Seminarski analiza poslovanja

2. Faktori finansiske situacije privrednih drutava

Proces ocene finasiske situacije je veoma znaajni segment procesa finansiske analize, jer je
uslovljeno itavim nizom eksternih I internih faktora. Okruenje u kojem preduzee ekzistira
predstvalja veoma znaajan eksterni faktor I ono precizira objaktivne determinante finansiske
situacije. Medjutim ovi faktori obino nisu dostupni ekonomskim - priverednim subjektima jer se
deavaju van njihovog delokruga. Dakle kontrola finansiske situacije je veoma kompleksan
proces a mogue ga je sprovesti primenom metoda, suzbijanja negativnih eksternih ili spoljnjih
efekata. Tu kontroli finansiske situacije jo nazivamo I neutralizacija negativnih efekata iz
okruenja koja se vri primenom odredjenih mera kao to je naprimer stvaranje znaanih rezervi.
Kao to smo prethodno napomenuli na finasisku situaiju privrednih drutava pored eksternih
faktora veliki uticaj vre I interni faktori. Upravo ti interni faktori su sr istrazivanja jer nihova
kontrola ili neutralizacija subjektivnih efekata otvara mogunost optimizacije finasiske situacije a
to je upravo osnovni cilj finansiskog menadmenta.
Ocena finansiske situacije mora biti adeklavatna I objektivna to predstavlja veoma teak zadatak
ukoliko uzmemo u obzir sve prethodne faktore koji je determiniu. Naime, adekvatnu ocenu
finansiske situacije je mogue objektivno proceniti samo ukoliko se predhodno izvri detaljna
analiza svih faktora koji je determiniu, a da se pri tom ne gleda iskljuivo sa stanovitva
eksternih ili pak internih faktora , ve da se posmatraju globalno I da se utvrdi njihova
medjuzavisnost, povezanost I kompatibilnost. U ovom poglavlju obrazloiemo skup najvaznijih
faktora koji determiniu finansisku situaciju a baziraemo se na sledee:
1. Bonitet inicijalne finasiske konstitucije;
2. Poslovnu aktivnost;
3. Brzinu obrta sredstava;
4. Konjukturu;
5. Privredni sistem I mere ekonomske politike I na;
6. Inflatorna kretanja.
2.1. Bonitet inicijalne finansiske konstitucije
Na samom poetku rada privrednih preduzea obrazuju se konstitucije finansiske situacije na
osnovu kojih e rukovodioci preduzea u daljem vremenskom priodu kontrolisati sva investiciona
kretanja. Drugim reima ukoliko preduzee startuje optereeno odnosno sa viim nivom
konstitucionalnim finansiskim slabostima ne znai da je ono usklaeno da u narednom
poslovnom preriodu primenom odredjenih metoda poboljati I spreiti stagnaciju finansikog
poloaja a samim tim e unaprediti finansisku konstituciju odnosno dovesti je do zavidnog nivoa.
Pomenute metode odnose se na mere konstruktivnih odnosa ijom primenom se dostie
poboljanje konstitucije finansiske situacije koja e direktno uticati na unapredjivanje finansiskog
poloaja preduzea.

2.2. Poslovne aktivnosti

Procese koji se odvijaju u okviru organizacije jo nazivamo I poslovnim aktivnostima. Upravo te
poslovne aktivnosti predstavljaju najuticajniji faktor koji determinie finansisku situaciju
preduzea. Pod poslovnim aktivnostima podrazumevamo:
Nabavku faktora proizvodnje;
Ulaganja u proizvodni proces;
Prodaju proizvedenih artikala I usluga;
Proces naplate proizvedenih uinaka.
Poslovne promene koje se deavaju u okviru preduzea u toku njihovog proizvodnog procesa
optereuju svaku od navedenih poslovnih aktivnosti, naime direktno uslovljavaju imene
projedinih angaovanih oblika sredstava I njihovih izvora. Upravo napomenute poslovne
promene dovode do sukcesivnih finansiskih situacija koje se medjusobno razlikuju. Naime,
poslovne promene direktno utiu na poslovne aktivnosti na osnovu kojih se kreira finasiska
situacija privrednih preduzea.
2.3. Brzina obrta sredstva
Obrt sredstava definiemo kao dinamian proces krunog kretanja odnosno kao transformaciju
razliitih oblika poslovnih sredstava, koja se odvija u toku reproduktivnog ciklusa. Poboljanje I
uspeno odvijanje poslovnih aktivnosti direktno tangira brzina obrta sredstava. Cilj svake
organizacije je postizanje ravnotee izmedju ekonomskih efekata odnosno rezultata I utroka
raspoloivih sredstava. Odnosno cilj svake kompanije se ogleda u to minimalnijem utroku
angaovanih sredstava a da se pri tom postie maksimalni ili uravnoteeni ekonomski rezultat.
Medjutim ukoliko kompanija uspori obrt sredstava umanjie se I proizvodnja odnosno korienje
sveobuhvatnih rapoloivih sredstava u proizvodnim ciklusu I dalje ne rezultiraju zeljenim
ekonomskim efektom , jer su potrebna dodatna ulaganja u proces proizvodnje. Dakle brzina obrta
sredstava kao I njihovo usporavnja direktno tangiraju dinamiku reproduktivnog ciklusa na
osnovu kojeg se procenjuje celokupno poslovanje organizacije.
Na brzinu obrta sredstava ili pak na njihovo usporavanje utiu brojni subjektivni I objektivni
faktori. Iz tog razloga je potrebno detaljno definisati kako subjektivne tako I objektivne faktore I
razgraniiti ta su subjektivni a ta objektivni faktori. Tako objektivni faktori ili slabosti jedne
organizacije potrebno ih je najpre definisati I detaljno analizirati a potom I promai naine za
njihovo eliminisanje ili bar uticati na njihovo minimiziranje. Njihovim eliminisanjem negativnih
uticaje e se uticati na poboljanje brzine obrta sredstava a samim tim I finasiska situacije
kompanija e se unaprediti.
Proces unapredjivanja finansiske situacije putem ubrzanja obrta sredstava u okviru proizvodnog
ciklusa, postie se na sledei nain:

Apsolutnim ili relevantnim smanjenjem trokova raspoloivih sredstava;

Kroz poveanje dobitka I akumulacije sredstava;
Putem stvaranja uslova za povoljniju strukturu izvora sredstava;
Putem stvaranja povoljnih uslova za konstruisanje uravnoteene likvidnosti preduzea.
2.4. Konjuktura
Ukoliko elimo sve vidove potronje da uskladimo sa realnim mogunostuma privrede , najpre
moramo definisati njihove granice rasta odnosno opadanja. Razlikujemo osnovnih pet vidova
potronje:
Investicione Zajednike Opte Proizvodne I Line Upravo to kontrolisanje ili restrukturiranje odnosa prethodno navedenih vidova potronje ,
rezulira poremeajem izmedju ponude I tranje , dovodi do znaajnih promena izmedju nabavnih
I prodajnih cena.Neminovno je da e svi prethodno navedeni procesi tangirati finansisku situaciju
ali na razliite naine. Tako da pored takozvanih redovnih javie se I konjukturni pozitivni
finansiski rezultati. Ti konjukturni finansiski rezultati znaajno utiu na formiranje povoljnje
finansiske situacije u prvom redu a u drugom redu kod nekih privrednih preduzea javie se
suprotni finansiski efekti.
2.5. Privredni sistem I mere ekonomske politike
Karakter I kvalitet finansiske situacije u velikoj meri su uslovljeni faktorima privrednog sistema I
merama ekonomske politike.Privredni sistem sa gledita ekonomskog karaktera se konstruie na
osnovu ekonomske politike I mera koje ona propagira. Ekonomska politika I njene mere
determiniu u velikoj meri konstrukciju finansiske situacije privrednih preduzea bilo da
propagira umiravajue ili pak ograniavajue faktore.
Svako privredno drutvo ima svoje razvojne ciljeve koje eli da ostvari , medjutim njihovo
ostavrenje tangiraju propagirane mere ekonomske politike. Mere ekonomske politike moemo
definisati ako opte uslove privredjivanja na osnovu kojih se utie na reference finasiskih
rezultata svih privrednih preduzea. To reflektovanje finasiskih rezultata moe delovati I
pozitivno I negativno u zavisnosti u kakvoj finansiskoj situaciji se to privredno preduzee nalazi.
Razlikujemo sledee opte ekonomske mere koje utiu na finansisku situaciju svih privrednih
preduzea:
Putem carinskih I deviznih reima;
Propagiranjem kreditno - monetarnih politika;
Propagiranjem politike usmeravanja investicija I sl.

2.6. Inflatorna kretanja

Finansiska struktura preduzea uslovljena je strukturom ulaganja sa jedne strane , a sa druge
strane strukturom izvora sredstava. Oba navedena faktora preciziraju u bilansu stanja i javljaju se
kao proizvod raunovoctvene analize ,u kojoj se belee i sumiraju finanasiski i poslovni rezulati
koji se izraavaju u novanim jedinicama. Naime, raunovoctvo je prihvatilo kao jednicu mere,
novanu jednicu, na osnovu koje se vri kvalifikacija elemenata u aktivi i pasivi bilansa stanja. A
kada govorimo o inflatornim kretanjima novanih jednica moramo precizirati posledicu koju ona
prouzrokuje, a koja je od velikog znaaja za runovotstvene izvetaje.
Prilikom delovanja inflatornih kretanja novanih jedinica javljaju se razlike njihove kupovne
moi a one su klju izraavanja bilansnih pozicja i direkto uslovljavaju proces beleenja i
sumiranja finansiske dobiti ili gubita u proteklom periodu. Bilansne pozicije su uslovljene takodje
inflatornim kretanjima bilo da su monetarnog ili nemonetarnog karaktera. Razlog uticaja treba
potraiti u sutukuri monetarnih pozicija koju ine : gotovina i potreivanja u aktivi i pasivi
bilansa stanja. Dok nemonetarne pozicije karakteriu sledei elementi koji se nalaze u bilansu
stanja: realna imovina u aktivi i spopstveni izvori u pasivi bilansu stanja.
Bilanse pozicije su uskraene u vidu objektivne uporedivosti iz svih prethodno navedenih razloga
, to nam govori da je neophodno izvriti takozvano retuiranje ,u irem smislu , bilansne slike a
u uem smislu , svih elemenata bilansa stanja. Potrebno je izvriti izraunavanje njihovih
nabavnih vrednosti a potom ih izraziti u novanim jednicama koje moraju biti kompatibilne sa
tekuom kupovnom moi. Na taj nain se ostvaruje paritet kupovne moi i svih novanih jednica
izraenih u bilansu stanja.
Monetarne bilanse pozicije se ne moraju revalorizovati jer se one uvek ikazuju srazmerno prema
trenutnoj kupovnoj moi novanih jednica , dok se nemonetarne bilanske pozicije moraju
retuirati odnosno prilagoditi kupovnoj moi valute. Nakon to se izvri revalorizacija bilansa
stanja on e predstavljati jedan homogen sastav jer e svaki element bilansa stanja bilo u aktivi
ili pasivi izraen u novanoj jednici odnosno valuti koja e odgovarati njenoj tadanjoj kupovnoj
moi. Upravo na taj nain se prikazuje adekvatno ,tano stanje finansiske situacije u ovkiru
jednog preduzea koju jo nazivamo bilansnom slikom preduzea.
Inflatorne efekte ne smemo ignorisati jer prouzrokuju posledice koje su fatalne po finansiski
poloaj i situaciju kompanije. Iz tog razloga potrebno ih je nejpre utvrditi , potom analizirati i
eliminisati mogunost nastanka tete. Nastanak inflatornih efekata je vezan za nacionalnu
ekonomiju .

3. Evolucija shvatanja finansiskog poloaja

Prema Dietrich Harleu pravila i norme finansiranja moemo oznaiti kao principe za izvore
sredstava finansiranja , na osnovu kojih postiemo priliv i koji nazivamo jo i potrebe kapitala.

Drugim reima, kompanijama norme finansiranja predstavljaju principe na osnovu kojih oni
pribavljaju kapital i zadovoljavaju svoje potrebe sa odredjenog aspekta. Privredna preduzea
imaju velikih potekoa prilikom donoenja odluka o finansiranju , olakicu za to im pruaju
upravo pravila finansiranja. Medjutim to nije jedina svrha pravila finansiranja, druga svrha se
odnosi na kreditore koji na osnovu njih preciziraju i ocenjuju svoju kreditnu sposobnost.
Osnovni cilj konstrukcije sistema pravila finansiranja jeste upravo zatita pricipa poverilaca ,iji
je osnovi zadatak utvrdjivanje imovinskog bilansa. Drugim reima, pravila finansiranja
olakavaju poveriocima funkciju nadzora i pruaju im sigurnost i adekvatno odravanje kapitala,
a poverilac osnovi kapital prua kao garantno sredstvo ili supstancu. Ta garantna supstanca ili
osnovni kapital poverilaca se satoji iz: osnovnog kapitala , rezervi i neiskorienih dobitaka.
Navedena pravila su usresredjena na preciziranje odredjenih relacija izmedju pojedinih elemenata
bilansa stanja , a da pri tom obuhvati i unutranju strukturu pasive ( vertikalna pravila ) , kao i
povezanost pasive i aktive bilansa stanja ( horizontalna pravila). Ukoliko posmatramo sa aspekta
poverilaca, zahtev sigurnosti i likvidnosti predstavljaju osnovni faktor koji je uslovio nastanak
pravila finansiranja sopostvenim kapitalom u svim privrednim preduzeima.
Dananja privreda je dinamina ,sa relativno brzim stukturnim promenama i upravo iz tog
razloga javljaju se i promene u vidu shvatanja kreditne sposobnosti i finansiskih pozicija
privrednih preduzea jer u tom sluaju njihova osnovna garantna supstanca predstavlja osnovni
kapital. Upravo tako je nastalo dinamiko shvatanje koje se bazira na sigurnosti i rentabilnosti
duznika odnosno njihovih zaradjivakih sposobnosti koje predstavljaju jedinu validnu garantnu
supstancu za kreditora. Naime, kreditori najveu sigurnosnu supstancu vide u ostvarenom
rezultatu kreditnih preduzea, a da pritom potenciraju prilagodjavanje naina finasiranja ,
individualnim prilikama u kojima se preduzee trenutno nalazi i na taj nain se potncira
ravnotea sigurnosti , rentabilnosti i likvidnosti privrednih preduzea.
Ovi pristupi se iz opravdanih razloga nalaze u koliziji ,jer naelo likvidnosti pogadja bilansne
novane rezerve , a dokn naelo sigurnosti karakterie postavljanje ogranienja odnosa
sopostveniog i tudjeg kapitala. Na osnovu prethodno navedenog za pricipe je karakteristino da
se nalaze u adekvatnom kolektivnom odnosu , koji se odnose na pristupe likvidnosti i
rentabilnosti. Ova dva sistema su u velikoj meri uslovovljena medjusobnim delovanjem, tako da
ukoliko se ugrozi likvidnost preduzea direktno utie na rentabilnosti istog preduzea i obratno.
Dolazimo do spoznaje da procesi ispitivanja i ocene finansiske situacije , podrazumevaju
kompeksnu analizu i dinamiki aspekt u vidu spoznaje kretanja , perspektiva i razvoja drutvenih
sistema u budunosti. Bilans stanja nije validan ukoliko nema potupunog i adekvatnog uvida
bilansa uspeha i percepcije podataka o novanim tokovima, jer elimo da sagledamo stvarnu
zaradjivaku sposobnost i napredovanje finansiskog stanja odredjenog odnosno datog preduzea.
3.1. Tendenciono shvatanje finansiskog poloaja preduzea

Savremeno dominantno naelo kaslinog finansiskog poloaja kompanije predstavlja pristup na

osnovu kojeg se tite poverioci od rizika a koji se odnosi na gubitak sredstava.Tako korisnici
kredita svoj fokus istraivanja usmeravaju na doslednost principa sigurnosti. Taj princip
sigurnosti poveriocima omoguava:
1.
2.
3.
4.

Izbegavanje velikih zaduivanja;

Omoguava im fleksibilnost prilikom finansiranja;
Osigurava im stabilnost u poslovanju;
Prua im nezavisnost u razvoju i sl.

Sva pravila finansiranja u jezgru sadre jedan ili vie principa finansiske politike koji ih
determiniu ili tangiraju sistematizaciju teko ostvarljivih pravila finansiranja. Sva pravila
finansiranja moemo klasifikovati u dve grupe:
1. Vertikalna pravila finansiranja ( koji tangiraju odnose unutar bilansa stanja )
2. Horizontalna pravila finansiranja ( koji tangiraju odnose izmedju pojedinih delova pasive
i aktive bilansa stanja )
3.1.1. Horinzontalna pravila finansiranja
U naunim literaturama finansiranja fokus istaivanja je usmeren na odnose imovine i kapitala a
mnogo manje panje se posveuje odnosima izmedju pojedinih oblika kapitala, unutar pasive i
aktive bilansa stanja. Horizontalan pravila finansiranja usmerena su ka procesima konstukcije i
definisanju normi za odnose koji se tiu pojedinih segmenata odnosno delova imovine i
kapitala , u cilju obezbedjivanja likvidnosti.
Ciljevi svih pravila finansiranja zasnivaju se na realizaciji odnosa izmedju imovine i kapitala ,a
njihov osnovni zadatak jeste pronalaenje odgovora na pitanje: Da li i u kojoj meri u odredjenom
trenutku uspostaviti ravnoteu izmedju ronosti kapitala i vemena vezivanja kapitala u datoj
finansiskog stukturi? Zahtev koji se odnosi na vraanje stredstava prema prethodno utvrdjenom
iznosu i roku ,tangira ne samo statiku likvidnost preduzea ve i dinamiku likvidnost
preduzea. Upravo to je dugorona sposobnost koju poseduju a na osnovu kojih plaaju svoje
obaveze do kraja potovanog ivaoca preduzea.
Iz tog razloga emo obrazloiti osnovno pravilo finansiranja takozvano zlatno pravilo
finansiranja. Zlatno pravilo finansiranja je izvedeno iz principa koje je konstuisao Hubner jos
1845 godine, za potrebe banaka. Kao jedno od najrajnijih postavljenih pravila finansiranja ,
zlatno pravilo u svom jezgru pristupa tangira misao da kredite koje odredjena banka prua ,
moraju biti u skaldu sa kreditima koje banka uiva tj. koristi, a sve u zavisnosti kvaliteta rokova i
iznosa moe sprovesti proces pruanja a da pri tom joj ne preti opasnost od nesposobnosti
vraanja njenih ovaveza.
Osnovi moto zlatnog pravila finansiranja bazira se na injenici da se pozajmljeni kapiral moe
troiti u sladu sa vremenom podizanja tog kredita , dakle ovaj pristup insistira na uskladjenosti

vremena korienja sredstava i vremena rasposloivih izvora i njihovog finansiranja. Naveeno

neke od autora i njihova shvatanja zlatnog pravila finansiranja:
-

Meleroviezu smatra da sredstva za finansiranje i njihovo korienje moraju biti

kompatibilni po ronosti;
Tondury i Gsell F koji smatraju da izmedju trajanja vezivanja imovinskih potreba
odnosno potreba za kapitalom i trajanja raspoloivog kapitala ( koji je sainjen na osnovu
potrepa za kapitalom ) mora istaknuti uskladjenost.

Dakle pritet izmedju izvora finansiskih sredstava i potrebe za finansiranjem korienjem tih
sredstava, predstavlja osnovni uslov koji determinie likvidnost jednog preduzea.