije. Ujedno, Vuk Jeremi je pokrenuo debatu u UN o dosezanju pravde u svetu i u tom kontekstu ulogu Suda za
ratne zloine. Sud je osnovao Savet bezbednosti UN sa seditem u Hagu. Meutim, ovaj sud ne treba meati sa Meunarodnim sudom pravde, kojem je sedite
takoe u Hagu, i on je organ OUN (Generalna skuptina, Savet bezbednosti, Ekonomsko-socijalni savet, Meunarodni sud pravde, Sekretarijat).
26
Ovakav pristup kakav smo dali u ovoj reenici proizilazi iz koncepcija socijalnog
ravoja koje je razvila Organizacija ujedinjenih nacija. Naime, pedesetih godina
prologa veka bio je dat primat ekonomskom razvoju u odnosu na socijalni, ezdesetih godina se stalo na stanovite balansiranog odnosa izmeu ekonomskog i
socijalnog, da bi se sedamdesetih godina zauzeo stav da ekonomski razvoj mora
da bude u funkciji ostvarivanja socijalnih ciljeva. Strategija razvoja iz sedamdesetih godina nije promenjena do danas i jo uvek je na snazi.
157
neumerenost, postie prava mera i blagostanje, iskorenjuje ropstvo, tiranija,

beda, siromatvo i oskudica svake vrste. Socijalnom politikom se stvara duh
ravnotee kojom se podsecaju ile gramzivosti, a ravnotea je uslov za eleutheriju i koinoniju, odnosno za slobodnu zajednicu. Dakle, socijalna politika se
raa iz sukoba i kriza u drutvu i projektuje se kroz politiku u cilju osvajanja i
ouvanja vlasti, te je time pokreta i proizvod permanentne borbe. Osvajanje
i ouvanje vlasti uvek je prisutno i pod znakom je pitanja, jer drutvo nije harmonija, ali nastoji da to postane. Ona se mora traiti i nalaziti jer je nestanak
harmonije vezan za unitenje prirodnog drutva i pojavom mnotva interesa koji su uslovljeni razliitim potrebama, a one vode konfliktima i sukobima. Zbog toga osvajanje i ouvanje vlasti, bar deklarativno, polazi od toga
da uspostavi harmoniju, jer ona nije data ve postaje, ime se jedino i moe
opravdati cilj koji se sastoji u osvajanju i ouvanju vlasti. Protagora iz Abdere
(485-411) je definisao oveka kao meru stvari, koje jesu da jesu i koje nisu da
nisu. Dananji Protagora bi s pravom rekao da je socijalna politika dimenzija
drutva kako bi ono bilo po meri oveka. Protagora se zalae za ljudska merila u zajednici, otuda vlast i nije nikakva apstraktna i nedokuiva kategorija
obavijena oreolom mistike, ve krajnje konkretna i pragmatina, obzirom da
je uslovljena ovekom i njegovim ivljenjem. Zbog toga osvajanje i ouvanje
vlasti mora da bude u funkciji pune jednakosti, a socijalna jednakost je vrednosna kategorija i princip socijalne politike.27 Nesporna je injenica da se putem vlasti odrava mir i sigurnost, zbog toga Likofran i Alkidam brane ugroene i slabe, upravo ove kategorije su znaajnim delom predmet interesovanja
socijalne politike i oblast angaovanja socijalno politike prakse. Odnos prema njima bitno uslovljava osvajanje i ouvanje vlasti. Ako se putem vrenja
vlasti i ne ostvaruje jednakost, onda je njen opstanak vezan za potrebnu srazmeru, kako kae Kalikle, izmeu jakih i slabih, pametnih i onih koji to nisu,
valjanih i loih. U dananjem smislu rei to bi znailo odnos izmeu bogatih i
siromanih, obrazovanih i neobrazovanih, socijalnog i asocijalnog. Taj odnos
treba da prevagne u korist vrlina, koje se mogu obezbediti samo putem one
vlasti koja poiva na etikim principima na kojima se razvija kritika misao,
obrazuje stanovnitvo, stvara duhovna elita koja vodi u emancipaciju oveka
i drutva u celini.28
27
U ovom delu sutina socijalne politike je u otklanjanju nejednakosti, Socijalne

nejednakosti oznaavaju nesklad i razdeobu drutva u pristupu, stvaranju, raspolaganju i korienju drutvenih i prirodnih dobara, to se u najekstremnijem obiku ispoljava u podelama stanovnitva na klase, slojeve i grupe. Dragoslav Koovi, Socijalna politika, Fakultet politikih nauka, Beograd 2007, str. 162.
28
Mihajlo Markovi, Sloboda kao filozofska osnova demokratije, Srpska politika

misao, br. 12, Beograd 1997.
158
dr ag osl av koov i
Nain razvoja drutva

Na osnovama istorijskog iskustva i naunih saznanja, uveliko je uoeno da
se usklaeniji, ravnomerniji, humaniji i pravedniji razvoj drutva moe postii sveoptim ekonomsko-socijalno-politikim razvojem itavog sveta.
Svejedno, bilo da je u pitanju razvijeni ili nerazvijeni deo sveta, javlja se imperativna potreba za otklanjanje svih onih prepreka koje stoje na putu razvoja drutva, a tih tekoa nisu liene ni bogate ni siromane zemlje, stom
razlikom to postoje specifinosti u karakteru i obimu socijalnih problema
i tekoa. Otuda je socijalna politika postala znaajno podruje razvoja i saradnje, kako unutar samih drava, tako i na bilateralnom, regionalnom i
multilateralnom nivou. Imajui u vidu da se ostvaruje sve vea integracija
sveta na vrednostima koje se meunarodno prihvataju i postaju sastavni deo
zakonodavstva gotovo svih zemalja sveta, mi emo u najkraem govoriti o
meunarodnoj socijalnoj politici kao nainu ravoja kako pojedinih drava,
tako i globalne zajednice.
Meunarodna socijalna politika treba da se razvija na osnovama saradnje i koegzistencije, moralnih vrednosti, line i kolektivne odgovornosti kao
imperativnih kategorija sa ciljem da: humanizuje ekstremnost krutog kapitala, postigne socijalna pravda, vea mobilnost radne snage, obezbedi vea
produktivnost rada, bri i usklaeniji razvoj i ostvare prava po osnovu rada.
Dosadanja materijalistiko-profitna orijentacija kapitala proizvodila je materijalno izobilje jednog dela sveta koji obuhvata oko 10% populacije, i teku
oskudicu, siromatvo i beznae drugog dela koji obuhvata oko 75% svetske
populacije. Otuda i nunost smanjivanja velikih ekonomsko-socijalnih razlika u svetu, a sve u cilju mira, prosperiteta i blagostanja. Mehanizam ostvarivanja meunarodne socijalne politike je zajedniko uestvovanje i konsenzus, na osnovama zajednikog interesa i spremnosti da se odgovorno reavaju
savremeni ekonomsko-socijalni problemi. To podrazumeva da globalna saradnja iskljuuje bilo kakvo nametanje i dominaciju ekonomskih, politikih
i socijalnih ciljeva. Dakle, globalna saradnja na socijalno-ekonomskoj osnovi
treba da omogui bri izlazak najveeg dela sveta iz socijalne zaostalosti, siromatva i bede. Saradnja je posebno intenzivna nakon Drugog svetskog rata,
u kojoj su uzele uee razvijene i nerazvijene zemlje, saglasno svojim mogunostima, kako bi se poboljali i unapredili ivotni uslovi u svetu i stvorio jedan pravian program globalnog razvoja savremene civilizacije. Jedan
od tvoraca doktrine konvergencije Galbrajt, ukazuje na nunost zajednikog
ivota na planeti to podrazumeva da ekonomsko ponaanje mora da bude
odgovorno za ekonomsku i drutvenu dobit. Da drutveni procesi, kretanja i
razvoj ne mogu da budu zasnovani na parcijalnim interesima. To podrazumeva da se savremeni razvoj drutva u budue ne moe zasnivati na aktuelnim
vrednostima koje sa sobom nosi globalizacija u delu surovih interesa krutog
kapitala i doktrini pojedinih monih kapitalistikih drava da nametnu svoj
159
obrazac naina razvoja drutva.29 Savremena organizacija drutva zahteva sasvim nove principe zasnovane na etici i humanizmu, ime se ponitava pohlepa i nezasitost za materijalnim dobrima. Zbog toga globalni razvoj drutva mora da poiva na bezuslovnom stvaranju jednakih drutvenih uslova i
prava svih ljudi na rad, obrazovanje, zdravlje, stanovanje, dohodak i dr. Tako
L. M. Singhvi, podsea da sva ljudska prava proizilaze iz dostojanstva i vrednosti inherentnih ljudskoj jedinki i iz toga to je ljudska jedinka centralni subjekt ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ukoliko razvoj unapreuje uivanje
ljudskih prava, onda njegov izostanak nuno ne dozvoljava uivanje ljudskih
prava. Siromatvo i oskudica neumitno nagrizaju i podrivaju ljudska prava i
postaju objektivno objanjenje, ukoliko ne i opravdanje, za prenabregavanje
ljudskih prava i ljudskog dostojanstva u datom drutvu.
Ovom prilikom ilustrovaemo teinu socijalnih problema sa kojima se
svet danas suoava, a to zahteva odlunu i dugoronu meunarodnu saradnju za njihovo otklanjanje. Naime, osamdesetih godina prologa veka u siromatvu je ivelo oko 750 miliona, po procenama u ovom veku siromatvo
je zahvatilo 1,2 milijarde ljudi. Prema podacima Programa UN za razvoj 1,5
milijardi ljudi u zemljama u razvoju zarauje manje od jednog dolara dnevno. Teinu siromatva u svetu kao dugoroni problem ini glad. U svetu danas gladuje oko 600 miliona ljudi, od posledica gladi svake godine umre 25
miliona ljudi u zemljama u razvoju. Posledice gladi najvie pogaaju decu. U
29
Na primeru aktuelnih kretanja i sudbine Iraka, Libije, Egipta, Sirije i dr. moe se
oitati kuda vode meunarodni politiki tokovi: na poveavanje trokova ivota
sa tendencjom ugroavanja, odnosno gubitka ivotnog standarda i socijalne sigurnosti. Na pitanju Kosova i Metohije, odnosno Srbije, SAD sa svojim saveznicima vre marginalizaciju UN, U tome i poiva izuzetna relevantnost pitanja
Kosova i Metohije za budunost meunarodne politike, s obzirom na to da pokuaj delegitiminisanja SB UN ba na pitanju Kosova po svemu sudei predstavlja simptom duge i dublje politike krize sa dalekosenim posledicama. Bogdana
Koljevi, Kosovo i Evropska unija: pitanja identiteta i demokratije, Nova srpska
politika misao, br. 12, Beograd 2008, str. 21. Sjedinjene amerike drave svoje
nacionalne interese politikom ekvilibristikom podiu na nivo svetskih i opte
dravnih interesa iz ega izvlae i promoviu stav da njihova dominacija i upravljanje je u najboljem interesu sveta. O tome Bogdana Koljevi pie: Celokupna
unutranja i spoljna politika SAD, utemeljena na ideji nacionalnog interesa, i na
teorijskom i na praktinom planu u savremenom obliku artikulisana je kao naroiti vid eklekticizma koji poiva na kriptomitijanizmu i pokuaju njegove univerzalizacije u postmodernom kljuu. U sreditu zamisli o kriptomitijanizmu nalazi
se ideja o amerikom nacionalnom interesu via globalnom interesu, tj. o obliku nacionalizma sa izraenim imperijalnim karakterom, istovremeno rukovoenim miljenjem da njegova prevlast znai uspostavljanje najboljeg mogueg sveta. Bogdana Koljevi, Kosovo i Evropska unija: pitanja identiteta i demokratije, Nova
srpska politika misao, br. 12, Beograd 2008, str. 21.
160
dr ag osl av koov i
ovim zemljama polovina dece ispod pet godina starosti je neuhranjena, 90

miliona dece je izloeno surovoj gladi, od koje godinje umre sedam miliona.
U ovoj grupi zemalja ivi 4,4 milijarde stanovnika to je 63% svetske populacije, te se teina moe sagledati i kroz sledee: 2,6 milijarde nemaju osnovne
sanitarne uslove, 1,1 milijarda je bez odgovarajueg stana, 1,4 milijarda nema
vode za pie, 880 miliona nema zdravstvenu zatitu, a polovina dece kolskog
uzrasta je van sistema obrazovanja.30 U cilju smanjivanja siromatva 2002.
godine odrana je konferencija FAO na kojoj je zahtevano brisanje dugova
siromanih zemalja, smanjivanje siromatva na 400 miliona do 2015. godine. Na ovom skupu generalni sekretar OUN Kofi Anan istakao je da bogate
zemlje ne potuju ranije utvrene obaveze o finansijskoj pomoi siromanim
zemljama i da je za ove potrebe neophodno svake godine 24 milijarde dolara.
U Madridu 2002. godine odran je samit zemalja Latinske Amerike, Kariba i
EU gde je istaknut problem siromatva i otro kritikovana globalizacija u kojoj su siromane zemlje i dalje samo izvoznici sirovina, a uvoznici finalnih
proizvoda. Takoe, 2002. godine odran je samit efova, vlada i predstavnika
189 zemalja u Johanesburgu, gde se raspravljalo o ranije donetim dokumentima, odrivom razvoju u svetu, kao i o aktuelnim problemima energije, poljoprivrede, zdravstva i razvoja pod motom Narod, planeta, razvoj sa ciljem
da se siromatvo prepolovi do 2015. godine. U Kanu u Francuskoj novembra
2011.godine odran je samit G20 zemalja sa prevashodnim ciljem spasavanja
evro zone. Raspravljalo se o dunikoj krizi i nainu daljeg razvoja zajednice,
odnosno Evropske unije. Na samitu drava lanica Organizacije za azijskopacifiku ekonomsku saradnju (APEK) odranom u Vladivostoku septembra
2012. godine, uestvovali su predstavnici 21 zemlje. Na ovom skupu iznedren
je slogan Integracijama do rasta, inovacijama do prosperiteta. Dominirala
su pitanja vezana za svetsko trite, te pitanja trgovine, energije, visoke tehnologije i unapreivanje saradnje na svim poljima. U ileu je 26 i 27 januara
2013. godine odran samit 45 efova drava i vlada, zajednice latinsko-amerikih drava (CELAC) i Evropske unije pod nazivom Alijansa za odrivi razvoj na osnovama slobodne trgovine i odrivog razvoja. Naglasak je stavljen
na spreavanje protekcionizma i spreavanje prinudnih mera. U isti mah promovisane su socijalno odgovorne investicije i podrka investicijama u zatiti
ivotne sredine. U Davosu od 20 do 23 januara 2016. godine odran je samit
na kome je, izmeju ostalih, dominiralo pitanje: reavanje izbeglike krize na
ruti Azija-Evropa. Ovo veoma teko ekonomsko, socijalno, kulturno i bezbed-
30
Problem siromatva se uveava, jer se ne realizuje Program OUN za pomo zemljama u razvoju. Obaveza razvijenih zemalja je pomo od 0,7% bruto drutvenog
proizvoda. Meutim, doprinos zemalja je ak manje od 0,2%. ta vie, nijedna
iz grupe razvijenih zemalja (G7, danas G8 sa Rusijom) nije ispotovala odredbe
iz ovog dela Programa OUN. Dragoslav Koovi, Socijalna politika, FPN, Beograd
2007, str. 168.
161
nosno pitanje ostalo je na nivou razliitih predloga i inicijativa, a bez jasnih

smernica i utvrenih zakljuaka. Kada je u pitanju naa zemlja rezultati istraivanja pokazuju da se Srbija suoava sa, za sada, nereivo rastuom nezaposlenou. Gotovo jedan milion radno sposobne snage je van procesa rada i dohodovanja, da 20 odsto stanovnitva ivi u siromatvu, da je znatno vei broj
izloen pomanjkanju sredstava i oskudici svake vrste, oko 200 hiljada dece
ivi na granici siromatva, 150 hiljada dece je neuhranjeno, a od ukupnog
broja predkolske dece jedna treina je anemina.31 Srbija je na 53 mestu na
svetu po siromatvu.
Teinu socijalnih problema u svetu upotpunjava prirataj, u jednom delu
sveta on je ekstremno visok i proizvodi pravu demografsku eksploziju, dok je
na drugoj strani nizak pa ak i negativan prirataj to uslovljava prave demografske pustinje. Negativan trend u prirataju stanovnitva dovodi u pitanje
reprodukciju nacija, njihove kulture i biolokog opstanka.32 Po poslednjim
podacima Beograd je najstariji grad u Evropi, Srbija je peta po prosenoj starosti od 41,2 (mukarci 39,9 ene 42,5) godine, a prirodni prirataj u zemlji
je negativan i iznosi 5,2 (ivo roene dece 9,0 a umrle 14,2).33 Dakle,
odnos izmeu mortaliteta i nataliteta je evidentno u korist mortaliteta. Zbog
toga svake godine u Srbiji nestane po jedan grad veliine oko 30 hiljada stanovnika. Prema podacima Geografskog instituta Jovan Cviji, u Srbiji ima 19
sela sa manje od 10 stanovnika i 226 sela koja imaju manje od 40 stanovnika
starijih od 60 godina.34 Broj domainstava se poveao na 2 521 190. u odnosu
na 1971.godinu, odnosno poveao se za 273 018 domainstava. Broj lanova
po domainstvu se smanjuje, tako je 1971. godine po domainstvu bilo 3,8
lanova, 2002. godine 3,0 lanova, 2011 godine 2,8 lanova.35 Ilustracije radi,
31
Sanja uljagi, Razmatranje problema odrivog i ravnomernog regionalnog razvoja, Politika revija, Institut za politike studije, br. 3, Beograd 2009, str. 70.
32
Zoran Jevtovi, Islamization and Albanization of Old Serbia book review, Politikologija religije, Vol. 1, no. 2., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju,
Beograd, str. 157.
33
Statistiki godinjak Srbije, Beograd 2015, po popisu iz 2011. godine daje prosenu starost stanovnitva koja iznosi 42,2. Navedena vrednost u tekstu razlikuje se
za jednu godinu i ona je rezultat procene u periodu posle popisa.
34
Sanja uljagi, Razmatranje problema odrivog i ravnomernog regionalnog razvoja, asopis Politika revija, br. 3, Beograd 2009, strana 7879.
35
Prvi popis stanovnitva u Srbiji sproveden je 1834. godine. Srbija je 1921. godine
imala je 4,9 lanova po domainstvu, 1931.godine imala je 5,0 lanova po domainstvu, 1961. godine imala je 4 lanova po domainstvu, 1971. godine imala je
3,8 lanova po domainstvu, 1981. godine imala je 3,6 lanova po domainstvu,
1991. godine 3,1 lanova po domainstvu, 2011.godine 2,88 lanova domainstva. Statistiki godinjak Srbije , Beograd 2015.
162
dr ag osl av koov i
fertilitet u Srbiji je 1,36 dece po eni u fertilnom periodu od 15 do 49 godina

starosti, u EU 1,54 dece, u Aziji i Junoj Americi 2,5 dece, a u Africi 5 dece.
Meunarodna saradnja na podruju socijalne politike uslovljena je dinaminim promenama u svim sferama drutvenog ivota, koje odlikuje visok
stepen meusobne povezanosti i uslovljenosti, iji je trend i dalje intenzivno
rastui. Posebno su izraene velike promene u oblasti ekonomije i privrede,
a koje su uslovile znaajna pomeranja u socijalnoj sferi. Zahvaljujui relativno slobodnom kretanju rada i kapitala, a pre svega sirovina, gotovih proizvoda i ljudi nametnula se potreba regulisanja niza ekonomsko socijalnih pitanja na meunarodnom planu. Poto su ljudi inioci drutvenih procesa, to su
ekonomska i socijalna pitanja neodvojiva i meusobno povezana, to nuno
uslovljava meunarodnu saradnju oko pitanja zapoljavanja, dohotka, socijalnog osiguranja, obrazovanja, stanovanja, ishrane, siromatva, migracija i
dr. Dakle, saradnja na ekonomsko socijalnom planu je od posebnog znaaja
jer socijalni problemi (glad, nezaposlenost, beda i dr.) izazivaju ekonomske i
politike probleme, ugroavaju mir i bezbednost, kako unutar zemalja, tako
i u itavom svetu. Siromatvo i problemi ishrane najtee pogaaju nerazvijene zemlje, ali se te tekoe reflektuju na itav svet. Poseban problem su lokalni ratovi koji uslovljavaju migracije stanovnitva, a sve to zahteva sadrajne
i koordinirane mere i aktivnosti na meunarodnom planu.36 Razvoj nauke i
naunih saznanja postaju vrlo brzo opte dobro oveanstva. Posebno su znaajne humanistike vrednosti koje postaju osnova drutvenog ivota, a koje
obuhvataju: lina, politika, ekonomska i socijalna prava ljudi, planiranje socijalnog razvoja, istraivanje socijalnih problema, aktivnosti vladinih i ne vladinih organizacija.
Meunarodna saradnja ostvaruje se preko zakljuaka, preporuka, deklaracija, konvencija i rezolucija, ija ratifikacija od strane zemalja znai njihov
sastavni deo nacionalnog zakonodavstva zemalja koje su to uinile. Nosioci
saradnje su Organizacija ujedinjenih nacija, Meunarodna organizacija rada,
Svetska zdravstvena organizacija, Meunarodni crveni krst i dr. Osnove meunarodne socijalne politike date su u deklaracijama o socijalnom napretku
36
Graanski rat u Drugoj Jugoslaviji i rat Nato alijanse protiv Tree Jugoslavije proizveo je sijaset politikih, ekonomskih i socijalnih problema sa kojima se danas suoava Srbija, pre svega na stotine hiljada izbeglica i raseljenih lica, udovica, ratnih
siroadi, invalida, beskunika, nezaposlenih i dr. U ovom delu je neophodna koordinirana i intenzivna meunarodna saradnja na osnovama Povelje UN, drugih
meunarodnih dokumenata i Ustavnog prava Srbije. Ratovi na prostoru Libije,
Iraka, Sirije uslovili su ogroman broj izbeglica. Prava reka izbeglica sa afroazijskog
prostora neprekidno tee preko June Evrope prema centralnoj, zapadnoj i severnoj Evropi. Ogroman talas izbeglica tokom 2015. godine prolazi kroz Srbiju to
zahteva niz mera, pre svega zdravstvenog i bezbednosnog karaktera.
163
i razvoju, pravima oveka, pravima deteta, stanovnitvu, normama iz oblasti

rada i socijalnog osiguranja, istraivanja i informisanja.
Zakljuak
Kroz vreme i prostor od najranijeg perioda ljdskog postojanja do danas socijalni sadraji (odea, obua, hrana, odmor, leenje, obrazovanje idr.) bili su
notorni pokretai ovekove aktivnosti. U savremenom drutvu, osvajanje vlasti odvija se u demokratskim drutvenom ambijentu politikog nadmetanja
zasnovanog na ideji opteg dobra, usklaivanja interesa, vrenja vlasti, smenljivosti i izbornosti. U tim relacijama socijalni sadraji predstavljaju znaajno
podruje animiranja javnosti i njenog politikog pokretanja i angaovanja, a
socijalna politika je prostor na kome se reava sudbina vlasti-njeno osvajanje,
ouvanje ili gubitak. Socijalni sadraji (ljudske potrebe marerijalne i duhovne) ine sutinu ivota oveka i kao takvi izvanredno su sredstvo upravljanja i
vladanja ljudima na osnovama humanizma ili utilitarizma, a u cilju vladanja
drutvom i uspostavljanja i odravanja drutvenog habitusa. Ljudske potrebe materijalne i nematerijalne, nain njihovog zadovoljavanja i sredstva za
njihovo obezbedjivanje pogodno su sredstvo za osvajanje i ouvanje vlasti.
Ujedno socijalni sadraji, posebno u poslednjih sedamdeset godina predstavljaju cilj ekonomije i ekonomskog razvoja. Savremena drutva zaokupljena
su ne samo nacionalnim pitanjima, pitanjima politikih prava i soboda, ve i
pitanjima socijalno-ekonomskog karaktera, koja su uvek kroz istoriju razvoja
drutva pokretala na borbu, nemire i drutvene sukobe. Zbog toga, u programima politikih subjekata znaajno mesto za upravljanje i vladanje, osvajanje i ouvanje vlasti moraju da zauzimaju pitanja: zapoljavanja i poveavanja
zaposlenosti, zarada i sigurnosti zarada, zatite zdravlja i unapreenja zdravstvene zatite, stanovanja i stambenog konfora, odnosno socijalne sigurnosti
i ivotnog standarda. U sutini to su pitanja koja se konstruktivno razreavaju
kroz: rad, humanizam, socijalnu pravdu, slobodu i solidarnost. Ovaj rad ima
teorijski karakter i sagledava znaaj socijalnih sadraja kroz prizmu vlasti u
nameri da istakne humanistiku dimenziju kao osnovu za izgradnju i razvoj
drutva. Zbog toga smo, sa dananjih naunih dostignua o oveku, drutvu,
smislu ovekovog postojanja i delovanja, podcrtali u delu teksta o nainu razvoja drutva, da nema uspenog razvoja bez sadrajne socijalne politike.U
radu se ne bavimo modelima ni metodolokim pitanjima u oblasti socijalne
politiki, ve smo iskljuivo stavili naglasak na upotrebu socijalne politike.
164
dr ag osl av koov i
Literatura
[1]
Aristotel, Politika, Kultura, Beograd 1960.
[2]
Artur openhauer, O geniju, prevod Milan Vujaklija, knjinice Rajkovia i

ukovia, Beograd-Terazije 1928.
[3]
Bogdana Koljevi, Kosovo i Evropska unija: pitanja identiteta i demokratije,

Nova srpska politika misao, br. 12, Beograd 2008.
[4]
Dragoslav Koovi, Socijalna politika, FPN, Beograd 2007.
[5]
Dragoslav Koovi, Religijska uenja: socijalne vrednosti religijskih uenja, FPN,

Beograd 2010.
[6]
Dragoslav Koovi, Pojedinana, porodina i drutvena disipacija, Godinjak,

br.4, FPN, Beograd 2010.
[7]
Dragoslav Koovi, Politike, ekonomske i socijalne posledice okupacije june Srpske pokrajine Kosova i Metohije, Srpska politika misao, IPS, br. 2, Beograd
2012.
[8]
Duan Lakievi, Socijalna politika, Savremena administracija, Beograd 1991.
[9]
John Rex, Ph. D. Professor Emeritus, Secular Substitutes for Religion in the
Modern World, Politikologija religije, Vol. 1, no. 1., Centar za prouavanje religije
i versku toleranciju, Beograd 2007.
[10]
Ljuba Tadi, Filozofija prava, Naprijed, Zagreb 1983.
[11]
Mihajlo Markovi, Sloboda kao filozofska osnova demokratije, Srpska politika

misao, br. 12. Beograd 1997.
[12]
Mihajlo Markovi, Humanistii smisao drutvene teorije, tom VI, BIGZ, Beograd 1994.
[13]
Miroljub Jevtic, Religion and Relations between Genders, Politikologija religije,

Vol. 2, no. 1., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd 2008.
[14]
Platon, Drava, Kultura, Beograd 1966.
[15]
Politika enciklopedija, Savremena admnistracija, Beograd 1975.
[16]
Radoslav Ratkovi, Uvod u politike nauke, Udruenje nauka i drutvo Srbije,

Beograd 1999.
[17]
Sanja uljagi, Razmatranje problema odrivog i ravnomernog regionalnog razvoja, Politika revija, Institut za politike studije, br. 3, Beograd 2009.
[18]
Stephen J. Hunt, The rhetoric of rights in the UK Cristian churches regarding

non-heterosexual citizenship, Politikologija religije, Vol. 4, no. 2., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd 2010.
[19]
Virgilio Aquino Rivas, The Role of the Church in the Politics of Social
Transformation: The Paradox of Nihilism, Politikologija religije, Vol. 2, no. 2.,
Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd 2008.
165
[20]
Ziad Fahed, How the Catholic Church Views the Political Community?,
Politikologija religije, Vol. 3, no. 1., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd 2009.
[21]
Zoran Jevtovic, Islamization and Albanization of Old Serbia, Politikologija religije, Vol. 1, no. 2., Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd
2007.
Dragoslav Kocovic
Politics the phenomenon of
social policy and its usage
Abstract
In this work we are trying to comprehend social policy as a major field in politics, explaining its theoretical specificity in order to offer the reader the basic ideas of the phenomena: politics, social and social policy. Our intention
is to analyse, through the contents of social policy, its use in social life as the
means of governing and ruling, winning and keeping power and progress
of society. Theoretically and scientifically, it is quite justified to consider social policy through these three spheres avoiding the stereotype present in
theory and practice of social policy, its place and role in life of an individual,
group, state, region and society in global sphere. We want to point out its vitality and its importance in development of each community, especially in
the moment of global processes, reforms, change of value system, when important and unimportant, essence and form, lasting and temporary are often
confused. We want to show that without conducting substantial and constructive policy no policy and organization of society are possible referring
to the man of this century. The essence of social riddle solving is in architecture and design of society that will develop itself in harmony and progress, in
which the conflicts will be minor and prosperity will be achieved in the unity
of political, economic and social.
Key words:
politics, social, social policy, government and ruling, winning and keeping
the power, the form of social development.
SOCIJA L NA POL ITIKA I SOCIJA L NI R AD

Izvorni nauni lanak
UDC
364.2:336(497.11)
Suzana Mihajlovi Babi*

Podrka minimalnom
dohotku u Srbiji
adekvatnost novane
socijalne pomoi
Apstrakt
Dok pojedine lanice Evropske unije nemaju nacionalno razvijene eme podrke minimalnom prihodu (Grka i Italija), aktuelno zakonodavno ureenje u naoj dravi prepoznaje pravo na univerzalnu materijalnu podrku
siromanoj populaciji. Osnovni program materijalne podrke ostvaruje se
kroz novanu socijalnu pomo, pri emu su uslovi i visina naknade za korisnike propisani Zakonom o socijalnoj zatiti. Ciljevi ovog rada su odreivanje koncepta adekvatnosti novane pomoi u evropskoj praksi u kontekstu
ostvarivanja prava na podrku minimalnom dohotku, predstavljanje osnovnih postavki ovog prava u naoj dravi i preispitivanje adekvatnosti nivoa
isplata novane socijalne pomoi u odnosu na postizanje odgovarajueg ivotnog standarda u Republici Srbiji. Nalazi upuuju na zakljuak da je visina
novane pomoi neadekvatna za izdizanje korisnika socijalne pomoi iznad
apsolutnog praga siromatva.
Kljune rei:
novana socijalna pomo, adekvatnost, Srbija
Email: suzana.mihajlovic@fpn.bg.ac.rs
168
suz a n a m i h aj l ov i ba bi
PRAVO NA PODRKU MINIMALNOM DOHOTKU

I PROCENA NJEGOVE ADEKVATNOSTI
U EVROPSKOJ UNIJI
Pravo na podrku minimalnom dohotku jedno je od osnovnih prava iz socijalne
zatite, koje je po pravilu ureeno po principu nedoprinosnih ema, te nije povezano sa prethodnim radom ili uplatama, ve je povezano sa odranjem minimalnog ivotnog standarda svakog pojedinca. Uvoenje minimalnog dohotka u dravama EU poelo je 1960-ih godina XX veka kada se verovalo da je siromatvo
prolazni problem koji e se smanjivati sa ekonomskim napretkom drutva. Sve
do poetka devedesetih godina XX veka uspostavljanje i sprovoenje ovih ema
bilo je u iskljuivoj nadlenosti nacionalnih drava, dok se u kasnijem periodu
dodatno ukljuuje Evropska unija u promovisanju i koordinaciji ovog prava.
Preporuka 92/441/EEC o zajednikom kriterijumu za dovoljna sredstva
i socijalnu pomo u sistemima socijalne zatite doneta je 1992. godine sa ciljem koordinacije prava na minimalni dohodak u dravama lanicama. S obzirom na pravnu neobaveznost ovog dokumenta, vano je napomenuti da su
nacionalni sudovi duni da u reavanju sluajeva iz svoje nadlenosti prilikom tumaenja izvora unutranjeg prava, putem kojih se obezbeuje implementacija komunitarnog zakonodavstva, uzimaju u obzir odgovarajue preporuke EU. U ovom dokumentu iskazana je potreba da se zatite pojedinci i
porodice koji ne mogu obezbediti sebi dovoljne prihode, dok je zabeleen stav
da pravo na podrku minimalnom dohotku mora biti inkorporirano u sistem
socijalne sigurnosti svake drave lanice. Evropska komisija potom 2008. godine donosi Preporuku o aktivnoj inkluziji u kojoj se naglaava neophodnost
adekvatne podrke minimalnom prihodu, ime je naglaena kvalitativna dimenzija ovog prava. Novina u odnosu na njenu prethodnicu iz devedesetih
godina 20. veka je i insistiranje na povezivanju programa pomoi siromanima sa aktivizacijom na tritu rada. Evropska unija je 2000. godine usvojila
Povelju o osnovnim pravima Evropske unije, da bi ona postala pravno obavezujua i podignuta na nivo primarnih izvora prava tek 2009. godine stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora. Pravo na podrku minimalnom prihodu
dobija ugovorni osnov lanom 34, stav 3, u kom se navodi da Unija priznaje
i potuje pravo na socijalnu pomo i pomo za stanovanje kako bi se obezbedila dostojna egzistencija svima koji nemaju dovoljno sredstava.
Drenka Vukovi, Socijalna politika Evropske unije, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2011, str. 212.
Ljubinka Kovaevi, Izvori komunitarnog radnog i socijalnog prava u: Drenka Vukovi, Socijalna politika Evropske unije, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2011, str. 350.
European Union, Charter of fundamental rights of the European Union, Official Journal of
the European Union, C 83/392. Avaliable from: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/
podr k a m i n i m a l nom dohot k u u srbij i...
169
Prilikom odreivanja ema minimalnog prihoda polazimo od definicije

Evropske mree minimalnog dohotka (European Minimum Income Network
EMIN), projekta pokrenutog od strane Evropske komisije i realizovanog u
toku 2013. i 2014. godine sa ciljem definisanja zajednikih standarda adekvatnosti podrke minimalnom dohotku. eme minimalnih prihoda su definisane kao esencijalne eme podrke prihodu koje obezbeuju sigurnosnu
mreu za one koji ne rade ili nemaju pristup pristojnom poslu i nemaju pravo
na isplate iz socijalnog osiguranja ili oni kojima su prava na njih istekla. U
kontekstu strateke opredeljenosti Evropske unije ka smanjivanju siromatva
i socijalne iskljuenosti do 2020. godine, ostvarivanje prava na socijalnu pomo ostaje bazini sadraj programa socijalne sigurnosti u veini drava lanica. Obuhvat, duina trajanja i osnov prava na minimalni dohodak u dravama lanicama se razlikuju, kao i usmerenost ka preorijentaciji na aktivne
socijalne mere i socijalne usluge. S obzirom na veoma diverzifikovane institucionalne dizajne ema obezbeenja minimalnog dohotka, klasifikacija drava lanica se moe sprovesti uzimajui u obzir razliite kriterijume. Prema
izvetaju Evropske mree nacionalnih nezavisnih eksperata za socijalnu inkluziju iz 2009. godine, u dokumentu eme minimalnih prihoda u dravama
lanicama EU klasifikuju se etiri grupe drava prema karakteru targetiranosti programa.
LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0389:0403:EN:PDF (Accessed 13 June 2015), p.

10.

European Commission, Toward adequate and accessible Minimum Income Shemes

in Europe, Directorate-General for Employment and Social Affairs and Inclusion
Directorate D Europe 2020: Social Policies Unit D.2 Social inclusion and Poverty Reduction, 2015, p. 3.
Tri tipa socijalne pomoi: univerzalna pomo generalizovane eme koje obezbeuju beneficije u novcu za sve (ili skoro sve) ljude ispod utvrenog standarda
minimalnog prihoda; kategorijalna pomo obezbeuje beneficije u novcu za
specifikovane grupe kao to su osobe sa invaliditetom, nezaposleni ili stari; namenska davanja obezbeuje pristup bilo dobrima ili uslugama u novcu ili u
naturi ukljuujui pomo za stanovanje ili podrku za trokove obrazovanja ili
kolskih obroka (MISSOC secretariat, MISSOC Analysis 2011: Guaranteed Minimum
Resources, European Commission DG Employment, Social Affairs & Inclusion,
2011, p. 5).
Prva, one drave koje imaju relativno jednostavne i sveobuhvatne programe (Austrija, Belgija, Kipar, eka, Danska, Nemaka, Finska, Holandija, Portugalija, Rumunija, Slovenija, vedska) otvorene za sve one koji nemaju dovoljno sredstava
da sami sebe izdravaju. (...)
U drugoj grupi su drave (Estonija, Maarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Slovaka) koje imaju prilino jednostavne i nekategorijalne eme, ali i ogranienu po-
170
U vezi sa definisanjem i operacionalizacijom koncepta adekvatnosti podrke minimalnom dohotku u Evropskoj uniji, ire odreenje prisutno je u
gorenavedenoj Preporuci 92/441/EEC kao odreivanje odgovarajueg iznosa
pomoi koji e pokriti esencijalne potrebe uz potovanje ljudskog dostojanstva, uzimajui u obzir ivotni standard i nivo cena u konkretnoj dravi lanici, za razliite vrste i veliine domainstva. Preporuuje se usklaivanje
ovih iznosa sa nacionalno specifinim indikatorima, kao i njihova periodina
revizija u cilju kontinuiranog odranja visine pomoi. U Evropskoj uniji ne
postoji zajednika definicija adekvatnosti minimalnog dohotka, kao ni indikatora na osnovu kojih e se procenjivati adekvatnost novane materijalne
pomoi koje prua drava. Poslednjih godina u toku je kampanja nevladinih
organizacija koje se bave borbom protiv siromatva i socijalne iskljuenosti za
unapreenje zajednikog praenja delotvornosti aktuelnih ema podrke minimalnom prihodu. Predlog je utvrivanje kriterijuma za procenu adekvatnosti ovih ema, uz donoenje direktive koja bi standardizovala adekvatnost
pomoi na nivo stope rizika od siromatva. Ova inicijativa nije formalizovana, te se stoga na nacionalnom nivou zakonski odreuju sredstva neophodna
za zadovoljenje osnovnih potreba, u skladu sa nacionalno-specifinim poimanjem potrebnih sredstava za postizanje minimalnog ivotnog standarda.
Odreivanje potrebnog nivoa pomoi onima koji ne dostiu minimalni standard postavlja se u odnosu na potrebe i kotanje zadovoljavanja tih potreba.
Neke drave odreuju iznos pomoi u odnosu na visinu novanih primanja ili
beneficija iz socijalnog osiguranja. Veina drava lanica odreuje iznos kroz
zakonski nacionalno uspostavljen nivo linije siromatva, a njegovo utvriva-
dobnost i obuhvat ljudi kojima je potrebna finansijska pomo esto zbog niskog
nivoa na kome se vri provera sredstava. (...)
Treu grupu ine one drave lanice (panija, Francuska, Irska, Malta, Velika Britanija) koje su razvile sloene mree razliitih, esto kategorijalnih, i ponekad preklapajuih ema koje su se nadgraivale tokom vremena, ali u sutini pokrivaju
veinu onih koji se nalaze u stanju hitne potrebe. (...)
etvrtu grupu ine drave lanice (Bugarska, Grka, Italija) koje imaju vrlo ograniene,
delimine aranmane, koji su u stvari prilino ogranieni na uske kategorije ljudi i koji
ne pokrivaju veliki broj ljudi u stanju hitne potrebe za pomoi. (...) (Frazer, Hugh, Marlier, Eric, Minimum Income Schemes Across EU Member States, European Commission DG
Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, 2009, pp. 1516).
Council Recommendation 92/441/EEC of 24 June 1992 on common criteria concerning sufficient resources and social assistance in social protection systems, Official Journal L 245, 27/08/1992, pp. 4748.
Rizik od siromatva je indikator siromatva u Evropskoj uniji koji pokazuje udeo lica
iji je dohodak po potroakoj jedinici nakon socijalnih transfera nii od 60% medijane nacionalnog dohotka po potroakoj jedinici (prema: http://epp.eurostat.
ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Glossary:At-risk-of-poverty_rate).
171
nje podrazumeva uzimanje u obzir razliitih faktora (Tabela 1). U danskom

sistemu socijalne sigurnosti visina naknade socijalne pomoi povezana je sa
davanjima po osnovu nezaposlenosti, za razliku od Maarske gde je povezana
sa visinom penzijskih beneficija. Manji broj drava lanica nema jedinstven
minimum ivotnog standarda na nacionalnom nivou, te je nadlenost preneta niim nivoima politikog odluivanja, uz potpunu autonomiju ili u drugim
sluajevima nunost saglaavanja sa nacionalnim nivoom o donetim odlukama. Razlog moe biti objanjen kao teritorijalna rairenost zakonodavnih
kompetencija (...), drugi razlog zato drave lanice nisu upoznate se jednim
nivoom minimalnog ivotnog standarda su specifine eme koje se odnose na
odreene socijalne (pod)rizike (starost, traganje za poslom i nezaposlenost,
invaliditet...). Iz svega gorenavedenog proizilazi nekoliko dominantnih pristupa kojima se utvruje neophodna pomo za pristojan ivotni standard.
Tabela 1. Adekvatnost programa minimalnog dohotka
Da, postoji jasan mehanizam. Zasniva se na:
Da li postoji
mehanizam
koji se zasniva
na (nizu) jasno
odreenih indikatora za utvrivanje nivoa
isplata?
Medijani / proseku primanja

ili njegovom %
(npr. nacionalna
relativna linija
siromatva)
ivotni standard (cene,

apsolutna linija siromatva, potroaka korpa)
Minimalni
prihodi
Drugo
BG, (IT)
CY, CZ, DE,

PL, RO, SE, SI
ES, MT, NL
DK, ES, FI,

HU, IT, LU,
PT, UK
Ne, nivo beneficija je

(prevashodno)
odreen na
subjektivnom
ili arbitrarnom
osnovu
AT, BE, EE, EL,
FR, IE, LV, SK
Da, postoji jasan mehanizam i to:

Da li postoji
jasan mehanizam za redovne
procene nivoa
minimalnog
dohotka?
Redovno
BE, CY, DE, DK, ES,
FR, FI, HU, IE, LU,
LV, NL, PT, RO,
SE, UK
Preteno
redovno
CZ, MT, PL,
SI, SK
Neredovno
BG, LT
Ne, arbitrarno je
AT, EE, EL, (IT)
Izvor: Drenka Vukovi, Socijalna politika Evropske unije, str. 218.

Napomena: AT Austrija, BE Belgija, BG Bugarska, CZ eka Republika, DK Danska, DE Nemaka, EE
Estonija, EL Grka, ES panija, FR Francuska, IE Irska, IT Italija, CY Kipar, LV Letonija, LT Litvanija,
LU Luksemburg, HU Maarska, MT Malta, NL Holandija, PL Poljska, PT Portugalija, RO Rumunija, SI
Slovenija, SK Slovaka, FI Finska, SE vedska, UK Ujedinjeno Kraljevstvo.
MISSOC secretariat, MISSOC Analysis 2011: Guaranteed Minimum Resources, European Commission DG Employment, Social Affairs & Inclusion, 2011, p. 9.
172
Pored pristupa koji su usmereni na utvrivanje novanog iznosa minimuma standarda ivota i beneficija u novcu koje podiu siromane iznad
ovog minimuma, pristup usmeren na potrebe prisutan je u Austriji i vedskoj.
vedska omoguuje beneficije koje pokrivaju trokove za hranu, odeu i
obuu, igru i razonodu, potrona dobra, zdravlje i higijenu, dnevne novine,
telefonske i televizijske takse, bilo sa dodacima za razumne izdatke za trokove stanovanja, snabdevanje elektrinom energijom, putovanje od i ka poslu,
osiguranje domainstva i lanstvo u sindikatu i fond za osiguranje za sluaj
nezaposlenosti.10
Revizija nivoa isplata u nekim dravama lanicama nije prisutna, te
su preporuke da one uvrste ovu procenu u kreiranje svojih programa kako
bi podrka minimalnom prihodu postigla ili odrala adekvatnost u odnosu
na ivotni standard. Mehanizam za procene nivoa isplata je najee usklaivanje nivoa pomoi sa indeksom potroakih cena na godinjem nivou. U
vezi sa tim treba uzeti u obzir sledee podatke: samo u dve drave indeksacija sa nivoom cena je automatska i nije preputena odlukama vlada (Belgija i
Luksemburg), u drugim dravama iznos je povezan sa nivoom penzija ili plata, u nekim dravama lanicama iznos je jasno prilagoavan sa raspoloivim
budetom (Bugarska, Letonija)11.
BAZINI PROGRAM POMOI SIROMANIMA

U REPUBLICI SRBIJI NOVANA
SOCIJALNA POMO
Zakon o socijalnoj zatiti iz 2011. godine kao prvi cilj socijalne zatite navodi
dostii, odnosno odravati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost
pojedinca i porodice u zadovoljavanju ivotnih potreba12. U Republici Srbiji
je ustanovljena nacionalna ema podrke minimalnom dohotku13 koja se u
najuem smislu moe poistovetiti sa programom novane socijalne pomoi.
10
Isto, str. 9.
11
European Anti-Poverty Network, Adequacy of minimum income in the EU, Avaliable from: http://www.eapn.eu/images/stories/docs/EAPN-position-papers-and
reports/adequacyexplainer-2010-en-web.pdf (Accessed 25 June 2015), p. 21.
12
Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 24, Beograd, 2011,
lan 3, stav 1.
13
Vrste materijalne podrke definisane su Zakonom i ostvaruju se putem: novane

socijalne pomoi, dodatka za pomo i negu drugog lica, uveanog dodatka za pomo i negu drugog lica, pomoi za osposobljavanje za rad, jednokratne novane
pomoi, pomoi u naturi i drugih vrsta materijalne podrke (Zakon o socijalnoj
zatiti, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 24, Beograd, 2011, lan 79).
173
U naoj dravi, kao i u dravama lanicama Evropske unije, minimalni uslovi

za ostvarivanje prava iz programa minimalnih prihoda su po pravilu vezani za
nedovoljno resursa kojima raspolae pojedinac ili porodica, zatim za godine
starosti, dravljanstvo i drugo.
Pravo na ovu materijalnu podrku mogu ostvariti dravljani Republike
Srbije, pojedinac i porodica ukoliko su ispunjeni uslovi predvieni zakonom
koji se preteno vezuju za prihodnu dimenziju. Prihod mora biti manji od
iznosa novane socijalne pomoi utvrenog ovim zakonom. Prema Zakonu
iz 2011. godine u lanu 81 porodica je definisana kao korisnik prava na novanu socijalnu pomo, pri emu se pod porodicom smatraju: partneri iz branog i vanbranog odnosa, deca i srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen
srodstva, kao i srodnici pobone linije do drugog stepena koji moraju iveti u
istom domainstvu. Drave lanice Evropske unije preteno insistiraju na prebivalitu kao osnovu za ostvarivanje prava, a manje na dravljanstvu, to je u
skladu sa ukljuivanjem migranata u sistem socijalne sigurnosti. Ispunjenost
uslova vezanih za prebivalite se razliito definie, te je u ekoj uslov stalno prebivalite, odobren zahtev za azil ili status migranta radnika. Nordijske
drave po pravilu nemaju ogranienja u vezi prebivalita aplikanata, dok su
Luksemburg i Danska primeri drava u kojima lice mora imati prebivalite u
pomenutoj dravi 5 od poslednjih 20 godina, odnosno 7 od 8 godina. Belgija
i eka propisuju 3 meseca prebivalita za graane Evropske unije iz drugih
drava pre nego to mogu da apliciraju za pomo14.
Visina novane socijalne pomoi se utvruje preko osnovice propisane Zakonom o socijalnoj zatiti koja iznosi 6 050 dinara i koja se usklauje
dva puta godinje sa indeksom potroakih cena. Za utvrivanje konkretnog
iznosa novane pomoi uzima se u obzir veliina i struktura domainstva, te
se ponderisanje lanova domainstva vri prema utvrenoj skali. 1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini osnovice 1; 2) za svaku
narednu odraslu osobu u porodici od visine osnovice 0,5; 3) za dete do 18
godina od visine osnovice 0,315. Iznos novane socijalne pomoi moe biti
uvean za 20% u odnosu na iznos koji bi bio utvren ukoliko su pojedinac
odnosno svi lanovi porodice nesposobni za rad. Ovo uveanje se primenjuje
i na jednoroditeljske porodice. Novani iznos koji predstavlja razliku izmeu
zakonski propisane granice minimalnog standarda i realnog proseka prihoda
pojedinca i porodice se isplauje jednom meseno sa tromesenom pauzom
korienja prava u toku kalendarske godine. Apliciranje za novanu socijalnu
14
European Anti-Poverty Network, Comparative table: State of play in the European

Union regarding Minimum Income Schemes. Avaliable from: http://www.eapn.eu/
images/docs/minimum%20schemes%20comparative%20template%20-%20v4_
150709ne.pdf /(Accessed 20 June 2015).
15
Zakon o socijalnoj zatiti, op.cit., lan 88, stav 1.
174
pomo nije ogranieno, te se korisnici mogu opet prijaviti. Trajanje prava iz

programa minimalnih prihoda je i u veini drava lanica Evropske unije neogranieno, sve dok postoje okolnosti na osnovu kojih je odobrena podrka
minimalnom prihodu, uz ponovno apliciranje. Meutim, u Italiji je ogranieno u nekim regionima, a vremensko ogranienje trajanja pomoi se kree od
12 meseci u Portugalu i paniji do 24 meseca u Slovakoj. U nekim dravama
pravo na socijalnu pomo je zagarantovano u odreenom vremenskom periodu izmeu tri i est meseci, sa mogunou obnavljanja ukoliko su ispunjeni
zakonski uslovi. Beneficije u toku trajanja prava ni u jednoj dravi lanici nisu
iskljuivo u naturi. Pretean deo drava isplauje socijalnu pomo u novcu,
iako neke kombinuju beneficije u novcu sa beneficijama u naturi.
Provera materijalnog stanja je neophodan uslov u dravama lanicama
Evropske unije, dok prihodi koji ulaze u procenu materijalne situacije aplikanata mogu znatno da variraju. U procenu kod nekih drava ne ulaze beneficije iz socijalnog osiguranja (Slovaka, Estonija, Malta), graanski zahtevi (Maarska), ili jo specifinije, alimentaciona potraivanja (eka,
Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska), deo dohotka od rada sa skraenim radnim
vremenom (Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo), studentske stipendije i krediti (Slovaka, Estonija, eka), primanja od humanitarnih organizacija
(Poljska)16. U Republici Srbiji Vlada je posebnom Uredbom definisala vrstu
i nain utvrivanja visine prihoda za ostvarivanje prava na novanu socijalnu pomo. Propisano je uzimanje u obzir svih prihoda porodice i pojedinca
u prethodna tri meseca i koji se odnose na steena sredstva iz radnog odnosa,
poljoprivredne i samostalne delatnosti, kao i prihodi koji proizilaze iz statusa
nezaposlenog i posedovanja imovine. Takoe, uvrtena su tednja i gotovina,
uz mogunost da nadleni organ (Centar za socijalni rad) u nalazu i miljenju
pri obradi zahteva utvrdi postojanje dodatnih prihoda. Uredbom su navedeni
i prihodi koji se ne uzimaju u obzir i to su: deiji dodatak; roditeljski dodatak;
dodatak za pomo i negu drugog lica, ostvaren po bilo kom osnovu; uvean
dodatak za pomo i negu drugog lica; naknade za telesno oteenje; akcije bez
naknade; primanja po osnovu uenikog i studentskog standarda; otpremnine za odlazak u penziju; primanja po osnovu nagrada; primanja po osnovu
naknade tete, osim naknade tete u vidu rente; novana pomo za osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, obuku i pripremu zapoljavanja;
povremene pomoi namenjene zatiti ivotnog standarda odreenih kategorija graana17.
16
MISSOC secretariat, MISSOC Analysis 2011: Guaranteed Minimum Resources, op.cit.,

p. 16.
17
Uredba o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novanu socijalnu pomo, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 36, 2011, lan 11.
175
Pored provere prihoda, uzimaju se u obzir i sledee okolnosti pri dodeljivanju novane socijalne pomoi i pravo se ostvaruje:
1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljita u povrini
do 0,5 hektara;
2) ako pojedinac, odnosno lan porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleivanje nepokretne
imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od trine vrednosti
nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na
nasleivanje, mogao obezbeivati pomo u smislu ovog zakona;
3) ako pojedinac, odnosno lan porodice ne poseduje pokretnu imovinu
ijim korienjem ili otuenjem, bez ugroavanja osnovnih ivotnih
potreba, moe da obezbedi sredstva u visini estostrukog iznosa novane socijalne pomoi koja bi mu bila utvrena po ovom zakonu u
momentu podnoenja zahteva za novanu socijalnu pomo;
4) ako pojedinac, odnosno lan porodice nije zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju18.
Upravljanje programima u dravama lanicama moe se sagledati iz dva
aspekta i to naina na koji je ema finansirana i nivoa na kojem je ema implementirana19. Iako primat u finansiranju ima nacionalni nivo zbog prirode
nedoprinosnog finansiranja socijalne pomoi, zabeleeno je postojanje zajednikog finansiranja nacionalnog i subnacionalnih nivoa, dok je regionalno
finansiranje iskljuivo povezano sa sistemom socijalne sigurnosti u Italiji. Sve
vei broj drava kombinuje finansiranje na nacionalnom nivou sa realizacijom programa na lokalnom nivou, ime bi se regionalne disproporcije svele
na najmanju meru i efikasnije razvila strategija sveobuhvatnijeg ukljuivanja
u program svih lica koja ispunjavaju neophodne uslove. Ova praksa prisutna
je u Republici Srbiji i podrazumeva finansiranje novane socijalne pomoi iz
budeta na republikom nivou, dok je lokalni nivo zaduen za obradu zahteva za dodelu pomoi. Centri za socijalni rad na lokalnom nivou, pored obrade
zahteva, imaju obaveze u okviru jaanja odgovornosti pojedinca za sopstveni
poloaj, s obzirom na to da Zakon o socijalnoj zatiti iz 2011. godine predvia
aktivaciju korisnika novane socijalne pomoi. Individualni plan aktivacije
predstavlja sporazum Centra za socijalni rad i korisnika materijalne podrke
koji usled nepotovanja aktivnosti koje su dogovorene sporazumom, a koje
se tiu obaveza korisnika, moe za posledicu imati ukidanje prava. S obzirom
na to da je namera ovog mehanizma aktivacije korisnika ukljuivanje lica na
18
Zakon o socijalnoj zatiti, op.cit., lan 82, stav 1.
19
European Commission, Toward adequate and accessible Minimum Income Shemes in

Europe, p. 16.
176
trite rada, smatra se da je od kraja 2014. godine kada su ispunjeni svi uslovi
za njegovu primenu, primenjivan u lokalnim samoupravama kao mera protiv
pasivizacije korisnika novane socijalne pomoi. Korisnici su najee ukljuivani u poslove sreivanja javnih povrina, pri emu su javni radovi izostali
kao mera aktivne politike zapoljavanja koja bi donela dodatne prihode siromanoj populaciji.
Bez obzira na kom nivou su organizovane, izvetaji strunjaka (Frazer,
Marlier, 2009; Bahle, Hubl, Pfeifer, 2011) pokazuju da eme minimalnih
prihoda umanjuju dubinu siromatva, dok ak ni u veini drava lanica
Evropske unije jo uvek ne predstavljaju efikasne programe za smanjivanje
stope siromatva.
PROCENA ADEKVATNOSTI NIVOA NOVANE

SOCIJALNE POMOI U REPUBLICI SRBIJI
Adekvatnost visine iznosa novane socijalne pomoi naroito je aktuelna
tema u kontekstu efikasnijeg korienja resursa koji se izdvajaju iz bruto nacionalnog dohotka. Politika aktivacije korisnika novane socijalne pomoi u
prilog je tezi o smanjenju izdvajanja u ovoj sferi socijalne zatite, sa strategijom potpunog korienja ljudskog kapitala iz dela radno sposobne populacije
korisnika novanih naknada. U balansiranju iznosa naknade socijalne pomoi koji ne demotivie korisnike u potrazi za zaposlenjem, treba uzeti u obzir
ostvarivanje minimalnog ivotnog standarda za pojedinca i porodicu. Budui
da se procena adekvatnosti dovodi u vezu sa determinantama ivotnog standarda, u nastavku rada e adekvatnost novane socijalne pomoi u Srbiji biti
analizirana kroz ukrtanje sa minimalnim standardom po potronji i dohotku. Udeo novane socijalne pomoi u minimalnom dohotku iz radnog odnosa predstavlja prilog analizi adekvatnosti nivoa pomoi, kao i politike drave
ka promovisanju uea na tritu rada.
Od zakonskih promena 2011. godine broj pojedinaca i porodica korisnika novane socijalne pomoi kontinuirano je rastao, kao i izdvajanja za ovu
namenu u nacionalnom budetu. U 2010. godini ovo pravo je ostvarilo 65
816 domainstava, odnosno 167 914 pojedinaca to je inilo udeo od 0,18%
BDP-a, dok je prema podacima za 2013. godinu novanu socijalnu pomo koristilo 101 656 domainstava, odnosno 258 807 pojedinaca, za ta je izdvojeno 0,34% BDP-a20. Od tada se ne meri apsolutno siromatvo po potronji, iako
je ovaj pokazatelj zvanino svrstan u nacionalno specifine pokazatelje merenja finansijskog siromatva. Izvor podataka za utvrivanje apsolutnog siro-
20
Vlada Republike Srbije, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2014, str. 180.
177
matva u Srbiji je Anketa o potronji domainstva prema kojoj ispod apsolutne linije siromatva jesu ona punoletna lica ija je potronja na mesenom
nivou nia od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistiki
minimum propisan od FAO) i druge izdatke koje ne obuhvataju hranu (osim
trajnih dobara i imputirane rente)21. Anketa se sprovodi kontinuirano, iako
od 2011. godine ne slui za obraunavanje apsolutnog siromatva. Smatra se
da je ona izuzetno korisna u pokazivanju trokova neophodnih za zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba. Sa druge strane, Anketa o prihodima
i uslovima ivota (SILC) primenjuje se u Srbiji od 2012. godine i usmerena je
na dohodovnu dimenziju. Tendencija je da postane primarni izvor statistikih podataka za ovu oblast koji e omoguiti komparativnost sa dravama lanicama Evropske unije. SILC izraunava, pored ostalih indikatora, stopu rizika od siromatva koja predstavlja udeo lica sa prihodima ispod 60% medijane
nacionalnog dohotka konkretnog drutva, te se smatra indikatorom relativnog siromatva koji preteno meri nejednakosti u dravi.
Dostupni podaci pokazuju da aktuelni program novane socijalne pomoi ne podie korisnike novane socijalne pomoi iznad praga apsolutnog, kao
ni relativnog siromatva (Tabela 2). Procene su da u zavisnosti od tipa i karakteristika domainstva, meseni iznosi transfera bi trebalo da budu vii za
33-45% da bi se dostigao prag rizika siromatva22. Osnovno pravo na socijalnu pomo ostvaruje oko dve treine pojedinaca i porodica, dok uveano pravo ostvaruje preostali deo korisnika (domainstva sa licima nesposobnim za
rad i jednoroditeljske porodice), a takva struktura je bez promena poslednjih
godina. S obzirom na manje iznose osnovnog prava, jaz imeu raspoloivog
i dohotka za izlazak iz apsolutnog siromatva je znaajno vei, obuhvatajui
pritom veinu korisnika novanih naknada.
21
Vlada Republike Srbije, Praenje socijalne iskljuenosti u Srbiji pregled i trenutno

stanje socijalne ukljuenosti u Srbiji na osnovu praenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 20062012, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2012, str. 23.
22
Vlada Republike Srbije, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, op. cit., str. 182.
178
Tabela 2. Meseni iznosi novane socijalne pomoi

za pojedine tipove domainstava, prag apsolutnog siromatva
2013., prag rizika siromatva 2012. (u dinarima)
Osnovno
pravo
Uveano
Prag apsolutnog siromatva
Prag rizika
siromatva
Pojedinac
7.490
8.988
11.020
13.680
Jednoroditeljska porodica sa dvoje dece
14.381
20.040
21.888
Porodica sa dvoje dece
15.729
18.875
29.754
28.728
Izvor: Vlada Republike Srbije, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom

ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, str. 183.
Ovo potvruje i da se u zavisnosti od domainstva razlikuje i stepen

adekvatnosti pomoi, a institucionalni dizajn po kome porodice sa lanovima sposobnim za rad imaju tromesenu pauzu u korienju prava dodatno
umanjuje adekvatnost novane socijalne pomoi. Jednoroditeljske porodice
sa dva deteta najblie su postizanju linije siromatva, ukoliko je porodica u
isto vreme korisnik deijeg dodatka. Ukoliko nije ostvareno pravo na deiji
dodatak, jednoroditeljska porodica sa jednim detetom najblie je pragu siromatva. Kombinovanje novane socijalne pomoi sa pravima iz Zakona o
finansijskoj podrci porodici (deiji i roditeljski dodatak) moe u znaajnoj
meri doprineti ostvarivanju prihoda iznad linije siromatva, naroito za jednoroditeljske porodice sa decom i vielane porodice sa tri ili etiri deteta
(Tabela 3). Za sve tipove porodica sa decom koji su korisnici samo novane
socijalne pomoi, ova pomo nije dovoljna za postizanje najnieg nivoa ivotnog standarda.
179
Tabela 3. Godinji iznosi novane socijalne pomoi; zbirni iznosi novane

socijalne pomoi i deijeg dodatka; zbirno novana socijalna pomo,
deiji dodatak i roditeljski dodatak; linija siromatva i nedostajua
sredstva, za razliite tipove porodice u 2012. godini (u dinarima i %)
Tip
porodice
NSP
NSP+DD
NSP+DD+RD
Linija
siromatva
Nedostajua sredstva kao udeo

u davanjima (u %)
NSP
NSP+DD
NSP+DD+RD
1+1
128.887
167.095
202.140
184.014
42,8
10,1
1+2
158.630
235.046
303.566
245.352
54,7
4,4
2+1
148.716
178.104
213.149
269.887
81,5
51,5
26,6
2+2
173.502
232.278
300.798
331.225
90,9
42,6
10,1
2+3
198.288
286.452
409.776
392.563
98,0
37,0
2+4
223.074
340.626
505.026
453.901
103,5
33,3
Izvor: Matkovi et al, Novana davanja za decu i porodice sa decom u Srbiji, str. 146.
Napomena: NSP novana socijalna pomo, DD deiji dodatak, RD

roditeljski dodatak. Za jednoroditeljske porodice uveana novana socijalna
pomo, za parove sa decom osnovni iznos; u koloni tip porodice prva cifra se
odnosi na broj odraslih, a druga na broj dece; linija siromatva podrazumeva
prisustvo dece do 14 godina starosti. Iznosi roditeljskog dodatka tokom jedne
godine, pretpostavka je da pravo ostvaruje sa pomakom, te da i za to dete tokom cele godine ostvaruje pravo na deiji dodatak.
Postoje razliiti vidovi dodatne podrke minimalnom prihodu koji se
mogu ostvariti na lokalnom nivou u Srbiji, odnosno propisani su i administrirani od strane lokalnih samouprava. Dodatna podrka ostvaruje se kroz
dodatna materijalna davanja i pomo u naturi za korisnike novane socijalne pomoi na nacionalnom nivou, najee je usmerena ka zadovoljavanju
potreba dece i ranjivih drutvenih grupa. U Beogradu se domainstvima u
kojima su svi lanovi nesposobni za rad dodeljuje stalna novana pomo, i to
u vidu desetoprocentnog uveanja iznosa NSP-a, a imajui u vidu vee trokove ivota u glavnom gradu23. S obzirom da iznos novane socijalne pomoi predstavlja razliku izmeu ostvarenih prihoda i zakonski propisanog
23
Isto, str. 184.
18 0
minimalnog standarda, iznosi ovako koncipirane dodatne podrke ne mogu

poboljati adekvatnost osnovne eme. Pravo na subvencije i jednokratne pomoi zavisi od raspoloivog budeta lokalne samouprave, te u zavisnosti od
prebivalita korisnik moe ostvariti vea prava.
Uzimajui u obzir odranje motivacije radno sposobnih korisnika novane socijalne pomoi, pretpostavka je da iznos naknade ne bi trebalo da dostigne stoprocentni iznos minimalne zarade. Meutim, podaci za Srbiju pokazuju da udeo iznosa transfera u minimalnoj zaradi za pojedinca koji je
sposoban za rad iznosi 37%, a za porodice sa dvoje dece izmeu 72 i 79%. Tek
porodice sa etvoro dece dobijaju iznos NSP koji dostie iznos jedne minimalne zarade24. Prema tipu porodice, porodice sa najmanjim udelom pomoi u
minimalnoj zaradi su jednoroditeljske porodice, dok u zavisnosti od ostvarivanja prava na deiji dodatak jednoroditeljska porodica sa dva deteta moe se
pribliiti ostvarivanju minimalne zarade. Znaaj ostvarivanja prava na deiji
dodatak u vielanim porodicama sa vie od tri deteta ilustrovan je u Tabeli 4.
Ukoliko novana socijalna pomo predstavlja jedinu vrstu podrke koju porodica ostvaruje, iznos e biti neadekvatan.
Tabela 4. Godinji iznosi pomoi i udeo u neto minimalnoj
zaradi za pojedine tipove porodica sa decom, 2012. godina
Udeo u minimalnoj zaradi
Tip porodice
NSP
NSP+DD
NSP
NSP+DD
1+1
128.887
167.095
53,8
69,8
1+2
158.630
235.046
66,3
98,2
2+1
148.716
178.104
62,1
74,4
2+2
173.502
232.278
72,5
97,0
2+3
198.288
286.452
82,8
119,7
2+4
223.074
340.626
93,2
142,3
Izvor: Matkovi et al, Novana davanja za decu i porodice sa decom u Srbiji, str. 21.
Napomena: NSP novana socijalna pomo, DD deiji dodatak. U koloni tip porodice prva cifra se odnosi na
broj odraslih, a druga na broj dece; iznosi za porodice sa oba roditelja su za porodice koje ostvaruju pravo svih 12
meseci.
24
Isto, str. 183.
181
ZAKLJUAK
Minimalni ivotni standard u Republici Srbiji se ne vezuje ni za jednu odrednicu, kao to je to sluaj u veini drava lanica Evropske unije. Stoga se moe
rei da je administrativna linija siromatva, a time i visina iznosa novane socijalne pomoi arbitrarno odreena. Podrka minimalnom dohotku u Srbiji
ne zadovoljava kriterijume obuhvatnosti i adekvatnosti pruene pomoi. S
obzirom na to da su raniji nalazi potvrdili da ogranien broj ljudi u stanju socijalne potrebe koristi nacionalno propisano pravo (World Bank, 2011), jasno
je da je novana socijalna pomo usmerena samo prema najsiromanijima
u populaciji siromanih. I pored niske obuhvatnosti, poredei iznos pomoi
siromanima sa dravama lanicama Evropske unije iznosi su nii jedino u
Bugarskoj i Rumuniji (European Anty-Poverty Network, 2010).
Primenom metode bazinih potreba u izraunavanju praga siromatva, u
Srbiji se visina novane socijalne pomoi moe ustanoviti minimalnom potroakom korpom kao jednom vrstom referentnog budeta. Inicijativa za
donoenjem direktive koja postavlja minimum adekvatnosti na prag rizika
od siromatva u Evropskoj uniji dodatno namee reformu programa podrke
ninimalnom dohotku. Neophodno je na ovaj ili drugaiji nain odrediti visinu finansijske pomoi siromanima da bi ovo pravo imalo efekata u praksi.
Takoe, istraivanja su pokazala da bi se razvojem usluga u zajednici koje su
namenjene korisnicima novane socijalne pomoi mogli kompenzovati niski iznosi pomoi, kao i da je aktivacija korisnika slaba usled ograniene saradnje Centra za socijalni rad i Nacionalne slube za zapoljavanje (Petrovi,
2011). Novana i pomo u naturi koju pruaju lokalne samouprave takoe
mogu unaprediti adekvatnost, uz prisustvo regionalne nejednakosti u kreiranju i implementiranju prava. Iz tih razloga treba nastojati da se unapredi
osnovni nacionalni program pomoi siromanima ne bi li svim korisnicima
novane socijalne pomoi bilo osigurano pravo na adekvatni minimalni ivotni standard.
BIBLIOGRAFIJA
[1]
Bahle, Thomas, Hubl, Vanessa, Pfeifer, Michaela, The Last Safety Net: A Handbook
of Minimum Income Protection in Europe, The Policy Press, Bristol, 2011.
[2]
Council Recommendation 92/441/EEC of 24 June 1992 on common criteria concerning sufficient resources and social assistance in social protection systems,
Official Journal L 245, 27/08/1992.
[3]
European Anti-Poverty Network, Adequacy of minimum income in the EU, Avaliable

from: http://www.eapn.eu/images/stories/docs/EAPN-position-papers-and reports/adequacyexplainer-2010-en-web.pdf (Accessed 25 June 2015).
182
[4]
European Anti-Poverty Network, Comparative table: State of play in the European

Union regarding Minimum Income Schemes. Avaliable from: http://www.eapn.eu/
images/docs/minimum%20schemes%20comparative%20template%20-%20v4_
150709ne.pdf /(Accessed 20 June 2015).
[5]
European Commission, Toward adequate and accessible Minimum Income Shemes

in Europe, Directorate-General for Employment and Social Affairs and Inclusion
Directorate D Europe 2020: Social Policies Unit D.2 Social inclusion and
Poverty Reduction, 2015.
[6]
European Union, Charter of fundamental rights of the European Union, Official

Journal of the European Union, C 83/392. Avaliable from: http://eur-lex.europa.
eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0389:0403:EN:PDF (Accessed
13 June 2015).
[7]
Frazer, Hugh, Marlier, Eric, Minimum Income Schemes Across EU Member States,
European Commission DG Employment, Social Affairs and Equal Opportunities,
2009.
[8]
Kovaevi, Ljubinka, Izvori komunitarnog radnog i socijalnog prava u: Drenka

Vukovi, Socijalna politika Evropske unije, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2011,
str. 331358.
[9]
Matkovi, Gordana, Mijatovi, Boko, Stani, Katarina, Novana davanja za decu

i porodice sa decom u Srbiji. http://www.csp.org.rs/wp-content/uploads/2014/08/
NOVCANA-DAVANJA-ZA-DECU-I-PORODICE-SA-DECOM-U-RS_FINAL_June2014.pdf, (poseeno 3. avgusta 2015.).
[10]
MISSOC secretariat, MISSOC Analysis 2011: Guaranteed Minimum Resources.

European Commission DG Employment, Social Affairs & Inclusion, 2011.
[11]
Petrovi, Marina, Socijalna pomo i aktivacija u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2011.
[12]
Uredba o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novanu socijalnu pomo, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 36, 2011.
[13]
Vlada Republike Srbije, Drugi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2014.
[14]
Vlada Republike Srbije, Praenje socijalne iskljuenosti u Srbiji pregled i trenutno

stanje socijalne ukljuenosti u Srbiji na osnovu praenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 20062012, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2012.
[15]
Vukovi, Drenka, Socijalna politika Evropske unije, Fakultet politikih nauka, Beograd,
2011.
[16]
World Bank, Social safety nets in the Western Balkans: design, implementation and
performance, World Bank, Washington DC, 2011.
[17]
Zakon o socijalnoj zatiti, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 24, Beograd, 2011.
Suzana Mihajlovi Babi

MINIMUM INCOME SUPPORT IN SERBIA
ADEQUACY OF SOCIAL ASSISTANCE
Abstract
While some Member States of the European Union havent developed their
own national minimum income shemes (Greece and Italy), current legislative regulation in our country recognizes the right to universal material support to the poor population. The basic program of material support
is achieved through social assistance payments, while the conditions and
amount of financial assistance for beneficiaries are regulated by the Social
Protection Law. The aims of this paper are to determine the adequacy of financial assistance as a concept in European practice in the context of right
to minimum income support, review of the basic settings of this right in our
country and to analyse the adequacy of social assistance payments level in relation to achievement of adequate living standard in the Republic of Serbia.
Findings suggest that the amount of financial assistance is inadequate to uplift the social assistance beneficiaries above the absolute poverty line.
Key words:
social assistance, adequacy, Serbia.
183
ISTR A I VANJA
Izvorni nauni lanak
UDC
342.8: 329(497.11)
Bojan Klaar*
Izvrni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)
i doktorand na Fakultetu politikih nauka u Beogradu
Nepoverenje u politike
stranke prolazni izazov
ili problem za izbornu
participaciju u Srbiji?
Apstrakt
U ovom radu autor namerava da diskutuje o moguim implikacijama kontinuiuranog nepoverenja u politike stranke na politiki i izborni aktivizam
u Srbiji. Preciznije, kako i sa kojim posledicama dugogodinje nepoverenje u
politike stranke od 50% do 77% od 1996. godine, moe da utie na izbornu participaciju koja je u padu od 2008. godine 2014. je glasalo 3.592.375
biraa to je za 320.529 manje u odnosu na 2012. odnosno za 548.801 u odnosu na 2008. godinu. Negativna percepcija politikih stranaka u kombinaciji sa niskim graanskim aktivizmom i niskim poverenjem u medije i civilno drutvo nosi sa sobom opasnost po demokratske procese u celini koje se
oituje i kroz opadanje uverenja da je demokratija jedini poeljan politiki
poredak. U tekstu e se prezentovati i obilje empirijskih podataka sa ciljem
fokusiranja ove rasprave u trenutni socijalni i politiki kontekst u Srbiji.
Kljune rei:
Izborna participacija, politike stranke, poverenje, izbori, izborna odluka
Email: bojan.klacar@cesid.rs
186
boja n k l a a r
UVOD
Izborna participacija je u duem nizu godina predstavljala jedini znaajniji
oblik politike participacije u Srbiji. Bez obzira to izborna participacija nije
jedini indikator politikog aktivizma, teza od koje polazimo u radu je da se radi
o vanom kriterijumu legitimiteta itavog politikog sistema. Istovremeno,
politike stranke su lideri u nepoverenju i takav trend se ne menja ak ni kada
stranka na izborima osvoji skoro 50% glasova. Tako je pitanje kojim elimo
da se bavimo u ovom tekstu: da li je za oekivati da se i u budunosti nastavi
trend relativno visoke izborne participacije uz zadravanje svih postojeih negativnih pokazatelja: nizak graanski aktivizam, nisko poverenje u politike stranke i politike institucije u celini, porast apolitinih graana i ambivalentan odnos prema
demokratiji?
Vanost istraivanja ove teme proistie iz tri razloga: (1) nepoverenje u
politike stranke traje koliko i stranaki pluralizam, to utie i na poveane
razmere moguih tetnih posledica takve prakse, (2) nepoverenje u politike
stranke neminovno utie i na odnos graana prema itavom politikom poretku, to dugorono, u kombinaciji sa negativnim efektima ekonomske krize
i profilisanjem stranakog sistema sa jednom hegemonskom strankom, moe
da izazove ire negativne posledice i (3) nastavljaju se negativni trendovi niske civilne participacije u gotovo svim organizacijama to ukazuje da politika kultura ostaje na pola koraka izmeu podanike i participativne kulture.
POVERENJE U POLITIKE INSTITUCIJE

I IZBORNA PARTICIPACIJA
Izborna participacija zavisi od nekoliko faktora: (1) od koncepta politikog sistema, (2) izbornog sistema, (3) socijalnih, ekonomskih i kulturnih faktora i
(4) od stranakog sistema i uloge koju imaju politike stranke. Specifino, na
izbornu participaciju utie i to da li je izlazak na izbore obavezan ili ne, dan
u kome se odravaju izbori, nain i kvalitet voenja birakog spiska, uestalost izbora i (ne)postojanje glasanja u tzv. nekontrolisanim uslovima (pismo,
internet).
Jedan od najznaajnih faktora koji utie na izbornu participaciju jesu politike stranke odnosno (1) koliko su stranke u mogunosti da animiraju i motiviu birako telo da izae na izbore i (2) kakav je odnos graana prema politikim strankama da li postoji negativna percepcija stranaka i koliki je obim
poverenja u njih.
U radu emo govoriti o izbornoj participaciji iskljuivo na parlamentarnim izborima u Republici Srbiji.
n epovere n j e u pol i t ik e str a n k e prol a z n i i z a zov...
187
Kada govorimo o politikim strankama, imamo u vidu tri elementa koja u

svojoj definiciji navodi Sartori: 1) to je grupa koja se identifikuje sa svojim nazivom, 2) uestvuje na izborima i 3) sposobna je da na izborima izabere kandidate na javne funkcije. Bez obzira na trend irenja znaaja nezavisnih kandidata, ali i na procese znaajne transformacije stranakih sistema, politike
stranke su i dalje kamen temeljac u modernim demokratijama. Kulminacija
stranakih aktivnosti nastupa u izbornim kampanjama u kojima, kandidujui
svoju politiku, ideje, program i linosti, trae podrku biraa. Meutim, kraj
XX veka obeleeva transformacija stranaka, opadanje stranake identifikacije, gubljenje ili smanjivanja stranakih kanala komunikacije i sve vea usredsreenost stranaka na medije i njihovu ulogu u mobilizaciji biraa to sinergetski kreira klimu koja manje pogoduje visokoj izbornoj participaciji.
Po tzv. miigenskoj formuli na izbornu odluku biraa utiu tri faktora: stranaka identifikacija, teme (issues) koje se pokreu u kampanji i imid
stranke ili lidera/kandidata. Izvesno je da ovi faktori, u razliitom obimu, utiu i na izbornu participaciju. U drutvima koja nisu osvojila principe participativne kulture i sa jakim kultom linosti (kakvo je srpsko drutvo), na izbornu participaciju dodatno utie imid lidera stranke, njegova uloga i aktivnosti
u samoj izbornoj kampanji.
Tako je i Linc (Linz), govorei o liderstvu u predsednikim i parlamentarnim demokratijama, istakao da birai u parlamentarnim demokratijama sve
vie glasaju za stranku kako bi osigurali da njen lider moe da formira vladu, i
obratno, i da je personalizacija liderstva, savremene parlamentarne demokratije uinila slinim predsednikim demokratijama.
Politike stranke u Srbiji su liderske i posledino tome, mobilizacija biraa da izau na izbore povezana je sa ulogom koju imaju lideri stranaka u izbornim kampanjama. ak i kada kampanje imaju obrise tematskih, odnosno
programskih kampanja, poput kampanja 2012. i 2014. godine putem ula-
Giovanni Sartori, Parties and Party Systems: A Framework for Analysis, Cambridge
University Press, Cambridge, 1976, p. 56.
Videti u: Klaus Von Beyme, Transformacija politikih stranaka, FPZ, Zagreb, 2002.
Opirnije u: Campbell, A., Converse, Ph. E., Miller, W. E., Stokes, D. E., The American voter, University of Chicago Press, 1976.
Juan J. Linz, Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?, in The Failure of Presidential Democracy, Linz Huan J., Arturo Valenzuela,
Ed. (Volume 1), The John Hopkins University Press, Baltimore and London, 1994,
p. 40.
Stranaka identifikacija se polako razvija u Srbiji, ali je psiholoka veza (koja je u

osnovi ovog koncepta) proces, koji trai vreme, stranaki rad, jasnu programsku
profilaciju i utemeljenost u socijalnim rascepima.
188
boja n k l a a r
ska na agendu socijalnih i ekonomskih pitanja, vie se radilo o komuniciranju odreenih tematskih celina sa ciljem da se podstie imid lidera i njegova
komunikacija, nego o elji stranaka da svojim programom dou do glasova
biraa. Da je imid lidera kao projekcija biraa o odreenom politiaru koja
u sebi saima razliite elemente line osobine i kompetencije, stranaku pripadnost i slino, sve vaniji faktor i u izbornoj odluci i izbornoj participaciji
uopte svedoe i trendovi izvan Srbije: kampanje se sve vie personalizuju,
postaju medijski posredovane, sa brojnim elementima medijalizacije i amerikanizacije kampanja veliki uticaj medija, politikih savetnika, TV dueli i
slino.
Teza rada je da na izbornu odluku i na relativno visoku izbornu participaciju u Srbiji naglaeno utie personalizacija glasanja, u kome se birai vie
odreuju spram imida lidera i poverenja u njih nego njihovih stranaka ili
programa. Jedino se na taj nain moe objasniti kontekst u kome graani
prave veliku distancu u odnosu na stranke (nepoverenje, nezainteresovanost
za politiku, poveanje apolitinosti) i njihovog redovnog izlaska na izbore.
Na izbornu participaciju, osim sposobnosti stranaka i njihovih lidera da
mobiliu birae utie i odnos koji graani imaju prema strankama. Taj odnos
se ogleda, pre svega, u poverenju koje graani pokazuju prema strankama i
njihovoj ulozi u politikom sistemu. S druge strane, izbori jesu nesporno najvanija poluga za legitimaciju vlasti, ali ne i jedina, uprkos naporima ovdanjih lidera da se u svakoj prilici pozovu na izbornu volju graana. Ne sporei
tvrdnju da su izbori vaan klju legitimacije vlasti, pojedini autori su miljenja da ta injenica nije dovoljna i za legitimaciju politikog sistema u celini i navode da osnovni indikator legitimnosti sistema i njegovih institucija
predstavlja podrka, odnosno, poverenje graana u sistem u celini i u njegove pojedinane institucije. Ili, sistem se, dakle, moe smatrati legitimnim
Kako su teme koriene u funkciji promocije lidera u kampanji za izbore 2014. godine, detaljnije u: Sinia Atlagi, Kampanja pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 2014: Teme u funkciji promocije lidera u Slavia Orlovi (ur.) Politiki
ivot, septembar 2014, br. 11, Centar za demokratiju, Fakulteta politikih nauka
Univerziteta u Beogradu i igoja tampa, Beograd, str. 2935.
Kao ilustraciju navodimo podatke iz javnomnenjskih istraivanja: SNS na kraju

2015. ima podrku meu milion i po biraa, dok je popularnost njihovog lidera
vea za oko 500.000. Sran Bogosavljevi, iz Ipsos Stratedik Marketinga, odgovarajui na pitanje ta misli da je presudno uticalo na stabilan rejting Vuia, kae: najkrai odgovor je ljudi imaju poverenje u to to Vui radi. Videti na: Tanjug, Godina stabilnog optimizma, ljudi veruju u Vuia, Beograd, 01.01.2016, dostupno preko
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=221406 (poseeno dana 03.01.2016.)
Zoran Slavujevi, Institucije politikog sistema umesto simbolikog izraza prava graana da vladaju, sredstvo vladavine nad graanima u Sreko Mihailovi
(ur.), Kako graani Srbije vide tranziciju, CeSID/FES/CSSD, Beograd, 2010, str. 61.
189
ukoliko mu veina graana daje podrku, ukoliko veina graana pozitivno

ocenjuje njegovo funkcionisanje, odnosno, ukoliko veina graana ima poverenja u njegove institucije.10
POLITIKE INSTITUCIJE I (NE)POVERENJE

Politike stranke su, uz predsednika Republike, Vladu Srbije i parlament, jedne od kljunih politikih institucija. Vraanje unazad do 1990. godine kada
su i odrani prvi viestranaki izbori nam ukazuje da politike institucije nisu
nikada bile institucije u koje su graani verovali u znaajnijem obimu. Takvi
nalazi sugeriu da je politiki sistem kontinuirano u deficitu legitimnosti.
Istovremeno, Narodna skuptina, Vlada Srbije i predsednik Republike imaju vee poverenje i nie nepoverenje u poreenju sa politikim strankama.
Javnost u Srbiji reaguje na pozitivne podsticaje iz sfere politikog i (ili) medija,
pa institucije parlamenta, Vlade Srbije i predsednika Republike u pojedinim
periodima imaju relativno visoke procente poverenja, dok su stranke uvek na
zaelju sa gotovo mizernim procentima.
Poto emo u nastavku ukazati na konkretne podatke iz istraivanja, uz navoenje podataka o izbornoj participaciji, napomenuemo dve vane injenice koje
utiu na interpretaciju dobijenih nalaza za 1997. odnosno 2000. godinu. Naime,
1997. godine deo opozicije (bez SPO) organizuje bojkot izbora, a neposredan povod
za to je bila promena broja izbornih jedinica (sa devet na 29), dok je 2000. godine,
prvi put, izostavljeno birako telo sa Kosova i Metohije.
Kada je re o poverenju u Vladu Srbije, ono je bilo najvee u februaru 2001.
godine i iznosilo je 54%, kada je formirana prva post-petoktobarska vlada i
2013. godine, nakon fomiranja vlade SNS-SPS i hapenja M. Mikovia, kada
je poverenje iznosilo 43%. Poverenje je bilo visoko i na kraju 2001. godine
38%, odnosno 2000. 37%, kao i 2004. godine 33%. Najvee nepoverenje
beleimo 1997. godine 71%, februara 2000. 64% i 1996. godine, kada je
iznosilo 59%. Poverenje u vladu je bilo vee od nepoverenja u tri navrata: poetkom 2001., 2013. i 2015. godine.
10
Ibid, str. 61.
19 0
boja n k l a a r
Tabela 1. (Ne)poverenje11 u Vladu i Predsednika Republike Srbije (u %)

Vlada Srbije
Predsednik Srbije
Godina
Ima poverenje
Nema poverenje
Ima poverenje
Nema poverenje
1992
26
55
35
38
1996
30
59
41
50
1997
18
71
29
51
2000
28 (II) 37 (XI)
64 (II) 43 (XI)
27 (II) 24 (XI)
54 (II) 54 (XI)
2001
54 (II) 38 (X)
10 (II) 54 (X)
21 (X)
55 (X)
2002
31
55
16
50
2003
25
56
23
50
2004
33
55
51
40
2007
19
44
34
37
2008
12
42
25
33
2010
19
49
28
41
2013
43
26
52
21
2014
30
62
42
50
2015
31
29
27
43
Izvor: Institut za drutvene nauke/CPIJM do 2007. i CeSID od 2007. do 2015
Poverenje u predsednika Republike je bilo najvee 2013. godine 52%

odnosno 2004. Godine, kada je iznosilo 51%. Zanimljivo je da se radi o kandidatima (T. Nikoli i B. Tadi) koji su jedan drugog meusobno porazili na
izborima to im je i donelo visoke rejtinge. Poverenje koje je vee od dve petine beleimo jo jedino 2014. odnosno 1996. godine. Najvei obim nepoverenja je bio pred kraj 2001. i iznosio je 55%, ali je nepoverenje bilo veliko i
11
Nepoverenje prema politikim strankama (i institucijama uopte) merili smo kroz

istraivanja javnog mnenja, koristei istraivako pitanje: da li graani imaju ili
nemaju poverenja u , sa petostepenom skalom od u potpunosti nema poverenja do
ima potpuno poverenje (uz mogunost da ispitanik ne zna odgovor, ili nema stav).
U tabelama e biti prikazani odgovori za Nema poverenje i Ima poverenje dok
razliku do 100% ine odgovori i imam i nemam poverenja i ne znam, nemam
stav.
191
tokom itave 2000. godine -54%. U poslednjih deset godina, najvee nepoverenje beleimo 2014. godine, kada svaki drugi nije verovao izabranom predsedniku. Samo je u dva ciklusa 2004. i 2013. godine poverenje u predsednika Republike bilo vee nego nepoverenje.
Tabela 2. (Ne)poverenje u Narodnu skuptinu (u %)
Godina
Ima poverenje
Nema poverenje
1992
26
52
1996
28
61
1997
17
71
2000
32
54
2001
53 (II) 26 (X)
10 (II) 63 (X)
2002
24
63
2003
19
69
2004
30
59
2007
16
50
2008
52
2010
14
53
2013
34
27
2014
27
65
2015
20
45
Izvor: Institut za drutvene nauke/CPIJM do 2007. i CeSID od 2007. do 2015
Najvee poverenje u parlament beleimo u februaru 2001. godine 53%,

kada su sve politike institucije, na talasu petooktobarskog entuzijazma i formiranja prve demokratske vlade, imale visok obim poverenja. Ujedno, to je
i jedina godina kada je poverenje bilo vee od polovine populacije. Neto
vee poverenje (vee od 30%) beleimo jo i 2013. (34%), 2000. (32%) i 2004.
(30%). Tokom svih godina, sa izuzetkom 2013., nepoverenje je izuzetno veliko vee od 45%, a neretko vee i od 60%. Tako 71% anketiranih nije verovalo parlamentu 1997. godine, a nepoverenje je bilo veliko i 2003. (69%), 2014.
(65%) odnosno krajem 2001. i 2002 (63%). Poverenje u parlament je bilo vee
od nepoverenja samo poetkom 2001. i 2013. godine.
192
boja n k l a a r
NEPOVERENJE U POLITIKE STRANKE:

ISKUSTVO VIESTRANAJA U SRBIJI
Na drugoj strani, relativno visoku izbornu participaciju ni u jednom momentu nije pratilo poverenje u politike stranke. ak ni kada su druge politie institucije uivale visoko poverenje, to se nije odraavalo u znaajnijem obimu
na percepciju politikih stranaka. Period neto veeg poverenja u politike
stranke koincidira ili sa periodom velikog entuzijazma u vreme petooktobarskih promena 30% ili sa periodom kakve-takve stabilnosti i ekonomske
konjunkture 2005. godine (22%). U preostalih devet godina za koje smo naveli podatke, poev od 1996. godine, poverenje je nie od petine populacije, a
2009. i 2015. godine je iznosilo samo 7%! Obim nepoverenja nijedne godine
nije bio nii od polovine populacije i kretao se od 50% u 2010. do ak 77% u
2001. godini.
Zakljuujemo nekoliko stvari. Prvo, u Srbiji je kontinuirano nisko poverenje u politike stranke i to ne menja ni promena vlasti, ni injenica da
neka stranka ima podrku izmeu 40% i 50% birakog tela. Drugo, nesporna
popularnost pojedinih lidera i predsednika stranaka, poput S. Miloevia,
V. Kotunice, B. Tadia, A. Vuia, ne utie na smanjenje obima nepoverenja
koje graani pokazuju prema strankama. Tree, obim nepoverenja je rastao u
periodu ozbiljnih kriza u stranakom ivotu kao to je to bio sluaj i sa 1996. i
2001. godinom. etvrto, nisko poverenje u stranke nije bitno uticalo na smanjenje lanstva u strankama i stranaki aktivizam u celini. Peto je, zapravo, i
pitanje kojim emo da otvorimo poslednje poglavlje: da li i sa kojim posledicama, nisko poverenje u politike stranke, u kombinaciji sa ekonomskom krizom i krizom civilne participacije u celini, moe da utie na izbornu participaciju?
Sledei glavne zakljuke moemo rei da nepoverenje graana u politike stranke kao vane politike institucije proizvodi odreenu vrstu delegitimacije stranakog ivota.
Ne pledirajui da je lista razloga zbog kojih graani ne veruju politikim strankama konana, pomenuemo etiri osnovna razloga: 1) nedovoljno
transparentni i neutemeljeni stranaki aranmani nakon izbora koji dovode
do niske identifikabilnosti vlade, najee kroz pravljenje neloginih i neprincipijelnih koalicija nakon zavretka izbora, 2) gubljenje veze izmeu graana i izabranih predstavnika u parlamentu (accountability), 3) neostvarivanje
osnovnih funkcija koje politike stranke imaju u drutvu artikulacija interesa, posredovanje ka dravnim organima, odgovornost prema biraima, 4)
povezanost stranaka sa koruptivnim i nedovoljno transparentnim izvorima
finansiranja i 5) uticaj koji stranke imaju na zapoljavanje, pre svega, u dravnoj upravi i javnim preduzeima.
193
Tabela 3. (Ne)poverenje u politike stranke (u %)

Godina
Ima poverenje
Nema poverenje
1996
18
71
1997
17
67
2000
30
58
2001
13
77
2005
22
67
2009
59
2010
11
50
2012
10
60
2013
13
53
2014
11
60
2015
66
Izvor: Institut za drutvene nauke/CPIJM do 2007. i CeSID od 2007. do 2015.
IZBORNA PARTICIPACIJA U SRBIJI

Demokratija treba da bude sveanost aktivnih graana.12 Ova reenica u
osnovi sugerie da graani samo kroz aktivno uee u razliitim formama
polemika, diskusija i inicijativa mogu da artikuliu svoje interese i da se ti interesi ostvare kroz dalji politiki proces. Tako moemo da govorimo o civilnom aktivizmu graana (uee u razliitim civilnim organizacijama, poput
NVO, sindikata, strukovnih organizacija i sl.), politikoj participaciji (uee u kampanjama, glasanje, kandidovanje, stranaki aktivizam) i izbornoj
participaciji.
Izborna participacija (izlaznost na izborima) predstavlja in uea/glasanja na izborima. Ukazaemo na dve teze: (1) uprkos turbulentnim prilikama (politikim, socijalnim, ekonomskim) u kojima se Srbija nalazila od 1990.
i visokom obimu nepoverenja u veinu politikih aktera, izborna participacija je u proseku bila na relativno visokom nivou i (2) produeno trajanje eko-
12
Russell J. Dalton, Citizen Politics, Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies (fifth edition), CQ Press a Divison of Sage, Washington, D.C.
2008, p. 32
194
boja n k l a a r
nomske krize u kombinaciji sa apatijom i defetizmom graana dovela je do

smanjenja participacije u poslednja dva izborna ciklusa.
Od 1990. godine u Srbiji je bilo ukupno 10 parlamentarnih izbornih ciklusa. Sedam od deset su bili vanredni izbori. Tokom 25 godina viestranaja,
menjane su izborne formule (od veinskog ka proporcionalnom) i broj izbornih jedinica (devet, pa 29, a od 2000. godine Srbija je jedna izborna jedinica). Teorija kae da izborni sistem znaajno utie na izlaznost na izborima,
pa se istie da je izlaznost vea tamo gde se koristi proporcionalni izborni sistem u odnosu na drave u kojima se koristi veinski izborni sistem proste
veine.13 Kao to se vidi u Tabeli 4, participacija je bila najvea na prvim viestranakim izborima 1990. godine, kada se na biralitima pojavilo 5.029.123
graana ili 71,5%, a najmanja na poslednjim izborima 2014. godine kada je
glasalo 3.592.375 ili 53,09%. Izlaznost veu od 60% beleimo u ciklusima
1992., 1993. odnosno 2007. i 2008. godine. U preostala etiri izborna ciklusa
1997., 2000., 2003. i 2012. izborna participacija se kretala izmeu 57,47% i
58,75%.14
Tabela 4. Izborna participacija u Srbiji: parlamentarni izbori
Izborna godina
Broj upisanih
biraa
Broj biraa koji su

glasali
Izborna participacija (u %)14
Izbori 1990
7.033.610
5.029.123
71,50
Izbori 1992
6.774.995
4.723.711
69,72
Izbori 1993
7.010.389
4.300.440
61,34
Izbori 1997
7.188.544
4.131.487
57,47
Izbori 2000
6.508.856
3.752.170
57,64
Izbori 2003
6.511.450
3.825.471
58,75
Izbori 2007
6.653.851
4.033.586
60,62
Izbori 2008
6.749.688
4.141.176
61,35
Izbori 2012
6.770.013
3.912.904
57,80
Izbori 2014
6.765.998
3.592.375
53,09
Izvor: Republiki zavod za statistiku
13
Slavia Orlovi, Izborni bumerang, politike posledice izbornih sistema, Univerzitet u

Beogradu, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2015, str. 72
14
Udeo biraa koji su glasali u broju upisanih biraa.
195
ta nam govore ovi podaci? Prvo, da moemo da govorimo o relativno

visokoj izbornoj participaciji u kontekstu injenice da realno birako telo u
Srbiji nikada nije bilo ni blizu zvaninom broju upisanih biraa (procenjuje
se da je proces glasanja realno dostupan za oko 5.5 miliona graana)15. Drugo,
najvea participacija je bila kada su izbori sprovedeni po veinskom dvokrunom modelu, uz vanu ogradu da su to bili i prvi viestranaki izbori u Srbiji.
Tree, visoka polarizacija i znaaj izbora uvek su uticali na poveanje izborne
participacije (skoranji primeri iz 2007. i 2008. godine). I etvrto, izborna participacija je u padu od 2012. godine i dostigla je najniu taku od 53,09% na
izborima 2014. godine. od pre godinu dana.
KRIZA IZBORNE PARTICIPACIJE: PROLAZNI

TREND ILI BUDUNOST?
Ako je nepoverenje prema politikim strankama kontinuirano visoko izmeu 50% i 77%, a poverenje nikada nie 7% (u junu 2015. godine), neminovno se namee i pitanje zato i kako, sa kojim motivima, nadama, verom i oekivanjima veliki procenat graana, koji strankama ne veruje ili, u najboljem sluaju,
veruje da one postoje samo zbog sebinih interesa, ipak glasa na izborima?
Kao to smo ukazali, izborna participacija na parlamentarnim izborima u
Srbiji nikada nije bila toliko niska da bi dovela u pitanje legitimnost izbornog
procesa. U ovom poglavlju, meutim zadraemo se na trendovima u poslednja dva ciklusa u kojima beleimo relativno visok pad u izbornoj participaciji.
Tako je na izborima 2012. glasalo 57,8% upisanih biraa ili 3.912.904 graana to je za skoro 228.272 manje u odnosu na izbore 2008. Negativan trend
se u veem obimu nastavio i u 2014. godini: tada je glasalo 3.592.375 upisanih biraa ili 53,09% to je za 320.529 manje u odnosu 2012. odnosno za ak
548.801 u poreenju sa 2008. Ako znamo da su izbori 2008. godine bili percipirani kao prelomni, sa jakom polarizacijom na proevropski i antievropski blok i sa kakvom-takvom ideolokom pozadinom, koji jo razlozi mogu
da budu u igri za objanjenje ovakvog pada u izbornoj participaciji?
Prvo, dve poslednje kampanje su imale promenjenu agendu tematski okvir kampanje vie je inklinirao prema socijalnim i politikim temama
koje su za graane najvanije u anketama javnog mnenja, ali su i istovremeno
teme koje kampanju ine monotonijom, sa manje tenzije i ideolokih podela. Drugo, graani, uprkos promenama na vlasti, i dalje imaju nizak ivotni
standard u proseku oko dve petine graana kae da ive nepodnoljivo ili
teko podnoljivo, uz oseaj da imaju malo ili nimalo uticaja da to i promene.
15
Ovde mislimo na injenicu da nemali broj graana Srbije (dijaspora, pre svega)
nema realnu mogunost da glasa (imaju dravljanstvo Srbije, ali ne ive u mestu
na kome su prijavljeni) uprkos injenici da se nalaze u birakom spisku.
196
boja n k l a a r
Tree, nisko horizontalno i vertikalno poverenje u Srbiji uz manjak solidarnosti i spremnosti za uee u akcijama za dobro zajednice utiu i na izbornu
participaciju. Na kraju, Srbija deli iskustvo i razvijenijih zemalja u kojima je
participacija na izborima i uopte stranaki ivot u krizi, pa sada nisu retke ni
razvijene zemlje sa negativnim trendovima u izbornoj participaciji.
Ako smo videli da je broj biraa koji glasa na izborima u ozbiljnom padu,
pitanje je ta moemo da oekujemo u budunosti? Da li je to samo prolazni
trend ili moemo da oekujemo stagnaciju ili ak negativne trendove u broju onih koji e izai na sledee izbore? Debata se moe voditi oko dve opcije:
prve, u kojoj e nastavak negativnih trendova u odnosu graana prema politici dovesti i do smanjenja izborne participacije i druge, u kojoj e izborna participacija da se zadri na nivou nekih ranijih izbornih ciklusa.
Pogledajmo te negativne trendove, pozivajui se na istraivanje iz juna
2015. godine. 16 Danas je 15% graana ulanjeno u neku stranku, od ega su
njih 5% aktivni lanovi. Nijedna druga organizacija ne moe ni da se priblii
politikim strankama. Drugu grupu organizacija ine one koje okupljaju izmeu 6% i 9% lanova. Meu njima se izdvajaju sportske i rekreativne organizacije sa 9% lanstva, od ega 4% ine aktivni lanovi. Potom slede profesionalna udruenja i sindikati sa po 6%. Tako je Srbija veoma zanimljiv sluaj jer
ima vie lanova politikih stranaka nego lanova sindikata. Ako uporedimo
ove rezultate sa ranijim ciklusima, posebno sa onim od pre ekonomske krize
(2007), beleimo znaajne padove. Tako su 2007. godine, 25% graana bili
lanovi sportskih/rekreativnih organizacija, a u sindikatima je bilo 13% ispitanih. Treu, poslednju grupu, ine organizacije sa lanstvom od 5% ili manje
i to je ujedno i najbrojnija grupa. U toj grupi su: kuni saveti, kulturne ustanove, mesne zajednice i crkva/verske ustanove sa po 5% lanstva, odnosno
organizacije civilnog drutva i omladinske organizacije sa po 3% i hobistike
organizacije sa (samo) 1% lanova. U odnosu na 2007. godinu, beleimo ozbiljne padove u aktivizmu kod svih ovih organizacija, dok je crkva ili verska
ustanova jedina organizacija kod koje beleimo veliki pad i u odnosu na period od samo godinu dana 2014: 18%, 2015: 5%.
Na drugoj strani, samo je 17% graana koji su zainteresovani za politiku
uz isto toliki broj onih koje politika uopte ne zanima tzv. apolitini graani. Taj procenat apolitinih graana se dugo godina u istraivanjima kretao
izmeu 5% i 10%.
Istraivanje iz 2014. govori govori da je 30% anketiranih reklo da je demokratija bolja od svih drugih oblika vladavine; 25% kae da su za njih i demokratski i nedemokratski reim isti; 24% tvrdi da nekada i nedemokratska
vlada moe da bude bolja od demokratske, dok je svaki peti graanin bez sta-
16
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Javno mnenje Srbije Aktivizam

graana, CeSID/USAID, Beograd, jun 2015. Dostupno u Centru za slobodne izbore
i demokratiju.
197
va. U zbiru je skoro 50% graana koji vide alternativu demokratiji kao politikom poretku!17
Izazov, za koji je teko prognozirati da e se i dogoditi, je nastavak negativnih trendova u pogledu smanjenja ili stagnacije izborne participacije. Svi
podaci koje smo naveli u ovom radu neminovno bi doveli do tog zakljuka,
ali moramo imati u vidu lokalni kontekst u Srbiji i navesti etiri razloga zbog
ega je mogu scenario da ostanu ovi negativni pokazatelji u javnom mnenju
negativan odnos prema politikim strankama i demokratiji, nizak graanski aktivizam i nezanteresovanost za politiku, a da se izborna participacija i
povea u odnosu na izbore iz 2014. godine.
U Srbiji je popularnost lidera esto vea od rejtinga stranaka i esto je
imid lidera klju relativno visoke izborne participacije, pa samim tim utie i
na izbornu odluku. Od uvoenja viestranaja vodee stranke su vodili jaki lideri S. Miloevi, V. Kotunica, B. Tadi, A. Vui, koji su esto postajali i zatitni znak tih stranaka. Veina njih je crpela mo iz direktnog izbora na predsedniku poziciju. Vui, iako jedini nema ovu vrstu moi, danas ima rejting
koji je vei od bilo koje stranke ili linosti u ovdanjem politikom ivotu.
Tanije, gledano po kontinuitetu visokih rejtinga, a oni su krenuli ve krajem
2012. godine, Vui je nadmaio i S. Miloevia. Ovaj razlog usko je povezan
sa politikom kulturom u Srbiji koja i dalje sadri brojne elemente podanike
kulture koja ukljuuje prebacivanje odgovornosti na drugoga i politiku poslunost. Trei razlog je velika mo koju trenutno ima vladajua stranka (SNS)
i naglaena polarizacija sa delom opozicije (ali i delom NVO, javnih linosti i
sl.) koja moe dovesti do stvaranja blokova uoi sledeih izbora. Podizanje
tenzije i predstavljanje izbora kao pitanja ivota i smrti dovodi do poveanje izborne participacije. Sa ovim razlogom usko je povezana i uloga politikih savetnika i profesionalizacija kampanja koji kreiraju ambijent permanentnih kampanja upravo sa ciljem odravanja visoke participacije.
Sve i da se ostvari scenario u kome izborna participacija na sledeim parlamentarnim izborima zadri prosek iz prethodnih 25 godina, to nee znaiti
da su problemi reeni. Naprotiv, svi ovi empirijski podaci koje smo naveli govore o krizi, kako demokratskog razvoja u Srbiji, tako i krizi politikih institucija, stranakog ivota i graanskog aktivizma. Ako se vratimo na jednu od
definicija demokratije kao sveanosti aktivnih graana, to ni visoka izborna participacija na sledeim izborima ne moe da promeni.
17
CeSID, Izvetaj o istraivanje javnog mnenja, Stanje demokratije u Srbiji, CeSID i NDI, Beograd, februar/mart 2014. Dostupno u Centru za slobodne izbore i
demokratiju.
198
boja n k l a a r
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
U radu smo ukazali na mogue implikacije kontinuiuranog nepoverenja u politike stranke, na politiki i izborni aktivizam u Srbiji. U prvom delu smo empirijski ukazali kako je tekao proces izborne participacije u Srbiji od uvoenja
viestranaja, dajui uporedo i prikaz obima (ne)poverenja u politike stranke
(ali i ostale politike institucije). Izneli smo tezu da je imid lidera, kao kratkoroni faktor izborne odluke, najznaajniji za izbornu odluku graana i da
je to godinama dralo i izbornu participaciju na visokom nivou. Istovremeno,
pad izborne participacije je veliki u izbornim ciklusima 2012. i 2014. godine. Paralelno sa padom izborne participacije, padao je i graanski aktivizam u
Srbiji uz porast apolitinosti graana i socijalne apatije.
Kontinuirani pad horizontalnog i vertikalnog poverenja i ambivalentnog
odnosa prema demokratiji kulminirao je sa poslednjim podacima iz 2014. i
2015. Ta vrsta izazova posledino je dovela do pravljenja sve vee distance od
politike, osim za krug graana koji su lanovi stranaka i koji u njima vide mogunost za lini uspeh ili za sticanje moi, prestia i ugleda. Ovi podaci u sebi
sadre neizostavan rizik za dalje smanjenje izborne participacije ime bi se ozbiljno doveo u pitanje legitimitet vlasti i ugrozio faktiki jedini kanal u kome
graani participiraju u iznadpolovinom procentu.
U radu smo ukazali i na specifinosti prilika u Srbiji koje mogu da utiu i
na poveanje izborne participacije uprkos tome to su svi drugi indikatori na
niskom nivou. Meutim, to nee reiti probleme o kojima smo govorili, niti
e to biti znak da se demokratski proces razvija u pravom smeru.
BIBLIOGRAFIJA
[1]
Atlagi, Sinia, Kampanja pred vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 2014:

Teme u funkciji promocije lidera u Slavia Orlovi (ur.) Politiki ivot, septembar 2014, br. 11, Centar za demokratiju, Fakulteta politikih nauka Univerziteta u
Beogradu i igoja tampa, Beograd, str. 2935.
[2]
Campbell, A., Converse, Ph. E., Miller, W. E., Stokes, D. E., The American voter,
University of Chicago Press, 1976.
[3]
Dalton J. Russell, Citizen Politics, Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial
Democracies (fifth edition), CQ Press a Divison of Sage, Washington, D.C. 2008.
[4]
Linz J. Juan, Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?,

in The Failure of Presidential Democracy, Linz Huan J., Arturo Valenzuela, Ed. (Volume
1), The John Hopkins Universisty Press, Baltimore and London, 1994.
[5]
Orlovi Slavia, Izborni bumerang, politike posledice izbornih sistema, Univerzitet u

Beogradu, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2015.
[6]
Sartori Giovanni, Parties and Party Systems: A Framework for Analysis, Cambridge
University Press, Cambridge, 1976.

[7]
199
Slavujevi Zoran, Institucije politikog sistema umesto simbolikog izraza prava graana da vladaju, sredstvo vladavine nad graanima u Sreko Mihailovi
(ur.) Kako graani Srbije vide tranziciju, CeSID/FES/CSSD, Beograd, 2010, str.
5970.
Istraivanja
[1]
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Javno mnenje Srbije Aktivizam

graana, CeSID/USAID, Beograd, jun 2015. Dostupno u Centru za slobodne izbore
i demokratiju.
[2]
CeSID, Izvetaj o istraivanje javnog mnenja, Stanje demokratije u Srbiji, CeSID

i NDI, Beograd, februar/mart 2014. Dostupno u Centru za slobodne izbore i
demokratiju.
Elektronski izvori
[1]
Tanjug, Godina stabilnog optimizma, ljudi veruju u Vuia, Beograd, 01.01.2016, dostupno
preko http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=221406 (poseeno dana 03.01.2016.)
Bojan Klaar
Distrust of political parties: temporary
challenge or an obstacle for the
electoral participation in Serbia?
Abstract
In the following paper, the author intends to discuss the possible implications of continuous distrust of political parties on the political and electoral
activism in Serbia. More precisely, what are the ways and with what consequences may the long-term distrust of political parties (from 50 to 77% since
1966) affect the electoral participation, which has been declining since 2008
(3.592.375 voters voted in 2014, which is 320.529 less comparing to 2012
and 548.801 less compared to 2008). Negative perceptions of political parties combined with low civic activism and low level of trust in the media and
civil society carry a danger to the democratic processes as a whole, which is
manifested through the decline of a belief that democracy is the only desirable form of government. A large amount of empirical data will be presented
in the text, in order to focus the debate into current social and political context in Serbia.
Key words
Electoral participation, political parties, trust, elections, electoral decision
PR IKA Z I
Jovica Pavlovi
Nacionalizam,
mit i drava u
Rusiji i Srbiji
Veljko Vujai, Nationalism,
Myth, and the State in Russia
and Serbia Antecedents
of the Dissolution of the
Soviet Union and Yugoslavia,
Cambridge University Press,
New York, 2015.
njiga Nacionalizam, mit i drava u Rusiji i Srbiji jo jedno

je u nizu naunih dela prof.
dr Veljka Vujaia koje se bavi razvojem komunizma i nacionalizma u
Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, fokusirajui se pre svega na kolektivno istorijsko, socioloko, politiko
i institucionalno iskustvo i naslee
dva najbrojnija naroda i dve najvee republike pomenutih socijalistikih federacija (Rusa i Srba, odnosno
*
Email: jovica.pavlovic@gmail.com
PR IKA Z I
2 01
Rusije i Srbije). Kao naunik koji je

prvenstveno posveen istraivanju i
pisanju u oblasti politike sociologije, socioloke teorije, komparativne
istorijske sociologije, ali i teorije nacionalizma, Vujai u okviru datog dela
primenjuje interdisciplinarni pristup
kojim efikasno povezuje socioloke i
politikoloke aspekte svog istraivanja, ujedno doprinosei i studijama
slavistike, ali i studijama balkanske i
istonoevropske istorije.
Prethodni radovi autora koji se
bave srodnim temama, poput istorijskog naslea Rusa i Srba ili kolektivne predstave o dravi u Rusiji i Srbiji,
sabrani su u delu Sociologija nacionalizma iz 2013. godine i predstavljaju jasan tematski i istraivaki temelj
na koji se knjiga Nacionalizam, mit
i drava u Rusiji i Srbiji oslanja kako
bi ponudila nova saznanja i dopunjenije odgovore na sledea istraivaka
pitanja: Zato je ruska elita pristala
na raspad SSSR-a u skladu sa postojeim granicama sovjetskih republika,
tako ostavivi oko 25 miliona Rusa
van granica Ruske Federacije? S druge strane, zato je srpska elita teila,
a ujedno i uspela da mobilie Srbe iz
Hrvatske i Bosne i Hrecegovine da se
usprotive otcepljenju teritorija na kojima su iveli?
Kako bi odgovori na ova pitanja bili potpuni, Vujai knjigu prvo-
2 02
PR IKA Z I
bitno deli na pet poglavlja, a kasnije je dopunjava i post skriptumom,

gde analizira novonastalu situaciju
u Ukrajini i na Krimu kroz prizmu
iznete argumentacije. Prvo poglavlje, pisano pre krize u Ukrajini, uspeno postavlja temelj za komparativnu
istorijsku, socioloku i politikoloku
analizu koja sledi. Obrauju se politike i odnos komunistikih reima u
Svojetskom Savezu i Jugoslaviji prema nacionalnim pitanjima, gde se
uoava bitna razlika izmeu delova
ustava dve drave koji su se odnosili
na nosioce prava na samoopredeljenje. Dok su u Sovjetskom Savezu republike ustavom jasno bile definisane
kao nosioci ovog prava, u Jugoslaviji
nikad u potpunosti nije razjanjeno
da li pravo na samoopredeljenje imaju republike ili konstitutivni narodi.
Dvosmislenost i nedoreenost ustava SFRJ oko pitanja prava na samoopredeljenje se podvlai kao jedan od
vanih institucionalnih inilaca koji
su uticali na razliite ishode prilikom
raspada SFRJ i SSSR. Ostatak prvog
poglavlja bavi se deskripcijom i analizom politikih procesa i spornih dogaaja koji su prethodili slomu obe
drave, postojeim akademskim i naunim objanjenjima o uzrocima razliitih ishoda prilikom raspada SSSR
i Jugoslavije, kao i optim metodolokim pitanjima i razmatranjima.
Drugo poglavlje je od esencijalnog znaaja za uspean ishod istraivanja jer objanjava u kojoj se meri i
na koji nain istraivaki rad oslanja
na Maksa Vebera (Max Weber), pre
svega na njegov pristup identifikacije istorijske uzronosti. Veberov pristup Vujai vidi kao klju uspenog
sprovoenja istorijske analize uzrono posledine veze, gde se raspad

dve drave postavlja kao posledica,
a primenom interpretativnog pristupa se traga za uzrocima razliitog ishoda prilikom raspada SFRJ i SSSR.
Veberov pristup podrazumeva i koncentrisanje na uzronike koji su utemeljeni u kontekstu vremena i kulture na koje su uticali, a minimalizuje
fokus na takozvane sluajne uzronike koji nisu plod strukture drutva
u kom su se pojavili. Na ovaj nain, iz
analize se iskljuuju povrne eksplanatorne eme koje ne uzimaju u obzir
istorijsku utemeljenost politikih poteza umeanih aktera, ili koje kulturoloke aspekte i kolektivna seanja
jednog drutva uzimaju zdravo za gotovo. Zahvaljujui takvoj dubinskoj
prirodi Veberovog pristupa identifikovanja istorijske uzronosti, Vujai
je u mogunosti da se uspeno udalji
od preesto upotrebjivanog ablona
analize raspada SFRJ i SSSR, koji (zanemarujui strukturalne probleme
i ne uzimajui u razmatranje pozadinske inioce) ostaje koncentrisan
na jednodimenzionalno posmatranje uloga relevantnih individualnih
aktera.
Tee i etvro poglavlje mogu se
smatrati jezgrom datog dela, jer se
nakon uvoda i postavljanja teorijskog i metodolokog pristupa prelazi
na razmatranje problema u cilju davanja odgovora na istraivaka pitanja. Dok je tree poglavlje posveeno
izuavanju ruske i srpske pred-komunistike istorije, sa posebnim osvrtom na sedamnaesti, osamnaesti i
devetnaesti vek, odnosno na period
tokom kog je jasnije definisan na-
PR IKA Z I
cionalni identitet oba naroda i koji

obuhvata modernizaciju ruskog carstva i srpsku borbu za nezavisnu dravu, etvrto poglavlje okree se prouavanju uticaja dvostrukog, ili ak
trostrukog identiteta (onog vezanog
za narod, za multinacionalnu dravu i za komunizam kao ideologiju)
na nacionalnu samosvest Srba i Rusa.
Zakljuuje se da je zbog imperijalne
prolosti Rusije, gde je narod uvek
bio u podreenom poloaju u odnosu na carsku vlast, drava kroz istoriju kolektivne svesti ruskog naroda
doivljavana kao nametnuto autoritativno telo, dok je ideja oktobarske
revolucije o narodnoj vlasti nestala
sa dolaskom Staljina na elo drave.
S druge strane, srpska drava je nastala kao posledica borbe srbijanskog
seljaka protiv Osmanskog carstva, jugoslovenska kao ishod borbe sprskog
naroda protiv Austrougarske carevine, dok je SFRJ prvenstveno bila zasnovana na narodnooslobodilakoj
borbi. Taj buntovniki duh i elja za
slobodom inili su sr borbe za nacionalnu samostalnost i ujedinjenje, te
je srpska (a kasnije i jugoslovenska)
drava od svog nastanka u kolektivnoj svesti srpskog naroda bila sinonim za slobodu. U ovim injenicama,
prema Vujaiu, lei glavni uzrok razliitog raspada SFRJ i SSSR. Srbima je
Jugoslavija bila olienje ivota u sopstvenoj, jedinstvenoj i slobodnoj dravi, ideal usko vezan za nacionalni
identitet uvren rtvom podnetom
tokom Prvog i Drugog svetskog rata,
dok je ruska kolektivna samosvet diferencirala izmeu dravnog i narodnog patriotizma, te Rusi kao narod
nisu oseali ugroenost radi promene dravnih granica.
2 03
Peto poglavlje, u cilju podvlaenja navedenog zakljuka, prouava

ruska i srpska knjievna dela napisana tokom devetnaestog i dvadesetog
veka, posmatrajui obe nacije kao
kontinuitete kolektivnih seanja koji
u svakoj dravi zasebno, na primetno
razliite naine, formiraju nacionalne
identitete zasnovane na ideji o zajednikoj politikoj sudbini. Knjievna
dela Dobrice osia, Vuka Drakovia
i Danka Popovia izdvajaju se kao narativi koji preispitiju srpsku posveenost jugoslovenskom zajednitvu
i postavljaju Srbe u ulogu rtve koja
je krvavo steenu nezavisnost i dravnost uloila u jugoslovensku iluziju.
S druge strane, u okviru analiziranih
ruskih knjievnih dela preovlauje
ideja o ruskom narodu kao rtvi sopstvene drave, bila ona Carska Rusija
ili Sovjetski Savez.
Prema zakljunim reima autora, knjiga Nacionalizam, mit i drava
u Rusiji i Srbiji predstavlja samo prvi
deo sveobuhvatnog projekta koji tei
da identifikuje i razotkrije uzrone
inioce koji mogu objasniti razliite
ishode prilikom raspada SFRJ i SSSR.
Raduje to e ovo delo, koje posveenim istorijskim, sociolokim i politikolokim razmatranjem kolektivne
svesti i drutveno-politikih procesa
u Srbiji i Rusiji odacuje esto nametanu tezu o iskljuivoj odgovornosti
vodeih politiara za razliit nain
raspada Sovjetskog Saveza i SFRJ, dobiti svoj nastavak u buduim istraivakim i naunim radovima prof. dr
Veljka Vujaia.
204
PR IKA Z I
Marko Despotovi
Istraivanje i
analiza ukupne
moi najvanijih
drava na svetu
Sjedinjene Amerike
Drave i izazivai
Uredili: Dragan R. Simi,
Dragan ivojinovi i Nikola
Jovi
nogobrojne rasprave o
tome koja je drava trenutno najmonija na svetu,
kakav e biti raspored moi u narednim decenijama i da li su neke drave u procesu opadanja ili doivljavaju uspon, uvek privlae veliku panju
ne samo strunjaka, ve i obinih
graana. Meunarodni odnosi su
izuzetno dinamini, a promene se
dogaaju sve bre. Danas uopte nije
lako predvideti ta e se dogoditi ak
i u godini pred nama, dok prognoze
o budunosti svetskog poretka nose
sa sobom veliki rizik moguih greaka i loih procena. Dogaaji kao to
su raspad Sovjetskog Saveza ili teroristiki napadi 11. septembra u SAD,
dolaze iznenada i nenajavljeni, ali za
sobom ostavljaju posledice koje se
mogu oseati godinama.
Zbornik
radova
Sjedinjene
Amerike Drave i izazivai predstavlja znaajan poduhvat grupe studenata sa Fakulteta politikih nauka,
koji su na treoj godini sluali predmet Meunarodni odnosi. Na neto
vie od 1200 stranica, studenti su pokuali da izmere mo osamnaest
najvanijih drava na svetu. Knjiga
je zbog velikog broja stranica sastavljena iz dva toma. Pre same analize
moi ovih drava, itaoci se susreu sa kvalitetnim i analitinim predgovorom od strane urednika ovog
zbornika, Dragana Simia i Dragana
ivojinovia. Time urednici pokuavaju da na dobar nain uvedu svakoga ko krene u itanje ove obimne
knjige i detaljno ga upoznaju sa problematikom teme koja se obrauje.
Znaajan dodatak i ogroman doprinos celokupnom zborniku predstavlja i tekst istraivaa saradnika Nikole
Jovia o percepciji graana Srbije o
raspodeli moi u meunarodnim
odnosima danas. Nastao iz rezultata
istraivanja grupe studenata u okviru
redovnog kursa na Fakultetu politikih nauka pod nazivom Metodologija
politikolokih istraivanja sa statistikom, ovaj poseban tekst detaljno istrauje ta misle graani Srbije
o tome koje su drave danas vojno
najmonije, ali i koje drave su najuspenije u ekonomiji, sportu, tehnologiji, koje drave pruaju najkvalitetniju zdravstvenu zatitu i gde je
najbolji obrazovni sistem. Naredna
poglavlja su rezervisana iskljuivo
za analizu drava i to redom: Egipta,
Severne Koreje, Izraela, Evropske unije, Brazila, Irana, Pakistana, Japana,
Australije, Kine, Indije, Indonezije,
PR IKA Z I
Junoafrike Republike, Turske,

Rusije, Sirije, Meksika i Sjedinjenih
Amerikih Drava.
Istraivanje u ovom zborniku se
oslanja na tabelu izvora moi koju
je predstavio profesor Dozef Naj u
knjizi Bound to Lead The Changing
Nature of American Power iz 1990.
godine. Svaki tekst o pojedinoj dravi
je podeljen na ukupno 14 delova i to
su: geografija, istorija, kultura, religija, ekonomska mo, pomorska mo,
kopnena mo, vazduhoplovna mo,
nuklearna mo, nauka i tehnologija,
nacionalna kohezija, univerzalistika kultura, uticaj drave u meunarodnim organizacijama i meka mo.
Prvi deo istraivanja bavi se geografijom drava, a u okviru tog dela, pored osnovnih informacija, detaljno
se analiziraju prirodna bogatstva i
geopolitiki poloaj zemalja. Ovo je
izuzetno vaan kriterijum koji utie
na krajnju ukupnu mo jedne drave.
Povoljan geografski poloaj osigurava nesmetan razvoj, dok posedovanje
znaajnih koliina prirodnih resursa
utie na razvitak celokupne privrede
i smanjuje zavisnost od uvoza sirovina. Kratki prikazi istorije drava takoe predstavljaju bitan deo i itaocima
pruaju polazne take za dalja samostalna istraivanja. Naredne oblasti
koje su analizirane jesu kultura i religija, ali su studenti pokuali da istrae
i da li kultura odreene drave moe
biti privlana za druge. Takoe, istraivana je i nacionalna kohezija graana, koja moe predstavljati vaan
izvor moi, posebno u momentima
kada je odreena drava suoena sa
problemima i opasnostima koje dolaze spolja. Nakon toga sledi izuzet-
2 05
no vaan deo zbornika koji analizira ekonomsku mo drava. Stabilna

ekonomija i jaka privreda omoguavaju finansiranje vojne moi, a one
drave koje imaju stabilne finansije
istovremeno ulau znaajna sredstva
u obrazovanje i tehnologiju. Sledei
deo istrauje tvrdu to jest vojnu mo,
mada su studenti zajedno sa urednicima tekstove o vojnoj moi podelili na posebne celine koje analiziraju
pomorsku, kopnenu, vazduhoplovnu i nuklearnu mo odreene drave. Kao to se moe zakljuiti iz delova koji istrauju vojnu mo, ona je
i danas izuzetno vana, a to posebno vai za sile kao to su Sjedinjene
Drave, Kina i Rusija. Naredni deo se
bavi analizom uticaja drava u meunarodnim organizacijama, koje u dananjem globalizovanom svetu imaju
znaajnu ulogu, a svaka drava se trudi da ima to vei uticaj u Ujedinjenim
nacijama, Meunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci, Svetskoj
trgovinskoj organizaciji i drugim relevantnim organizacijama. Poslednji
tekst u okviru analize svake drave
bavi se mekom moi. Studenti su u
ovom delu teksta koristili 13 kriterijuma revizorske kue Ernst & Young
pri istraivanju.
Nakon zavretka Hladnog rata,
Sjedinjene Amerike Drave su preuzele apsolutnu lidersku ulogu u svetu, a period devedesetih i poetak
dvehiljaditih ostae sigurno upamen u amerikoj istoriji po tome to
nisu imali ozbiljnog izazivaa. Danas
to nije sluaj, uglavnom iz razloga to
Kina doivljava uspon, dok drave
poput Brazila i Indije istovremeno jaaju i zahtevaju sve veu ulogu u me-
206
PR IKA Z I
unarodnim odnosima. Tu se takoe

pojavljuje i Rusija, koja je uprkos sadanjoj ekonomskoj krizi ojaala svoju ulogu u svetu prethodnih petnaest
godina. Ipak, Sjedinjene Drave i dalje predstavljaju jedinu globalnu supersilu. Pored toga to su SAD dominantne po pitanju svih izvora moi,
one ujedno poseduju i veliki kapacitet za konverziju istih. Iz tog razloga,
knjiga nosi ovakav naslov. Prosto reeno, u elji da u globalnom rasporedu moi uestvuju vie, sve drave
e morati da jure SAD makar jo
pola veka. Materijal koji se nalazi u
ovoj knjizi govori u prilog ovakvom
stavu.
Glavna prednost ovog zbornika
jeste to to je on informativnog karaktera. U svim tekstovima korieni su kvalitetni raspoloivi podaci, a
veliki trud je uloen kako bi oni bili
to aktuelniji. itaocima se takoe na
raspolaganju nalazi i izuzetno bogata
literatura koja je koriena pri istraivanju. Uz pomo navedenih izvora, mogue je dalje pretraivati razliite podatke, lanke i druge tekstove
kako bi se dolo do najnovijih informacija iz odreenih oblasti. Radi lak-
eg snalaenja i preglednosti, knjiga

obiluje brojnim tabelama u kojima
je najee izvrena klasifikacija vojne moi, dok se na poetku tekstova nalaze tabele sa osnovnim podacima za svaku dravu. Stil pisanja je
takav da ovu knjigu mogu koristiti i
oni koji se ne bave naukom, ve samo
ele da proire svoja postojea znanja. Istovremeno, zbornik Sjedinjene
Amerike Drave i izazivai ima i ulogu svakodnevnog prirunika, koji e
koristiti i onima koji se ve mnogo
godina profesionalno bave meunarodnim odnosima.
Tema koja se obrauje u ovom
zborniku je od izuzetnog znaaja, ne
samo za akademsku zajednicu, ve za
drutvo uopte. Na kraju knjige, profesor Dragan Simi i asistent Dragan
ivojinovi su sa punim pravom skrenuli panju na, kako oni kau, greke koje smo kao drutvo napravili u
vreme pada Berlinskog zida, i u velikoj meri pogreno procenili gde su se
tada nalazili centri svetske moi...
Sjedinjene Amerike Drave i izazivai predstavlja delo koje daje znaajan
doprinos pokuaju razreavanja ovog
problema.
Godinjak Fakulteta politikih nauka

Univerziteta u Beogradu
U putstvo z a autore
Godinjak Fakulteta politikih nauka e nauni asopis koi obavljue autorske

radove, rezultate naunih istraivanja, recenzie knjiga, kao i prikaze domaih i meunarodnih skupova. Naune oblasti koje asopis pokriva su: politika teoria i filozofija, politika sociologia, politiki sistem, novinarstvo,
komunikologia, studije kulture, meunarodni odnosi, evropske studije,
socialna politika i socialni rad.
Godinjak izlazi dva puta godinje (un i decembar). Kranji rokovi za predau
radova su 31. mart i 30. septembar. Radovi se primaju iskljuivo elektronski na
adresu godisnjakfpn@fpn.bg.ac.rs. Redakcija savetuje autorima da pre slanja
teksta prvo poalju apstrakt. Ukoliko rad zadovoljava kriterijume Godinjaka
prosleuje se na nezavisnu recenziju.
Uslov za razmatranje rukopisa je da bude pripremljen u skladu sa sledeim
uputstvima:
Tekstovi treba da sadre izmeu 25.000 i 30.000 slovnih znakova sa
razmacima, bez referenci i fusnota. Prikazi knjiga i konferencija sadre do 7.000 znakova sa razmacima.
Autori treba da koriste slova vrste Times New Roman, veliina 12,
prored 1.5. Naslove i podnaslove pisati bez numeracije, veliine 12.
Naslove navoditi u Bold, a podnaslove u Italic. Margine podesiti na
2.5 cm, na strani formata A4.
Iznad naslova navesti ime i prezime autora, a nakon toga naziv institucije u kojoj je zaposlen, kao i elektronsku adresu za korespondenciju
(poslednje u fusnoti).
Apstrakt se prilae na srpskom (na poetku) i engleskom jeziku (na
kraju teksta) i treba da sadri izmeu 75 i 150 rei. Ispod apstrakta navesti od 5 do 10 kljunih rei.
U posebnoj fusnoti (*) navesti dodatne informacije o samom tekstu
(deo naunog projekta, rezultat odreenog istraivanja i sl.).
Strana imena i nazive pisati u srpskoj transkripciji, sa navoenjem originalnog naziva u zagradi prilikom prvog pominjanja.
U radu iskljuivo koristiti fusnote (Footnote). Prilikom pisanja prikaza
ne koristiti fusnote.
208
U PU T ST VO Z A AU TOR E
Navoenje izvora u fusnotama i literaturi:

Monografie
Ime i prezime autora, naziv monografie (Italic), izdava, mesto izdavanja, godina izdanja, broj strane.
a) Karl Polanji, Velika transformacija, Filip Vinji, Beograd, 2003, str.110.
b) Paul Collier, The bottom billion: Why the poorest countries are falling and what
can be done about it, Oxford University Press, Oxford, 2007, pp. 5562.
Tekstovi u tematskim zbornicima
Ime i prezime autora, naziv dela (pod znacima navoda), u, ime i prezime urednika, ur. ili urs. (ukoliko je vie od jednog), naziv zbornika (Italic), naziv izdavaa, mesto izdavanja, godina izdanja, broj strana.
a) Tanja Mievi, Pregovori Srbije i Evropske unije za zakljuivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u: Slobodan Samardi (ur.), Srbija
u procesu pridruivanja Evropskoj uniji, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str.
147152.
b) Frances Stewart and Arnim Langer, Horizontal inequalities: Explaining persistence and change in: Frances Stewart (ed.), Horizontal inequalities and conflict. Understanding group violence in multiethnic societies, Palgrave Macmillan,
London, 2008, p. 54.
Tekstovi u naunim asopisima
Ime i prezime autora, naziv teksta (pod znacima navoda), naziv asopisa
(Italic), bro toma, bro izdanja, broj strane.
a) Jelena Vidojevi, Zdravstvena zatita u SAD: pravo ili privilegija?,
Godinjak Fakulteta politikih nauka, Vol. 5, br. 5, str. 469471.
b) Lotta Harbom and Peter Wallensteen, Armed conflict, 19462009,
Journal of Peace Research, Vol. 47, No. 4, pp. 501509.
Tekstovi u novinama i asopisima
Ime i prezime autora, naslov teksta (pod znacima navoda), naziv novine ili
asopisa (Italic), datum, bro strane.
a) Vladimir Vuleti, Ni Kosovo ni Evropa, Politika, 15. decembar 2011, str.
15.
b) Pierre Luther, China goes into the world news business, Le monde diplomatique, 10 April 2011, p. 22.
Dokumenti
Naziv dokumenta (pod znacima navoda), asopis ili glasilo u kome e dokument obavljen (Italic), bro izdanja (ukoliko postoji), izdava, mesto i godina
izdanja, broj strane.
U PU T ST VO Z A AU TOR E
2 09
a) Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 98, Beograd,
2006, str. 20.
b) Health at a glance 2011: OECD indicators, OECD Publishing, Paris, 2011,
pp. 3842.
Doktorske i master teze
Ime i prezime autora, naziv teze (Italic), doktorska/master teza, naziv univerziteta (i fakulteta), datum, broj strane.
a) Goran Tepi, Pristup Johana Galtunga u oblasti reavanja sukoba, master teza,
Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, 2011, str. 5657.
b) Marko Simendi, Hobbes on persona, personality, and representation: Behing the
mask of mask of sovereignty, PhD thesis, University of York, 2011, p. 78.
Izvora sa interneta
Ime i prezime autora, naziv teksta, izdava (ukoliko je tekst objavljen), puna
internet adresa, datum pristupa, bro strane (ukoliko postoji).
a) Paul Collier and Anke Hoeffler, Greed and grievance in civil war, World Bank,
Washington, D.C, 2000. Available from: http://ssrn.com/abstract=630727,
(Accessed 7 August 2010), p.5.
b) Rajko Kosanovi, Socijalno pravo, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd.
Dostupno preko: http://www.fes.rs/pubs/2011/pdf/29.Socijalno%20pravo.
pdf, (Pristupljeno 24. januara 2012), str. 4145.
Ponavljanje ranie navedenih izvora
Prilikom ponavljanja navedenog izvora staviti ime i prezime autora, naslov
izvora (Italic), zatim op. cit. i na krau bro strane (Karl Polanji, Velika transformacija, op. cit., str. 67).
U sluaju navoenja izvora iz prethodne fusnote koristiti Isto. (Isto, str. 162)
Grafikoni i tabele
Tabele i grafikoni treba da sadre broj, naslov i izvor (sve u donjem desnom
uglu). Za elektronsku formu koristiti formate .jpg, .tiff i .ai. Ukoliko je potrebno, grafike prikaze poslati u zasebnom dokumentu.
Bibliografija
Izvore u listi literature navoditi po abecednom redu na isti nain kao i u fusnotama, s tim to se prvo navodi prezime citiranog autora. Za tekstove u zbornicima i naunim asopisima navesti brojeve strana. Prilikom pisanja prikaza
monografija navesti ukupan broj strana.
The Yearbook of the Faculty of Political Science

University of Belgrade
I nstructions for the Authors
The Yearbook of the Faculty of Political Science University of Belgrade (The

Yearbook FPS) is an academic journal specializing in the field of political science. Subject areas include: political theory and philosophy, political sociology, political system, media and communication studies, culture studies, international relations, European studies, social policy and social work.
The Yearbook FPS is biannual publication. Deadlines for submitting manuscripts
are 31 March and 30 September. All proposals should be sent electronically to
godisnjakfpn@fpn.bg.ac.rs. The Editorial Board is advising authors to send an
abstract prior to submission. Once the manuscript is received, and if it meets the
basic requirements of the Yearbook FPS it will be peer-reviewed.
The Editorial Board is welcoming manuscript as articles (25 00030 000 characters with spaces) and books and conferences reviews (up to 7 000 characters
with spaces). All submitted manuscripts should contain authors name and
affiliation, email (in the footnote), the title, abstract (up to 150 words), key
words (from 5 to 10), body of the text, and bibliography.
The text should be prepared in accordance with the following technical
instructions:
Font: Times New Roman, size 12, space 1.5, margins 2,5 cm, paper size
A4;
Headings level 1: flush left, boldface, sentence case; Headings level 2:
flush left, italicized, sentence case;
No special effects should be used in text, graphs, tables, charts, etc.
Do not use bold print, underline, all-caps, etc.
The references as well as accompanying comments should be typed
as footnotes. If necessary, use separate footnote (*) to write comment
about the text or acknowledgment.
All sources should be cited in the manuscript and stated as Bibliography at
the end of the text by using the following formats:
Books
Paul Collier, The bottom billion: Why the poorest countries are falling and what
can be done about it, Oxford University Press, Oxford, 2007, pp. 5562.
I nstruct ions for the Authors
211
Chapters in Edited Volumes

Frances Stewart and Arnim Langer, Horizontal inequalities: Explaining persistence and change in: Frances Stewart (ed.), Horizontal inequalities and conflict. Understanding group violence in multiethnic societies, Palgrave Macmillan,
London, 2008, p. 54.
Journal Article
Lotta Harbom and Peter Wallensteen, Armed conflict, 19462009, Journal
of Peace Research, Vol. 47, No. 4, pp. 501509.
Newspaper or magazine article
Pierre Luther, China goes into the world news business, Le monde diplomatique, 10 April 2011, p. 22.
Documents
Health at a glance 2011: OECD indicators, OECD Publishing, Paris, 2011,
pp. 3842.
PhD and master thesis
Marko Simendi, Hobbes on persona, personality, and representation: Behind the
mask of mask of sovereignty, PhD thesis, University of York, 2011, p. 78.
Internet
Paul Collier and Anke Hoeffler, Greed and grievance in civil war, World Bank,
Washington, D.C, 2000, Available from: http://ssrn.com/abstract=630727,
(Accessed 7 August 2010), p. 5.
Repeating references in footnotes
When repeating reference use the following format: authors first and last
name, title, op. cit., page number (Paul Collier, The bottom billion: Why the
poorest countries are falling and what can be done about it, op. cit., p.67).
When repeating reference from the previous footnote use following format:
Ibidem, page number (Ibidem, p. 165)
Charts and tables
Charts and graphs must contain (the lower right corner) number, title and
the source. They should be sent as .jpg, .tiff or .ai format and, if necessary, as
separate document.
Bibliography
In bibliography list all references as in footnotes with only difference being
authors last name in front of the first. For chapters in edited volumes write
page numbers. For book reviews write total number of pages.
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32+36
GODINJAK / Univerzitet u Beogradu.
Fakultet politikih nauka ; glavni i
odgovorni urednik Ilija Vujai. - God. 1,
br. 1 (dec. 2007)- . - Beograd (Jove Ilia
165) : Fakultet politikih nauka, 2007 (Beograd : igoja tampa). - 24 cm
Dva puta godinje.
ISSN 1820-6700 = Godinjak (Fakultet
politikih nauka Beograd)
COBISS.SR-ID 145774604

FPN Godisnjak 14-2015 Poslednja Verzija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

FPN Godisnjak 14-2015 Poslednja Verzija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

godinjak

Godina IX / Broj 14 / Decembar 2015.

oda poz i vu: z n a aj i sm isao poz i va

prosveenja. Profesori nisu aneli, nego esto kombinacija anela i zmajeva,

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

itenne Balibar, The Nation and Form, . 340: ...[]

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

Eugen Fink, Traktat ber die Gewalt des Menschen, . 91/2:

itenne Balibar, The Nation and Form, . 347: ...[]

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

sporov i o poj mu n a roda . pr i l o de konstru isa n j u...

Savrene i nesavrene obaveze

Siromatvo nije izbor siromanih ljudi. Ali njihovo

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Tezu da prava zasnovana na slobodama ne nameu velike terete drugima, osim

Savrene i nesavrene dunosti

Arhitektonika Kantovog etikog uenja izloena u knjizi Metafizika morala koja

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Ibidem, str. 39, 4243.

vede, a u nekim sluajevima, kao u sluaju nahoadi, Kant konstatuje da je to

Ne postoje obaveze prema siromanima:

Imanuel Kant, Metafizika morala, op. cit., str. 128.

Onnora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

kojima se status prava porie socijalnim i ekonomskim pravima, tanije onim

Intuitivno ubedljiva je pretpostavka, na osnovu same prirode prava, da drutvo

Ova argumentacija je dobro poznata i varirana je na mnogo naina kroz

Robert Nozick, Na nav. mestu, op. cit., str. ix.

Videti Polly Vizard, Na nav. mestu, str. 228.

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Nesavrene i savrene obaveze prema

jume ne mogu biti potpune, to ne znai da uopte nisu obaveze. Ispunjenje

Prava na dobra i usluge posebna (institucionalna, pozitivna) prava koja se mogu

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

potrebne. Radi se o specifinoj (institucionalnoj) obavezi, koja ima korelat u

Ovu tezu je teorijski zastupao jo od knjige Realizing Rawls, Cornell University

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Znaaj siromatva za konceptualizaciju

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Zakljuak: obaveze prema siromanima

Sud je uspostavio kriterijume progresivne realizacije i razlone implementacije za

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Spisak navoene literature

Amartya Sen, Elements of a Theory of Human Rights, Source: Philosophy and

James Griffin: On Human Rights, Oxford: Oxford University Press, 2008.

Juha Raikka, The Feasibility Condition in Political Theory, Journal of Political

Martha Nussbaum, Capabilities and Human Rights, Global Justice and

Onora ONeill, Faces of Hunger: An Essay on Poverty, Development and Justice,

Onora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,

Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical

Samuel Fleischaker, A Short History of Distributive Justice, Harvard Univer. Press,

Susan Mendus, Impartiality in Moral and Political Philosophy, Oxford University

Thomas Pogge, Realizing Rawls, Cornell University Press, 1989.

savrene i nesavrene obaveze prema siromanima

Radomir Luki, Istoria politikih i pravnih teoria, Zavod za udbenike i nastavna

Odlian pregled Ciceronovog dela u kontekstu klasine republikanske misli dae

c iceronova dr ava : i zmeu pr ava , kor isnost i i du nost i