V.

GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

VOJKA GARDI

Struni rad
UDC:628.31.087.4/.5=861

Primena elektrohemijskih metoda za preiavanje

otpadnih voda. Deo I. elektrodepozicija i elektrokoagulacija
U radu je dat pregled primene elektrodepozicije i elektrokoagulacije u procesu
preiavanja otpadnih voda. Takoe, razmatrana je i primena elektrohemijskih tehnologija
u sluajevima zagaenja vode refraktorskim polutantima. Dat je i pregled elektroda koje se
preporuuju u pojedinanim sluajevima.
Kljune rei: otpadne vode, elektrodepozicija, elektrokaogulacija
1. UVOD
Poveanje kapaciteta proizvodnje u svim oblastima industrije kao i uvoenje novih proizvoda
primenom najnovijih dovelo je do problema zagaenja ivotne sredine. Voda, vazduh i zemljite
zagauju se toksinim i kancerogenim materijama,
neorganskog i organskog porekla. Da ne bi dolo
do sve vee akumulacije ovih komponenata neophodno je preiavanje ve zagaenih resursa i
spreavanje novih zagaenja. Primenom savremenih tehnologija preiavanja mogue je problem zagaenja smanjiti. Veliki je broj istraivanja i
tehnologija koje su nale praktinu primenu u
procesima preiavanja otpadnih voda i voda za
pie. Primena elektrine struje u procesima
preiavanja otpadnih voda i voda za pie je do
skora bila skupa metoda koja se nije praktino
primenjivala, ali je bila predmet velikog broja
istraivanja. Elektrohemijske tehnologije preiavanja voda su sledee:
Elektrodepozicija
Elektrokoagulacija
Elektroflotacija
Elektrohemijska oksidacija
Elektrohemijska redukcija.
U poslednje dve decenije elektrohemijke tehnologije nalaze sve veu praktinu primenu, naroito u sluajevima kada se radi o vodi zagaenoj
refraktornim polutantima. Opravdana je primena i
u sluajevima kada se iz vode elektrodepozicijom
ele izdvojiti odreeni metali koji dalje mogu biti
reciklirani i ponovo primenljivani.
Adresa autora: Institut za bakar, 19210 Bor

2. PREIAVANJE VODE PRIMENOM

ELEKTRODEPOZICIJE
Elektrohemijski mehanizam depozicije metala
iz voda zagaenih odreenim metalom je jednostavan i upravo se iz tih razloga dosta primenjivao
u tehnologiji izvlaenja korisnih metala iz otpadnih
voda koji se nakon toga recikliraju i imaju odreenu namenu. Mehanizam elektrodepozicije moe
se predstaviti jednostavnom hemijskom jednainom:

M n + + ne M

(1)

Jednaina (1) opisuje reakciju koja se odigrava

na katodi i predstavlja redukciju jona metala do
elementarnog stanja, tj. taloenje metala na odgovarajuoj katodi. Negativno naelektrisanje koje je
neophodno za redukciju metala potie iz spoljnjeg
izvora. Masa dobijenog proizvoda (istaloenog metala) iz zapremine reaktora u jedinici vremena
zavisi od gustine struje, prirode metala koji se
taloi, iskorienja struje i moe se predstaviti
sledeom jednainom:

mM =

iaM

1000 zF

(2)

gde je:

m M -masa istaloenog metala iz zapremine

reaktora u jedinici vremena
i -primenjena gustina struje (A/m2)
M -molska masa metala (g/mol)
a -specifina povrina elektrode (m2/m3)
F -Faradejeva konstanta (C/mol)
z -broj izmenjenih elektrona
-iskorienje elektrine struje

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

49

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

Istraivanja elektrohemijskih procesa preiavanja otpadnih voda idu u pravcu poveanja iskorienja elektrine struje i poveanja mase istaloenog metala iz zapremine reaktora po jedinici
vremena.
Izgled elije u kojoj se odvija proces elektrodepozicije prikazan je na slici 1.

red elektroda moe biti monopolaran (slika 2a) ili

bipolaran (slika 2b.). Glavna primena ovog sistema
je u izvlaenju metala iz visoko koncentrovanih
procesnih voda kao to su otpadne vode iz galvanskih kupatila ili otpadne vode nastale prilikom
pranja jonoizmenjivakih postrojenja. Broj elektroda u reaktoru varira i kree se od 10 do 100. Voda
se uvodi u reaktor i kree kroz njega pod uticajem
sile gravitacije [1].

reaktor

elektrode

otpadna voda

a)
+

+
-

a)

b)
Slika 1 - elija za preiavanje otpadnih voda
primenom elektrodepozicije: a) izgled elije;
b) raspored elektroda
2.1. Tipovi reaktora za preiavanje otpadnih
voda elektrodepozicijom
Postoje nekoliko tipova reaktora za preiavanje otpadnih voda elektrodepozicijom ija je primarna svrha izvlaenje metala koje je mogue daljom reciklaom ponovo primeniti. Osnovni tipovi
reaktora su:
Tank elije
elije sa ploama ili ramovima
Rotacione elije
U neto sloenije tipove reaktora, takozvane trodimenzionalne sisteme ubrajaju se:
Sistem na bazi fluidizovanog sloja
Sistem sa pakovanim slojem punjenja
Tank elije
Tank elije su najednostavniji oblik ureaja za
preiavanje voda elektrodepozicijom (slika 1.).
Lako se mogu smanjiti ili poveati u zavisnosti od
zagaenosti voda i zapreminskog protoka. Raspo50

b
Slika 2 - Raspored elektroda u tank eliji: a)
monopolarni raspored; b) bi-polarni raspored
Filter prese
Ureaji sa ploama ili takozvane filter prese
(slika 3) satavljene su od vie jedinica. Jednu jedinicu
ine anoda, katoda i membrana (ako je neophodna).
Ureaji se svrstavaju u relativno jednostavne po
konstrukciji i procesu rada.

Slika 3 - Sistem sa ploama (filter presa)

Rotirajua katodna elija
Da bi dolo do poveanja masenog prenosa kao i
uklanjanje deponovanog metalnog praha sa katode,
dizajnirana je i ugraena rotirajua katodna elija
(slika 4).

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

-

noz za uklanjanje
metala

+
membrana

anoda

anolit

metalne
ljuspice

Slika 4 - Sistem sa rotacionom cilindrinim

elektrodama
Pumpna elija
Varijacija rotirajue elije je takozvana pumpna elija koja se sastoji od statine anode i rotirajue katode u obliku diska. Mali prostor izmeu
elektroda odreuje koliki e biti ulaz efluenta. Katoda moe biti rotirajua ipka koja moe biti
unutar, izmeu ili oko anode [2].
Pumpna elija nalazi primenu pri razaranju
cijanida (slika 5).

anolit

katolit

Slika 6 - Reaktor sa fluidizovanim slojem

Problem kod trodimenzionalnih elektroda koje se
nalaze u fluidizovanom stanju je neravnomerna raspodela struje kao i stanje kada provodne metalne
estice nisu u kontaktu sa poroznom fiksnom elektrodom na dnu sistema, pa u datom momentu nisu
naelektrisane, to dovodi do smanjenja iskorienja
struje i manjeg prinosa mase metala. Da bi se unapredio ovakav sistem mogue je u fluidizovani provodni sloj estica ubaciti odreenu koliinu inertnih
estica koje imaju zadatak da poveaju brzinu prenosa mase [3]. Varijacija sistemu sa fluidizovanim
slojem je i sistem sa fontanskim slojem (slika 7).
cista
voda

Slika 5 - Varijantni sistem rotirajue elektrode

(pumpna elija)
Trodimenzionalni sistemi sa fluidizovanim
slojem punjenja

otpadna voda
sa metalom

Depozicija metala na katodi zahteva veu specifinu povrinu katode, jer se na taj nain poveava prinos mase metala po jedinici vremena u posmatranoj zapremini reaktora. Najvea specifina
povrina elektrode se postie u sluaju primene
trodimenzionalnih elektroda sa fluidizovanim slojem punjenja (slika 6).
Katodu predstavlja fluidizovani sloj metalnih
provodnih estica koja je preko porozne elektrode
na dnu ureaja u kontaktu sa napajanjem. Ovako
dizajnirana elektroda moe da ima specifinu
povrinu i do 200 m2/m3.

granule ugljenika

a)

b)
Slika 7 - Sistem sa fontanskim slojem: a) pogled
sa bone strane; b) pogled sa zadnje strane

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

51

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

Sistemi sa pakovanim slojem

Sistem sa pakovanim slojem ima prednost u
odnosu na sistem sa fluidizovanim slojem jer izostaje efekat gubljenja kontakta izmeu estica i
fiksne elektrode koja obezbeuje protok struje.
Granule ugljenika ine pakovani sloj. Anodni prostor je odvojen od katodnog prostora dijafragmom
(slika 8).
cista voda

U sluaju vee alkalnosti ili kiselosti moe se

primeniti vea gustina struje od 300-800 A/m2, a
protok se moe poveati do 30 dm3/min. RenoCell
jedinice se mogu primeniti kao singl postrojenje,
vezane u seriji ili paralelno, u zavisnosti od kvantiteta i kvaliteta vode koja se podvrgava preiavanju. Moe se primeniti kada se radi o otpadnoj
vodi sa sadrajem samo jednog metala, ali je isto
efikasna i u sluajevima otpadnih voda sa sadrajem vie metala.
2.1.1. Elektrode u elijama za preiavanje
otpadne vode na bazi elektrodepozicije
Anode koje se primenjuju u postupku preiavanja vode od metalnih jona sa ciljem recikliranja metala primenom elektrodepozicije mogu biti
izraene od elika ili u obliku dimenzinalno stabilisane anode (DSA elektrode).
Na slici 10. prikazana je povrina DSA anoda
koje se koriste u postupcima preiavanja otpadnih voda [4].

granule
ugljenika

otpadna voda
sa metalom

Slika 8 - Sistem sa pakovanim slojem

RenoCell elije
EA Technology i Renovare International su razvili takozvanu RenoCell na bazi trodimenzionalne
porozne ugljenine katode, koja se pokazala 500
puta produktivnija od klasinih dvodimenzionalnih
elija (slika 9).
cista voda
spoljasnja
obloga
plasticna
mreza
strujni
kontakt
katode
anode
porozna
PE cev
otpadna voda

Slika 9 - Trodimenzionalna porozna ugljenina

katoda (RenoCell)
Otpadna voda prolazi kroz unutranju cev koja
je porozna i kroz istu se distribuira u prostor
izmeu katode i anode. Anoda je od ugljeninog
filca. Gustina struje koja se primenjuje varira od
100-300 A/m2. Protok otpadne vode je 20 dm3/min.
52

Slika 10 - Izgled povrine elektroda DSA, a) MeV i

metalografski snimak; b) izgled elektrode sastava
Ti/Ru0.34Ti0.66O2
U poslednje vreme se koriste anode ija je osnova titan koji je prevuen oksidom plemenitog
metala. injenica je da se radi o skupim materija-

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

lima, pa se anode izrauju u obliku tankih listova.

Katoda moe biti izraena od metala koji je inae
prisutan u otpadnoj vodi i koji se na ovaj nain eli
reciklirati ili od ugljeninog vlakna. Statine katode koje omoguavaju kontakt mogu biti izraene
od elika ili titana.
2.1.2. Oblasti primene elektrodepozicionih procesa
Elektrohemijski proces koji omoguava izvlaenje metalnog jona iz otpadnih voda primenjuje
se u industriji zavrne obrade povrine metala.
Meutim iz tehnikih ili ekonomskih razloga nemogue je proces primeniti na sve otpadne vode i
sve komponente.
Elektrohemijski postupak sastoji se od dva
koraka:
Skupljanje i
Odvajanje tekih metala
Skupljanje metala izvodi se hemijskim ili elektrohemijskim metodama.
Metalni prah koji se formira na katodi se efikasno moe otkloniti fizikom separacijom. Dobijeni metal je visoke istoe.
Druga primena elektrodepozicije je u industriji
tampanih ploa. Za razblaene rastvore neophodno je jonoizmenjivako postrojenje za njegovu
koncentraciju. Ako se postigne visoka koncentracija metala u otpadnoj vodi nakon jonoizmenjivakog postrojenja ili otpadna voda ve ima tu karakteristiku, mogue je primeniti identian postupak
kao i u sluaju zavrne odrade povrine metala.
Primena elektrodepozicije je opravdana i korisna u svim oblastima u kojima se u otpadnim vodama ili drugim vrstama voda, kao prisutni jon metala javljaju joni plemenitih metala (rudnike vode,
otpadne vode nastale u galvanskim postrojenjima
koja kao zavrnu obradu imaju prevlake plemenitih
metala (zlato, srebro, rodijum, platina i sl)).
3. PREIAVANJE OTPADNE VODE PRIMENOM PROCESA ELEKTROKOAGULACIJE
Proces elektrokoagulacije podrazumeva odvajanje vrstih estica od rastvora. Proces se odvija
uz stvaranje koagulanata "in situ" elektrolitikim
rastvaranjem elektroda od aluminijuma ili gvoa.
Tokom procesa elektrokoagulacije na katodi dolazi
do izdvajanja vodonika koji izlazi iz sistema i estice koje sa koagulantima izdvaja na povrinu vode
zbog ega se proces esto naziva i elektroflokulacijom. Elektrode mogu biti mono-polarne ili bipolarne. Materijal za elektrode su ploe od alumi-

nijuma, gvoa ili otpadni materijal od ovih metala

nastao nakon procesa glodanja ili slino, u pakovanoj formi.
Hemijska reakcija na anodi, tj. proces rastvaranja anoda prikazan je sledeim reakcijama u zavisnosti od pH vrednosti sredine:
Za anodu od aluminijuma:

Al 3e Al 3+

(3)

U alkalnoj sredini:

Al + 3OH Al (OH )3

(4)

U kiseloj sredini:

Al 3+ + 3H 2 O Al (OH )3 + 3H +

(5)

Za anodu od gvoa:

Fe 2e Fe 2+

(6)

U alkalnoj sredini:

Fe + 2OH Fe(OH )2

(7)

U kiselij sredini:

4 Fe 2+ + O2 + 2 H 2 O 4 Fe 3+ + 4OH (8)
Takoe dolazi do oslobaanja kiseonika prema
sledeoj reakciji.

2 H 2 O 4e O2 + 4 H +

(9)

Reakcija na katodi odvija se prema sledeoj

jednaini:

2 H 2 O + 2e H 2 + 2OH

(10)

Nascentni Al3+ i Fe2+ joni veoma su efikasni

koagulanti i flokulanti. Joni aluminijuma sa vodom
stvaraju veliki broj jedinjenja mreaste forme AlO-Al-OH koji imaju sposobnost hemijske adsorpcije polutanata kao to je F- ili slino. Aluminijum
se obino koristi pri tretmanu pijaih voda, a gvoe pri tretmanu otpadnih voda. Prednost elektrokoagulacije je visoka parcijalna efikasnost uklanjanja,
celokupni tretman je veoma lak, relativno mali trokovi i mogunost potpune automatizacije. Na slici
11 prikazan je ureaj za elektrokoagulaciju [5].

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

53

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

a)

b)
Slika 11 - Izgled ureaja za elektrokoagulaciju: a)
ureaj sa horizontalnim tokom; b) ureaj sa vertikalnim tokom
3.1. Faktori koji utiu na efikasnost
elektrokoagulacije
Gustina struje
Gustina struje koja se primenjuje tokom
procesa elektrokoagulacije direktno utie na
koliinu jona Al3+ ili Fe2+ koja e se rastvoriti sa
odgovarajuih elektroda. Ekvivalentna masa koja
e se izdvojiti po Ah za aluminijum iznosi 335,6
mg, a za gvoe 1041 mg. Gustina struje direktno
utie i na veliinu ureaja za elektrokoagulaciju.

Primena velikih gustina struje smanjuje dimenzije

ureaja za elektrokoagulaciju. Meutim velike gustine struje poveavaju gubitke elektrine energije,
jer se vei deo prevodi u toplotnu energiju, to za
posledicu ima zagrevanje vode koja se preiava.
Efekat zagrevanja je takoe nepoeljan. Ali najvei
nedostatak koji se javlja pri primeni velikih gustina
struje odnosi se na smanjenje efikasnosti postupka.
Za elektrokoagulacione sisteme preporuuju se
gustina struje od 20-25 A/m2. Rad sa ovim gustinama struje omoguava dui period rada bez duih
prekida, osim ako nije predvieno periodino ienje elektroda. Na izbor gustine struje utiu i operativni parametri kao to su pH vrednost, temperatura i brzina strujanja vode kroz ureaj.
Optimizacijom svih parametara i usklaenost
gustine struje sa uslovima pod kojim se odvija proces preiavanja vode omoguava visoko iskorienje struje. Iskorienje struje pri primeni Al
elektrode je od 120-140 %, a pri primeni Fe elektrode je oko 100 %. Procenat prelazi 100 % za Al
elektrode iz razloga pojave piting korozije kao
efekta koji se javlja u prisustvu CI- jona. Iskorienje struje zavisi od gustine struje i vrste anjona prisutnih u vodi koja se preiava. Takoe je
primetno poveanje iskorienja ak i do 160 % pri
primeni Fe elektrode ako se tokom procesa elektrokoagulacije primenjuje i ultrazvuk.
Kvalitet vode koja se dobija nakon preiavanja elektrokoagulacijom zavisi od koliine
proizvedenih jona (mg) ili koliine naelektrisanja,
proizvoda jaine struje i vremena (Ah). U Tabeli 1
prikazane su vrednosti za aluminijum (mg) koje se
preporuuju u zavisnosti od prisutnih polutanata
odreene koncentracije u otpadnoj vodi. Operativna gustina struje ili koliina naelektrisanja odreuju se eksperimentalnim putem, ako nema dostupnih
podataka.

Tabela 1 - Zahtevane koliine aluminijuma i energije za otklanjanje polutanata iz vode

54

Polutant

Jedinica kvantiteta

Zamuenje
Boja
Silikati
Gvoe
Kiseonik
Alge
Bakterije

1 mg
1 jedinica
1 mg/SiO2
1 mg Fe
1 mg O2
1000
1000

Prethodno preiavanje
E
Al3+
(mg)
(Wh/m3)
0,04-0,06
5-10
0,04-0,1
10-40
0,2-0,3
20-60
0,3-0,4
30-80
0,5-1
40-200
0,006-0,025
5-10
0,01-0,04
5-20

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

Preiavanje
3+

Al
(mg)
0,15-0,2
0,1-0,2
1-2
1-1,5
2-5
0,02-0,03
0,15-0,2

E
(Wh/m3)
20-40
40-80
100-200
100-200
80-800
10-20
40-80

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

HOCl OCl + H +

Prisutnost natrijum-hlorida
Natrijum-hlorid se obino dodaje kada se eli
poveati provodljivost rastvora, u ovom sluaju
vode ili otpadne vode. Osim to dovodi do poveanja provodljivosti, natrijum-hlorid smanjuje i tetan efekat nekih od anjona koji mogu biti prisutni u
vodi, kao to su sulfati i bikarbonati. Prisustvo karbonata, bikarbonata ili sulfata u vodi mogu dovesti
do taloenja Ca2+ ili Mg2+ jona u formi izolacionog
filma na povrini anode i do pasivizacije elektroda.
Izolacioni sloj dovodi do naglog poveanja napona
izmeu elektroda i naglog smanjenja iskorienja
struje. Iz tih razloga se preporuuje dodavanje
natrijum-hlodida u koliini do 20 % Cl- da bi se
osigurao normalan rad pri preiavanju vode elektrokoagulacijom. Natrijum-hlorid dovodi do smanjenja potronje energije jer poveava provodljivost.
Uticaj pH vrednosti
Efekat pH vrednosti vode ili otpadne vode na
elektrokoagulaciju odraava se preko uticaja na
iskorienje struje kao i na rastvorljivost metalnih
hidroksida. Kada se posmatra sistem za elektrokoagulaciju sa elektrodama od aluminijuma, iskorienje struje je veliko i u kiseloj i u baznoj sredini. U neutralnoj sredini uinak tretmana zavisi od
prirode polutanata. Najbolje otklanjanje polutanata
iz voda upravo se odvija na pH vrednostima oko 7.
Na ovim pH vrednostima utroak energije je vei
zbog varijacije u provodljivosti. Kada je provodljivost velika, pH vrednost nema znaajnog uticaja.
Nakon bilo kog tretmana preiavanja otpadne vode, pH vrednost preiene vode treba da se
povea u sluaju kiselih efluenata ili smanji u sluaju baznih efluenata pre isputanja u predvieni
recipient. Prednost elektrokoagulacije je to ne zahteva ovu dodatnu operaciju poto se proces vodi
na neutralnoj pH vrednosti.
Poveanje pH vrednosti u kiselim sredinama
vezano je za oslobaanje vodonika katodnom redukcijom. Osim oslobaanja vodonika, formiranje
Al(OH)3 u blizini anode oslobaa H+ jone koji vodi
smanjenju pH vrednosti. Takoe dolazi do reakcije
izdvajanja kiseonika koja takoe dovodi do smanjenja pH vrednosti. U prisustvu Cl- jona dolazi do
sledeih reakcija:

2Cl 2e Cl 2

(11)

Cl 2 + H 2 O HOCl + H +

(12)

(13)

Poveanje pH vrednosti zbog izdvajanja vodonika je vie ili manje kompenzovano oslobaanjem
H+ jona prema reakciji (13).
Uzrok poveanja pH vrednosti u kiselim efluentima je posledica taloenja drugih anjona sa
Al3+ jonom kao i zbog formiranja Al(OH)3 u blizini
anode.
Smanjenje pH vrednosti u alkalnim efluentima
rezultat je formiranja hidroksida katjona koji e se
taloiti i formiranje Al(OH)4- prema jednaini:

Al ( OH )3 + OH Al ( OH )4

(14)

Efikasno utklanjanje polutanata je najbolje na

pH vrednostima blizu neutralne i pri upotrebi aluminijumske elektrode.
Uticaj temperature
Uticaj temperature na elektrokoagulaciju nije
mnogo istraivan. Istraivanja ruskih naunika su
pokazala da poveanje temperature do 60oC ima
uticaj na poveanje iskorienja struje. Daljim poveanjem temperature dolazi do smanjenja iskorienja struje i ne preporuuje se. Poveanje iskorienja struje posledica je poveane aktivnosti destrukcije filma aluminijum-oksida na povrini elektrode. Sa daljim poveanjem temperature dolazi do
formiranja velikih pora Al(OH)3 gela koji je kompaktan film flokula i vie lii na depozit na povrini elektrode. Slino iskorienju struje i potronja
energije je najmanja na vrednostima temperature
oko 35oC, kada se tretiraju vode koje su kontaminirane uljima. Objanjava se injenicom da je
potronja struje suprotno proporcionalna temperaturi i provodljivosti otpadne vode. Visoka temperatura daje veu provodljivost, a samim tim i manju
potronju energije.
Vrste elektroda
Elektrode su obino napravljene od aluminijuma ili gvoa u obliku ploa ili pakovanog otpadnog materijala istih elemenata. Kada se za elektrode koristi otpadni materijal koji se stavlja na nosae elektroda mora se voditi rauna da ne doe do
taloenja mulja izmeu komada koji ine elektrodu. Takoe je neophodno ispiranje elektroda bilo
da su ploe ili od otpadnog materijala. Poto je definisana neophodna koliina metalnih jona koja se
zahteva za efikasno uklanjanje prisutne koliine
polutanata, uobiajno je da se gvoe koristi kao

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

55

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

elektroda kada se tretiraju otpadne vode, a aluminijum pri tretiranju pijaih voda iz razloga to je
gvoe jeftinije. Aluminijumove ploe nalaze primenu i u tretiranju otpadnih voda, same ili u kombinaciji sa elektrodama od gvoa iz razloga to je
efikasnost jona Al3+ kao koagulanta velika. Kada je
u vodi prisutna znaajna koliina jona kalcijuma ili
magnezijuma, kao materijal za katode preporuuje
se nerajui elik.
3.2. Ureaji za elektrokoagulaciju
U zavisnosti od poloaja elektroda, koagulacione elije se dele na:
Horizontalne i
Vertikalne
Na slici 11 prikazane su obe varijante ureaja
za elektrokoagulaciju.
Da bi sistem elektrokoagulacije ostao jednostavan, elektrode u obliku ploa se obino povezuju u
bi-polarni model. Tok vode izmeu ploa elektrode
moe biti viekanalni ili jednokanalni kao to je
prikazano na slici 12. Viekanalni tok je jednostavstavniji u raspodeli toka ali je brzina toka u
svakom od kanala mala. Kada doe do pasiviziranja elektroda kod viekanalnih sistem raspodele toka fluida ne moe da se minimizira, upravo
se zato preporuuje upotreba jednog toka.

suspendovanih estica ugraene su i lopatice koje

omoguavaju grebanje naslaga sa zida ureaja, a
ujedno se obezbeuje neometani rad elektrokoagulatora.

nozevi za skidanje
naslaga

a)

b)
Slika 13 - Izgled elektrokoagulatora sa cilindrinim elektrodama: a) pogled sa zadnje strane; b)
pogled sa bone strane
Alternativna cilindrinim elektrokoagulatorima
su elektrokoagulatori sa venturijem u centru cilindra kroz koji protie voda sa koagulantima, a koji
obezbeuje dobro meanje.
ulaz za
vodu

ulaz za
hemikalije

a)

b)
Slika 12 - Tok vode kroz uteaj za elektrokoagulaciju: a) viekanalni tok; b) jednokanalni
Za preiavanje pijae vode mogu se koristiti
ureaji cilindrinog oblika sa cilindrinim elektrodama. Jedan takav ureaj prikazan je na slici 13.
Efikasan je i u odvajanju suspendovanih soli iz vode. Da ne bi dolazilo do zaepljenja usled taloenja
56

vazduh

Slika 14 - Cilindrini elektrokoagulatori sa

venturijem i elektrodama u obliku ipki
Elektrokoagulator moe biti sa kontinualnim ili
arnim reimom rada, sa istom efikasnou. Elek-

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

trokoagulacija je praena procesom otklanjanja taloga. To je proces sedimentacije ili flotacije. Izgled
opreme za elektrokoagulaciju prikazan je na slici
15 [6, 7].

kata, preiavanju emulzija voda-ulje, glinene suspenzije, vode sa nitritima. Pogodna metoda za otklanjanje ili destrukciju algi i mikroorganizama iz
vode za pie. Takoe se koristi i u tretmanu otpadnih voda iz tekstilne i naftne industrije.
Demonstracija efikasnosti elektrokoagulacije
moe se videti na slikama 16. i 17 [8,9].

a)

Slika 15 - Powel elektrokoagulaciona elija za

preiavanje otpadnih i pijaih voda
3.3. Oblasti primene elektrokoagulacije
Elektrokoagilacija je efikasna u otklanjanju suspendovanih soli, ulja ili masti iz voda. Primenjuje
se u preiavanju voda za pie u manjim ili gradovima srednje veliine, morske vode, tople vode
za industrijske potrebe gde velika postrojenja za
tretman voda nisu ekonomina. Efikasna metoda
za otklanjanje mutnoe i boje vode, gvoa, sili-

b)
Slika 16 - Elektrokoagulacija u procesu :
a) uklanjanja tekih metala (hroma); b) uklanjanja
masti i ulja

a)
b)
c)
Slika 17 - Vizuelni prikaz efikasnosti elektrokoagulacije; a) otpadne vode pre elektrokoagulacije; b)
nakon elektrokoagulacije;c) nakon elektrokoagulacije i filtriranja
ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1

57

V. GARDI

PRIMENA ELEKTROHEMIJSKIH METODA ZA ...

ZAKLJUAK

LITERATURA

Opisani elektroprocesi sa primenom u tretmanima otpadnih voda pokazali su veliku efikasnost

uklanjanja toksinih i kancerogenih komponenata
iz vode.
Razliit karakter otpadnih voda zahteva razliit
izbor procesa koji e se primeniti da bi krajnji rezultat bila preiena voda koja zadovoljava propisane standarde.
U sluajevima da je otpadna voda zagaena tekim metalima moe se primeniti proces elektrokoagulacije, a da bi se poveala efikasnost preiavanja mogua je kombinacija elektrokoagulacije
sa drugim procesima preiavanja
Ako su metali prisutni u vodi plemeniti ili se
mogu nakon izvlaenja iz otpadnih voda ponovo
koristiti preporuuje se primena elektrodepozicije
kao tretmana preiavanja.
Iz navedenih razloga neophodno je odrediti karakter vode, karakteristike zagaivaa pa tek nakon
toga pristupiti izboru procesa koji bi opravdao
svoju primenu.

[1] X. Zhenga, N.W. Johnson, J.-P. Franzidis, , Minerals Engineering Volume 19, Issue 11 , August
2006, Pages 1191-1203
[2] F. B. Thomas, P. A. Ramachandran and M. P.
Dudukovi, R. E. W. Jansson, Chemical Engineering Science, Volume 43, Issue 8 , 1988,
Pages 2013-2018
[3] Mohammad F. Kabira, Elena Vaismanb, Cooper
H. Langfordb and Apostolos Kantzasa, , Chemical Engineering Journal, Volume 118, Issue 3 ,
15 May 2006, Pages 207-212
[4] M. R. G. Santos, M. O. F. Goulart, J. Tonholo, C.
L. P. Zanta, Chemosphere 64 (2006) 393399
[5] G. Chen, Separation and Purification Technology
38 (2004) 1141
[6] www.epa.gov
[7] www.parsenviro.com/electro
[8] www.powellwater.com
[9] B. K. Korbahti, A. Tanyolac, Water Research 37
(2003) 15051514

ABSTRACT
APPLICATIONS OF ELECTROCHEMICAL TECHNOLOGIES IN WASTEWATER
TREATMEN. Part I. ELECTRODEPOSITION AND ELECTROCOAGULATION
In the paper, the applications of electrodeposition and electrocoagulation in wastewater
treatment are presented. The electrochemical technologies for purification of water pulluted
by refractory materials are described, too. Although its given arrangment of the electrodes
in specific cases.
Key words: waste water, electrodeposition, electrocoagulation

58

ZATITA MATERIJALA 48 (2007) broj 1