Korak ka itanju misli?

Datum postavljanja:Wed Oct 12, 2011

Eksperiment je spektakularan i jeziv istovremeno. Naunici su po

prvi put rekonstruisali film iz modane aktivnosti, koje su testirane osobe prethodno videle. Da li je mogue
itati misli ?

Do sad je bilo delimino mogue itati tue misli. Naunici su mogli uz pomo modanih struja da steknu
uvid o emu testirana odoba upravo misli ali samo u rudimentarnom obliku kao da, ne, glad, e.

Sada je naunicima uspelo da postignu daleko vei napredak. Na osnovu modane aktivnosti rekonstruisali su
koje slike je ovek video. To je veliki skok prema rekonstrukciji unutranjeg sveta slika Kae Dek Galant sa
univerziteta Kalifornija u Berkliju, u ijoj se laboratoriji odigrao eksperiment.Ovim otvaramo prizor u
unutranje filmove naeg duha.

Istraivai su za poetak zabeleili aktivnosti u centru vida subjekta dok su ovi satima gledali film. Zato su
koristili funkcionalni magnetno-rezonantnu tomografiju (fMRI). Ovaj postupak je pokazao gde u mozgu
posebno vie tee krv. Zapravo tok krvi zastaje za preradom stvarnih vizuelnih nadraaja u mozgu uvek
nekoliko sekundi. Stoga je do sad vailo za principijelno nemogue, dinamike aktivnosti mozga ustanoviti iz
fMRI podataka.

Zato su istraivai kombinovali snimke sa modelom sposobnim za uenje. Za jedno fMRI snimanje, mozak je
po pravilu podeljen u male kockice takozvane Voxel-e. Razvijamo model za svaki Voxel. kae Galantov
kolega injo Niimoto. Model opisuje u prvom stepenu brze reakcije vizuelnog sistema. U drugom stepenu se
izraunava kako aktivnosti menjaju krvotok u mozgu. Na kraju softver ve zna kako se forme i pokreti iz
filma u svakoj pojedinoj kockoci preobraaju u modanu aktivnost.

http://www.youtube.com/watch?v=BRIfrDBNqig

Kompjuter interpretira signale mozga

Zatim sledi stvarni test: Testirane osobe gledale su nove filmove koji su se po sadraju kompletno razlikovale
od prvih. Samo po bazi podataka o aktivnosti mozga program je rekonstruisao vidjene filmske scene. Preao je
na 18 miliona sekundi nasumino odabranih materijala da YouTube i traio filmske scene koje su prethodno
nauenim modelima modane aktivnosti najblie odgovarale. on je interpretirao neuralne signale, kae
Niimoto autor studije koja se pojavila u Current-biology:
http://www.cell.com/current-biology/abstract/S0960-9822%2811%2900937-7

Sto najbolje odgovarajuih scena kompjuter je na kraju stopio u jednu zamuenu ali pokretnu rekonstrukciju
scena koje su osobe gledale. To deluje pomalo kao sablastan uvid u unutranji svet duha.

Jo uvek je tehnologija daleko od toga da se zaista itaju misli, naglaavaju istraivai. Ali praktine primene
su ve sada zamislive: U budunosti takav program bi mogao biti od pomoi u komunikaciji sa pacijentima
koji su doiveli modani udar ili paralizovani zbog neke bolesti.

Centralno pitanje glasi: Hoe li kompjuter biti jednog dana u stanju da istrgne iz mozga slike snova i seanja?
Verujem da e ovo biti mogue! kae Galant To je samo pitanje vremena. Granica trenutno postoji jedino u
kvalitetu merenja modane aktivnosti i kompjuterskih modela kao i kapacitetu raunara.

To je tek poetak

Koliko brzo padaju ove barijere, ve pokazuje napredak koji je Galantov tim postigao u samo tri godina. 2008.
su istraivai postavili u naunom asopisu Nature, osnovni okvir za modeliranje podataka.Godinu za tim
objavljena je u asopisu Neuron po prvi put rekonstrukcija slike mozga koristei statika merenja. Sada
svega dve godine kasnije tim je ve stigao na video snimak.

Ovaj rad je impresivan rekao je Robert Tarner, direktor odeljenja za neurofiziku na Max-Planck institutu za
kognitivne i neuroloke nauke u Lajpcigu, a koji nije bio ukljuen u istraivanje. Posebnu panju po njemu
zasluuje to kako Galantov tim reava problem kanjenja kof fMRI postupka- naime time to pusti softver sa
Yot Tube klipovima da radi.

Ne ui na mozak u svakom trenutku neto novo, objanjava Tarner. Stimulansi ula su pre updates za
scenarija koji su ve poznati. Metoda kalifornijskih istraivaa funkcionie slino omoguili su po prvi put
rekonstrukciju prirodnih filmova na osnovu modanih merenja. Ovo je veliki napredak a to e ii dalje. Ovo je
samo poetak. misli Tarner.

Bie mogue vizuelizovati vieno

Neurolog Rainer Gebel sa univerziteta Mastriht ocenio je Niimotovu studiju kao Nastavak ranijih radova, koji
se sveukupmo mogu oznaiti kao vidan proboj. On meutim ne vidi principijelan dokaz da e misli postati
vidljive. Jer su slike dobijene direktnom spoljnom stimulacijom, u ovom sluaju kroz filmove. O vizuelizaciji
misli moi e se tek onda govoriti kad se postigne pomou internih procesa, kao to su mentalne predstave
slika.

Niimoto naglaava: Na prirodni vizuelni doivljaj nalik je gledanju filma. Da bi proitali slike iz mozga ,
moramo prvo razumeti osnovne procese kod obrade takvih pokrenih slika.

Upravo na tome rade istraivai irom sveta. Gebel je prema sopstvenoj tvrdnji dobio sredstva od EU i mandat
da u narednih pet godina razrei funkcionalni kod mozga. Bie kombinovane modane slike visoke
rezolucije izmeu ostalog i sa neuralnom mreom modela da bi se ustanovilo kako funkcioniu najmanje
strukture organa za miljenje.
itanje misli dodue nije glavni cilj. Ali sa ovim istraivanjem, kae Gebel, bie takoe mogue vieno i
verovatno ak zamiljene slike -vizuelizovati.
Prevod i obrada Branka Mraz