1743 - 1826

BIBLIJA TOMASA DEFERSONA

ivot i uenje Isusa iz Nazareta (Defersonova Biblija), od Tomasa
Defersona,(1902)
RELIGIOZNI POGLEDI TOMASA DEFERSONA
U pismu svojoj kerci, napisanom 1803., g-din Deferson je rekao: Obeanje
dato prijatelju pre nekoliko godina, ali izvreno tek skoro, je stavilo moja verska
ubeenja na papir. Ja sam mislio da e moja porodica, posedujui ovo, moi da
proceni neistine objavljene o meni u vezi ovoga, kao i svake druge teme.
Versko ubeenje kako ga on naziva bilo je komparacija Isusovih doktrina sa
onima drugih, pripremljeno kao ispunjenje obeanja datog Dr. Benjamin Rushu. Ovaj spis uz pismo Dr. Rush-u koje ga prati, je odgovarajui uvod u
Defersonovu Bibliju.
Vaington, 21. april 1803.
Dragi Gospodine: U nekima od prekrasnih razgovora sa vama, u veerima 179899, i koji su sluili kao razbibriga u odnosu na krizu kroz koju je naa zemlja
tada prolazila, Hrianska religija je ponekada bila naa tema; i ja sam vam
obeao da u vam jednoga dana izjaviti moje stavove u vezi toga. Oni su rezultat
ivota u ispitivanju i osvrtanju, i veoma su drugaiji od onog anti-hrianskog
sistema nametnutog od strane onih koji ne znaju nita o mojim miljenjima. Na
kvarenja hrianstva se zaista protivim; ali ne na originalne instrukcije samog
Isusa. Ja sam hrianin u jedinom smislu u kojem je on eleo da bilo ko bude;
iskreno privren njegovim doktrinama, u odnosu na sve druge; pripisujui mu
svaku ljudsku izvanrednost, i verujui da nikada nije tvrdio neku drugu.

U kratkim intervalima posle ovih razgovora, kada sam opravdano mogao da

skrenem misli sa dravnih poslova, ova tema je bila podvrgnuta mojem
razmiljanju; ali to sam je vie razmatrao, vie se irila izvan mojih granica
vremena i informacija. U trenutku mog polaska iz Monticello, primio sam od
Dr. Priestly-a njegov mali traktat Sokrat i Isus uporeeni. Poto je ovo postalo
deo opteg pogleda koji sam skinuo sa dnevnog reda, postalo je tema
razmiljanja dok sam na putu. Rezultat je bio da sam poreao u svom umu
vrednosti, uporednih dobrobiti hrianstva, a eleo sam da vidim to izvreno od
strane nekoga ko ima vie vremena i informacija za taj zadatak od mene. Ovo ti
sada aljem, kao jedino ispunjenje mog obeanja koje u verovatno ikada moi
da izvrim. I poveravajui ga tebi, ja znam da nee biti izloeno onima koji
svaku moju re iskoriste za tekst pogrene prezentacije i kolumne.
Meni se ne svia da otkrivam svoja verska ubeenja javnosti; ona mogu biti
iskoritena u pogrene svrhe. Ona uslovljavaju svakog oveka koji vrednuje
slobodu savesti za sebe da se odupre njenim napadima u tuim sluajevima, ili
njihov sluaj moe, promenom uslova, postati njegov. Uslovljava ga, takoe, u
njegovom sopstvenom sluaju, da ne daje primere savesti, izdajui pravo na
nezavisno miljenje odgovarajui na pitanja vere, koja je zakon ostavio izmeu
Boga i njega samog.
Isusove doktrine uporeene sa onima drugih
U komparativnom pogledu etike prosveenih nacija, Jevreja, Isusa, ne treba se
obazirati na iskvarenost razloga meu drevnima. Pogledajmo moralne principe
usaene od strane najcenjenijih sekti drevne filozofije, ili njenih pojedinaca;
posebno Pitagore, Sokrata, Epikura, Cicera, Epikteta, Seneke, Antoninusa.
FILOZOFI
1. Njihova pravila odnose se uglavnom na nas same, i upravljanje onim
strastima koja bi, nesputana, poremetila nau smirenost uma. U ovoj grani
filozofije bili su zaista izvrsni.
2. U razvijanju naih obaveza prema drugima, bili su kratki i defektni. Oni
su prihvatili krugove rodbine i prijatelja, i usadili patriotizam, kao glavnu
obavezu: prema naim susedima i sunarodnicima uili su pravdu, ali su ih
tajno gledali kao da su u krugu dobronamernosti. Ipak manje su usadili
mir, milostinju, i ljubav prema prijateljima, ili prihvatanje sa
dobronamernou cele porodice oveanstva.
JEVREJI

1. Njihov sistem je bio Deizam, to je, verovanje u jednog jedinog Boga; ali
njihove ideje o njemu i o njegovim atributima bile su degradirajue.
2. Njihova etika nije bila samo nesavrena, ve esto nepomirljiva sa
razumom i moralnou, kao to potuju odnose sa onima oko nas; i
odbojni i antisocijalni to se tie drugih nacija. Stoga im je bila potrebna
reformacija.
ISUS
U ovakvom stanju stvari meu Jevrejima, pojavio se Isus. Njegovi uslovi su bili
siromani; njegovo obrazovanje nula; njegovi prirodni kvaliteti veliki; njegov
ivot ispravan i nevin. Bio je nean, dobroudan, strpljiv, strog i ekstremne
elokvencije.
1. Kao i Sokrat i Epiktet, nita nije pisao sam.
2. Ali nije kao oni imao Ksenofona ili Ariana da piu za njega. Sve to je
zapisano o njegovom ivotu i uenjima palo je na nepismene i glupe
ljude; koji su pisali po seanju i mnogo kasnije od deavanja dogaaja.
3. U skladu sa sudbinom onih koji pokuaju da prosvetle i reformiu
oveanstvo, pao je kao mlada rtva ljubomore i kombinacije oltara i
trona, u otprilike 33 godini, njegov um jo nije dostigao svoj maksimum
energije niti njegov nain propovedanja.
4. Tako su doktrine koje nam je zaista dao bile defektivne, kao celina, a
fragmenti onoga to nam je predstavio doli su do nas unakaeni, loe
prevedeni i esto nerazumljivi.
5. Jo vie su izobliene iskvarenou izmatinih sledbenika, koji su nali
interes u sofisticiranju i izvrtanju jednostavnih doktrina koje je on
poduavao sve dok nisu izazvali da dobri ljudi sve to odbace u gaenju i
da vide Isusa kao uljeza.
6. Ispravio je deizam Jevreja, potvrujui ih u njihovom verovanju u jednog
jedinog Boga dajui im obavetenja o njegovim atributima i vladavini.
7. Njegova moralna uenja o srodnicima i prijateljima bila su istija i
savrenija nego ona najboljih filozofa i jevreja; i prevazilazila su oba u
usaivanju univerzalne filantropije ne samo prema srodnicima i
prijateljima, susedima i sunarodnicima, ve prema celom oveanstvu,
okupljajui sve u jednu porodicu, pod vezama ljubavi, milostinje, mira,
zajednikih elja i ciljeva.
8. On je simpatetski uio doktrinama budueg stanja, u koje su jevreji
sumnjali ili nisu verovali. Ja sam takoe napravio malu knjigu od istog
materijala (Jevanelja) koju nazivam Filozofija Isusova. To je paradigma
njegovih doktrina, napravljena isecanjem teksta iz knjige i njegovog
araniranja na prazne stranice knjige. To je dokument u dokaz da sam ja
PRAVI HRIANIN, to jest, apostol Isusovih doktrina, veoma drugaiji
od Platonista, koji me nazivaju nevernikom a sebe hrianima i

propovednicima jevanelja, dok uzimaju sve svoje karakteristine dogme

iz onoga to autor nikada nije rekao niti video. Oni su sve izmeali do
nerazumevanja za oveka i kada bi se on vratio na zemlju ne bi prepoznao
ni jednu karakteristiku.
Deferson, G-dinu arlsu Tompsonu.
IVOT I UENJA ISUSA IZ NAZARETA
I.
Josif i Marija odlaze u Vitlajem, gde je Isus roen.
I dogodilo se tih dana, da je izdat dekret od cezara Augustus-a da ceo svet treba
da bude popisan.
2 (I ovo se desilo prvi put kada je Cyrenius bio guverner Sirije.)
3 I svi su otili da budu popisani, svako u svoj grad.
4 I Josif je otiao iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u David, koji se naziva
Vitlajem,(jer je bio iz kue Davidove,)
5 Da bi bio popisan sa svojom venanom enom Marijom, koja je nosila dete.
6 I bi tako, dok su bili tamo doli su dani da treba da se porodi.
7 I rodila je svog prvoroenog sina, i umotala ga u marame i spustila u jasle; jer
nije bilo sobe za njih u svratitu.
II.
On je obrezan i imenovan i oni su se vratili u Nazaret.
I kada se navrilo osam dana dete bejae obrezano i dato mu je ime ISUS.
2 I kada obavie sve zadatke po zakonu Gospodnjem, vratie se u Galileju, u
njihov grad Nazaret.
III.
U dvanaestoj godini ivota on prati svoje roditelje u Jerusalim i vraa se.
I dete je raslo, i postade jako duhom, ispunjeno mudrou: i milost Boija bejae
na njemu.

2 I kada bu bijae dvanaest godina otili su u Jerusalim kako je to obiaj

nalagao.
3 I kada su svetkovine zavrile, vratie se ali dete Isus ostade u Jerusalimu; a
Josif i njegova mater to nisu znali.
4 Ali oni, mislei da je on u povorci napravie ceo dan puta; i traie ga meu
roacima i poznanicima.
5 I kada ga ne naoe, krenue natrag ka Jerusalimu, traei ga.
6 I desi se to, da su ga posle tri dana traenja nali kako sedi u hramu, meu
svetenicima, sluajui ih i pitajui ih pitanja.
7 I svi koji su ga uli bejahu zapanjeni njegovim razumevanjem i odgovorima.
8 I kada su ga videli bili su sreni: i njegova mater mu ree, Sine, zato postupi
tako sa nama? Gle, tvoj otac i ja smo te traili tugujui.
9 I on poe sa njima, i doe u Nazaret, i bi im odan: ali njegova mater je
zapamtila sve te izreke u svom srcu.
10 I Isus postade razvijen umno i fiziki, i u milosti Boijoj i ljudskoj.
IV.
Jovan pokrtava u Jordanu.
Sada u petnaestoj godini vladavine cezara Tiberija, Pontije Pilat bejae guverner
Judeje, i Irod bejae tetrarh Galileje, i njegov brat Filip tetrarh Ituraea-e i oblasti
Trachonitis, i Lysanias tetrarh Abilene,
2 Annas i Caiaphas bejahu vrhovni svetenici, re Boija doe Jovanu sinu
Zaharijevom u divljini.
3 Jovan krtavae u divljini, i propovedae krtenje kao pokajanje za oprost
grehova.
4 I taj Jovan nosie ogrta od kamilje dlake i koni pojas oko struka; i njegovo
meso bejahu skakavci i divlji med.
5 Tada mu doe Jerusalim, i cela Judeja i sve oblasti u okolini Jordana;

6 I bejahu krteni od njega u Jordanu, ispovedajui svoje grehe.

V.
Isus je krten u 30 godini ivota.
Tada doe Isus iz Galileje do Jordana Jovanu, da ga ovaj pokrsti.
2 I Isus imae trideset godina(kao to se prdpostavlja) i bejae sin Josifov, koji
bee sin Heli-jev.
VI.
Isteruje trgovce iz hrama.
Nakon ovoga otiao je do Kapernauma, on, i njegova mati, i njegova bratija, i
njegovi uenici: i ostae tamo samo nekoliko dana.
2 I jevrejska pasha bila je blizu, i Isus ode za Jerusalim;
3 I nae u hramu one koji su prodavali volove i ovce i golubove, i zelenae
kako sede:
4 I kada je napravio bi od malih kanapa, poterao ih je sve iz hrama, i ovce i
volove; i prosu novac zelenaa i prevrnu stolove;
5 I ree onima koji su prodavali golubove, Uzmite ove stvari odavde; ne inite
od kue moga Oca kuu trgovine.
VII.
On krtava, ali se povlai u Galileju po smrti Jovanovoj.
Nakon ovih stvari Isus i njegovi apostoli dooe u zemlju Judeju; i tamo hodae
sa njima, i krtavae.
2 Kada je Isus uo da je Jovan baen u zatvor on otputova za Galileju;
3 Jer sam Irod je poslao po Jovana da ga uhapse i strpaju u zatvor radi Irodijane,
ene njegovog brata Filipa, koju je oenio.
4 Jer je Jovan rekao Irodu, Nije po zakonu da uzme enu svoga brata.

5 Zato je Irodijana bila ljuta na njega, i ubila bi ga; ali nije smela:
6 Jer se Irod plaio Jovana, znajui da je pravian i sveti ovek, i posmatrae ga;
i kada ga je uo, uradio je mnoge stvari, i uo ga je rado.
7 I kada je doao pogodan dan, Irod je na svoj roendan pripremio veeru za
svoje prijatelje, kapetane i vlasnike imanja u Galileji;
8 I kada je ker pomenute Irodijane ula, i igrala, i zadovoljila Iroda i one koji su
sedeli kraj njega, kralj ree dami, Trai od mene ta god eli i ja u ti dati.
9 I on se zakunu, ta god da trai, ja u ti dati, do pola moga kraljevstva.
10 I ona ode do svoje majke i ree joj, ta da traim? I ova ree, Glavu Jovana
Krstitelja.
11 I ona ode brzo pravo kod kralja, i upita, govorei, elim glavu Jovana
Krstitelja na posluavniku.
12 I kralju bi veoma ao; ali zbog njegove zakletve, i radi onih koji su sedeli sa
njim, on je nije odbio.
13 I odmah kralj posla krvnika, i naredi da njegova glava bude doneena: i ovaj
ode i odrubi mu glavu u zatvoru,
14 I donese njegovu glavu na posluavniku, i dade je dami: i ona je dade svojoj
majci.
VIII.
On pouava u sinagogi.
I oni odoe u Kapernaum; i na dan sabata on ue u sinagogu i uae.
2 I oni bejahu zapanjeni njegovom doktrinom: jer on ih uae kao onaj koji
imae autoritet, a ne kao pisari.
IX:
Objanjava Sabat.

U to vreme Isus je na dan sabata iao kroz kukuruz; i njegovi uenici bejahu
gladni i poee da upaju klipove kukuruza i da jedu.
2 Ali kada to videe Fariseji rekoe mu, Gle, tvoji uenici ine to to nije po
zakonu na dan sabata.
3 Ali on im odgovori, Niste li itali ta je David uradio, kada je bio gladan, i oni
koji su bili sa njim;
4 Kako je uao u kuu Boiju, i jeo beskvasni hleb, koji po zakonu nije bio za
njega da ga jede, niti za one koji su bili sa njim, ve samo za svetenike?
5 Ili zar niste proitali u zakonu, kako su na dan sabata svetenici u hramu
oskrnavili sabat, i kako su besramni?
6 I gle, tu bejae ovek koji imae deformisanu ruku. I oni ga upitae, govorei,
Da li je po zakonu leiti na dan sabata? Kako bi mogli da ga optue.
7 A on im odgovori, Ima li oveka meu vama koji ima jednu ovcu, i ako ona
upadne u jamu na dan sabata, nee li je izvaditi napolje?
8 Koliko je onda ovek bolji od ovce? Stoga po zakonu je initi dobro na sabat.
9 I jo im je rekao, Sabat je stvoren za oveka, a ne ovek za sabat.
10 Zatim su fariseji izali, i odrali savet protiv njega, kako bi mogli da ga
unite.
11 Ali kada je Isus saznao, povukao se odatle: i velike gomile ljudi su ga pratile,
i on ih je sve izleio.
X.
Odabir uenika.
I u tim danima on je otiao u planinu da se moli, i ostao celu no molei se
Bogu.
2 I kada doe dan, on pozva k sebi svoje uenike: i od njih on odabra dvanaest,
koje takoe nazva apostolima;
3 Simon, (kojeg je jo zvao Petar), i Andrija njegov brat, Ivan i Jovan, Filip i
Bartolomej,

4 Mateja i Toma, Ivan sin Alphaeus-ov, i Simon zvani Zelot,

5 I Juda brat Ivanov, i Juda Iskariotski, koji je takoe bio izdajica.
6 I on siae sa njima i stajae na proplanku sa svojim uenicima, i velika masa
ljudi iz cele Judeje i Jerusalima, i iz Tira i Sidona, koji su doli da ga uju, i da
budu izleeni od svojih bolesti.
XI.
Propoved na Planini.
I videvi masu, on se pope na goru: i kada bi spreman, njegovi uenici mu
prioe:
2 I on otvori svoja usta i uae ih govorei,
3 Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
4 Blago onima koji plau, jer e se uteiti.
5 Blago krotkima, jer e naslediti zemlju.
6 Blago gladnima i ednima pravde, jer e se nasititi.
7 Blago milostivima, jer e biti pomilovani.
8 Blago onima koji su istoga srca, jer e Boga videti.
9 Blago onima koji mir grade, jer e se sinovima Boijim zvati.
10 Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.
11 Blago vama ako vas uzasramote i uzprogone i reknu na vas svakojake rave
rei laui, mene radi.
12 Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima, jer su tako
progonili proroke pre vas.
13 Ali teko vama bogati, jer ste ve primili utehu svoju.

14 Teko vama siti sad! Jer e te ogladneti. Teko vama koji se smejete sada! Jer
e te zaplakati i zaridati.
15 Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama! Jer su tako inili i lanim
prorocima oevi njihovi.
16 Vi ste so zemlji: ako so obljutavi, ime e se soliti? Ona ve nee biti ni za
to, osim da se prospe na polje i da je ljudi pogaze.
17 Vi ste svetlost svetu. Ne moe se grad sakriti kad na gori stoji.
18 Niti se uie svea i mee pod sud nego na svenjak, te svetli svima koji su u
kui.
19 Tako da se svetli vae videlo pred ljudima, da vide vaa dobra dela i slave
oca vaega koji je na nebesima.
20 Ne mislite da sam ja doao da pokvarim zakon ili proroke: nisam doao da
pokvarim nego da ispunim.
21 Jer vam zaista kaem: dokle nebo i zemlja stoji, nee nestati ni najmanjega
slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvri.
22 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti, i naui tako ljude,
najmanji nazvae se u carstvu nebeskome; a ko izvri i naui, taj e se veliki
nazvati u carstvu nebeskome.
23 Jer vam kaem da ako ne bude vea pravda vaa nego knjievnika i fariseja,
neete ui u carstvo nebesko.
24 uli ste kako je kazano starima: ne ubij; jer ko ubije bie kriv sudu.
25 A ja vam kaem da e svaki koji se gnevi na brata svojega ni za to, biti kriv
sudu; a ako li ko kae bratu svojemu: raka! Bie kriv skuptini; a ako kae;
budalo! Bie kriv paklu ognjenom.
26 Zato dakle ako prinese svoj dar oltaru, i onde se opomene da brat tvoj ima
neto na te,
27 Ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi prije te se pomiri sa bratom svojim,
pa onda doi i prinesi dar svoj.

28 Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne

preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne vrgnu.
29 Zaista ti kaem: nee izai odande dok ne da do poslednje pare.
30 uli ste kako je reeno starima: ne ini preljube.
31 A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom, ve je poinio
preljubu u srcu svome.
32 A ako te oko tvoje desno sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer je bolje
da pogine jedan od udova tvojih nego li sve telo tvoje da bude baeno u pakao.
33 I ako te desna ruka tvoja sablanjava, odseci je i baci od sebe: jer je bolje da
pogine jedan od udova tvojih nego li sve telo tvoje da bude baeno u pakao.
34 Tako je kazano: ako ko pusti enu svoju, da joj da knjigu raspusnu.
35 A ja vam kaem da svaki koji pusti enu svoju, osim za preljubu, navodi je te
ini preljubu; i koji putenicu uzme ini preljubu.
36 Jo ste uli kako je kazano starima: ne kuni se krivo, a ispuni to si se
Gospodu zakleo.
37 A ja vam kaem: ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Boiji.
38 Ni zemljom, jer je podnoje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad
velikoga cara.
39 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moe ni dlake jedne belom ili crnom
uiniti.
40 Dakle neka bude vaa re: da, da; ne, ne; a to je vie od ovoga, od zla je.
41 uli ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub.
42 A ja vam kaem da se ne branite od zla, nego ako te ko udari po desnom
tvom obrazu, obrni mu i drugi.
43 I koji hoe da se sudi sa tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.
44 I ako te potera ko jednu milju, idi sa njim dve.

45 Koji ite u tebe, podaj mu; i koji hoe da mu uzajmi, ne odreci mu.
46 uli ste da je kazano: ljubi blinjeg svojeg, i mrzi na neprijatelja svojega.
47 A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu,
inite dobro onima koji na vas mrze, i molite se Bogu za one koji vas gone;
48 Da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima; jer on zapoveda svome
suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima.
49 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ine li to i carinici?
50 I ako Boga nazivate samo svojoj brai, ta odvie inite? Ne ine li tako i
neznaboci?
51 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ete uzeti, kakva vam je
hvala? Jer i grenici daju grenicima u zajam da uzmu opet onoliko.
52 Ali ljubite neprijatelje svoje, i inite dobro; i dajite u zajam ne nadajui se
niemu, i bie vam velika plata, i biete sinovi najviega, jer je on blag i
neblagodarnima i zlima.
53 Budite dakle milostivi kao i otac va to je milostiv.
54 Pazite da pravdu svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide; inae plate
nemate od oca svojega koji je na nebesima.
55 Kad dakle daje milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri po
zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kaem: primili su platu
svoju.
56 A ti kad ini milostinju, da ne zna levica tvoja to ini desnica tvoja.
57 Tako da bude milostinja tvoja tajna; i otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi
javno.
58 I kad se moli Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na
raskru po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kaem da su
primili platu svoju.
59 A ti kad se moli, ui u klijet svoju, i zatvorivi vrata svoja, pomoli se ocu
svojemu koji je u tajnosti; i otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno.

60 A kad se molite, ne govorite mnogo, kao neznaboci; jer oni misle da e za

mnoge rei svoje biti usliene.
61 Vi dakle ne budite kao oni; jer zna otac va ta treba vama pre molitve vae.
62 Ovako dakle molite se vi: Oe na koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje;
63 Da doe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;
64 Hleb na potrebni daj nam danas;
65 I oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima naim;
66 I ne navedi nas u napast; no izbavi nas od zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i
slava va vjek. Amin.
67 Jer ako opratate ljudima grehe njihove, oprostie i vama otac va nebeski.
68 Ako li ne opratate ljudima grehe njihove, ni otac va nee oprostiti vama
grehe vae.
69 A kad postite, ne budite alosni kao licemeri; jer oni naine bleda lica svoja
da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kaem da su primili platu svoju.
70 A ti kad posti, namai glavu svoju, i licesvoje umij.
71 Da te ne vide ljudi gde posti, nego otac tvoj koji je u tajnosti; i otac tvoj koji
vidi tajno, platie tebi javno.
72 Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i ra kvari, i gde lupei
potkopavaju i kradu;
73 Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni ra ne kvari, i gde lupei
ne potkopavaju i ne kradu.
74 Jer gde je vae blago, onde e biti i srce vae.
75 Svea je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve e telo tvoje svetlo
biti.
76 Ako li oko tvoje kvarno bude, sve e telo tvoje tamno biti. Ako je dakle
svetlo to je u tebi tama, a kamo li tama?

77 Niko ne moe dva gospodara sluiti: jer ili e na jednoga mrziti, drugoga
ljubiti; ili jednome voleti, a za drugog ne mariti. Ne moete Bogu sluiti i
mamoni.
78 Zato vam kaem: ne brinite se za ivot svoj, ta e te jesti ili ta e te piti; ni
za telo svoje, u to e te se obui. Nije li ivot preteniji od hrane, i telo od
odela?
79 Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti anju, ni sabiraju u itnice; pa
otac va nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo preteniji od njih?
80 A ko od vas brinui se moe primaknuti rastu svome lakat jedan?
81 I za odelo to se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se
niti predu.
82 Ali ja vam kaem da ni Solomon u svoj svojoj slavine obue se kao jedan od
njih.
83 A kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u pe baca, Bog tako odeva; a
kamoli vas, maloverni?
84 Ne brinite se dakle govorei: ta emo jesti, ili ta emo piti, ili im emo se
odenuti?
85 Jer sve ovo neznaboci itu; a zna i otac va nebeski da vama treba sve ovo.
86 Nego itite najpre carstva Boijeg, i pravde njegove, i ovo e vam se sve
dodati.
87 Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu
zla svoga.
88 Ne sudite da vam se ne sudi.
89 Jer kakvim sudom sudite, onakvim e vam se suditi; i kakvom merom merite,
onakvom e vam se meriti.
90 Dajte, i dae vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i preopunu dae vam u
naruje vae. Jer kakvom merom dajete onakom e vam se vratiti.
91 A zato vidi trun u oku brata svojega, a brvna u oku svojemu ne osea?

92 Ili, kako moe rei bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvojega; a
eto brvno u oku tvome?
93 Licemerje! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa e onda videti izvaditi
trun iz oka brata svojega.
94 Ne dajte svetinje psima; niti meite bisera svojega pred svinje, da ga ne
pogaze nogama svojima, i vrativi se ne rastrgnu vas.
95 Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se.
96 Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
97 Ili koji je meu vama ovek u koga ako zaite sin njegov hleba kamen da mu
da?
98 Ili ako ribe zaite da mu da zmiju?
99 Kad dakle vi, zli budui, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko e vie
otac va nebeski dati dobra onima koji ga mole?
100 Sve dakle to hoete da ine vama ljudi, inite i vi njima; jer je to zakon i
proroci.
101 Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i
mnogo ih ima koji njim idu.
102 Kao to su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze.
103 uvajte se od lanih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovijem, a unutra
su vuci grabljivi.
104 Po rodovima njihovim poznaete ih. Eda li se bere sa trnja groe, ili sa
ika smokve?
105 Tako svako drvo dobro rodove dobre raa, a zlo drvo rodove zle raa.
106 Ne moe drvo dobro rodova zlih raati, ni drvo zlo rodova dobrih raati.
107 Svako dakle drvo koje ne raa roda dobra, seku i u oganj bacaju.
108 I tako dakle po rodovima njihovim poznaete ih.

109 Dobar ovek iz dobre klijeti srca svojega iznosi dobro, a zao ovek iz zle
klijeti srca svojega iznosi zlo.
110 Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, kazau da je kao mudar
ovek koji sazida kuu svoju na kamenu;
111 I udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe na kuu onu, i ne
pade; jer bee utvrena na kamenu.
112 A svaki koji slua ove moje rei a ne izvruje ih, on e biti kao ovek lud
koji sazida kuu svoju na pesku:
113 I udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i udarie u kuu onu, i pade, i
raspade se strano.
114 I kad svri Isus rei ove, divie se narod nauci njegovoj.
115 Jer ih uae kao onaj koji vlast ima, a ne kao knjievnici.
XII.
Ubeivanja.
A kad sie sa gore, za njim iae naroda mnogo.
2 I on se uae zbog njihovog neverovanja. I hodae po selima, uei.
3 Doite k meni, svi vi koji radite i nosite teko breme, i ja u vam dati odmora.
4 Uzmite moj jaram na se, i uite od mene; jer ja sam pokoran i ponizan u srcu: i
ja u nai mir vaim duama.
5 Jer moj jaram je lak, i moj teret blag.
XIII.
ena ga pomaza.
Molie ga pak jedan od fariseja da bi obedovao kod njega; i uavi u kuu
farisejevu, sede u trpezu.
2 I gle, ena u gradu koja bee grenica doznavi da je Isus za trpezom u kui
farisejevoj, donese sklenicu mira;

3 I stavi straga kod nogu njegovih plakae, i stade prati noge njegove suzama, i
kosom od svoje glave otirae i celivae noge njegove, i mazae mirom.
4 A kad vide farisej koji ga je pozvao, ree u sebi govorei: da je on prorok,
znao bi ko i kakva ga se ena dotie: jer je grenica.
5 I odgovarajui Isus ree mu: Simone! Imam ti neto kazati. A on ree:
uitelju! kai.
6 A Isus ree: dvojica bejahu duni jednome duniku, jedan bee duan pet
stotina a drugi pedeset.
7 A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai koji e ga od njih
dvojice vie ljubiti.
8 A Simon odgovarajui ree: mislim onaj kome najvie pokloni. A on mu ree:
pravo si sudio.
9 I okrenuvi se ka eni ree Simonu: vidi li ovu enu? Ja uoh u tvoju kuu, ni
vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje
otr.
10 Cjeliva mi nisi dao; a ona od kako uoh ne prestade celivati mi noge.
11 Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
12 Zato kaem ti: oprataju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome
se malo oprata ima malu ljubav.
13 A njoj ree: oprataju ti se gresi.
14 I stadoe u sebi govoriti oni to seahu sa njim za trpezom: ko je ovaj to i
grehe oprata?
15 A eni ree: vera tvoja pomoe ti; idi s mirom.
XIV.
Pravila.
Dok on jo govorae k ljudima, gle, mati njegova i braa njegova stajahu na
polju i ekahu da govore sa njim.

2 I neko mu ree: evo mati tvoja i braa tvoja stoje na polju, radi su da govore sa
tobom.
3 A on odgovori i ree onome to mu kaza: ko je mati moja, i ko su braa moja?
4 I pogledavi one koji su sedeli oko njega, ree: Eto mati moja i braa moja!
5 Jer ko izvruje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je moj brat i sestra i
mati.
6 Kad se na njih skupie hiljade naroda da stadoe gaziti jedan drugoga, onda
poe najpre govoriti uenicima svojim: uvajte se kvasca farisejskog, koji je
licemerje.
7 Jer nita nije skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati.
8 Jer to u mraku rekoste, ue se na videlu; i to na uho aptaste u klijetima,
propovedae se na krovovima.
9 Ali vam kaem, prijatelji moji: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne
mogu nita vie uiniti.
10 Nego u vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast, poto
ubije, baciti vas u pakao moe: da, kaem vam, onoga se bojte.
11 Ne prodaje li se pet vrabaca za dva groa? I ni jedan od njih nije zaboravljen
pred Bogom.
12 A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo
vrabaca.
13 Ree mu pak neki iz naroda: uitelju! reci bratu mojemu da podeli sa mnom
nasledstvo.
14 A on mu ree: ovee! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?
15 A njima ree: gledajte i uvajte se od lakomstva; jer niko ne ivi onim to je
suvie bogat.
XV.
Pria o bogatom oveku.
Kaza im pak priu govorei: U jednoga bogatog oveka rodi njiva.

2 I mislie u sebi govorei: ta u initi? Nemam u ta sabrati svoje letine.

3 I ree: evo ovo u initi: sruiu itnice svoje i nainiu vee; i onde u sabrati
sva svoja ita i dobro svoje.
4 I kazau dui svojoj: duo! Ima mnogo imanje na mnogo godina; poivaj,
jedi, pij, veseli se.
5 A Bog njemu ree: bezumnie! Ovu no uzee duu tvoju od tebe; a to si
pripravio ije e biti?
6 Tako biva onome koji sebi tee blago a ne bogati se u Boga.
XVI.
Pravila.
A uenicima svojim ree: Zato vam kaem: ne brinite se duom svojom ta e te
jesti, ni telom u ta ete se obui.
2 Dua je pretenija od jela i telo od odela.
3 Pogledajte gavrane kako ne siju, ni anju, koji nemaju podruma ni itnica, i
Bog ih hrani: a koliko ste vi preteniji od ptica?
4 A ko od vas brinui se moe primaknuti rastu svojemu lakat jedan?
5 A kad ni najmanje to ne moete, zato se brinete za ostalo?
6 Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kaem da ni
Solomon u svoj slavi svojoj ne obue se kao jedan od njih.
7 A kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u pe baca, Bog tako odeva, a
kamo li vas, maloverni!
8 I vi ne itite ta e te jesti ili ta e te piti, i ne brinite se.
9 Jer ovo sve itu i neznaboci ovoga sveta; a otac va zna da vama treba ovo.
10 Nego itite carstva Boijega, i ovo e vam se sve dati.
11 Ne boj se, malo stado! jer bi volja vaega oca da vam da carstvo.

12 Prodajite to imate i dajite milostinju; nainite sebi torbe koje nee ovetati,
koja se nikad nee isprazniti, na nebesima, gde se lupe ne prikuuje niti moljac
jede.
13 Jer gde je vae blago onde e biti i srce vae.
14 Neka budu vaa bedra zapregnuta i svee zapaljene.
15 I vi kao ljudi koji ekaju gospodara svojega kad se vrati sa svadbe da mu
odmah otvore kako doe i kucne.
16 Blago onim slugama koje nae gospodar kad doe a oni straare. Zaista vam
kaem da e se zapregnuti, i posadie ih, i pristupie te e im sluiti.
17 I ako doe u drugu strau, i u treu strau doe, i nae ih tako, blago onim
slugama.
18 Ali ovo znajte: Kad bi znao domain u koji e as doi lupe, uvao bi i ne bi
dao potkopati kue svoje.
19 I vi dakle budite gotovi; jer u koji as ne mislite doi e sin oveiji.
20 A Petar mu ree: Gospode! Govori li nama ovu priu ili svima?
21 A Gospod ree: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kojega postavi gospodar
nad eljadi svojom da im daje hranu na obrok?
22 Blago tome sluzi kojega doavi gospodar njegov nae da izvruje tako.
23 Zaista vam kaem: nad svim svojim imanjem postavie ga.
24 Ako li ree sluga u srcu svojemu: nee moj gospodar jo za dugo doi; i stane
biti sluge i slukinje, i jesti i piti, i opijati se;
25 Doi e gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u as kad ne misli, i
rasei e ga, i deo njegov stavie sa nevernima.
26 A onaj sluga koji zna volju gospodara svojega i nije se pripravio, niti uinio
po volji njegovoj, bie vrlo bijen.
27 A koji ne zna pa zaslui boj, bie malo bijen. Kome je god mnogo dano
mnogo e se iskati od njega; a kome predae najvie najvie e iskati od njega.

28 A narodu govorae: kad vidite oblak gde se die od zapada odmah kaete:
bie dad; i biva tako.
29 I kad vidite jug da duva kaete: bie vruina; i biva.
30 Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vremena ovoga kako ne
poznajete?
31 Zato pak i sami od sebe ne sudite pravedno?
32 Jer kad ide sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim
poravnao da te ne pritegne sudija, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne
baci u tamnicu.
33 Kaem ti: nee odande izii dok ne da i poslednje pare.
34 U to vreme pak dooe neki i kazae za Galilejce kojih krv pomea Pilat sa
rtvama njihovim.
35 I odgovarajui Isus ree im: mislite li da su ti Galilejci bili najgreniji od svih
Galilejaca, jer tako postradae?
36 Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi e te tako izginuti.
37 Ili onih osamnaest to na njih pade kula Siloamska i pobi ih, mislite li da su
oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana?
38 Ne, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi e te tako izginuti.
XVII.
Pria o smokvinom drvetu.
Kaza im pak ovu priu: jedan ovek imade smokvu posaenu u svome
vinogradu, i doe da trai roda na njoj, i ne nae.
2 Onda ree vinogradaru: evo trea godina kako dolazim i traim roda na ovoj
smokvi, i ne nalazim; poseci je dakle, zato zemlji da smeta?
3 A on odgovarajui ree mu: gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam
oko nje i obaspem gnojem;

4 Pa da ako rodi: ako li ne, posei e je na godinu.

XVIII.
Pravila.
A kad govorae, molie ga nekakav farisej da obeduje u njega. A on uavi sede
za trpezu.
2 A farisej se zaudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.
3 A Gospod ree mu: sad vi fariseji spolja istite au i zdelu, a iznutra vam je
puno grabea i zlobe.
4 Bezumni! Nije li onaj nainio i iznutra koji je spolja nainio.
5 Ali dajite milostinju od onoga to je unutra; i gle, sve e vam biti isto.
6 Ali teko vama farisejima to dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga
povra, a prolazite pravdu i ljubav Boiju: ovo je trebalo initi, i ono ne
ostavljati.
7 Teko vama farisejima to traite zaelja po zbornicama i da vam se klanja po
ulicama.
8 Teko vama knjievnici i fariseji licemeri, to ste kao sakriveni grobovi po
kojima ljudi idu i ne znadu ih.
9 A neki od zakonika odgovarajui ree: uitelju! govorei to i nas sramoti.
10 A on ree: teko i vama zakonicima to tovarite na ljude bremena preteka za
noenje, a vi jednim svojim prstom neete da ih prihvatite.
11 Teko vama zakonici to uzeste klju od znanja: sami ne uoste, a koji htee
da uu, zabraniste im.
12 A kad im on ovo govorae, poee knjievnici i fariseji vrlo navaljivati k
njemu i mnogom pitanjima zbunjivati ga.
13 Vrebajui i pazei na njega ne bi li to ulovili iz usta njegovih da ga okrive.
XIX.

Pria o sijau.
I onaj dan izaavi Isus iz kue sedae kod mora.
2 I sabrae se oko njega ljudi mnogi, tako da je morao ui u lau i sesti; a narod
sav stajae po bregu.
3 I on im kazivae mnogo u priama govorei: gle, izie sija da sije.
4 I kad sijae, jedna zrna padoe kraj puta, i dooe ptice i pozobae ih;
5 A druga padoe na kamenita mesta, gde ne bijae mnogo zemlje, i odmah
iznikoe; jer ne bijae u dubinu zemlje;
6 I kad obasja sunce, povenue, i budui da nemahu ila, posahnue.
7 A druga padoe u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoe na zemlju dobru, i davae rod, jedno po sto, a jedno po
ezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima ui da uje neka uje.
10 I pristupivi uenici rekoe mu: zato im govori u priama?
11 Vi pak ujte priu o sijau.
12 Svakome koji slua re o carstvu i ne razume, dolazi neastivi i krade
posijano u srcu njegovom: to je oko puta posijano.
13 A na kamenu posijano to je koji slua re i odmah s radosti primi je;
14 Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga
poteraju rei radi, odmah udari na trag.
15 A posijano u trnju to je koji slua re, no briga ovoga sveta i prevara
bogatstva zague re, i bez roda ostane.
16 A posijano na dobroj zemlji to je koji slua re i razume, koji dakle i rod
raa, i donosi jedan po sto, a jedan po ezdeset, a jedan po trideset.
XX.

Pravila.
I govorae im: eda li se svea uie da se metne pod sud ili pod odar? a ne da se
na svenjak metne?
1 Jer nema nita tajno to nee biti javno; niti ima to sakriveno to nee izai na
videlo.
2 Ako ima ko ui da uje neka uje.
XXI.
Drugu priu kaza im govorei: carstvo je nebesko kao ovek koji posija dobro
seme u polju svojemu.
2 A kad ljudi pospae, doe njegov neprijatelj i posija kukolj po penici, pa ode.
3 A kad nie usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
4 Tada dooe sluge domainove i rekoe mu: gospodaru! nijesi li ti dobro seme
sijao na svojoj njivi? Odkuda dakle kukolj?
5 A on ree im: neprijatelj ovek to uini. A sluge rekoe mu: hoe li dakle da
idemo da ga poupamo?
6 A on ree: ne; da ne bi upajui kukolj poupali zajedno s njime penicu.
7 Ostavite neka raste oboje zajedno do etve; i u vreme etve rei u eteocima:
saberite najpre kukolj, i sveite ga u snoplje da ga saeem; a penicu odvezite u
itnicu moju.
8 Tada ostavi Isus ljude, i doe u kuu. I pristupie k njemu uenici njegovi
govorei: kai nam priu o kukolju na njivi.
9 A on odgovarajui ree im: koji sije dobro seme ono je sin oveiji;
10 A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
11 A neprijatelj koji ga je posijao jest avo; a etva je kraj sveta; a eteoci su
aneli.
12 Kao to se dakle kukolj sabire, i ognjem saie, tako e biti na kraju ovog
sveta.

13 Poslae sin oveiji anele svoje, i sabrae iz carstva njegova sve sablazni i
koji ine bezakonje.
14 I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba.
15 Tada e se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Ko ima ui da
uje neka uje.
16 Jo je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje naavi ovek sakri i
od radosti za to otide i sve to ima prodade i kupi polje ono.
17 Jo je carstvo nebesko kao ovek trgovac koji trai dobra bisera:
18 Pa kad nae jedno vrlo vredno zrno bisera, ode i proda sve to ima i kupi ga.
19 Jo je carstvo nebesko kao mrea koja se baci u more i zagrabi od svake vrste
ribe:
20 Koja kad se napuni, izvukoe je na kraj, i sedei, izbrae dobre u sudove, a
zle bacie na polje.
21 Tako e biti na kraju sveta: izii e aneli i odluie zle od pravednih.
22 I bacie ih u pe ognjenu: onde e biti pla i krgut zuba.
23 Ree im Isus: razumeste li sve ovo? Rekoe mu: da, Gospode.
24 A on im ree: zato je svaki knjievnik koji se nauio carstvu nebeskome kao
domain koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
XXII.
Pravila.
I on ree, takvo je carstvo boije, kao da ovek baci seme u zemlju;
2 I spava, ustaje i lee, a seme e izniknuti i porasti, a da on ne zna kako.
3 Jer zemlja sama podigne voe; prvo koren, zatim drvo, nakon toga plod.
4 Ali kada stigne plod, odmah ga on u koaru skuplja, jer vreme je etve.

5 A on im ree: kakvo je carstvo Boije? i kakvo u kazati da je?

6 Ono je kao zrno goruiino, koje kad se posije u zemlju, najmanje je od
svakoga drugog u zemlji:
7 Ali kada je posijano, ono izraste, i posta drvo veliko, i ptice nebeske uselie se
u grane njegove.
8 I u mnogim priama govorio im je on, kada su hteli da sluaju.
9 Ali nikada ne govorae im bez prie; a kada bi bili sami, objanjavao bi svojim
uenicima.
10 I dogodi se dok bejahu na putu, jedan ovek ree Isusu: Gospode! Pratiu te
ma gde iao.
11 I Isus mu ree: lisice imaju rupe, i ptice gnezda; ali sin oveiji nemae gde
glavu spustiti.
12 I ree drugome: prati me. Ovaj odgovori: Gospode, dozvoli mi da sahranim
oca.
13 Isus mu odgovori: Neka mrtvi sahranjuju mrtve, a ti idi i propovedaj carstvo
Boije.
14 I drugi mu ree: Gospode! Ja u te pratiti; ali pusti prvo da odem pozdraviti
one to kod kue ostaju.
15 A Isus mu ree: nijedan ovek koji stavi ruku na plug i okrene se nije
dostojan carstva Boijeg.
16 I odlazei Isus odande vide oveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i
ree: hajde za mnom.
17 I ustavi ode za njim.
18 I kad jeae u kui, gle, mnogi carinici i grenici dooe i jeahu sa Isusom i
s uenicima njegovim.
19 I videvi to fariseji govorahu uenicima njegovim: zato sa carinicima i
grenicima uitelj va jede i pije?

20 A Isus uvi to ree im: ne trebaju zdravi lekara nego bolesni: jer ja nisam
doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje.
XXIII.
Pria o novom vinu i starim mehovima.
Jer niko ne mee nove zakrpe na staru haljinu; jer e zakrpa oderati od haljine, i
gora e rupa biti.
2 Niti se ljeva vino novo u mehove stare; inae mehovi prodru se i vino se
prolije, i mehovi propadnu.
3 Nego se ljeva vino novo u mehove nove, i oboje se sauva.
4 Niti ovek koji je probao staro vino odmah trai novo, jer on kae, staro je
bolje.
XXIV.
Prorok nema asti u svojoj zemlji.
I izie odande, i doe na svoju postojbinu; i za njim idoe uenici njegovi.
2 I kad doe subota, poe uiti u zbornici. I mnogi koji sluahu, divljahu se
govorei: otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I udesa takva
njegovim rukama ine se?
3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov?
4 I nisu li sestre njegove ovde meu nama? I sablanjavahu se o njega.
5 A Isus ree im: nigde nije prorok bez asti do na postojbini svojoj i u rodu i u
domu svome.
XXV.
Uputstva za misiju, povratak apostola.
A gledajui ljude saali mu se, jer bijahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
2 I dozva dvanaestoricu, i poe ih slati dva i dva, i davae im vlast nad
duhovima neistim.

3 Ovih dvanaest posla Isus i zapovedi im govorei: na put neznaboaca ne idite,

i u grad Samarjanski ne ulazite.
4 Nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.
5 Ne nosite zlata ni srebra ni mjedi u pojasima svojim,
6 Ni torbe na put, ni dve haljine ni obue ni tapa; jer je poslenik dostojan svoga
jela.
7 A kad u koji grad ili selo uete, ispitajte ko je u njemu dostojan, i onde
ostanite dok ne iziete.
8 A ulazei u kuu nazovite joj: mir kui ovoj.
9 I ako bude kua dostojna, doi e mir va na nju; a ako li ne bude dostojna,
mir e se va k vama vratiti.
10 A ako vas ko ne primi niti poslua rei vaih, izlazei iz kue ili iz grada
onoga otresite prah sa nogu svojih.
11 Zaista vam kaem: lake e biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan
stranog suda nego li gradu onome.
12 Eto, ja vas aljem kao ovce meu vukove: budite dakle mudri kao zmije i
bezazleni kao golubovi.
13 A uvajte se od ljudi; jer e vas oni predati sudovima, i po zbornicama
svojim bie vas.
14 I pred vlastelu i careve vodie vas mene radi za svedoanstvo njima i
neznabocima.
15 A kad vas poteraju u jednom gradu, beite u drugi: Jer vam kaem zaista,
neete obii gradova Izrailjevih dok doe sin oveiji.
16 Ne bojte ih se dakle; jer nema nita sakriveno to se nee otkriti, ni tajno to
se nee doznati.
17 to vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i to vam se ape na ui,
propovedajte sa krovova.

18 I ne bojte se onih koji ubijaju telo a due ne mogu ubiti; nego se bojte onoga
koji moe i duu i telo pogubiti u paklu.
19 Ne prodaju li se dva vrapca za jednu paru? Pa ni jedan od njih ne moe pasti
na zemlju bez oca vaega.
20 A vama je i kosa na glavi sva izbrojana.
21 Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.
22 I oni odoe propovedajui da ljudi treba da se pokaju.
23 I skupie se apostoli k Isusu, i javie mu sve i to uinie i ta ljudi nauie.
XXVI.
Pravila.
Nakon ovih stvari Isus iae Galilejom: i ne iae Palestinom, jer su ga jevreji
traili kako bi ga ubili.
2 I skupie se oko njega fariseji i neki od knjievnika koji bijahu doli iz
Jerusalima.
3 I videvi neke od uenika njegovih da neistim, to jest neumivenim, rukama
jedu hleb, ukorie ih.
4 Jer fariseji i svi Jevrejine ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, drei se onoga
to im je ostalo od starijih.
5 I kad dou s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i jo mnogo ima to su primili te
dre: peru ae i banove i kotlove i klupe.
6 A potom pitahu ga fariseji i knjievnici: zato uenici tvoji ne ive kao to
nam je ostalo od starijih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
7 I dozvavi sav narod ree im: posluajte mene svi, i razumite.
8 Nita nema to bi oveka moglo opoganiti da ue spolja u njega, nego to
izlazi iz njega je ono to pogani oveka.
9 Ako ko ima ui da uje neka uje.

10 I kad doe od naroda u kuu pitahu ga uenici njegovi za priu.

11 I ree im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da to god u oveka
spolja ulazi ne moe ga opoganiti?
12 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje istei sva jela.
13 Jo ree: to izlazi iz oveka ono pogani oveka.
14 Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
15 Krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na
Boga, ponos, bezumlje.
16 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane oveka.
17 I ustavi odande ode na krajeve Tirske i Sidonske, i uavi u kuu htede da
niko ne uje za njega; i ne moe se sakriti.
18 U isto vreme dooe uenici k Isusu, pitajui: Ko je najvei u carstvu
nebeskome?
19 I Isus pozva dete i posede ga meu njih,
20 I ree im: zaista vam kaem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nee te
ui u carstvo nebesko.
21 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najvei u carstvu nebeskome.
22 Teko svetu od sablazni; jer je potrebno da dou sablazni, ali teko onom
oveku kroz koga dolazi sablazan.
23 Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablanjava, odseci je i baci od sebe: bolje
ti je ui u ivot hromu ili kljastu, nego li sa dve ruke i dve noge da te bace u
oganj veni.
24 I ako te oko tvoje sablanjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je sa jednim
okom u ivot ui, nego sa dva oka da te bace u pakao ognjeni.
25 ta vam se ini? Kad ima jedan ovek sto ovaca pa zae jedna od njih, ne
ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da trai onu to je zala?
26 I ako se dogodi da je nae, zaista vam kaem da se njoj vie raduje nego
onima devedeset i devet to nisu zale.

27 Tako nije volja oca vaega nebeskoga da pogine jedan od ovih malih.
28 Ako liti sagrei brat tvoj, idi i pokaraj ga meu sobom i njim samim; ako te
poslua, dobio si brata svojega.
29 Ako li te ne poslua, uzmi sa sobom jo jednoga ili dvojicu da sve rei ostanu
na ustima dva ili tri svedoka.
30 Ako li njih ne poslua, kai crkvi; a ako li ne poslua ni crkve, da ti bude kao
neznaboac i carinik.
31 Tada pristupi k njemu Petar i ree: Gospode! Koliko puta ako mi sagrei brat
moj da mu oprostim? Do sedam puta?
32 Ree njemu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
XXVII.
Pria o zlom slugi.
Zato je carstvo nebesko kao ovek car koji namisli da se prorauna sa svojim
slugama.
2 I kad se poe raunati, dovedoe mu jednoga dunika od deset hiljada talanata.
3 I budui da nemae im platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodaju, i
enu njegovu i decu, i sve to ima; i da mu se plati.
4 No sluga taj pade i klanjae mu se govorei: gospodaru priekaj me, i sve u ti
platiti.
5 A gospodaru se saali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti.
6 A kad izie sluga taj, nae jednoga od svojih drugara koji mu je duan sto
groa, i uhvativi ga davie ga govorei: daj mi to si duan.
7 Pade drugar njegov pred noge njegove i molie ga govorei: priekaj me, i sve
u ti platiti.
8 A on ne htede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
9 Videvi pak drugari njegovi taj dogaaj ao im bi vrlo, i otiavi kazae svom
gospodaru sav dogaaj.

10 Tada ga dozva gospodar njegov, i ree mu: zli slugo! Sav dug onaj oprostih
tebi, jer si me molio.
11 Nije li trebalo da se i ti smiluje na svoga drugara, kao i ja na te to se
smilovah?
12 I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muiteljima dok ne plati sav dug
svoj.
13 Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu
svojemu od srca svojih.
XXVIII.
Misija sedamdesetorice.
A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred
licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doi.
2 A ree im: etva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru
od etve da izvede poslenike na etvu svoju.
3 Idite; eto ja vas aljem kao jaganjce meu vukove.
4 Ne nosite kese ni torbe ni obue, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
5 U koju god kuu uete najpre govorite: mir kui ovoj.
6 I ako dakle bude onde sin mira, ostae na njemu mir va; ako li ne bude,
vratie se k vama.
7 A u onoj kui budite, i jedite i pijte to u njih ima; jer je poslenik dostojan
svoje plate; ne prelazite iz kue u kuu.
8 I u koji god grad doete i prime vas, jedite to se donese pred vas.
9 I u koji god grad doete i ne prime vas, izaavi na ulice njegove recite:
10 I prah od grada vaega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da
se priblii k vama carstvo Boije.
11 Kaem vam da e Sodomu biti lake u onaj dan nego li gradu onome.

XXIX.
Praznik graenja sjenica.
Bijae pak blizu praznik jevrejski graenja sjenica.
2 Tada mu rekoe braa njegova: izii odavde i idi u Judeju, da i uenici tvoji
vide dela tvoja koja ini;
3 Jer niko ne ini to je tajno a sam trai da je poznat. Ako to in javi sebe
svetu.
4 Jer ni braa njegova ne verovahu ga.
5 Tada im ree Isus: vreme moje jo nije dolo, a vreme je vae svagda gotovo.
6 Ne moe svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedoim za njega da su
dela njegova zla.
7 Vi iziite na praznik ovaj: ja jo neu izii na praznik ovaj, jer se vreme moje
jo nije navrilo.
8 Rekavi im ovo osta u Galileji.
9 A kad izioe braa njegova na praznik, tada i sam izie, ne javno nego kao
tajno.
10 A Jevreji ga traie na praznik i govorie: gde je on?
11 I bejahu za njega mnoge raspre u narodu: jedni govorahu: da je dobar, a
drugi: nije, nego vara narod.
12 Ali niko ne govorae javno za njega od straha jevrejskoga.
13 Ali odmah u polovini praznika izie Isus u crkvu i uae.
14 I divljahu se Jevreji govorei: kako ovaj zna knjige a nije se uio?
15 Tada im odgovori Isus i ree: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je
poslao.

16 Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne ivi po zakonu? Zato traite
da me ubijete?
17 Odgovori narod i ree: je li avo u tebi? Ko trai da te ubije?
18 Odgovori Isus i ree im: jedno delo uinih i svi se divite tome.
19 Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija, nego od otaca); i
u subotu obrezujete oveka.
20 Ako se ovek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se
na mene to svega oveka iscelih u subotu?
21 Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite.
22 Tada govorahu neki od Jerusalimljana: nije li to onaj kojega trae da ubiju?
23 I gle, kako govori slobodno i nita mu ne vele: da ne doznae nai knezovi da
je on zaista Hristos?
24 ue fariseji od naroda takav govor za njega, i poslae fariseji i glavari
sveteniki sluge da ga uhvate.
25 Tako raspra postade u narodu njega radi.
26 A neki od njih htedoe da ga uhvate; ali niko ne metnu ruke na njega.
27 Dooe pak sluge ka glavarima svetenikim i farisejima; i oni im rekoe:
zato ga ne dovedoste?
28 A sluge odgovorie: nikad ovek nije tako govorio kao ovaj ovek.
29 Tada im odgovorie fariseji: zar se i vi prevariste?
30 Verova li ga ko od knezova ili od fariseja?
31 Nego narod ovaj, koji ne zna zakona, proklet je.
32 Ree im Nikodim to dolazi k njemu nou, koji bee jedan od njih:
33 Eda li zakon na sudi oveku dokle ga najpre ne saslua i dozna ta ini?

34 Odgovorie mu i rekoe: nisi li i ti iz Galileje? Razgledaj i vidi da prorok iz

Galileje ne dolazi.
35 I otidoe svaki svojoj kui.
XXX.
Dobri pastir.
Zaista, zaista vam kaem: ko ne ulazi na vrata u tor oviji nego prelazi na
drugom mestu on je lupe i hajduk;
2 A koji ulazi na vrata jest pastir ovcama.
3 Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov sluaju, i svoje ovce zove po imenu, i
izgoni ih.
4 I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas
njegov.
5 A za tuinom nee da idu, nego bee od njega, jer ne poznaju glasa tuega.
6 Ja sam pastir dobri; pastir dobri duu svoju polae za ovce.
7 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i
ostavlja ovce, i bei: i vuk razgrabi ovce i rastera ih.
8 A najamnik bei, jer je najamnik i ne mari za ovce.
9 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
10 I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i ue glas
moj, i bie jedno stado i jedan pastir.
XXXIII.
Voli Gospoda i blinjega svoga; Pria o samarianinu
I gle, ustade jedan zakonik i kuajui ga ree: uitelju, ta u initi da dobijem
ivot veni?
2 A on mu ree: ta je napisano u zakonu? Kako ita?

3 A on odgovarajui ree: ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i

svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i blinjega
svojega kao samoga sebe.
4 Ree mu pak: pravo si odgovorio; to ini i bie iv.
5 A on htede da se opravda, pa ree Isusu: a ko je blinji moj?
6 A Isus odgovarajui ree: jedan ovek silazie iz Jerusalima u Jerihon, pa ga
uhvatie hajduci, koji ga svukoe i izranjavae, pa otidoe, ostavivi ga napola
mrtva.
7 A iznenada silazie onim putem nekakav svetenik, i videvi ga proe.
8 A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi i videvi ga proe.
9 A Samarianin nekakav prolazei doe nad njega, i videvi ga saali mu se.
10 I pristupivi zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivi ga na svoje kljuse
dovede u gostionicu, i ostade oko njega.
11 I sutradan polazei izvadi dva groa te dade krmaru, i ree mu: gledaj ga, i
to vie potroi ja u ti platiti kad se vratim.
12 ta misli dakle, koji je od one trojice bio blinji onome to su ga bili uhvatili
hajduci?
13 A on ree: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu ree: idi, i ti ini tako.
XXXIV.
Oblik molitve.
I kad se molie Bogu na jednom mestu pa presta, ree mu neki od uenika
njegovih: Gospode, naui nas moliti se Bogu, kao to i Jovan naui uenike
svoje.
2 A on im ree: kad se molite Bogu govorite: oe na koji si na nebesima, da se
sveti ime tvoje; da doe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na
nebu;
3 Hleb na potrebni daj nam svaki dan;

4 I oprosti nam grehe nae, jer i mi opratamo svakome duniku svojemu; i ne

navedi nas u napast; nego nas izbavi od zla.
5 I ree im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoi i ree mu: prijatelju,
daj mi tri hleba u zajam;
6 Jer mi doe prijatelj s puta, i nemam mu ta postaviti.
7 A on iznutra odgovarajui da ree: ne uznemiruj me; ve su vrata zatvorena i
deca su moja samnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.
8 I kaem vam: ako i ne ustane da mu da zato to mu je prijatelj, ali za njegovo
bezobrazno iskanje ustae i dae mu koliko treba.
9 I ja vama kaem: itite i dae vam se: traite i nai e te; kucajte i otvorie
vam se.
10 Jer svaki koji ite, prima: i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.
11 Koji je meu vama otac u koga ako sin zaite hleba da mu da kamen? Ili ako
zaite ribu da mu da mesto ribe zmiju?
12 Ili ako zaite jaje da mu da korpiju?
13 Kad dakle vi, zli budui, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko e vie
otac nebeski dati Duha svetoga onima koji itu u njega?
XXXV.
Sabat.
I dogodi mu se da doe u subotu u kuu jednoga kneza farisejskog da jede hleb;
i oni motrie na njega.
2 I gle, bee pred njim nekakav ovek na kome bee debela bolest.
3 I odgovarajui Isus ree zakonicima i farisejima govorei: je li slobodno u
subotu isceljivati?
4 A oni outee. I dohvativi ga se isceli ga i otpusti.
5 I odgovarajui ree im: koji od vas ne bi svojega magarca ili vola da mu padne
u bunar odmah izvadio u dan subotnji?

6 I ne mogae mu odgovoriti na to.

XXXVI.
Pozvani na svadbu.
A gostima kaza priu, kad opazi kako biraju zaelja, i ree im:
2 Kada te ko pozove na svadbu, ne sedaj u zaelje, da ne bude meu gostima ko
stariji od tebe;
3 I da ne bi doao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: podaj mesto
ovome; i onda e sa stidom sesti na nie mesto.
4 Nego kada te ko pozove, doavi sedi na poslednje mesto, da ti ree kad doe
onaj koji te pozva: prijatelju! pomakni se vie; tada e tebi biti ast pred onima
koji sede s tobom za trpezom.
5 Jer svaki koji se podie, ponizie se; a koji se ponizuje, podignue se.
6 A i onome to ih je pozvao ree: kada daje obed ili veeru, ne zovi prijatelja
svojih, ni brae svoje, ni roaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi i oni tebe kad
pozvali i vratili ti.
7 Nego kad ini gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe:
8 I blago e ti biti to ti oni ne mogu vratiti; nego e ti se vratiti o vaskrsenju
pravednih.
9 A kad u to neki od onih to seahu sa njim za trpezom ree mu: blago onome
koji jede hleb u carstvu Boijem!
10 A on mu ree: jedan ovek zgotovi veliku veeru, i pozva mnoge;
11 I kad bi vreme veeri posla slugu svojega da kae zvanima: hajdete jer je ve
sve gotovo.
12 I poee se izgovarati svi redom; prvi mu ree: kupih njivu, i valja mi ii da
je vidim; molim te izgovori me.
13 I drugi ree: kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te
izgovori me.

14 I trei ree: oenih se, i zato ne mogu doi.

15 I doavi sluga taj kaza ovo gospodaru svome. Tada se rasrdi domain i ree
slugi svome: idi brzo na raskra i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i
kljaste, i bogaljaste, i slepe.
16 I ree sluga: gospodaru, uinio sam kako si zapovedio, i jo mesta ima.
17 I ree gospodar slugi: izai na puteve i meu ograde, te nateraj da dou da mi
se kua napuni.
18 Jer vam kaem da ni jedan od onih zvanih ljudi nee okusiti moje veere.
XXXVII.
Pravila.
I koji od vas kad hoe da zida kulu ne sedne najpre i ne prorauna ta e ga
stajati, da vidi ima li da moe dovriti?
2 Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmogne dovriti, svi koji gledaju stali mu se
rugati
3 Govorei: ovaj ovek poe zidati, i ne moe da dovri.
4 Ili koji car kad poe s vojskom da se pobije s drugim carem ne seda najpre i ne
dri vee moe li sa deset hiljada sresti onoga to ide na njega sa dvadeset
hiljada?
5 Ako li ne moe, a on poalje poslanike dok je onaj jo daleko i moli da se
pomire.
XXXVIII.
Prie o izgubljenoj ovci i bludnom sinu.
I pribliavahu se k njemu svi carinici i grenici da ga uju.
2 I vikahu na njega fariseji i knjievnici govorei: ovaj primi grenike i jede s
njima.
3 A on im kaza priu ovu govorei:

4 Koji ovek od vas imajui sto ovaca i izgubivi jednu od njih ne ostavi
devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nae?
5 I naavi digne je na rame svoje radujui se.
6 I doavi kui sazove prijatelje i susede govorei im: radujte se samnom: ja
naoh svoju ovcu izgubljenu
7 Kaem vam da e tako biti vea radost na nebu za jednoga grenika koji se
kaje, nego li za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.
8 Ili koja ena imajui deset talanata, ako izgubi jedan talant, ne zapali svee, i
ne pomete kue, i ne trai dobro dok ne nae?
9 I naavi sazove drugarice i susede govorei: radujte se samnom: ja naoh
talant izgubljeni.
10 Tako, kaem vam, biva radost pred anelima Boijim za jednoga grenika
koji se kaje.
11 I ree: jedan ovek imae dva sina.
12 I ree mlai od njih ocu: oe! daj mi dio od imanja to pripada meni. I otac
im podeli imanje.
13 I potom do nekoliko dana pokupi mlai sin sve svoje, i ode u daleku zemlju; i
onamo prosu imanje svoje ivei besputno.
14 A kad potroi sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nae u nevolji.
15 I otiavi pribi se kod jednoga oveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje
svoje da uva svinje.
16 I eljae napuniti trbuh svoj roiima koje svinje jeahu, i niko mu ih ne
davae.
17 A kad doe k sebi ree: koliko najamnika u oca mojega imaju hleba i suvie,
a ja umirem od gladi!
18 Ustau i idem ocu svojemu, pa u mu rei: oe! sagreih nebu i tebi
19 I ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojih
najamnika.

20 I ustavi ode ocu svojemu. A kad je jo podaleko bio, ugleda ga otac njegov,
i saali mu se, i potravi zagrli ga i celiva ga.
21 A sin mu ree; oe, sagreih nebu i tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin
tvoj.
22 A otac ree slugama svojim: iznesite najlepu haljinu i obucite ga i podajte
mu prsten na ruku i obuu na noge.
23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
24 Jer ovaj moj sin bee mrtav, i oive; i izgubljen bee, i nae se. I stadoe se
veseliti.
25 A sin njegov stariji bee u polju, i dolazei kad se priblii kui u pevanje i
podvikivanje.
26 I dozvavi jednoga od slugu zapita: ta je to?
27 A on mu ree: brat tvoj doe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, to ga je zdrava
video.
28 A on se rasrdi i ne htede da ue. Tada izie otac njegov i molie ga.
29 A on odgovarajui ree ocu: eto te sluim toliko godina, i nikad ne prestupih
tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jareta da bih se proveselio sa svojim
drutvom;
30 A kad doe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo sa kurvama, zaklao si mu tele
ugojeno.
31 A on mu ree: sine, ti si svagda samnom, i sve je moje tvoje.
32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bee, i oive; i
izgubljen bee i nae se.
XXXIX.
Pria o nepravednom pristavu.
A uenicima svojim govorae: bee jedan ovek bogat koji imae pristava, i toga
oblagae kod njega da mu prosipa imanje.

2 I dozvavi ga ree mu: ta ovo ja ujem za tebe? Daj raun kako si kuio kuu:
jer vie ne moe kuom upravljati.
3 A pristav od kue ree u sebi: ta u initi? Gospodar moj uzima od mene
upravljanje kue: kopati ne mogu, prositi stidim se.
4 Znam ta u initi da bi me primili u kue svoje kad mi se oduzme upravljanje
kue.
5 I dozvavi redom dunike gospodara svojega ree prvome: koliko si duan
gospodaru mojemu?
6 A on ree: sto oka ulja .I ree mu: uzmi pismo svoje i sedi brzo te napii
pedeset.
7 A potom ree drugome: a ti koliko si duan? A on ree: sto oka penice. I ree
mu: uzmi pismo svoje i napii osamdeset.
8 I pohvali gospodar nevernoga pristava to mudro uini; jer su sinovi ovoga
veka mudriji od sinova videla u svojemu narataju.
9 I ja vama kaem: nainite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas
kad osiromaite primili u vene kue.
10 Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u
mnogom je neveran.
11 Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko e vam u istinom
verovati?
12 I ako u tuem ne biste verni, ko e vam dati vae?
13 Nikakav pak sluga ne moe dva gospodara sluiti; jer ili e na jednoga mrziti
a drugoga ljubiti, ili e jednome voleti a za drugoga ne mariti. Ne moete sluiti
Bogu i bogatstvu.
14 A ovo sve sluahu i fariseji, koji behu srebroljubci, i rugahu mu se.
15 I ree im: vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca
vaa; jer to je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
XL.
Pria o Lazaru.

ovek neki pak bee bogat, koji se oblaie u skerlet i u svilu, i ivee svaki dan
gospodski i veseljae se.
2 A bee jedan siromah, po imenu Lazar, koji leae pred njegovim vratima
gnojav,
3 I eljae da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; jo i psi dolazie
i lizahu njegov gnoj.
4 A kad umre siromah, odnesoe ga aneli u naruje Avramovo; a umre i bogati,
i zakopae ga.
5 U paklu kad bee u mukama podie oi svoje i ugleda iz daleka Avrama i
Lazara u naruju njegovu,
6 I povikavi ree: oe Avrame! Smiluj se na me i poalji mi Lazara neka umoi
u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se muim u ovome
plamenu.
7 A Avram ree: sinko, opomeni se da si ti primio dobra svoja u ivotu svome, i
Lazar opet zla; a sad se on tei, a ti se mui.
8 I preko svega toga postavljena je meu nama i vama velika propast, da oni koji
bi hteli odavde k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
9 Tada ree: molim te dakle, oe, da ga poalje kui oca mojega,
10 Jer imam pet brae: neka im posvedoi da ne bi i oni doli na ovo mesto
muenja.
11 Ree mu Avram: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaju.
12 A on ree: ne, oe Avrame, nego ako im doe ko iz mrtvih pokajae se.
13 A Avram mu ree: ako ne sluaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane
nee verovati.
XLI.
Pravila da uvek treba biti spreman.

A uenicima ree: nije mogue da ne dou sablazni ali teko onome s koga
dolaze;
2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenini kamen obesi o vrat, i da ga bace u more,
nego da sablazni jednoga od ovih malih.
3 uvajte se. Ako ti sagrei brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4 I ako ti sedam puta na dan sagrei, i sedam puta na dan doe k tebi i kae:
kajem se, oprosti mu.
5 Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili uva stoku pa kad doe iz polja, ree
mu: hodi brzo sedi za trpezu?
6 Nego ne kae li mu: ugotovi mi da veeram, i zapregni se te mi slui dok
jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
7 Eda li e on zahvaliti slugi tome kad zavri to mu se zapovedi? Ne verujem.
8 Tako i vi kad svrite sve to vam je zapoveeno, govorite: mi smo zaludne
sluge, jer uinismo to smo bili duni initi.
9 A kad ga upitae fariseji: kad e doi carstvo Boije? odgovarajui ree im:
carstvo Boije nee doi da se vidi.
10 I kako je bilo u vreme Nojevo onako e biti u dane sina oveijega.
11 Jeli su, pili su, enili se, udavali se do onoga dana kad Noje ue u barku, i
doe potop i pogubi sve.
12 Tako kao to bi u dane Lotove: jeli su, pili su, kupovali, prodavali, sadili,
zidali;
13 A u dan kad izie Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
14 Tako e biti i u onaj dan kad e se javiti sin oveiji.
15 U onaj dan koji se desi na krovu a pokustvo njegovo u kui, neka ne silazi
da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraa natrag.
16 Setite se ene Lotove.
17 Koji poe da sauva duu svoju, izgubie je; a koji je izgubi, oivee je.

18 Kaem vam: u onu no bie dva na jednome odru, jedan e se uzeti a drugi e
se ostaviti;
19 Dve e ene mleti zajedno, jedna e se uzeti a druga e se ostaviti;
20 Dva e biti na njivi, jedan e se uzeti a drugi e se ostaviti.
XLII.
Prie o Udovici i sudiji; Fariseju i cariniku.
Kaza im pak i priu kako se treba svagda moliti Bogu, i nedati da dotui,
2 Govorei: u jednome gradu bee jedan sudija koji se Boga ne bojae i ljudi se
ne stiae.
3 A u onome gradu bee jedna udovica i dolazae k njemu govorei: ne daj me
mojemu suparniku.
4 I ne htede za dugo. A najposle ree u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne
sramim,
5 No budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je, da mi jednako ne dolazi
i dosauje.
6 Tada ree Gospod: ujte ta govori nepravedni sudija.
7 A kamoli Bog nee odbraniti izabrane svoje koji ga mole dan i no?
8 Kaem vam da e ih odbraniti brzo. Ali sin oveiji kad doe hoe li nai veru
na zemlji?
9 A i drugima koji mislie za sebe da su pravednici a druge prezirahu kaza ovu
priu:
10 Dva oveka uoe u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik.
11 Farisej stade i moljae se u sebi ovako: Boe, hvalim te to ja nisam kao
ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboinci, ili kao ovaj carinik.
12 Postim dva puta u nedelji; dajem desetak od svega to imam.

13 A carinik iz daleka stajae, i ne htede ni oiju da podigne na nebo, nego

udarae prsa svoja govorei: Boe, milostiv budi meni grenome.
14 Kaem vam da ovaj ode opravdan kui svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se
sam podie ponizie se; a koji se sam ponizuje podignue se.
XLIII.
Pravila.
A kad iahu putem i on ue u jedno selo, a ena neka, po imenu Marta, primi ga
u svoju kuu.
2 I u nje bee sestra, po imenu Marija, koja sede kod nogu Isusovih i sluae
besedu njegovu.
3 A Marta se bee zabunila kako e ga doekati, i prikuivi se ree: Gospode,
zar ti ne mari to me sestra moja ostavi samu da sluim? Reci joj dakle da mi
pomogne.
4 A Isus odgovarajui ree joj: Marta, Marta, brine se i trudi za mnogo,
5 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobar deo izabrala, koji se nee uzeti
od nje.
6 I kad svri Isus rei ovo, otide iz Galileje, i doe u okoline Judejske preko
Jordana.
7 I za njim idoe ljudi mnogi i isceli ih onde.
8 I pristupie k njemu fariseji da ga kuaju, i rekoe mu: moe li ovek pustiti
enu svoju za svaku krivicu?
9 A on odgovarajui ree im: niste li itali da je onaj koji ih je u poetku stvorio,
muko i ensko stvorio?
10 I ree: zato ostavie ovek oca svojega i mater, i prilepie se k eni svojoj, i
bie dvoje jedno telo.
11 Tako nisu vie dvoje, nego jedno telo; a to je Bog sastavio ovek da ne
rastavlja.

12 Rekoe mu: zato dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se

pusti?
13 Ree im: Mojsije je vama dopustio po tvrdoi vaega srca putati svoje ene;
a iz poetka nije bilo tako.
14 Nego ja vam kaem: ako ko pusti svoju enu, osim za kurvarstvo, i oeni se
drugom, ini preljubu: i koji uzme putenicu ini preljubu.
15 Rekoe mu uenici njegovi: ako je tako oveku sa enom, nije se dobro
eniti.
16 A on ree im: ne mogu svi primiti tih rei do oni kojima je dano.
17 Jer ima ukopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima
ukopljenika koje su ljudi ukopili; a ima ukopljenika koji su sami sebe
ukopili carstva radi nebeskoga. Ko moe primiti neka primi.
18 Tada privedoe k njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a
uenici zabranjivahu im.
19 A Isus ree: ostavite decu, i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih
carstvo nebesko.
20 I metnuvi na njih ruke ode odande.
21 I gle, neko pristupivi ree mu: uitelju blagi, kakvo u dobro da uinim da
imam ivot veni?
22 A on ree mu: to me zove blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A
ako eli ui u ivot, dri zapovesti.
23 Ree mu: koje? A Isus ree: da ne ubije; ne ini preljube; ne ukrade; ne
svedoi lano;
24 Potuj oca i mater; i ljubi blinjeg svoga kao samog sebe.
25 Ree mu mladi: sve sam ovo sauvao od mladosti svoje; ta mi jo treba?
26 Ree mu Isus: ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj
siromasima; i imae blago na nebu; pa hajde zamnom.
27 A kad u mladi re, ode alostan; jer bee vrlo bogat.

28 A Isus ree uenicima svojim: zaista vam kaem da je teko bogatome ui u

carstvo nebesko.
29 I jo vam kaem: lake je kamili proi kroz iglene ui nego li bogatome ui u
carstvo Boije.
30 A kad to ue uenici, divljahu se vrlo govorei: ko se dakle moe spasiti?
31 A Isus pogledavi na njih ree im: ljudima je ovo nemogue, a Bogu je sve
mogue.
XLIV.
Pria o najamnicima u vinogradu.
Jer je carstvo nebesko kao ovek domain koji rano ujutru izie da najmi
poslenike u vinograd svoj.
2 I pogodivi se s poslenicima po gro na dan posla ih u vinograd svoj.
3 I izaavi u trei sat, vide druge gde stoje na ariji besposleni,
4 I njima ree: idite i vi u moj vinograd, i to bude pravo dau vam. I oni odoe.
5 I opet izaavi u esti i deveti sat, uini tako.
6 I u jedanaesti sat izaavi nae druge gde stoje besposleni, i ree im: to stojite
ovde ceo dan besposleni?
7 Rekoe mu: niko nas ne najmi. Ree im: idite i vi u moj vinograd, i to bude
pravo primiete.
8 A kad bi vee, ree gospodar od vinograda pristavu svojemu: dozovi poslenike
i podaj im platu poevi od poslednjih do prvih.
9 I doavi koji su u jedanaesti sat najmljeni primie po gro.
10 A kad dooe prvi, mislie da e viie primiti: i primie i oni po gro.
11 I primivi vikahu na gospodara.
12 Govorei: ovi poslednji jedan sat radie, i izjednai ih sa nama koji smo se
itav dan muili i goreli.

13 A on odgovarajui ree jednome od njih: prijatelju, ja tebi ne inim krivo;

nisi li pogodio sa mnom po gro?
14 Uzmi svoje pa idi; a ja hou i ovom poslednjem da dam kao i tebi.
15 Ili zar ja nisam ovlaen u svojemu initi ta hou? Zar je oko tvoje zlo to
sam ja dobar?
16 Tako e biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo
izabranih.
XLV.
Zakhej, i pria o talentima.
I Isus ue i prolaae kroz Jerihon.
2 I gle, ovek po imenu Zakhej, koji bee stareina cariniki, i bee bogat,
3 I iskae da vidi Isusa da ga pozna; i ne mogae od naroda, jer bee maloga
rasta;
4 I potravi napred, pope se na dud da ga vidi; jer mu je onuda trebalo proi.
5 I kad doe Isus na ono mesto, pogledavi gore vide ga, i ree mu: Zakheju,
sii brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kui.
6 I sie brzo; i primi ga radujui se.
7 I svi, kad videe, vikahu na njega govorei da grenome oveku doe u kuu.
8 A Zakhej stade i ree Gospodu: Gospode, evo pola svoga imanja dau
siromasima, i ako sam koga zanio vratiu onoliko etvoro.
9 A Isus mu ree: danas doe spasenije kui ovoj; jer je i ovo sin Avramov.
10 Jer je sin oveiji doao da nae i spase to je izgubljeno.
11 A kad oni to sluahu nastavi kazivati priu; jer bee blizu Jerusalima, i
mislie da e se odmah javiti carstvo Boije.
12 Ree dakle: jedan ovek od dobra roda ode u daleku zemlju da primi sebi
carstvo, i da se vrati.

13 Dozvavi pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i ree im: trgujte dok se
ja vratim.
14 I graani njegovi mrzee na njega, i poslae za njim poslanike govorei:
neemo da on caruje nad nama.
15 I kad se on vrati, poto primi carstvo, ree da dozovu one sluge kojima dade
srebro, da vidi ta je koji dobio.
16 Tada doe prvi govorei: gospodaru, kesa tvoja donese deset kesa.
17 I ree mu: dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad
deset gradova.
18 I doe drugi govorei: gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa.
19 A on ree i onome: i ti budi nad pet gradova.
20 I trei doe govorei: gospodaru, evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i
uvao.
21 Jer sam se bojao tebe: jer si ovek tvrd: uzima to nisi ostavio, i anje to
nisi sijao.
22 A gospodar mu ree: po tvojim u ti reima suditi, zli slugo! Znao si da sam
ja tvrd ovek, uzimam to nisam ostavio, i anjem to nisam sijao:
23 Pa zato nisi dao mojega srebra trgovcima, i ja doavi primio bih ga sa
dobitkom?
24 I ree onima to stajahu pred njim: uzmite od njega kesu i podajte onome to
ima deset kesa.
25 ( I rekoe mu: gospodaru, on ima deset kesa.)
26 A on im odgovori: jer vam kaem da e se svakome ko ima dati; a od onoga
koji nema uzee se od njega i ono to ima.
27 A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite
amo, i isecite predamnom.
28 I kazavi ovo poe napred, i iae gore u Jerusalim.

XLVI.
Ide u Jerusalim i Vitaniju.
I kad se pribliie k Jerusalimu i dooe u Vitfagu k Maslinskoj gori, onda Isus
posla dva uenika.
2 Govorei im: idite u selo to je prema vama, i odmah ete nai magaricu
privezanu i magare s njom; odreite je i dovedite mi.
3 I ako vam ko ree to, kaite da oni trebaju Gospodu; i odmah e ih poslati.
4 I uenici otidoe, i uinie kako im zapovedi Isus.
5 Dovedoe magaricu i magare, i metnue na njih haljine svoje, i posadie ga na
njih.
6 A ljudi mnogi prostree haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i
prostirahu po putu.
7 I kad on ue u Jerusalim, uzbuni se sav grad govorei: ko je to?
8 A fariseji govorahu meu sobom: vidite da nita ne pomae? Gle, svet ide za
njim.
9 A bijahu neki Grci meu onima koji bijahu doli na praznik da se mole Bogu.
10 Oni dakle pristupie k Filipu, koji bee iz Vitsaide Galilejske, i molie ga
govorei: gospodine, mi bi smo hteli da vidimo Isusa.
11 Doe Filip i kaza Andriji a Andrija i Filip opet kazae Isusu.
12 A Isus odgovori im govorei: doe as da se proslavi sin oveiji.
13 Zaista, zaista vam kaem: ako zrno penino padnuvi na zemlju ne umre,
onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi.
14 I ostavivi ih izie na polje iz grada u Vitaniju, i zanoi onde.
XLVII.
Trgovci izbaeni iz hrama.

I sutradan kad izioe iz Vitanije ogladne.

2 I dooe opet u Jerusalim; i uavi Isus u crkvu stade izgoniti one koji
prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih to menjaju novce, i
klupe onih to prodaju golubove.
3 I ne dadoe da ko pronese suda kroz crkvu.
4 I uae govorei im: nije li pisano: dom moj neka se zove dom molitve svima
narodima? A vi nainiste od njega hajduku peinu.
5 I ue knjievnici i glavari sveteniki, i traie kako bi ga pogubili; jer ga se
bojahu; jer se sav narod uae nauci njegovoj.
6 I kad bi vee izie napolje iz grada.
XLVIII.
Pria o dva sina.
I dooe opet u Jerusalim; i kad hodae po crkvi dooe k njemu poglavari
sveteniki i knjievnici i stareine,
2 I odgovarajui Isusu rekoe: ne znamo. Ree i on njima: ni ja vama neu
kazati kakvom vlasti ovo inim.
3 ta vam se ini? ovek neki imae dva sina; i doavi k prvome ree: sine, idi
danas radi u vinogradu mome.
4 A on odgovarajui ree: neu; a posle se pokaja i ode.
5 I pristupivi k drugome ree tako. A on odgovarajui ree: hou, gospodaru; i
ne ode.
6 Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu? Rekoe mu: prvi. Ree im Isus:
zaista vam kaem da e carinici i kurve pre vas ui u carstvo Boije.
XLIX.
Pria o vinogradu i vinogradarima.
Drugu priu ujte: bee ovek domain koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom,
i iskopa u njemu pivnicu, i naini kulu, i dade ga vinogradarima, i ode.

2 A kad se priblii vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime

rodove njegove.
3 I vinogradari pohvatavi sluge njegove jednoga izbie, a jednoga ubie, a
jednoga zasue kamenjem.
4 Opet posla druge sluge, vie nego pre, i uinie im tako isto.
5 A potom posla k njima sina svojega govorei: postidee se sina mojega.
6 A vinogradari videvi sina rekoe meu sobom: ovo je naslednik; hodite da ga
ubijemo, i da nama ostane nasledstvo njegovo.
7 I uhvatie ga, pa izvedoe napolje iz vinograda, i ubie.
8 Kad doe dakle gospodar od vinograda ta e uiniti vinogradarima onim?
Vinogradare e pomoriti, a vinograd dae drugima.
9 I uvi glavari sveteniki i fariseji prie njegove razumee da za njih govori.
10 I gledahu da ga uhvate, ali se pobojae naroda, jer ga drahu za proroka.
L.
Pria o kralju i venanju.
I odgovarajui Isus opet ree im u priama govorei:
2 Carstvo je nebesko kao ovek car koji naini svadbu sinu svojemu.
3 I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htedoe doi.
4 Opet posla druge sluge govorei: kaite zvanicama: evo sam obed svoj
ugotivio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; doite na svadbu.
5 A oni ne marivi odoe u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6 A ostali uhvatie sluge njegove, izruie ih, i pobie.
7 I kad to u car onaj, razgnjevi se i poslavi vojsku svoju pogubi krvnike one, i
grad njihov zapali.
8 Tada ree slugama svojim: svadba je dakle gotova, a zvanice ne bejahu
dostojne.

9 Idite dakle na raskra i koga god naete, dozovite na svadbu.

10 I izaavi sluge one na raskra sabrae sve koje naoe, zle i dobre; i stolovi
napunie se gostiju.
11 Iziavi pak car da vidi goste ugleda onde oveka neobuena u svadbeno
ruho.
12 I ree mu: prijatelju, kako si doao amo bez svadbenoga ruha? A on oute.
13 Tada ree car slugama: sveite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu
najkrajnju; onde e biti pla i krgut zuba.
14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.
LI.
Hara, Brak, Vaskrsenje.
Tada odoe fariseji i nainie vee kako bi ga uhvatili u rei.
2 I poslae k njemu uenike svoje s Irodovcima, te rekoe: uitelju, znamo da si
istinit, i putu Boijem zaista ui, i ne mari ni za koga, jer ne gleda ko je ko.
3 Kai nam dakle ta misli ti? Treba li dati hara esaru ili ne?
4 Razumevi Isus lukavstvo njihovo ree: to me kuate, licemeri?
5 Pokaite mi novac haraki. A oni donesoe mu novac.
6 I ree im: iji je obraz ovaj i natpis?
7 I rekoe mu: esarev. Tada ree im: podajte dakle esarevo esaru, i Boije
Bogu.
8 I uvi divie se, i ostavivi ga odoe.
9 Taj dan pristupie k njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitae
ga
10 Govorei: uitelju, Mojsije ree: ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov
enu njegovu i da podigne seme bratu svojemu.

11 U nas bee sedam brae; i prvi oenivi se umre, i ne imavi poroda ostavi
enu svoju bratu svojemu.
12 A tako i drugi i trei, sve do sedmoga.
13 A posle svih umre i ena.
14 O vaskrsenju dakle koga e od sedmorice biti ena? Jer je sa svima bila.
15 A Isus odgovarajui ree im: varate se, ne znajui pisma ni sile Boije.
16 Jer o vaskrsenju niti e se eniti ni udavati; nego su kao aneli Boiji na
nebu.
17 A za vaskrsenje mrtvih niste li itali to vam je rekao Bog govorei:
18 Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog mrtvih, nego
ivih.
19 I uvi narod divljae se nauci njegovoj.
LII.
Dve zapovesti.
I pristupi jedan od knjievnika kojiih sluae kako se prepiru, i vide da im dobro
odgovara, i zapita ga: koja je prva zapovest od svih?
2 A Isus odgovori mu: prva je zapovest od svih: uj Izrailju, Gospod je Bog na
Gospod jedini;
3 I ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom duom svojom i svim
umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.
4 I druga je kao i ova: ljubi blinjega svoga kao samoga sebe. Druge zapovesti
vee od ovih nema.
5 O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
6 I ree mu knjievnik: dobro, uitelju, pravo si kazao da je jedan Bog, i nema
drugoga osim njega.

7 I ljubiti ga svim srcem i svim razumom i svom duom i svom snagom, i ljubiti
blinjega kao samoga sebe, vee je od svih rtava i priloga.
LIII.
Pravila, Ponos, Licemerstvo, Zaklinjanje.
Tada Isus ree k narodu i uenicima svojim
2 Govorei: na Mojsijevu stolicu sedoe knjievnici i fariseji.
3 Sve dakle to vam kau da drite, drite i tvorite; ali to oni ine ne inite; jer
govore a ne ine.
4 Nego veu bremena teka i nezgodna za noenje, i tovare na plea ljudska; a
prstom svojim nee da ih prihvate.
5 A sva dela svoja ine da ih vide ljudi; rairuju svoje amajlije, i grade velike
skute na haljinama svojim.
6 I trae zaelja na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7 I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: ravi, ravi!
8 A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braa.
9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima.
10 Niti se zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj Hristos.
11 A najvei izmeu vas da vam bude sluga.
12 Jer koji se podie, ponizie se, a koji se ponizuje, podignue se.
13 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate carstvo nebesko od
ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kue udovike, i lano
se molite Bogu dugo; za to ete vema biti osueni.
15 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to prehodite more i zemlju da bi
prisvojili jednoga, i kad ga prisvojite, inite ga sinom paklenim u dvoje veim
od sebe.

16 Teko vama voe slepe koji govorite: ako se ko kune crkvom nita je; a ko se
kune zlatom crkvenim kriv je.
17 Budale slepe! ta je vee, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18 I ako se ko kune oltarom nita je to, a koji se kune darom koji je na njemu
kriv je.
19 Budale slepe! ta je vee, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20 Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i ovim to je na njemu.
21 I koji se kune crkvom, kune se njim i onim koji ivi u njoj.
22 I koji se kune nebom, kune se prestolom Boijim i onim koji sedi na njemu.
23 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice i od
kopra i od kima a ostaviste to je najpretenije u zakonu: pravdu i milost i veru;
a ovo je trebalo initi i ono ne ostavljati.
24 Voe slepe koji oceujete komarca a kamilu prodirete.
25 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to istite spolja au i zdelu a
iznutra su pune grabea i nepravde.
26 Fariseju slepi, oisti najpre iznutra au i zdelu da budu i spolja iste.
27 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji
se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistoe.
28 Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni
licemerstva i bezakonja.
29 Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zidate grobove prorocima i
krasite rake pravednika.
30 I govorite: da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bi smo s njima pristali u
krv proroka.
31 Time samo svedoite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32 I vi dopunite meru otaca svojih.

33 Zmije, porodi aspidini! Kako ete pobei od presude u oganj pakleni?

LIV.
Udoviin prilog.
Pogledavi pak gore vide bogate gde meu priloge svoje u haznu Boiju;
2 A vide i jednu siromanu udovicu koja metae onde dve lepte;
3 I ree: zaista vam kaem: ova siromana udovica metnu vie od svih:
4 Jer svi ovi metnue u prilog Bogu od suvika svojega, a ona od sirotinnje svoje
metnu svu hranu svoju to imae.
LV.
Jerusalim i Sudnji dan.
I iziavi Isus iae od crkve, i pristupie k njemu uenici njegovi da mu pokau
graevinu crkvenu.
2 A Isus ree im: ne vidite li sve ovo? Zaista vam kaem: nee ostati ovde ni
kamen na kamenu koji se nee razmetnuti.
3 Tada koji budu u Judeji neka bee u gore.
4 I koji bude na krovu da ne silazi uzeti to mu je u kui;
5 I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje.
6 A teko trudnima i dojilicama u te dane.
7 Nego se molite Bogu da ne bude beg va u zimu ni u subotu.
8 Jer e biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do sad niti e biti;
9 Od smokve nauite se prii: kad se ve njezine grane pomlade i ulistaju, znate
da je blizu leto.
10 Ako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata.
11 A o danu tome i asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do otac moj sam.

12 Jer kao to je bilo u vreme Nojevo tako e biti i dolazak sina oveijeg.
13 Jer kao to pred potopom jeli su i pili, enili se i udavali do onoga dana kad
Noje ue u koveg.
14 I ne osetie dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak sina
oveijeg.
15 Tada e biti dva na njivi; jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti.
16 Dve e mleti na rvnjevima; jedna e se uzeti, a druga e se ostaviti.
17 Straarite dakle, jer ne znate u koji e as doi gospod va.
18 Ali ovo znajte: kad bi znao domain u koje e vreme doi lupe, uvao bi i ne
bi dao potkopati kue svoje.
19 Zato i vi budite gotovi; jer u koji as ne mislite doi e sin oveiji.
LVI.
Verni i mudri sluga.
Ko je dakle taj verni i mudri sluga kojega je postavio gospodar njegov nad
svojim domanjima da im daje hranu na obrok?
2 Blago tome slugi kojega doavi gospodar njegov nae da izvruje tako.
3 Zaista vam kaem: postavie ga nad svim imanjem svojim.
4 Ako li taj ravi sluga ree u srcu svome: nee moj gospodar jo za dugo doi;
5 I pone biti svoje drugare, a jesti i piti sa pijanicama;
6 Doi e gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u as kad ne misli.
7 I rasei e ga napola, i dae mu platu kao i licemerima; onde e biti pla i
krgut zuba.
LVII.
Pria o deset devica.

Tada e biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzee ike svoje i izioe
u susret eniku.
2 Pet od njih bejahu mudre a pet lude.
3 I lude uzevi ike svoje ne uzee sa sobom ulja.
4 A mudre uzee ulje u sudovima sa icima svojim.
5 A budui da enik odocni, zadremae sve, i pospae.
6 A u pono stade vika: eto enika gde ide, izlazite mu u susret.
7 Tada ustae sve devojke one i ukrasie ike svoje.
8 A lude rekoe mudrima: dajte nam od ulja svojega, jer nai ici hoe da se
ugase.
9 A mudre odgovorie govorei: da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite
k trgovcima i kupite sebi.
10 A kad one odoe da kupe, doe enik, i gotove uoe s njim na svadbu, i
zatvorie se vrata.
11 A posle dooe i one druge devojke govorei: gospodaru, gospodaru, otvori
nam.
12 A on odgovarajui ree im: zaista vam kaem: ne poznajem vas.
13 Straite dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e sin oveiji doi.
LVIII.
Pria o talantima.
Jer kao to ovek polazei dozva sluge svoje i predade im blago svoje.
2 I jednom dakle dade pet talanta, a drugome dva, a treemu jedan, svakome
prema njegovoj moi; i ode odmah.
3 A onaj to primi pet talanta ode te radi s njima, i dobi jo pet talanta.
4 Tako i onaj to primi dva dobi i on jo dva.

5 A koji primi jedan ode te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svojega.
6 A po dugom vremenu doe gospodar tih sluga, i stade se raunati s njima.
7 I pristupivi onaj to je primio pet talanta, donese jo pet talanta govorei:
gospodaru, predao si mi pet talanta; evo jo pet talanta ja sam dobio s njima.
8 A gospodar njegov ree mu: dobro, slugo dobri i verni, u malom bio si mi
veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svojega.
9 A pristupivi i onaj to je primio dva talanta ree: gospodaru, predao si mi dva
talanta; evo jo dva talanta ja sam dobio s njima.
10 A gospodar njegov ree mu: dobro, slugo dobri i verni, u malom bio si mi
veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svojega.
11A pristupivi i onaj to je primio jedan talant ree: gospodaru, znao sam da si
ti tvrd ovek: anje gde nisi sejao, i kupi gde nisi vijao;
12 Pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.
13 A gospodar njegov odgovarajui ree mu: zli i lenji slugo, znao si da ja
anjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vijao:
14 Trebalo je dakle da da moje srebro trgovcima; i ja doavi uzeo bih svoje sa
dobitkom.
15 Uzmite dakle od njega talant, i podajte onom to ima deset talanta.
16 Jer svakome koji ima, dae se, i pretei e mu; a od onoga koji nema, i to
ima uzee se od njega.
17 I nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; onde e biti pla i krgut zuba.
LIX.
Sudnji dan.
A kad doe sin oveiji u slavi svojoj i svi sveti aneli s njime, onda e sesti na
prestolu slave svoje.

2 I sabrae se pred njim svi narodi, i razluie ih izmeu sebe kao pastir to
razluuje ovce od jaraca.
3 I postavie ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
4 Tada e rei car onima to mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni oca
mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.
5 Jer ogladneh, i daste mi da jedem; oedneh, i napojiste me; gost bijah, i
primiste me;
6 Go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i obioste me; u tamnici bijah, i
dooste k meni.
7 Tada e mu odgovoriti pravednici govorei: Gospode, kad te videsmo gladna, i
nahranismo? Ili edna, i napojismo?
8 Kad li te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
9 Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici, i doosmo k tebi?
10 I odgovarajui car rei e im: zaista vam kaem: kad uiniste jednome od ove
moje najmanje brae, meni uiniste.
11 Tada e rei i onima to mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj
veni pripravljeni avolu i anelima njegovim.
12 Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; oedneh, i ne napojiste me;
13 Gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici
bijah, i ne obioste me.
14 Tada e mu odgovoriti i oni govorei: Gospode, kad te videsmo gladna ili
edna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne posluismo te?
15 Tada e im odgovoriti govorei: zaista vam kaem: kad ne uiniste jednome
od ove moje male brae, ni meni ne uiniste
16 I ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni.
LX.
ena ga pomaza.

Bijahu jo pak dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i traie glavari
sveteniki i knjievnici kako bi ga iz prevare uhvatili i ubili.
2 Ali govorahu: ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
3 I kad bejae on u Vitaniji u kui Simona gubavog i sedee za trpezom, doe
ena sa sklenicom skupoga mira ista nardova, i razbivi sklenicu ljevae mu na
glavu.
4 A neki se srdie govorei: zato se to miro prosipa tako?
5 Jer se mogae za njega uzeti vie od trista groa i dati siromasima. I vikahu na
nju.
6 A Isus ree: ostavite je; ta joj smetate? Ona uini dobro delo na meni.
7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoete moete im dobro initi;
a mene nemate svagda.
8 Ona to moe, uini: ona pomaza napred telo moje za ukop.
LXI.
Juda Iskariotski se sprema da izda Isusa.
Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski; ode ka glavarima
svetenikim,
2 I ree: ta e te mi dati da vam ga izdam? A oni mu obeae trideset
srebrenika.
3 I od tada traie zgodu da ga izda.
LXII.
Uputstva njegovim uenicima, pere im noge.
A u prvi dan presnih hlebova pristupie uenici k Isusu govorei: gde e da ti
zgotivimo pashu da jede?
2 A on ree: idite u grad k tome i tome, i kaite mu: uitelj kae: vreme je moje
blizu, u tebe u da uinim pashu s uenicima svojim.
3 I uinie uenici kako im zapovedi Isus, i ugotovie pashu.

4 A kad bi uvee, sede za trpezu sa dvanaestoricom.

5 A on im ree: carevi narodni vladaju narodom, a koji njim upravljaju, zovu se
dobrotvori.
6 Ali vi nemojte tako; nego koji je najvei meu vama neka bude kao najmanji,
a koji je stareina neka bude kao sluga.
7 Jer koji je vei, koji sedi za trpezom ili koji slui? Nije li onaj koji sedi za
trpezom? A ja sam meu vama kao sluga.
8 I po veeri kad ve avo bee metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskome da
ga izda,
9 Ustade od veere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapree;
10 Potom usu vodu u umivaonicu, i poe prati noge uenicima i otirati ubrusom
kojim bee zapregnut.
11 Onda doe k Simonu Petru, i on mu ree: Gospode, zar ti moje noge da
opere?
12 Isus odgovori i ree mu: to ja inim ti sad ne zna, ali e posle doznati.
13 Ree mu Petar: nikad ti nee oprati mojih nogu. Isus mu odgovori: ako te ne
operem nema dela sa mnom.
14 Ree mu Simon Petar: Gospode, ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.
15 Isus mu ree: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav ist; a vi ste
isti, ali ne svi.
16 Jer znae izdajnika svojega, zato ree: niste svi isti.
17 A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavi opet za trpezu ree im: znate
li to ja uinih vama?
18 Vi zovete mene uiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
19 Kad dakle oprah ja vama noge Gospod i uitelj, i vi ste duni jedan drugome
prati noge.

20 Jer ja vam dadoh primer da i vi tako inite kao to ja vama uinih.

21 Zaista, zaista vam kaem: nije sluga vei od gospodara svojega, niti je
poslanik vei od onoga koji ga je poslao.
22 Kad ovo znate, blago vama ako ga izvrujete.
23 Rekavi ovo Isus posta alostan u duhu, i posvedoi i ree: zaista, zaista vam
kaem: jedan izmeu vas izdae me.
24 Onda se uenici zagledahu meu sobom, i uahu se za koga govori.
25 A jedan od uenika njegovih, kojega Isus ljubljae, seae za trpezom na
krilu Isusovom.
26 Onda namae na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori
27 A on lee na prsi Isusove i ree mu: Gospode, ko je to?
28 Isus odgovori: onaj je kome ja umoivi zalogaj dam. I umoivi zalogaj
dade Judi Simonovu Iskariotskome.
29 Kad on izie, onda Isus ree: sad se proslavi sin oveiji, i Bog se proslavi u
njemu.
30 Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao to ja vas ljubih, da
se i vi ljubite meu sobom.
31 Po tom e svi poznati da ste moji uenici ako uzimate ljubav meu sobom.
32 Tada ree Isus: svi ete se vi sablazniti o mene ovu no; jer u pismu stoji:
udariu pastira i ovce od stada razbeae se.
33 A Petar ree mu: ako se i svi sablazne od tebe ja se neu nikad sablazniti.
34 A on mu ree: Gospode, s tobom gotov sam i u tamnicu i u smrt ii.
35 A on ree: kaem ti Petre, danas nee zapevati petao dok se triput ne
odrekne da me poznaje.
36 Ree njemu Petar: da bih znao i umreti s tobom neu te se odrei. Tako i svi
uenici rekoe.

37 Tada doe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i ree uenicima:
sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
38 I uzevi Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poe tuiti.
39 Tada ree im Isus: alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde, i straarite
samnom.
40 I otiavi malo pade na lice svoje molei se i govorei: oe moj, ako je
mogue da me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti.
41 I doavi k uenicima nae ih gde spavaju, i ree Petru: zar ne mogoste jedan
as postraiti sa mnom?
42 Straite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh sran ali je telo
slabo.
43 Opet po drugi put ode i pomoli se govorei: oe moj, ako me ne moe ova
aa mimoii da je ne pijem, neka bude volja tvoja.
44 I doavi nae ih opet gde spavaju; jer im bijahu oi oteale.
45 I ostavivi ih ode opet trei put te se pomoli govorei one iste rei.
46 Tada doe k uenicima svojim i ree im: jednako spavate i poivate; evo se
priblii as, i sin oveiji predaje se u ruke grenika.
LXIII.
Juda odvodi oficire do Isusa.
I rekavi ovo Isus izie s uenicima svojim preko potoka Kedrona gde bee vrt,
u koji ue on i uenici njegovi.
2 A Juda izdajnik njegov znadijae ono mesto; jer se Isus esto skupljae onde s
uenicima svojim.
3 Onda Juda uze etu i od glavara svetenikih i fariseja momke, i doe onamo s
fenjerima i sa sveama i s orujem.
4 A izdajnik njegov dade im znak govorei: koga ja celivam onaj je: drite ga, i
vodite ga uvajui.

5 I odmah pristupivi k Isusu ree: zdravo, ravi! I celiva ga.

6 A Isus ree mu: prijatelju, ta e ti ovde? Tada pristupivi digoe ruke na
Isusa i uhvatie ga.
LXIV.
On je uhapen i odveden pred Kajafu, visokosvetenika i osuen.
A Isus znajui sve to e biti od njega izie i ree im: koga traite?
2 Odgovorie mu: Isusa Nazareanina. Isus im ree: ja sam. A sa njima stajae i
Juda koji ga izdavae.
3 A kad im ree: ja sam; izmakoe se natrag i popadae na zemlju.
4 Onda ih opet zapita Isus: koga traite? A oni rekoe: Isusa Nazareanina.
5 Isus im odgovori: kazah vam da sam ja. Ako dakle mene traite, ostavite ove
nek idu.
6 A Isus ree mu: prijatelju, ta e ti ovde? Tada pristupivi digoe ruke na
Isusa i uhvatie ga.
7 I gle, jedan od onih to bijahu sa Isusom maivi se rukom izvadi no svoj te
udari slugu poglavara svetenikog, i odsee mu uho.
8 Tada ree mu Isus: vrati no svoj na mesto njegovo; jer svi koji se mae za no
od noa e izginuti.
9 U taj as ree Isus ljudima: kao na hajduka izali ste s noevima i s koljem
dame uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo uei u crkvi, i ne uhvatiste me.
10 A ovo sve bi da se zbudu pisma proroka. Tada uenici svi ostavie ga, i
pobegoe.
11 I za njim iae nekakav mladi ogrnut platnom po golu telu, ; i uhvatie
onoga mladia.
12 A on ostavivi platno go pobee od njih.
13 A oni to uhvatie Isusa odvedoe ga poglavarusvetenikome Kajafi, gde se
knjievnici i stareine sabrae.

14 Za Isusom pak iae Simon Petar i drugi uenik; a uenik onajbee poznat
kod poglavarasvetenikoga, i ue s Isusom u dvor poglavara svetenikog.
15 A Petar stajae napolju kod vrata. Onda izie onaj uenik to bee poznat kod
poglavara svetenikoga i ree vratarici te uvede Petra.
16 Onda ree slukinja vratarica Petru: da nisi i ti uenik ovoga oveka? On
ree: nisam.
17 A sluge i momci bijahu naloili oganj i stajahu te se grijahu, jer bee zima; a i
Petar stajae s njima i grejae se.
18 A Simon Petar stajae i grejae se. Onda mu rekoe: da nisi i ti od uenika
njegovih? A on se odree i ree: nisam.
19 Ree jedan od slugu poglavara svetenikoga koji bee roak onome to mu
Petar odsee uho: ne videh li ja tebe u vrtu s njim?
20 Onda Petar opet odree; i odmah petao zapeva.
21 I opomenu se Petar rei Isusoveto mu je rekao: dok petao ne zapeva tri puta
e me se odrei. I izaavi na polje plaka gorko.
22 Poglavar sveteniki zapita Isusa za uenike njegove i za njegovu nauku.
23 Isus mu odgovori: ja govorih javno svetu, ja svagda uih u zbornici i u crkvi,
gde se svagda skupljaju Judejci, i nita tajno ne govorih.
24 to pita mene? Pitaj one to su sluali ta sam im govorio; evo ovi znaju ta
sam govorio.
25 A kad on ovo ree, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu,
i ree: zar tako odgovara poglavaru svetenikome?
26 Isus mu odgovori: ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ako li dobro, zato me
bije?
27 A glavari sveteniki i stareine i sav sabor traie lana svedoanstva na
Isusa da bi ga ubili; i ne naoe,
28 I premda mnogi lani svedoci dolazie, njihovo svedoenje ne bi isto.

29 Najposle dooe dva lana svedoka.

30 Mi smo uli gde on govori: ja u razvaliti ovu crkvu koja je rukama
nainjena, i za tri dana nainiu drugu koja nee biti rukama nainjena.
31 I ni ovo svedoanstvo njihovo ne bee jednako.
32 I ustavi poglavar sveteniki na sredu upita Isusa govorei: zar nita ne
odgovara to ovi na tebe svedoe?
33 A on muae i nita ne odgovarae. Opet poglavar sveteniki zapita i ree:
jesi li ti Hristos, sin blagoslovenoga?
34 Govorei: jesi li ti Hristos? Kai nam. A on im ree: ako vam i kaem, nee
te verovati.
35 A ako vas i zapitam, nee te mi odgovooriti, niti ete me pustiti.
36 Svi pak rekoe: ti li si dakle sin Boiji? A on im ree: vi kaete da sam ja.
37 A poglavar sveteniki razdrije svoje haljine, i ree: ta nam trebaju vie
svedoci?
38 uste hule na Boga: ta mislite? A oni svi kazae da je zasluio smrt.
39 I poee jedni pljuvati na njega, i pokrivati mu lice, i uati ga, i govoriti mu:
proreci; i sluge ga bijahu po obrazima.
LXV.
Zatim je odveden Pilatu.
A Isusa povedoe od Kajafe u sudnicu. Ali bee jutro, i oni ne uoeu sudnicu
da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.
2 Onda Pilat izie k njima napolje i ree: kakvu krivicu iznosite na ovoga
oveka?
3 Odgovorie mu i rekoe: kad on ne bi bio zloinac ne bi smo ga predali tebi.
4 A Pilat im ree: uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu. A Jevreji mu
rekoe: mi ne smemo nikoga pogubiti.

5 Onda ue Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i ree mu: ti si car Judejski?
6 Isus mu odgovori: govori li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazae za mene?
7 Pilat odgovori: zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveteniki predae te
meni; ta si uinio?
8 Isus odgovori: carstvo moje nije od ovoga sveta; kad bi bilo od ovoga sveta
carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali
carstvo moje nije odavde.
9 Onda mu ree Pilat: daklem si ti car? Isus odgovori: ti govori da sam ja car.
Ja sam zato roen, i zato dooh na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od
istine slua glas moj.
10 Ree mu Pilat: ta je istina? I ovo rekavi izie opet k Jevrejima, i ree im: ja
nikakve krivice ne nalazim na njemu.
11 A oni navaljivahu govorei: on buni ljude uei po svoj Judeji poevi od
Galileje dovde.
12 Onda mu ree Pilat: ne uje li kako mnogo stvari svedoe protiv tebe?
LXVI.
Pilat ga alje Irodu.
A Pilat uvi za Galileju zapita: zar je on Galilejac?
2 I razumevi da je iz podruja Irodova posla ga Irodu, koji takoer bee u
Jerusalimu onih dana.
3 A Irod videvi Isusa bi mu vrlo milo; jer je odavno eleo da ga vidi, jer je
mnogo sluao za njega, i nadae se da e videti od njega kako udo.
4 I pita ga mnogo koje zato; ali mu on nita ne odgovori.
5 A glavari sveteniki i knjievnici stajahu, i jednako tuahu ga.
6 A Irod osramotivi ga sa svojim vojnicima, i narugavi mu se, obue mu belu
haljinu, i posla ga natrag Pilatu.
7 I taj se dan pomirie Pilat i Irod meu sobom; jer pre bijahu u zavadi.

LXVII.
Pilat ga prima nazad, iba i predaje ga na raspinjanje.
A Pilat sazvavi glavare svetenike i knezove i narod
2 Ree im: dovedoste mi ovoga oveka kao koji narod otpauje, i eto ja ga pred
vama ispitah, i ne nalazim na ovom oveku nijedne krivice to vi na njega
govorite;
3 A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi nita da je uinio to bi
zasluivalo smrt.
4 Daklem da ga izbijem pa da ga pustim.
5 A o svakom prazniku pashe bee obiaj u sudije da pusti narodu po jednoga
sunja koga oni hoe.
6 A tada imahu znatnoga sunja po imenu Varavu.
7 I kad se sabrae, ree im Pilat: koga hoete da vam pustim? Varavu ili Isusa
prozvanoga Hrista?
8 Jer znadijae da su ga iz zavisti predali.
9 A kad seae u sudu, porui mu ena njegova govorei: nemoj se ti nita
meati u sud toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
10 A glavari sveteniki i stareine nagovorie narod da itu Varavu, a Isusa da
pogube.
11 A sudija odgovarajui ree im: koga hoete od ove dvojice da vam pustim? A
oni rekoe: Varavu.
12 Ree im Pilat: a ta u initi sa Isusom prozvanim Hristom? Rekoe mu svi:
da se razapne.
13 Sudija pak ree: a kakvo je zlo uinio? A oni iz glasa povikae govorei: da
se razapne.
14 Tada pusti im Varavu, a Isusa ibavi predade da se razapne.
LXVIII.

Njegovo raspee, smrt i sahrana.

Tada vojnici sudijini uzee Isusa u sudnicu i skupie oko njega svu etu vojnika.
2 I oplevi venac od trnja metnue mu na glavu, i dadoe mu trsku u desnicu; i
kleknue na kolena pred njim rugahu mu se govorei: zdravo, care Judejski;
3 I pljunuvi na njega uzee trsku i bie ga po glavi.
4 I kad mu se narugae, svukoe s njega kabanicu, i obukoe ga u haljine
njegove, i povedoe ga da ga razapnu.
5 I kad ga povedoe, uhvatie nekoga Simona Kirinca koji iae iz polja, i
metnue na njega krst da nosi za Isusom.
6 A za njim iae mnotvo naroda i ena, koje plakahu i naricahu za njim,
7 A Isus obazrevi se na njih ree: keri Jerusalimske, ne plaite zamnom, nego
plaite za sobom i za decom svojom.
8 Jer gle, idu dani u koje e se rei: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne
rodie, i sisama koje ne dojie.
9 Tada e poeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas.
10 Jer kad se ovako radi od sirova drveta, ta e biti od suha?
11 I sa njim iahu jo dva prestupnika da budu razapeti.
12 I nosei svoj krst iziena mesto koje se zove kosturnica a Jevrejski Golgota.
13 Onde ga razapee, i s njim drugu dvojicus jedne i s druge strane, a Isusa u
sredini.
14 Pilat pak napisa i natpis i metnu na krst; a bee napisano: ISUS
NAZAREANIN CAR JUDEJSKI.
15 I ovaj natpis itae mnogi od Jevreja; jer mesto bee blizu grada gde razapee
Isusa; i bee napisano Jevrejski, Grki, Latinski.
16 A Jevrejski glavari sveteniki govorie Pilatu: ne pii: car Judejski, nego da
sam ree: ja sam car Judejski.

17 Pilat odgovori: to pisah pisah.

18 A vojnici kad razapee Isusa uzee njegove haljine i nainie etiri dela,
svakome vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne bee ivena nego izatkanasva s
vrha do dna.
19 Onda rekoe meu sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju
kome e dopasti. Da se zbude pismo koje govori: razdelie haljine moje meu
sobom, i za dolamu moju bacie kocke. Vojnici dakle tako uinie.
20 I koji prolazie huljahu na njega maui glavama svojim,
21 I govorei: ti koji crkvu razvaljuje i za tri dana nainja pomozi sam sebi;
ako si sin Boiji, sii s krsta.
22 A tako i glavari svetenici sa knjievnicima i stareinama podsmevajui se
govorie:
23 Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. Ako je car Izrailjev, neka sie sad
s krsta pa emo ga verovati.
24 On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govorie:
ja sam sin Boiji.
25 A jedan od obeenih zloinaca huljae na njega govorei: ako si ti Hristos
pomozi sebi i nama.
26 A drugi odgovarajui utkae ga i govorie: zar se ti ne boji Boga, kad si i
sam osuen tako?
27 I mi smo jo pravedno osueni; jer primamo po svojim delima kao to smo
zasluili; ali on nikakva zla nije uinio.
28 A Isus govorie: oe, oprosti im; jer ne znaju ta ine. A delei njegove
haljine bacahu kocke.
29 A stajahu kod krsta Isusova mati njegova, i sestra matere njegove Marija
Kleopova, i Marija Magdalina.
30 A Isus videvi mater i uenika koga ljubljae gde stoje ree materi svojoj:
eno, eto ti sina!
31 Potom ree ueniku: eto ti matere! I od onoga asa uze je uenik k sebi.

32 A oko devetoga sata povika Isus iza glasa govorei: Ili! Ili! Lama savahtani!
To jest: Boe moj! Boe moj! Zato si me ostavio?
33 A neki od onih to stajahu onde uvi to govorae: ovaj zove Iliju.
34 I odmah otra jedan od njih te uze suner, i napuni octa, pa natae na trsku, te
ga pojae.
35 A ostali govorahu: stani da vidimo hoe li doi Ilija da mu pomogne.
36 A Isus opet povika iza glasa, i ispusti duu.
37 A bijahu i ene koje gledahu iz daleka, meu kojima bee i Marija Magdalina
i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija,
38 Koje iahu za njim i kad bee u Galileji, i sluahu mu;
LXIX.
Njegova sahrana.
A budui da bee petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu ( jer bee veliki
dan ona subota), Jevreji molie Pilata da im prebiju noge pa da ih skinu.
2 Onda dooe vojnici, i prvome dakle prebie noge i drugome raspetome s
njim.
3 A doavi na Isusa, kad ga videe da je ve umro, ne prebie mu noge;
4 Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah izie krv i voda.
5 A potom Josif iz Arimateje, koji bee uenik Isusov li kradom od straha
Jevrejskoga, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda doe i uze
telo Isusovo.
6 A doe i Nikodim, koji pre dolazi k Isusu nou, i donese pomeane smirne i
aloja oko sto litara.
7 I uzee telo Isusovo, i obavie ga platnom s mirisima, kao to je obiaj u
Jevreja da ukopavaju.

8 A bee blizu onoga mesta gde bee razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji nikad
niko ne bee metnut.
9 Tamo dakle poloie Isusa; i stavie veliki kamen na ulaz u grobnicu, i odoe.