REVOLUCIJA U RUSIJI 1917.

GODINE

Predrevolucionarno stanje u
Rusiji:
- Rusijom vlada car Nikolaj II Romanov
(1894 1917 )
- Iako je reformama iz 1861. godine
ukinuto
kmetstvo ostaci feudalizma
poetkom XX veka bili su snani. To je u
znatnoj meri koilo razvoj proizvodnih
snaga u agrarnoj Rusiji.
- 1904 1905 Rusko japanski rat

- 1905. godine dolazi do masovnih trajkova i

demonstracija.
- Radnike predvodi svetenik Gapon ( posebno su se
isticali radnici Putilovski zavoda )
- Krvava nedelja 9. januara

Sovjeti:
- Sovjet Ruska re koja znai savet
- Sovjeti su nastali spontano kao oblik
samoorganizovanja radnike klase u ruskoj revoluciji
1905.
Najpre su bili trajkake organizacije. Vremenom
prerastaju u organe opte revolucionarne borbe i
oruanog ustanka.
Boljevici u sovjetima vide zaetke revolucionarne vlasti
radnika i seljaka.

Februarska revolucija
-Rusija je ula u Prvi svetski rat na strani Antante.
-Po nekim procenama 16 miliona ljudi mobilisano je u
armiju.
-Ofanziva generala Brusilova 1916. godine.
-Protesi u Petrogradu.
- Protesti kulminiraju 8.marta ( 23. februara ).
Otpoinje otvorena pobuna protiv carevog
apsolutizma.

-Duma koja zaseda u dvorcu Tavrievski odbija da se

raspusti.
- 12. marta obrazovala je Privremeni izvrni komitet
pod predsednitvom Mihaila Vladimirovia Rodzjanka
- Duma ima podrku gradjanstva i kapitala.
- Uporedo sa tim formiran je i Petrogradski sovjet na
elu sa Izvrnim odborom. Predsednik je bio menjevik
Nikolaj Semjonovi aidze.
- Izvrni odbor imao je podrku narodnih masa i vojske.
-U noi 14-15. marta car Nikolaj II je abdicirao.
- Njegov brat Mihailo II odrekao se prestola 16. marta
1917 godine.

Josif Visarionovi Dugavili Staljin

Vladimir Ili Uljanov Lenjin

Lav Davidovi Brontajn - Trocki

-1. Jula 1917. godine Kerenski otpoinje ofanzivu koja

je doivela pravi fijasko.
- Pobunom u Prvom mitraljeskom puku otpoinju
julski nemiri.
- 3. avgusta Kerenski je sa socijalistima (bez
boljevika) obrazovao novu vladu.
-Pokuaj generala Kornilova da preuzme vlast.
-Kerenski je proglasio republiku 14. septembra 1917.
- Zakazao je izbore za ustavotvornu skuptinu za 25.
novembar 1917.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA
-Septembarski izbori za sovjet donose ubedljivu
pobedu boljevicima.
- Na sednici Centralnog komiteta 23. oktobra Lenjin
iznosi stav o preuzimanju vlasti putem oruanog
ustanka.
- Njegovi glavni protivnici su Kamenjev i Zinovjev.
- Centralni komitet je odluio da se podigne ustanak
pod devizom SVA VLAST SOVJETIMA
-Pripreme za ustanak izvrio je Trocki.
- Ustanak je bio zakazan za 7. novembar (25. oktobar)
na dan otvaranja II sveruskog kongresa sovjeta, ali je
otpoeo dan ranije.

-Lenjin je poruio :ekati se ne sme! Moe se

izgubiti sve. Uzeti vlast odmah!
- Juri na Zimski dvorac.

- Kongres sovjeta otpoeo je sa radom 7. novembra.

Napustili su ga menjevici i socijarevolucionari. Oni
su optuili boljevike da uvode zemlju u gradjanski
rat.
- Privremena vlada je oborena.

- Kongres sovjeta 8. novembra prihvatio je da do

sazivanja Ustavotvorne skuptine obrazuje
privremenu vladu radnika i seljaka Sovjet narodnih
komesara - SOVNARKOM

-Predsednik je bio Lenjin

- Komesar spoljnih poslova Trocki
- Komesar unutranjih poslova Aleksej Ivanovi Rikov

-Prve zakonodavne mere bile su

1)Dekret o miru
2)Dekret o zemlji
3)Dekret o vlasti
- Zavodi se cenzura.
- 1. decembra zabranjena je partija ustavnih
demokrata koja je bila povezana sa atamanom
Kaledinom u Donskoj oblasti.

-Dekretom od 5. decembra reorganizovao je pravosue

- 23. novembra 1917. ukinute su sve razlike izmeu graana kao i
graanske titule.
- Graanski brak je uveden 31. decembra 1917.
- 28. januara formirana je Crvena armija, a 14 februara i Crvena
flota
- Uveden je 8 asovni radni dan
- Dekretom o radnikoj kontroli ( 27. novembra ) sva preduzea sa
godinjim prometom od preko 100.000 rublja stavljena su pod
nadzor radnika i slubenika zaposlenim u njima.
- 1. februara izdat je dekret o odvajanju crkve od drave, a 5.
februara kole od crkve.
- Ravnopravnost ena.
- Dekret o pravu naroda Rusije donet je 15. nove
bra.

- Izbori za ustavotvornu skuptinu odrani su 12. decembra

1917.
- Od ukupno 715 mesta u skuptini socijalrevolucionari dobili
su 412 mesta, boljevici 183 mandata, menjevici 17, ustavni
demokrati 16, narodnjaci 2, nezavisni 1, nacionalne manjine
preko 80.
-Lenjin je 26. decembra istupio Tezama o ustavotvornoj
skuptini.
- Ustavotvorna skuptina odpoela je rad 18. januara 1918.
-Sukob oko predsednika. Izabran je ernov. Kandidat boljevika
bio je Spiridonov
- Na glasanje je stavljen boljeviki Projekat deklaracije o
pravima radnog i eksplotisanog naroda, kojom se ukida

-Na Lenjinov predlog 19. Izvrni komitet sovjeta januara

prihven je Dekret o rasputanju ustavotvorne
skuptine.
- Trei sveruski kongres sovjeta odran je 23. 31.
januara, on je prihvatio sve odluke Sveruskog izvrnog
komiteta i Sovnarkoma.
- Rezolucijom od 28. januara postavljeni su
dravnopravni osnovo zemlje
1)Ruska Republika jeste federativna, sovjetska i
socijalistika drava
2)Sveruski kongres sovjeta radnikih, vojnikih i
seljakih deputata je vrhovni organ vlasti, koji se sastaje
najredje na svaka 3 meseca
3)Kongres bira sveruski centralni izvrni komitet
4)Vlada federacije se zove Savet narodnih komesara, a
njene lanove bira Sveruski kongres sovjeta ili Centralni