SAOBRAAJNI FAKULTET U BEOGRADU

PREDMET:
Osnovi telekomunikacione tehnike

RFID tehnologija i njena primena

Nenad Nedeljkov PS120103

B e o g r a d, 2 0 1 3.

Sadraj

1. Uvod ........................................................................................................
... 3
2. Osnovne
karakteristike
RFID
tehnologije
........................................................ 4
3. RFID
sistem ................................................................................................. 4
3.1.
RFID
transponder ..................................................................................... 5
3.1.1.
RFID
tag ........................................................................................... 6
3.1.2.
RFID
nalepnice .................................................................................. 6
3.1.3.
RFID
PCB .......................................................................................... 7
3.2.
Radne
frekvencije
transpordera .................................................................. 7
3.3.
Zapis
infromacija
i
itanje
sa
transpordera ................................................... 7
3.4.
RFID
ita ................................................................................................. 7
3.5.
Standardi .................................................................................................. 8
4.
Nain
funkcionisanja
RFID
tehnologije ............................................................. 9
5.
Primena
RFID
tehnologije .............................................................................. 11
5.1
Primena
RFID
tehnologije
u
potanskim
sistemima ...................................... 11
5.2.1.Pregled primene RFID tehnologije na globalnom potanskom i
kurirskom 13
5.2.2.
Merenje
kvaliteta
potanskog
saobraaja ............................................ 16
5.3.
Primena
RFID
tehnologije
u
lancima
snadbevanja ....................................... 16
5.4.
Primena
RFID
tehnologije
u
maloprodajnim
objektima ................................ 17
5.5.
Primena
RFID
tehnologije
u
javnom
prevozu .............................................. 17
5.6.
Primena
RFID
tenoglogije
u
sistemima
plaanja .......................................... 18
5.7.
RFID
tag
kao
ljudski
implant ..................................................................... 18
5.8.
Jo
neke
od
primena
RFID
tehnologije ....................................................... 19
6.
Zatita
i
privatnost
podataka .......................................................................... 19
6.1.
RFID
i
privatnost
potroaa ....................................................................... 20

6.2.
Naini
reavanja
problema
privatnosti ............................................ 20
7.
Poreenje
RIFD
i
tehnologije ............................................................. 21

zatite

bar-kod

8.
Zakljuak ...................................................................................................... 22
Literatura ..................................................................................................
... 23

Rezime:
Pojava i razvoj novih tehnologija se deava toliko brzo da gubimo
korak sa tim. Eksploataciji radio talasa u prenosu podataka, kako u
mobilnim sistemima, satelitima, pa i u tehnologiji, ini nam se, nema
granica. Kakve e se tehnologije tek razvijati u budunosti ne moemo
predvideti ali moemo pustiti mati na volju. Sva vea volja
oveanstva da poseduje eljene informacije, da se to je vie mogue
ubrzaju procesi njihove obrade, da vri konstantno nadgledanje robe
kroz itav lanac snadbevanja u sferi naeg interesovanja, dovelo je do
pojave RFID ( Radio Frequencu Identification) tehnologije. Prema
nedavnom ankteiranju koje sprovedeno u Americi, 77 % populacije nije
nikad ulo za RFID tehnologiju, iako je tamo u eksploataciji ve vie od
10 godina. U naoj zemlji mali broj ljudi poznaju istu. Znajui ovo, u
ovom radu e biti predstavljena i pribliena RFID tehnologija na
najrazumniji nain. irenje znanja u ovoj temi je zahvalno, ako ne i
neophodno, jer e kroz nekoliko godina, RFID tagovi biti svuda oko nas,
moda ak i u nama.
Abstract:

The appearance and development of new technology is happening

so fast that we lose a step with it. Exploitation of radio waves in
transfering data to the mobile systems, satellites, and in technology, it
seems, has no limits. What kind of technology will only develop in the
future we can not predict but we can let our imagination run wild. All
higher mankind will possess the information, to the possible speed up
the process of processing, perform constant monitoring of goods
throughout the supply chain in the field of our interest has led to the
emergence of RFID technology. According to a recent survey conducted
in the United States, 77% of the population has never heard of RFID
technology, although there is in operation for more than 10 years. In
our country, few people know the same. Knowing this, in this paper will
be presented closer to RFID technology in the most sensible way.
Spreading knowledge on this subject is a rewarding, if not necessary,
because through the years, RFID tags will be everywhere, maybe even
in us.
Kljune rei: Identifikacija putem radio frekvencije, ita, tehnologija,
etiketa , pota, primena, privatnost
Index terms: Radio Frequency Identification, reader, technology,
tag, post, use, privacy

1. UVOD
Nove tehnologije se pojavljuju iz dana u dan, i jako je teko odrati korak
sa svim novim izumima. Eksploataciji radio talasa u prenosu podataka,kako u
mobilnim sistemima,satelitima,pa i u tehnologiji o kojoj u pisati u ovom
radu,ini nam se,nema granica.
Ve due vremena se ulau znaajni napori u klasifikaciju i oznaavanje
proizvoda tako da se rukovanje s njima moe lake automatizovati. Do sada
su bili u primeni 12-bitne oznake poznate pod nazivom UPC (eng. Universal
Product Code) koji je definisala neprofitna organizacija za normalizaciju UCC
(eng. Uniform Code Council) u SAD-u ili 13-bitovni EAN broj (eng. European
Article Number) u Evropi i ostatku sveta,koji je propisala organizacija EANInternational. Taj postupak je koristan ali ima jedno vano ogranienje: itanje
takve oznake se ne da u potpunosti automatizovati. ita etiketu mora
videti, tj. Mora postojati za svetlost nesmetani put izmeu itaa i oznake.
Da bi se to ogranienje izbeglo,razvijena je tehnologija RFID (eng. Radio
Frequency Identification) oznaka koja se moe automatski proitati s
odreene udaljenosti i bez optike vidljivosti. Kako svaka takva oznaka ima u
svojoj memoriji drugi kod, koji se odnosi na proizvoaa, vrstu robe i serijski
broj, odailja koji je istovremeno i prijemnik moe razaznati koji proizvod je
3

upravo proao pokraj njegove antene i to obino na udaljenostima ne mnogo

veim od jednog metra. Ve danas je stvarnost da se na taj nain obeleavaju
ivotinje, paketi, sloene poiljke koje prolaze pored blagajne samoposluge,
pasoi, automobili itd. Krajnji cilj je da svaki proizvod, svaka poiljka ili svaka
komponenta ugraena u neki kompleksan proizvod ima svoj broj i da se moe
pratiti od proizvodnje do otpada (eng. Value Chain) i to bilo gde na svetu i bilo
kada. To na prvi pogled izgleda preterano, meutim kod montae automobila,
aviona, na skladitima velikih prodajnih centara, skladitima pedicija, na
vojnim skladitima itd, e se svake sekunde znati gde se ta nalazi i kakvo je
brojno stanje. ta vie, u sluaju kvara e se moi ustanoviti ne samo koji deo
se pokvario nego i to kada je naruen, isporuen, proizveden ali i iz kakve je
sirovine bio proizveden. Poto e i ta sirovina imati svoj broj bie mogue
ustanoviti eventualne greke nastale pri proizvodnji te sirovine i proceniti
potencijalne opasnosti koje nastaju primenom te serije komponenti u nekim
drugim ureajima.
Mogunosti RFID tehnologije u budunosti su velike i otvaraju vrata
brojnim primenama u stvarnom ivotu koje moemo pripisati plemenitim kao i
neplemenitim pobudama za takvu vrstu kontrole.

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RFID TEHNOLOGIJE

RFID je skraenica od Radio Frequency Identification to u slobodnom
prevodu znai Identifikacija putem radio frekvencije i predstavlja sistem
daljinskog slanja i prijema podataka pomou RFID odailjaa.
RFID je termin vezan za radio tehnologiju kratkog dometa koja uz pomo
digitalnih informacija omoguava komunikaciju izmeu stacionarnih lokacija i
mobilnih objekata ili izmeu mobilnih objekata. U tu svrhu koriene su
razliite frekvencije i tehnike.
RFID tehnologija na jednoj vezi sadri veoma jednostavan i jeftin ureaj
koji se naziva transponder ili tzv. tag, dok na drugoj strani su kompleksniji i
sposobniji ureaji interogatori tj. itai. Tagovi, kao mali ureaji, su
prilepljeni na objekte, dok su itai povezani na kompjuter ili mreu. Osim
nosilaca informacije, RFID sistem zahteva i sredstvo kojim e te informacije
biti proitane, i zatim prenesene raunaru odnosno informacionom sistemu.
Naravno, deo sistema mora biti i nain kojim e se uneti ili programirati
transponderi, ako to nije ve uinjeno u trenutku njihove proizvodnje.

RFID ureaj (ita, odnosno terminal za prikupljanje informacija) koristi

radio transmisiju za slanje energije u transponderu (RFID tag) koji onda
emituje povratnu informaciju u vidu jedinstvenog identifikacionog kod i/ili niza
podataka, ranije smetenih u samom transponderu. Tako prikupljene podatke,
kao i u sluaju bar-koda, mogue je dalje obraivati.
Bar-kod kao tehnologija automatske identifikacije u upotrebi je ve
decenijama i vrlo je dobro prihvaena. Ipak, jednom odtampane, bar-kod
nalepnice ne mogu vie biti promenjene, a da bi ih skener proitao, moraju
biti u vidljivom dometu skenera. Nova generacija pametnih (smart)
nalepnica opremljena je RFID tehnologijom i prevazilazi neka ogranienja
tradicionalnog bar-koda. Integrisani elektronski sklop sadri digitalnu
memoriju i moe biti programiran ili re-programiran korienjem radio talasa.
Smart nalepnice imaju oiglednu prednost pred tradicionalnim bar-kod
nalepnicama u aplikacijama gde je potrebna kombinacija efikasnosti itanja i
vizuelna, ljudskom oku razumljiva informacija, Transporderi mogu imati
razliite kapacitete memorije, sposobnosti pisanja i itanja, izvore energije,
razne radne frekvencije.
Ova tehnologija ima preko hiljadu aplikacija meu kojima su i prevencija
automobila i robe od kraa, praenje zaliha krvi, upravljanje saobraajem,
elektronska naplata putarine, praenje knjiga uzetih iz biblioteka,
automatizovanje parkiranja i kontrola ulazaka u objekte, pasoi, kao i jo
mnogo drugih.

3. RFID SISTEM
Osnovna funkcija RFID tehnologije je da povezuje mobilnu infrastrukturu
sa informacionim sistemom.
Osim nosilaca informacije, RFID sistem zahteva i sredstvo kojim e te
informacije biti proitane, i zatim prenesene raunaru odnosno
informacionom sistemu. Naravno, deo sistema mora biti i nain kojim e se
uneti ili programirati transponderi ako to nije ve uinjeno u trenutku njihove
proizvodnje.
Osnovne komponente RFID sistema su:
-

transporder, odnosno tag

ita, interogator
sistem za upravljanje
komunikacioni protokol
raunarske mree

Slika 3.1. Tipian RFID sistem standardizovan od strane EPC Global-a

3.1. RFID TRANSPONDER

Re transponder izvedena je od termina transmitter/responder, prema
funkciji tog ureaja koji na transmisiju itaa odgovara (respond) podatkom.
Osnovne komponente transpordera su mikroip i antena, zaliveni u kuite
otporno na uticaj okoline.
Transporder je ureaj koji slui za prenos informacije, kao to je serijski
broj, bez direktnog, odnosno fizikog kontakta.
RFID transporderi se razvrstavaju u razliite grupe na osnovu nekoliko
karakteristika kao to su: nain, odnosno sredstvo napajanja, sposobnost
uvanja podataka, tj. Opcije programiranja, radna frekvencija i s time u vezi
opseg (udaljenost) itanja, fiziki oblik i na kraju cena. Fiziki, razlikujemo
sledee kategorije:
-

transporder
smart nalepnice
PCB (RFID ploica)

Nosilac informacije u obliku transpondera, nalepnice ili RSV-a obino se

postavlja na objekt, ambalau, paletu, kontejner, ili ak na sam proizvod, tako
da moe putovati s njime i na svakom ga identifikovati. Podaci u transporderu
mogu biti raznovrsni svakako e identifikovati proizvod na traci, robu u
tranzitu, lokaciju, vozilo, takoe i ivotinju ili osobu, ali mogu predstavljati i
instrukcije o daljim postupcima.

Slika 3.2. Neki oblici RFID transpordera.

3.1.1. RFID TAG
S obzirom na najiru upotrebu, RFID tag nosi uopteni naziv koji se
koristi za nosioca informacije. Proizvodi se u vrlo razliitim oblicima,
veliinama, sa razliitim kapacitetima memorije i sposobnostima
preivljavanja u okolini. RFID transporder moe biti dovoljno malih
dimenzija da se moe smestiti pod kou ivotinje, moe biti uoblien kao
ekser ili raf za oznaavanje drvene grae ili u obliku kreditne kartice za
korienje u aplikacijama kontrole pristupa. Veliki plastini privesci za
spreavanje krae prikaene za odeu u trgovinama takoe su RFID
transporderi, a slini su i vrlo otporni transponderi u obliku bloka kojima se
oznaavaju kontejneri u interniim procesima proizvodnje, ili radne maine i
kamioni u svrhu praenja i odravanja. Gotovo svi su zatieni nekom vrstom
kuita od udaraca, hemikalija,vlage i praine.
3.1.2. RFID NALEPNICE
Bar-kod kao tehnologija automatske identifikacije u upotrebi je ve
decenijama i vrlo je dobro prihvaen. Ipak, jednom odtampane, bar-kod
nalepnice ne mogu vie biti promenjene, a da bi je skener proitao mora biti u
vidljivom dometu skenera. Nova generacija pametnih (smart) nalepnica
opremljena je RFID tehnologijom i prevazilazi neka ogranienja tradicionalnog
bar-koda. Integrisani elektronski sklop sadri digitalnu memoriju i moe biti
programiran ili re-programiran korienjem radio talasa. Smart nalepnice
imaju oiglednu prednost pred tradicionalnim bar-kod nalepnicama u
aplikacijama gde je potrebna kombinacija efikasnosti itanja i vizuelna,
ljudskom oku razumljiva informacija. Transporderi mogu imati razliite
kapacitete memorije, sposobnosti pisanja i itanja, izvore energije, razne
radne frekvencije.
3.1.3. RFID PCB

PCB (Printed Circuit Board) ploica je namenjena ugradnji u proizvod ili

ambalau. Prednost joj je nia cena i sposobnost podnoenja uslova okoline
koje RFID nalepnice ne bi podnele.

3.2. RADNE FREKVENCIJE TRANSPORDERA

Uopteno, RFID sistemi se klasifikuju u tri frekvencijska podruja. Svako
ima svoje karakteristike i tipino podruje primene:
-Niske frekvencije 100-500KHz. Najee se koristi frekvencija od 125
KHz, frekvencija najkraeg dometa i najmanje brzine oitavanja signala.
-Visoke frekvencije 10-15MHz. Najee se koristi frekvencija od 13,56
MHZ kratkog do srednjeg dometa signala, srednje brzine oitavanja i prenosa.
-Ultra visoke frekvencije od 433-956 MHz, i 2,45 GHz, najveeg dometa
signala, vee brzine prenosa.

3.3. ZAPIS INFORMACIJA I ITANJE SA TRANSPORDERA

U zavisnosti od tipa memorije transpondera, RFID tehnologija podrava
tri mogunosti zapisivanja i itanja:
-Read only- samo itanje transpondera
-Write once read many korisnik moe sam da programira memoriju
transpondera, ali podatak moe biti upisan samo jednom,
-Read/write- korisnik moe vie puta upisivati i itati informacije

3.4. RFID ITA

RFID itai prilino se razlikuju po kompleksnosti, to zavisi od tipa
transpondera sa kojim radi i od funkcija koje mora imati. Njegov zadatak je
komunikacija sa transponderima i prenos podataka dalje do raunara.
Funkcije itaa mogu biti i provera i ispravljanje greaka. Kada je signal
transpondera primljen i dekodiran, prema protokolu, ita e na ponovljeno
slanje signala transponderu odgovoriti instrukcijom transponderu da prestane
da emituje. Danas se razvijaju razne tehnike kako bi se poboljao postupak
oitavanja, pa itai mogu registrovati vie transpondera istovremeno.
Osnovne komponente RFID itaa su:
-

prednjak
prijemnik
antena
mikroprocesor
memorija
firmware kontroler
komunikacioni kanali i
napajanje

Postoje dva osnovna tipa itaa:

- read only vri se samo itanje
- read/write mogue je zapisivanje informacija nazad na tag koji
podrava takvu operaciju.

Slika 3.3. RFID itai

3.5. STANDARDI
Za sada ne postoje globalni javni standardi koji pokrivaju koji su
frekventni opsezi dozvoljeni za primenu RFID frekvencija. Upotreba ovih
ureaja, odnosno dodela frekvencija je za sada pokrivena sa:
- SAD: FCC (Federal Communications Commission)
- Kanada: DOC (Department of Communication)
- Evropa: ERO, CEPT, ETSI uz dopunske nacionalne klauzule
- Japan: MPHPT
- Kina: propisi Ministarstva informatike industrije
- Australija: Australian Communications and Media Authority
- Novi Zeland: propisi Ministarstva za razvoj ekonomije
Bez obzira na propise, bez licence se moe javno koristiti RFID
tehnologija na niskim frekvencijama (LF: 125 - 134.2 kHz i 140 - 148.5 kHz) i
na visokim frekvencijama (HF: 13.56 MHz).
Kod ultra kratkih talasa (UKT), je veliko arenilo u Severnoj Americi.
Postoje posebni propusni opsezi za potrebe zdravstva i medicinske podrke.
Pored nacionalnih standarda, koriste se za RFID tehnologiju i drugi
standardi kao:
- ISO 11784 / 11785
- ISO 14223/1
- ISO 10536
- ISO 14443

- ISO 15693
- ISO 18000
- EPCglobal
Ova tehnologija i dalje izaziva odbojne reakcije uglavnom zbog
potencijalne zloupotrebe ugroavanja privatnosti identiteta.

4. NAIN FUNKCIONISANJA RFID TEHNOLOGIJE

RFID tag je ugraen u element koji treba treba identifikovati. Pre samog
ugraivanja, tag je proitan i njegov serijski broj je dodat bazi podataka koja
sadri informacije o elementima. Baza podataka, na serveru, uva sve
podatke vezane za odgovarajui element i implementira interfejs korisnika
mree koji moe da koristi bilo koji umreen kompjuter sa pretraivaem.

Slika 4.1. Uproena ema RFID sistema.

Koraci za dodavanje i itanje podataka su objanjeni na slici . Korisnik
upotrebljava svoj raunar koji je umreen i povezan sa RFID itaem preko
USB porta za manevrisanje sa podacima.

10

Slika 4.2. Koraci za dodavanje i itanje podataka

Sama komunikacija izmeu taga i itaa se obavlja na sledei nain:
-

ita konstantno emituje radio signale i u isto vreme osmatra

primljenie signale sa podacima
prisustvo taga, modulie radio-frekventno polje i biva detektovano od
strane itaa
pasivni tag apsorbuje malu koliinu energije emitovanu od itaa i
kada stekne dovoljnu koliinu energije, poinje sa slanjem
modulisanog signala
ita demodulie primljeni signal i dekodira isti radi daljeg
procesiranja

11

Slika 4.3. Komunikacija izmeu itaa i taga

Na slici iznad je prikazana komunikacija izmeu itaa i taga. Princip prenosa
informacija izmeu transpondera i itaa je omogueno uz pomo dve
modulacione tehnike : induktivno sprezanje i povratno rasejanje.

5. PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE

Primenu RFID tehnologije moemo zamisliti u bilo kojem podruju
ljudskog delovanja koja se zasnivaju na korienju i upravljanju podacima.
Trenutno se RFID najvie susree u transportu i logistici, proizvodnji i kontroli.
Jedno od najkontraverznijih pitanja odnosi se na mesta i naine upotrebe RFID
tehnologije. Jasno je da se veina komercijalnih primena vrti oko poboljanja
procesa snadbevanja, ukljuujui i logistiku i maloprodaju, ali pored ovog
naini upotrebe su praktino ogranieni samo ljudskom matom i spremnou
da se ova tehnologija primeni.
RFID tehnologija se moe koristiti za kompletno praenje proizvoda
tokom proizvodnje i njegovog kretanja kroz odreene magacine. Postoje ak
ideje da se ovakvi ipovi sa posebnim informacijama ugrauju u pakovanja
hrane, tako da friider ili penica mogu da oitaju o kakvoj vrsti hrane se radi,
pa da prema tome prilagode temperaturu hlaenja ili peenja. Verovatno je
pitanje dana kada e se javiti inicijativa da svako ima kreditnu karticu ispod
koe.
Jo neke od klasinih aplikacija RFID tehnologije jesu praenje proizvoda
u lancu nabavke, kontejnera koji se ponovno koriste, delova koji se kreu kroz
pogon u proizvodnom lancu, praenje potanskih poiljaka i prtljaga u
avioprevozu, praenje knjiga u bibliotekama, naplata putarine i parkinga,
kontrola pristupa vozilima, zatim EAS aplikacije u trgovinama, zatita vrednih
predmeta od krae, praenje osnovnih sredstava. Kontrola ulaza i radnog
vremena je jo jedna tipina upotreba, kao i sigurnosna kontrola pristupa
odreenim lokacijama.

12

U nekim gradovima postoje propisi po kojima se ovakva vrsta ipova

obavezno ugrauje ispod koe kunih ljubimaca kako bi se, u sluaju njihovog
gubitka, mogli lako identifikovati.

5.1 PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U POTANSKIM

SISTEMIMA
Neke od moguih primena RFID sistema u PTT Srbija su:
Kontrola sakupljanja potanskih poiljki iz potanskih koveia. Primenom
RFID sistema mogue je automatizovati proces praenja sakupljanja poiljki iz
potanskih koveia. Na svakom PTT koveiu se montira tag sa
jednoznano upisanim ID kodom. Na vreama za sakupljanje se nalazi
montiran mikro ita sa memorijom dovoljnom za upis i uvanje oitanih ID
kodova sa tagova na koveiima. Na mestu na kome se vri selekcionisanje
sakupljene pote obavlja se oitavanje sadraja mirko itaa. Na taj nain je
automatski zabeleen ID kod svakog PTT koveia koji je obien u procesu
sakupljanja poiljki.
Praenje vozila U sluaju da se PTT vozila kreu izmeu unapred definisanih i
fiksnih odredita i destinacija mogue je automatizovati praenje kretanja PTT
vozila bez uticaja oveka. Na svakom vozilu se fiksira M/P tag. U trenutku
dolaska i odlaska sa odredita ita na datoj taki u tag upisuje podatke o
vremenu dolaska i vremenu odlaska. Kada se vozilo vrati na odredinu taku
ovi podaci se automatski skidaju tokom prolaska vozila kroz ulaz objekta
(preko antene i itaa).
Prenos novca Prenos novca i osiguranje depozitnih transakcija se moe podii
na vii nivo primenom RFID sistema. Svaka vrea sa novcem sadri fiksiran
tag koji se oitava na depozitnoj maini. Kada je ID kod sa taga autorizovan,
otkljuava se prostor za smetaj novca i otkljuava se. Klijent ubacuje vreu
sa novcem u otvor i ponovo se pristupa oitavanju ID koda. Ako je ID kod
ispravan klijentu se tampa i izdaje priznanica.
Zakljuavanje vrednosnih vrea Problem osiguranja vrednosnih vrea se
moe podii na vii nivo primenom sistema SEZAM-B zasnovanim na RFID
sistemima. Sa unutranje strane vree stavlja se mehanika brava. Poto se
mehanike brave najee obijaju pomou elja ili mehanikim lomljenjem
cilindra, SEZAM-B prua potunu mehaniku i elektronski kodovanu zatitu od
nabrojanih naina neovlaenog otkljuavanja. Otkljuavanje brave se obavlja
mehanikih kljuem sa minijaturnim radio-frekventnim primopredajnikom
tagom. Ureaj unutar vree prepoznaje svoj ID kod i deblokira mehaniku
bravu i omoguava njeno otkljuavanje. Primopredajnik moe da sadri do
4.300.000.000 kombinacija koje elektronih sa mehanikom prepoznaje i na
osnovu ega dozvoljava deblokiranje i blokiranje mehanike brave. Jedna od
najvanijih osobina sistema je da se tehnologijom kripto zatite, kod u
primopredajniku menja dinamiki svaki put kada se klju sa
primopredajnikom priblii bravi i realizuje postupak blokiranja-deblokiranja.

13

Praenje vrednosnih poiljki International Post Corportaion (IPC, Brussels,

Belgium) je za kontrolu brzine dopreme poiljki u destinacionim zemljama
koristila test-pisma. Od 1. januara 1997. cena poiljke ne zavisi samo od
teine nego i od perfomanse dostave. Od 1997. godine IPC koristi pasivni tag
kao medijum za podatke za potrebe kontrole. Tag se stavlja u test-pismo i
oitava se na taki ulaska u administrativni proces, u procesu obrade i na
kraju procesa.
Inventarisanje Pouzdani i tani podaci o statusu,stanju i pozicijama
pneumatika su jedan od vitalnih faktora za uspeno upravljanje operativnim
trokovima voznog parka u PTT organizacijama. Uobiajena je situacija da se
pneumatici oznaavaju urezivanjem ili obeleavaju vodootpornim
flomasterima. Voenje evidencije o svakom pneumatiku: gde je postavljen,
datum nabavke, datum protektiranja,amortizovana vrednost itd. vodi se na
runi nain manuelnim prikupljanjem, upisivanjem u dokumenta i
manuelnom obradom podataka. Ovaj proces je podloan grekama i moguim
manipulacijama. Sistem za voenje evidencije o pneumaticima zasnovan na
RFID tenhologiji se sastoji od sledeih komponenti:
- Minijaturni radio-frekventni primopredajnik (tag); tag ima fabriki upisan
jedinstveni Identifikacioni (ID) kod od 20 karaktera ne postoje dva taga sa
istim ID kodom. Tag se fiksira na spoljnu gumu, sa unutranje strane, na bok
pneumatika. Fiksiranje se obavlja jednostavnim lepljenjem flekice preko taga.
Na taj nain je svaki pneumatik jednoznano definisanim ID kodom. Tag ima
sledee karakteristike: teina 4 g, radi u ekstremnim uslovima visoka
temperatura i pritisak, komunicira beino, radio-frekventnim putem, sa
runim itaem za potrebe auriranja podataka.
- Runi ita slui za automatsko prikupljanje i uvanje podataka o svakom
pneumatiku. ID kod iz taga se beinim putem automatski, prenosi u bazu
podataka u runom itau. Za sve pneumatike na jednom vozilu proces traje
nekoliko minuta. Pored ID kodova pneumatika upisuju se i podaci o
vozilu,vozaima itd. Podaci iz runog itaa se komunikacionim putem
prenose u raunar na dalju obradu.
- Raunar omoguava dalju obradu podataka o pneumaticima, dobijenih
runim itaima
- Softver se nalazi na PC-u i slui za prikupljanje, analizu i izvetavanje.
Skladini procesi Upravljanje u skladinim procesima se primenom RFID
sistema moe podii na vii nivo. Na svaki paket, paletu, kontejner ili
elemenat skladitenja fiksiran je tag sa svojim jedinstvenim ID kodom koji
olakava organizovanje, smetanje, pretraivanje i usmeravanje ka
korisnicima. ita se nalazi na ulazu/izlazu iz magacina, i na stratekim
takama unutar magacina.
Kontrola pristupa vozila kao to je pristup pretovarnom mestu, pristup
parkingu, identifikacija vozila u procesu punjenja gorivom, identifikacija vozilu

14

u toku prevoza itd. U sluaju kontrole parkinga RFID tag se stavlja na vozilo ili
se nalazi kod vozaa, a ita se nalazi na ulazu u parking prostor. Nailaskom
vozila oitava se informacija smetena u transporderu, obrauje i daje
odgovarajua naredba.
Kontrola pristupa i identifikacija osoblja sa RFID tehnologijom omoguavaju
da se kontrola obavlja na beskontaktni nain (bez provlaenja kroz magnetnu
glavu, njenim prinoenjem itau ili ukucavanjem ifre koda na kodnoj
tastaturi ifre brave) dovoljno je da osoblje samo nosi sa sobom (u depu ili
zakaen) RFID tag. Tag je debeo 1 mm i obliku kartice.

5.2.1. PREGLED PRIMENE RFID TEHNOLOGIJE NA GLOBALNOM

POTANSKOM I KURIRSKOM
RFID tehnologija doivela je snana rast i privukla svetsku panju od
trenutka kada je cena RFID etiketa poela da kontinuirano pada i kada su neki
od vodeih trgovinskih lanaca (poput Wal-Mart-a, Metro-a, Tesco-a) ali i
Amerikog ministarstva odbrane naloili delu svojih snabdevaa da striktno
koriste ovu tehnologiju identifikacije. Smanjenjem cene RFID se sa podruja
personalne identifikacije proirio do nivoa identifikacije pojedinanih
proizvoda. Oblast primene se usled toga brzo proirila na logistiku lanaca
snadbevanja, potanske i kurirske servise kao i nadzor nad objektima velike
vrednosti. Evolucija efikasne primene RFID a prikazana je na slici ispod.

Slika 5.1. Evolucija efikasne primena RFID-a

Interesantno je rei koliko potanski i kurirski servis rauna na RFID
industriju u smislu daljeg smanjenja jedinine cene nita manje i glavni

15

predstavnici industrije raunaju na potu i kurirske slube koje vide kao druge
po vanosti klijente odmah iza lanaca snadbevanja. Naime, procenjuje se da
e do 2016. godine udeo potanskih i kurirskih servisa na tritu RFID opreme
i transpordera iznositi oko 3 milijarde dolara i to 25% u SAD, 25% u Evropi i
ak 50% u istonoj Aziji. Procena je da e tada 650 milijardi poiljaka godinje
biti identifikovano pomou RFID nalepnica. to se tie konkretne oblasti
primene ove tehnologije ona se razlikuje od sluaja do sluaja. Naime, RFID je
najbolji primer kako nova i napredna tehnologija moe biti odbaena ako se
koristi samo kao poboljanje prethodne (bar-kod npr.). Prave rezultate RFID
daje tek kada se kompletan pristup i koncept poslovanja redefinie i prilagodi
potpuno novim mogunostima. U nastavku e biti dat kratak pregled kako
uspenih tako i neuspenih pokuaja implementacije od strane vodeih
svetskih kurirskih i potanskih kompanija.
DHL, kao jedna od vodeih kurirskih kompanija, jo 1998. godine je
zapoeka ispitivanja sa 20-ak eksperimentalnih implementacija kako pasivnih
tako i aktivnih RFID transpordera gde je dokazano da ova tehnologija uz
podizanje nivoa usluge smanjuje i trokove. Kompanija je u SAD 2005. godine
zapoela testove koji bi u krajnjem rezultatu trebalo da obezbede da do 2015.
godine sve poiljke koje DHL isporuuje na teritoriji SAD (oko 1 milijarde
godinje) budu oznaene sa RFID etiketom. DHL je raspisao tender za
nabavku milijardu RFID etiketa koje e raditi na 13,56 MHz. iroka oblast
istraivanja podrazumeva i projekat PARIFLEX u okviru koga se razvija pasivni
transporder sa fleksibilnim displejom ija upotreba bi trebalo da zameni preko
500 miliona adresnih karti koje se svake godine tampaju i dostavljaju na
posude u kojima se transportuje korespodencija a koje se trenutno identifikuju
pomou bar-koda.
Displej koji bi bio povezan sa pasivnim RFID odailjaem prikazivao bi
radnicima podatke uskladitene u memoriji ipa sve ok sledei pisa/ita ne
promeni sadraj memorije. Sudbina ovoh i slinih razvojnih projekata nije
izvesna. Trenutni problem pri uvoenju RFID tehnologije u oblast identifikacije
pojedinanih poiljaka ali i inteligentnih standardizovanih posuda i kontejnera
(sa dodatnim funkcijama poput GPS-a i senzora temperature, vlage itd.) koje
razvija DH ne predstavlja sama cena transpordera ve cena formiranje
infrastrukturne mree itaa obzirom na veliinu kompanija kakva je DHL.
Takoe 99% tanosti oitavanja je i dalje preveliki rizik jer, iako podie
pouzdanost identifikacije, i dalje ne garantuje potpunu tanost i ukidanje
manuelnih intervencija tako da nije ekonomski opravdano izbacivati postojei
bar-kod koji daje neto slabije rezultate ali ne zahteva nova ulaganja.
TNT Expess je sproveo ispitivanje primene RFID-a poev od 2003.
godine gde su 3 glavna kompanijska sektora (potanski,ekspresna dostava i
logistika) saraivala sa klijentima u oblasti visokih tehnologija, automobilske
industrije, trgovine, telekomunikacija i farmaceutske industrije iz SAD-a,
Engleske, Francuske, Nemake, Holandije, Nordijskih zemalja i Kine. Ovako
opseno ispitivanje u praksi je pokazalo da RFID u eksploataciji unapreuje
proces prerade poiljaka, podie efikasnost, ini proces transporta u
logistikom lancu transparentnijim, poveava pouzdanost i smanjuje trokove
klijentima TNT-a. Nakon uspene inicijalne faze TNT je preao na drugu fazu

16

projekta gde e instalirati RFID opremu u svoje kljune transportne take od

Kine od Evrope ime e postaviti prvu RFID transportnu liniju na svetu.
Finska pota se opredelila za praenje sredstava prenosa koja se
ponovo koriste kavka su potanska rol-kolica. Slian koncept je primenila i
Danska pota koja e na svih 25000 rol-kontejnera postaviti aktivne
transpondere koji bi se aktivirali iskljuivo po itau. Obe uprave veruju da e
na taj nain smanjiti gubitak kolica, poveati sigurnost poiljaka u njima,
poveati efikasnost lanca snadbevanja kao i propusnu mo centara prerade.
Jedina razlika izmeu ovih aplikacija je to je Finska pota, za razliku od
Danske, uspela da implementira pasivne transpondere.
vedska pota je RFID tehnologiju uvela za praenje vrednih paketa i
smanjenje internih kraa. Uraeni su testovi upotrebe RFID tehnologije za
prenos skupih i poverljivih poiljaka (mobilni telefoni, raunarska oprema,
vladini dokumenti) unutar specijalne ambalae sa ugraenim mikroskopskim
ipom i RFID kolom. Ovakav pristup omoguava da se prilikom dostave
ukoliko za to postoji potreba moe pretraiti lanac isporuke unazad da bi se
videlo gde je naruena bezbednost poiljke obzirom da senzori belee kada je
poiljka bila otvarana i kada je menjala svoj poloaj.
Australijska pota je, sa druge strane, izabrala da pre iroke
implementacije, najpre prati specijalne koverte sa RFID transponderima dok
prolaze kroz unutranju potansku mreu. Prvi korak je da se razmesti 400
RFID itaa irom zemlje u sortirnim i distributivnim centrima. Unutar
specijalnih koverata naie se 12500 aktivnih transpondera koji nee biti ni
na koji nain vidljivi spolja i koje e automatski registrovati itai kako budu
prolazili kroz kljune take potanske mree u unutranjem saobraaju.
Dodatnih 16 mobilnih itaa bie upotrebljeno za dijagnostifikovanje
problema u udaljenim takama mree.
Saudi Post iz Saudijske Arabije, koja doivljava snaan rast, planira da
ugradi milione RFID potanskih sanduia po celoj zemlji. Ovakvi potanski
sanduii sa RFID transponderima bi informisali potare kada se nau u blizini
odredine adrese to bi oni proveravali pomou prenosivih runih RFID itaa.

5.2.2. MERENJE KVALITETA POTANSKOG SAOBRAAJA

Kada se govori o merenju kvaliteta potanskih usluga, treba rei da
najrasprostranjeniju upotrebu u oblasti potanskog saobraaja RFID
tehnologija je nala u AMQM (Automatic Mail Quality Measurements)
sistemima za merenje kvaliteta potanskih usluga.
Trenutno AMQM sistemi su implementirani u 57 zemalja irom sveta
to pokriva 85% ukupnih koliina poiljaka. AMQM sistem se zasniva na RFID
transponderima obzirom da oni ne zahtevaju manuelne operacije i pruaju
objektivnost merenja zbog nemogunosti zaposlenih da na bilo koji nain
prepoznaju test-poiljke.
Podaci se prilikom merenja kvaliteta servisa automatski sakupljaju
tako to se alju test poiljke sa sakrivenim RFID etiketama koje belee tana

17

vremena prolaska poiljke kroz kljune take sistema prerade (ulazne i izlazne
kapije, konvejeri, sortirne maine itd.).

5.3. PRIMENA RFID TENOLOGIJE U LANCIMA SNADBEVANJA

Smatra se da e RFID tehnologija, pored brojne upotrebe u drugim
oblastima, ipak imati najdominantniju ulogu u lancima snabdevanja.
Struktura RFID podataka omoguava kompletan pregled lanca
snabdevanja u bilo kom trenutku, a mogu se dobiti odgovori na pitanja
-gde se tano nalazi paleta, kutija ili predmet,
- koliko se brzo proizvodi prodaju u maloprodajnim objektima
- koliko se dugo palete, kutije ili predmeti zadravaju na distributivnim
mestima...
U lancima snabdevanja, najee se koriste pasivni tagovi zbog manjih
trokova. Oni se postavljaju na kutije najee. Kutije se grupiu na palete, ili
neko drugo postolje, a zatim se vri prenos istih raznim sredstvima transporta
do skladita i distributivnih centara. Svaki ulazak u kamion ili skladite se
registruje itaem koji se nalazi na ulazu u odgovarajui objekat.

Slika 5.2. RFID tehnologija u lancima snadbevanja

5.4. PRIMENA RFID TENOLOGIJE U MALOPRODAJNIM

OBJEKTIMA
Maloprodaja ima veliku korist od uvodjenja RFID tehnologije po pitanju
bezbednosti, pristupa, kao i kontrole.
Jedan od najveih svetskih maloprodajnih centara Wal-mart se veoma
angauje oko poslova uvodjenja RFID tehnologije identifikacije. Naime, ovaj
maloprodajni gigant je svojim dobavljaima naloio da sva roba koja dolazi
sadri RFID ipove. Ovu tehnologiju su prihvatili Tesco, Gillete itd.
Kada kupac proizvoda odnese predmet do kase, prodavac prinosi taj
artikal itau radi oitavanja podataka koji se nalaze na pasivnom tagu
ugraenom u proizvod.

18

Dobijeni serijski broj ita prosleuje serveru koji u svojoj bazi podataka
obeleava proizvod kao prodat. Kada kupac kree ka vratima, on prolazi
pored skenera koji ukoliko je proizvod obeleen kao prodat ne daje nikakve
signale upozorenja. U suprotnom, oglasio bi se alarm.

5.5. PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U JAVNOM PREVOZU

Jedan od glavnih problema kontaktnih kartica u javnom prevozu je taj
to klasini kontaktni itai kartica zahtevaju da se kartica provue kroz ita,
ili da se ubaci u slot kako bi bila proitana. Samim tim, proces traje dugo, i
stvaraju se red pri veem prilivu putnika. Kartice se fiziki oteuju zbog
velikog optereenja, a itai su otvoreni i lako se kvare, to dalje dovodi to
veih trokova.
U sluaju da se koriste RFID kartice, ova vrsta problema se veoma lako
prevazilazi. ita i kartica razmenjuju podatke velikom brzinom, a ne
zahtevaju fiziki kontakt. Kartice se nalaze kod putnika, a itai su najee
na ulazima u prevoz, ili na naplatnim kapijama. Vri se kontrola pomou
minikompjutera, a izraunava se i cena prevoza, auriranje RFID kartice, kao i
upisivanje podataka u memoriju raunara.
Velika prednost ovog sistema je ta to je omogueno praenje stanja u
prevozu, guvi...

5.6. PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U SISTEMIMA PLAANJA

Kada su u pitanju bezgotovinski sistemi plaanja, najnoviji trend
prestavljaju beskontaktna plaanja zasnovana na RFID tehnologiji. Ova vrsta
platnih transakcija ne zahteva fiziki kontakt izmeu ureaja koji kupac koristi
i POS terminala na strani trgovca. POS terminal je ureaj na prodajnom
mestu trgovca namenjen elektronskom plaanju roba i usluga putem platnih
kartica. Ureaj koji kupac koristi moe biti u vidu priveska za kljueve, u
formi kartice, mobilni telefon...
Banka izdaje klijentu RFID tag koji u sebi sadri pored antene i
memorije i ip sa podacima o korisniku, broju kartice, kao i datum vanosti.
Trgovac na postojei terminal instalira ita. Kada kupac priblii dobijeni tag,
poinje prenos informacija potrebnih za prenos informacija potrebnih za
izvrenje transakcije.
Terminal obrauje transakciju i alje podatke na
autorizaciju, a kupac nakon toga dobija potvrdu o zavretku transakcije.

19

Slika 5.3. RFID tehnologija u sistemima plaanja

5.7. RFID TAG KAO LJUDSKI IMPLANT

Jedna od najzanimljivijih primena RFID tehnologije jeste ugradnja RFID
taga u telo oveka. Ona datira jo od 1998. godine, kada je profesor
kibernetike Kevin Vorvik izvrio implementaciju taga na sebi. Od 2004-te
godine Verichip korporacija je krenula u proizvodnju ipa koji je odobren za
ljudsku implementaciju. Od tada, izvreno je preko 2000 implementacija u
ruku ljudi. To je jednostavan ureaj duine 11 mm koji se sastoji od manotaja
ice, koji prestavlja antenu i hermetiki zatvorenog mikroipa sklopljenih
unutar staklene kapsule. Tipina upotreba ovog impantata je u medicinske
svrhe,tj, oitavanja podataka o identitetu pacijenta na osnovu kojih bi imali
trenutni pristup njegovom zdravstvenom kartonu.
Slika 5.4.
RFID tag

5.8.
JO NEKE
OD
PRIMENA
RFID

TEHNOLOGIJE

20

Jo neke od primena ove tehnologije u ostalim oblastima ivota i

poslovanja su:
- U SAD, ratni veterani sa oteenim vidom imaju RFID oznake ugraene
u recepte za lekove koji rade na 13.56 MHz. ita na zahtev osobe javi u
obliku govora: ime leka, instrukcije za upotrebu, upozorenja, itd.
- Kanadska Stona agencija je prela sa barkodova na RFID oznake radi
identifikacije stoke odnosno pripadnosti stoke nekom krdu dok se oni kreu po
panjacima. Posle toga su stoari u nekim krajevima SAD preli na ovu
tehnologiju.
- U Velikoj Britaniji, sistem naplate trokova drumarine (pre-paid) se
koriste bez ogranienja u javnom transportu na autoputevima. Sistem je tako
projektovan da na kontrolnim takama se oitava u prolazu da li su ispunjenje
obaveze ili ne. Reenje podrazumeva i obavetavanja korisnika o
pribliavanju
datuma
isteka
(najee
emitovanjem
specifinog
upozoravajueg tona)
- RFID tehnologija koristi se u prodavnicama knjiga, bibliotekama, VHS,
CD i DVD medijuma.
- RFID tehnologija moe da se koriste i kao senzori seizmikih dogaaja
radi prikupljanja
odreenih podataka nor. o vibracijama prilikom kretanja tekih drumskih
vozila.
- Planira se ugradnja RFID senzora u automobilske gume radi podizanja
sigurnosti putnika u vozilu. Za sada se ova tehnologija koristi kod proizvoaa
guma Goodyear
- Sve ee se RFID oznake ugrauju i u tzv. smart kartice za elektronska
plaanja.
- Tojota ve ugrauje u neke modele aktivne RFID oznake koji potvruju
autentinost kljua za otvaranje vozila.
- U francuskim Alpima, skijaima se daju RFID oznake besplatno pri
korienju ski liftovima.
-Voenje evidencije inventara u kompaniji. Narodna banka Srbije je
raspisala krajem 2005. godine konkurs za primenu ove tehnologije u
evidenciji osnovnih sredstava.

6. ZATITA I PRIVATNOST PODATAKA

RFID je standardizovan sistem koji funkcionie na vie platformi sa
standardizovanim protokolom. Sagraen je na postojeim tehnologijama kao
to su serveri, klijenti, baze podataka, beine komunikacije i internet
protokoli, od kojih je svaka ranjiva na svoj nain. RFID unapreuje automatsko
donoenje odluka i omoguava sinhronizaciju informacija izmeu poslova.
Pre nego to ovaj sistem bude univerzalno prihvaen, treba reiti
pitanje sigurnosti i privatnosti podataka.
Danas pasivni tagovi ne poseduju dovoljno energije za slanje
informacija direktno ka itau, kao ni mogunost implementacijejakih
zatitnih funkcija. Uljez sa inteligentnim itaem moe da proita i promeni
sadraj taga zbog slabe ili nikakve zatite, a svako uvoenje zatite zahteva
neeljene trokove.

21

6.1. RFID I PRIVATNOST POTROAA

Kada je kompanije Gillete odluila da na svoje proizvode stavi
oko 500 miliona RFID tagova, tanije na odreenu vrstu svojih brijaa,
pokrenute su razne polemike. Zastupnici privatnosti su kritikovali ugradnju
RFID tagova u robne proizvode negodujui zbog postojanja mogunosti
nekontrolisanog
nadgledanja
koje
ini
korisnike
moguim
za
identifikovanje. Negodovanje je ilo dotle da su elnici ovakvih
organizacija objavili bojkot kompanija Gillete, kao i Benetton.
Praenjem proizvoda koji na sebi imaju tagove i ljudi koji su povezani
sa istim, dobijaju se informacije o aktivnostima tih osoba. To olakava
predvianje ponaanja drugih koji e kupiti taj isti proizvod, ak i bez
nadgledanja tih individua.

6.2. NAINI REAVANJA PROBLEMA ZATITE I

PRIVATNOSTI
Kao reenja po pitanju sigurnosti I privatnosti podataka kod RFID
tehnologije mogue su sledee solucije:
ubijanje tagova Tagovi mogu biti uniteni i deaktivirani pre nego
potroa napusti prodajni objekat. Na primer, tag se moe ubiti tako
to ita alje komandu unitenja u vidu kratke ifre od 8 bita.
Medjutim, to je nepoeljno, jer se potroa moe odluiti da proizvod
vrati.
Zatita tagova zatita tagova se moe vriti korienjem specijalnih
kontejnera napravljenih od metalne mree ili folije, mada veina
proizvoda se ne moe smestiti u takve kontejnere.
Zakljuavanje tagova tag se zakljuava da bi se spreilo otkrivanje
informacija, a otkljuavanje se vri pomou takozvanog kljua koji
sadri potrebnu identifikaciju.
Re-ifrovanje tagova vri se pomou statikog tajnog kljua zajedno
sa javnim kljunim sistemom, slinom sistemu koji se koristi za
ifrovanje u internet saobraaju, koji ukljuuje mali faktor sluajnosti
pri generisanu ifre.
Regulisanje tagova zatitnici prava svoju taktiku po pitanju
privatnosti razvijaju uz pomo regulacije znanja potroaa uopte o
postojanju RFID taga, uklanjanja i deaktivacije
Anonimni tagovi zatita se svodi na skrivanje trajnog ID koda na tagu
koji poseduje memoriju sa mogunou dopisivanja sa privatnim ID
brojem izabranim od strane korisnika, ili dodeljivanje dela ID sekvence
na korisniki dodeljeni tag, tako da korisnik moe da vri kontrolu
jedinstvenosti tog ID broja bez otkrivanja meusobne ID veze.

7. POREENJE RFID I BAR-KOD TEHNOLOGIJE

22

Osnovne prednosti RFID tehnologije u odnosu na bar-kod tehnologiju su:

-jedinstvena identifikacija bar-kod ukazuje na tip objekta na kome je
odtampan, npr. ovo je 100g milka okolade sa lenikom, dok RFID ide
korak dalje, i emituje jedinstveni serijski broj proizvoda, koji ga jasno
razlikuje u odnosu na sve ostale identine proizvode, npr. ovo je 100g
milka okolade sa lenikom sa serijskim brojem 123 456 789.
-automatizacija kako bar-kod koristi optiki ita, on zahteva
direktnu liniju vidljivosti sa itaem da bi se skeniranje uspeno izvrilo, i
pri tome u velikom broju sluajeva zahteva intervenciju oveka. Kada se
radi o RFID tehnologiji, izmedju transpondera i itaa se ne zahteva fizika
vidljivost da bi se podatak uspeno proitao. Mogue je skenirati i do
hiljadu tagova u jednoj sekundi, za razliku od bar-kod tehnologije, koja je
znatno sporija.
-memorija RFID tagovi poseduju memoriju i pruaju mogunost
zapisivavnja i dodavanja informacija. Bar-kod nema nikakvu memoriju, i
upotreba ove tehnologije se svodi iskljuivo na itanje informacija.

Slika 7.1. RFID tag (levo) i bar-kod (desno)

Kako za pravilno funkcionisanje RFID tehnologije nije potrebna fizika
vidljivost, informacije sa transpondera se mogu proitati kroz razne
supstance, predmete, za razliku od tehnologija sa optikim itanjem koje
su u takvim uslovima neupotrebljive. Razvijanje RFID tehnologije se
nastavlja kroz poveavanje memorijskog kapaciteta, dometa itanje i
brzine procesiranja. Male su anse da e ova tehnologija u potpunosti
zameniti bar-kod tehnologiju, zbog razlike u ceni bar-koda i RFID taga,
meutim, vrlo je verovatno da e RFID tehnologija nastaviti da se proiruje
i polako poeti da dobije svoje mesto u okruenjima u kojima su optike
tehnologije neefikasne.

8. ZAKLJUAK
RFID tehnologija se veoma intezivno razvija poslednjih godina i moe
se primeniti u razliitim oblastima ljudske delatnosti. Potpuni potencijal
zahteva unapreenje u drugim oblastima, razvijanje aplikativnih softvera,
paljivi politika zatite i uzimanje u obzir i ostalih zakonskih aspekata,
23

instaliranje i odravanje RFID sistema, kao i mnoge druge aktivnosti koje

e doprineti da ova tehnologija ue na velika vrata.
Poboljanja standardizacija, mogunost korienja izmeu razliitih
delatnosti, budua istraivanja na razvoju Interneta, materijalnih stvari i
sl.,samo su neki od izazova za budunost RFID-a. No, ve sada je
neosporno kako je RFID postala revolucionarna tehnologija koja na brojne
naine omoguava uspenu optimizaciju logististikih proces u lancu
snadbevanja.
Za potanske operatore kvalitet je klju uspeha. Korisnici sve vie
zahtevaju poboljane perfomanse usluga a RFID donosi tehnologiju i
sisteme koji e pomoi potanskim upravama u ispunjenju tih zahteva.
Veliki broj prijavljenih davalaca potanskih usluga nacionalnom
regulatoru, sve otvoreniji ulazak stranih potanskih uprava na nae trite
te izuzetno zanimanje za liberalizaciju trita jasno pokazuju da je re o
vrlo zanimljivom privrednom segmentu.
Konkurencija, globalizacija i liberalizacija evropske potanske scene
opasnost su, ali i prilika za nacionalne potanske operatore. Evropa je na
vreme shvatila vanost potanskih operatora i na nacionalnim nivoima i
na evropskom nivou. Stoga ne ude napor PostEurop-a i Svetskog
potanskog saveza u davanju finansijske i konsultantske podrke
dravama u tranziciji, usmerenih na kvalitet usluga i kvalitet procesa
pruanja usluga.
S obzirom da se, kod nas, ve koristi bar-kod tehnologija a RFID
tehnologija je delom imlementirana tj. postoje RFID itai koji se koriste za
potrebe sistema AMQM, najbolje reenje trenutno je koristiti ih
komplementarno tj. iskoristiti ono to ve postoji i kombinovati te dve
tehnologije u cilju prikupljanja podataka za analizu rukovoenja javnom
potanskom mreom.

LITERATURA:
[1] Momilo Kujai, Nove tehnologije i usluge u potanskom
saobraaju,
Novi Sad
[2] Diplomski rad Primena RFID tehnologije u JP PTT saobraaja
Srbija Duan. M. Radosavljevi
[3] Diplomski rad RFID tehnologija i primena u potanskim
sistemima Sran D. Tanaskovi
[4] Diplomski rad RFID tehnologija i primena - Marija B.
Vukainovi

24

25