Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Istorija umetnosti

Student:
Marina Rankovi, IU/12-34
Predmet:
Pojmovi umetnosti i vizuelne kulture novog veka

Simbolizam an Delvila
Mentor:
Dr. Igor Borozan

Beograd, jun 2014.

Uvod

an Delvil je bio belgijski slikar i pisac simbolista, roen u gradu Luvenu 1867. Najdui
period svog ivota proveo je u Briselu, meutim dosta vremena provodio je i u Parizu, Rimu,
Londonu i Glazgovu. Ve sa 12 godina poeo je da slika na Akademiji Lepih Umetnosti u
Briselu. Do skoro svoje 20. godine uglavnom je slikao pejzae i prikazivao siromatvo. Nakon
toga, Delvil se okree ezoterinoj i duhovnoj tematici. Odbacuje dugu listu popularnih
tema:istorijske scene (neraunajui sintetiku ili simbolistiku istoriju), vojne prikaze, sve
predstave savremenog ivota, privatnog ili javnog, portrete (osim onih ikoninih), scene seoskog
ivota, morske pejzae, kao i druge pejzae, humoristike scene, slikoviti orijentalizam, domae
i sportske ivotinje, slike cvea, voa ili predmeta 1. Na Delvilovo miljenje i delanje 3
najznaajnija uticaja su bila: Sr ozefin Peladan i njegov pokret Rozekrucijanizam, Edvard ur
sa svojom knjigom Velika Inicijacija, kao i Teozofsko drutvo, iji sekretar postaje poetkom
20. veka. Peladana, ekscentrinog okultistu koji je sebe smatrao potomkom persijskih maga,
upoznaje u Parizu, sa svojih dvadesetak godina. Bio je oduevljen Peladinovim idejama i
misticizmom i tada poinje da se bavi ezoterinom tematikom. Kasnije se distancirao od
Peladana, meutim ostao je privren ovoj tematici i stvorio je sopstvenu filozofiju koju je nazvao
Idealizam. Krajem 19. veka ulanjuje se i u Teozofsko drutvo. 1895. godine objavljuje knjigu
Dijagolog izmeu nas, u kojoj pie o svojim pogledima na okultizam i ezoterinu filozofiju.
Ko mistik, pod snanim uticajem neoplatonizma, Delvil je verovao da je vidljiva stvarnost
samo simbol i da ljudski egzistira na tri ravni: fizikoj (carstvo injenica), astralnoj (duhovni
svet, carstvo zakona) i nebeskoj (carstvo uzroka). Ovi vii nivoi egzistiranja bili su jedino
znaajni. Materijalizam je bio zamka i dua je morala da se odbrani od tih okova. Smatrao je da
je ljudsko telo mogui zatvor za ljudski duh.2
U to vreme dolazi i do novih naunih disciplina i raznih pronalazaka, teorija i slino, pa
tako i teorija evolucije, arlsa Darvina. Darvinovu teoriju Delvil nikako nije eleo da prihvati.
Smatrao je da ivotinje ne mogu da evoluiraju u bia kao to su ljudi, kao to ni ljudi ne mogu da

se unazauju na nivo ivotinja. Imao je teoriju da su ljudi bia koja po hijerarhiji stoje tano
izmeu ivotinja (niih bia) i anela (viih bia).
Po njegovoj teoriji umetnost je kljuna za prosvetljenje ljudi zaslepljenih
materijalizmom. Pravi umetnik treba da bude inicijator koji ce slikama transformisati ljudsku
prirodu. Umetnici postaju pre svega uitelji, svetenici, proroci: Neophodno je govoriti jasno i
precizno o misiji umetnosti za civilizacijuTakoe je neophodno govoriti o moralnom efektu
koje stvara umetniko delo na ljude, javnost; o moralnoj snazi umetnosti, lekovitijoj i
mirotvornijoj od politike.3 Svoju filozofiju osim u knjigama, Delvil je prenosio na platno. Neka
od njegovih najznaajnijih dela su kola Platona, Satanino blago, Portret g-e Stjuart Meril,
Parsifal, Bogoovek, Meduza, Toak sree i druge. Koju god sliku da pogledamo vie je nego
oigledno da je Delvil slikao duhovni, ne materijalni svet. Na slikama se prikazuju bia koja nisu
obina, svakidanja ve u svetu duhovnosti, grena ili boanska.

Satanino blago

Jedno od Delvilovih najboljih dela, koje je izlagano u Muzeju lepih umetnosti u Briselu,
prvi put 1895. godine, isto kad je izdao knjigu u kojoj govori o problemu materijalnosti koja je
usko povezana sa ovom slikom. Kao i veina simbolista, Delvil nije voleo da govori o svojim
slikama, ali ovde se svakako primeuje da nije prikazan pakao kakav veina zamilja da jeste.
ak ni Satana nije prikazan uobiajeno.
U umetnosti, avo, u ovom sluaju Satana, je imao razna imena i oblike, pojavljivao se
kroz razna bia, bivao je ak i predmet, ali u kom god obliku da je bio, smatran je olienjem
svakog zla i iskuanikom. Njegov najpopularniji oblik, pa ak i danas, bio je polu ovek-polu
koza: telo oveka sa kozijim nogama, rogovima i krilima kao slepi mi, uglavnom nekih crnocrvenih boja. U Delvilovom sluaju Satana je prikazan kao zgodan, graciozni mladi, graen kao
antiki Posejdon, bog mora. Telo od zlata, sa crvenkastom razbaruenom kosom, iji pramenovi
izgledaju kao zraci sunca. Takoe umesto krila, kao sto bi trebalo da ima, Satana ima crvene
pipke. Prikazan je vodeni pejza, odnosno dno mora i tu, odmah ispod njegovih nogu, jedna reka
sainjena od niza nagomilanih nagih devojaka i mukaraca. Tela ovih ljudi izgledaju ba kao i
Satana. Grenici su zgodni, imaju savrenu zlatnu muskulaturu. Reku ljudi okruuju areni korali
i po koja neobina riba i koljka, a ako se malo zagledamo u sliku, primetiemo da se meu
koralima nalaze novii, biseri, drago kamenje i slino. Sve to iz prvog plana, koji je prekriven
zlatno-crvenkastim bojama, se lagano pretvara u beskrajno plavetnilo mora u pozadini.
S obzirom da je u pitanju stanino carstvo, ljudi koji ine njegovu reku predstavljaju
grenike opijene materijalnim bogatstvom i senzualnou. Zbog toga su pretstavljeni slino
Satani.
Ne primeuju se uobiajane kazne, u vidu raznih oblika muenja, ve su zarobljeni na
niskom nivou njihove duhovne evoluvije. Dubina mora predstavlja njihov nizak (duhovni)
razvoj.4. Satana i grenici treba da predstavljaju prividnu, samo spoljanju lepotu, pa tako sam
fiziki oblik otkriva njihovu duhovnu prirodu. Satanini pipci verovatno govore o tome da je on

bie niskog duhovnog nivoa. Ne samo novac, biseri, drago kamenje i ostale prikazane
dragocenosti ve i sami grenici predstavljaju blago satane. Oni deluju uspavano i opijeno na
slici, verovatno kako bi umetnik to verodostojnije prikazao njihovu opijenost materijalnou i
senzualnou.
Akademski realizam definie prostor egzaktno u okviru njegovih dimenzija i odreuje
dimenzije figura u tom prostoru na osnovu proporcionalnih odnosa. Nasuprot tome simbolisti su
se od romantizma opredelili za nedefinisani prostor kao transparent, providan omota ideja iz
pozadine. Sledi ukidanje perspective, i na taj nain suavanje prostora na jednu racionalnu
scenu.5 To je sluaj i sa ovom slikom. Dakle nema posebnog akcenta na perspektivu, pozadina
je sasvim neodreena i oslikana tako da osnovna scena Satane koji vlada nad svojom rekom
dolazi u prvi plan. Umetnik se ak i poigrao sa kontrastnim bojama centralna scena je raena
vatrenim bojama sunca (zlata), a pozadina hladno plaviasta. Kao ni kod ostalih simbolista ne
obraa se vie panja ni na prirodan pad svetlosti, ve svetlost pada na centralnu scenu, kako bi
bila to upeatljivija. Time se gubi prirodna verodostojnost koja simbolistima nije bila znaajna
koliko sama predstava koja je trebalo da ukae na umetnikovu poruku, a poruka ove slike je vie
nego jasna da bismo dostigli duhovno savrenstvo, treba da odbacimo sve materijalne stvari
koje nam odvlae panju i teraju nas u ponor.

Toak sree (Toak sveta)

Slina tema prikazana je i na ovoj slici iz 1940. Za razliku

od prethodne slike boje su hladne i tamne. Nema crvenozlatnog centralnog tona, boje su prirodnije. U centralnom
planu su ponovo naga tela ljudi, koji se pripijaju uz veliki
toak, dok je sa strane uz desnu ivicu slike starac koji dri
ljudsku lobanju. Ljudi su slikani bojom inkarnata, a ovek sa
lobanjom je prikazan u dugoj tamnoj haljini prekrivene glave
sa dugom sedom bradom, iji se lik skoro i ne vidi. Na slici
Satanino blago jasno vidimo da je scena smetena na dno
mora, a na ovoj slici pozadina je potpuno apstraktna i
fantastina. Podsea na izgled vasione i kao da se primeuju
zvezde, planete i moda siluete ljudi koje stoje na njima, ali
jako nejasno tipino za simbolistike slike.
Toak sree, kako nosi naziv ova slika, oznaava pojam koji se odnosi na hirovitu prirodu
sudbine. Verovatno se svako susreo sa izrekom Kolo (toak) sree se okree to bi znailo da je
srea prolazana i ne zavisi od nas ve od toga kome je kakva sudbina predodreena. S tim u vezi,
ovek koji dri lobanju moze predstavljati sudbinu. On je predstavljen kako gleda lobanju
moda figurativno bira kome e kakva srea zapasti. Sa druge strane ljudske lobanje su esto
prikazivane u delima simbolista i bile su usko vezane sa latinskom izrekom Memento mori (Seti
se smrti). Ova izreka se odnosila na to da je sve prolazno i da sve moe da se promeni, ba kao i
poruka vezana za toak sree. Gledajui Delvilove portrete, moglo bi se rei da je ovek sa slike
moda i sam Delvil. Slikanje smrti su mnogi umetnici dovodili u vezu sa autoportretom,
postavljajui u stvari pitanje smisla ivota6 Tako ovaj misteriozan ovek, moda Delvil, stoji i
zamiljeno gleda u lobanju, kao da razmilja o smislu zivota i o problemu toka sree i
prolaznosti koja je svrha ivota ako je sve prolazno kao i sam ivot. Averzija prema
materijalizmu, urbanizmu i brzom tempu savremenog ivota podstakla je simboliste da veruju da
je primitivan ivot kulture koje su prethodile ili su na drugi nain uklonjene iz istorije bio
bolji nego danas7 moda ovaj starac ba o tome trenutno razmilja i zbog toga su ljudi oko
toka predstavljeni nagi, kao nekada u raju, kao Adam i Eva ono to zapravo jesu, bez
skupocene odee, nakita i bilo ime to bi moglo da pokae njihov status i oboavanje i
opsednustost materijalnim stvarima.
Ako bi ovaj starac predstavljao Sudbinu odnosno Boga onda ljudi koji izgledaju kao da
gmiu po toku bi trebalo da predstavljaju grenike. Svaki od njih je u drugaijem poloaju i
svaki sa sobom nosi svoj greh i svoju sudbinu. Tako ovaj prizor moe predstavljati neku vrstu
pakla u kojem, kao i u predhodnoj slici, nema prikaza fizikoh muenja, ve je samo seanje na

greh psihiko muenje ovih ljudi. Grenici su svojim pokretima meusobno povezani i
ispreplitani isto kao to su i njihove sudbine ispreplitane. Ta loa karma ih zapravo sve
povezuje. Moda je i ovde Delvil hteo da nam ukae na lou stranu materijalnosti i senzualnosti.
Opsednutost materijalnim stvarima je samo prividna i trenutna srea koja se moe vrlo lako
preokrenuti i pretvoriti u neto potpuno suprotno. U odnosu na ovo tumaenje slika moe
direktno da prikazuje Delvila i njegova rzmiljanja koja se sukobljavaju sa materijalnim svetom,
ije e se posledice osetiti tek nakon (materijalnog) ivota, pa upravo iz tog razloga prostor u
kome se ova scena nalazi je potpuno nepoznat i neodreen.

Meduza

Slika je nastala 1893. godine. Na ovoj slici je prikazana je Meduza, jedna od tri antike
Gorgone. Kako grki mit kae Meduza je kao mlada bila toliko lepa da je Posejdon prevario
Atinu sa njom. Atina uhvativi ih u ljubavnom inu pretvorila je Meduzu u krilato udovite sa
buljavim oima, ogromnim zubima, isplaenim jezikom, metalnim eljustima i zmijama umesto
kose, koje je pogledom pretvaralo ljude u kamen. Stari Grci su Meduzu u poetku na vazama
predstavljali ba takvu kako je opisana u mitu, meutim ve od 5. veka pre nove ere umetnici
Meduzu poinju da prikazuju mnogo lepu, ali u isto vreme i jezivu. Kako dalje tee mit, Persej
je morao da donese Meduzinu glavu kako bi oenio Hipodamiju, jer nije imao konja kao i svi
ostali udvarai. Atina je Perseju pomogla u ovom cilju i Persej je pomou tita, kako je ne bi
pogledao u oi, odrubio Meduzi glavu. Mnogi umetnici su prikazivali ba ovaj trenutak, Perseja
sa Meduzinom glavom, ili samu Meduzinu glavu sa njenim jezivim uasnutim likom nakon ovog
ina.
Delvil, za razliku od ostalih umetnika Meduzu prikazuje potpuno drugaiju. Ona je na
slici iva, u rukama dri dve inije sa plavom tenou kao mastilo ka kojoj idu zmije sa njene
glave. Njen pogled ne ide ka posmtrau, ve je uprt na gore i na njenom licu kao da se pojavljuje
blagi misteriozni smeak. Na slici su prikazane i etiri aure maka iz kojih se uzdie dim. Slika
sama po sebi deluje jezivo, ali nema uobiajenog zastraenog jezivog izraza lice Meduze nakon
ina odrubljivanja glave. Meduzine oi su prozirno, stakleno plave kao i zmije na glavi, a koa je
bleda. Dve najdominantnije boje su crvenkasta i plava, ba kao i u Sataninom blagu, meutim
ovde je centralna scena plaviasta, a pozadina crvenkasta.
Sama mimika ljudskog lica moe biti manipulisana da sugerie svoju linu izraajnost i
time odreenu unutranju osetljivost. Oi i usta, oblici koji uokviruju lice, kao deo brade i pre
svega kosa, naroito su naglaeni kao nosioci tajne. 8 Meduzin lik je potpuno tajnovit i
nedokuiv kao, da Vinijeva Mona Liza. Usta su tanka i zatvorena i deluju kao da zrae tiinom.
Oi su hladne i kao da alju znake bezoseajnosti i svireposti. Delvil ih je verovatno naslikao ba
takve kao bi ukazao na njenu svirepost i sposobnost da pretvori u kamen svakoga ko je pogleda.

Inae plava boja uglavnom simbolie usamljenost, melanholiju i hladnou. Simbolisti su esto
slikali i odraz u ogledalu. Odraz u ogledalu se moe povezivati i sa ovom slikom kada bi
Meduza sebe pogledala u ogledalu verovatno bi se skamenila. Moda zato umetnik slika oi
uprte na gore, moda stvara odreenu vrstu simpatija prema njoj i ne dozvoljava joj da skameni
ni sebe ni druge. esto ljudi kau da su oi ogledalo due verovatno je Atina Meduzi dala ovo
prokletstvo kako nikad niko ne bi mogao da proviri u njenu duu. Slika deluje kao da nam
Delvil ba to dozvoljava.
Kao to je ve reeno prikazane su i etri aure maka koje isputaju neki gas ili dim. Mak
uglavnom simbolie san ili smrt zbog opijuma koji se u njemu nalazi. Verovatno je Delvil
prikazao taj opijum u vidu dima. U grkoj mitologiji mak se darovao mrtvima, kao amblem na
nadgrobnim spomenicima kako bi oznaio veni san. U nekim delima mak se pojavljuje i kao
simbol prerane smrti i stradanja. Ako znamo da je Meduza ubijena, znaenje maka na ovoj slici
je vie nego oigledno. Meutim postoji jo jedna simbolika maka nastala u grkoj mitologiji, a
to je njegova boja kao obeanje uskrsnua posle smrti. Meutim na slici nije prikanan tipino
scrveni cvet maka koji bi mogao da se vezuje za ovo znaenje ve makova aura obojena tamnim
bojama.
Meduza u rukama dri tanjire sa nekom tenou kojom se zmije sa njene glave napajaju.
Tenost koja se nalazi u tanjirima moe simbolizovati otrovno mastilo kojim Meduza eli da
ubije zmije sa svoje glave, kao znak alosti za svojom lepotom. Pre ovih zmija, prema legendi
ona je imala zlatnu bujnu kosu kojom je uspela da zavede Posejdona. Boja makovog opijuma je
ista kao i boja tenosti u tanjirima, pa moda ba zato i ta tenost simbolizuje smrt.
Pojavljuje se slinost sa slikom Portret g-e Stjuart Meril. One imaju maltane isti lik
oi, usta, bradai obema je pogled uprt na gore. Stjuart Meril je bila neko vreme Delvilova
kominica. Delvil je bio zateen njenom lepotom ba kao i Posejdon lepotom Meduze pa moda
iz ovog razloga postoji slinost.
Ako uporedimo ovu sa tematikom predhodne dve slike, moda Delvil i ovde eli da nam
ukae na problem prolaznosti Meduza, nekada prelepa devojka, pretvorena je u udovite, a
zatim i ubijena. Sve nas iekuje smrt, ivot je prolazan i u njemu treba da pokuamo da
dostignemo duhovno savrenstvo kako se ne bismo borili sa sopstvenim moralom nakon ivota.

Zakljuak
Sutinska osobina simbolistike umetnosti sastoji se u tome da se jedna ideja nikada
jasno ne iskae ili direktno ne izgovori. Zbog toga ni slike prirode, dela ljudi, sve konkretne
pojave, ne moraju biti vidljive same po sebi, ve, uz pomo istananih tragova, tajnih sklonosti
simbolistikim znacima, predstavljaju vezu sa iskonskim znacima 9 Sve simbolistike slike su
nejasne i plod su umetnikove mate, one treba da kau neto i podstaknu na razmiljanje. Prema
ovome, Delvilove slike spadaju u simbolistiki pravac. Ni na jednoj njegovoj slici ne vidi se
direktna poruka, svaka se mora tumaiti deo po deo, ali ak ni tad ne moe se u potpunosti
dokuiti potpuno sigurno umetnikova sutina slike. Naravno, svaka osoba ima svoje razliito
vienje stvari, ima svoje asocijacije i svoju percepciju stvarnosti i usled toga tumaenja mogu
biti razliita.
S obzirom da je an Delvil bio lan Teozofskog drutva, a kasnije i sekretar, sasvim je
logino da je temetika njegovih dela bila vezana za religiju i spiritualizam. Teozofija je
nastojala da izmiri primeenu suprotnost izmeu nauke i religije (obrazloena teorijom evolucije
arlsa Darvina koja se oslanja na duu geoloku istoriju zemlje, a ne na tipino razumevanje
onih koji se oslanjaju na Bibliju kao dokaz) i (suprotnosti) Istoka i Zapada... Teozofija je
tumaila doprinos spiritista koji su tvrdili da su premostili jaz izmeu nauke i religije, pruajui
dokaze o ivotu posle smrti u istoj meri kao to je era pozitivista verovala u beskonani
razvoj.10
Kao to moemo primetiti u slikama Delvil je uglavnom prikazivao ivot nakon smrti, o
emu se dosta govorilo u Teozofskom drutvu. Sve tri slike, naroito Satanino blago govore o
tome kako je opsednutost matrijalnim stvarima i svim onim opipljivnim stvarima koje nas
okruuju, loa jer nas zaslepljuje i tera nas da ne primeujemo svrhu zbog koje ivimo, odnosno
ne dozvoljava nam da dostignemo duhovno savrenstvo i time steknemo saznanje o Bogu.
Takoe sve je to prolazno kao i sam ivot i lako bogati ljudi mogu postati siromani ili lepi ljudi
postati runi i obrnuto, bitna je unutranja lepota dobrota i stalna elja za novim saznanjem.
Pozadina na ove tri slike uraena je tako da je centralna scena istaknuta kako bi ostavila
jak utisak na posmatraa. Na sve tri slike, pa ak i kad je u pitanju Blago satane na kojoj je
oigledno da je u pitanju dno mora, mesto je potpuno nevieno i nestvarno, van vremena i
prostora, plod samo Delvilove mate. Takoe za sve tri slike, kao i za sve simbolistike slike vai
da: predstavljanje predmeta, tema je manje znaajno nego ono to nam tajanstvenim znaenjem,
duboko misaono sugerie.11

Napomene:

1.
2.
3.
4.
5.

J. Delville, citirao J. Dujardin, LArt Flamand, vol.6, 1900, str. 190.

http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/art/delville.html
J. Delville, La mission de lArt, Brisel, 1900, str. 88.
http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/art/delville.html
Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s. Reynolds,
Mnchen 2000, 17-28
6. Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s. Reynolds,
Mnchen 2000, 17-28
7. Michelle Facos, Symbolist Art in Context, University of California Press, London,
England, 2009, str. 30
8. Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s. Reynolds,
Mnchen 2000, 17-28
9. Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s. Reynolds,
Mnchen 2000, 17-28
10. Michelle Facos, Symbolist Art in Context, University of California Press, London,
England, 2009, str. 103
11. Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s. Reynolds,
Mnchen 2000, 17-28

Literatura
1. Michelle Facos, Symbolist Art in Context, University of California Press, London,
England, 2009
2. Hans H. Hofsttter, Symbolismus in Deutschland und Europa, in SeelenReich. Die
Entwicklung des deutschen Symbolismus 1870-1920, , hrg.von I. Erhardt, s.
Reynolds, Mnchen 2000, 17-28
3. http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/art/delville.html