Psihologija pasa

PSIHOLOKI RAZVOJ TENETA

SADRAJ

1 DEO
3 faza novorodjenja
5 prelazna faza
6 farmiranje kraktera

2 DEO
9 faza sosijalizacije
12 faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka
14 faza uspostavljanja reda u oporu
14 faza pubetrteta

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

PSIHOLOKI RAZVOJ TENETA PO FAZAMA - 1 DEO

(od prve do osme nedelje ivota teneta)

Od trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih naunika ak i ranije, svaka

ivotinja je izloena uticaju okoline koja utie na njeno ponaanje. Zato emo
psiholokom razvoju tenadi posvetiti panju od samog njenog rodjenja.
Period fizikog razvoja teneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa
njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe moe
biti povezan sa odredjenim uzrastom i proces sazrevanja ivotinje deava se
u etapama. Zbog lakeg razjanjenja ovaj razvoj je podeljen na sledee faze:
1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju ivota teneta
2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju ivota
3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje
4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje
5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje
6. Faza uspostavljanja reda u oporu - od 5.-6. meseca
7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

1 faza - faza novorodjenja

Obuhvata prvu i drugu nedelju ivota teneta tokom koje se ono prvenstveno
odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produenog noenja izvan tela
majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i injenica da tenad koja su
noena duze od 63 dana krae prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje tene
izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja
mu obezbedjuju da, ako se udalji od majke ili legla, moe lako pronai put do
toplog tela kuje. tene vizuelno privlai majinu panju na sebe njihanjem
glave napred-nazad. Kruni oblik kretanja teneta titi ga od prevelikog
udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno automatski nadje put do
njega.
Kuja vraa svoje potomstvo nazad u leglo nosei ga veoma paljivo, hvatajui
ga zubima za kou na vratu. tene takodje poseduje instinktivan nagon za
sisanjem. Gurajui prednjim apama majino vime, a zadnjim se odupirui o
njih, ono stimulie protok mleka. Obe akcije teneta slue kao masaa za
kujino vime, to dovodi do boljeg luenja mleka. Ovo "guranje apama" za
mleko ukljuuje ritmike pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta
kasnije razvija pokret podizanja i davanja ape kao gesta podredjenosti.
Izluivanje mokrae i izmeta izazvani su majinim lizanjem predela oko anusa
teneta. Ako se leglo uzgaja vetakim putem ovo mora biti uzeto u obzir.
Vano je podrati prirodan nain sisanja. Usled toga, tokom vetackog
dojenja, tenetu bi trebalo omoguiti ritmike pokrete sapama - "odgurivanje
za mleko", tako to emo mu pruiti zamotano ebence ili platno, ili drati ruku
naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomae izluivanju mokrae
i izmeta. Iako je ulo sluha jo nerazvijeno (ui su jo uvek zatvorene) tenci
glasno cvile kada oseaju glad ili hladnou, i na taj nain alju signale da bi
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

privukli panju majke. Oni kapci su jo uvek zatvoreni. U fazi novorodjenja

ulo mirisa je ve razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo
to na tene ostavlja jak utisak. Time se dakle objanjava problem koji se
sree kod teneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim prelo na vetaki
nain ishrane. Miris cucle i boice je potpuno razliit od mirisa majinog
vimena. Problem nije povezan sa ukusom vetakog mleka, s obzirom da je
ulo ukusa tek neznatno razvijeno.
Prvi sati ivota tenaca su od najveeg znaaja za njihov razvoj. Najbitnije je
koliko brzo e stene potraiti izvor majinog mleka, koliko e uopte biti
zainteresovano za to, i da li je uopte sposobno da pronadje sisu, uhvati je i
pone da sisa. Neposredno nakon tenjenja biotonus teneta se moe
proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji
podrazumeva psihika ivost jedinke, intenzitet i bujnost psihikog ivota).
Samo tenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa
ciljem da se i sami dokazu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Razliita teina
tenadi po rodjenju varira kod zdrave tenadi za nekoliko dana. Veoma teka
tenad su esto apatina i pokazuju malo ivosti. Procenjivanje i razmatranje
biotonusa se pokazalo kao odluujui faktor u poboljanju uzgoja pasa. Bilo bi
veoma interesantno to istraiti, ukoliko postoji veza izmedju biotonusa i
kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da stenad koja brzo
pronadju put do majinog mleka takodje imaju i dobar nos, s obzirom da je
pronalaenje povezano sa ulom mirisa.
Uticaj okoline na kasnije ponaanje tenadi je jo uvek veoma mali, s obzirom
da su oni iskljuivo pod majinom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi
elektroencefalogram (test pri kome se snimaju modani talasi teneta) moe
se zakljuiti da ne postoje bitne razlike izmedju stanja dok je tene u snu i dok
je budno. Ovo je takodje sluaj i u sledeoj Prelaznoj fazi.
Kako tokom prve faze tenad trae samo toplotu, masau, hranu i san,
zadatak odgajivaa je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime to joj je
potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za
tenad.

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

2 faza - prelazna faza

Odvija se tokom tree nedelje ivota teneta i u njoj poinje razvoj ula vida i
sluha. Poto se oi otvore (izmedju 10. i 15. dana) postoji slaba vidna
sposobnost koja se razvija iz dana u dan. ujne sposobnosti, medjutim, nisu
razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda tenad ve mogu da razviju na
buku, pokazujui strah. Tokom tree nedelje ivota tenad e biti sposobna da
ustane i hoda, a sada ve mogu da uzimaju i kasastu hranu. Takodje, tokom
ove faze, postoji bliska veza samo izmedju teneta i majke, a ne i izmedju
samih tenaca.

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

3 faza - formiranje karaktera

Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje teneta i zapoinje onog trenutka
kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak teneta se razvio i
postao sposoban za uenje. tene je spremno za uenje i svi utisci koje doivi
duboko se utiskuju u mozak. Nikada u ivotu tene nee biti toliko spremno da
prima nadraaje kao sada. Na ta se navikne u ovoj fazi kasnije e mu kroz
ceo ivot biti blisko, ali ono to ne upozna kasnije e mu biti neprijatno i teko
prihvatljivo. Tokom ovog perioda tene se prilagodjava prema majci, ali
takodje i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema brai i
sestrama iz legla. Po prvi put se svesno sree i sa ovekom.
Uspostavljanje odnosa sa braom i sestrama daje osnovu za organizaciju
odraslih pasa u oporu koja se dalje nastavlja, a takodje i u odnosu ovekpas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili loe podnoenje drugih ivotinja.
Tokom ovog perioda tenad su izuzetno osetljiva i ve su sposobna da
primaju nadraaje i formiraju uslovne reflekse.
Procesi formiranja karaktera koji su pogreni, ili ak izostanu, i dramatina
iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na
osnovni odnos psa prema okolini kasnije u ivotu. Duina trajanja ovog
prilagodjavanja predstavljena je u istraivanju o ponaanju Konrada Lorenza.
Ona je opisana kao kratkotrajni proces uenja tokom "osetljive" ili "kritine"
faze, pri emu proces prilagodjavanja kasnije ne moe da se ispravi. Kao
primer navode se mlade sive guske koje prate prvo ivo bie koje ugledaju
poto se izlegu. Obino je to majka, ali ako je ovek one e se prilagoditi i
pratiti njega. Iz razliitih razloga ovo nije jasno i vrsto definisano kod sisara
kao to je kod ptica. Kod pasa takodje prilagodjavanje se ne ogleda samo
kroz ulo vida, ve i mirisa, a fiziki, vizuelni i sluni kontakt su neophodni.
Najvea vanost se moe pridati oseaju mirisa i fizikom kontaktu. Ovo je
apsolutno neophodno pri odgajanju tenadi. Istraivanja kod pasa do danas
su pokazala da je tencima u fazi prilagodjavanja neophodan stalan kontakt
sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo vidjanje oveka nije
dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fiziki i preko ula mirisa.
tenetu se mora pruiti mogunost da onjui i dodirne osobu sa ciljem da mu
se prilagodi. Uestalost i duina ovih kontakta odredie koliko e biti velika
sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se
moe uticati preko odgovarajueg kontakta sa tencima tokom faze
prilagodjavanja.
Ako tene sree samo jednu osobu, na primer odgajivaa, ono e kasnije biti
stidljivo prema strancima. to vie osoba tene sretne tokom faze
prilagodjavanja doivee vie fizikih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time e
biti otvorenije prema ljudima kasnije u ivotu. Drugim reima, tokom ove faze
ovek treba da posveti mnogo panje tenetu, tj. treba da se igra sa njim. Ovo
bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se povea socijalizacija koja
e doprineti da prilagodjavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lake. Obuka
ove vrste je veoma uspena i jednostavna do osme nedelje ivota teneta,
kada se ono kree ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj
nain pokazujui pozitivnu reakciju. U fazi razvoja posle osme nedelje treba
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

obratiti panju na izbegavanje ili beanje teneta od nepoznatih ljudi kada

udju u tenaru ili u sobu.
Dakle, zadatak odgajivaa je da tencima omogui to vie kontakta sa
ljudima - socijalizaciju sa ovekom, ne samo sa odgajivaem i njegovim
pomonicima, ve sa to vie razliitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na
decu, jer esto sreemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na
odrasle osobe, ali se panino plae dece, beze od njih ili ih izbegavaju. Uzrok
je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i
treba da se igraju sa tencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno
mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajui nain i ne
predugo. Sve emo se manje baviti celokupnim leglom, a sve vie tenetom
pojedinano, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga nee nita
uznemiravati. Traiemo od teneta da nesto uini, ali bez ikakve prisile.
Igrake treba esto menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom
igrom je povezano neko uenje. Sada se polau osnove za kasniju saradnju
sa ovekom. Kroz igru pas e osetiti sigurnost i radost u saradnji sa
partnerom druge vrste, to e se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i
veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagodjeno stupnju razvoja
teneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se to manje greilo:
Sa pojedinim tenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su
primile uputstva od odgajivaa, a po potrebi i pod njegovim nadzorom.
tene treba da se nalazi daleko od majke i brae, u okolini siromanoj
nadraajima koji bi mogli da mu odvrate panju od pojedinog oveka ili
predmeta. Po mogunosti treba ga voditi na razna "igralita".
Ove "asove obuke" ne treba odravati pre pete nedelje. Mogu se
odravati dnevno, ali se dobri rezultati postiu i kod obuke dva puta nedeljno.
Igra ne bi trebalo da traje due od petnaest do trideset minuta, a nakon
toga treba vratiti tene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila.
Odustaemo od svega to ne uspe da zainteresuje i oraspoloi tene.
Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa tenetom ni u
kom sluaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih esto menjati i nastojati da
osim vidnih i opipnih izazovu i slune nadraaje.
Ovakve "asove obuke" bi trebalo odravati sve do predaje teneta novom
vlasniku.
Naravno, svako ko dri veliki broj kuja za odgoj ne moe posvetiti veliki deo
svog vremena svakom tenetu ponaosob. Stoga tene zanemaruje
prilagodjavanje oveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ogranici
broj kuja u odgajivanici. Na osnovu ve pomenutih injenica, greka pri
umanjenom kontaktu sa razliitim osobama i odgoj nepoverljivog psa mora se
izbei. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku.
Ukoliko je kontakt sa ovekom kompletno ili delimino izostavljen tokom ove
faze, prilagodjavanje prema oveku ne moe biti ostvareno, ili je nepotpuno, i
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

ponaanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili ak neodobravajue.

Ovakvo ponaanje se dugo zadrava i teko se moe promeniti. Mora se
shvatiti da veliki broj pasa za koje se kae da su nepoverljivi, ili panino
ujedljivi, duguje svoje nenormalno ponaanje nedostatku kontakta sa ljudima
u toku faze prilagodjavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se
nasledjuje podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujuci
stalnom kontaktu sa tenetom tokom prvih osam nedelja ivota, stoga njeno
ponaanje utie na osnovno ponaanje teneta. Time se objanjava zato
kuja vie odredjuje prirodu svog potomstva nego mujak.
Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: tene e nauiti bilo ta
ukoliko mu odgajiva ne prui priliku da naui odredjene stvari. Mogle bi se,
dakle, stvoriti nepoeljne navike i vrsto usaditi. One se esto ispolje mnogo
kasnije, u vidu neprijatnih teskoca kod dranja psa.
Pri testiranju tenadi elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapaaju
razlike izmedju budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma
slini onima kod odraslih pasa.
U sledecem tekstu bie opisane naredne faze razvoja psihe steneta koje se
obino odvijaju kod novog vlasnika psa. Pri pisanju teksta koriena je knjiga
Ursa Ochsenbeina "Odgoj i kolovanje pasa".

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

PSIHOLOSKI RAZVOJ TENETA PO FAZAMA 2 deo

U prvom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja teneta od rodjenja pa
do 8. nedelje ivota. Taj tekst moete proitati ovde:
http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=8&t=753&p=74104
3&hilit=PSIHOLOSKI+RAZVOJ#p741043
U drugom delu teksta opisane su faze koje nastupaju nakon drugog meseca
ivota teneta, pa do kraja puberteta.

Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje ivota)

Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo uenje pristupanju zajednici.
Upravo poetak faze socijalizacije - osma nedelja ivota teneta izgleda kao
najbolji period za njegovo odvajanje od majke i brae i sestara iz legla, kao i
za prilagodjavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagodjavanje je podjednako
vano kada ovek i pas ive zajedno, a takodje i za obuku, poto se tokom
tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutranji ivot psa. Neki odgajivai
smatraju da je bolje ako se tene preuzme sa dvanaest nego sa osam
nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba obratiti panju na neke
okolnosti da bi se izbegle tekoe koje mogu nastati.
Ako tenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje ivota socijalizacija e se
nastaviti uz majku, brau i sestre. U jedanaestoj nedelji poinju borbe za
poloaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer uvruju oseaj sigurnosti
teneta u ophodjenju sa drugim psima. tene e navii da se ni u najveoj
guvi, ni kod naoko najdivljijeg medjusobnog hvatanja nee nita loe
dogoditi. Ozlede spreava prirodna konica ujedanja. Dakle, ne trebamo se
plaiti da ce zbog ovih borbi za poloaj u oporu pas kasnije naginjati
tunjavama. Naprotiv, kod kasnijih tua na ovaj nain socijalizovan pas nee
ujedati iz straha. Ako tene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako
treba da nastavimo sa vebama kontaktiranja sa ovekom, sve do predaje
novom vlasniku. Tako e se i u leglu najsnanije tene navii na autoritet
ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali odredjene granice se
moraju dosledno postaviti ako bi tene postalo bezobrazno. Za to bi se u
slobodi postarali roditelji teneta. Ako je odgajanje preputeno kuji i mujaku,
mujak e preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje tencima ta im je dozvoljeno a
ta ne. Na ovaj nain mladi pas e upoznati autoritet i nauiti kako da ga
potuje. tene ui kako da bude podredjeno. Ovakva podredjenost je
praktino uslovljena svakodnevnom igrom psa sa tenetom. Te igre imaju
znaajnu ulogu za kasniji zajedniki ivot psa u drutvu. S tim u vezi, obuka
teneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje
ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci teneta treba da se odvija na slian
nain. Iskljucivo "ljubavlju" pas ne moe biti obuen kao to bi to bio
ponavljanim praktinim primerima od strane roditelja.
Ako preuzmemo tene u starosti od osam nedelja moramo voditi rauna da se
esto igra sa drugim psima i da veba svoj nagon dominiranja. Sigurno je
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

bolje preuzeti tene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom.
Argument da se tene od osam nedelja lake veze za vlasnika je taan, ali je
to ma sa dve otrice, jer nikad se ne zna da li e budui vlasnik jednog dana
psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za ivotinju bilo bolje da
nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu dui od dvanaest
nedelja mogao bi loe delovati na budueg radnog psa. Nepodnoljivost i
prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod ivotinje koje ak
mesecima ostanu u odgajivanici moe se sa sigurnou raunati na promenu
naravi i na to da e tokom celog ivota slabije saradjivati sa ovekom.
Neophodno je da se ovek igra sa tenetom i kroz igru ga ui, kako bi ga
preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na poetku ove faze sa tenetom
bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz psee
zajednice. tene e biti ukljueno u ljudsku porodicu i morae da naui da se
ponaa u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postie bez smiljene
obuke, oponaanjem psa u odgovarajucoj situaciji. Kada je ponaanje teneta
nepoeljno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, tene emo uhvatiti za kou
na vratu i snano protresti, a ako je mogue odignuti ga, a zatim spustiti.
esto se moe uoiti kako psi roditelji ujedaju tene za njuku; ovek bi
trebao jednom rukom vrsto da dri stene za kou na vratu, a drugom da ga
uhvati za njuku, potisne na dole, kako bi tene osetilo pritisak. Ova kazna,
koja treba da bude malo bolna, mora biti praena odlunom komandom.
Kasnije, sama komanda ce biti dovoljna da zaustavi neeljeno ponaanje
teneta. Ovo oponaanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji
esto u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo
rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponaa pozitivno medju ljudima i
spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa oekuje da se
kasnije ponaa odgovarajue i prema drugim psima, ovo je period kada ga
treba to vie voditi medju njih. Medjutim, novi vlasnik obino dri tene
izolovano u stanu ili dvoritu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima
svoje vrste. Ova greka se obino pravi zbog brige da nevakcinisano tene
moe biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greka drati tene izmedju
osme i dvanaeste nedelje ogranieno u etiri zida ili dvoritu, ili ga podizati u
naruje kada mu pridje drugi pas.
O znaaju igre izmedju oveka i psa smo ve govorili. U praksi to znai da se
udnja i elja za uenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajednika igra
tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za
zajedniku saradnju (akciju) razvijen kod teneta, sada se moe sa velikom
lakoom fantastino iskoristiti na svaki mogui nain i uspostaviti osnova za
kasnije obavljanje radnih vebi. Evo dva primera koji to dokazuju. Tokom ovog
perioda mladi pas dobrovoljno trai svog vlasnika jer osea pravu potrebu za
kontaktom. Ako ga ne vidi koristie njuh da bi ga pronaao, i osnova za rad na
tragu moe biti postavljena na ovaj nain. Drugo, svako normalno tene e
vratiti baeni predmet jer eli da se igra sa svojim 'vodjom'. ovo se takodje
moe lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom.
Zajednika igra prua jo mogunosti. Poetak i kraj igre odredjuje "vodja
opora", u ovom sluaju ovek, lan vieg nivoa. Dakle, ovek odredjuje kada
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

10

i koliko dugo e trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije moze doi
do potekoa u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen
ujedanja moe dobro kontrolisati kroz zajednike igre 'borbe'. Psi koji
pokazuju nadprosenu sklonost ka ujedanju se takodje mogu kontrolisati u
ovom dobu vrstim stiskom, ako bi pokuao da epa ruku. eljene radnje
postignute kroz igru se mogu lako pojaati pohvalama i nagradama, dok se
neeljene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s
jedne strane ima funkciju uvrivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da
u zajednikim igrama vie uiva, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre
omoguavaju da se steknu nova iskustva, korisna zajednici oveka i psa.
Navodna "slabost karaktera psa" je ea zbog greki u radu sa psom i zbog
pogrenih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previe "uslovljavanja".
Medjutim, od osnovnog znaaja je doslednost vodje, koju tenad stalno
iskuavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psiholoke prednosti
vieg nivoa. Iznad svega je to doslednost oveka, koja je najvanija. Mladim
ivotinjama dogadjaji i iskustva u okviru njihovog okruenja imaju veoma
vanu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takodje i za
formiranje karaktera. Sve ovo se moe porediti sa programiranjem
kompjutera. Jedno specifino iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada
sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo eljene, ve i neeljene karakteristike,
kao to je plaljivost ili agresivnost. Sistematino istraivanje okoline takodje
zauzima mesto u ovom periodu zahvaljujui istraivakoj i radoznaloj prirodi
teneta. Bitne osobine koje je ivotinja nasledila mogu se pojaati intenzivnim
vebanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena,
izmedju ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa
osobinama njegovog vlasnika, vea slinost se uoava kada je tene dolo
kod vlasnika na poetku faze socijalizacije, nego ako je dolo kasnije.
Slinosti ne postoje ako je u odnosu ovek-pas pas taj koji je drutveno
superiorniji. Praksa na alost pokazuje da je to esta pojava.

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

11

Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka

(od 13 do 16 nedelje ivota)

Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega tene
ponovo jae naginje dominiranju, to vodi do ozbiljnih borbi za prevlast,
ukoliko to ne potisnu ostali lanovi njegove porodice. tene pokuava da
zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti otre zabrane. Da kasnije
ne bi dolo do neeljenih potekoa. tene sada mora da naui ko je
gospodar u kui. Sada je poslednja mogunost da se upotpune nedostaci u
socijalizaciji intenzivnim bavljenjem tenetom, mada to ne uspeva uvek.
Takodje je dokazano da ako se tene u ovom periodu ne izvodi pojedinano i
redovno, liava se mogunosti da izraste u dobrog radnog psa.
Svaka ivotinja koja ivi u zajednici ima jasno definisan poloaj u odnosu na
druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja medjusobnim borbama.
Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to znai da e samo
pretnje biti dovoljne da se podredjena ivotinja otera. ivotinja koja se nalazi
na najvioj hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA ivotinja, a ona koja je na
najnioj lestvici OMEGA ivotinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda
se uglavnom vode izmedju ivotinja koje su istog uzrasta, pri emu odrasli psi
zauzimaju vie pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko
se pravilno ponaao tokom faze prilagodjavanja i socijalizacije. Ipak, ako
odrastao pas otkrije da se prema oveku moe odnositi kao prema sestri i
bratu, kao rivalu za socijalni poloaj, onda ga nee prihvatiti kao roditelja.
Primer je kada ovo moe dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas e reati
na oveka koji se priblii njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u
podredjenom poloaju obino e prepustiti svoju hranu psu koji je na vioj
hijerarhijskoj lestvici.
Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao to su igrake i prostirke,
i one se uvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma esto se suparnitvo oko
teritorije moe uoiti i kada pas koji lei pored kaua pone da rei kada mu
vlasnik udje u sobu. Ako je socijalni poloaj psa uslovljen dvema osobama u
porodici on e obino prihvatiti socijalni poloaj osobe koja je na vioj lestvici i
branie mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne dodje onaj koji je na
najviem poloaju. Suparnitvo izmedju polova se takodje moe pojaviti, kada
e pas pokazati ljubomoru prema jednom lanu porodice, dok e braniti
drugog lana. To moe otii toliko daleko da pas nee dozvoljavati iskazivanje
nenosti izmedju suprunika. U etnjama takav e pas raditi samo ono to mu
se svidja: vlasnik nee biti taj koji e voditi psa u etnju, ve e pas etati
vlasnika. Svakodnevna slika na naim ulicama! Na kraju, vlasniku e jedino
biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podredjenoj
jedinki nee biti dozvoljen fiziki kontakt sa nadredjenom bez njenog
pristanka.
Izmedju 13. i 16. nedelje ivota psa karakter je praktino jo uvek podloan
spoljanjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponaanja odjednom postaju strogo
definisane i dalje poduavanje teneta se moe ostvariti jedino preko ve
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

12

steenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline
prilagodjava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se
to ve nije desilo. Veoma esto, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i
psa e "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan poloaj sa
lanovima porodice. Obe greke mogu biti ozbiljna opasnost za oveka
kasnije, i povrede nisu retkost. Takodje je poznata stvar da se ovi problemi
mogu sresti ako pas, nakon to je napunio etiri meseca, ne napusti
odgajivanicu koja je smetena na usamljenom mestu, jer mu nije pruena
prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao to je
npr. saobraajna buka. Ovo e se pokazati tanim kada se pojave prve
tekoe prilikom kune obuke i pas e dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i
strah kada se nadje van doma.
Neeljeni nasledni uticaji, kao to je preterana agresivnost, sa pravilnom
obukom se mogu lake ispraviti izmedju 6. i 16. nedelje ivota. Ukoliko
odgajiva ili vlasnik psa to primenjuje ee, bie manje uznemirenih pasa
oko nas. Navedene injenice pokazuju da je pogreno veoma rasprostranjeno
miljenje da mladom psu treba dati vie slobode, ili da je suvie rano za
obuku. Neophodno je obuci prii na pravi nain, ona mora biti prilagodjena
uzrastu psa. Jednom utvrdjene loe navike kasnije je teko ispraviti s obzirom
da pas ne moe da razume zato su odjednom one nepoeljne. eljenim
navikama je najbolje uiti ga kroz igru, a kasnije ih koristiti tokom obuke.

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

13

Faza uspostavljanja reda u oporu

(5. i 6. mesec ivota)

Tokom ove faze, jo poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost
opora prema vodji je razvijena. Vodja opora ne mora obavezno da bude
fiziki nadmoniji, ali mora psiholoki. U ovom periodu poslunost podredjenih
mora biti naroito pokazana u praksi. Veina pasa ne eli da se pokorava.
Agresivnost, koja se moda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila
neeljena, odjednom izgleda da je savladana. Medjutim, to je esto prividno
jer se ponaanje moe ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja.
Kod ivotinja koje ive sa ljudima nije preporuljivo da samo jedna osoba
preuzme ulogu vodje opora i primenjuje nadredjenost. To bi trebalo da rade
svi lanovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude
omega jedinka.

Faza puberteta
Faza puberteta se zavrava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko
povezana sa funkcijom razliitih endokrinih lezda koje proizvode hormone.
Kod kuja se to deava neto bre nego kod mujaka, obino sa pojavom
prvog teranja. Kod mujaka se kraj faze puberteta uoava po tome to poinje
da obeleava i mokraom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i
instinkt mujaka za odbranom i zatitom, zahvaljujui polnom nagonu da brani
svoju teritoriju. Ovo je takodje doba kada mujak jo jednom pokuava da
promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih lanova porodice. Dakle,
pri kraju ove faze esto je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i
neumoljiv, naneti mu fiziki bol kako bi shvatio da je ovek taj koji je
nadmoniji.
******************************
Treba istai da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo odredjeno, ve je
individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije.
Faza puberteta je praena zrelou, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun
razvoj psa jo nije zavren. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se
razvijaju do tree godine ivota, kao to je instinkt za napad i odbranu.
Sa godinama pas e postati manje ivahan, instinkt za igru se smanjuje i
ivotinja vie niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja poinje u ivotu psa je
starenje. Fizika snaga poinje da se smanjuje, ula psa ne funkcioniu kao
pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i udljiv. esto ne odgovara na
komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponaanje nije podlono
velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene,
izumiru pojedine elije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se
elimo baviti psima.
Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

14

U drugom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja teneta od 8. nedelje
pa do 12. nedelje ivota. Taj tekst moete proitati ovde:
http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=8&t=1361&p=1197
5&hilit=PSIHOLOSKI+RAZVOJ#p11975

(u radu su koriscene knjige Ernsta Frankenbergera "Der Dobermann" i Ursa Ochsenbeina

"Odgoj i skolovanje pasa")

Prauzeto sa foruma
http://www.balkankinology.net

15