19.2.

2010

FARMAKOLOGIJA
Osnovi farmakologije
Specijalna farmakologija

NASTAVNICI:
prof. dr Kornelija akoviakovi-vajcer
prof. dr Ana Sabo
prof. dr Momir Mikov
prof. dr Jovan Popovi
prof. dr Zdenko Tomi
prof. dr Velibor Vasovi
doc. dr Aleksandar Rakovi
doc. dr Isidora Samojlik

FARMAKOLOGIJA
SARADNICI:
assis.
i mr sc dr
d Ol
Olga Horvat
H
t
assis. mr sc dr Saa Vukmirovi
assis. mr sc dr Boris Milijaevi
assis. dr Neboja Stilinovi
assis.. dr Vesna Mijatovi
assis
Mijatovi

Nauka o lekovima koja prouava meusobno dejstvo lekova i organizma.

9FARMAKOGNOZIJA osobine droga

9GALENSKA FARMACIJA farmaceutska tehnologija
9FARMAKOKINETIKA kretanje leka kroz organizam,
delovanje organizma na lek
9FARMAKODINAMIJA dejstvo lekova, delovanje leka na
organizam
9FARMAKOGENETIKA promene dejstva lekova izazvane
genetskim faktorima
9FARMAKOTERAPIJA nain korienja lekova
9KLINIKA FARMAKOLOGIJA lekovi u klinikoj praksi
9TOKSIKOLOGIJA

19.2.2010

ISTORIJAT

ISTORIJAT
Ebersov papirus (oko 1550 god.
p n e ) razni oblici lekova za
p.n.e.)
unutranju upotrebu
en Nung Pen Tsao (oko 2000 god.
p.n.e.) opis raznog lekovitog bilja i
korenja
Hipokrat razni oblici terapije

Galenus
129 200 g. n.e.

Paracelsus (1493 1541)

- hemijski
h ij ki definisane
d fi i
supstancije i metali
- iatrohemija
Sve je samo pitanje doze.

ISTORIJAT
Claude Bernard (1813(1813-1878)
eksperimentalna fiziologija ogledi sa
kurareom

Witering ogledi sa digitalisom (1785)

James Lind - prvo kontrolisano kliniko
ispitivanje na mornarima prekookeanskih
brodova (17. vek)

19.2.2010

ISTORIJAT

ISTORIJAT
Rudolf Buchheim (1820
(1820-1879) prva farmakoloka
laboratorija u Dorpatu

Oswald Schmiedeberg
(1823--1921) prvi
(1823
univerzitetski zavod za
eksperimentalnu farmakologiju
- prvi udbenik iz
farmakologije (1883)
- prvi asopis iz farmakologije

ISTORIJAT
1970 - Black - kreirani H2 blokatori
1971 cAMP
1973--1977 otkrie
1973
tk i enkefalina
k f li
1974--1977 uloga dopamina u CNS1974
CNS-u
1976 Black beta
beta--blokatori
1980 poetak istraivanja antivirotika
1982 - otkrie prostaglandina
1985 - otkrie receptora za LDL holesterol
1988 - otkrie dejstva NO
1994 - NN za otkrie GG-proteina
- psihofarmakologija
- monoklonska antitela

1820 - izolovan hinin

1833 - izolovan atropin
1863 nitroglicerol
1897 (1853) - acetilsalicilna kiselina
1899 - registrovan Bayer Aspirin
1928 Fleming penicilin
1935 Domagk sulfonamidi
1944 Wacksman streptomicin
1950--1952 reserpin i fenotijazini
1950
1951 sinteza 66-merkaptopurina
1954 struktura oksitocina
1956 Sanger struktura insulina
1957 Sternbach i Randall benzodiazepini
1963 metotreksat

ISTORIJAT
Hilandarski medicinski kodeks
- Spisi iz interne medicine
- Spisi
S i i iz
i infektivnih
i f kti ih bolesti
b l ti
- Farmakoloki spisi
- Toksikoloki spisi
- Spis iz pedijatrije
- Terapijska uputstva
- Spis iz hirurgije

19.2.2010

ISTORIJAT
Veliki srpski travnik Zaharije Orfelin (1726
(1726--1785)

ISTORIJAT toksikologije
9Mitridat tvorac mitridatizma (postizanje tolerancije
postepenim poveavanjem doze otrova)
9Nikandar iz Kolofona protivotrov terijak
9Andromah (lekar cara Nerona) Theriaca
Andromachi

ODVAJANJE FARMACIJE
Fridrich II, kralj Napulja i Sicilije - 1240. ukaz kojim se
zabranjuje lekarima da spravljaju i izdaju lekove
Officina

1641. Knjiga protivotrova

1764. Knjiga nabavki i rashoda

19.2.2010

LEK OTROV - HRANA

LEK proizvod za koji je naunim putem ili postupkom
utvreno da se u odreenim koliinama i na odreeni
nain mogu koristiti radi suzbijanja i leenja bolesti.
- gotovi lekovi
- magistralni i galenski preparati
- krv, plazma i srodni proizvodi (serumu, vakcine)
- biljni proizvodi i proizvodi tradicionalne medicine
- zavojni materijal

OTROV svaka supstancija koja unesena u organizam u

relativno maloj koliini moe izazvati smrt ili oteenje
organizma (privremeno ili trajno).

LEK OTROV - HRANA

KSENOBIOTICI sve supstancije iz naeg okruenja
koje dospevaju u organizam, a ne pripadaju spletu
metabolikih procesa tog organizma.

lek

hrana

otrov

19.2.2010

DEFINICIJE

RAZVOJ
NOVOG
LEKA

9BIOLOKA AKTIVNOST sposobnost neke supstancije da

dovede do promena u nekom biolokom sistemu;
9LEKOVITA SUPSTANCIJA supstancija koja se moe
koristiti za prevenciju
prevenciju, ublaavanje
ublaavanje, leenje ili dijagnozu bolesti;
9LEK farmaceutski uobliena forma lekovite supstancije za
primenu kod ljudi ili ivotinja;
9OTROV supstancija koja izaziva oteenje organizma;
9JAINA DEJSTVA oznaava meru za dozu ili koncentraciju
lekovite supstancije (stoji u obrnutoju srazmeri sa dozom);
p
j koja
j izaziva neki efekt:
9DOZA koliina lekovite supstancije
- efektivna doza (ED), toksina doza (TD), letalna doza (LD),
- srednja pojedinana doza, maksimalna pojedinana doza,
- srednja dnevna doza, maksimalna dnevna doza,
- inicijalna (poetna doza),
- udarna doza,
- doza odravanja.

DEFINICIJE
9ED50, TD50, LD50 doza koja kod 50% ispitanika izaziva
odreeni efekt;
9TER
TERA
APIJSKA IRINA raspon izmeu srednje letalne doze i
srednje terapijske doze (tj. efektivne doze),
9TERAPIJSKI INDEKS odnos izmeu letalne i efektivne doze
(TI = LD50/ED50);
9FAKTOR SIGURNOSTI raspon izmeu terapijske doze ED99 i
letalne doze 01;
9BIOLOKA
O O A ISKORISTLJIVOST
S O S
OS koliina
ii leka koja
j se nalazii
u organizmu i moe da izazove neki efekt;
9BIOLOKA VARIJABILNOST individualnen razlike u
odnosu na lek.