Glava 1

Teorija integrala
1.1

Pojam krive. Krivolinijski integrali

1.1.1

Krive u prostoru

Definicija 1. (Pojam krive) Neka su date funkcije x, y, z koje slikaju I

u R px, y, z : I Rq, gde je I bilo koji neprazan podskup skupa R (H
I R). Najcesce ce I predstavljati neki od intervala ra, bs , pa, bq , pa, bs
ili r a, bq . Kriva C je skup tacaka, denisan na sledeci nacin:
$

x x ptq
&

3
C : px, y, zq P R y y ptq , t P I .
%
z z ptq
Definicija 2. (Definicija zatvorene krive) Kriva C, denisana u deniciji 1, je zatvorena ako je:
pxpaq,
ypaq, zpaqq pxpbq,
ypbq, zpbqq .
looooooooomooooooooon
loooooooomoooooooon
po
cetna ta
cka

krajnja ta
cka

Definicija 3. (Definicija proste krive) Neka je I bilo koji interval.

Kriva, denisana u deniciji 1, je prosta ako vazi:
t1 , t P I, t1 t pxpt1 q, ypt1 q, zpt1 qq pxptq, yptq, zptqq,
1

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

pri cemu prethodni uslov ne mora biti ispunjen ako su t1 i t2 pocetna i

krajnja tacka intervala.
Definicija 4. (Definicija neprekidne krive) Kriva C, denisana u
deniciji 1, pri cemu je I neki od navedenih intervala, je neprekidna
kriva, ako su sve funkcije x xptq, y yptq, z zptq neprekidne
funkcije na I.
Definicija 5. (Definicija rektificijabilne krive) Kriva C je rektificijabilna ako ima konacnu duzinu.
Teorema 1. (Dovoljan uslov rektificijabilnost krive) Ako su funkcije
t x1 ptq , t y 1 ptq , t z 1 ptq neprekidne na I tada je kriva C rekticijabilna.
Teorema 2. Ako je kriva C zadata parametarski x x ptq , y
y ptq , z z ptq i ako funkcije x, y, z : I R imaju neprekidne
prve izvode na nekom segmentu rt0 , T s, tada je kriva C zadata parametarskim funkcijama na ovom segmentu rekticijabilna i pri tome vazi
T
b
px1 q2 ` py 1 q2 ` pz 1 q2 dt.
da je duzina krive S pRq
t0

1.1.2

Krivolinijski integral prve vrste

Definicija 6. (Definicija krivolinijskog integrala I vrste) Neka je kriva

C, iz denicije 1, pri cemu je I neki od intervala ra, bs , pa, bq , p a, bs ili
r a, bq, neprekidna, prosta i rekticijabilna. Neka je pocetna tacka krive
oznacena sa A0 . Krivu C podelimo tackama A0 , A1 , . . . , An , pri cemu
je An krajnja tacka te krive, na proizvoljan nacin. Izbor ovih tacaka
zovemo podela P krive C, i neka su sa A
k Ak`1 , pk 0, 1, ..., n 1q
oznacen deo krive izmedu tacaka Ak i Ak`1 . Neka k oznacava duzinu

luka A
k Ak`1 . Na svakom od lukova Ak Ak`1 izaberimo proizvoljnu
tacku Mk Mk pk , k , k q pk 0, 1, ..., n 1q.
Neka je data funkcija f : R3 R, koja je denisana
n1 u svim tackama
krive C. Sa oznacimo Darbouxovu sumu k0 f pMk q k , funkcije
f za izabranu podelu P . Neka je max k .
0kn1

Ako postoji konstanta I tako da je lim I odnosno da je ispunjen

0`

1.1. POJAM KRIVE. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

sledeci Cauchy-ev uslov:

pDI P Rq p@ 0q pD 0q p@Pqp@Mk P A
k Ak`1 q | I| ,
tada za funkciju f kazemo da je integrabilna u smislu krivolinijskog
integrala I vrste po krivoj C. Broj I nazivamo krivolinijski
integral I

vrste funkcije f duz date krive C i pisemo I pIq C f px, y, zq ds.

Teorema 3. (Svodenje krivolinijskih integrala I vrste na Riemann-ov
integral ). Ako je C : x ptq, y ptq, z ptq, t P ra, bs tada vazi
da je
b

f px, y, zqds pRq

C

b
f pptq, ptq, ptqq p1 ptqq2 ` p 1 ptqq2 ` p1 ptqq2 dt.

Dokaz: Teorema 3 dokazuje se primenom Teoreme 2.

1.1.3

Krivolinijski integral druge vrste

Definicija 7. (Definicija krivolinijskog integrala II vrste po x-osi)

Neka za krivu C, tacke Ak i Mk P A
k Ak`1 pk 0, 1, ..., n 1q, funkciju
3
f : C R pC R q vaze iste pretpostavke kao i u slucaju denicije krivolinijskog integrala I vrste. Neka su sa xk oznacene projekcije
tacaka Ak na x-osu i neka je xk xk`1 xk , pk 0, 1, ..., n 1q.
Posmatrajmo Darboux-ovu sumu:

n1

k0

f pMk q xk .

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

max xk dijametar podele P. Ako postoji konacan

Neka je

0kn1

realan broj I tako da vazi lim I, odnosno da je ispunjen sledeci

0`

Cauchy-ev uslov:
`

pDI P Rq p@ 0q pD 0q p@Pq @Mk P A

k Ak`1 | I| ,
tada broj I nazivamo krivolinijski integral II vrste funkcije f duz krive
C po x-osi. Za funkciju f kazemo da je integrabilna
u smislu krivolin
ijskog integrala po x-osi i pisemo I (II) C f px, y, zq dx. Slicno se
denisu krivolinijski integrali druge vrste po y i z osi.
Definicija 8. (Definicija Krivolinijski integral II vrste) Neka su date
funkcije P px, y, zq, Qpx, y, zq i Rpx, y, zq : R3 R i neka su denisane
u svim tackama krive C iz R3 , pri cemu je ta kriva neprekidna, prosta,
rekticijabilna. Za funkciju P denisimo krivolinijski integral II vrste
po x-osi kao u prethodnoj deniciji, a za Q i R denisemo analogne
integrale, ali respektivno po osama y i z. Tada se krivolinijski integral
II vrste denise kao sledeci zbir:

I pIIq P dx ` Q dy ` R dz
C

pIIq P px, y, zqdx`pIIq Qpx, y, zqdy`pIIq Rpx, y, zqdz

C

Teorema 4. (Izracunavanje krivolinijskog integrala II vrste) Neka je

data kriva C : x x ptq , y y ptq , z z ptq, pri cemu t P I (I
je neki od intervala ra, bs , pa, bq , p a, bs ili r a, bq ), tako da su funkcije
x, y, z, x1 , y 1 , z 1 neprekidne na I. Neka su date funkcije P, Q, R : C R
koje su neprekidne u svim tackama krive C. Tada se integral I
pIIq C P dx `Qdy `Rdz svodi na Riemann-ov integral na sledeci nacin:
b
I

pP pxptq, yptq, zptqq x1 ptq ` Qpxptq, yptq, zptqq y 1 ptq

`Rpxptq, yptq, zptqq z 1 ptqqdt.

Dokaz: Posto je polazni krivolinijski integral zbir tri integrala, dokaz
izvodimo za jedan sabirak. Dokazacemo da je:

b
I pIIq P dx pRq P px ptq , y ptq , z ptqq x1 ptqdt.
C

1.1. POJAM KRIVE. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

Prethodnu jednakost dokazacemo u slucaju kada je I ra, bs.

Pokazacemo da se razlika Darboux-ove sume krivolinijskog integrala i
Riemann-ovog integrala moze uciniti proizvoljno malom, manjom od
unapred zadanog proizvoljnog 0. To ce znaciti da su integrali iz
iskaza teoreme jednaki.
Kako je krivolinijski integral II vrste jednak I, vazi:
`

p@Pq @Mk P A
k Ak`1 p@ 0q pD 0q | I| .
Posmatrajmo podelu P ciji je dijametar ( je velicina iz uslova
koji obezbeduje postojanja krivolinijskog integrala). Neka su Ak
pxk , yk , zk q px ptk q , y ptk q , z ptk qq podeone tacke krive C, a t0
t1 t2 ... tn b i xk xk`1 xk za k 0, 1, . . . , n 1.
Posmatrajmo Darboux-ovu sumu za krivolinijski integral II vrste.

n1

P pMk q xk

k0

n1

P px ptk q , y ptk q , z ptk qq xk

k0
n1

P px ptk q , y ptk q , z ptk qq pxptk`1 q xptk qq

k0

pri cemu su
Mk px ptk q , y ptk q , z ptk qq P A
k Ak`1 ,

tk P rtk , tk`1 s .

Kako je prema Newton-Leibnitz-ovoj formuli

tk`1
xk xk`1 xk x ptk`1 q x ptk q

x1 ptq dt,

tk

dobijamo da je prethodna Darboux-ova suma jednaka

n1

P px ptk q , y ptk q , z ptk qq

n1
tk`1
k0

x1 ptq dt

tk

k0

tk`1

tk

P px ptk q , y ptk q , z ptk qq x1 ptq dt.

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Takode, na osnovu osobine aditivnosti integrala, imamo da je polazni

Riemannov integral jednak:
b
I

P px ptq , y ptq , z ptqqx ptq dt

a

n1
tk`1
k0

P px ptq , y ptq , z ptqqx1 ptq dt.

tk

U cilju daljeg izvodenja dokaza, uocimo nekoliko cinjenica:

Zbog Weierstrass-ove teoreme neprekidna funkcija x1 ptq dostize
svoj sup na intervalu ra, bs, sto znaci da
pDL 0q p@t P ra, bsq |x1 ptq| L.
Ako t, tk P rtk , tk`1 s, posto je , sledi da je |tk | .
Posto je funkcija t P px ptq , y ptq , z ptqq neprekidna na segmentu ra, bs, tada za proizvoljno 1 0 postoji 1 0 (uzimamo da je 1 , a ako taj uslov nije ispunjen uzima se
2 mint, 1 u), tako da vazi uslov:
|t1 t2 | 1 |P pxpt1 q, ypt1 q, zpt1 qq P pxpt2 q, ypt2 q, zpt2 qq| 1 .
Na osnovu prethodnog, zbog neprekidnosti i cinjenice navedene
u 2. tacki, vazi da je za t, tk P rtk , tk`1 s ispunjeno
|P pxptk q, yptk q, zptk qq P pxptq, yptq, zptqq| 1 .
Na osnovu prethodnog imamo da je
0 | I|

tk`1
n1

pP px ptk q , y ptk q , z ptk qq P px ptq , y ptq , z ptqqq x1 ptq dt

k0 tk

n1
tk`1
k0

|P px ptk q , y ptk q , z ptk qq P px ptq , y ptq , z ptqq| |x1 ptq| dt

tk
n1
tk`1
k0

tk

` ` ` ` `

P x tk , y tk , z tk P px ptq , y ptq , z ptqq dt

1.1. POJAM KRIVE. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

L

n1
tk`1
k0

1 dt.

tk

Za polazno 0 i za 1
uslov iz 2. tacke.

Lpbaq

postoji 1 tako da je ispunjen

Sada mozemo da zakljucimo da vazi sledeca implikacija.

1
1
p@ 0qp D
0q 1
Lpb aq
| I| L

n1
tk`1
k0

tk

dt
Lpb aq

n1
n1
tk`1

ptk`1 tk q
pb aq ,
dt
pb aq k0 tk
pb aq k0
pb aq

odakle dobijamo
p@ 0qp D 0q | I| ,
sto znaci da je lim pRq
0`

b
a

f pxptq, yptq, zptqqx1 ptqdt, odnosno

b

f px, y, zqdx pRq

C

f pxptq, yptq, zptqqx1 ptqdt.

Na slican nacin dokazujemo jednakost krivolinijskih integrala po y i z

osi odgovarajucim Riemann-ovim integralima, te vazi:

1
1
1
P dx ` Qdy ` Rdz pRq
Px ` Qy ` Rz dt.
a

Tvrdenje teoreme vazi i u slucajevima kada je interval I otvoren ili

poluotvoren, sto se dokazuje na osnovu prethodno dokazanog i osobine
aditivnosti integrala.

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

1.1.4

Nezavisnost krivolinijskog integrala druge

vrste od puta integracije

Podsetimo se nekih pojmova:

(a) Za oblast H D R3 kazemo da je povezana, ako za D vaze
sledeci uslovi:
Skup D ima neprazan interior (intD 0).
Svake dve tacke skupa D se mogu spojiti izlomljenom linijom
takvom da ta linija citava lezi u D.
(b) Za krivu L kazemo da je glatka ako se u svakoj tacki te krive moze
postaviti tangenta na tu krivu, na jedinstven nacin.
(c) Za krivu L kazemo da je deo po deo glatka ako se ona sastoji iz
najvise konacno mnogo glatkih delova.
Neka je data povezana oblast D R3 , D H i neka su funkcije
P P px, y, zq , Q Q px, y, zq , R Rpx, y, zq P CpDq. Ako je kriva
L D deo po deo glatka takva da joj je A pocetna tacka, a B krajnja
ta
cka, kakvi uslovi moraju biti zadovoljeni tako da vrednost integrala
P dx ` Q dy ` Rdz ne zavisi od oblika krive (puta integracije)?
L
Odgovor na ovo pitanje bice iskazan u vidu dve teoreme.

Teorema 5. Integral L P dx`Qdy`Rdz ne zavisi od puta integracije

ako i samo ako postoji funkcija u : D R, D R3 takva da je
du Bu
dx ` Bu
dy ` Bu
dz P dx ` Qdy ` Rdz, odnosno mora vaziti
Bx
By
Bz
1
1
1
Bu
Bu
ux Bx P, uy By Q i uy Bu
R.
Bz
Dokaz: Najpre dokazimo da ako posmatrani integral ne zavisi od puta
integracije, tada postoji funkcija
u : D R, tako da je du P dx ` Qdy ` Rdz koja je denisana sa
px,y,zq
upx, y, zq

P dx ` Qdy ` Rdz.
px0 ,y0 ,z0 q

Dokazacemo da denisana funkcija zadovoljava uslove teoreme. Posmatrajmo:

1.1. POJAM KRIVE. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI

u upx` x, y, zq upx, y, zq
px`x,y,zq
px,y,zq

P dx ` Qdy ` Rdz

P dx ` Qdy ` Rdz

px
0 , y0 , z0 q
looooomooooon

px0 , y0 , z0 q
looooomooooon

L1

px`x,y,zq
P dx ` Qdy ` Rdz.

px,
y, zq
looomooon
I

Parametrizujmo interval I sa
$
& x t, t P px, x ` xq
y const, dy 0
I:
.
%
z const, dy 0
Kako je P neprekidna funkcija, na osnovu Teoreme o srednjoj vrednosti
integrala, iz prethodnog dobijamo da je
x`x
u pRq
P pt, y, zqdt xP px ` x, y, zq, 0 1.
x
u
x0 x

Iz prethodnog dobijamo da je lim

je u1x px, y, zq P px, y, zq. Na slican

Qpx, y, zq, u1z px, y, zq Rpx, y, zq.

P px, y, zq, odnosno vazi da

nacin se dokazuje: u1y px, y, zq

Dokazimo teoremu u obrnutom smeru. Neka postoji funkcija u : D

R, D R3 takva da je du P dx ` Qdy ` Rdz. Tada za glatki luk
L i njegovu parametrizaciju : ra, bs R3 , za v u : ra, bs R
pv vptqq vazi:

P dx ` Q dy ` Rdz du
L

v 1 ptqdt vpbq vpaq uppbqq uppaqq

upxpbq, ypbq, zpbqq upxpaq, ypaq, zpaqq.

Dakle integral ne zavisi od puta integracije, nego samo od vrednosti
funkcije u u krajnjim tackama.

10

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Teorema 6. Neka su P P px, y, zq , Q Q px, y, zq , R Rpx, y, zq P

CpDq neprekidne funkcije. Tada vazi: Izraz P dx`Qdy `Rdz je totalni
diferencijal neke funkcije u : D R, ako i samo ako vaze uslovi:
BP
BQ

,
By
Bx

pq

BR
BQ

By
Bz

BP
BR

.
Bz
Bx

Dokaz: Dokaz cemo izvrsiti samo u jednom smeru. Pokazacemo da

ako je izraz P dx`Qdy `Rdz totalni diferencijal, da tada vaze navedeni
uslovi.
Za u : D R, gde du P dx ` Qdy ` Rdz, u P C 2 pDq vazi:

B2u
B Bu
B2u
B2u
B2u
B2u
B2u

Bx By
BxBy
ByBx
ByBz
BzBy
BxBz
BzBx

BQ
BP

,
Bx
By

BR
BQ

,
By
Bz

BR
BP

Bx
Bz

Obrnut smer dokaza je dosta slozeniji i ovde ga izostavljamo.

1.2

Dvojni, trojni i vi
sestruki integral

1.2.1

Pojam dvojnog, trojnog i vi

sestrukog integrala

Definicija 9. (Definicija dvojnog integrala) Neka je dat neprazan skup

Dp Hq R2 i funkcija f : D R, koja je ogranicena, tj. postoji
konstanta M 0 takva da je za @px, yq P D ispunjen uslov: |f px, yq|
M . Razlozimo oblast D podelom P na podoblasti D1 , D2 , ..., Dn , tako
da vazi:
(i) p@i P N q Di D i Di H,

(ii) ni1 Di D,
(iii) intDi X intDj H; i, j 1, 2, ...., n; i j.
U svakoj od oblasti Di proizvoljnu izaberimo po jednu tacku Ti pxi , yi q P
Di p1 i nq. Sa oznacimo maksimum od dijametara oblasti Di :
max i , gde je i diampDi q sup pdpA, Bqq.
1in

A,BPDi


1.2. DVOJNI, TROJNI I VISESTRUKI
INTEGRAL

11

Izrazom ni1 f pTi q mes pDi q, gde mes pDi q oznacava povrsinu
oblasti Di , denisemo Darboux ovu sumu funkcije f po oblasti D za
podelu P i izbor tacaka Ti .
Ako postoji konstanta I P R tako da je lim I odnosno da je
0`

ispunjen sledeci Cauchy-ev uslov:

pDI P Rq p@ 0q pD 0q p@Pq p@Tk P Dk q | I| ,
tada kazemo da je funkcija f integrabilna u smislu postojanja dvojnog
integrala po oblasti D. BrojI naziva se dvojnim integralom funkcije
f po oblasti D u oznaci I f px, yq dxdy.
D

Napomena: Veoma slicno i pod slicnim uslovima denisemo trojni

(trostruki), a takode i visestruki
nintegral. Darbouxova suma u slucaju
visestrukog integrala glasi k1 f pMk q mespVk q, pri cemu mespVk q
oznacava n-dimenzionu
zapreminu podeoka Vk . Trojni
oznaca
integral

vamo sa I
f px, y, zqdV , a n-dimenzioni sa I
... f px1 , ..., xn qdV.
V

1.2.2

Zamena promenljivih u dvojnom integralu

Teorema o smeni promenljive

u dvojnom integralu. Posma
trajmo integral I f px, yqdxdy. Neka se parametrizacijom x
D

xp, q, y yp, q, p, q P R2 , skup R2 slika u D R2 ,

pri cemu su x xp, q, y yp, q jednoznacna i glatka preslikavanja.
Tada vazi da je

I
f px, yqdxdy
f pxp, q, yp, qq |J| dd,
D

gde je |J| Dpx,yq

Jacobi eva determinanta preslikavanja x xp, q, y
Dp,q
yp, q.
Dokaz. Izvrsicemo dokaz, za dobro odabran oblik oblasti R2
(Svaka oblast moze se razloziti na oblasti bilo kog oblika, te izbor oblika
oblasti ne umanjuje opstost dokaza.)
Neka se preslikavanje ovih oblasti vrsi kao na slici:

12

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Neka se tacke 1 p, q, 2 p ` d, q, 3 p ` d, ` dq, 4 p, ` dq,

slikaju redom u tacke
P1 pxp, q, yp, qq,
P2 pxp ` d, q, yp ` d, qq,
P3 pxp ` d, ` dq, yp ` d, ` dqq,
P4 pxp, ` dq, yp, ` dqq.
Izvrsimo aproksimaciju Taylor ovom formulom, koordinate tacaka:
xp ` d, q xp, q ` Bx
d x ` Bx
d
B
B
By
By
yp ` d, q yp, q ` B d y ` B d
xp ` d, ` dq xp, q ` Bx
d ` Bx
d x ` Bx
d ` Bx
d
B
B
B
B
By
By
By
By
yp ` d, ` dq yp, q ` B d ` B d y ` B d ` B d
Zamenom u koordinate tacaka dobijamo da je:
P1 px, yq
P2 px ` Bx
d, y ` By
dq
B
B
Bx
Bx
P3 px ` B d ` B d, y `
By
d, y ` B
dq
P4 px ` Bx
B

By
d
B

By
dq
B

Podsetimo se iz analiticke geometrije, da je povrsina trougla cija su

temena Apx1 , y1 q, Bpx2 , y2 q, Cpx3 , y3 q jednaka

1 x2 x1 x3 x2
|.
PABC |
y2 y1 y3 y2
2


1.2. DVOJNI, TROJNI I VISESTRUKI
INTEGRAL

13

Povrsina krivolinijskog paralelograma P1 P2 P3 P4 jednaka je:

Bx d Bx d Bx Bx
B B
B
B
P pP1 P2 P3 P4 q 2 P pP1 P2 P4 q By

By
By d d.
d By
B d B
B
B
Iz poslednjeg sledi da je

dx dy

1.2.3

Bx
B
By
B

Bx
B
By
B

d d |J| d d
.

Green-Riemann-ova formula

Green-Riemann-ova formula. Neka su P, Q : D R, neprekidno

diferencijabilna preslikavanja oblasti D R2 koju ogranicava zatvorena
kriva L. Tada vazi

BQ BP

dxdy.
P px, yq dx ` Q px, yq dy
Bx
By
L`

Dokaz. Izvrsimo dokaz za dovoljno jednostavne oblasti.

Pretpostavimo da je data oblast D R2 i pretpostavimo da je ova

oblast D ogranicena zatvorenom konturom L P
QRS, koja je denisana na sledeci nacin: y0 y0 pxq , y Y pxq , a x b, pri cemu je
@x P ra, bs , y0 pxq Y pxq i ordinatama x a, x b.

14

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Tada, na osnovu Newton-Leibnitz-ove formule imamo da je

b Y pxq
BP
BP
I
dxdy
dx
dy
By
a
y0 pxq By
D

pq

P px, Y pxqq dx P px, y0 pxqq dx

a
a

P px, yq dx `
P px, yq dx P px, yq dx P px, yq dx

SR

QP

(*) zbog

1.3

Povr
sinski integrali

P px, yq dx 0, jer je dx 0.

Posto se analogno moze izvesti da je J D BQ

dxdy L` Qpx, yqdy
Bx
sabiranjem integrala I u J dobija se zadato tvrdenje cime je dokaz
zavrsen.

1.3.1

RQ

P px, yq dx

L`

P
S

Povr
sinski integral I vrste

Definicija 10. (Definicija povrsinskog integrala I vrste)

Neka je data povrs S R3 koja je deo po deo glatka (sastoji se od unije
najvise prebrojivo mnogo glatkih povrsi - povrsi kod kojih se u svakoj
tacki, osim u rubnim tackama, moze postaviti tangentna ravan i to na
jedinstven nacin), ogranicena i rektificijabilna (ima konacnu povrsinu).
Neka je povrs S razlozena podelom P na podpovrsi: S1 , S2 , ..., Sn tako
da vazi:
(i) Si S, i 1, 2, ..., n;

(ii) ni1 Si S;
(iii) intSi X intSj H, za i j pi, j 1, 2, ..., nq.
Na proizvoljan nacin odaberimo po jednu tacku Mk Mk pxk , yk , zk q P
Sk p1 k nq. Neka je max diampSk q, pri cemu je dijametar
1kn


1.3. POVRSINSKI
INTEGRALI

15

skupa Sk denisan sa diampSk q sup pdpA, Bqq. Neka je f : S R

A,BPSk

ogranicena funkcija denisana u svim tackama povrsi S. Denisimo

Darboux-ovu sumu funkcije f po povrsi S, na sledeci nacin:

f pMk q mespSk q,

k1

pri cemu je sa mespSk q oznacena povrsina povrsi Sk .

Ako postoji konstanta I P R tako da je lim I, odnosno da je
0`

ispunjen sledeci Cauchy-ev uslov:

pDI P Rq p@ 0q pD 0q p@Pq p@Mk P Sk q | I| ,
tada broj I nazivamo povrsinski integral I vrste funkcije f po povrsi
S. Za funkciju f , u tom slucaju, kazemo da je integrabilna po povrsi
S u smislu postojanja povrsinskog integrala I vrste i pisemo

I
f px, y, zqdS.
S

Teorema 1. (Teorema o izracunavanju povrsinskog integrala I vrste)

3
Neka je S Rx,y,z
povrs u prostoru R3 i neka je ova povrs jednoznacna
2
slika oblasti Ru,v
, sledecim neprekidno diferencijabilnim funkcijama x xpu, vq, y ypu, vq, z zpu, vq.

Neka je funkcija f ogranicena na povrsi S. Tada vazi sledeca jednakost:

?
f px, y, zqdS
f pxpu, vq, ypu, vq, zpu, vqq E G F 2 dudv
S

16

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

gde je

Bx
Bu

By
Bu

Bz
Bu

Bx Bx By By Bz Bz

Bu Bv Bu Bv Bu Bv
2 2 2
Bx
By
Bz
G
`
`
.
Bv
Bv
Bv
F

1.3.2

Jednostrane i dvostrane povr

si

Pretpostavimo da je data glatka povrs S R3 , pri cemu je rub ove

povrsi zatvorena kontura C. U proizvoljnoj tacki N ove povrsi povucemo
jedinstvenu normalu n pnKSq i opisemo konturu L S takvu da je
L X C H i da kontura L sadrzi podnozje normale n.

Pomeramo n duz konture L. Mogu nastati dva slucaja:

(i) Pomerajuci n duz konture L, posle povratka u tacku N normala
n se vraca u polazni polozaj zadrzavajuci isti smer.
(ii) Pomerajuci n duz konture L, posle povratka u tacku N normala
n se vraca u polazni polozaj menjajuci smer u njemu suprotan.


1.3. POVRSINSKI
INTEGRALI

17

Ako za svaku konturu L S normala zadrzava isti smer kao i u

pocetnom polozaju za povrs S kazemo da je dvostrana ( na primer,
sfera). Ako postoji barem jedna kontura L takva da posle njenog obilaska vektor n menja svoj smer za povrs S kazemo da je jednostrana
(na primer, Mebijusov list).
Definicija 11. (Definicija strane povrsi )
Izaberimo na dvostranoj, deo po deo glatkoj, ogranicenoj i rekticijabilnoj povrsi S jednu tacku P i u njoj postavimo normalu n pnKSq,
pri cemu biramo na proizvoljan nacin i ksiramo jedan od dva moguca
smera. Osim ovoga uocimo proizvoljnu tacku X na S. Za tacku X i
tacku P kazemo da pripadaju istoj strani dvostrane povrsi S ako za
svaku konturu L koja sadrzi i P i X, ali ne sece granicu od S, normala n posle obilaska te konture zadrzava isti smer kao i u pocetnom
polozaju.

Skup svih tacaka koje pripadaju istoj strani dvostrane povrsi obrazuju
jednu od dve strane te povrsi. Skup preosalih tacaka obrazuju drugu
stranu te povrsi.
Ukoliko je na povrsi S izabrana jedna strana povrsi tada za povrs
kazemo da je orijentisana.

1.3.3

Povr
sinski integrali II vrste

Definicija 12. (Definicija povrsinskog integrala II vrste po Oxy-ravni)

Neka je povrs S R3 deo po deo glatka, ogranicena, rektificijabilna (tj.
mozemo da odredimo povrsinu povrsi), dvostrana i orijentisana (na S
je izabrana jedna strana povrsi oznacena sa S ).

18

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Neka je u svakoj taski povrsi S denisana funkcija Rpx, y, zq : S R

koja je ogranicena na S (tj. pDK 0qp@px, y, zq P Sq |Rpx, y, zq| K).
Neka je P podela povrsi S na orijentisane povrsi Si p1 i nq, pri
cemu je svaka podpovrs iste orijentacije kao povrs S.
Projektujmo Si na Oxy ravni i neka su Di p1 i nq projekcije povrsi
Si , cije povrsine imaju velicinu mespDi q.
Proizvoljno odaberimo tacke Mi Mi px, y, zq P Si p1 i nq. Neka
je dijametar podele P, max dpSi q, gde su dpSi q dijametri povrsi
1kn

Si . Darboux ovu sumu za povrsinski integral funkcije R po projekciji

povrsi S na xOy ravan denisemo sa:

R pMi q mespDi q

k1

gde ima Di znak `, ako je odbarana spoljnja strana, a znak ako je

odabrana unutrasnja strana.
Ako postoji konstanta I P R tako da je lim I, odnosno da je
0`

ispunjen sledeci Cauchy-ev uslov:

pDI P Rq p@ 0q pD 0q p@Pq p@Mk P Sk q | I| ,
tada za funkciju R kazemo da je integrabilna po projekciji povrsi S
na Oxy-ravan, u smislu postojanja povrsinskog integrala druge vrste.
Broj I nazivamo povrsinski integral druge vrste po projekciji povrsi S
na Oxy-ravan i pisemo

I
Rpx, y, zqdxdy.
S

Napomena. Uobicajeno je da se spoljna strana povrsi S oznacava sa

S ` , a unutrasnja sa S .
Definicija 13. (Definicija povrsinskog integrala II vrste) Slicno kao
u prethodnoj denicija denisemo integrale funkcija P P px, y, zq i
Q Qpx, y, zq po projekciji povrsi S na Oyz i Ozx ravni, redom.
Tada je sa

I
P px, y, zqdydz ` Qpx, y, zqdzdx ` Rpx, y, zqdxdy
S


1.3. POVRSINSKI
INTEGRALI

19

denisan povrsinski integral druge vrste po povrsi S i to onoj strani

koja je odredena sa .

1.3.4

Veza povr
sinskih integrala prve i druge vrste

Neka je npcos , cos , cos q jedinicni vektor normale na datu povrs S

(, , su uglovi koje n zaklapa sa x,y, z osama). Izdelimo S na veoma
male povrsi, kojima dodeljujemo po vektor n. Neka je mes pDi q mera
povrsine projekcije povrsi Si na Oxy. Tada imamo da je

mespDi q
cos ), pa je
mespSi q |cos i |, (odnosno dxdy
dS
mespDi q mespSi qcos i p i u izabranoj takiq. S obzirom na prethodno,
Darboux ova suma kojom se denise integral po xOy ravni postaje

f pxi , yi , zi q cos i mespSi q I

f px, y, zq cos dS.
i1

Dakle, vazi:

pIIq
P dydz`Qdzdx`Rdxdy pIq
pP cos ` Q cos ` R cos q dS.
S

1.3.5

Izra
cunavanje povr
sinskog integrala II vrste

Date su tri funkcije: x xpu, vq, y ypu, vq, z zpu, vq, koje jedna
noznacno preslikavaju px, y, zq P S pu, vq P R2 . Vektor stan11

dardizovane normale na
povrs je standardizovan
vektor koji se dobija iz


i

j k

vektorskog proizvoda xu yu zu . Oznacimo koordinate prethodnog

x y z
v
v
v
Dpz,xq
Dpx,yq
Dpy,zq
, C Dpu,vq
.
vektorskog proizvoda sa A Dpu,vq , B Dpu,vq
Kako je
cos

A
?
,
A2 `B 2 `C 2

cos

B
?
,
A2 `B 2 `C 2

cos

C
?
,
A2 `B 2 `C 2

20
a dS

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

?
A2 ` B 2 ` C 2 dudv, dobijamo da je:

P dydz ` Qdzdx ` Rdxdy

I pIIq
S

pdvojniq loomo
on

pP A ` QB ` RCq dudv.

zavisi od
strane
povrsi

1.3.6

Stokes-ova formula

Stokes-ova formula predstavlja vezu izmedu povrsinskog integrala II

vrste i krivolinijskog integrala II vrste.
Neka je S R3 prosta (ne sece samu sebe), glatka, dvostrana povrs,
ogranicena deo po deo glatkom konturom L, pri cemu na povrsi S biramo spoljnu stranu, a na L pozitivnu orijentaciju kretanja. Neka je
data funkcija P P px, y, zq koja je neprekidna zajedno sa svim svojim
prvim parcijalnim izvodima po svim promenljivim x, y, z i to u oblasti
S Y L. Pod svim ovim uslovima vazi:

BP
BP
(A)
P dx
dzdx
dxdy.
Bz
By
L`

S`


1.3. POVRSINSKI
INTEGRALI

21

Dokaz : Neka se parametarskim funkcijama x xpu, vq, y ypu, vq,

2
z zpu, vq povrs S jednoznacno preslikava na P Ru,v
(pri tome se
kontura L preslikava na konturu koja ogranicava ).
Kako u tom slucaju iz x xpu, vq dx

P dx

Bx
P
Bu

Bx
du
Bu

Bx
du ` P
Bv

Bx
dv
Bv

imamo da je

dv.

L`

(* oznacava odgovarajucu orjentaciju koja se dobija projektovanjem

krive L` .)
Prema Greenovoj formuli dobijamo da je:

Bx
B
Bx
B
p
P

P
qdudv
P dx
Bu
Bv
Bv
Bu
L`

BP
BP
BP
BP
B
C dudv
dzdx
dxdy.
Bz
By
Bz
By

Pretpostavimo dalje da jos uvek vaze sve pretpostavke koje se odnose

na S Y L, ali da su date jos dve funkcije Q Qpx, y, zq i R Rpx, y, zq
koje zadovoljavaju analogne pretpostavke, tada vaze i sledece dve formule:

BQ
BQ
(B)
dxdy
dydz i
Qdy
Bx
Bz
L`
S`

BR
BR
(C)
dydz
dzdx
Rdz
Bz
Bx
L`

S`

Iz formula (A), (B) i (C) sledi da vazi sledeca jednakost, koja se naziva
Stokes-ova formula, i koja glasi:

cos cos cos

B
B
B
dS

P dx ` Qdy ` Rdz pIq

By
Bz

Bx

P
Q
R
`
S
L

BR BQ
BR
BP
BQ BP

dydz `
dzdx `
dxdy
By
Bz
Bz
Bx
Bx
By
S`

22

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

gde je n npcos , cos , cos q jedinicni vektor normale postavljen na

povrsi S u tacki px, y, zq P S.

1.3.7

Teorema Gauss Ostrogradski

Teorema Gauss-Ostrogradski daje vezu izmedu povrsinkog integrala II

vrste i trojnog integrala.
Teorema Gauss-Ostrogradski. Neka je V kompaktan (zatvoren i ogranicen), povezan skup u R3 , ciji je rub deo po deo glatka povrs S. Neka
su P, Q, R : V R3 neprekidno diferencijabilne funkcije (Dovoljno
je da budu neprekidni oni parcijalni izvodi koji ucestvuju u formuli.)
Tada vazi formula Gauss-Ostrogradskog:

BP
BQ BR
p
`
`
qdxdydz
P dydz ` Qdzdx ` Rdxdy.
Bx
By
Bz
V

S`

Dokaz. Dokaz cemo izvrsiti za telo koje je dato na slici.

U skladu sa oznakama na crtezu pretpostavimo da su date dve funkcije

S1 : z z0 px, yq, S2 : z Zpx, yq, gde je px, yq P D i gde je ispunjen


1.3. POVRSINSKI
INTEGRALI

23

sledeci uslov z0 px, yq Zpx, yq za svako px, yq P D. Povrs S3 je ortogonalna na xOy ravan. Povrsi S1 , S2 i S3 su deo po deo glatke povrsi.
Neka je takode sa S ` oznacena spoljna strana povrsi S S1 Y S2 Y S3 .
Neka je oblast D ogranicena konturom K koja je deo po deo glatka.
Imamo da je

BR
dxdydz
Bz

Zpx,yq

dxdy

z0 px,yq

Rpx, y, Zpx, yqqdxdy

Rpx, y, z0 px, yqqdxdy

D

Rpx, y, zqdxdy

S2`

Rpx, y, zqdxdy
S1

Rpx, y, zqdxdy`

S2`

BR
dz
Bz

Rpx, y, zqdxdy`
`

S1`

S3`

Rpx, y, zqdxdy 0

promena dxdy je 0 na S3

Rpx, y, zqdxdy.

S`

Dakle, dobili smo da vazi (I)

BR
dxdydz
Bz

Rpx, y, zqdxdy.
S

Analogno se dokazuju sledece dve veze:

BP
dxdydz
P px, y, zqdydz
(II)
Bx
S
V

BQ
(III)
dxdydz
Qpx, y, zqdzdx
By
V

Sabiranjem (I), (II) i (III) dobijamo formulu Gauss-Ostrogradskog.

24

1.4

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

Elementi teorije polja

Definicija 14. (Definicija skalarnog polja) Neka je data bilo koja

funkcija: u u prq : R3 R. Tada kazemo da je dato skalarno polje.
(R3 razmatramo kao skup vektora.)
Definicija 15. (Definicija gradijenta) Ako je u upx, y, zq : R3 R
skalarno polje i ako postoje parcijalni izvodi u1x , u1y , u1z , tada vektor
u grad u

Bu Bu Bu
i` j` k
Bx
By
Bz

nazivamo gradijent skalarnog polja u.

Definicija 16. (Definicija vektorskog polja) Ako su data tri skalarna
: R3 R3
polja: P, Q, R : R3 R, tada ona denisu vektorsko polje A
opisano jednakoscu
prq P prq i ` Q prq j ` R prq k.
A
zadato skalarnim poljima
Nadalje cemo smatrati da je vektorsko polje A
P, Q i R, osim ukoliko nije drugacije precizirano.
Za
Definicija 17. (Definicija fluksa) Neka je dato vektorsko polje A.
broj denisan sledecim povrinskim integralom

pP cos ` Q cos ` R cos qdS

S

kroz povrs S.
kazemo da je uks vektorskog polja A
vektorsko polje,
Definicija 18. (Definicija divergencije) Ako je A
tada se skalarno polje:
BP ` BQ ` BR
div A
Bx
By
Bz

naziva divergencija vektorskog polja A.

Napomena:
A,
gde je operator B i ` B j ` B k.
Vazi da je div A
Bx
By
Bz

1.4. ELEMENTI TEORIJE POLJA

25

vektorsko polje,
Definicija 19. (Cirkulacija vektorskog polja) Ako je A
tada se izraz:

P dx ` Qdy ` Rdz
C

duz krive C.
naziva cirkulacija vektorskog polja A
vektorsko polje, tada se
Definicija 20. (Definicija rotora) Ako je A
vektorsko polje:

i j k
B B B

rot A
Bx By Bz
P Q R

naziva rotor vektorskog polja A.

Napomena:
A,
gde je operator
Vazi da je rot A

1.4.1

B
B
B
i ` j ` k.
Bx
By
Bz

Vrste specijalnih polja

Definicija 21. (Definicija potencijalnog vektorskog polja) Ako za vek postoji skalarno polje u takvo da vazi A
grad u, tada
torsko polje A
naziva potencijalno vektorsko polje.
se vektorsko polje A
prq P prqi`Q prqj`R prqk
Dakle, za potencijalno vektorsko polje A
mora vaziti
Bu
Bu
Bu
P,
Q,
R
Bx
By
Bz
, pa ce postajati takvo skalarno polje u ako i samo ako je
BP
BQ

,
By
Bx

BQ
BR

,
Bz
By

BR
BP

,
Bx
Bz

0.
odnosno ako i samo ako je rotA
Definicija 22. (Definicija solenoidnog vektorskog polja) Ako za vek postoji vektorsko polje B
takvo da vazi A
rot B,
tada
torsko polje A
naziva solenoidno vektorsko polje.
se vektorsko polje A
je solenoidno ako i samo ako je div A
0.
Vektorsko polje A

Klasifikacija vektorskog polja A:

26

GLAVA 1. TEORIJA INTEGRALA

0 i div A
0.
(i) Potencijalno (bezvrtlozno) polje: rot A
0 i div A
0.
(ii) Solenoidno (vrtlozno) polje: rot A
0 i div A
0.
(iii) Laplace-ovo polje rot A
0 i div A
0.
(iv) Slozeno polje: rot A