Blagotvorno dejstvo masae eludca

na varenje i stres
Da bi mogli voditi zdrav i produktivan ivot pored brige o fizikom zdravlju, mora
se voditi rauna i o mentalnom zdravlju.
Raznovrsni su inioci koji dovode do stresa. Oni mogu biti bioloke, psiholoke ili
socijalne prirode, pa su zbog toga i razliite funkcije oveka koje prvo stradaju. No
kako postoji jedinstvo i nedeljivost bioloke, psiholoke i socijalne prirode
ovekovog bia, kao posledica toga nastupaju sloeni biopsihosocijalni
poremeaji.

ta je stres?
Stres je skup nespecifinih reakcija ovekovog organizma na faktore iz radnog i
ivotnog okruenja. tetni faktori iz ovekovog okruenja aktiviraju adaptacioni
mehanizam u organizmu kako bi se organizam zatitio uspostavljanjem ravnotee
sa sredinom.
Stres je normalan deo ivota. Meutim, prevelika sekiracija moe voditi do
problema kod kue i na poslu .Neki od uzroka za stres ukljuuju:

Kulturno mimoilaenje,

Generacijske razlike

Problemi u braku i porodici,

Usamljenost,

Siromatvo,

Nezaposlenost, i

Promena karijere.

Povezanost stresa sa varenjem

Organi za varenje su, posebno osetljivi na stres. Iako se naziva autonomnim,
nervni sistem eluca i creva nije ba u potpunosti nezavisan, ve je povezan i
pod uticajem je centralnog nervnog sistema. Mozak sve pamti i tokom godina
stresnog ivota ispostavlja raun, iji ceh najee plaaju stomak i eludac,
odnosno digestivni sistem.
Za vrlo ivu vezu izmeu izmeu stomaka i mozga znaju ak i lajici.Kod nekih
osoba bes,svaa ili neizvestnost uzrokuje greve i dijareju.Za sve je zapravo
krivac takozvani enterini crevni sistem,koji je od jednjaka do anusa proet sa
vie od 100 miliona nervnih elija,strukturisanih na slian nain kao elije
mozga.Isti nervni transmiteri,poput serotonina,dopamina,noradrenalina,postoje iu
eludano crevnom sistemu.Neko svau doivljava kao bol u stomaku,a takoe
esta studentska trema pred ispit upravo su stomani problemi.
Stres poveava aktivnost creva uz spazme i uestale stolice, a kod depresije se
javljaju lenja creva uz usporene kontrakcije.
Postoje dva karakteristina naina ispoljavanja stresa preko organa za varenje:
-Nervozna creva (iritabilni kolon)
-Pomeren
eludac
(kaskadni
eludac,gastritis akutni i hronini)

eludac,hiatus

hernia,longiran

Iritabilni kolon
Iritabilni kolon se manifestuje na dva naina;
-Bol i opstipacija(zatvor)
- Dijareja i neformirana stolica praeno grevima
Bol je najee lokalizovan u levom donjem kvadrantu stomaka, pojaava se
posle obroka, a smanjuje posle praenjenja creva. Bol nikada ne budi bolesnika iz
sna. Zatvor se ispoljava objektivno, manje od tri stolice nedeljno, i/ili subjektivnokao oteana, esto nepotpuna i bolna pranjenja. Stolice su esto uske kao olovka
ili male to je posledica spazma. Proliv se ispoljava u vidu reih stolica male
zapremine, ispoljava se ujutro ili posle obroka. Prvo pranjenje se obino sastoji
od stolice normalne konzistencije, a zatim sledi nekoliko manjih pranjenja
neformirane stolice. esto se javljaju i nadimanje trbuha i sluza u stolici.
Zbog spazma tankog i debelog creva dolazi do nakupljanja limfe u limfnom
sistemu creva,prilikom ega i nastaje taj oseaj neprijatnosti.Zbog dugog spazma
limfa je gusta i teko se kree limfotokom creva do cisterna chyli (proireni deo
limfotoka u koji dolazi limfa iz donjih ekstremiteta i abdomena)

Blagom masaom abdomena specijalnim pokretima pospeuje se protok limfe ka

veim limfnim kanalima i njeno ubrzano kretanje.Momentalno se oseti veliko
olakanje.
Kako je cisterna chyli blizu i u dodiru sa dijafragmom,tako spayam prelazi na
dijafragmu.
Dijafragma je snaan mii koji uestvuje u disanju. Pokretanje dijafargme
omoguava kretanje donjeg dela grudnog koa. Bez pokretanja dijafargme nema
dubokog disanja, da bi smo udahnuli punim pluima neophodno je pomerati
dijafragmu. Disanje stomakom je zapravo disanje dijafragmom.
Kod nekih ljudi dijafragma je mekana i pokretljiva a kod nekih je tvrda i
nepokretna. Ljudi esto toga nisu ni svesni. Kad je ovaj mii nepokretan i tvrd
moemo konstatovati da postoji miina blokada. Funkcija ove blokade je u
ograniavanju disanja. Plitkim disanjem potiskuju se oseanja. Spazam
dijafragme je najee u vezi sa zadravanjem emocija bola i plakanja.Ove
osobe plitko udiu i plitko izdiu jer pri disanju pokreu samo gornji deo grudi.

Zbog uestalog spazma u miinom tkivu dijafragme stvaraju se vorovi .Njihova

veliina moe da varira od veliine graka do veliine palca.
Posebnom tehnikom ,terapeut pronalazi te take i specijalnom medicinskom
masaom oslobaa spazam i osoba odmah osea olakanje.Dublje disanje,nema
teine u stomaku,oputenost ramena,bolje raspoloenje.

Pomeren eludac
Kako spazam zbog stresa utie na donji deo digestivnog sistema (tanko i debelo
crevo),takodje moe da utie i na gornji digestivni sistem ,eludac.eludac je
inae i najvei organ po svom volumenu,tako i da samo pomeranje istog zbog
spazma moe dovesti do raznih tegoba koje su vrlo neprijatne i teke.Mnogi ljudi
opisuju skoro isti oseaj u stomaku onog trenutka kada doive stres. Oseaj da
neto
igra
u
stomaku
ispod
rebra,
praeno
bolom
i
plitkim
disanjem,vrtoglavicom,malaksalou, ubrzanim pulsom.Taj period spazma traje u
proseku od 5min do 15min,i uglavnom kod svih se javlja strah od sranog
napada.
Posle stresa,organizam se polako vraa u normalu,ali posledice ostaju:

Pri svakom obroku poinje da se osea prerana sitost,dva tri zalogaja i

oseaj punoe zeludca

Pri malo jaem naporu osea se nedostatak vazduha,kao da je obru

stegnut ispod rebara.
Bol u ledjima u visini diajfragme.
Ukoenost ramena i lopatica i povijanje unapred.
Svako jutro poinje budjenjem sa oseajem bolne praznine u eludcu.
Uestale goruice,
Nadutost eludca,
Tahikardia (ubrzano lupanje srca)
Povieni krvni pritisak ,
Psihiki problemi (odraava se kroz eljom za znanjem i intelektualnim
dobrima (hrak sindrom: opsesivno skupljanje svega da se nae) te
eljom za vezama, preteranost, sklonost preteranoj panji, kritici i cinizmu
te brizi o nevanim detaljima i stalno nezadovoljstvo i frustraciju zbog
oseaja da nisam dovoljno dobar(a).
Depresija
Anksioznost

Ako se ovaj problem ne sanira na vreme onda dolazi do pojave elongiranogatrofinog eludca(sputenog eludca).Kako ostaje ukljeten u predelu dijafragme
,eludac poinje polako da se tegli kao vrea od teine hrane i nemogunosti
pravilnog grenja eludca.Nekada to bude i toliko drastino da se istegli do nivoa
ispod pupka.
Osobe sa ovakim problemom imaju sledee tegobe:

Gastritis,akutni i hronini
Ulceracije(irevi)
Munine posle svakog zalogaja
Nagli gubitak kilae

GERB- vraanje kiseline i zeludanog sadraja u jednjak

Malaksalost
Aneminost
Pad imuniteta
Zadah
Oteano mokrenje
Oteano pranjenje creva

Tretman
Na tretman se dolazi u komotnoj odei. Stomak treba biti prazan.Dakle od
poslednjeg obroka do samog tretmana treba proi najmanje 2 sata. Prvo se
tretiraju odreeni prljenovi u lumbalnom delu kime kako bi se oslobodili nervi
koji inerviu eludac.Takoe se nameta prvo i drugo rebro ispod koga prolazi
nervus vagus koji direktno inervie eludac. Adekvatnom tehnikom prvo proverim
u kom se poloaju nalazi eludac.Blagim dubinskim opipavanjem stomaka ispod
levog rebarnog luka utvruje se da li je eludac podignut u tom predelu. Oseti se
nateklina koja je osetljiva na pritisak. S obzirom da je eludac na nepravilnom
mestu u nepravilnom poloaju, dovodi do toga da se eludac smanji i atrofira, to

izaziva munine, gasove, bolove.Potrebna je saradnja klijenta da opusti stomane

miie i da duboko udahne i izdahne.Kada se eludac smesti na svoj prirodan
normalan poloaji vie ne bude u skuenom prostoru, odmah dobije svoju
normalnu veliinu i cirkulacija se uspostavlja normalna. Osoba oseti momentalno
olakanje i javlja se podrigivanje. Masaom stomaka poboljava se peristaltika i
normalan rad celokupnog stomaka, i fino nametanje ostalih organa koji su
izgubili svoj prirodan poloaj usled podizanja eluca. Takoe istom tehnikom se
eludac podigne i namesti u svoj poloaj ako je bio sputen.
S obzirom da je eludac proveo odreeni period u nepravilnom poloaju, izgubio
je elastinost i atrofirao. Masaom energetskih taaka na meridijanima stopala,
otvara se protok energije,poboljava cirkulacija i pokrvljenost.
Posle obavljenog tretmana osoba treba obratiti panju na ishranu, bez obilnih
obroka i prejedanja. Dakle 4-5 manjih obroka na dan. Takodje treba izbegavati
podizanje velikih tereta.Takoe treba nositi elastini pojas koji e drati eludac u
normalnom poloaju do izleenja.

Saveti!

Svaki obrok uvek jesti za trpezarijskim stolom,ili ako niste u mogunosti

onda stojei!Zabranjeno je:
Jesti za niskim stoiem
Poluleei
Leei

Svaki zalogaj savakati minimalno 20x pre gutanja istog,jer u pljuvaci su

prisutni enzimi koji kasnije u crevima pospeuju varenje.

Izbegavati spavanje na stomaku,zbog velikog pritiska na abdomen

Kafa i cigare nikada na prazan stomak!

Pri svakom podizanju velikog tereta nositi pojas preko stomaka

Disati stomakom

Preporucujem pre doruka uneti minimalno dve do tri ae od 2dcl tople

vode 30-45min pre doruka.

100%
90%
80%
70%

.Pol

60%

M.Pol

50%
40%
30%
20%
10%
0%
Iritabilni kolon