ENGLESKA KNJIEVNOST III

ROBERT BURNS
kotski pesnik koji je napravio najkrupniji korak prema romantizmu. Bio je dete sa sela, ne
preterano obrazovan, pa su ga zvali samouki pesnik. Svoju jedinu zbirku pesama pod
nazivom Poems Chiefly in the Scottish Dialect objavio je 1876. godine. Te pesme
napisane su na kotskom dijalektu meavina kotskog dijalekta i engleskog knjievnog
jezika. Njegova poezija se deli na tri grupe:
1. Satirina potpuno drugaija od klasicistike i usmerena ka optim negativnim
osobinama. Ima u sebi razumevanje za ljudske slabosti
Holly Willies Prayer (Prepodobni Vili) ispevna je u vidu monologa i kroz Vilijev lik,
Burns ismeva religiju. Blagajnik crkve je Gevin sve je obavljao na hrianski nain,
a to crkvi nije odgovaralo, pa su reili da ga optue. Vili ga je pijunirao i rekao da
Gevin nedeljom putuje, radi u bati i ne ita Bibliju. Tri crkvena suenja Vili je
izgubio.
kotska crkva je kalvinistika i zasniva se na pet postulata. Prvobitni greh svi se
raamo greni i nesposobni da se uzdignemo iznad tog greha (na ta se takoe odnosi i
2.postulat total deprivity). Takoe, unapred se zna ko ide u raj, a ko u pakao
predodreenost. Vili je, iz nekog razloga, smatrao da je predodreen za raj, pa slavi
takvog Boga. On je odabran da slui kao primer i zatitnik.
For I am keepit by Thy fear zaostavtina hrianstva, strah titi ga i odvaja od
ostalih i on njih eli da se oslobodi. Javlja mu se pouda, vile self time opravdava
sebe, jer on ne moe protiv toga. Od Boga trai da ga osveti jer je osramoen pred
celom zemljom. Trai da Bog te ljude kazni dok su ivi, da im oduzme reputaciju i da
ne slua njihove molitve.
Barns ukazuje na licemerje koje postoji unutar crkve, ali njegova poezija nije kritika
same religije
Jolly Beggars poema koja govori o odnosima meu ljudima uopte (o
neravnopravnostima)
2. Ljubavna napisana je iz potrebe
3. Refleksivnodeskriptivna ima filozofski smisao (za razliku od klasicizma)
To a Mouse obraa se direktno miu i tako koristi apostrofu obraa se neemu
to mu ne moe odgovoriti. Izvinjava se miu to je takvo ureenje dovelo do toga da
ga se mi plai i pravi analogiju izmeu oveka i mia. Romantiari smatraju da su
ljudi uvek deo prirode i sve je na neki nain prirodno. Izabrao je simbolino mesto, jer
ljudi koriste njivu da se prehrane. Alegorija mi predstavlja oveka, a ovek vladu
koja unitava planove mia. On (mi) je srean zato to ivi samo u sadanjosti to
nae razmiljanje o budunosti nije neto previe dobro, zato to sve lako moe biti
uniteno. Wi murdring pattle drka, metafora za oveiji uticaj; Natures social
union drutveni ugovor za optu dobrobit.
Tan OShanter

WILLIAM BLAKE
Bio je toliko jedinstve, da se ne moe svrstati ni u predromantizam, ni u romantizam. Bio je
neobian i uvrnut deak i video stvari koje niko oko njega nije video. Imao je vizije (iluzije do
te mere stvarne da se mogu pomeati sa stvarnou). Roditelji su shvatili da je poseban pa su
mu omoguili da se koluje kod kue. itao je dela mislilaca koji su odstupali od zvaninog
hrianstva. Imao je potrebu da objanjava neobjanjivo. Na njega su uticali Emanuel
Swedenburg, koji je osnovao vlastitu crkvu taj pogled na svet prihvatie i Blejk. Bog =
ovek (nije davao Bogu onaj status koji mu je davala hrianska crkva). Njegovo uenje je
demokratizovalo hriansko uenje Boga. Bog i ovek su jedno.
Roditelji su ga dali na graverski zanat. Njegove knjige su spoj slikarske i poetske umetnosti
jer je ilustrovao svoje, ali malo tuih knjiga. Njegov pristup slikarstvu je bio slobodan kao i
njegov pristup poeziji. Gnuao se akademskog slikarstva, tj. Realizma. Magijski realizam
realizam u kome prepoznajemo konture realnog sveta, ali koji uvek ima nijansu fantastinog.
Blejkova poezija je, stoga, poezija magijskog realizma. Njegova prva pesnika zbirka zove se
Poetical Scatches (Poetske skice), objavljenja 1783. godine. 1789. godine poinje da pie
niz dela Prophetic Books (The Book of Thel, The Marriage of Heaven & Hell, The Book
of Urizon i Jerusalem)
The Book of Thel devojka po imenu Thel sedi pored reke i jadikuje nad prolaznou ivota,
ali joj se obraaju oblaci i reka i govore joj da je ljubav vena i da ona obesmiljava prolazne
stvari ljubav pobeuje sve.
The Marriage of Heaven & Hell mnotvo jeretikih ideja (paklene poslovice). Put
prolaznosti vodi do palate mudrosti i Jedna misao dovoljna je da ispuni beskraj
Blejk je bio nenormalan na jedan divan, oslobaajui nain. Isticao je da svako za sebe treba
da pronae slobodu u samom sebi. Kad bi se proistila vrata percepcije pred ovekom ____
se sve otvorilo kao ono to zaista jeste beskrajno.
The Songs of Innocence and Songs of Experience, Showing Two Contrary States of the
Human Soul (1789, 1794) - The Songs of Innocence napisane su prve i njima su kasnije
dodate The Songs of Experience.
The Book of Urizon Urizon je bog unutranjeg sveta (tiranin) koji ima svog suparnika u
liku butnovnika po imenu Org (buntovnik) i stari mislilac Los. Bog je u osnovi negativan jer
sputava oveka.
Jerusalem vidi Englesku kao palog dina, nemonog i poziva ga da se probudi iz tog
komarnog sna. Pesma se zavrava buenjem, raanjem nove budunosti (bez ogranienja).
Blejk je izgradio svoj svet paralelan stvarnom. iveo je i umro kao siromani slikar koji je
pisao pesme koje je malo ko razumeo. Sredinom 19. veka poinje da se obnavlja
interesovanje za Blejka, a William Butler Yeats ga bira za svog uzora. U prvim decenijama 20.
veka poinje Blejkova renesansa. Mnogi su se ugledali na njega (Morrison), a vrata
percepcije bivaju otvorena 60-ih godina. Svet za kojim udimo treba potraiti u nama
samima. Blejkova proroanstva se obistinjuju. Ideja slobode je apstraktna koliko i sama
sloboda konvencije nas pretvaraju u robove. Ne treba da dozvolimo da postanemo rtve
takve obmane.

Auguries of Innocence (1800) (Simboli nevinosti) zvui spontano i svedoi o spontanosti

Blejkove poezije. Sve ono za im tragamo je tu oko nas i u nama samima, samo ako svet
pogledamo na pravin nain. Blejk vidi ropstvo oko sebe i u prirodi. On kae da ne postoji
nita to je potpuno beznaajno. Dok god ovek probljuje druge, ne moe biti slobodan. Vera,
samo ukoliko je iskrena, daje oveku snagu da se bori za slobodu. Svet je paradoksalan u
njemu su isprepletane suprotne vrednosti, nita nije onako kako nam se ini (ne postoji dobro
i zlo) svet je protivrean. Umetnost je poziv da stvari posmatramo na drugi nain. Nevinost i
iskustvo postoje u oveku istovremeno. Iskustvo kalja nevinost, ali joj pomae da preivi.
Najpoznati par pesama Lamb oteljotvorenje nevinosti / Tyger otelotvorenje iskustva.
Pitanje: ko je stvorio dva stvorenja?
The Lamb isto, nevino, ali bespomono

The Tyger snaga, energija, revolucionarnog gneva, simbol svega onoga to moe da uniti
nevinost, ali moe i da joj pomogne. Tigrova destruktivnost usmerena na pravi nain prestaje
da bude negativna osobina. Vatra moe da obasja svet, ali moe i da ga spali.
Blejk meu prvima istie ideju da postoje svetovi koje treba unititi. Ponekad novi ivot ne
moe da se rodi dok se ne uniti stari. Tigar izaziva strahopotovanje, jer savrenstvo obino
izaziva i strah.
COULD odnosi se na fiziku snagu tvorca
DARE odnosi se na psihiku snagu
Ima li iko prava da stvara dela koja e biti bolja od nas samih?
Naredni par pesama je Infant Joy/ Infant Sorrow
Infant Joy monolog deteta koje razgovara sa nekom odraslom osobom i u tom razgovoru
iskazuje svoje miljenje. Joy is my name ista nevinost ovaploena u liku deteta. Odrasla
osoba je dosadni sagovornih, ali nije neko ko e nauditi detetu.
U pesmama Nevinosti odrasli su prijatelji dece, dok su u pesmama Iskustva surovi prema
njima.
Infant Sorrow dete koje je tek dospelo na svet, lieno je nevinosti koja mu je brutalno
oduzeta. Neprestano se prepliu suprotstavljene vrednosti i Bog je isti takav.
The Define Image/ The Human Abstract - milosre, saaljenje, mir i ljubav te osobine su
pristune u oveku, Bog je sazdan od njih. Ono najlepe u Bogu odraava se u oveku.
Milosre ne bi postalo da nije neravnopravnosti; saaljenje je bedan izgovor onih koji imaju
sve; ljubav najepe nije elja za davanjem, ve za posedovanjem.

The Chimney Sweeper (x2) - pesma nevinosti je pesma vedrine, a pesma iskustva je potpuno
mrana.
1 - pesma malog dimniara (deca od 8 do 10 godina su prodavana dimniarima) deak
govori o tome kako je postao dimniar, kako su ga oiali, kae kako mu je u san doao aneo
i otkljuao crne kovege u kojima spavaju on i njegovi drugovi i pustio ih na slobodu. ivot
kojim taj deak ivi je ivot u smrti. Aneo im nudi kratkotrajnu slobodu (aneo represije,
pripada sistemu koji ih je zatvorio). Toliko je bio mali da nije mogao ni da sagleda svet i Blejk
koristi odreene rei da bi zvuao detinjastije. inom ianja, oni su gurnuti u svet odraslih.
White hair poistoveuje se sa jagnjetom.
Hush, Tom! Never mind it, for when your heads bare... ako nema kosu, ne moe da ti je
isprlja, tj. ne moe da ti ukalja nevinost.
As Tom was a-sleeping, he had such a sight otkriva mu se neto to ne bi trebalo da zna kao
dete. Ne koristi re dream, ve sight, zato to je i sam Blejk imao vizije.
Coffins of black metafora za odake u kojima su zarobljeni.
Hed have God for his father vrsta emotivne ucene; njima nedostaju roditelji, ali e im
Bog biti otac.
Koristi esta imena kao to su Dick, Joe, Ned and Jack, kako bi doarao rasprostanjenost ove
pojave i da se to deava deci iz niih slojeva. Kada ih aneo pusti, oni rade ono to bi deca i
trebalo da rade igraju se.
2 razgovor odrasle osobe i malog dimniara, odrasla osoba je ravnoduna, pita ga gde su mu
otac i majka, a on kae da su otili u crkvu da se mole licemerje, osuda lanog morala.
A little black thing koristei re thing, on izvlai ljudskost iz deteta, ono postaje sredstvo.
Nema glagola jer nema radnje, dete je pasivno, u nemogunosti da uradi bilo ta.
Where are thy father and mother? Say! obraa mu se ravnoduno, zapoveda.
They are both gone up to the church to pray zatvoreni su i fiziki i emotivno prema njemu.
Bio je srean i to je bio njegov najvei greh bio je dete. Tuga i alost nisu prirodna svojstva,
on je nauen tome.
And because I am happy and dance and sing, they think they have done me no injury - i dalje
je srean, ali se to okree protiv njega.
...to praise God and His priest and king institucije zamenjuju ulogu Boga
Who made up a heaven izmislili su raj, stvorili svoj sistem

LONDON
ne uklapa se, zato luta

vetaki, ucrtan, planiran

I wander thro' each chartered street,

ak i reka

Near where the chartered Thames does flow

trag, igosano

And mark in every face I meet

Marks of weakness, marks of woe.

In every cry of every Man,

Stvorena je
percepcija, iluzija
to je u glavama ljudi

In every infants cry of fear,

In every voice: in every ban,
Crkva je uestvovala u
svemu tome

The mind-forged manacles I hear

How the Chimney-sweepers cry

Every blackening Church appalls,
And the hapless Soldiers sigh
Vojnici su u slubi
drave, a nareenja su
esto prolivanja krvi

Runs in blood down Palace walls

Koja je svrha porodice,
ako se raaju deca o
kojima niko ne brine?

But most, through midnight streets I hear

How the youthful harlots curse
Blasts the new-born infants tear
And blights with plagues the marriage hearse.

Pesme nevinosti:

Pesme iskustva:

A Little Boy Lost

A Little Girl Lost

A Little Boy Found

A Little Girl Found

A Little Girl Lost devojica eta sa roditeljima kroz umu, izgubi se, dolaze divlje ivotinje,
njena istota i nevinost prelazi na njih, lavica je odnosi u peinu
A Little Girl Found roditelji pronalaze devojicu na jednoj livadi gde se ona igra sa divljim
ivotinjama
Ljubav je sila koja e spasiti svet. U prirodi je spas od urbanog ivota. Blejk je znaajan i kao
mislilac, umetnik i prorok, prorok ija su proroanstva na zatraujui nain ostvarena i koja
nastavljaju da se ostvaruju.

WILLIAM WORDSWORTH
Prvi veliki romantiar. Poetak romantizma je 1789. godina, kada je obajvljeno prvo izdanje
zbirke Lirske balade, koju su napisala dvojica starijih romantiara Vordsvort i Kolrid.
Drugo izdanje je sadralo predgovor u kome je Vordsvort izloio neke od osnovnih principa
romantizma predgovor se smatra nezvaninim manifestom romantizma. Bio je jedan od
rodonaelnika engleskog romantizma ne samo otac, nego i deda engleskog romantizma.
iveo je previe dugo, do 25. godine je napisao najbolja dela ,a posle je pisao rutinsku
poeziju. Njegova inspiracija je trajala isto koliko i njegova mladost (bio je neko ko se rodio
kao starac i iveo kao starac). Bio je realistiniji od ostalih romantiara. Njegova poezija
najtee komunicira sa dananjim itaocima, deluje zastarelo i zarobljeno u vlastitom vremenu.
Lake District jezerska oblast, postojbina romantizma. Vordsvort je najizrazitije bio pesnik
prirode meu romantiarima. U prirodi je video neku vrstu boanstva (poistoveuje Boga sa
prirodom). Drugi veliki pesnik prirode je eli koji je prirodu posmatao na mnogo realistiniji
nain (zanimale su ga prirodne nauke). Vordsvort je poeo da pie poeziju kao deak. Kao
mali je ostao bez roditelja od idiline sree do traginog gubitka. Iz rodnog kraja je otiao
nerado, otiao je na studije u Kembrid, gde mu se okolni pejzai nisu dopadali. Bio je lo
student i osrednji pesnik u Kembridu. Napustio je studije i 1791. godine otiao u Francusku
tamo je upoznao Anet Valon, izmeu njih je buknula ljubav. Ona mu je rodila erku i to je
obeleilo njegov ivot. U Francuskoj je doiveo jo jednu veliku ljubav Francusku
revoluciju (ideal jednakosti, oveka kao pojedinca). Najpre je prihvatio te ideale, a potom ih
je u jednom trenutku odbacio, na tome e mu mnogi zameriti.
Poslednja decenija XVIII veka bila je za Vordsvorta decenija lutanja posle toga dolazi
preokret, ponovo se sastaje sa svojom sestrom Doroti od koje se posle smrti roditelja
razdvojio. Njihova privrenost je bila tolika da je Doroti bila neka vrsta njegove muze.
Upoznao je Semjula Kolrida njih dvojica su bili toliko razliiti koliko je to bilo mogue.
Kolrid je iveo u oblacima, a Vordsvort je iao u pravcu racionalnog. U poetku su se
dopunjavali u tom periodu su nastale njihove najbolje pesme. Njihovo prijateljstvo je
zapoeto i trajalo u Lejk Distriktu, bili su sumnjivi polici jer su stalno neto zapisivali. Otili
su u Nemaku da naue nemaki. Tu se upoznao sa nemakom klasinom filozofijom koju je
preneo u Englesku.
Lyrical Ballads jedan broj pesama je napisao Vordsvort, koji je bio i urednik zbirke, a drugi
broj Kolrid.
Odluio je 1801. godine da se oeni i od tog trenutka poinje opadanje njegove pesnike
moi.
Ode to Duty (1802) govori o tome kako su njegovi buntovniki tonovi bili u duhu mladosti.
Treba se pokoravati dunostima. Njegova poezija poinje da odumire.
Narednih pet, est godina nastaju njegove najbolje pesme. Poeziju koju je kasnije pisao
mnogo su vie voleli u Engleskoj dobio je titulu Laurel of Poet pisao je poeziju za koju je
znao da ljudi vole da itaju. Sve to je napisao 1810 1850 ne vredi spominjati. Njegovu
poslednju pesmu Prelude pisao je due od 40 godina, u nekoliko hiljada stihova.

Podela poezije:
1. Autobiografske pesme
Prelude na zanimljiv, a esto i dosadan nain iznosi svoje romantiarske ideale.
Istie majine (?) obine osobine (ovek moe biti izuzetan samo time to je obian).
Govori o tome kako je postao pesnik.
Preface Vordsvort je izneo osnovne principe romantizma. Poezija se pie jezikom
kojim ljudi zaista govore. Cilj njegove poezije je da izbegava tzv.pesniku dikciju, on
ne mora da govori izvetaeno jer poezija moe da zvui lako. Pesnik je a man
speaking to men (ene u XVIII i XIX veku nisu imale prava da se bave knjievnou,
pa su uzmale muke pseudonime). Vordsvortovo shvatanje je da je pesnik obian
ovek koji se obraa ljudima. Talenat ne treba da uini pesnika oholim. Proces
stvaranja poezije spontaneous overflow... spontani izliv snanih oseanja.
Poezija nastaje iz emocija kojih se seamo u trenucima zadovoljstva. pesnik ne
treba da pie dok je obuzet emocijama, ve da saeka da ta bura proe i kada proe da
se u nekom spokojstvu posveti toj minuloj emociji i pokuava da priseanjem na te
dogaaje i ponovo prizove tu emociju.
2. Balade
The Mad Mother nerazvijena pria. Slika ene i monolog te iste ene koja se
raupana pojavljuje sa bebom iz ume monolog ene iji je ivot uniten, ali koja
ne eli da se preda. Nasluujemo da je dete plod nasilja (paradoksalnost). To dete je
jedini smisao njenog ivota. Obraa se detetu: Smile to me, my little lamb. jedan
osmeh joj je dovoljan razlog za sreu. Srea trijumfuje. Pria je tek nagovetena. Srea
je iracionalna.
The Idiot Boy razvijena pria. Zabrinuta majka koja ivi u udaljenoj kui daleko od
naselja. Deak mora da poe na put da pronae doktora, jer je njihova susetka bolesna.
Deak John prvu put naputa roditeljski dom i zbog toga je srean. Majka ga eka, ali
njega nema odlazi da ga potrai, odlazi do kue lekara koji je otera, a ona nastavlja
da trai po umi. Sa prvim zracima sunca, majka ugleda Donija i ponija i pita ga gde
je bio i ta je radio. On opisuje kako su pevali noni petlovi (sove), na nonom Suncu
(Mesecu) za njega je ta no udo koje je njegovom ivotu dalo smisao, ali koje se
verovatno nee ponoviti. Srea i istina su subjektivne kategorije.
We are Seven pesma koja podsea na Blejka jer je razgovor odrasle osobe i
osmogodinje devojice. Banalni pogled na svet suoen je sa vizionarskim,
subjektivnim pogledom devojice. ovek samo srcem vidi dobro (lepota i istina su
subjektivne). Svi su otvorili svoja vrata percepcije i pronali ono to odrasli ljudi
bezuspeno trae.
3. Ljubavne pesme Vordsvort je veoma malo pisao ljubavnu poeziju.
Lucy Poems (Pesme o Lusi) pet pesama koje govore o devojci u koje je pesnik bio
zaljubljen, koja je idealno bie i prerano otila sa ovog sveta. On ove pesme ispisuje
traei utehu i utehu uspeva da pronae u prirodi.
A slumber did my spirit seal 2 katrena prvi govori o idealnoj, prelepoj prolosti, a
drugi o traginoj sadanjosti. Javlja se ideja o besmrtnosti kada ovek voli, on veruje
da smrt ne postoji. U drugoj strofi u velikoj meri uspeva da se suoi sa traginom
injenicom da nje vie nema. Zakljuuje da je Lusi postala deo prirodnog ciklusa,
kamenja, stena i drvea i svega to pesnika okruuje, pa tako on moe da je oseti oko
sebe.

4. Pesme prirode neke podseaju na klasicistike, a znatno vei pesama pripada

filozofiji poezije.
The Daffodils govori o tome kako je priroda ono to mu daje snagu u tekim
trenucima.
Immortality Ode poinje kao elegija, a zavrava se kao oda. U poetka etiri stiha
oprata se sa svojom mladou. Osea da nije deo sveopte radosti oko sebe. Zvui
kao umoran starac. U petoj strofi poinje da nasluuje put ka prevalizaenju jada koji
ga obuzima. Nae postojanje je tek jedan tren, a naa dua postoji oduvek i zauvek.
Naa dua je imala utoite kome e se vratiti nakon ovozemaljskog ivota. Ovo je oda
zrelosti, mudrosti, spoznaje. Ta vrsta mudrosti izbavlja nas od tuge zbog izgubljene
mladosti. Zreli Vordsvort moe da se suoi sa svojim uspomenama bez straha da e ga
one unititi.
Racionalni Vordstvort sve mora biti pod kontrolom razuma potviurenost (racionalnost i
emocionalnost). The first and last of all knowledge poezija je ta koja nudi odgovore na
najvanija pitanja. Njen zadatak je da stvara zadovoljstvo.

SAMUEL TAYLOR COLERIDGE

S.T.C. bio je najvei pesnik metafizikog irealnog u epohi romantizma i najvei mislilac.
Najvie je patio i bio najvei sanjar u doba romantizma nesreni ovek koji je imao teak
ivot. Bio je rob svog nesrenog ivota i jedan od pesnika koji su vie najavljivali da e
stvoriti nego to su zapravo stvorili, to opet ne znai da njegovo delo nije monumentalno.
Ostao je tuak utisak da je mogao da stvori mnogo vie nego to jeste.
Njegovo delo je obeleeno oseajem gubitka. Rodio se kao 13. dete u porodici seoskog
svetenika i od malena je pokazivao darovitost blisku genijalnosti. Vrlo rano je dobio
pesniku nagradu za jednu pesmu ju je napisao na latinskom.
Rano je poeo da se oduevljava idejama buroaske revolucije (i sestrom jednog svog
prijatelja). Najpre se propio, pa je onda postao narkoman. Nije zavrio studije u Kembridu,
napustio ih je i krenuo jedan ivotni projekat.
Pantisocracy zajedno sa Robertom Saudijem je zamislio da stvori utopijsko drutvo u
Americi. Hteli su da pronau 12 ena koje bi krenule sa njima. Kolrid se oenio sestrom
Saudijeve budue ene. Taj brak je za njega bio teret (Sara Priket).
1796. godine objavio je prvu zbirku pesama: Poems on Various Subjects, u kojoj samo
najavljuje svoj pesniki talenat.
On je ostao dosledan svojim idealima. U poetku je bio blizak klasicizmu. Druio se sa
Vordsvortom i izmeu njih je postojala neka vrste podele rada. Prema podeli rada Vordsvort je
trebalo da pie o obinim stvarima na uzvien nain, a Kolrid obrnuto. Poput Blejka,
pokazivao nam je da je ono iracionalno deo naeg sveta poput onog stvarnog.
Kolridevo zdrvalje posledenje decenije XVIII veka bilo je ozbiljno narueno. Poinje sve
ee da posee za opijumom (meavine opijuma i vode).
Prve godine XIX veka je upoznao jedinu veliku ljubav, sestru Vordsvortove supruge, koja se
isto zvala Sara. To ga je jo dublje povukle u ponore narkomanije.
Period njegovog vrhunskog stvaralatva je veoma kratak (krai od Vordsvortovog). Krajem
prve decenije XIX veka dolazi do razlaza izmeu K. i V.

Biografia Literaria poslednjih 20 godina ivota. Ovo delo sakuplja sve Kolridove spise,
prebogata je originalnim idejama.
Dve teorije:
1. pesnika imaginacija razmilja o tajni umetnikog stvaranja. Izdvaja tri vrste mate
(primary, secondary and fancy imagination)
Primary pomou nje je stvoren svet to je imaginacija koja je svojstvena Bogu
Secondary ona je odraz primarne i svojstvena je umetnicima (stvaranje duhovnog je
ekvivalent boijem stvaranju materijalnog)
Fancy pomae da nam ivot bude zanimljiviji i spaja ono to je ve stvoreno
2. teorija organske forme govori o pesnikom stvaranju. Za razliku od klasicista,
romantiarski pesnik polazi od emocije koju eli da unese u svoju pesmu. Emocije i deje same
diktiraju formu pesme. Pesnik ne treba unapred da zadaje oblik, ve da ima elju koja treba da
pronae svoje umetniko oblije.

Pesniki testament tri velike pesme:

1. Christabel pesma napisana u distihu. Planirao je da je napie u tri dela, a napisao je
dva. Vordsvortu se inilo da je previe smela i nije je uvrstio u Lirske balade. Tek
znatno kasnije, Kolrid e je objaviti. Atmosfera je udnovata, poruke mistine na
nadracionalnom nivou. Poinje kao balada slikom jedne veeri u kojoj naslovna
junakinja u umi pred zamka klei i moli se u pono.
Willing suspension of disbelief svojevoljno suzbijanje neverice. Racionalna pitanja
ne treba postavljati dok itamo poeziju.
Dolazi joj goa, devojka Deraldina i govori joj da su je neki vitezovi oteli, a ona je
uspela da pobegne i trai od Kristabel utoite. Pripremaju se za spavanje opisuje
prizor, pomalo erotian. Kristabel osea umor i Deraldina je zove da se odmori na
njenom krilu. Sledeeg jutra Kristabela se budi sa sveu o poinjenom grehu, eli da
otera Deraldinu i tera svog oca da to uini. Kristabelin otac i Deraldina odlaze ruku
pod ruku u trei deo pesme koji nikad nee biti napisan.
Tema sagreenja i pokajanja, krivice i kazne je obeleila njegovo stvaralatvo.
2. Kubla Khan prilino kratka pesma od pedesetak stihova, a trebalo je da bude dua.
Jedna od najuvenijih pria o nastanku umetnikog dela, iako nije pronala mesto u
Lirskim baladama. U svom letnjikovcu pesnik je patio od stomanih tegoba,
pokuavao je da ita da zaboravi na bol, to nije mogao. Posegnuo je za opijumom i
zaspao. Sanja o Kubla Kanu, vladaru koji je sagradio svoju palatu. Na tu reenicu
nadovezali su se stihovi. Probudio se opijen pesmom, seo da napie stihove, napisao
54 stiha i tog trenutka na vrata mu je pokucao gost. Kolrid je, kada je ispratio gosta, s
uasom shvatio da je zaboravio san. Zbog strukture i simetrinosti, moe se smatrati
celovitom.
Prva vizija je vizija palate zadovoljstva. Kubli Kanu se pripisuju boanske moi on
je izdao nalog da se palata sagradi. Opis palate zadovoljstva raskoan vrt oko palate
je poput rajskog vrta. Slika raja je takva da gotovo gui svojom preteranom lepotom
toliko je lepo da izaziva oseaj klaustrofobije, to je raj koji gui i pritiska onoga ko se
u njemu nalazi. Kroz raj protie reka Alf, kroz peine za oveka nesagledive, raa se
uz strani prasak i uz istu tutnjavu nestaje u stenama. Nakon nestajanja, kroz tutnjavu
Kubla Kan uje glasove predaka koji mu predviaju rat (borba se nastavlja i kada se

ivot zavri). Govori da je video devojku koja svira cimbalo i govori da je ta muzika
neto najlepe to je uo eleo bi da u svojoj poeziji stvori ekvivalent toj muzici.
Pesniki vapaj pesnici uvek oseaju vie od onoga to umeju da iskau. Velika
pesma je tek deo onoga to pesnik osea. Pesma se zavrava slikom pesnika
izbezumljenog izgleda koga se ljudi boje i klone ga se. Postoji nesklad izmeu onoga
to je stvorio onoga to je eleo da stvori. Kolrid je imao nameru da napie ogroman
ep koji bi bio veliki manifest njegove umetnosti u sreditu bi bila ideja o grehu. Prvo
je razmiljao o Kainu, pa o Jevrejinu lutalici (Ahasfer, lik koji se naao pred vratima
sudnice kada je Isus odlazio od Pontija Pilata. Ahasvet mu je rekao: Hajde, ta eka?
Isus ga je osudio na veito lutanje. U drugoj verziji, Ahasvet je odbio da pomogne
Isusu kada je nosio krst na Golgotu.).
Potom, Kolrid je napisao dugu pesmu, kao to ga je Vordsvort savetovao.
3. The Rime of the Ancient Mariner strofa je bliska baladnoj strofi. Zapoinje in
medias res. Okvira pria odigrava se u realnosti, a glavnu priu pria stari mornar iz
svoje prolosti. Venanje na kojem stari mornar zaustavlja jednog od trojice gostiju i
primoraa ga da ga slua umetnik koji stvara onaj ko to doivljava. On mora da
ispria priu koja je u njemu, a odabran gost mora da ga slua.
Pria poinje deskripcijom mornara koji kree na putovanje. Kada brod zaplovi, provo
iz vidika nestaje crkva (vera), pa brdo (vera uopte) i na kraju svetionik (svetlost).
Izlazak iz hrianske vere, iz vere uopte i okrilja razuma. Nailazi oluja koja donosi
neprijatno iskustvo, ali i neto u emu mornari na neki nain uivaju. Odjednom, oluja
prestaje, pojavljuje se albatros. Mornari se u poetku prema njemu ponaaju kao i
obino, jer je albatros dobar znak. Mornar ga strelom ubija i time se zavrava prvi deo.
Na poetku drugog dela, mornar se sea reakcije svojih drugova. Iracionalno zlo je
ono koje postoji u oveku njegov zloin je teak upravo zbog toga to je
nemotivisan. Mornari se najpre ljute, ali onda odobravaju to to je stari mornar uradio.
Time postaju sauesnici u zloinu, nije bitno to taj zloin nije poinjen njihovom
rukom. Nakon toga, brod uplovljava u mirno more mir koji je samo prividan
simbolizuje depresiju, letargiju. Ovo je na neki nain i autobiografska pesma.
Okrueni vodom mornari umiru od ei pesnik kome je sve bilo na dohvat ruke, a
sve to mu je nekako izmicalo. Oni tada shvataju da ih mora stii kazna. Da bi sa sebe
skinuli teret greha nastoje da sav taj greh svale na lea starog mornara. Aluzija na
Hrista on je taj koji treba da plati za grehe oveanstva. Pojavljuje se avetinjski brod
na kom su smrt i ivot u smti kockaju se u ivote mornara. ivot u smrti dobija
starog mornara, a ostale mornare smrt. Mornari umiru redom, a stari mornar ostaje u
agoniji potpuna izolovanost, odbaenost je ono nastranije. Pokuava da se pomoli,
iz grla mu izlazi samo muk, nije se zaista pokajao. Divi se lepoti morskih zmija
konano se susree sa ivim stvorovima. Osea nalet oseanja prema njima i nesvesno
ih blagosilja (kao to je nesvesno poinio i greh). Iracionalni in mrnje i iracionalni
in ljubavi. Tog trenutka albatros mu spada s vrata i poinje da se otvara ansa za
pokajanje. Vraa se meu ljude, ali deo kazne ostaje da ga mui delimian oprotaj
greha. Osuen je da luta i da s vremena na vreme oseti neodoljivu elju da nekome
ispria svoju priu.
Ljubav je sila koja je zasluna za ovekom uspon i pad. Ta pria je promenila oveka
koji ju je sluao, kao to velika umetnika dela mogu prmeniti oveka.

GEORGE GORDON BYRON

Pripada mlaoj generaciji engleskih romantiara kada neki principi ostaju, a neki se
transformiu. Bio je najblii klasicistikim stavovima meu romantiarima (uzvienost), to je
paradoks, jer je Bajron najpoznatiji romantiar. Jo za ivota postao je mit iveo je svoju
umetnost, kao i Oskar Vajld, njegov ivot je neodvojiv od njegovih dela. Prvi brak njegovog
oca, Dona Bajrona (ludi Dek) imao je erku po imenu Ogasta, potom se oenio
pesnikovom majkom (mlada naslednica). Ludi Dek je propio imanje i ubrzo nakon toga
umro, kada je Bajron imao tri godine.
kotska je uticala na njega na dva naina priroda i kalvinizam. Bajron je verovao da mu je
dodeljen pakao. Odgajile su ga majka i dadilja. iveli su u sirmatvu dok Bajor nije postao
nosilac plemike titule. U srednjoj koli je izgradio kult samog sebe kao palog anela. Kao
mlad bio je prilino nesnosan tip, ali neodoljiv za ene. Studirao je Kembridu gde se isticao
po urkama koje je organizovao. Na svaki nain je ismevao je sve to je pokuavalo da ga
ogranii. Bio je lep, ali je imao manu bio je hrom istovremeno neko koga su ene mogle
da vole i saaljevaju.
Prva pesnika zbirka Hours of Idleness (1809). Negativne reakcije su ga naterale da napie
jo jedno satirino delo.
1809. godine je otiao na Grand Tour dugo i sadrajno putovanje koje je trajalo godinu
dana. Najznaajniji suvenir koji je doneo bio je svetski bol (neodreena uga nad injenicom
da je svet u kome ivimo najgori od svih moguih svetova). Bajron je bio najuspeniji
maneken svetskog bola. Lady Caroline Lamb bila je udata za visokog politiara i brzo mu
je dosadila. Zanimljiva ena. Kad je Bajron pokuao da ode od nje, to nije bilo tako lako.
Ogasta Lee Bajronova polusestra.
Anabella Milbrake mislila je da moe promeniti Bajrona i bila je drugaija od drugih
Bajronovih ena. Venali su se prilino brzo. Odmah nakon to su se venali, Bajron joj je
rekao: What is done, cannot be undone.. Anabela je prelazila preko mnogih stvari, ali kada
je shvatila da je njena suparnica polusestra njenog mua, podnela je zahtev za razvod.
Bajron je zauvek otiao iz Engleske 23. aprila 1816. godine to je bio prelomni trenutak u
njegovom ivotu. Skida masku melanholinog gubitnika i ispod te maske vidi gubitnika ono
to je do tada bila pesnika poza postalo je njegov stvari lik. Njegova poezija se tada menja.
Do tog trenutku izigravao je gubitnika, a onda je i postao jedan tada njegova opezija postaje
poezija oveka spremnog da sve nesree posmatra sa ironijom.
Satirini spev Beppo (1818) & Don Juan (1818 1824)
Umro je meu grkim ustanicima protiv turske vlasti. Sanjao je o tome da ivot okona na
bojnom polju umesto na bojnom polju, umro je u bolnici od malarine groznice jer je
pogreno leen. Bio je shvaen kao otelovljenje romantizma, dok klasicistika crta postaje
manje znaajna.
Hours of Idleness- asovi besposlice
- Nije nameravao da se ozbiljno bavi poezijom, pa je zato tako jednostavna. Jedan kritiar je
istakao da je Bajronova poezija jedna ustajala barutina. Kritiari su ga isprovocirali toliko da
je reio da iz inata postane pesnik.
English Bards and Scottish Reviewers (1805) osveta kritiarima. Predstavlja manifest
Bajronove poezije, pronalazi uzore meu klasicistima i deklarie se kao jedan od njih. Za
Vordsvorta kae da je dosadan, a za Kolrida da je opskuran.

1812. godine objavio je Hodoae ajlda Harolda prva dva speva. Trei je nastao 1816, a
etvrti 1818. godine.
Prva dva pevanja delo su mladog Bajrona. Mladi plemi Harold (ajld je mladi kandidat za
viteza) sebe projektuje u tom liku prvi je bajronovski junak (poza koju je Bajron izgradio).
Iako mlad, ve je probao sve u ivotu, razoarao se i sada setno tumara svetom, optereen
sveu o nekom davno poinjenom grehu. Sposoban je da voli, ali nema kome da pokloni tu
ljubav. Spreman je da rtvuje ivot za trunku ljubavi i osuen da ljubav ne pronae nikada.
Probudio sam se i shvatio da sam slavan. Svi su u liku Harolda pronalazili Bajrona, jer nije
umeo da izae na kraj sa slavom.
Pie niz dela pod zajednikim naslovom Oriental Tales The Bride of Abydos (1812) &
Corsait (1813).
Abidoska nevesta devojku po imenu Zalejha otac je primaravo da se uda za bega, to ona ne
eli, pa joj brat Selim pomae da pobegne.
Mnoge njegove junakinje umrle su od tuge. U Orijantalnim priama ima dosta bajronovskih
junaka.
Po odlasku iz Engleske, Bajron poinje da pie drugaiju, zrelu poeziju.
The Prisoner of Chillon vajcarski borac za slobodu, provodi godine u tamnici. Izlazi na
slobodu sa uzdahom jer ne zna ta bi sa njom. I Bajron je u tom trenutku imao slobodu.
Prva dva pevanja ajlda Harolda Harold je bio adolscent. U treem i etvrtom pevanju
Bajron nema potrebe da glumata, ve se poistoveuje sa svojim junakom.
U prvom i drugom pevanju on je pesnik koji melanholinim falsetom pokuava da zvui
zrelije. U treem i etvrtom poinje da pie o nekim pesnikim temama karakteristiknim za
romantiare oajanje kao izvor oezije, pesniko stvaranje opsiuje kao jedini smisao ivota, u
poeziji pesnik grabi svet koji je superioran u odnosu na stvarni svet (postmodernistika ideja
jedina prava stvarnost je umetnika stvarnost).
Manfred lirska drama u kojoj Bajron dodaje bajronovskom liku faustovsku dimenziju.
Manfreda mui teret greha, on prkosi svima koji ele da ga uvedu u stvarni svet. Umire
nesrean, ali slobodan.
Beppo (1818) satirina pesma pria o ljubavnom trouglu. Sve se zavrava miroljubivo, sa
osmehom i okonava se kao da se nita nije ni dogodilo. Ljubav nije neto za ta vredi
umirati.
Don Juan (1818 1824) Bajron je dugo razmiljao o tome da napie ep i dugo je traio
junaka. Don Juan je lik iz uvene panske legende, legenda o oveku kome nijedna ena ne
moe odoleti, oveku koji osvaja ene i istovremeno ih unitava. Na kraju biva kanjen tako
to e zavrii u paklu. Razliito su koristili njegov lik za svoja umetnika dela.
Bajronov Don Juan je pasivna rtva ena, neko ko ne ume enama da kae ne. On je sve ono
to bajronovski junak nije. Njegov Don Juan raa se u Sevilji, brzo ostaje bez oca
biografska slinost, Bajron se i sebi ruga. O njemu se stara majka, dona Ines, koja od njega
krije da ljudi imaju i erotsku stranu i pretvara ga time u savrenu rtvu ena. Prvu ljubavnu
avanturu doivljava sa jednom prijateljicom svoje majke, dona Hulijom izmeu njih dvoje
raa se ljubav, koja biva otkrivena i jedno i drugo moraju biti kanjeni. Dona Hulija je
poslata u manastir, a on na dugo putovanje. Glavni lik ovog dela je zapravo Bajron na daleko
ironini nain. Don Juan je neka vrsta njegovog naopakog alter ega. Nije mu vaan Don Juan,

ta pria o njemu je nit koja treba da uvue itaoca u priu koja je zapravo pria o svetu u
kome ivi. Ovo je esej u stihu (oktava rima). Pie zapravo o velikim temama koje su ga
opsedale. Don Juan je poslednja paradoksalna himna slobode u Bajronovom stvaralatvu.
Za ivota, Bajron je bio slavan zbog svojih bajronovskih junaka, potom voljen zbog svojih
ljubavnih pesama, da bi u poslednjih nekoliko decenija bio svrstan u najvee romantiare.

PERCY BYSSHE SHELLEY

Bio je trn u oku engleskog establishmenta. Osuivali su ga, a njegova poezija je
omalovaavana. eli je bio neobian, udan najvei zanesenjak engleskog romantizma
(neko ko neprestano pokuava da pretvoli svoje snove u javu). Vrlo rano je zaradio nadimak
Mad Shelley biti lud znailo je biti natprosean u tadanjoj Engleskoj. Metju Arnold mu je
dao nadimak ineffectual angel, traei od njega da bude delotvorni, aktivni aneo. Istrajao
je u nastojanjima da svet uini boljim tako to e svakog pojedinca uiniti boljim. Bio je
pripadnik premike porodice, to je u njemu stvorilo jo vei otpor prema konvencijama. Na
njega su uticale ideje Francuske revolucije, do kraja ivota se nije odrekao tih ideala.
U koli se isticao time to je branio slabije uenike od jaih. U srednjoj koli (Itan) bio je
prvren prirodnim naukama. Ljubav prema prorodi ostala je u njemu i kada je postao pesnik.
Nastoji da objasni prirodu, pokazuje njenu snagu da i u svojoj objanjivosti ostaje mistina.
Opisuje prirodne nauke na nauni nain.
Upisuje studije u Oksfordu i pronalazi doivotnog prijatelja (Tom Hogg) sa njim je delio
sve. Puno su itali i razgovarali o knjievnosti i time doli do zakljuka da Bog ne postoji. Te
stavove su objavili u zbirci The Necessity of Atheism (1811) eli objanjava da je itajui
Platona i druge mislioce zakljuio da Bog ne postoji i trai dokaze njegovog postojanja.
Knjiga je spaljena, a elija su oterali, kao i Hoga sa njim. Odlaze u London i tamo eli
upoznaje buduu suprugu Harriet Westbrook, koja je imama 16 godina. Venao se s njom u
kotskoj. Poeli su da se bave humanitarnim radom, putujui svuda po Engleskoj i okolini.
Otili su i u Irsku i vrlo brzo je dolo do krize njihovog braka, a ona je padala u depresije,
zbog ega joj je eli okrenuo lea. Istovremeno se zaljubio u erku Vilijama Godvina, Meri.
Jednog dana doao je sa pitoljem u njen dom i vikao da eli da se ujedini sa njom. Ubrzo
posle toga, ona je pobegla sa njim u Francusku. U vajcarskoj je upoznao Bajrona jedno od
znaajnih pesnikih prijateljstava. eli, Bajron i Meri su zapoeli gotske romane. Njih dvojica
su odustali, a Meri je napisala Frankentajna (najvei plod njihovog prijateljstva).
U decembru 1817. Herijeta se ubila. eli se posle mesec dana oenio sa Meri. Bilo mu je
zabranjeno da via svoje dvoje dece koje je imao sa Harijetom. Otiao je u Italiju i iveo
tekim ivotom obeleenim nematinom i Merinim bolestima.
Najplodnije pesnike godine 1818 1822.
U avgustu 1822. godine, eli je sa jo jednim prijateljem otiao brodiem u posetu Bajronu.
Pri povratku ga je sustigla bura, kraj njih je proao veliki brod odakle su ih dozivali, ali eli je
odbio. Bio je oaljen u Italiji, a Engleska je njegovu smrt doekala sa zluradou, jer mu
nikada nije oprostila ateizam. Zbog toga je percepcija njegove poezije bila mnogo
zlonamernija nego to je zasluivala.
Njegova poezija vrednovana je tek u 20. veku. Pre svega, bila je sredstvo za izraavanje
politikih ideja.

Green Maks (1813) lepu devojku po imenu Ianthe vilinska kraljica odvodi u predele gde se
vide prolost, sadanjost i budunost. U idealnoj budunosti nee biti svetenika i kraljeva,
aristokratije, svi e ljudi biti jednaki - cvetae republikansko uverenje, slobodna ljubav,
anarhija i vegetarijanstvo.
U Eseju o slobodnoj ljubavi istie da je amoralno sve ono to loe utie na ovekovu sreu, a
moralno ono to oveka ini srenim.
Alastor or The Spirit of Solitude (1819) pesnik se koleba da li da se preda stvaralakoj
samoi ili da ivi u drutvu. On bira samou i proganja ga Alastor duh samoe, i na kraju
umire. Pesnik mora da uini ovaj svet boljim.
Julian and Maddalle (1818) eli i Bajron vode filozofske razgovore o najveim ivotnim
vrednostima. Julian (eli) je optimista, a Maddalle (Bajron) je pesimista. Bajron odnosi
pobedu. eli u svemu vidi beskrajne mogunosti, a Bajron govori da je pusto pusto. eli
govori o ljubavi, a Bajron ga odvodi u bolnicu za umobolne i pokazuje mu oveka koji je
poludeo od ljubavi.
Prometheus Unbound (1818; Osloboeni Prometej) lirska drama. Eshil je imao dramu
Okovani Prometej. eli eli da zavri ono to je Eshil zapoeo. Prometej je kod Eshila heroj i
nije time kanjen itav ljudski rod, ve samo Prometej. Prometej prikovan za kavkasku stenu
trpi uasne bolove dva ina. Prometej nam pria o svojoj sudbini, proklinje Jupitera. U
treem inu doivi prosvetljenje i oprata svom muitelju. Tog asa stiu se uslovi za njegovo
osloboenje (kao Hrist).
Javlja se ideja o tome da e svi biti jednaki, da nee biti razloga za rat, da e se ljudi prizvati
pameti. Ovde eli poslednji put tako ubedljivo veruje da e takav svet postojati.
One Word izbegava da spomene re ljubav. Ne eli da nudi konvencionalnu ljubav, ve
ljubav koja e biti ulna i duhovna. enja nonog leptira za zvezdom(?) i noi za jutrom.
udimo za onim to nas ubija, ali udnja je tako jaka da smrt postaje beznaajna. Pesmu
ispeva u trenutku velike ljubavi.
Music, when self voices die govori o tome ta ostaje posle ljubavi. Ostaje neto
neuhvatljivo, ega smo svesni, ali ne moemo da opiemo. Jedna duhovna dimenzija ljubavi
ostae nedodirnuta.
When the Lamp is shattered govori o tome da posle ljubavi ne ostaje nita osim strasti
ostaje u nama kao teret.
elijeve pesme prirode:
The Cloud naslovni junak je simbol ljudskog ivota. ovek je homo ludens, neko ko ima
potrebu da se igra. Opisuje oblak u njegovim raznim inkarnacijama ono to mu je
svojstveno je elja za igrom.
To a Skylark (Pesma evi) pesma o pesnikoj inspiraciji koja je neuhvatljiva i nepredvidiva
poput ptice.
Ode to the West Wind naziva ga dahom jeseni. Jesen njegovog ivota (1821). Obraa se
jesenjem vetru i trai od njega da bude unititelj onoga to je staro, mrtvo, prolo i uvar
novog ivota. Uporediv sa Blejkovim Tigrom destrukcija koja moe biti pozitivna. Pesma
poinje idejom da sve staro treba unititi da bi se dolo do novog ivota (univerzalno). Zatim

postaje veoma lina a sebe doivljava kao ugaslo ognjite i moli vetar da mu pomogne. eli
dostie dno, da bi mogao da krene navie. Pesma se zavrava najavom zime koja ovde nije
najava smrti svega, nego je za elija nagovetaj da dolazi prolee (dolazi zima, to je znak da
ni prolee nije daleko) optimizam. To to je izreeno kroz pitanje odaje izvesnu nesigurnost.
Prolee posle ove pesme bilo je poslednje elijevo prolee.
Adonais ispevana povodom Kitsove smrti. eli osuuje kritiare koji su bili brutalni prema
Kitsu. eli da ga ovekovei kao pesnika koji e nastaviti da ivi kroz svoju poeziju.
Poistoveuje ga sa Adonisom. Adonis je stradao jer je bio previe lep i dobar za ovaj svet.
Ovo je pastirska elegija (spenserova strofa). Poinje kao konvencionalna pesma, a zavrava
kao jedno od najveih uda knjievnosti. Odvija se konvencionalno sve do trenutka kada eli
govori o tome da se Kits budi iz sna o ivotu. Poredi smrt sa ivotom. Borimo se sa
nitavilom nihilistika i idealistika pesma u isti mah. ovekova dua ostaje onda kada
ovek svojom borbom to zaslui. Govori o tome kako je Kits veitost obezbedio svojom
poezijom. Polazi da je mrtvom Kitsu mnogo bolje nego njemu ivom. Zapoinje dijalog sa
samim sobom nagon za smru, ali i istovremeni strah od smrti (Umri ako eli da dospe
do onoga za ime traga). Nagon za smru u tom trenutku odnosi pobedu nad eljom za
ivotom. ''Barka moga duha odlutala je daleko od obale nekoliko meseci kasnije zaista
tako i umire.
Pesma je veliko udo poezije, jer ovde umetnost najavljuje ivot, tanije smrt.

JOHN KEATS
Poslednji veliki romantiar. Bio je pesnik ija poezija najlake komunicira sa savremenim
itaocemim, poezija koja je pobedila vreme (najulnija, najslikovitija). Spada meu one
pesnike koji su morali da umru da bi doiveli priznanje. Nastojali su da ga ubede da odustane
od toga da bude pesnik. Poticao je iz obine, graanske porodice. U ono vreme poezija je jo
uvek bila smatrana elitistikom. Kitsov otac poginuo je vrlo rano, tako to je pao s konja i
Kits je ostao sa braom i sestrama. Majka mu se preudala i propila, pa je on morao da se
posveti porodici. U etrnaestoj godini poeo je da izuava apotekarski zanat, a i dalje je
pohlepno itao i bojaljivo pisao poeziju. Interesovali su ga antiki mitovi meu prvima je
poeo da tumai mitove na primereniji nain, u duhu svoga vremena. Kitsova ljubav prema
antikoj knjievnosti ispoljavala se u prepriavanju mitova, da bi kasnije dobila novi oblik.
Njegove prve pesme posveene su Apolonu.
Leigh Hant umeo je da prepozna talenat i pomagao je romantiarskim pesnicima da
objavljuju svoju poeziju.
The Examiner
Oh Solitude pita se da li je mogue iveti i pisati poeziju (samoa je neophodna da bi se
ovek posvetio poeziji).
Sleep and Poetry (Poems 1817) razmatra neke od najvanijih motiva svoje poezije motiv
prolaznosti i mogunosti da se ta prolaznost pobedi. Kits zakljuuje da je ivot kratak kao put
kapljice sa drveta do tla. Trai jo koju godinu ivota da bi se povetio poeziji. Mladi
romantiari su esto puni samosaaljenja i govore o smrti kao o neemu to im je blisko. Kits
je od malena oseao dah smrti za vratom, zbog smrti oca i majke. Nekoliko godina pre smrti

shvatio je da e njegov ivot biti krai nego to on eli da bude (njegovi vapaji zvue
uverljivije). Nikada nije bio zaista mlad, gotovo da nije imao period pisanja mladalake
poezije. Njegov stvaralaki period je trajao samo pet, est godina, ali to je gotovo sve zrela
poezija. Odmah je postao veliki pesnik i bio je to do kraja ivota.
Naiao je na kritike kritiari su ga savetovali da se bavi neim praktinijim. Njega to nije
sputavalo, ali mu je nanosilo bol. Kritiari su doprineli njegovoj ranoj smrti.
Endymion (1818) dui spev, slobodna obrada mita o lepom mladiu, pastiru, koji se
zaljubljuje u boginju meseca Sintiju. Ona nestaje i on krene da je tai u dubini zemlje, ali je
tamo nema. On luta po tom svetu i tamo nalazi devojku slinu sebi, Febu, zaljubi se u nju i na
kraju shvati da je ona zapravo Sintija. Ovo je pesma sa naivnom tematikom, laka meta za
kritiare. Kits je shvatio da treba da pie poeziju onako kako osea da treba.
Isabella, or the Pot of Basil inspiracija mu je bio Dekameron (ironina distanca) Kits
preuzima jednu od pria iz Dekamerona ali bez ironine distance, pa je promaen ton najvei
problem ove pesme. Pria o dvoje mladih iz Firence, Izabela i Lorenco i uvodi socijalnu notu
time to kae da je ona sestra bogate brae koji se protive tome da se ona uda za siromanog
Lorenca. On je stidljiv, pa ga ona upozorava da je vreme da prestane sa oklevanjem. Lorenco
nekako uspeva da promuca(?) te ljubavne rei. Izabelina braa ubijaju Lorenca i njegovo telo
zakopavaju u umi. Izabela tuguje, dolazi joj u san, ona se budi i odlazi u umu odakle
iskopava Lorenca. Odseca mu glavu, odnosi je kui i zasadi u saksiju (prethodno ga oelja).
Svakog dana zaliva bosiljak suzama. Braa joj otimaju saksiju i ona umire od tuge, a itava
Firenca plae za njom.
Kits je ovde preterao u konkretnosti pesnikih slika. Ova pria se moe uspeno ispriati samo
sa ironinom distancom. Ova pesma se moe uspeno ispriati samo sa ironinom distancom.
Ova pesma je druga krajnost. Kits shvata da treba da pie ulnu poeziju koja e biti apstraktna
u isto vreme.
U jesen 1818. Kits je doiveo tri velike tragedije koje su doprinele tome da u sledeoj godini
napie veliki broj vrhunskih pesama.
Umro je njegov brat Tom (od tuberkuloze), Kits ga je leio i bio uz njega, pa je tako i samo
oboleo. Upoznao je enu svog ivota (trea velika tragedija), Funny Brawne pripadala je
vioj klasi. Nisu se mogli venati zbog protivljenja njenih roditelja. Dok je bio sa Fani, Kits je
oseao da troi vreme i bio je rastrzan izmeu opsesivne ljubavi prema poeziji i opsesivnoj
ljubavi prema Fani (dve nepomirljive elje)
Bright Star sonet u kome sluti skori kraj i ne trai vie jo koji dan da napie jo neku
pesmu, nego trai jo koji sat da ga provede sa Fani. Kao da tek na kraju shvata za ta da se
opredeli.
Pred sam kraj otiao je u Italiju, gde je ubrzo umro. Na grobu mu stoje rei koje je sam sebi
napisao kao epitaf (ovde lei onaj ije ime je bilo napisano na vodi) tuno zakljuuje da je
njegovo ime napisano na vodi, kao i njegova poezija i da e sve biti izbrisano.
Lamia (1821) druga i poslednja zbirka. Pesma u kojoj pronalazi ravnoteu izmeu
konkretnosti i apstraktnosti. Pitanja privida i stvarnosti, ljubavi i smrti, prolaznosti i
besmrtnosti.
Mladi pastir zaljubljuje se u arobnicu Lamiju koju je Hermes pretvorio najpre u zmiju, a
potom u prelepu devojku i zapretio je da e se, ukoliko se otkrije njen pravi identitet, ponovo

pretvoriti u zmiju. eli da se oeni njome i organizuje gozbu na kojoj prisustvuje njegov stari
prijatelj Apolonije koji upozorava da e se Lamija ponovo pretvoriti u zmiju. Likijas (?) umire
od tuge.
Ne treba buditi one koji spavaju ljubav je iluzija i samo kao takva moe da postoji.
The Eve of St. Agues nastala po legendi u kojoj e devojka sanjati momka za koga e se
udati. Te noi uoi svete Agueze, odlazi u krevet bez veere i pre odlaska na poinak se
pomoli. Njen dragi je izdanak porodice koja je u zavadi sa Madleninom (?) porodicom (Kits
je voleo ekspira). On dolazi pred Madlenine odaje, dadilja treba da ga sprei da ue, ali ga
puta pod uslovom da joj ne uini naao. Njih dvoje odlaze zajedno ljubav odnosi pobedu.
La Belle Damme sans Merci napisao ju je sluajno, spontano i nije bio svestan njene
veliine. Ispriao je tu priu na jednostavan nain i ta jednostavnost ovu pesmu ini
pogodnom za razliita tumaenja.
U okvirnoj prii, pesnikovo ja susree usamljenog, ojaenog vieza okruenog jesenjim
predeom. Pita viteza ta ga mui i vitez pria priu o tome kako je susreo prelepu enu, tako
lepu da je zraila vanzemaljskom lepotom. Ona ga je oarala. Usnula je u njegovom naruju i
on je u snu video svoju stvarnost, ljude koji mu se obraaju i kau mu da ga je zaarala lepa
gospa bez milosti. Kada se probudi, nje vie nema, a on ostaje da luta svetom. Ciklinom
strukturu Kits nam kae da se ova pria pria otkada postoji svet, pria je koja nema kraja
uvek e biti nesrenih ljubavi. Pesma je o tome da ljubav daje ivot, ali ga i oduzima.
Najznaajniji deo Kitsovog opusa jesu njegove ode pet oda (Ode to Autumn, Ode to
Melancholy, Ode to Psyche, Ode to a Nightingale, Ode to a Grecian Urn). Oda postaje
mnogo individualnija. Romantiarske ode su subjektivne.
Ode to a Nightingale letnja no pesnikovo ja slua pesmu slavuja, u iva u njoj, ali i pati
zato to je pesma vena, a ivot prolazi. Omamljenost, opijenost koja prelazi u trans, ali
nijednog ternutka nije liena bola. Osea se kao da je uzeo opijum. Bol koja ga ubija je ona
koja ga vezuje za ivot i zavidi pesmi na besmrtnosti. Prva pomisao elja za zaboravom, za
bekstvom iz ovog sveta, pokuaj da do zaborava stigne preicom (opijanjem). U narednoj
strofi se dosea onoga od ega eli da pobegne surova prolaznost na koju je osueno sve na
ovom svetu, ne samo ivot, ve i sve vrednosti, ta pomisao budi u Kitsu tako duboko oajanje
da shvata da mu nije dovoljno da se opija da bi pobegao od toga. Poezija je njegov put ka
venosti, kada se toga doseti, Kits moe doi do visina u kojima je pritisnut ulnom lepotom
koja ga gotovo gui. Raj je takav da se Kits u njemu osea klaustrofobino (uporediv sa rajem
u pesmi Kubla Khan). Romantiari rajevi, a moda i svi ostali, opasni su. eli da umre jer eli
da sauva neprolazni trenutak, ali zna da je povratak na ovaj svet neminovan. U Kitsovom
snu, budi ga re forlorn. Vraa ga u stvarnost u kojoj samo moe ispratiti pesmu slavuja koja
se zavrava: Jesam li budan ili sanjam? (nestalo je muzike) probudio se u svetu u kome
vie nema muzike.
Ode to a Grecian Urn na Kitsovoj vazi razlikuju se dva prizora, dve slike. Druga je slika
opustelog grada i ljudi koji iz njega izlaze. Na elu povorke je svetenik koji ih vodi na
zrtvovanje (?) (pesnika ispovest u kojoj govori o tome da ovek mora ostati sam, kao i grad,
da bi se mogao pretoiti u poeziju). Kits istie da je lepo samo ono to je istinito.
Prva slika nakon obraanja vazi, Kits nam slika prizor ljudi i ena kako se predaju ulnim
radostima ivota muzici, prirodi, ljubavi,... Slika mladih ljubavnika (on je nikada nee

poljubiti jer su ovekoveeni u trenutku u kome se iekuje ostvarenje ljubavi). Kao i ljubav,
umetnost je lepa samo dok se sluti.
Heard melodies are sweet, but those unheard are sweeter.