EKONOMIKA POSLOVANJA

ISPITNA PITANJA
ZADACI

SADRAJ :
ISPITNA PITANJA
1. Preduzee i karakteristike preduzea...............................................................................5
2. Ciljevi preduzea .............................................................................................................5
3. Osnovne komponente preduzea .....................................................................................6
4. Veliina preduzea ..........................................................................................................6
5. Osnovna sredstva pojam i podela .................................................................................7
6. Obrtna sredstva pojam i podela ....................................................................................7
7. Ukupan prihod .................................................................................................................8
8. Ukupan rashod.................................................................................................................8
9. Dobit i raspodela dobiti ...................................................................................................9
10. Gubitak ............................................................................................................................9
11. Trokovi pojam i podela ...............................................................................................10
12. Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzea ..........................................................10
13. Preduzetnik inokosno preduzee ..................................................................................11
14. Ortako drutvo O.D. ...................................................................................................11
15. Komanditno drutvo K.D. ............................................................................................12
16. Akcionarsko drutvo A.D. ............................................................................................12
17. Drutvo sa ogranienom odgovornou D.O.O............................................................13
18. Korporacije ......................................................................................................................13
19. Holding ............................................................................................................................14
20. Preduzea globalnog karaktera........................................................................................14
21. Produktivnost...................................................................................................................15
22. Ekonominost ..................................................................................................................15
23. Rentabilnost .....................................................................................................................15
24. Likvidnost........................................................................................................................16
25. Investicije ........................................................................................................................16
26. Biznis-poslovni plan preduzea.......................................................................................17
27. Osnovna naela privatizacije preduzea..........................................................................18
28. Subjekti nadleni za sprovoenje privatizacije ...............................................................18
29. Javni tender......................................................................................................................19
30. Javna aukcija....................................................................................................................19

ZADACI
1.Obraun amortizacije (progresivni/degresivni metod) .......................................................21
2.Ukupno ostvarena vrednost, preneta vr.,ostatak vr. i koeficijenti ......................................23
3.Stepen iskorienosti kapaciteta i kapaciteti ......................................................................24
4.Mrtva taka rentabiliteta poslovanje na pozitivnoj nuli ..................................................26
5.Produktivnost rada..............................................................................................................29
6.Ekonominost .....................................................................................................................30
7.Rentabilnost ........................................................................................................................31
8.Ispitni zadaci I grupa .......................................................................................................32
9.Ispitni zadaci II grupa ......................................................................................................34
10. Ispitni zadaci III grupa..................................................................................................36
11. Ispitni zadaci IV grupa .................................................................................................39

1 PREDUZEE I KARAKTERISTIKE PREDUZEA

Preduzee je privredni subjekat u kome se obavlja odreena privredna aktivnost u
trinoj privredi. To je sloen ekonomski i organizacioni subjekat koji podrazumeva detaljnu
podelu rada, funkcija i meusobnu koordinaciju.
Osnovne karakteristike preduzea su :
1. predstavlja organizacionu celinu
2. obavlja odreenu delatnost u privredi
3. potpuna ekonomska i pravna samostalnost
(ekonomska samostalnost ogleda se u slobodnom donoenju planova i programa
poslovanja, slobodnom ugovaranju poslova i slobodnom utvrivanju cena
proizvoda)
(pravna samostalnost ogleda se u obavljanju finansijskih transakcija kod poslovnih
banaka, voenju poslovnih knjiga i donoenju akata u preduzeu)
4. predstavlja odreeno privredno drutvo
Osnovni motiv i cilj svakog preduzea ogleda se u sledeem :
1. ostvarenje to vee dobiti (profita)
2. minimalni trokovi poslovanja
3. maksimalni poslovni rezultati
4. konstantna likvidnost

2 CILJEVI PREDUZEA
Ciljevi u preduzeu mogu biti ekonomski i neekonomski.
U okviru preduzea razlikujemo etiri grupe ciljeva:
1. interesi drave
- zaposlenost
- stabilnost cena
- efikasnost poslovanja
- rast i razvoj preduzea
2. vlasniki interesi
- vea dobit
- vee dividende
- poveanje vrednosti preduzea
3. interesi menadera
- vei profit
- vee zarade
- dobar status u preduzeu
- privilegije
4. interesi zaposlenih
- sigurnost zaposlenja
- vea zarada
- dodatna motivacija
- opstanak, rast i razvoj preduzea

3 OSNOVNE KOMPONENTE PREDUZEA

Osnovne komponente (elementi) preduzea su:
1. sredstva kapital preduzea
Sredstva u preduzeu treba da budu kvantitativno i kvalitativno usklaena sa
zadacima koje treba realizovati
2. radni kolektiv preduzea
Svi zaposleni u preduzeu ine njegov radni kolektiv. Njihovi meusobni
odnosi regulisani su propisima, organizacijom i postavljenim zadacima.
3. organizaciona struktura preduzea
Organizacija rada predstavlja usklaivanje materijalnih i ljudskih elemenata
proizvodnje u svrhu postizanja najveeg uinka s najmanjim utrokom ljudskog
rada i sredstava.

4 VELIINA PREDUZEA
Na osnovu visine uloenog kapitala, obima poslovanja i broja zaposlenih sva
preduzea svrstavamo u tri kategorije:
1. mala
2. srednja
3. velika
Osnovne specifinosti malih preduzea su:
- mali iznos uloenog kapitala
- mali obim poslovanja
- mali broj zaposlenih (do 50 radnika)
- specijalizacija nije potrebna
- velika fleksibilnost i prilagodljivost tritu
- posluju u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i sektoru usluga
Osnovne specifinosti srednjih preduzea su:
- vei obim uloenog kapitala
- vei obim poslovanja
- vei broj zaposlenih (od 100 do 300 radnika)
- specijalizacija
- niski trokovi poslovanja
- primena savremene nauke, tehnike i tehnologije
- posluju u oblasti industrije i sektoru usluga
Osnovne specifinosti velikih preduzea su:
- veliki iznos uloenog kapitala
- veliki obim poslovanja
- visoki profiti
- veliki broj zaposlenih (preko 300 radnika)
- velika pokrivenost trita
- primena savremene opreme i tehnologije
- karakteristina su za razvijene trine privrede

5 OSNOVNA SREDSTVA POJAM I PODELA

Osnovna sredstva predstavljaju trajna sredstva preduzea, postepeno se troe u procesu
poslovanja, imaju dui vek trajanja (preko jedne godine) i postepeno prenose svoju vrednost
na nove proizvode.
Prema procesu poslovanja sva osnovna sredstva svrstavamo u tri kategorije:
1. osnovna sredstva u obliku stvari
o zgrade
o ume i prirodna bogatstva
o maine
o oprema
o alati
o transportna sredstva
2. osnovna sredstva u obliku novca
o akcije, obveznice
o dugorone hartije od vrednosti
o dugoroni krediti
3. osnovna sredstva u obliku prava
o licence
o patenti
o koncesije
o ulaganja u nauna istraivanja

6 OBRTNA SREDSTVA POJAM I PODELA

Obrtna sredstva su sredstva koja stalno krue u procesu poslovanja preduzea,
pretvarajui se iz jednog pojavnog oblika u drugi, imaju krai vek trajanja (do jedne godine) i
u potpunosti prenose svoju vrednost na nove proizvode.
Prema procesu poslovanja, obrtna sredstva svrstavamo u tri kategorije:
1. obrtna sredstva u obliku stvari
o sirovine
o repromaterijal
o poluproizvodi
o gotovi proizvodi
o inventar
o ambalaa
o gorivo i mazivo
2. obrtna sredstva u obliku novca
o novac na raunu poslovnih banaka
o devizna sredstva preduzea
3. obrtna sredstva u obliku prava
o potraivanja od kupaca

7 UKUPAN PRIHOD
Ukupan prihod preduzea ine svi prihodi koji su nastali u poslovanju preduzea u
odreenom vremenskom periodu (obino jedna godina) i koji su u skladu sa zakonskim
propisima.
Sve prihode u preduzeu svrstavamo u tri kategorije :
1. poslovni prihodi
o prihodi od prodaje proizvoda
o prihodi od pruenih usluga
o prihodi od premija
o prihodi od dotacija
2. finansijski prihodi
o prihodi od kamata
o pozitivne kursne razlike
o prihodi od povezanih preduzea
3. vanredni prihodi
o prihodi od prodaje osnovnih sredstava
o vikovi robe
o ostali vanredni prihodi

8 UKUPAN RASHOD
Ukupan rashod preduzea ine svi rashodi koji nastaju po osnovu obavljanja procesa
poslovanja u odreenom vremenskom periodu i koji su u skladu sa zakonskim propisima.
Ukupne rashode svrstavamo u tri kategorije :
1. poslovni rashodi
o trokovi materijala
o trokovi zarada radnika
o trokovi amortizacije
2. finansijski rashodi
o rashodi kamata
o negativne kursne razlike
o otpis dugoronih finansijskih plasmana
3. vanredni rashodi
o razni gubici
o manjkovi
o otpisi obrtnih sredstava

9 DOBIT I RASPODELA DOBITI

Dobit ili profit predstavlja ist rezultat izvrenih ekonomskih aktivnosti preduzea u
odreenom vremenskom periodu (jedna godina).
To je neto ekonomski rezultat poslovanja i predstavlja osnovni motiv i cilj svakog
preduzea.
Ukoliko su u preduzeu u odreenom vremenskom periodu ukupni prihodi vei od
ukupnih rashoda, preduzee je poslovalo sa dobitkom.
UP > UR = D
Raspodela dobiti :
Bruto dobit

Obaveze iz dobiti
1 ugovorne obaveze
- povraaj kredita
- kamata
2 zakonske obaveze
- PDV
- porez na dobit
- doprinosi

Neto dobit
1 - akumulacija
2 rezerve (min. 15% od neto dobiti)
3 - dividende

10 GUBITAK
Ukoliko su u preduzeu u odreenom vremenskom periodu ukupni rashodi vei od
ukupnih prihoda tada je preduzee poslovalo sa gubitkom.
UR > UP = G
Faktori koji utiu na gubitak :
1. drutveni faktori
o visoki porezi
o takse
o inflacija
2. tehniki faktori
o zastarela oprema
o zastarela tehnologija
3. organizacioni faktori
o vikovi zaposlenih
o loa kvalifikaciona struktura kolektiva
4. subjektivni faktori
o nedostatak motivacije
o loi meuljudski odnosi

Ostvareni gubitak (u razumnim granicama) preduzee moe da pokrije na sledee

naine :
1. otpisom potraivanja od strane poverilaca
2. dotacijama drugih preduzea koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad
3. dotacijama od strane drave
4. smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava
5. prodajom imovine preduzea
11 TROKOVI POJAM I PODELA
Trokovi predstavljaju vrednosni izraz utroenih elemenata proizvodnje i poslovne
izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.
U odnosu na promenu obima proizvodnje, trokove delimo u dve grupe:
1. fiksni trokovi
2. varijabilni trokovi
Fiksni trokovi su trokovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje, oni su
konstantni. Postoje dve kategorije fiksnih trokova :
- apsolutno fiksni trokovi
- relativno fiksni trokovi
Varijabilni trokovi su trokovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje, oni
su promenljivi. Postoje tri kategorije varijabilnih trokova:
- proporcionalno varijabilni trokovi
- progresivno varijabilni trokovi
- degresivno varijabilni trokovi.
12 AKTUELNA PRAVNA REGULATIVA I OSNIVANJE PREDUZEA
Zakon o privrednim drutvima postavlja sva preduzea u jednak poloaj u pogledu
prava, obaveza i odgovornosti. Prema Zakonu o privrednim drutvima postoje sledei oblici:
1. preduzetnik
2. ortako drutvo
3. komanditno drutvo
4. akcionarsko drutvo
5. drutvo sa ogranienom odgovornou
Prilikom osnivanja preduzea, donosi se Osnivaki akt ili Ugovor o osnivanju.
Osnivai mogu biti fizika i pravna lica. Osnivaki akt sadri sledee elemente:
1. firmu i sedite preduzea
2. podatke o osnivaima
3. delatnost preduzea
4. osnivaki ulog
5. prava, obaveze i odgovornost osnivaa
6. nain utvrivanja i raspodele dobiti i gubitka
7. zastupanje preduzea
Svi navedeni oblici organizovanja preduzea su duni da posluju u skladu sa zakonom,
dobrim poslovnim obiajem i poslovnim moralom.
Preduzee stie status pravnog lica upisom u registar u Agenciji za privredne registre.

10

13 PREDUZETNIK INOKOSNO PREDUZEE

Inokosno preduzee je najjednostavniji oblik organizovanja preduzea. To je
preduzee koje osniva, organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice preduzetnik.
Osnovne specifinosti inokosnog preduzea:
1. preduzee osniva i vodi jedno lice vlasnik
2. celokupni osnivaki kapital pribavlja sam vlasnik
3. vlasnik snosi celokupni rizik poslovanja
4. vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze preduzea prema
treim licima
Prednosti inokosnog preduzea:
- visoka motivisanost za dobit
- efikasna kontrola poslovanja
- efikasni menadment
- relativno niski trokovi poslovanja
Nedostaci inokosnog preduzea:
- visok stepen rizika za poslovanje
- nedostatak sredstava za poslovanje
- rizik bankrotstva
14 ORTAKO DRUTVO O.D.
Ortako drutvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udruuju dva
ili vie partnera ortaka radi obavljanja odreene delatnosti i ostvarenja profita. Partneri
obezbeuju potreban kapital za osnivanje i rad drutva, uestvuju u raspodeli ostvarenog
profita ili gubitka u zavisnosti od visine ulienog kapitala. Ugovorm o osnivanju tano je
predviena visina odgovornosti ortaka prema treim licima.
Razlikujemo dva oblika ortakog drutva:
1. Javno ortako drutvo to je privredno drutvo koje se osniva ugovorom izmeu
dva ili vie lica ortaka radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikom
firmom i ostvarenja profita. Svi ortaci u ovom drutvu su poznati javnosti. Ukoliko
Ugovorom o osnivanju nije drugaije definisano, ortaci za obaveze drutva prema
treim licima odgovaraju neogranieno, imaju solidarnu odgovornost. Isto vai i za
gubitak.
2. Tajno ortako drutvo to je privredno drutvo gde jedan ili vie lanova drutva
nisu poznati javnosti. Ukoliko ugovorom nije drugaije definisano, tajni ortak za
obaveze drutva prema treim licima odgovara neogranieno, solidarno, dok javni
ortaci odgovaraju ogranieno u visini svojih uloga u drutvu.

11

15 KOMANDITNO DRUTVO K.D.

Komanditno drutvo je drutvo dva ili vie lica koje obavljaju odreenu delatnost pod
zajednikom firmom u ciqu ostvarewa profita.
Sa stanovita odgovornosti prema treim licima razlikujemo dve vrste lanova drutva:
1. komanditori
2. komplementari
Komaditori su lanovi K.D. koji ne uestvuju u voenju poslovanja, uglavnom
obezbeuju veinski osnivaki kapital i za obaveze drutva prema treim licima odgovaraju
ogranieno (u visini uloga u drutvo).
Komplementari su lanovi K.D. koji vode poslovanje drutva i za obaveze drutva
prema treim licima odgovaraju neogranieno, solidarno.
Komplementar moe biti samo fiziko lice, dok komanditor moe biti i fiziko i
pravno lice.
Osnivanje K.D. nastaje Ugovorom o osnivanju koji sadri sledee elemente:
1. ukupnu vrednost uloga svih lanova
2. iznos uloga i komanditora i komplementara (pojedinano)
3. uslovi i nain utvrivanja i rasporeivanja dobiti
4. nain snoenja rizika (gubitak)
16 AKCIONARSKO DRUTVO A.D.
Akcije su dugorone hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska drutva, banke,
finansijske institucije i drava.
Prihod koji se ostvaruje po osnovu posedovanja akcija naziva se dividenda. Dividenda
se isplauje akcionarima ako su ispunjena sledea dva uslova:
- preduzee je poslovalo sa dobitkom
- doneta je odluka o isplati dividendi na Skuptini akcionara
Postoje sledee vrste akcija:
1. obine redovne akcije
2. povlaene prioritetne akcije
3. akcije sa pravom glasa
4. akcije bez prava glasa
Akcija poseduje sledeu vrednost:
- nominalnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcija izdaje, odnosno emituje
- realnu vrednost to je vrednost po kojoj se akcija moe prodati u datom trenutku
na tritu.
Akcionarsko drutvo je privredno drutvo fizikih ili pravnih lica koje se osniva radi
obavljanja odreene privredne delatnosti.
Osnovni kapital je unapred definisan i podeljen na akcije odreene nominalne
vrednosti. Za obaveze drutva prema treim licima akcionari odgovaraju ogranieno, u visini
vrednosti akcija.
Akcionarsko drutvo moe biti osnovano na dva naina:
1. zatvoreno otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upuivanja javnog poziva
za upis i uplatu akcija.
2. otvoreno upuivanjem javnog poziva treim licima za upis i uplatu akcija.

12

Osnivanje akcionarskog drutva se odvija kroz sledee etape:

1. potpisivanje Ugovora o osnivanju
2. usvajanje statuta na osnivakoj skuptini
3. pribavljanje odobrenja za emitovanje akcija od Komisije za hartije od vrednosti
4. registracija u Agenciji za privredne registre
Organi upravljanja u akcionarskom drutvu su:
1. skuptina akcionara
2. upravni odbor
3. nadzorni odbor
4. revizorski odbor
5. generalni direktor
17 DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU D.O.O.
Drutvo sa ogranienom odgovornou je oblik privrednog drutva koji se osniva radi
obavljanja odreene privredne delatnosti i ostvarenja profita. Ulozi lanova drutva ine
osnovni kapital i ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima.
Osnivai D.O.O. mogu biti pravna i fizika lica. lanovi drutva za obaveze prema
treim licima odgovaraju ogranieno u visini svojih uloga u drutvu.
Svaki lan drutva moe imati samo jedan ulog. Ulozi se mogu prenositi meu
lanovima drutva. D.O.O. moe imati najvie pedeset lanova. Ostvarena dobit u drutvu deli
se srazmerno ulozima lanova to vai i za gubitak.
18 KORPORACIJE
Korporacije su velike multinacionalne i transnacionalne kompanije koje postoje u
razvijenim privredama. Osnovni cilj formiranja korporacije je ostvarenje to veeg profita.
Osnovne specifinosti korporacije:
1. predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasnikom pogledu
2. u korporacijama je razgranieno vlasnitvo nad kapitalom od upravljanja
preduzeem
3. korporaciju vode dobro plaeni, struni i visoko motivisani menaderi
4. vlasnici su privatna lica i imaju ogranienu odgovornost u visini vrednosti akcija
koje poseduju
5. korporacijom upravlja menadment korporacije koji emituje i prodaje akcije,
utvruje visinu dividendi i postavlja strategije razvoja
Postoje dva oblika korporacija:
- diversifikovana
- konglomeratska
Organi upravljanja u korporaciji:
1. grupa akcionara (najvei iznos)
2. upravni odbor
3. nadzorni odbor

13

19 - HOLDING
Holding predstavlja veliki poslovni sistem u ijem sastavu razlikujemo dva oblika
preduzea:
- matino preduzee majka
- zavisna preduzea kerke
Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasnike odnosno upravljake
prevlasti nad postojeim u buduim lanicama sistema.
Osnovne specifinosti holdinga:
1. vlasnika objedinjenost preduzee lanica holdinga
2. upravljaka dominacija nad kerkama i nad celokupnim sistemom
3. preduzea koja uu u sastav holdinga gube upravljaku samostalnost ali
zadravaju poslovnu samostalnost
4. u upravljakom pogledu zavisna preduzea postaju subsidijarna preduzea
5. u poslovnom pogledu, zavisna preduzea posluju kao samostalni poslovni subjekti
sa statusom pravnog lica
6. matino preduzee se postaje posedovanjem 51% akcija
Podela holdinga:
- ist holding (poslovi upravljanja)
- meovit holding (poslovi upravljanja i poslovanja)
20 PREDUZEA GLOBALNOG KARAKTERA
Preduzea globalnog karaktera su velike kompanije koje imaju visoko trino uee,
ostvaruju ekstra profite i posluju u globalnim razmerama.
U preduzea globalnog karaktera ulaze:
1. koncerni to su sloena preduzea koja se sastoje od nekoliko udruenih ali
finansijski jakih kompanija koje zadravaju pravnu samostalnost. Preduzee
koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloeni kapital vrati iz sopstvenog
neto profita koncerna. Taj povraeni kapital se koristi za unapreenje
poslovanja i novo investiranje.
2. karteli formiraju se od malih preduzea koja su dosta jaka kako bi se zatitila
od monopola i konkurencije. Razlikujemo sledee oblike kartela:
o karteli cena
o karteli podruja
3. trustovi predstavljaju sloene oblike udruivanja preduzea koji su prisutni u
sledeim delatnostima:
o finansije
o osiguranje
o reosiguranje
U okviru trustova vodi se jedinstvena politika cena.
4. konglomerati to su najsloeniji oblici organizovanja i povezivanja
preduzea. Konglomerati objedinjuju razliite delatnosti, posluju na vie
kontinenata, imaju visok kapital, veliki obim proizvodnje, uglavnom ostvaruju
ekstra profite i imaju monopolski poloaj na tritu.

14

21 PRODUKTIVNOST
Produktivnost rada je princip poslovanja iji je osnovni zahtev da se uz minimalno
troenje radne snage ostvari to vea dobit. Drutveni znaaj produktivnosti ogleda se u
njenom uticaju na drutveni standard stanovnitva.
Sve faktore koji utiu na produktivnost svrstavamo u dve grupe:
1. objektivni faktori koji deluju nezavisno od preduzea i nalaze se u njegovom
poslovnom okruenju. U objektivne faktore ubrajamo:
o drutveni faktori (mere ekonomske politike, mere poreske politike)
o prirodni faktori (zemljite, klimatski uslovi)
o tehniki faktori (nauna i tehnika dostignua, tehnoligija)
2. subjektivni faktori koji se nalaze u samom preduzeu i na njih preduzee moe
da utie primenom odreenih mera. U subjektivne faktore ubrajamo:
o ljudski faktori (radno iskustvo radnika, motivisanost za rad)
o organizacioni faktori (optimalna organizacija rada, optimalna
organizaciona reenja)
22 EKONOMINOST
Ekonominost je princip poslovanja iji je osnovni zahtev da se uz minimalno troenje
elemenata proizvodnje ostvare maksimalni poslovni rezultati.
Sutina ekonominosti je u tednji i ona pokazuje odnos preduzea prema ukupnim
trokovima.
Faktori koji utiu na ekonominost su:
1. drutveni faktori (mere ekonomske politike, mere poreske politike)
2. prirodni faktori (prirodni i klimatski uslovi)
3. tehniko-tehnoloki faktori (savremena tehnologija, savremena oprema)
4. organizacioni faktori (organizacione mere i reenja)
23 RENTABILNOST
Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja iji je osnovni zahtev da se sa to
manjom masom angaovanih sredstava ostvari to vea dobit.
Primenom rentabilnosti izraava se efikasnost angaovanih sredstava kao i isplativost
poslovanja preduzea.
Za rentabilnost je veoma bitan vremenski faktor.
Faktori koji utiu na rentabilnost su:
1. trini faktori (konkurencija)
2. prodajne cene proizvoda
3. obim ostvarene proizvodnje
4. veliina angaovanih sredstava
5. vreme angaovanja sredstava
6. koeficijent obrta sredstava

15

24 LIKVIDNOST
Likvidnost je princip poslovanja i princip ostvarivanja i sprovoenja rentabilnosti.
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzea da u odreenom roku izvri sve dospele
obaveze plaanja.
Za ocenu likvidnosti preduzea znaajna je raspoloivost novanih sredstava kao i
struktura tih sredstava u odreenom periodu.
Likvidna sredstva preduzea ine:
1. novac na raunu poslovnih banaka (Nb)
2. depozitni novac (Nd)
3. unovive hartije od vrednosti (Hv)
Formula za izraunavanje likvidnosti:
L = ( Nb + Nd + Hv ) / Od ,
gde Od predstavlja dospele obaveze.
25 INVESTICIJE
Investicije predstavljaju dugorona ulaganja u poslovna sredstva preduzea u cilju
proirenja i unapreenja poslovanja.
One predstavljaju vano ekonomsko sredstvo za razvoj preduzea.
Investiciona ulaganja se vre za:
- nabavku savremene opreme i maina
- zamenu dotrajalih maina
- proirenje postojeih kapaciteta
- uvoenje savremene tehnike i tehnologije
- nabavku patente i licenci
- usavravanje kadrova
Prema osnovnoj nameni investicije se dele na:
- privredne investicije
- neprivredne investicije
Za finansiranje investicionih projekata neophodno je obezbediti odreena finansijska
sredstva. Izvori pribavljanja sredstava mogu biti:
1. unutranji izvori
o sredstva iz neto dobiti
o amortizacija
2. spoljanji izvori
o krediti
o inostrani kapital
o dravni fondovi za razvoj
o inostrane donacije
Prema vremenskoj dinamici ulaganja, investiranje moe biti:
1. kratkorono (ulaganja za poboljanje uslove rada u okviru postojeih kapaciteta
preduzea, npr. nabavka klima ureaja)
2. srednjorono ( proirenje postojeih kapaciteta, npr. kredit za novu ainu)
3. dugorono (ulaganja u dugoroni razvoj, npr. kredit za vakcinu protiv ptijeg
gripa)
Kao pokazatelj efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija koja
pokazuje prinos koji se oekuje od uloenih sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je

16

ova stopa vea, to je i isplativost investicije vea. Dobijena stopa rentabilnosti investicije se
mora uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama.
Formula stope rentabilnosti investicija (RI)
RI = D / I * 100
gde je D planirana dobit, I planirane investicije.
Ako je RI vea od kamatne stope investicija je isplativa, a ako je RI manja od
kamatne stope investicija je neisplativa.
26 BIZNIS POSLOVNI PLAN PREDUZEA
Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetniki projekat i
procenjuje njegovu ekonomsku, finansijsku i trinu dimenziju kako bi se razumela i
obezbedila izvodljivost i profitabilnost planiranih poslova.
Poslovni plan sadri detalje i modalitete budueg poslovnog poduhvata i pokazuje
koliko je sredstava potrebno da bi se odreena biznis ideja realizovala u praksi kao i uticaj
faktora iz poslovnog okruenja.
Biznis plan se donosi u sledeim situacijama:
1. poetak novog posla
2. proirenje postojee delatnosti
3. obezbeenje potrebnih finansijskih sredstava
4. donoenje odreenih stratekih odluka
5. kontrola poslovanja
Postoji iri i ui pristup sadraju biznis plana preduzea.
Ui pristup biznis plana obuhvata:
1. uvod, koji sadri:
o naziv i adresu preduzea
o ime i adresu vlasnika preduzea
o opis posla
2. analiza grane delatnosti, koja sadri:
o dosadanje trendove
o analizu konkurencije
o segmentaciju trita
o prognoze vezane za dalji razvoj
3. opis poslovanja, koji sadri:
o proizvod
o usluge
o veliinu biznisa
o opremu i ljudske resurse
4. proizvodni plan, koji sadri:
o proizvodni proces
o proizvodne objekte
o maine i opremu
5. marketing plan, koji sadri:
o proizvodni portfolio (sve to proizvede)
o cene
o kanale distribucije
o promocije

17

o kontrola
6. organizacioni plan:
o oblici vlasnitva
o identifikacija partnera i glavnih akcionara
o upravljaki tim
7. finansijski plan
o bilans stanja
o bilans uspeha
o finansijska ocena investicionih alternativa
8. ocena rizika sadri:
o procena faktora eksternog okruenja
o procena faktora internog okruenja
9. rezime koji po pravilu treba da bude kratak i jasan a svrha mu je da potencijalnog
investitora, finansijera ili partnera zainteresuje i uputi ga da proita ceo biznis plan.
27 OSNOVNA NAELA PRIVATIZACIJE PREDUZEA
Privatizacija u Srbiji zasniva se na sledeim naelima:
1. stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost primarni cilj
privatizacije nije prodaja subjekata privatizacije ve investiciono ulaganje u
njega. Novim ulaganjima u subjekte privatizacije stvaraju se uslovi za privredni
rast i razvoj. Uz priliv novog kapitala stvaraju se uslovi za poetak ekonomskih
reformi i odravanje socijalne stabilnosti.
2. obezbeuje javnost Zakon o privatizaciji treba da je transparentan i da
omogui pokretanje inicijative za privatizaciju pa sve do proglaenja kupca.
3. fleksibilnost Zakon predvia javni tender i javnu aukciju kao modele i tehnike
privatizacije. Velika preduzea i preduzea od stratekog znaaja za privredu
privatizuju se putem javnog tendera, dok se sva mala i srednja preduzea
privatizuju kroz aukcijsku prodaju.
4. formiranje prodajne cene subjekta privatizacije prema trinim uslovima
zakon predvia da konana transakciona cena bude utvrena na osnovu njene
stvarne trine vrednosti.
28 SUBJEKTI NADLENI ZA SPROVOENJE PRIVATIZACIJE
Subjekti ili institucije koji su nadleni za sprovoenje procesa privatizacije su:
1. Agencija za privatizaciju to je centralna operativna institucija nadlena da u
ime drave sprovodi, promovie, obezbeuje i kontrolie privatizaciju. Aktivnosti
se mogu svrstati u dve grupe:
o aktivnosti sprovoenja privatizacije obuhvataju sve poslove od momenta
donoenja odluke o metodi privatizacije pa sve do momenta zakljuenja
kupoprodajnog ugovora
o aktivnosti kontrole sprovoenja privatizacije (kontrola ugovora, kontrola i
verifikacija procene i programa privatizacije, kontrola ispravnosti uesnika
na aukciji i tenderu)
2. Akcijski fond to je posebno pravno lice na koje se prenose akcije preduzea i
koje vri prodaju tih akcija. Ovaj fond je duan da prenete akcije proda u roku od 6
godina od dana prenosa. Akcijski fond prodaje akcije iz svog portfelja i vodi
rauna o maksimiziranju prihoda od privatizacije, o izboru adekvatnih kupaca koji
e poboljati upravljanje u subjektima privatizacije i obezbediti nove investicije.

18

3. Centralni registar za hartije od vrednosti on sadri jedinstvenu bazu podataka

stanja svih izdatih akcija kao i nastale promene.
29 JAVNI TENDER
Javni tender je metod privatizacije koji se sastoji u javnom prikupljanju ponuda
potencijalnih kupaca. Organizovanje i sprovoenje javnog tendera povereno je Agenciji za
privatizaciju.
Postupak javnog tendera se sastoji iz sledeih etapa:
1. priprema prodaje priprema obuhvata pripremu tenderske dokumentacije, izradu
informacionog memoranduma o subjektu privatizacije i objavljivanje javnog
poziva za podnoenje ponuda.
2. javni poziv za podnoenje ponuda u sredstvima javnog informisanja objavljuje
se javni poziv za podnoenje ponuda. Javni poziv sadri sledee: osnovne podatke
o subjektu privatizacije, procenat kapitala koji se nudi na prodaju, datume i rokove
za uee na tenderu, ifra tendera.
3. podnoenje i prijem ponuda ponude se dostavljaju u zatvorenom obliku i
podnose se u utvrenom roku. Institucija koja sprovodi postupak javnog tendera je
Tenderska komisija. Pored toga to je uesnik na tenderu kupio tendersku
dokumentaciju duan je i da uplati utvreni depozit.
4. otvaranje i ocena ponuda nakon propisanog roka za podnoenje ponuda vri se
otvaranje istih i komisija vri ocenu najpovoljnije. Ako uesnik ija je ponuda
proglaena najpovoljnijom ne potpie ugovor u predvienom roku, poziva se
drugoplasirani na tender listi da potpie ugovor.
5. zakljuenje Ugovora o prodaji uesnik na tenderu koji je izabran kao
najpovoljniji u zakonski predvienom roku zakljuuje ugovor o kupovini subjekta.
Ugovor se zakljuuje izmeu tri strane: kupca, subjekta privatizacije i Agencije za
privatizaciju.
30 JAVNA AUKCIJA
Javna aukcija je metod privatizacije koji se sastoji u javnom nadmetanju potencijalnih
kupaca. Osnovna karakteristika aukcijske privatizacije je njena potpuna standardizacija. Javna
aukcija se odvija kroz sledee etape:
1. priprema aukcije obuhvata obavetenje subjekta privatizacije, pripremu
dokumentacije i objavljivanje javnog poziva.
2. prijave za uee i registracija uesnika uesnik na aukciji se moe prijaviti
za kupvinu jednog ili vie preduzea. Za uee na aukciji objavljuje se javni
poziv u sredstvima informisanja koji sadri: naziv subjekta privatizacije, datum i
vreme odravanja aukcije, iznos i nain uplate depozita.
3. sprovoenje aukcije institucija koja obezbeuje postupak aukcije zove se
Komisija za aukciju i ona obavlja sledee poslove:
a. nadgleda i sprovodi aukciju
b. registruje lica koja imaju prava uea na aukciji
c. imenuje aukcionara i jegovog pomonika
d. proglaava kupca
e. potpisuje ugovor
4. proglaenje kupca i zakljuenje ugovora kupac koji izlicitira najviu cenu
bude proglaen za kupca i poziva se da u zakonski utvrenom roku pristupi
potpisivanuu ugovora o kupovini.

19

ZADACI

20

1 OBRAUN AMORTIZACIJE (PROGRSIVNI I DEGRESIVNI

METOD OBRAUNA)
Zadatak 1. (sa predavanja)
Izvriti obraun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati
sledei elementi :
- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 50.000 din.
- vek trajanja osnovnog sredstva je 10 godina
reenje:
NVOS = 50.000 din.
t = 10 god.
AMS amortizaciona stopa
AMQ amortizaciona kvota
AMQ = ( NVOS x AMS ) / 100
UAM kumulativna amortizacija
SVOS sadanja vrednost osnovnog sredstva
GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000

1
3
5
7
9
11
13
15
17
19

500
1.500
2.500
3.500
4.500
5.500
6.500
7.500
8.500
9.500

500
2.000
4.500
8.000
12.500
18.000
24.500
32.000
40.500
50.000

49.500
48.000
45.500
42.000
37.500
32.000
25.500
18.000
9.500
0

Zadatak 2.
Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 80.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 10
godina. Izvriti obraun amortizacije primenom vremenski degresivne metode.
reenje:
GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

80.000
80.000
80.000
80.000
80.000
80.000
80.000
80.000
80.000
80.000

19
17
15
13
11
9
7
5
3
1

15.200
13.600
12.000
10.400
8.800
7.200
5.600
4.000
2.400
800

15.200
28.800
40.800
51.200
60.000
67.200
72.800
76.800
79.200
80.000

64.800
51.200
39.200
28.800
20.000
12.800
7.200
3.200
800
0

21

Zadatak 3.
Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predvieni vek upotrebe
je 5 godina. Izvriti obraun amortizacije primenom vremenski degresivne i primenom
vremenski progresivne metode.
reenje:
vremenski degresivna metoda
NVOS = 100.000 din.
t = 5 god.
AMS = 100 x

t-(z-1)
t

t-z
t
t
5
5
5
5
5

AMS1
AMS2
AMS3
AMS4
AMS5

z
1
2
3
4
5

%
36
28
20
12
4

GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5

100.000
100.000
100.000
100.000
100.000

36
28
20
12
4

36.000
28.000
20.000
12.000
4.000

36.000
64.000
84.000
96.000
100.000

64.000
36.000
16.000
4.000
0

vremenski progresivna metoda

GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5

100.000
100.000
100.000
100.000
100.000

4
12
20
28
36

4.000
12.000
20.000
28.000
36.000

4.000
16.000
36.000
64.000
100.000

96.000
84.000
64.000
36.000
0

Zadatak 4.
Nabavna vrednost kamiona je 120.000 dinara, a procenjeni vek upotrebe 10 godina.
Izvriti obraun amortizacije primenom vremenski progresivne metode.

22

GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

120.000
120.000
120.000
120.000
120.000
120.000
120.000
120.000
120.000
120.000

1
3
5
7
9
11
13
15
17
19

1.200
3.600
6.000
8.400
10.800
13.200
15.600
18.000
20.400
22.800

1.200
4.800
10.800
19.200
30.000
43.200
58.800
76.800
97.200
120.000

118.800
115.200
109.200
100.800
90.000
76.800
61.200
43.200
22.800
0

2 UKUPNA OSTVARENA VREDNOST, PRENETA VREDNOST,

OSTATAK VREDNOSTI I KOEFICIJENTI
Zadatak 1. (sa predavanja)
Preduzee je proizvelo 24.000 jedinica nekog proizvoda. Cena proizvoda je 20 din. Za
ovu proizvodnju su angaovana sredstva za rad od 55.000 dinara za vreme od 5 godina.
Angaovani predmeti rada (sirovine i repromaterijal) u iznosu od 28.400 dinara, sa
minimalnim zalihama od 15%. Isplaene zarade radnicima su 7.650 dinara. Za akumulaciju se
izdvaja 15% ostatka vrednosti.
reenje:
Q proizvedena koliina
Cq cena po jedinici proizvoda
UkOstVr ukupno ostvarena vrednost
PrVr preneta vtrednost
OstVr ostatak vrednosti
UP ukupan prihod
AS angaovana sredstva
UT ukupni trokovi
Ak akumulacija
Kks koeficijent kruenja sredstava
Kas koeficijent angaovanja sredstava
Krs koeficijent reprodukovanja sredstava
1 ukupna ostvarena vrednost
UkOstVr = Q * Cq = 24.000 * 20 = 480.000 din.
2 naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju
- sredstva za rad
55.000 / 5 = 11.000 din.
- predmeti rada
28.400-(28.400*15)/100=28.400-4.260=24.140 din.
- preneta vrednost
PrVr = 11.000 + 24.140 = 35.140 din.
3 ostatak vrednosti
OstVr = UkOstVr PrVr = 480.000 35.140 = 444.860 din.
4 koeficijent kruenja sredstava
Kks = UP / AS
AS = 55.000 + 28.400 + 7650 = 91.050 din.
Kks = 480.000 / 91.050 = 5.27
5 koeficijent angaovanja sredstava
Kas = AS / UT
UT = 11.000 + 24.140 + 7650 = 42.790 din.
Kas = 91.050 / 42.790 = 2.13
6 koeficijent reprodukovanja sredstava
Krs = Ak / AS
Ak = (444.860*15)/100 = 66.729 din.
Krs = 66.729 / 91.050 = 0.73

23

3 STEPEN ISKORIENOSTI KAPACITETA PRIMENOM METODE

MAKSIMALNE MESENE PROIZVODNJE I KAPACITETI
Zadatak 1. (sa predavanja)
1 stepen iskorienosti kapaciteta primenom metode maksimalne mesene proizvodnje
Preduzee je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju, i to proizvod A od
1.200 jedinica, proizvod B od 1.800 jedinica, proizvod C od 2.200 jedinica i proizvod D od
1.700 jedinica. Ostvarena proizvodnja u septembru je iznosila: proizvod A od 1.100 jedinica,
proizvod B od 1.650 jedinica, proizvod C od 2.100 jedinica i proizvod D od 1.600 jedinica.
Normirani fond sati rada po jedinici iznosi za A 2 sata, B 3 sta, C 4 sata i D 5 sati.
Uslovni proizvod je proizvod A. Izraunati stepen korienja kapaciteta metodom maksimalne
mesene proizvodnje.
reenje:
Qost ostvaren obim proizvodnje
Qmax maksimalan obim proizvodnje
NR normirani asovi rada
Qost ukupno ostvareni obim proizvodnje = Qost * EkvivalentniBroj
Qmax ukupan maksimalni obim proizvodnje = Qmax * EkvivalentniBroj
Kka stepen iskorienosti kapaciteta = (Qost/ Qmax)*100
Vrsta
proizvoda
A
B
C
D

Qost

Qmax

NR

1.100
1.650
2.100
1.600

1.200
1.800
2.200
1.700

2
3
4
5

Ekvivalentni
broj
1
1,5
2
2,5

Qost ukupno Qmax ukupno

1.100
2.475
4.200
4.000
11.775

1.200
2.700
4.400
4.250
12.550

Kka = (11.775 / 12.550)*100 = 94%

2 kapaciteti
Preduzee ima 10 maina. Planom je predvieno da svaka maina u toku godine ima
prekid u radu, i to: zbog tekueg odravanja 280 sati, zbog nedeljnog odmora radnika 320 sati
i zbog godinjih odmora radnika 1.420 sati. U toku godine predvien je neplanirani zastoj
maina od 180 sati. Izraunati maksimalni kapacitet (Kmax), realni kapacitet (Kre) i
ostvareno kapacitet (Kost).
Kmax = 10*24*30*12 = 86.400 S/R (Sati Rada)
Kre = Kmax 10*(280+320+1.420) = 86.400 20.200 = 66.200 S/R
Kost = Kre 180 = 66.200 180 = 66.020 S/R

24

Zadatak 2.
Preduzee je u martu ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju i to A-2.400 , B1.850 , C-2.650, D-1900 i E-2.500 jedinica. Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila po
proizvodima : A-2.200, B-1.600, C-2.550, D-1.800 i E-2.300 jedinica. Normirani fond sati po
jedinici proizvoda iznosio je A-3, B-4, C-5, D-6 i E-7 sati. Uslovni proizvod je proizvod C.
Izraunati stepen korienja kapaciteta primenom metode maksimalne mesene proizvodnje.
Vrsta
proizvoda
A
B
C
D
E

Qost

Qmax

NR

2.200
1.600
2.550
1.800
2.300

2.400
1.850
2.650
1.900
2.500

3
4
5
6
7

Ekvivalentni
broj
0,6
0,8
1
1,2
1,4

Qost ukupno Qmax ukupno

1.320
1.280
2.550
2.160
3.220
10.530

1.440
1.480
2.650
2.280
3.500
11.350

Kka=(10.530/11.350)*100 = 93%
Zadatak 3.
Preduzee je u septembru ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju po proizvodima
A-1.860, B-2.730, C-2.260, D-1.980 i E-3.040 jedinica. Ostvarena proizvodnja u decembru je
iznosila po proizvodima: A-1.760, B-2.550, C-2.180, D-1.600 i E-2.880 jedinica. Normirani
fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi A-4, B-5, C-6, D-7 i E-8 sati. Uslovni proizvod je
proizvod B.
Vrsta
proizvoda
A
B
C
D
E

Kka =

Qost

Qmax

NR

1.760
2.550
2.180
1.600
2.880

1.860
2.730
2.260
1.980
3.040

4
5
6
7
8

Ekvivalentni
broj
0,8
1
1,2
1,4
1,6

Qost ukupno Qmax ukupno

1.408
2.550
2.616
2.240
4.608
13.422

1.488
2.730
2.712
2.772
4.864
14.566

92%

Zadatak 4.
Preduzee je za proizvodnju angaovalo 20 maina. Predvieno je da svaka maina u
toku godine ima prekid u radu, i to: zbog odravanja 420 sati rada i zbog godinjih odmora
radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj od 1.200 sat rada. Izraunati Kmax, Kre
i Kost.
Kmax=20*24*30*12 = 172.800 S/R
Kre=172.800-20*(420+720)=172.800-22.800 = 150.000 S/R
Kost=150.000 1.200 = 148.800 S/R

25

4 MRTVA TAKA RENTABILITETA

POZITIVNOJ NULI

POSLOVANJE

NA

Zadatak 1. (sa predavanja)

Preduzee planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 12.000 jedinica i ukupan
prihod od 480.000 dinara. Pri tome fiksni trokovi u strukturi cene po jedinici uestvuju sa
30%, a varijabilni trokovi uestvuju sa 50%. Izraunati obim proizvodnje na kome se
ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta ako maksimalni
kapacitet proizvodnje iznosi 14.000 jedinica. Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta na
kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta. Izraunati ukupan prihod koji preduzee treba da
ostvari da bi poslovalo bez gubitka.
Qplan planirani obim proizvodnje
Qmax maksimalni obim proizvodnje
Qmtr obim proizvodnje na mrtvoj taki rentabiliteta
ft fiksni trokovi u strukturi cene po jedinici
vt varijabilni trokovi u strukturi cene po jedinici
FT ukupni fiksni trokovi
VT ukupni varijabilni trokovi
C cena po jedinici proizvoda
Kka stepen iskorienosti kapaciteta
UP ukupan prihod
UPmtr ukupan prihod na mrtvoj taki rentabiliteta
1) Qmtr = FT / (C vt )
C = UP / Q = 480.000 / 12.000 = 40 din.
ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.
vt = (50*40) / 100 = 20 din.
FT = ft * Q = 12 * 12.000 = 144.000 din.
Qmtr = 144.000 / (40 20) = 144.000 / 20 = 7.200 jedinica
2)
Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (12.000 / 14.000)*100 = 85.71 %
Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (7.200 / 14.000)*100 = 51.42 %
3) UPmtr = (UP*FT) / (UP VT)
VT = vt * Qplan = 20 * 12.000 = 240.000 din.
UPmtr = (480.000*144.000)/(480.000 240.000) = 288.000 din.

26

Zadatak 2.
Preduzee planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinica i ukupan
prihod od 120.000 dinara. Pri tome fiksni trokovi treba da iznose 40.000 dinara a varijabilni
trokovi 60.000 dinara.
Izraunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentbiliteta.
Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3.200
jedinica.
1) Qmtr = FT / (C vt)
C = UP / Qplan = 120.000 / 3.000 = 40 din.
vt = VT / Qplan = 60.000 / 3.000 = 20 din.
Qmtr = 40.000 / (40 20) = 2.000 jedinica
2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100
Kka = ( 3.000 / 3.200 ) * 100 = 93.75 %
Kka = ( 2.000 / 3.200 ) * 100 = 62.50 %
Zadatak 3.
Preduzee planira da ostvari proizvodnju od 5.000 jedinica, ukupan prihod od 200.000
dinara, ukupni fiksni trokovi iznose 60.000 dinara, ukupni varijabilni trokovi iznose
120.000 dinara a maksimalni kapacitet je 5.500 jedinica.
Izraunati obim proizvodnje na kome se postie mrtva taka rentabiliteta.
Izraunati stepen iskorienosti kapaciteta.
Izraunati ukupan prihod na kome preduzee posluje bez gubitka.
1) Qmtr = FT / (C vt )
C = UP / Qplan = 200.000 / 5.000 = 40 din.
vt = VT / Qplan = 120.000 / 5.000 = 24 din.
Qmtr = 60.000 / (40 24) = 60.000 / 16 = 3.750 jedinica
2)
Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (5.000 / 5.500)*100 = 90.90 %
Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (3.750 / 5.500)*100 = 68.18 %
3) UPmtr = (UP*FT) / (UP VT)
UPmtr = ( 200.000 * 60.000 )/(200.000 120.000) = 150.000 din.

27

Zadatak 4.
Preduzee planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedinica i
ukupan prihod od 900.000 dinara. Predvia se da fiksni trokovi uestvuju sa 40% a
varijabilni trokovi sa 50% u strukturi cene po jedinici proizvoda. Maksimalni kapacitet
preduzea iznosi 32.000 jedinica. Izraunati:
1) Qmtr
2) Kka za MTR
3) UPmtr
1) Qmtr = FT / (C vt )
C = UP / Qplan = 900.000 / 30.000 = 30 din.
vt = (30 * 50) / 100 = 15 din.
ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.
VT = vt * Qplan = 15 * 30.000 = 450.000 din.
FT = ft * Qplan = 12 * 30.000 = 360.000 din.
Qmtr = 360.000 / ( 30 15 ) = 24.000 jedinica
2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100
Kka = ( 24.000 / 32.000 ) * 100 = 75.00 %
3) UPmtr = (UP*FT) / (UP VT)
UPmtr = ( 900.000 * 360.000 ) / ( 900.000 450.000 ) = 720.000 din.
Zadatak 5.
Qplan=20.000 jedinica ; Qmax = 36.000 jedinica; UP = 800.000 din.; vt=50%; ft=25%;
Izraunati: 1)Qmtr 2)Kka za MTR i 3)UPmtr
1) Qmtr = FT / (C vt )
C = UP / Qplan = 800.000 / 20.000 = 40 din.
vt = (40 * 50) / 100 = 20 din.
ft = (40 * 25) / 100 = 10 din.
VT = vt * Qplan = 20 * 20.000 = 400.000 din.
FT = ft * Qplan = 10 * 20.000 = 200.000 din.
Qmtr = 200.000 / ( 40 20 ) = 10.000 jedinica
2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100
Kka = ( 10.000 / 36.000 ) * 100 = 27.78 %
3) UPmtr = (UP*FT) / (UP VT)
UPmtr = ( 800.000 * 200.000 ) / ( 800.000 400.000 ) = 400.000 din.

28

5 PRODUKTIVNOST RADA
Zadatak 1. (sa predavanja)
Preduzee ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog radnog
vremena:
Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

Normirano vreme po
jed. proizvoda

A
B
C
D

2.000
4.000
7.000
8.000

3
5
7
9

Efektivno utroeno
vreme po jed.
proizvoda
4
4
6
8

izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:

1 na nivou preduzea
2 po vrstama proizvoda.
1)
proizvod
A
B
C
D

Q
2.000
4.000
7.000
8.000

N
3
5
7
9

E
4
4
6
8

Q*N
6.000
20.000
49.000
72.000
147.000

Q*E
8.000
16.000
42.000
64.000
130.000

P = Q*E / Q*N
P = 130.000 / 147.000 = 0.88
komentari:
P<1 , norme su prebaene
P>1 , norme su podbaene
P = 1 , norme su ispunjene
za ovaj zadatak, P<1 norme su prebaene
2)
Pa=Qa*E/Qa*N= 8.000/6.000 = 1.33
Pb=Qb*E/Qb*N= 16.000/20.000 = 0.80
Pc=Qc*E/Qc*N= 42.000/49.000 = 0.86
Pd=Qd*E/Qd*N= 64.000/72.000 = 0.89

P>1 norme su podbaene

P<1 norme su prebaene
P<1 norme su prebaene
P<1 norme su prebaene

29

Zadatak 2.
Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti na
nivou preduzea i po vrstama proizvoda, ako je:
Proizvod
A
B
C
D
E

Q
3.000
4.000
5.000
8.000
9.000

N E
2 3
5 3
6 7
9 8
7 7
:

Q*N
6.000
20.000
30.000
72.000
63.000
191.000

Q*E
9.000
12.000
35.000
64.000
63.000
183.000

P
1,50
0,60
1,17
0,89
1,00
0,96

komentar
podbaene norme
prebaene norme
podbaene norme
prebaene norme
ispunjene norme
prebaene norme

6 EKONOMINOST
Zadatak 1. (sa predavanja)
Preduzee je ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.600.000 dinara. Za ovu
proizvodnju, ukupni trokovi iznose 8.945.000 dinara. Trokovi materijala su 65%, trokovi
sredstava za rad 15% a trokovi radne snage 20%.
Izraunati ukupnu i parcijalnu ekonominost.
1) ukupna ekonominost
E = VrPr / UT = 10.600.000 / 8.945.000 = 1.19 , E >1 preduzee je ekonomino
2) parcijalna ekonominost
Tm (65% UT) = 8.945.000*65/100 = 5.814.250
Tsr (15% UT) = 8.945.000*15/100 = 1.341.750
Trs (20% UT) = 8.945.000*20/100 = 1.789.000
Em = VrPr/Tm = 10.600.000 / 5.814.250 = 1.82
Esr = VrPr/Tsr = 10.600.000 / 1.341.750 = 7.90
Ers = VrPr/Trs = 10.600.000 / 1.789.000 = 5.93

30

7 RENTABILNOST
Zadatak 1. (sa predavanja)
Dato je sledee kretanje poslovnih aktivnosti jednog preduzea. Izraunati nivo
rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka, i dinamiku rentabilnosti pomou baznih i
lananih indeksa.
1) nivo rentabilnosti

vremenski
period

D
(dobitak)

1990
1991
1992
1993
1994
1995

142.000
194.000
226.000
284.000
303.000
357.000

PD
(porez na
dobitak)
11.000
15.800
17.400
18.700
16.200
19.400

AS
(angaovana
sredstva)
1.400.000
1.600.000
1.700.000
1.900.000
2.000.000
2.200.000

R1 (rentabilnost R2 (rentabilnost
na osnovu
na osnovu neto
dobitka)
dobitka)
0,10
0,12
0,13
0,15
0,15
0,16

0,09
0,11
0,12
0,14
0,14
0,15

R1 = D / AS
R2 = ( D PD ) / AS
2) dinamika rentabilnosti (indeksi)
Ostvareni nivo rentabilnosti
R1
0,10
0,12
0,13
0,15
0,15
0,16

Bazni indeks
IR1
100
120
130
150
150
160

Lanani indeks
IR2
120
108
115
100
107

Ostvareni nivo rentabilnosti

R2
0,09
0,11
0,12
0,14
0,14
0,15

Bazni indeks
IR1
100
122
133
156
156
167

Lanani indeks
IR2
122
109
117
100
107

31

8 ISPITNI ZADACI I GRUPA

1) Izvriti obraun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski
progresivne metode, ako je poznato da nabavna vrednost kamiona iznosi 440.000 dinara, a
vek trajanja kamiona je 10 godina.
GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

440.000
440.000
440.000
440.000
440.000
440.000
440.000
440.000
440.000
440.000

1
3
5
7
9
11
13
15
17
19

4.400
13.200
22.000
30.800
39.600
48.400
57.200
66.000
74.800
83.600

4.400
17.600
39.600
70.400
110.000
158.400
215.600
281.600
356.400
440.000

435.600
422.400
400.400
369.600
330.000
281.600
224.400
158.400
83.600
0

2) Preduzee X planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 12.000 jedinica i

ukupan prihod od 480.000 dinara. Predvia se da e fiksni trokovi uestvovati sa 50% a
varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzea
iznosi 13.000 jedinica. Izraunati:
- obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta
- stepen iskorienosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta
- ukupan prihod koji preduzee treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.
Qplan = 12.000 jedinica
Qmax = 13.000 jedinica
UP = 480.000 dinara
C = UP / Q = 480.000 / 12.000 = 40 dinara
ft = (40*50)/100 = 20 dinara
vt = (40*40)/100 = 16 dinara
FT = ft * Qplan = 20 * 12.000 = 240.000 dinara
VT = vt * Qplan = 16 * 12.000 = 192.000 dinara
1) Qmtr = FT / ( C vt ) = 240.000 / ( 40 16 ) = 240.000/24 = 10.000 jedinica
2) Kka = (Qmtr/Qmax)*100 = (10.000/13.000)*100 = 76,92%
3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT) = (480.000*240.000)/(480.000-192.000) = 40.000 dinara

32

3) Preduzee X ima sledee kretanje poslovne aktivnosti:

Vrem. period
2000
2001
2002
2003
2004

Dobitak
216.000
323.000
408.000
506.000
644.000

Porez na dobitak
38.000
42.000
57.000
45.000
88.000

Angaovana sredstva
650.000
870.000
890.000
950.000
890.000

Izraunati:
- nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka
- dinamiku rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka pomou baznih i lananih
indeksa
1) nivo rentabilnosti
vremenski
period
2000
2001
2002
2003
2004

D
(dobitak)
216.000
323.000
408.000
506.000
644.000

PD
(porez na
dobitak)
38.000
42.000
57.000
45.000
88.000

AS
(angaovana
sredstva)
650.000
870.000
890.000
950.000
890.000

R1 (rentabilnost R2 (rentabilnost
na osnovu
na osnovu neto
dobitka)
dobitka)
0,33
0,37
0,46
0,53
0,72

0,27
0,32
0,39
0,49
0,62

2) dinamika rentabilnosti
Ostvareni nivo rentabilnosti
R1
0,33
0,37
0,46
0,53
0,72

Bazni indeks
IR1
100
112
139
161
218

Lanani indeks
IR2
112
124
115
136

Ostvareni nivo rentabilnosti

R2
0,27
0,32
0,39
0,49
0,62

Bazni indeks
IR1
100
119
144
181
230

Lanani indeks
IR2
119
122
126
127

33

9 ISPITNI ZADACI II GRUPA

1) Izvriti obraun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski
degresivne metode ako je nabavna vrednost kamiona 180.000 dinara a vek trajanja kamiona
10 godina.
GODINA

NVOS

AMS

AMQ

UAM

SVOS

4=(2*3)/100

5=SUM(4)

6=2-5

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

180.000
180.000
180.000
180.000
180.000
180.000
180.000
180.000
180.000
180.000

19
17
15
13
11
9
7
5
3
1

34.200
30.600
27.000
23.400
19.800
16.200
12.600
9.000
5.400
1.800

34.200
64.800
91.800
115.200
135.000
151.200
163.800
172.800
178.200
180.000

145.800
115.200
88.200
64.800
45.000
28.800
16.200
7.200
1.800
0

2) Preduzee M raspolae podacima o kretanju obima proizvodnje i prosenih

proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih trokova.
PROSENI VARIJABILNI TROKOVI
proporcionalni
progresivni degrsivni
50
24
53
50
32
48
50
38
42
50
44
36
50
52
26
50
68
23

Obim proizvodnje
Q
100
200
300
400
500
600

1) Izraunati ukupne varijabilne trokove

2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinanih trokova pri promeni obima
proizvodnje od 500 na 600 jedinica.
1)
Q
100
200
300
400
500
600

34

vtp
50
50
50
50
50
50

vtpg
24
32
38
44
52
68

vtdg
53
48
42
36
26
23

VTp
5.000
10.000
15.000
20.000
25.000
30.000

VTpg
2.400
6.400
11.400
17.600
26.000
40.800

VTdg
5.300
9.600
12.600
14.400
13.000
13.800

VT
12.700
26.000
39.000
52.000
64.000
84.600

2)
Q
500
600
Q
100
%Q
20,00%

VTp
25.000
30.000
VTp
5.000
%VTp
20,00%

VTpg
26.000
40.800
VTpg
14.800
%VTpg
56,92%

VTdg
13.000
13.800
VTdg
800
%VTdg
6,15%

VT
64.000
84.600
VT
20.600
%VT
32,19%

koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih trokova

Kr = %VTp / %Q = 20% / 20% = 1
Kr = 1 trokovi su konstantni
koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih trokova
Kr = %VTpg / %Q = 56.92% / 20% = 2.85
Kr > 1 trokovi bre rastu od porasta obima proizvodnje
koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih trokova
Kr = %VTdg / %Q = 6.15% / 20% = 0.31
Kr < 1 trokovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje
koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih trokova
Kr = %VT / %Q = 32.19% / 20% = 1.61
Kr > 1 - trokovi bre rastu od porasta obima proizvodnje
3) U preduzeu B je ostvarena proizvodnja od 980.000 dinara. Ukupni trokovi
proizvodnje iznose 720.000 dinara, tako da u strukturi trokova, trokovi materijala iznose
40%, trokovi sredstava za rad 25% i trokovi radne snage 35%. Izraunati ukupnu i
parcijalnu ekonominost preduzea.
1) ukupna ekonominost
E = VrPr / UT = 980.000 / 720.000 = 1.36, E > 1 preduzee je ekonomino
2) parcijalna ekonominost
Tm (40%UT) = 720.000*40/100 = 288.000 dinara
Tsr (25%UT) = 720.000*25/100 = 180.000 dinara
Trs (35%UT) = 720.000*35/100 = 252.000 dinara
Em = VrPr / Tm = 980.000 / 288.000 = 3.40
Esr = VrPr / Tsr = 980.000 / 180.000 = 5.44
Ers = VrPr / Trs = 980.000 / 252.000 = 3.89

35

10 ISPITNI ZADACI III GRUPA

1) Preduzee X je proizvelo 50.000 jedinica proizvoda i izvrilo prodaju po prodajnoj
ceni od 50 din/kom. Za proizvodnju preduzee je angaovalo:
- sredstva za rad u iznosu od 380.000 dinara sa procenjenim vekom upotrebe od 10
godina
- predmete rada u iznosu od 54.000 dinara sa minimalnim zalihama od 25%
- isplaene zarade radnika iznose 96.000 dinara
Izraunati:
1.
Ukupnu ostvarenu vrednost
2.
Naknadu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju
3.
Ostatak vrednosti
4.
Koeficijent kruenja sredstava
5.
Koeficijent angaovanja sredstava
6.
Koeficijent reprodukovanja sredstava (za akumulaciju 25% od ostatka
vrednosti)
1) ukupno ostvarena vrednost
UkOstVr = Q * Cq = 50.000 * 50 = 2.500.000 dinara
2) naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju
- sredstva za rad
380.000 / 10 = 38.000 dinara
- predmeti rada
54.000 (54.000*25)/100 = 40.500 dinara
- preneta vrednost
PrVr = 38.000 + 40.500 = 78.500 dinara
3) ostatak vrednosti
OstVr = UkOstVr PrVr = 2.500.000 78.500 = 2.421.500 dinara
4) koeficijent kruenja sredstava
Kks = UP / AS = 2.500.000 / (380.000 + 54.000 + 96.000)
Kks = 2.500.000 / 530.000 = 4.72
5) koeficijent angaovanja sredstava
Kas = AS / UT = 516.500 / (38.000 + 40.500 + 96.000)
Kas = 516.500 / 174.500 = 2.96
6) koeficijent reprodukovanja sredstava
Krs = Ak / AS
Ak = (2.421.500 * 25)/100 = 605.375 dinara
Krs = 605.375 / 530.000 = 1.14

36

2) Preduzee S ima ukupne fiksne trokove u iznosu od 300.000 dinara.

1. Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih trokova pri proizvodnji od 100, 200,
300, 400, 500 i 600 jedinica;
2. Tabelarno prikazati kretanje trokova po jedinici proizvoda pri datom obimu
proizvodnje;
3. Izraunati koeficijent reagibilnosti trokova pri promeni obima proizvodnje od 500
na 600 jedinica.
1)
Q
100
200
300
400
500
600

% promena Q
100,00%
50,00%
33,33%
25,00%
20,00%

FT
300.000
300.000
300.000
300.000
300.000
300.000

% promena FT
0,00%
0,00%
0,00%
0,00%
0,00%

% promena Q
(poveanje)
100,00%
50,00%
33,33%
25,00%

FT po jedinici
(ft)
3.000
1.500
1.000
750
600

% promena FT
(smanjenje)
50,00%
33,33%
25,00%
20,00%

2)
100
200
300
400
500

3)
Q
500
600
Q
100
%Q
20,00%

FT
300.000
300.000
VTp
0
%VTp
0,00%

Kr = %FT / %Q = 0% / 20% = 0
Kr = 0

37

3) U preduzeu B je ostvarena proizvodnja od 880.000 dinara. Ukupni trokovi

proizvodnje iznose 520.000 dinara, tako da u strukturi trokova, trokovi materijala iznose
50%, trokovi stredstava za rad 20% i trokovi radne snage 30%. Izraunati ukupnu i
parcijalnu ekonominost preduzea.
1) ukupna ekonominost
E = VrPr / UT = 880.000 / 520.000 = 1.69, E > 1 preduzee je ekonomino
2) parcijalna ekonominost
Tm (50%UT) = 520.000*50/100 = 260.000 dinara
Tsr (20%UT) = 520.000*20/100 = 104.000 dinara
Trs (30%UT) = 520.000*30/100 = 156.000 dinara
Em = VrPr / Tm = 880.000 / 260.000 = 3.38
Esr = VrPr / Tsr = 880.000 / 104.000 = 8.46
Ers = VrPr / Trs = 880.000 / 156.000 = 5.64

38

11 ISPITNI ZADACI IV GRUPA

1) Preduzee je u martu ostvarilo maksimalnu mesenu proizvodnju, i to:
- za proizvod A
2.500 jedinica
- za proizvod B
1.800 jedinica
- za proizvod C
2.500 jedinica
- za proizvod D
1.700 jedinica
- za proizvod E
2.800 jedinica
Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila, po proizvodima: A-2.300 jedinica, B1.600 jedinica, C-2.300 jedinica, D-1.400 jedinica i E-2.600 jedinica. Normirani fond sati po
jedinici proizvoda je iznosio A-2, B-3, C-4, D-5 i E-6. Uslovni proizvod je proizvod D.
Za proizvodnju preduzee je angaovalo 20 maina. Predvieno je da svaka maina u
toku godine ima prekid u radu, i to: zbog odravanja 1.920 sati rada, zbog godinjih odmora
radnika 3.220 sati rada i zbog bolovanja radnika 1.240 sati rada. Planiran je i neplanirani
zastoj u radu maine od 5.800 sati.
Izraunati:
1- stepen korienja kapaciteta primenom metode maksimalne mesene proizvodnje
2- Kmax
3- Kre
4- Kost.
1) stepen korienja kapaciteta
Vrsta
proizvoda
A
B
C
D
E

Qost

Qmax

NR

2.300
1.600
2.300
1.400
2.600

2.500
1.800
2.500
1.700
2.800

2
3
4
5
6

Ekvivalentni
broj
0,4
0,6
0,8
1
1,2

Qost ukupno Qmax ukupno

920
960
1.840
1.400
3.120
8.240

1.000
1.080
2.000
1.700
3.360
9.140

Kka = 90,15%

2)
Kmax = 20 * 24 * 30 * 12 = 172.800 sati rada
3)
Kre = 172.800 20*(1.920+3.220+1.240) = 172.800 127.600 = 45.200 sati rada
4)
Kost = Kre 5.800 = 45.200 5.800 = 39.400 sati rada

39

2) Preduzee B planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 11.000 jedinica i

ukupan prihod od 660.000 dinara. Predvia se da e fiksni trokovi uestvovati sa 50% a
varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzea
iznosi 13.000 jedinica.
Izraunati:
1- obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva taka rentabiliteta,
2- stepen iskorienosti kapaciteta na kome se ostvaruje MTR, i
3- ukupan prihod koji preduzee treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.
1)
Qmtr = FT/(C-vt)
C = UP / Q = 660.000 / 11.000 = 60 dinara
ft = (60*50)/100 = 30 dinara
vt = (60*40)/100 = 24 dinara
FT = ft*Q = 30 * 11.000 = 330.000 dinara
VT = vt*Q = 24 * 11.000 = 264.000 dinara
Qmtr = 330.000/(60-24) = 330.000 / 36 = 9.167 jedinica
2)
Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = 70.52%
3)
UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT)= (660.000*330.000)/(660.000-264.000)
UPmtr = 550.000 dinara
3) Preduzee K ima sledee kretanje obima proizvodnje, normiranog i utroenog
radnog vremena.
Proizvod
A
B
C
D
E

Obim pr.
4.000
3.000
6.000
8.000
7.000

Normirano vreme
3
5
6
9
7

Utroeno vreme
5
3
7
7
7

Izraunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:

1- na nivou preduzea
2- po vrstama proizvoda.
1)
Proizvod
A
B
C
D
E

40

Q
4.000
3.000
6.000
8.000
7.000

N E
3 5
5 3
6 7
9 7
7 7
:

Q*N
12.000
15.000
36.000
72.000
49.000
184.000

Q*E
20.000
9.000
42.000
56.000
49.000
176.000

P
1,67
0,60
1,17
0,78
1,00
0,96

komentar
podbaene norme
prebaene norme
podbaene norme
prebaene norme
ispunjene norme
prebaene norme