1

PORODINO PRAVO
1. BRAK
A. Pojam - zakonom ureena zajednica ivota ene i mukarca, 3 konstitutivna elementa :
predmet zakonskog regulisanja, zajednica ivota osoba razliitog pola, postojanje zajednice ivota
- Naela : Naelo institucionalnosti, Naelo slobodnog pristanka na brak. Naelo ravnopravnosti
suprunika, Naelo monogamije.Naelo laiciteta (svetovnosti), Naelo potpunosti i trajnosti.
B. Uslovi za zakljuenje braka - Pravne injenice koje su se tradicionalno smatrale razlozima za postojanje braka (razliitost polova, saglasna izjava volje za zakljuenje braka i forma braka) u
pozitivnom pravu smatraju se uzrocima apsolutne nitavosti.
1) Razliitost polova - Ovaj uslov punovanosti braka koji se tie biseksualnosti suprunika izraava
drutveni, vrednosni i moralni stav da je brak namenjen samo osobama suprotnog pola
2) Saglasna izjava volja za zakljuenje braka - mora da ima sledee pravne atribute:
a) Izjava mora biti ozbiljno data, a ne izraena u ali ili na neprikladan nain.
a) Izjavu za sklapanje braka moraju dati suprunici istovremeno. Ovaj atribut naravno ne
podrazumeva istovremeno (horsko) davanje izjave, ve podrazumeva da izjavu jednog branog
partnera vremenski neposredno sledi izjava drugog partnera.
b) Navedena izjava ne moe da bude modifikovana uslovom ili rokom
d) Izjave za sklapanje braka moraju da budu podudarne. Preciznije kazano, da bi proizvodile
pravno dejstvo ove izjave moraju da budu podudarne u ahrmativnom smislu tj. da oba brana druga
izjave da ele da stupe u brak, a ne smeju da budu podudarne u tzv. negativnom smislu: da oba
suprunika ne ele da zakljue brak
e) Konano, navedena izjava mora biti lino data.
3) Forma za zakljuenje braka - obavezna graanska forma braka. Zakonska forma za sklapanje braka
jeste forma ad solemnitatem, tj, konstitutivni element punovanosti pravnog posla, odnosno braka.
Forma ad solemnitatem ima dvostruku funkciju u branom pravu: drutvenu (kontrola ispunjenosti
zakonskih uslova za zakljuenje braka i evidencija sklopljenih brakova) i individualnu (ukazivanjem
ugovornim stranama na znaaj pravnog odnosa u koji stupaju)
4) Brane smetnje - negativno odreene injenice predviene zakonom koje, ako postoje u momentu
zakljuenja braka, uzrokuju njegovu nitavost
- Klasifikacija:
- apsolutne i relativne brane smetnje. Apsolutne brane smetnje uzrokuju apsolutnu nistavost
braka, dok relativne uzrokuju relativnu nistavost (ruljivost) braka;
- otkloniive i neotklonjive brane smetnje, shodno tome da li se moe dobiti osloboenje od branih
smetnji (tzv. sudska dispenza- ija);
- privremene i trajne brane smetnje. Podela je napravljena prema kriterijumu da li brane smetnje
mogu vremenom, same po sebi i bez sudske odluke, prestati ili ne. U teoriji je zauzet stav da je jedi no srodstvo trajna brana smetnja i
- apsolutne i relativne; u smislu da li deluju prema svima (erga omnes) ili prema odreenim licima
(inter partes)
- Vrste :
a) Branost - Ne moe se zakljuiti nov brak dok raniji brak ne prestane.Savesnost branog druga u
ovom sluaju nije pravno relevantna. Dakle, iako je jedan suprunik savestan, pravno finale je
izvesno: apsolutna nistavost braka. Shodno klasifikaciji branih smetnji, branost je apsolutna,
neotklonjiva, privremena i apsolutna brana smetnja jer deluje erga omnes
b) Nesposobnost za rasuivanje - Brak ne moe da zakljui lice koje nije sposobno za rasuivanje .
Svest o elementima preduzete radnje i namera da se zakljui brak jesu osnovni elementi pravnorelevantne volje nupturijenata. Razlozi postojanja ove brane smetnje nalaze se u pravnoj (brak je u
sutini ugovor 0 zajednici ivota ene i mukarca), moralnoj (zatita interesa lica nespo sobnog za
rasuivanje) i eugenikoj sferi (spreavanje ravih i trajnijih genetskih posledica). Prema navedenoj
podeli, nesposobnost za rasuivanje je i apsolutna ili relativna (ako prestane po sklapanju braka),
neotklonjiva, trajna ili (optimistiki) privremena i, zbog dejstva prema svim treim licima apsolutna

c) Srodstvo - pravom priznati prirodni i drutveni (ili samo dru tveni odnos) dva ili vise lica izmeu koiih
nastaje odreeni skup prava i obaveza. Nae pravo poznaje krvno, tazbinsko i adoptivno srodstvo
- Krvno srodstvo oznaava bioloku i pravnu vezu izmeu lica koja potiu jedno od druagoga (prava
linija) ili imaju zajednike pretke (pobona linija). Prava linija (linea recta) oznaava odnos izmeu
lica koja neposredno (npr. sin od oca ili majke) ili posredno (npr. unuka od dede ili babe.,.) proistiu
jedno od drugoga. Pobona linija (linea colateralis) predstavlja odnos izmeu lica koja imaju
zajednikog pretka, po obe loze, muke i enske (takozvani punorodni srodnici ili germani) ili samo
po mukoj lozi (polurodno srodstvo consaqunei ili jednokrvni) ili enskoj lozi (uterini ili jednoutrobni).
Ova podela na punorodne i polurodne srodnike nema pravnog znaaja u Porodinom pravu, ali je
relevantna u Naslednom pravu kod primene prava prirataja. U naem pravu krvno srodstvo je
brana smetnja u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u pobonoj liniji u drugom i treem stepenu, a u
etvrtom stepenu samo izmeu dece roene ili poluroene brae i sestara. Krvno srodstvo, osim
brane smetnje, jeste i aoptivna smetnja, osnov obaveznog izdravanja, osnov prednosti "srodnika
da budu staratelji. U Obligacionom pravu, krvno srodstvo jeste osnov za potraivanje naknade
nematerijalne tete u sluaju smrti ili tekog invaliditeta bliskog srodnika, i (van)bracnog partnera,
osnov za zastoj zastarelosti, osnov za tzv. sumnjivu porodicu kod Actio Pauliana...),. U Naslednom
pravu, srodstvo je konstitutivna injenica zakonskih i nunih naslednih redova, u procesnom pravu
osnov za obavezno izuzee sudije
- Tazbinsko srodstvo jeste pravna posledica zakljuenog braka i oznaava pravnu relaciju izmeu
jednog branog druga i srodnika drugog branog druga. Dakle, tazbinsko srodstvo je posledica
zakljuenog braka (i nitavog braka), ne i vanbrane zajednice. tazbinsko srodstvo nastaje izmeu
jednog suprunika (ne i njegovih srodnika) i srodnika drugog suprunika. Dakle, nisu u tazbinskom
srodstvu srodnici (npr. roditelji) jednog i srodnici drugog suprunika (tzv. prijatelji). Iz definicije sledi
da ne nastaje tazbinsko srodstvo ni izmeu jednog suprunika i suprunika srodnika svog
suprunika. Konkretno, nema tazbinskog srodstva izmeu paenoga-paa tj. izmeu mua-zeta i
mua svoje svastike. Tazbinsko srodstvo postoji i kad prestane brak na osnovu koga je na stalo.
Nain izraunavanja linija i stepeni tazbinskog srodstva analogno je izraunavanju kao kod krvnog
srodstva, uz zamenu vrste srodstva. Ovo srodstvo predstavlja branu smetnju u pravoj liniji prvog
stepe- na. Naime, ne mogu da zakljue brak svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka, maeha i
pastorak. Iz opravdanih razloga, sud , moe dati dispenzaciju od ove brane smetnje. Osim brane
smetnje, tazbinsko srodstvo jeste i osnov zakonskog izdravanja (izmeu ouha, maehe i pastorka,
pastorke), a relevantno je i u drugima materijalno i procesno-pravnim ustanovama koje smo
pomenuli kod tzv. dopunskih izvora Porodinog prava. Tazbinsko srodstvo je apsolutna, otklonjiva,
trajna i relativna brana smetnja.
- Adaptivno srodstvo, PZ poznaje samo jedan oblik usvojenja - potpuno usvojenje, koje je smetnja
za zakljuenje braka na isti nain kao i krvno srodstvo, potpunim usvojenjem se zasniva srodstvo
izmeu usvojioca i njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka. Istovremeno prestaje svaka
pravna veza izmeu usvojenog deteta i krvnih, biolokih srodnika usvojenika. Potpuno usvojenje je
brana smetnja na isti nain kao i krvno srodstvo i to apsolutna, neotklonjiva, trajna (osim u sluaju
ponitaja usvojenja) i relativna brana smetnja
d) Maloletstvo - Brana zrelost u naem pravu stie se punoletstvom, sa navrenih 18 godina ivota.
Izuzetno, i maloletnik odreenog uzrasta moe zakljuiti brak ako su ispunjeni sledei uslovi: predlog
mora podneti sam maloletnik koji je navrio 16 godina ivota. Predlog mora biti podnet lino i nije
dozvoljeno zastupanje maloletnika u ovom postupku. Predlog se podnosi vanparninom odeljenju
osnovnog suda prema domicilu maloletnika, Pre donoenja odluke sud e sasluati podnosioca
predloga, njegove roditelje i(li) staratelje i lice sa kojim maloletnik namerava da zakljui brak. Sud je
obavezan i a pribavi miljenje zdravstvene organizacije i miljenje organa starateljstva. Poto utvrdi
relevantne injenice da je podnosilac predloga dostigao telesnu i duevnu zrelost potrebnu za
vrenje prava i dunosti u braku, vanpamini sud moe doneti odluku kojom se dozvoljava
zakljuenje braka. Emancipacija ne nastupa u trenutku donoenja sudske odluke o dispenzaciji, ve
nastupanjem injenice zakljuenja braka na osnovu sudske dispenzacije. Zakljuenjem braka na
osnovu sudske dispenzacije maloletnik stie potpunu poslovnu sposobnost Potpuna poslovna
sposobnost maloletniku ostaje iako brak prestane ili traje vrlo kratko. Dakle, potpuna poslovna
sposobnost se ne gubi iako pre punoletstva prestane brak za koji je maloletnik dobio sudsku
dispenzaciju. Ako maloletnik koji je dobio sudsku dispenzaciju ne zakljui brak, emancipacija nije
nastupila i maloletnik je za eventualni sledei brak obavezan da dobije novu dozvolu suda

e) Mane volje - Brak se ne moe zakljuiti ako nema slobodnog pristanka buduih branih drugova, ve
je pristanak iznuen prinudom ili u zabludi. Izjava volje za sklapanje braka mora biti slo bodna, tj.
data bez prinude ili zablude. Prinuda ie nedoputeni akt jednog lica kojim se drugo lice prisiljava da
izjavi volju u odreenom pravcu. Ova rriana volje moe biti posledica fizike prinude (vis absoluta)
koja se ostvaruje razliitim sredstvima (hipnoza, fiziko nasilje...). Ipak, zbog formalnosti u proceduri
sklapanja braka smatra se da ovaj oblik prinude ne moe u praksi da bude relevantan jer bi slubeno
lice lako uoilo postojanje ove injenice i obustavilo postupak zakljuenja braka. Psihika prinuda
(vis ompulsiva) je suptilniji i ei oblik prinude i cilj ove pretnje je da se iza zove opravdan strah od
opasnosti kojom se ugroava lino dobro budueg suprunika ili treeg lica. Da bi prinuda bila
pravno relevantna mora da ispuni sledee uslove: mora da bude ozbiljna tj. da izazove opravdani
strah kod druge strane. Ozbiljnost se ceni prema subjektivnom kriterijumu uzimajui u obzir okolnosti
konkretnog sluaja. Prinuda mora odluujue uticati na izjavu volje u odreenom pravcu. Dakle,
mora postojati kauzalitet izmeu prinude i izjavljene volje. Za postojanje prinude u branom pravu
irelevantna je njena protivpravnost. Dok kod prinude imamo tanu predstavu o stvarnosti (koja nije
slobodna, ve postoji tzv. svesna nesaglasnost izmeu onoga to se eli i onoga to se izjavljujeizmeu volje i izjave volje), kod zablude imamo netanu predstavu o nekom bitnom elementu
pravnog posla (tzv. nesuesnu nesaglasnost izmeu onoga to elimo i onoga to izjavljujemo).
f) Starateljstvo - starateljstvo je brana smetnja, odnosno uzrok apsolutne nistavosti braka. Naime, za
vreme trajanja starateljstva zabranjen je brak izmeu staraoca i tienika.
C. Posledice braka na lini status suprunika obuhvataju sledee injenice:
- Posledice braka na lino ime. Suprotno tradicionalnom pravilu da ena obija prezime supruga, nae
pravo u ovoj materiji dosleno sprovodi princip ravnopravnosti polova. Naime, svaka kombinacija je
zakonom dozvoljena: suprunici mogu optirati da zadre svoje prezime, da svom prezimenu dodaju
prezime suprunika, da prezimenu suprunika dodaju svoje prezime ili da uzmu prezime svog
branog druga. Brani drug koji je prilikom zakljuenja braka promenio prezime, posle prestanka
braka moe uzeti prezime koje je ranije nosio. Ova izjava moe se dati u roku od 60 dana po
prestanku braka i podnosi se matiaru mesta prebivalita ili boravita davaoca izjave, koji
obavetava matiara koji vodi matinu knjigu roenih i venanih
- Posledice braka na dravljanstvo. Prema pozitivnom pravu injenica da je brak sklopljen ne utie na
promenu dravljanstva suprunika. Ipak, sklopljeni brak omoguava olakani postupak naturalizacije.
Naime, nije potrebno da stranac koji je sklopio brak sa licem naeg dravljanstva ima boravak u
naoj zemlji najmanje tri godine. Dovoljno je da je ispunjen uslov u pogledu lojalnosti naoj dravi, da
mu je odobreno stalno nastanjenje u naoj dravi i da je najmanje 3 godine u branoj zajednici sa
osobom naeg dravljanstva. Brani drug naeg iseljenika moe postati naim dravljaninom samo
na osnovu pisane izjave da Srbiju smatra svojom dravom. Brani drug stranca iji prijem u nae
dravljanstvo jeste interes Srbije ne mora da ispuni uslove: da e dobiti otpust iz stranog
dravljanstva, da ima 3 godine prijavljeno prebivalite na naoj teritoriji i da pismeno izjavi da Srbiju
smatra svojom dravom. 0 ovom sluaju prijema odluuje Vlada Srbije.
- Posleice braka na poslovnu sposobnost. Nae pozitivno pravo sadri generalno pravilo da
zakljueni brak ne utie na izmenu poslovne sposobnosti suprunika.
- Obaveza voenja zajednikog ivota. Obaveza uzajamnog pomaganja i potovanja.
Sloboda izbora rada i zanimanja. Obaveza vernosti.
D. Prestanak braka
1) Prestanak braka smru - Smrt jednog ili oba suprunika jeste prirodan nain prestanka braka,
injenica smrti dokazuje se izvodom iz matine knjige umrlih, smrtovnicom ili pravosnanim reenjem
vanpaminog suda o utvrenju injenice smrti.
2) Prestanak braka proglaenjem nestalog lica umrlim - Ako je u konkretnom sluaju neizvesno da li je
jedna osoba u ivotu, drugi brani drug moe pokrenuti postupak proglaenja nestalog lica umrlim.
Materijalnopravni uslovi : Prema odredbama Zakona o vanparninom postupku nestalo lice se. moe
proglasiti umrlim u sledeim situacijama:
:
- ako za poslenjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o ivotu lica od ijeg roenja je proteklo 70 g
- ako za poslenjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti 0 ivotu lica koje, je nestalo u okolnostima
koje ine verovatnim da vie nije u ivotu;
- ako je lice nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti (brodolom, po-,; plava, poar, zemljotres,
saobraajni udes itd.), a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti 6 meseci od prestanka opasnosti
- ako je lice nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim dogaajima, a 0 ijem ivotu nije bilo nikakvih
vesti godinu dana od prestanka neprijateljstava.

- Postupak : Nadlean za voenje postupka je optinski sud u vanparninom postupku. Predlog

moe poneti svako lice koje ima pravni interes (brani drug, naslednici, poverioci, javni tuilac
ili javni pravobranilac).Po prijemu predloga, sud e nestalom licu postaviti privremenog
staraoca, odnosno obavestie organ starateljstva da to uini. Kada sud konstatuje da su
ispunjeni zakonski uslovi za pokretanje postupka, objavie oglas u Slubenom glasniku, na
oglasnoj tabli suda ili na drugi mesno uobiajen nain. U oglasu se navode bitne okolnosti
sluaja i poziva se nestala osoba da se javi sudu, odnosno svaka druga osoba koja raspolae
relevantnim podacima da se u roku od tri meseca od objave oglasa javi sudu. Ako ovaj rok bezuspeno protekne, a ispunjeni su zakonski uslovi, sud e doneti odluku .
- Reenje o proglaenju nestalog lica umrlim - Kao dan smrti smatra se dan kada je nestalo lice
umrlo, odnosno dan koji verovatno nije preivelo. Ako se na osnovu raspoloivih dokaza taj
trenutak ne moe utvrditi, kao dan smrti se uzima prvi dan po isteku rokova predvienih
zakonom za proglaenje nestalog lica umrlim. Reenje o proglaenju nestalog lica umrlim
sadri oborivu pretpostavku o smrti. Ukoliko je sud pogresio, reenje suda bie ukinuto, odn
preinaeno. Ako je reenje ukinuto, lice koje je u ivotu a bilo je proglaeno umrlim, stie sva
ranija lina i imovinska prava. Jedino pravo koje je definitivno prestalo za nestalo lice koje je
ivo jeste brano pravo, Naime, brak je definitivno prestao momentom predvienim zakonom i
jedina pravna mogunost jeste da se ponovo zakljui brak nestale osobe sa ranijim
suprunikom (pod uslovom da prethodni brani partner nije zakljuio novi brak, odnosno da eli
da ponovo zakljui brak sa eks-partnerom).
3) Ponitaj braka - Brak je nitav ako pri njegovom zakljuenju nisu ispunjeni odreeni uslovi predvieni
PZ RS za punovanost braka. Brak je nitav u sledeim situacijama: ako nisu ispunjene
pretpostavke za postojanje braka (biseksualnost suprunika, saglasna izjava volje za zakljue nje
braka ili ako brak nije zakljuen pred maticarem), ako postoje brane smetnje i ako brak nije
zakljuen u cilju zajednice ivota.
a) Apsolutna niitavost - Imajui u vidu ova generalna pravna obeleja apsolutne nitavosti braka,
analizovaemo koji su konkretni uzroci za ponitaj braka:
- nepostojanje razlike polova branih drugova u trenutku zakljuenja braka,
- nepostojanje saglasne izjave volje suprunika,
- ako brak nije zakljuen pred matiarem.
- Postojanje brane smetnje branosti. Nitav je brak koji je zakljuen za vreme trajanja ranijeg
braka jednog od suprunika. Postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matine knjige
venanih, a ako to nije mogue sud e naloiti pokretanje posebne parnice radi utvrivanja da raniji
brak postoji. Nepostupanje po naredbi suda znai daje tuba povuena. Ipak, zakon i ove predvia
mogunost konvalidacije. Naime, novi brak se nee ponititi ako prethodni brak u meuvremenu
prestane, i to do zakljuenja glavne rasprave u sporu o ponitaju braka.
- Nesposobnost za rasuivanje - Dakle, ako je nesposobnost za rasuivanje postojala u momentu
zakljuenja braka i trajala tokom braka, ova brana smetnja predstavlja razlog apsolutne nitavosti.
- Srodstvo - krvno, adoptivno i tazbinsko srodstvo odreenog kvaliteta jeste razlog nitavosti. Ipak,
ako je re o tazbinskom srodstvu sud nee ponititi brak ako postoje opravdani razlozi,
- Maloletstvo ispod 16 godina je razlog apsolutne nitavosti jer nije mogua sudska dispenzacija.
- Konano, injenica da brak nije zakljuen u cilju zajednice ivota jeste razlog nitavosti Ako
suprunici nisu eleli da uspostave zajednicu ivota, ve brakom prikrivaju neki drugi pravni posao ili
ostvaruju neki drugi cilj (zakonsko nasleivanje, porodinu penziju, izbegavanje krivinog progona,
zloupotreba stanar- skog prava...) brak e biti proglaen apsolutno nitavim. Ipak, do ponitaja nee
doi ako je naknadno uspostavljena zajednica ivota.
- Na kraju, novim PZ RS uvodi se jo jedan razlog apsolutne nitavosti: starateljstvo. Apsolutno je
nitav brak zakljuen izmeu staratelja i tienika
b) Relativna nitavost - Uzroci ruljivosti braka u naem pravu su sledei:
- Mane volie. Moe se ponititi ako je brani drug pristao na njegovo zakljuenje u strahu izazvanom
silom, ozbiljnom pretnjom ili relevantnom zabludom. Aktivno legitimisan je samo brani drug koji je
pod prinudom ili u zabludi zakljuio brak. Rok za podnoenje tube iznosi god dana od dana kada je
prestala prinuda, odn od dana kada je zabluda uoena, a supruzi su iveli zajedno u tom periodu.
- Maloletstvo iznad 16 godina ivota. Ako je maloletnik ovog uzrasta zakljuio brak bez sudske
dozvole njegov brak je relativno nitav. Pravo na podizanje tube imaju roditelj ili staralac maloletnika
do njegovog punoletstva i sam maloletnik u roku od 1 god od sticanja punoletstva.
- Nesposobnost za rasuivanje kola ie prestala tokom braka. Aktivno je legitimisano lice koje je
bilo nesposobno za rasuivanje u trenutku zakljuenja braka, a rok za podnoenje tube iznosi jednu
godinu od faktikog ili pravnog ozdravljenja: tj. od sticanja sposobnosti za rasuivanje, odnosno od
pravosnanosti sudske odluke o vraanju poslovne sposobnosti .

4) Razvod braka - pravni nain prestanka punovanog braka za ivota branih drugova, na
osnovu odluke nadlenog suda, iz uzroka i na nain predvien zakonom. Svaki segment
ove definicije ukazuje na specifinost razvoda braka u odnosu na druge naine prestanka braka.
Naime, formulacijom da je razvod pravni nain prestanka braka ini se distinkcija u odnosu na
smrt kao prirodan nain prestanka braka. Formulacija da je razvod prestanak punovanog
braka razlikuje ovu ustanovu od ponitaja braka, a segment definicije da se razvod mora uiniti
za ivota branih drugova razlikuje razvod od proglaenja nestalog lica umrlim kao jo jednog
naina prestanka braka u naem pravu. Ovaj segment definicije obavezuje, istovremeno, da
brani drugovi moraju biti ivi na startu i u cilju brakorazvodne parnice. Naime, brakorazvodna
parnica mora biti zapoeta i zavrena za ivota suprunika. Izuzetno, naslednici umrlog branog
druga mogu samo da nastave zapoeti postupak radi dokazivanja osnovanosti tubenog zahteva
(uglavnom | iz naslednopravnih razloga). Suprunici mogu traiti razvod braka ako su brani
odnosi ozbiljno i trajno poremeeni ili se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota.
Inicijalni akt kojim se pokree brakorazvodna parnica moe imati dva oblika: tubeni i oblik
predloga za sporazumni razvod braka.
5) Postupak prestanka braka - Brak moe prestati samo u odgovarajuem sudskom postupku koji je
ureen pravilima o branom sporu. Brani spor podrazumeva spor o ponitaju, razvodu braka i o
utvrenju postojanja braka. U ovoj materiji primenjuje se, u sluaju pravne praznine, supsidijerno
Zakon o parninom postupku.
- Pokretanje postupka. Postupak u branom sporu moe se pokrenuti tubom za utvrenje
postojanja braka (ako postojanje braka nije mogue dokazati izvodom iz matine knjige
venanih), tubom za ponitaj braka, tubom za razvod braka i predlogom za sporazumni razvod
braka. PZ RS ne poznaje mogunost da se podneta tuba za razvod braka smatra predlogom za
sporazumni razvod braka, ako tueni izriito do zakljuenja glavne rasprave izjavi da ne
osporava tubeni zahtev.
- Aktivno legitimisana lica. Tubu za utvrenje (ne)postojanja braka i apsolutnu nitavost braka
mogu podneti suprunici, lica sa pravnim interesom i javni tuilac. Tubu za razvod mogu podneti
suprunici. Naslednici suprunika mogu da nastave ve zapoeti postupak tubom ili predlogom
za sporazumni razvod, a staratelj poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu na
osnovu dozvole organa starateljstva. Tuba u branom sporu moe se podneti i preko
punomonika, ako je punomoje overeno, specijalno, sa navodima o vrsti i osnovama tube. Kod
predloga za sporazumni razvod braka, suprunici moraju imati razliite punomonike.
- Nadlenost. Stvarno nadlean za voenje branog spora je osnovni parnini sud, a u drugoj
instanci apelacioni sud. Mesna nadlenost je odreena Zakonom o parninom postupku: pored
opte mesne nadlenosti prema prebivalitu, odnosno boravitu tuenog, mesno je nadlean u
branom sporu i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite
- Funkcionalno nadlean u prvom stepenu je sudsko vee sastavljeno od jednog sudije i dvoje
sudija porotnika, a u drugom stepenu vee od troje sudija, a od 1. jula 2006. godine uz uslov
posebne edukacije iz oblasti prava deteta.
- Posredovanje se vri ako je brani spor iniciran tubom , a ne vri se ako jedan suprunik ne
pristane, ako je nesposoban za rasuivanje, ako je nepoznatog boravita ili boravita u
inostranstvu. Posredovanje vri sudija pojedinac (na osnovu saglasnosti suprunika sud moe
delegirati svoju nadlenost organu starateljstva, savetovalitu ili drugoj ustanovi za
posredovanje).Uz poziv za roite za mirenje dostavlja se i tuba za razvod ili ponitaj braka .
- Pokuaj mirenja - Kada se vri: ako je podneta tuba za razvod braka, a ne vri se, kao i do
sada (nesposobnost za rasuivanje, nepoznato ili boravite u inostranstvu suprunika) , ali i, to
je zakonski novum, kada jedan od suprunika ne eli mirenje. Ko vri i kako se vrsi mirenje:
Mirenje sprovodi sud, tj. sudija pojedinac, a ako suprunici pristanu na psiho-socijalno
savetovanje mirenje se poverava organu starateljstva ili drugoj odgovarajuoj ustanovi: branoporodinom savetovalitu ili specijalizovanoj ustanovi za posredovanje. Ishod: Ako mirenje uspe
tuba za razvod se smatra povuenom, a ako ne uspe zapoinje postupak nagodbe.
- Nagodba sprovodi se kada je podneta tuba za ponistaj braka ilikada je podneta tuba za
razvod a mirenje nije uspelo. Cilj nagodbe je da nema postbranih konflikata, tj. da se nekadanji
suprunici, uz doputeno prisustvo punomonika, sporazumeju o vrenju roditeljskog prava i (ili)
o deobi zajednike imovine. Postignuta nagodba se unosi u izreku presude. Neodazivanje
uredno pozvane stranke smatra se odbijanjem nagodbe, osim ako se proceni da nagodba moe
uspeti. Nagodba se mora postii u roku od 2 meseca od okonanja mirenja, odnosno podnoenja
tube za po- nitaj braka. Docnja ustanove kojoj je poveren ovaj postupak od 3 meseca, kao i u
prethodnoj fazi, znai da taj postupak preuzima ponovo sud (rok od 15 dana je isti kao i kod
mirenja).

- Pravila postupka. U branom sporu vai naelo iskljuenja javnosti i istrano naelo. Naime,
injenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev sud moe da utvruje i kada te injenice meu
strankama nisu sporne. U branom sporu vai i pravilo ogranienog disponiranja stranaka.
Naime, u branom sporu nije dozvoljeno doneti presudu na osnovu proputanja ili na osnovu
priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje. Tuilac moe povui tubu do zakljuenja
glavne rasprave bez pristanka tuenog, a sa njegovim pristankom dok postupak nije
pravosnano zavren. Predlog za sporazumni razvod braka, jednostrano ili dvostrano, moe biti
povuen do pravosnanosti presude.U parnicama za razvod braka odricanje od tubenog zaheva
ima isto ejstvo kao i kad tuilac povue tubu. Presudom u branom sporu sud mora da odlui o
vrenju roditeljskog prava, a moe da odlui i o lienju roditeljskog prava i merama zatite od
nasilja u porodici. Postupak u porodinim odnosima, ako se odnosi na dete ili roditelja je hitan,
tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor, i postupak, po pravilu, ima samo dva roita, s tim da
se prvo roite zakazuje 15 dana od prijema inicijalnog akta, a po albi se mora odluiti u roku od
30 dana od dostavljanja albe. Odluku o trokovima postupka sud donosi po slobodnoj oceni,
posebno imajui u vidu razloge pravinosti.
- Pravni lekovi. Protiv prvostepene presude u branom sporu koji je pokrenut predlogom za
sporazumni razvod braka alba se moe uloiti zbog bitne povrede pravila postupka ili zato to
je prelog dat pod manom volje. Ako je brani spor iniciran tubom za razvod ili ponitaj braka
razlozi za albu su isti kao i u ZPP: bitna povreda pravila postupka, nepotpuno i pogreno
utvreno injenino stanje i pogrena primena materijalnog prava. to se tie vanrednih pravnih
lekova, specifinost postupka u branom sporu je da vanredni pravni lek nije dozvoljen protiv
pravosnane presude kojom se brak razvodi ili ponitava. Razlog ove zabrane jeste spreavanje
tzv. zakonske bigamije, odnosno situacije da se lice koje je postupalo po zakonu nae u dva
punovana braka.
2. ODNOSI RODITELJA I DECE
A. Pojam i naela roditeljskog prava - subjektivno, lino i apsolutno pravo roditelja prema detetu
tj. kao skup posebnih dunosti i prava koja su normama objektivnog prava poverena roditeljima
da ih vre zajedniki, sporazumno i ravnopravno u prvenstvenom interesu deteta, staranjem o
linosti, pravima i interesima i imovini deteta.
- Naelo posebne zatite ece,Naelo promovisanja posebnih prava deteta,Naelo drutvene,
socijalne komponente roditeljskog prava,Naelo ravnopravnosti roditelja,Naelo o dunosti det
B. Branost deteta - Status branog deteta ima dete koje ispunjava sledee uslove:
- poreklo iz braka. Dete ima brano poreklo ako je roeno u braku ili zaeto u braku, odnosno ako je
roeno 300 dana po prestanku braka, ako je brak prestao smru mua a majka deteta nije
zakljuila novi brak u tom roku.
- brano materinstvo. Ovaj uslov je ispunjen ako je ena rodila dete u braku ili ga je rodila 300 dana
od prestanka punovanog ili nitavog braka.
- brano oinstvo. - ocem deteta roenog u braku, kao i u roku od 300 dana od prestanka braka
smru mua ako majka nije zakljuila novi brak u tom roku, smatra se mu majke deteta
a) Osporavanje branog oinstva
- Aktivno legitimisana lica. Tubu kojom se osporava brano oinstvo, odnosno pretpostavka da je
mu majke eteta otac eteta koje je roeno u braku ili 300 dana od prestanka braka smru ako
majka nije zakljuila novi brak u tom periodu, mogu podneti sledea lica:
1) Mu majke eteta. Ako ovo lice smatra da nije otac eteta, tubu moe podneti i roku od 1 godine +
od saznanja za injenicu koja dovodi u sumnju njegovo oinstvo, a najka snije u roku od 10 godina od
roenja eteta.
2) Majka eteta moe podneti tubu u roku od godinu dana od saznanja da mu nije otac eteta, odno
10 godina od roenja eteta. Prema ranijem zakonu rok je bio 6 meseci od roenja eteta
3) Mukarac koji sebe smatra ocem eteta koje je roeno u braku moe osporiti oinstvo mua majke
eteta podnoenjem tube u roku od jedne godine od saznanja da je on otac eteta, a najkasnije u
roku od 10 godina od roenja eteta pod uslovom da osporavajui muevljevo oinstvo, zahteva
utvrivanje svog oinstva.
4) Oinstvo kod medicinski potpomognutog zaea. Ocem eteta kod artificijelne inseminacije
smatra se mu majke, odnosno vanbrani partner, koji je dao pristanak u pisanoj formi za ovaj
postupak zaea.Ovo oinstvo se ne moe osporavati, osim ako dete nije zaeto ovim postupkom
oinstvo donora se ne moe utvrivati. Rok za podnoenje tube je isti kao i u prethodnom sluaju:
subjektivni rok 6 meseci, a objektivni 10 godina.

b) Osporavanje materinstva -Ako ena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu roenih kao
majka deteta, njeno materinstvo se moe utvrivati pravnosnanom sudskom odlukom, na osnovu
tube ene koja tvrda da je majka deteta i na osnovu tube deteta. Majka deteta jeste ena koja
rodi dete. Ako je dete zaeto donacijom jajne elije, majkom deteta se smatra ena koja je rodila
dete, s tim da se materinstvo donorke ene koja je darovala jajnu eliju ne moe utvrivati. Ako ena
koja je rodila dete nije upisana u matinoj knjizi roenih kao majka to se moe utvrditi pravosnanom
sudskom odlukom. Dok tubu za utvrivanje materinstva moe podneti dete (bez roka) i ena koja
tvrdi da je majka deteta (subjektivni rok 1 godina, objektivni rok 10 godina), pravo na podnoenje
tube za osporavanje materinstva imaju sledea lica: ena koja je upisana u matinu knjigu roenih
kao majka deteta moe podneti tubu kojom osporava svoje materinstvo u roku od godinu dana
(prema ZPOS u roku od 6 meseci) od saznanja za injenicu da nije majka deteta, odnosno u roku od
10 godina od roenja deteta. ena koja sebe smatra majkom deteta moe osporiti materinstvo drugoj
eni koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta. Tuba se moe podneti u roku od
jedne godine (prema ZBPOS u roku od 6 meseci) od saznanja daje ona majka tog deteta, odno sno
najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. Dete moe osporiti materinstvo eni koja je u
matinoj knjizi roenih upisana kao njegova majka. Tubu dete moe podneti bez ogranienja rokom.
Do punoletstva deteta i u sluaju kada je dete lieno poslovne sposobnosti tubu moe podneti
staralac sa odobrenjem organa starateljstva. tubu moe podneti i mukarac koji se po zakonu
smatra ocem deteta u subjektivnoim roku od i godine, a objektivnom od 10 godina. Niie doputeno
osporavanje roiteljstva posle smrti deteta, posle usvojenja deteta, kao ni posle pravosnane presude
0 utvrenju roiteljstva, kao ni osporavanje vlastitog priznanja lica koja su se saglasila sa priznanjem
c) Vanbrano dete
- Priznanje vanbranog oinstva jeste strogo lini pravni akt, jednostrana izjava volje koja je data u
zakonom propisanoj formi i usmerena ka zasnivanju roiteljskopravnog odnosa. Priznanje
vanbranog oinstva moe biti inicirano voljom majke ili voljom oca vanbranog deteta. majka
vanbranog deteta moe u prijavi roenja oznaiti odreenog mukarca ocem deteta. Matiar ima
obavezu da poui majku 0 ovom pravu. Poto primi ovu izjavu majke deteta, matiar e, na nain koji
potuje diskreciju, pozvati oznaeno lice da se u roku od 30 dana izjasni a li priznaje svoje oinstvo.
Ako oznaeni mukarac ne odgovori u ovom roku ili negativno odgovori, matiar e 0 tome obavestiti
majku vanbranog deteta i obavestiti je 0 mogunosti podnoenja tube za utvrivanje vanbranog
oinstva sudskom odlukom. Ako oznaeni mukarac prizna svoje vanbrano oinstvo, matiar e to
lice upisati u matinu knjigu roenih i o tome obavestiti majku deteta
- Subjekti priznanja. Za punovanost priznanja sledea lica moraju dati svoju saglasnost:
1) Mukarac koji sebe smatra ocem deteta. Uslov valjanosti njegove izjave je daje ovo lice navrilo
16 godina ivota i daje sposobno za rasuivanje. Moe se priznati i vanbrano oinstvo zaetog
deteta, pod uslovom da se dete rodi ivo
2) Majka vanbranog deteta. Za punovanost priznanja neophodna je i saglasnost majke deteta
koja ima 16 godina ivota i sposobna je za rasuivanje. Matiar e pozvati majku deteta da se u
roku od 30 dana izjasni 0 priznanju oinstva, ako ona sama nije inicirala ovaj postupak.
3) Vanbrano dete. Potrebna je i saglasnost vanbranog deteta koje je navrilo 16 godina ivota i
sposobno je za rasuivanje.Saglasnost za priznanje moe dati alternativno majka ili dete. Ako
dete nije ovog uzrasta ili je nesposobno za rasuivanje, a majka deteta nije vie u ivotu, ili je
potpuno liena poslovne sposobnosti, izjavu o saglasnosti daje staralac sa odobrenjem organa
staratelj stva.
- Forma priznanja. Izjava o priznanju oinstva ili saglasnost sa priznatim oinstvom moe se dati u
formi testamenta, pred organom starateljstva, pred sudom, javnim belenikom ili pred maticarem.
Navedeni organi obavezni su da ovu izjavu dostave odmah nadlenom matiaru koji vodi matinu
knjigu roenih za dete. Izjava o priznanju oinstva ne moe se dati preko punomonika
- Promena izjave. Izjava 0 priznanju, odnosno 0 saglasnosti sa priznanjem vanbranog oinstva ne
moe se opozvati. Ova izjava se moe jedino ponititi iz razloga apsolutne nitavosti (ako nisu
ispunjeni prethodno navedeni zakonski uslovi) ili relativne nitavosti, u sluaju kada su ove izjave
date usled prinude, prevare ili zablude. PZ RS predvia rok od jedne godine od prestanka prinuda tj.
uoenja zablude za podnoenje tube kod relativne nitavosti izjave 0 priznanju Ako su ispunjeni svi
uslovi, matiar e upisati priznanje oinstva u matinu knjigu i ocu izdati izvod iz matine knjige
roenih za dete.

- Utvrivanje vanbranog oinstva sudskom odlukom - Ako u konkretnom sluaju nije bilo
postupka priznanja ili nisu ispunjene zakonske pretpostavke za punovanost priznanja vanbranog
oinstva, vanbrano oinstvo se moe utvrditi sudskom odlukom.Tubu za utvrivanje oinstva
vanbranog deteta mogu podneti sleea lica:
- Mukarac koji sebe smatra vanbranim ocem. Ako ovlaeni subjekti nisu dali saglasnost za
priznanje vanbranog oinstva, lice koje sebe smatra vanbranim ocem moe podneti tubu u roku
od 1 godine od saznanja 0 nesaglasnosti majke ili staratelja deteta, odnosno 10 godina od roenja d
- Majka vanbranog deteta moe podneti ovu tubu u roku od godinu dana od saznanja da
mukarac koga smatra ocem deteta nije priznao oinstvo, odnosno u roku od 10 godina od roenja d
- Dete roeno van braka moe podneti ovu tubu bez ogranienja roka
- Tuba se moe podneti i preko punomonika (punomoje mora da bude specijalno, overeno, sa
navodima o vrsti i osnovu tube)
d)
Postupak u matemitetskim i paternitetskim sporovima
- Pokretanje postupka. Inicijalni akt u ovim sporovima jeste tuba za osporavanje branog oinstva ili
materinstva, za utvrivanje vanbranog oinstva ili materinstva i tuba za osporavanje priznatog vr.
- Pasivno legitimisana lica. stranke u sporu radi utvrivanja oinstva su lice ije se oinstvo utvruje,
dete i majka deteta. Stranke u sporu radi osporavanja oinstva su mu majke deteta, majka i samo
dete i lice koje osporavajui tue brano oinstvo tvrdi daje ono otac deteta. Ako tueni nije iv, tuba
se podnosi protiv naslednika. Pasivna legitimacija ureena je po pravilima jedinstvenog i nunog
suparniarstva. Naime, stranke koje zajedno podnose tubu ili koje su tuene istom tubom
smatraju se kao jedna parnina stranka, tako da se u sluaju da pojedini parniari propu ste da
preduzmu neku parninu radnju smatra se da se dejstvo te parnine radnje protee i na one
suparnicare koji tu radnju nisu uinili. Nuno suparniarstvo znai da ako tubom nisu obuhvaeni
kao tueni sve stranke koje je zakon naveo, sud e pozvati da se tuba proiri na ostala lica ili da ta
lica pristupe kao novi tuioci. Ako se ne postupi po naredbi suda, srnatrae se daje tuba povuena,
a ako tuba bude vraena sudu bez ispravke, sud e tubu odbaciti.
- Nadlenost. Stvarno nadlean za voenje ovih sporova je Vii sud, odnosno Apelacioni sud u
drugom stepenu. PZ RS u l. 247 predvia da se mesna nadlenost odreuje prema zakonu o
parninom postupku. dete moe podii tubu pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom
gde ono ima prebivalite ili boravite. Kod pa-sivnog suparniarstva, nadlean je sud koji je mesno
nadlean za jednog od tuenih. Funkcionalno nadlean za ove sporove je sudsko vee sastavljeno
od jednog sudije i dvoje (dva) sudija porotnika, a u drugom stepenu sudi vee sastavljeno od troje
(tri) sudija koja moraju imati posebna znanja iz oblasti prava deteta.
- Naela postupka. U matemitetskim i paternitetskim sporovima iskljuena je javnost. Pored ovog
naela, prisutno je i naelo ogranienog disponiranja stranaka. Naime, u ovim sporovima sud ne
moe one- ti odluku na osnovu proputanja, zakljuiti sudsko poravnanje ili doneti presudu na
osnovu priznanja ili odricanja. Postupak u roditeljskim sporovima karakterie i istrano naelo (sud
utvruje i injenice koje meu strankama nisu sporne,) i naelo hitnosti (kao zajednika odredba u
vezi postupaka iz porodinih odnosa koje se tie deteta ili vrenja roditeljskog prava, PZ RS predvia
da se po pravilu zakazuju dva roita, s tim da se prvo roite zakazuje u roku od 15 dana od
prijema inicijalnog akta, a da se o albi mora da odlui u roku od 30 dana od dostavljanja albe. u
ovim sporovima revizija je dozvoljena.
- Dokazna sredstva. U naoj sudskoj praksi koriste se sledea dokazna sredstva: ispitivanje trajanja
trudnoe, ispitivanjekrvnih grupa, podgrupa i krvnih faktora, antropomorfoloko i antropogenetsko
veaenje i, kao najsigurnija i najmodernija metoda : ispitivanje DNK otiska.
- Presudom u sporu o materinstvu ili oinstvu, sud moe da odlui i o vrenju roditeljskog prava,
lienju roditeljskog prava i o merama zatite od nasilja u porodici
C. Sadrina roditeljskog prava - ine tri grupe dunosti i prava roditelja prema maloletnom detetu:
staranje o linosti eteta, zastupanje prava i interesa deteta i staranje o imovini deteta.
a) Dunosti i prava roditelja prema linosti deteta - podrazumeva dve grupe dunosti i prava:
1)
Dunosti i prava koja izviru iz linih odnosa roditelja i dece spadaju:
- Briga 0 ivotu i zdravlju deteta - dete ima pravo na najbolje ivotne i zdravstvene uslove. Dete
koje ima 15 godina i sposobno je za rasuivanje moe samostalno dati pristanak za medintervenciju.
- uvanje i podizanje deteta. Roditelji imaju dunost i pravo da uvaju svoju maloletnu decu, ali
istovremeno i deca imaju pravo da ive sa svojim roditeljima. Maloletna deca mogu da ive odvojeno
od svojih roditelja jedino ako to zahtevaju opravdani interesi dece ili je sudskom odlukom
konstatovario nasilje u porodici ili postojanje razloga za lienje roditeljskog prava. Dete ima pravo da
odrava kontakt sa roditeljem sa kojim ne ivi. Ako interes deteta to zahteva, ovo pravo moe biti
ogranieno sudskom odlukom ako postoje razlozi za lienje roditeljskog prava ili nasilje u porodici

- Vaspitanje i obrazovanje deteta. Roditelji imaju obavezu i pravo da svojim linim doprinosom ili
korienjem usluga odgovarajuih drutvenih institucija doprinose pravilnom vaspitanju ece, U
vaspitnom procesu, odnos izmeu roditelja i deteta je odnos ljubavi i uzajamnog potovanja, sa
usmeravanjem deteta da usvoje i potuju emocionalne, etike i nacionalne vrenosti i identitet svoje
porodice i drutva. Roditelji ne smeju da poniavaju dete i da ga kanjavaju tako da vreaju njegovo
ljudsko dostojanstvo, ali su obavezni i da tite dete od takvih postupanja drugih lica
2) Dunosti i prava roditelja i dece statusne prirode podrazumeva:
- Odreivanje linog imena deteta. Lino ime (ime i prezime) jeste nain individualizacije fizikog
lica u pravnom saobraaju. To je lino neimovinsko pravo i dunost. Pravo na pramenu linog imena
ima lice sposobno za rasuivanje, sa navrenih 15 godina ivota, osim ako se protiv njega vodi
krivini postupak za delo koje se goni po slubenoj dunosti ili dok traju pravne posledice osude za
takvo delo, ili ako se eli da izbegne neka zakonska obaveza ili se eli pramena u ime koje je
pogrdno, ili suprotno moralu ili shvatanjima sredine. Lino ime deteta treba da se odredi najkasnije u
roku od dva meseca od roenja deteta. PZ RS sadri i posebne odredbe 0 zatiti linog imena u
sluaju spreavanja ili ometanja vrenja prava, osporavanja, iskrivljavanja ili neovlaene upotrebe
linog imena. Imalac moe dati pristanak za upotrebu svog linog imena (za upotrebu prezimena
potrebna je saglasnost svih lica koja koriste odreeno prezime). Pristanak se moe opozvati ako je
to pravo zadrano, ak i ako nije zadrano pravo opoziva, ako je nastupila znatna nepredvidiva teta.
b) Zastupanje prava i interesa deteta - obavljanje pravnih poslova u tue ime i za tu raun, tako da
prava i obaveze iz preduzetog pravnog posla nastupaju neposredno za zastupanog. Roditelji su
zakonski zastupnici svog maloletnog deteta, to znai da je osnov, subjekat i obim ovlaenja u
zastupanju odreen zakonom. Budui da roditeljsko pravo pripada i jednom i drugom roditelju, oba
roditelja se i smatraju zakonskim zastupnicima. Zastupanje u ovom sluaju ne mora biti uvek
zajedniko, nego se na osnovu sporazuma roditelja moe odrediti da samo jedan roditelj zastupa
dete. Ako roditelji deteta ne ive zajedno, pravo zakonskog zastupanja ima roditelj kome je dete
povereno na uvanje i vaspitanje. Isto tako, ako roditeljsko pravo pripada samo jednom roditelju u
sluaju kada je drugi roditelj umro, nepoznat ili lien roditeljskog prava) dete zastupa taj ro ditelj.
Obim zastupanja roditelja zavisi od obima poslovne sposobnosti ma-loletnika. Dete do navrene 14.
godine ivota moe samostalno preuzimati pravne poslove manjeg znaaja i poslove kojima
iskljuivo stie pravo, odnosno ne stie ni pravo ni obavezu, a sa navrenih 14 godina ivota i ostale
pravne poslove uz dozvolu ili odobrenje roditelja, odnosno staraoca. Vano je napomenuti da roditelji
nemaju pravo da zastupaju svoju decu ako postoji kolizija interesa roditelja i dece ili ako vie dece
sa suprotnim interesima u odreenom postupku imaju iste zakonske zastupnike.
c) Prava i dunosti roditelja prema imovini deteta tu spadaju :
- Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Dete samostalno upravlja i raspolae imovinom koju
stekne svojim radom a roditelji upravljaju i raspolau imovinom koju dete nije steklo radom kao i
prihodima koje je steklo dete mlae od 15 godina, bez obzira da lije prihod steen radom ili ne
Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrenosti roditelji mogu da
raspolau samo na osnovu dozvole ili saglasnosti organa staratelj stva.
- Glavnica imovine moe se koristiti samo u interesu deteta (na osnovu porodine solidarnosti, to
moe biti i vaan interes lana porodice), a prihod od imovine se moe koristiti za izdravanje deteta
ili za izdravanje drugog zajednikog maloletnog deteta roditelja
- pravo stanovanja ako dete i roditelj kome je povereno dete nemaju pravo svojine na useljivom stanu
(optereenje trpi roditelj-vlasnik stana). Ovo pravo maloletnog deteta i roditelja koji vri roditeljsko
pravo postoji, osim ako je to oigledno nepravedno za vlasnika stana. Pravo stanovanja traje do
punoletstva deteta.
D. Vrenje roditeljskog prava - vre roditelji zajedniki i sporazumno. I kada roditelji ne ive zajedno,
mogu da vre zajedno roditeljsko pravo, ako postignu sporazum i ako sud oceni daje to najbolji
interes deteta. Zakon predvia, ipak, situacije u kojima roditeljsko pravo vri samo jedan
roditelj; ako je drugi roditelj nepoznat, ako je umro, ako je potpuno lien roditeljskog prava ili
poslovne sposobnosti; u sluaju faktikog odvojenog ivota roditelja, a sud nije doneo odlu ku 0 vrenju roditeljskog prava, kada roditelji nisu postigli sporazum 0 vrenju ili je takav
sporazum suprotan interesima deteta, odnosno kada je postignut sporazum, prihvaen od
suda, o samostalnom vrenju roditeljskog prava.
- Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo, ipak, ima pravo da sporazumno, sa drugim roditeljem,
odluuje 0 bitnim pitanjima za dete: obrazovanje, vei medicinski zahvati, raspolaganje
imovinom velike vrenosti, promena prebivalita deteta...

10

- Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava. Sledstveno drutvenoj funkciji roditeljskog prava, organ
starateljstva oma pravo nadzora nad vrenjem roditeljskog prava. Preventivni nadzor se vri
kada organ starateljstva donosi odluke kojima omoguava vrenje roditeljskog prava, a
korektivni nadzor se vri kada organ starateljstva donosi odluke kojima koriguje, ispravlja
roditelje u vrenju roditeljskog prava (upozoravanjem na nadostatke, upuivanjem na razgovor u
odgovarajuu ustanovu, zahtevom da se podnese raun 0 upravljanju i raspolaganju imovinom
deteta ili pokretanjem sudskog postupka).Tubu za vrenje roditeljskog prava mogu da podnesu
dete, roditelj ili organ starateljstva.Tubu za zatitu prava deteta mogu da podnesu dete,
roditelji, javni tuilac ili organ starateljstva.Dete me da podnese tubu u sporu za zatitu svog
prava ili u sporu za vrenje ili lienje roditeljskog prava pred sudom opte mesne nalensoti ili
pred sudom na ijem podruju dete ima prebivalite ili boravite.
E. Lienje roditeljskog prava - najtea porodicnopravna sankcija. Shodno stepenu povrede
standarda valjanog vrenja roditeljskog prava, uvodi potpuno i delimino lienje roditeljskog
prava. Osnov potpunog lienja roditeljskog prava je zloupotreba roditeljskog prava: fiziko,
seksualno, emocionalno zlostavljanje deteta;prisila na preterani ili nezakoniti rad ili rad koji
ugroava moral ili zdravlje deteta... ili grubo zanemarivanje vrenja roditeljskih dunosti:
naputanje ili nestaranje o detetu; izbegavanje kontakta sa detetom ili spreavanje tog kontakta,
odnosno izbegavanje izdravanja deteta; Osnov za delimino lienje roditeljskog prava je
nesavesno vrenje prava i dunosti. Dok kod potpunog lienja se roditelj liava svih prava, osim
dunosti izdravanja, kod deliminog lienje se liava pojedinog prava
- Odluku o lienju roditeljskog prava donosi nadleni Osnovni sud u parninom postupku a u
drugom stepenu je nadlean Apelacioni sud. Postupak pokree dete (pored suda opte mesne
nadlenosti, nadlean je i sud gde je prebivalite ili boravite deteta), drugi roditelj, javni tuilac ili
organ starateljstva. Ako postoji suprotnost interesa deteta i zakonskog zastupnika, detetu se
postavlja kolizijski staralac ili privremeni zastupnik. Dete koje ima 10 godina ivota i sposobno je
za rasuivanje moe, samo ili preko drugog lica ili ustanove, da zatrai od organa starateljstva da
mu se postavi kolizijski staratelj. Dete koje ima 10 godina ivota i sposobno je za rasui vanje
moe, samo ili preko drugog lica ili ustanove, da zatrai od suda da mu se postavi privremeni
zastupnik u sluaju kolizije interesa izmeu deteta i zakonskog zastupnika. Isto tako, ako sud
proceni da u sporu o zatiti prava deteta ili u sporu o vrenju roditeljskog prava ili u sporu za
lienje roditeljskog prava dete nije zastupano na odgovarajui nain, sud je oba vezan da detetu
postavi privremenog zartupnika.
- Postupak je naroito hitan (prvo roite se zakazuje u roku od 8 dana od dana kada je primljena
tuba, a odluka o albi se mora doneti u roku od 15 dana od dostavljanja albe).
- Dejstva lienja roditeljskog prava su vrlo rigorozna. Roditelj koji je lien roditeljskog prava ne
moe vriti nijedno pravo ili dunost prema detetu ( ni prema linosti, ni imovini deteta ni akte
zastupanja) i ne daje saglasnost za usvojenje svog deteta. Izriito je normirano da roditelj ipak
zadrava obavezu da izdrava dete . Pre donoenja odluke, sud mora dobiti nalaz organa
starateljstva ili druge specijalizovane ustanove. U ovim sporovima nije mogua presuda na
osnovu priznanja ili odricanja, zbog proputanja ili sudsko poravnanje
- Kada prestanu zakonski razlozi, roditelju se odlukom suda moe vratiti roditeljsko pravo
F. Prestanak i produenje roditeljskog prava -Ako vie ne postoje opravdani razlozi staranja
roditelja 0 linosti, pravima i interesima i imovini deteta, nae pozitivno pravo predvia sle- dee
sluajeve kada prestaje roditeljsko pravo (uopte ili konkretnog roditelja): smru roditelja ili deteta;
potpunim usvojenjem deteta. Izuzetak postoji kada dete usvaja brani drug prirodnog roditelja
usvojenika; potpunim lienjem roditeljskog prava i punoletstvom ili emancipacijom deteta.
- PZ RS predvia i jo jedan novi nain emancipacije deteta. Pored dosadanjeg naina sticanja
emancipacije zakljuenjem braka maloletnika na osnovu dozvole suda, Porodini zakon pominje i
emancipaciju na osnovu kumulacije injenice da je maloletnik nakon 16. godine postao roditelj i
da ima telesnu i duevnu zrelost da se stara 0 sebi 1.
- Roditeljsko pravo se moe produiti i posle punoletstva deteta ako dete zbog duevne bolesti,
zaostalog duevnog razvoja, telesnih mana ili drugih razloga nije sposobno da se samo brine 0
vojoj linosti, pravima i interesima. Na predlog roditelja ili organa starateljstva odluku o produ
enju roditeljskog prava donosi Osnovni sud u vanparnicnom postupku, dok u drugom stepenu
odluuje Visi sud. Pravosnana sudska odluka 0 lienju i vraanju roditeljskog prava, o
produenju ili prestanku produenja roditeljskog prava upisuje se u matinu knjigu roenih,
odnosno, u javni registar prava na nepokretnostima, ako dete ima nepokretnosti.
3. POTPUNO USVOJENJE
1

11

- Potpunim usvojenjem stvara se neraskiiva pravna relacija izmeu usvojioca i njegovih srodnika,
sjedne strane, i usvojenika i njegovih potomaka, s druge strane. Potpunim usvojenjem usvojenik i
njegovi potomci potpuno se inkorporiu u porodicu usvojioca, s tim da prestaje u potpuno sti
pravna relacija potpuno usvojenog deteta sa svojim biolokim, krvnim srodnicima. Dakle, kod
potpunog usvojenja usvojenik (i njegovi potpornici) potpuno ulaze u novu porodicu, porodicu
usvojioca, i potpuno izlaze iz bioloke, kvrno-srodnicke porodice (osim kada je usvojilac brani
partner biolokog roditelja eteta). PZ RS u vezi potpunog usvojenja regulie sledee teme:
uslovi za sricanje svojstva usvojioca (aktivna adoptivna sposobnost) i usvojenika (pasivna
adoptivna sposobnost), forma za punovanost usvojenja; ejstva i prestanak
Pretpostavke koje se odnose na usvojioca.
- Za sticanje aktivne adoptivne sposobnosti usvojilac mora imati sledee pravne atribute:
- potpuna poslovna sposobnost Dakle, ne moe da usvoji lice koje je potpuno ili delimino lieno
- uzrast usvojioca je zahtev koji proizlazi iz odredbe da usvojilac, u naelu, mora da bude stariji od
usvojenika najmanje 18 godina i najvie 45 godina
- lina svojstva usvo jioca. Ovaj uslov predvien je radi uspenog vrenja roditeljskih prava i
dunosti u najboljem interesu eteta. ne moe usvojiti sledee lice:lice koje je sudskom odlukom
potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava; lice koje ima bolest koja moe dovesti u opasnost
ivot i zdravlje usvojenika, odnosno biti tetno po usvojenika; lice koje je osueno za krivina
delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.
- dravljanstvo usvojiocaJ3. Status usvojioca je relativno rezervisano pravo za lica domaeg
dravljanstva, izuzetno ako postoje opravdani razlozi i strani dravljanin moe biti usvojilac.
Predvieni su sledei uslovi: da nema zainteresovanih domaih dravljana za usvojenje konkretnog
deteta u roku od godinu dana (izuzetno, ako ministar proceni da najbolji interes deteta to nalae i pre
isteka ovog roka) od evidentiranja usvojenika u Jedinstveni lini registar usvojenja i da se dobije
prethodna saglasnost nadlenog republikog ministra.
- (van)brani status usvojioca. Pravilo je da brani drugovi zajedno usvajaju dete. Novina PZ RS
jeste mogunost a i vanbrani pratneri budu usvojioci
1)

2)
Pretpostavke koje se odnose na usvojenika - uslovi:
- maloletstvo usvoienika. usvojenik mora biti maloletan i neemancipovan (precizirano je da se ne
moe usvojiti maloletnik koji je stekao potpunu poslovnu sposobnost).
- porodino-pravni status usvoienika -Potpuno se moe usvojiti ete: iji su roditelji umrli,
nepoznati ili nepoznatog boravita ali i dete ija oba roditelja su potpuno liena roditeljskog prava
ili potpuno liena poslovne sposobnosti ili dete iji su se roditelji suglasili sa usvojenjem.
Saglasnost roditelja usvojenika moe biti blanko ili ne, i moe se dati nakon drugog meseca
ivota deteta, sa pravom da se samo jednom opozove ova saglasnost u roku od 30 dana
Saglasnost nije potrebna ako je roditelj potpuno lien roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti ili
prava da odluuje o bitnim pitanjima ivota deteta. Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za
usvojenje daje njegov staralac. Dakle, ako roditelj ne iskoristi mogunost opoziva svoje
saglasnosti, dete moe da bude usvojeno i sa dva meseca (pod odlonim uslovom).
- Srodstvo. Zarad spreavanja nepotrebnog dupliranja porodinih obaveza na osnovu injenice
srodstva, nae pravo zabranjuje da se usvoji krvni srodnik u pravoj liniji bez obzira na stepen, kao
i brat i sestra. Isto tako, dete koje je usvojeno ne moe biti usvojeno od drugih osoba dok
prethodno usvojenje ne prestane. (Van)brani partner moe da usvoji usvojeno (vieli smo ranije i
bioloko) dete svog partnera.
- Starateljstvo. Staralac ne moe da usvoji svog tienika dok ga dunosti staraoca ne razrei
organ starateljstva. Razlog ove odredbe je u tome da se sprei dupliranje oblika zatite deteta i
onemogue eventualne zloupotrebe staraoca.
- korisnost usvojeni a za usvojenika je, zapravo, krunski uslov. Naime, iako su ispunjeni svi uslovi
a organ starateljstva proceni da in concreto usvojenje nije korisno za usvojenika, do nastanka
usvojenja nee doi. PZ RS predvia da je zasnovano usvojenje suprotno najboljem interesu
eteta razlog apsolutne nitavosti.

3)

Forma potpunog usvojenja pretpostavke za punovanost forme potpunog usvojenja :

12

- Nadlenost Stvarno nadlean u prvom stepenu je organ starateljstva (centar za socijalni rad), a u
postupku po albama na reenje ovog organa odluuje nadlean ministar. Mesno nadlean je
organ starateljstva prema prebivalitu, odnosno boravitu usvojenika u momentu zasnivanja
usvojenja. Funkcionalna nadlenost je predviena za slubeno lice koje je prema unutranjim
propisima organa starateljstva zadueno za ove poslove.
- Procesni aspekt usvojenja regulisan je na sledei nain: Postupak mogu da pokrenu organ
starateljstva, budui usvojioci (zahtev podnose organu starateljstva gde imaju zajedniko
prebivalite, dok stranac zahtev podnosi ministarstvu nadlenom za porodinu oblast) i roditelj,
odnosno staratelj deteta (organu starateljstva gde dete ima prebivalite ili boravite).Usvojitelji uz
pismeni zahtev za usvojenje prilau sve dokaze o svojoj podobnosti za usvojenje, a roditelji ili
staratelj prilau dokaze o podobnosti deteta za usvajanje.. Nakon psiho-socijalnog savetovanja,
roditelj daje svoju saglasnost u pisanoj formi i etetu se postavlja privremeni staralac koji e ga
zastupati u postupku zasnivanja usvojenja. Ako nema opte podobnosti usvojioca ili usvojenika, to
e se konstatovati u roku od 60 dana od predaje urednog zahteva i reeniem se odbija zahtev za
usvojenjem, a alba protiv ovg reenja moe se izjaviti nadlenom ministarstvu u roku od 15 dana od
prijema reenja. Ako postoji opta podobnost, podaci o kandidatu za usvojioca i usvojenika unose se
u Jedinstveni lini registar usvojenja. Sa liste ovog registra, izbor usvojilaca vri organ starateljstva
koji je izvrio procenu opte podobnosti usvojenika, dok se izbor ne vri ako je usvojilac (van)brani
partner roditelja deteta i ako postoji sporazum roditelja i usvojioca, prihvaen od organa starateljstva.
Za razliku od ZBPOS, gde je probni smetai bio fakultativan, sada je probni smetaj, radi tzv.
posebne-konkretne podobnosti, obavezan (osim ako je stranac usvojilac, to znai da su lica stranog
dravljanstva privi- legovana jer su uvek konkretno podobna) i iznosi maksimalno 6 meseci.
- Javnost je iskljuena iz ovog postupka, svi podaci jesu slubena tajna i pravo uvida ima dete, nakon
psiho-socijalnog savetovanja i usvojioci. Na osnovu reenja 0 usvojenju organ starateljstva donosi
reenie o novom upisu roenja deteta (ponitava se raniji upis, a u novom upisu usvojioci se
navode kao roditelji deteta). Organ starateljstva ima obavezu da vodi evidenciju o usvojenoj deci
4) Prava i dunosti usvojioca i usvojenika
- Potpuno usvojenje proizvodi sledea pravna dejstva:
- Lino ime usvojenika. Usvojenik dobija lino ime prema istim pravilima koja vae i za roditelje i
decu. Usvojenik moe dobiti prezime jednog ili oba usvojioca. Obzirom da usvojenik ima isti pravni
status kao i roeno, bioloko dete usvojilaca, ono mora imati isto prezime kao i ostala eca
usvojilaca. Nakon ponitaja usvojenja, dete moe uzeti svoje ranije prezime
- Porodinopravna deistva ogledaju se najpre u zasnivanju graanskog srodstva izmeu usvojioca i
njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka. Srodstvo usvojenika sa krvnim srodnicima
prestaje po zasnivanju usvojenja, a time i prava i dunosti izmeu ovih krvnih srodnika. Potpuno
usvojenje za posledicu ima prestanak roditeljskog prava prirodnih roditelja ,osim kada je usvojilac
(van)brani partner roditelja deteta. Po zasnivanju potpunog usvojenja nije dozvoljeno utvrivanje
materinstva ili oinstva usvojenika. Razlog ovoj odredbi je obezbeenje tajne o poreklu usvojenika
- Naslednopravna deistva. usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci, njegovi usvojenici iz
potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleuju usvojioca i njegove srod nike isto kao i njihova deca,
odnosno potomci. usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleuju usvojenika i njegove
potomke isto kao to roditelji i njihovi srodnici nasleuju svoju decu i njihove potomke.
5) Prestanak usvojenja
- Potpuno usvojenje se ne moe raskinuti. Usvojilac koji potpuno usvoji dete moe biti ogranien
u vrenju roditeljskog prava ili lien roditeljskih prava prema usvojeniku.
- Potpuno usvojenje moe prestati samo ponitajem. Do ponitaja moe doi iz razloga apsolutne i
relativne nitavosti. pravo na podizanje tube imaju roditelj, staratelj, usvojilac, usvojenik i lica
koja imaju pravni interes za ovu tubu i javni tuilac. Razlog relativne nitavosti jeste davanje
saglasnosti odreenih lica u zabludi ili pod prinudom ili pretnjom. Rok za tubu je godinu dana od
prestanka prinude, odnosno saznanja zablude.
- Za ponitaj usvojenja stvarno je nadlean Osnovni sud, a u drugom stepenu Apelacioni sud.
Mesna nadlenost odreena je prema mestu gde se nalazi organ starateljstva pred kojim je
usvojenje zasnovano.
- Pravosnana sudska odluke se dostavlja organu starateljstva koji je zasnovao potpuno usvojenje.
Organ starateljstva, na osnovu presude, donosi reenje kojim ponitava ranije reenje 0 novom
upisu roenja usvojenika, ime se osnauje prethodni upis u matine knjige roenih.
- Nakon prestanka usvojenja organ starateljstva preuzima adekvatne mere za zatitu detet
4. STARATELJSTVO

13

A. Pojam - zakonom ureeno staranje, primenom pravne zatite i drugih oblika pomoi, nad
maloletnikom bez roditeljskog staranja, nad punoletnim licem koje nije u stanju da se brine o
svojim pravima i interesima, kao i nad licima koja su privremeno spreena da se brinu o svojim
pravima i interesima. .
- U materiji starateljskog prava mogu se utvrditi sledea naela: naelo posebne drutvene
zatite lica pod starateljstvom; naelo sveobuhvatnosti drutvene brige o ovim liim (primenom
mera pravne zatite i socijalne pomoi) i naelo prioriteta brige o linosti tienika.
B. Organ starateljstva
Nadlenost organa starateljstva. Stvarno nadlean za obavljanje poslova starateljstva je
centar za socijalni radoptine, a nadzor nad radom organa starateljstva vri ministarstvo
nadleno za porodinu zatitu. Mesna nadlenost odreuje se prema mestu prebiva lita,
odnosno boravita tienika lica koga treba staviti pod starateljstvo, odnosno prema mestu gde
je tienik naen. Kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti treba da postoje u vreme kada
su se stekli uslovi za stavljanje pod starateljstvo. Promena ovih injenica ima za posledicu i
promenu mesne nadlenosti (perpetuatio fori).
Poslovi organa starateljstva. Osim do sada registrovanih zakonskih ovlaenja organa
starateljstva u branoj, roditeljskoj ili sferi usvojenja, centar za socijalni rad preduzima i sledee
poslove: Rukovoenje poslovima starateljstva: donoenje reenja 0 stavljanju pod starateljstvo,
0 izboru staraoca i prestanku njegove dunosti; preduzimanje mera da se ostvari svrha
starateljstva, davanje odobrenja za poslove staraoca, primena sankcija zbog nepravilnog rada
staraoca, donoenje odluke 0 naknadi trokova i davanju nagrade staraocu...
Nadzor i pomo u vrenju poslova starateljstva : stalno praenje prilika u kojima tienik ivi;
obavezivanje staraoca da podnosi izvetaj o svom radu uvek kada organ starateljstva to zatrai
i preduzimanje mera radi zatite interesa tienika; ispitivanje prigovora na rad staraoca ili nieg
organa starateljstva...
Postupak pred organom starateljstva. im sazna da u konkretnom sluaju postoji potreba za
preduzimanjem starateljske zatite, organ starateljstva po slubenoj dunosti pokree i vodi
postupak stavljanja pod starateljstvo i izbor staraoca. Kada se radi 0 stavljanju pod starateljstvo,
0 izboru i prestanku dunosti staraoca, postupak pred organom starateljstva se vodi prema
pravilima Zakona 0 optem upravnom postupku. U ostalim postupcima primenjuju se pravila
socijalnog rada i pravila drugih vanpravnih postupaka koji su najprimereniji ostvarenju svrhe star
C. Staralac
- Pojam. poslovno sposobno fiziko lice koje ima potrebna lina svojstva i sposobnosti, postavljeno
od organa starateljstva, po svom pristanku, da se samostalno, briljivo i savesno stara 0 linosti,
pravima i interesima tienika, pribavlja sredstva za izdravanje i da upravlja i raspolae
njegovom imovinom, pod nadzorom organa starateljstva.
D. Vrste Prema PZ RS mogue je uiniti sledeu klasifikaciju staralaca:
a) Podela prema vrstama starateljstva: staralac nad maloletnim licem; staralac nad licem lien
poslovne sposobnosti i staralac za posebne sluajeve odnosno terminologijom PZ RS,
privremeni staralac.
b) Podela prema broju lica pod starateljstvom: inokosni staralac (postavlja se za staraoca
samo nad jednim tienikom, isto lice moe biti staratelj za vie tienika, ako je to opravdano.
Ako je staralac lice sa posebnim kvalitetima linosti i ako to lice pristane na uveani stepen
angamana i odgovornosti, jedno lice moe biti staratelj nad vie lica. Ono to je diferentno u
odnosu na kolektivnog staraoca jeste injenica da je za svakog tienika potrebno posebno
reenje 0 stavljanju pod starateljstvo i odreivanju staraoca) i kolektivni staralac: npr. zavodski
staralac (rukovodilac ustanove socijalne zatite ili zaposleno lice u ustanovi u kojoj su smeteni
tienici).
v) Podela prema stenenu ovlaenia: organ starateljstva moe odluiti da neposredno vri funkciju
staraoca. Tada organ starateljstva mora odrediti fiziko lice (strunjaka organa starateljstva) koji
vri starateljsku funkciju u ime organa starateljstva. Specifinost ove poele je u tome to je ona
kumulativna, a ne fakultativna kao prethodne

E. Izbor staraoca

14

staralac moe biti samo lice koje ima lina svojstva i sposobnosti za vrenje starateljske
dunosti i koje pristane da obavlja funkciju staraoca. Sistemom negativne enumeracije
predvieno je da staralac ne moe biti lice koje je lieno roditeljskog prava, lieno poslovne
sposobnosti, lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima tienika i lice od koga se, obzirom
na njegove line odnose sa tienikom,sa roditeljima ili srodnicima tienika, ne moe oekivati
da e pravilno obavljati svoju dunost. S druge strane, zakon propisuje da se, ako je to u
interesu tienika i ako su ispunjeni opti uslovi, za staraoca izabere prvenstveno suprunik,
srodnik tienika ili hranilac tienika.

F. Postavljanje staraoca
- Postupak stavljanja pod starateljstvo pokree organ starateljstva po slubenoj dunosti, na "svaiju
inicijativu (zdravstvene ili obrazovne ustanove, dravnog organa ili graana). Odluku 0 stavljanju
pod starateljstvo donosi organ starateljstva i istovremeno postavlja staratelja, smeta tienika, po
pravilu, u sroniku porodicu i stalna komisija organa starateljstva vri popis i procenu njegove
imovine. U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadlean organ prema (pre)bivalitu
tienika, odnosno prema mestu gde je tienik naen. Javnost je iskljuena i ovaj postupak je
hitan (u roku od 24 asa od obavetenja 0 potrebi staranja tieniku se obezbeuje smetaj, a u
roku od 8 dana od obavetenja 0 potrebi stavljanja pod starateljstvo vri se po pis imovine, dok se
reenje o stavlianju pod starateljstvo donosi odmah, najkasnije 30 dana od obavetenja o potrebi
stavljanja maloletnika pod starateljstvo, odnosno od pravosnane presude 0 lienju poslovne sposobnosti punoletnog lica. Reenje 0 stavljanju pod starateljstvo se odmah uruuje staraocu (ime je
staralac upoznat sa svojim pravima i dunostima, odnosno smatra se uvedenim u dunost), zajedno
sa eventualnom imovinom tienika (i izvetajem komisije za popis i procenu imovine tienika).
G. Dunosti i prava staraoca
- Staralac je obavezan da savesno ispunjava svoju funkciju. Staranje 0 tieniku odnosi se :
- Staranje o linosti tienika podrazumeva obavezu staraoca da poseuje tienika i ima
neposredan uvid 0 uslovima ivota. Cilj staranja jeste da se otklone uzroci stavljanja tienika pod
starateljstvo. Dakle, ako je rec 0 starateljstvu nad maloletnim tienikom staralac treba da tako
uva, podie , vaspitava i obrazuje ete da bi se osposobilo za samostalan ivot. Sposobnost za
samostalan ivot jeste cilj staranja i nad punoletnim licem lienim poslovne sposobnosti
- Druga sfera dunosti staraoca jeste zastupanje tienika. PZ RS u naelu izjednaava odnos
zastupanja staraoca i tienika sa zastupanjem roditelja i deteta. tienik ima istu poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem .Dakle, bez prava na navedenu albu, ali uz
mogunost pritube na rad staratelja, odnosno, na rad organa starateljstva. U prvom sluaju
prituba se podnosi organu starateljstva, koji mora doneti odluku u roku od 15 dana od prijema
pritube, a u drugom sluaju prituba se podnosi nadlenom ministarstvu, koji mora odluiti 0
pritubi u roku od 30 dana od prijema tog podneska). Staratelj 0 nekom vanijem pravnom poslu
(npr. 0 kolovanju) odluuje samo uz dozvolu organa starateljstva.
- sredstva za izdravanje tienika nabavljaju se iz prihoda tienika, ali- mentacionih sredstava,
imovine tienika, sredstava socijalne zatite i drugih izvora (donacije, humanitarne pomoi...)
- U vezi upravljanja imovinom tienika. PZ RS odreuje da imovinom tienika koja nije steena
radom upravlja staralac. Ako je re 0 aktima redovnog upravljanja staraocu nije potrebna dozvola
organa starateljstva. Staralac raspolae imovinom koju tienik nije stekao radom, uz dozvolu
organa starateljstva. Glavnica imovine tienika moe se upotrebiti samo ako postoji vaan interes
tienika, dok se prihod sa imovine tienika moe koristiti i za naknadu trokova i za nagradu star
- Sa pretpostavkom krivice, staralac odgovara za tetu koju uzrokuje tieniku namerno ili grubom
nepanjom (i solidarna odgovornost organa starateljstva), ali bez prethodne procedure. odgovara i
za tetu koju tienik priini treim licima; moe se osloboditi ove odgovornosti ako dokae da je
vrio potreban nadzor nad tienikom i da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora
- Staralac ima pravo na nadoknadu opravdanih trokova koje je imao u obavljanju svoje funkcije i
na nagradu. pod uslovima koje propisuje nadleni ministar.Trokovi i nagrada se isplauju iz
prihoda tienika, osim ako to ne ugroava izdravanje tienika.
- Dunost staraoca je da podnosi izvestaje o svom radu.Staralac je obavezan da podnosi sledee
izvetaje i raune 0 svom radu: redovni (poetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu);
vanredni (uvek kada organ starateljstva, nemajui poverenje ili dobivi informacije o loem radu
staraca, to zahteva) i zavrni (prilikom prestanka starateljska dunosti). Redovni izvetaj se
dostavlja do kraja februara za prethodnu godinu, a vanredni i zavrni u roku od 15 dana od zahteva
organa starateljstva. Svi ovim izvetaji moraju da sadre relevantne informacije 0 linosti tienika
(njegovom zdravlju, kolovanju, vaspitanju i drugim relevantnim okolnostima) i imovini tienika
H. Prestanak dunosti staraoca

15

I.
-

Starateljska dunost prestaje

prestankom potrebe za staratelj stvom: npr. punoletstvom ili emancipacijom maloletnika bez
roditeljskog staranja ili povratkom roditeljskog staranja maloletnika (konstatacijom namere za
adekvatnim staranjem roditelja, pravosnanou sudske odluke 0 vraanju roditeljskog prava ili
poslovne sposobnosti roditelja tienika) ili usvojenjem tienika; vraanjem poslovne sposobnosti
punoletnog lica, prestankom razloga za starateljstvo u posebnim sluajevima);
smru tienika;
razreenjem staraoca. Staralac moe biti razreen svoje funkcije iz razliitih razloga: ako ne vrsi
svoju dunost, ako je zloupotrebljava ili zanemaruje ili naknadno nastupi okolnost koja ga ini
nedostojnim (lienje roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, sukob interesa....). U ovim
sluajevima organ starateljsatva odmah razreava staraoca dunosti , ako bi neko lice bolje
obavljalo dunost staraoca ili staralac svoju dunost vri nesavesno. Rok za razreenje u ovom
sluaju je 30 dana od dana utvrivanja ovih okolnosti i na zahtev staraoca, organ starateljstva
odluku 0 razreenju donosi u roku od 60 dana.
Starateljstvo ne prestaje smru staratelja ili njegovim razreenjem.. Organ starateljstva je
obavezan da blagovremeno pokrene postupak postavljanja novog staraoca.
Organ starateljstva reenje 0 prestanku starateljstva i razreenju staraoca uruuje bez odlaganja
staratelju i tieniku, albu nadlenom ministarstvu u roku od 15 dana od prijema ovog reenja
mogu uloiti staratelj, tienik i lice koje ima pravni interes
Reenje 0 stavljanju pod starateljstvo i o prestanku starateljstva upisuje se u matinu knjigu
roenih i u registre prava na nepokretnostima, ako tienik ima nepokretnost
Starateljstvo nad maloletnicima
PZ RS nema poseban odeljak 0 starateljstvu nad maloletnicima. Dakle, sve ono to je napred
kazano o uslovima stavljanja pod starateljstvo, pravima i dunostima staratelja i prestanku
starateljstva primenjivae se u pravnoj relaciji izmeu staraoca i maloletnog tienika koji je bez
roditeljskog staranja.

J. Starateljstvo nad punoletnim licem lienim poslovne sposobnosti

- Uslovi i postupak stavljanja pod starateljstvo. Razlozi zbog kojih se punoletno lice moe
liiti poslovne sposobnosti definisani su u naem pravu izriitim odreenjem posledice bez
exempli causa navoenja uzroka nesposobnosti za samostalno voenje rauna o zatiti svojih
prava i interesa.Naime, potpuno se liava poslovne sposobnosti punoletno lice koje nije
sposobno za normalno rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samostalno brine 0 svojim
pravima i interesima. Delimino se liava poslovne sposobnosti punoletno lice koje svojim
postupcima ugroava svoja ili tua prava i interese. Iz zakonske definicije potpune i delimine
poslovne nesposobnosti mogu se uoiti dve injenice. Piva injenica odnosi se na stepen
nesposobnosti: naime, kod potpune poslovne nesposobnosti lice nije u stanju da se samostalno
brine 0 svojim pravima i interesima, odnosno uopte nije u stanju da samo vri svoja prava ili
titi svoje interese. Kod delimine poslovne nesposobnosti, tienik samostalnim postupanjem
ugroava svoja ili tua prava i interese. Druga injenica razlike potpune i delimine poslovne
nesposobnosti tie se zatienog subjekta: kod potpune poslovne nesposobnosti to je sam
tienik, odnosno njegova prava i interesi, dok kod delimine poslovne nesposobnosti to su
prava i interesi tienika, ali i drugih lica
- Postupak lienja poslovne sposobnosti. Ovaj postupak vodi Osnovni sud (u drugom
stepenu odluuje Vii sud) u vanparninom postupku prema domicilu lica koje treba liiti
poslovne sposobosti. Aktivno legitimisana lica da podnesu predlog jesu: sud po slubenoj
dunosti ili na predlog organa starateljstva, branog druga, deteta, roditelja. Ovlaeni
predlagai jesu i krvni srodnici u pravoj i pobonoj liniji do drugog stepena (dede, babe, sestre,
brata i unuka osobe prema kojoj se voi postupak) ako su sa njom ivele u porodinoj
zajednici. Predlog moe podneti i samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti, ako razume
pravni znaaj svog predloga.
- Poto je pokrenut postupak sud poziva na roite predlagaa, lice 0 ijoj poslovnoj sposobnosti
se odluuje (osim ako to moe tetiti njegovom zdravlju ili ako to nije mogue zbog fizikog ili
psihikog stanja), njegovog staraoca i organ starateljstva. Centralni deo postupka jeste
medicinska ekspertiza koju vre najmanje dva lekara specijalista psihijatri. Ako je to
neophodno, sud moe odluiti da lice koja treba pregledati najdue 30 dana bude smeteno u
odgovarajuu ustanovu radi tanog utvrivanja duevnog stanja, odnosno uputiti zavisnika od
opojnih sredstava na leenje u trajanju od 6 do 12 meseci.
-

Ako postoje razlozi, poslovna sposobnost se moe vratiti odlukom suda na inicijativu napred

16

navedenih ovlaenih predlagaa. Zbog sigurnosti pravnog prometa, pravosnano reenje o

lienju ili povratku poslovne sposobnosti mora se zabeleiti u matinoj knjizi roenih, a ako lice
ima nepokretnosti, i u zemljine knjige, odnosno javni registar o pravima na nepokretnostima.
Pravosnana odluka suda se dostavlja organu starateljstva
Dejstvo lienja poslovne sposobnosti. Pravosnanim reenjem odluuje se da li se lice
liava potpuno ili elimino poslovne sposobnosti. Ako je lice potpuno lieno poslovne
sposobnosti, njegov staralac ima dunosti i prava staraoca maloletnika koji nije navrio 14
godina ivota. Dakle, lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti ima status mla eg
maloletnika. Ako je lice delimino lieno poslovne sposobnosti, njegov staralac ima dunosti i
prava staraoca starijeg maloletnika. Sudskom odlukom odreuje se da delimino poslovno
sposoban tienik moe neke pravne poslove da preduzima i samostalno.
Vraanje poslovne sposobnosti. tieniku se moe vratiti oduzeta poslovna sposobnost, ako
prestanu razlozi za potpuno ili delimino lienje poslovne sposobnosti.

K. Starateljstvo za posebne sluajeve

- Zakon posebno pominje sledee vrste staratelj stava za posebne sluajeve:
- Starateljstvo nad odsutnim licem. Ako je licu, koje nema zakonskog zastupnika ili punomonika,
nepoznato boravite a neophodno je zatititi njegovo pravo ili interes, organ starateljstva (kao i sud
ili drugi organ pred kojim se vodi postupak) mogu odrediti odsutnom licu privremenog staraoca.
Preduzete pravne radnja staraoca obavezuju odsutno lice. Ovo starateljstvo prestaje kada se
odsutno lice vrati, kada odredi zastupnika, kada se sazna njegovo boravite i smru odsutnog lica.
- Staralac nad imovinom iji je vlasnik nepoznat. U naem pravu mogue je da je staralac
obavezan da se brine ili o zaostavtini iji je naslednik nepoznat ili o imovini iji je sopstvenik
nepoznat.
- Kolizijski staralac. Ovaj staralac se postavlja uvek kada se konsta- tuje suprotnost interesa deteta
i njegovih roditelja, usvojilaca ili starala- ca. Kolizijski staralac se postavlja i ako lica sa
suprostavljenim interesima imaju istog zakonskog zastupnika ili ako postoji suprotnost interesa punoletnog tienika i staraoca. Ovom prilikom podseamo i na l. 265 PZ RS koji predvia da ako
postoji suprotnost interesa izmeu deteta i zakonskog zastupnika, dete moe da trai od organa
starateljstva da mu se postavi koliziiski staralac. a ako postoji suprotnost interesa izmeu deteta sa
navrenih 10 godina ivota koje je sposobno za rasuivanje i njegovog zakonskog zastupnika, dete
moe od suda da zahteva da se postavi privremeni zastupnik. Pravo da trai odreivanje
kolizijskog ili privremenog staraoca ima dete sa navrenih 10 godina ivota, ako je sposobno za
rasuivanje. Dete sa navedenim pravnim atributima ima pravo da trai postavljanje kolizijskog ili
privremenog staraoca samo, preko nekog drugog lica ili preko odgovarajue ustanove.
- Starateljstvo na stranim dravljaninom. organ starateljstva preduzima mere za zatitu prava i
interesa koji se tiu linosti i imovine stranog dravljanina koji se nalazi na naoj teritoriji dok organ
te drave iji je dravljanin ne donese potrebnu odluku i ne preduzme odreene mere.
- Voljno starateljstvo. Organ starateljstva, na zahtev poslovno sposobnog lica koje zbog bolesti ili
drugih opravdanih razloga ne moe da se samo stara 0 svojim pravima i interesima, postavlja tzv.
voljnog staraoca radi obavljanja odreenih poslova.
- Starateljstvo nad zaetkom (nasciturusom). Ako su roditelji u nemogunosti da zastupaju dete ili
postoji kolizija interesa, organ starateljstva odredie staraoca zaetom a neroenom etetu, 2
- Starateljstvo nad licem lienim slobode. Licu koje ne moe iz ovih razloga ogranienja slobode
kretanja da zastupa svoja prava i interese, a nema punomonika, bie postavljen poseban staralac
dok traje izvrenje ove krivine sankcije.
- Prilikom postavljanja staraoca za poseban sluaj organ starateljstva odreuje obim, dunosti i prava
staraoca obzirom na okolnosti tog sluaja. Prema ZPP, ako sud konstatuje da zakonski zastupnik
lica koje se nalazi pod starateljstvom nepaljivo vri zastupanje, obavestie 0 tom organ
starateljstva. Ako bi za tienika u ovom sluaju mogla da nastupi teta, sud e zastati sa
postupkom i predloiti da se odredi drugi ZZ. Ako bi u prvostepenom postupku postavljanja drugog
ZZ trajalo dugo, sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika (ako parnino nesposoban tueni
nema zakonskog zastupnika, ako postoji kolizija interesa sa zakonskim zastupnikom ili obe stranke
imaju istog zakonskog zastupnika, ili ako tueni, koji nema punomonika, ima nepoznato boraviteili
je boravite u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti). Sud reenjem, protiv koga nije
dozvoljena alba, postavlja privremenog zastupnika. Privremeni zastupnik ima u postupku poloaj
kao i zakonski zastupnik i preduzima parnine radnje sve dok se stranka, zakonski za stupnik ili
punomonik ne pojave pred sudom, ili dok organ starateljstva ne obavesti sud 0 tome daje odredio
5. HRANITELJSTVO
2

17

A. Zasnivanje hraniteljstva
- Nadlenost - Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva, moe zasnovati i povremeno
hraniteljstvo. Ministar nadlean za porodinu zatitu propisuje blie uslove za zasnivanje
- Opta podobnost hranjenika - Hraniteljstvo se moe zasnovati ako je to u najboljem interesu
deteta. Hraniteljstvo se moe zasnovati samo ako je dete maloletno. Zasnovano hraniteljstvo moe
se produiti i posle navrenih 18 godina ivota hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizikom
razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava. Hraniteljstvo se moe
zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima
smetnje u psiho-fizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju.
- Detetom bez roditeljskog staranja smatra se: dete koje nema ive roditelje, dete iji su roditelji
nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava
odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, dete iji su
roditelji lieni prava na uvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete iji se roditelji ne
staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain.
- Kada su hranjenici braa i sestre, po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim hraniteljem.
- moe zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. Nije potrebna saglasnost roditelja za
zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja. Ako je dete pod starateljstvom,
saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj. Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da
se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.
- Opta podobnost hranitelja - moe biti samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na
osnovu kojih se moe zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
- Hranitelj ne moe biti:1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava; 2. lice koje je
potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti; 3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno
delovati na hranjenika; 4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i
porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.
- Hranitelj moe biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu.
- Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.
B. Dejstva hraniteljstva
- Prava i dunosti hranitelja Hranitelj ima pravo i dunost da uva, podie, vaspitava i obrazuje
dete. ima dunost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan ivot i rad, pravo na nak
- Prava i dunosti roditelja Roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dete, da upravljaju i
raspolau imovinom deteta, da izdravaju dete, da sa detetom odravaju line odnose i da odluuju
o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta zajedniki i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu
potpuno ili delimino lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima
koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain.
C. Prestanak hraniteljstva
- Naini prestanka hraniteljstva 1. kada dete navri 18. godinu ivota; 2. kada dete stekne potpunu
poslovnu sposobnost pre punoletstva; 3. kada dete bude usvojeno;4. kada umru dete ili hranitelj;5.
raskidom hraniteljstva.
- Moe se produiti najkasnije do navrene 26. godine ivota deteta ako se dete redovno koluje.U
sluaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim ivelo u istoj porodinoj zajednici ima prvenstvo prilikom
zasnivanja novog hraniteljstva.
- Raskid hraniteljstva moe se raskinuti odlukom organa starateljstva. moe doneti odluku o
raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na
njihov sporazumni zahtev. duan je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvrdi da je
prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu deteta.
D. Posledice prestanka Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom, o detetu pod
nastavljaju da se staraju roditelji, a o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odluuje organ
starateljstva.
6. IMOVINSKI ODNOSI U BRAKU

18

A. Zakonsko izdravanje
1) Pojam i pravna priroda ustanove zakonskog Izdravanja
- Zakonsko izdravanje jeste obligacija izmeu zakonom odreenih poverilaca i dunika koja moe
biti varijabilna u pogledu obima ispunjenja ( dunik moe biti obavezan sudskom odlukom da
podmiri sve ili neke potrebe dunika alimentacije), vremena ispunjenja (na neodreeno vreme,
kada sudska alimentaciona odluka ne sadri odrednicu 0 vremenskom trajanju ove obaveze, ve je
trajanje obaveze odredivo postojanjem zakonskih uslova koji konstituiu ovo pravo, ili na odreeno
vreme , kada se samom sudskom odlukom odreuje i vremensko trajanje obaveze alimentacije) i u
pogledu naina ispunjenja obaveze alimentacije. Sporazum 0 zakonskom izdravanju zakljuuje
se u obliku javnobelenikog zapisa. osim u sluaju izdravanja maloletnog deteta od strane
roditelja, dunik alimentacije moe da bira nain ispunjenja svoje obaveze: u novcu, davanjem
pokretnih ili nepokretnih stvari ili primanjem kod sebe poverioca izdravanja na uvanje i negu.
Poverilac alimentacije, u opravdanim sluajevima, ima pravo da zahteva isplatu novane aliment
- Obaveza izdravanja je zakonska obligacija. moe nastati iz razliitih izvora: ugovora o
doivotnom izdravanju, ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, na osnovu jednostranog
pravnog posla, delikta i na osnovu zakona
- Obaveza izdravanja je imperativneg karaktera. Ustanova zakonske alimentacije je ureena
imperativnim normama (ius cogens), nije dozvoljeno odricanje od prava na izdravanje.
Nedozvoljeno je sporazumevanje dunika i poverilaca o uslovima za nastanak ovog prava, ali je
doputen sporazum u pogledu visine alimentacije i nainu ispunjenja ove obaveze,
- Pravo na zakonsku alimentaciju ne zastareva. Za razliku od nekih drugih prava koja se ostvaruju
povremenim davanjima, pravo na zakonsku alimentaciju ne zastareva. Prema ZOO, zastareva
samo pravo na naplatu povremenih potraivanja koja dospevaju godinje ili u kraim vremenskim
razmacima u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinanog davanja.
- Obaveza izdravanja je zajednika i deljiva. Suprunik ima prvenstveno pravo da dobije
izdravanje od drugog suprunika. Redosled krvnih srodnika odreuje se prema redosledu za
zakonsko naslaivanje (ko ima prvenstveno pravo da nasledi ima i prvenstvo obaveze izdrava nja).
Tazbinski srodnici imaju pravo i obavezu izdravanja nakon krvnih srodnika. Dete ima prvenstvo kao
poverilac alimentacije. Ako vie lica istovremeno imaju dunost izdravanja, njihova obaveza je
podeljena. To znai da je svaki od dunika ove obaveze duan da isplati samo svoj deo obaveze,
shodno svojim materijalnim mogunostima. Ipak, lice koje je davalo izdravanje iako nije bilo pravno
obavezno, ima pravo regresa. Ako su vie lica imala obavezu izdravanja, oni su solidarni dunici
- Privilagovan status obaveze izdravanja. Privilegovan status u parninom postupku dokazuje
injenica daje sud obavezan da naroito hitno postupa u ovim sporovima (prvo roite se mora
zakazati u roku o 8 dana od prijema tube, odnosno 0 albi se mora odluiti u roku o 15 dana od
dostavljanja albe (l. 280 PZ RS).
- Zakonska alimentacija je lino imovinsko pravo. Ova kvalifikacija pravne prirode znaci da je
alimentacija pravo iji predmet ima novani ekvivalent i pravo i obaveza koje je u svojoj pravnoj
egzistenciji (nastanku, trajanju i prestanku) vezano za odreenu linost. Time je zakonska
alimentacija neprenosiva, ne moe biti predmet kompenzacije, ne moe biti predmet prinudnog
izvrenja i gasi se smru poverioca ili dunika, Zakonska alimentacija poiva na naelu
uzajamnosti. Prava i obaveze alimentacije stoje u korelativnom odnosu. Isto tako, i subjekti alimentacije, zavisno od konkretnih okolnosti, mogu biti i poverioci, a ako se promene okolnosti, i
dunici ove obaveze (npr. dete je poverilac svojih roditelja, a kada se okolnosti promene i dunik
alimentacije roditeljima)
- Zakonsko izdravanje se daje za budue vreme. Imajui u vidu da se ne ivi u prolosti in
praeteritum non vivatur, pravo na alimentaciju priznaje se od momenta podnoenja tube. Smatra
se da je to momenat kada poverilac obznanjuje svoju egzistencijalnu potrebu za alimentacijom.
- Visina obaveze alimentacije se moe menjati. Ako su se promenile okolnosti na osnovu kojih je
doneta sudska odluka, sud moe na predlog subjekata alimentacije da visinu alimentacije snizi ili
povea, da promeni nain isplate ili da ukine izdravanje. Ako poverilac ne izabere odreivanje
izdravanja u fiksnom iznosu, nastupa automatska valorizacija. Naime, sud odreuje iznos
alimentacije procentualno u odnosu na stalno meseno primanje dunika alimentacije (zarada,
naknada zarade, penzija, autorski honorar). Visina alimentacije ne moe biti manja od 15%,
odnosno najvie 50% od ukupnog stalnog mesenog primanja, umanjenih za poreze i doprinose.
- Visina izdravanja odreuje se prema potrebama poverioca i mogunostima dunika. PZ RS je
utvrdio i obavezu da se vodi rauna 0 tzv. minimalnoj sumi izdravanja (to je naknada koju
utvruje nadleno ministarstvo za lica na porodinom smetaju ili za hranjenike). Ako je dete
poverilac, visina alimentacije treba da omogui najmanje isti ivotni standard kao i roditelju
duniku alimentacije
2) Izdravanje ex branih partnera Nae pozitivno pravo poznaje dva oblika izdravanja iji je osnov

19

u vezi sa injenicom braka: izdravanje suprunika za vreme trajanja braka i izdravanje

nekadanjeg suprunika po prestanku braka
3) Izdravanje posle prestanka braka Poto su uslovi za izdravanje isti, a u praksi su, po prirodi
stvari, ei, skoro dominantni, primeri izdravanja po prestanku braka, tu varijantu emo i analizo
vati.Teme koje su predmet zakonskog regulisanja ove ustanove su sledee: pretpostavke za
konstituisanje ove pravne ustanove na strani poverioca i dunika alimentacije; rok za podnoenje
- Pretpostavke koje se odnose na poverioca alimentacije - to se objektivnih pretpostavki tie, zakon
pravo na alimentaciju ima suprunik koji nema dovoljno ivot i koji je nesposoban za rad ili je
nezaposlen. Nemogunost zaposlenja jeste pravni standard koji ima objektivnu komponentu
(nemogunost nalae- . nj a posla u svojoj struci. Ipak, smatra se da brani drug mora da pokua da
pronae posao i u srodnoj struci, ili posao za koji se trai priblino isti ste- pen strune kvalifikacije.
Nemogunost zaposlenja postoji i ako je posao lociran suvie daleko od postojeeg domicila
suprunika.) i subjekivnu komponentu (mora postojati konkretno nastojanje i injenje suprunika
da se zaposli. Samo prijavljivanje agenciji za zapoljavanje nije dovoljno).
- Novim Porodinim zakonom je predviena i subjektivna pretpostavka za postojanje prava na
alimentaciju: nesavesnost suprunika kod ponitaja braka ili okolnost da bi prihvatanje zahteva za
izdravanje bila oigledna nepravda za drugog suprunika.
-

Rok za podnoenje zahteva za izdravanjem. Pravilo je da se alimentacioni zahtev podnosi do

zakljuenja glavne rasprave u branom sporu. Izuzetno, ako postoje opravdani razlozi ovaj zahtev
moe se podneti i u odvojenoj parnici u roku od jedne godine od prestanka braka, odnosno
poslednjeg faktikog davanja alimentacije ali samo ako su pretpostavke za postojanje izdravanja
postojale u trenutku prestanka braka i postoje u trenutku zakljuenja glavne rasprave

Vreme trajanja obaveze izdravanja. U vezi alimentacije izmeu drugih subjekata, izdravanje
moe da traje odreeno ili neodreeno vreme. Ovo ne znai da alimentacija traje zauvek, ve dok
postoje zakonom predviene pretpostavke u konkretnom sluaju.

Prestanak izdravanja. Obaveza izdravanja po prestanku braka prestaje istekom vremena na

koje je alimentacija dosuena; prestankom zakonskih pretpostavki koje konstituiu ovo pravo (kada
poverilac stekne dovoljna sredstava za izdravanje, osim ako je re 0 poveriocu koji je maloletno
dete ili kada dunik vie nema mogunosti za izdravanje, osim kada je dunik maloletno 3 dete;
kada poverilac zakljui brak ili za- snuje vanbranu zajednicu) i smru subjekata alimentacije

4) Izdravanje vanbranog partnera- regulisano je na slian nain kao i izdravanje po prestanku

braka. PZ RS dozvoljava da se konstituie izdravanje izmeu vanbranib partnera i tokom trajanja
vanbrane zajednice i po prestanku vanbrane zajednice, zahtev moe se podneti najkasnije u roku
od 1 godine od prestanka zajednice ivota,odnosno poslednjeg faktikog davanja, ali samo ako su
pretpostavke za postojanje izdravanja postojale u vreme prestanka zajednice i ako postoje u
vreme zakljuenja glavne rasprave u alimentacionom sporu
5) Izdravanje majke deteta - PZ RS predvia pravo majke deteta koja nema dovoljno sredstava za
izdravanje da dobije alimentaciju od oca deteta u periodu od 3 meseca pre poroaja i godinu dana
nakon poroaja, osim ako bi to bilo oigledno nepravedno za oca deteta. PZ RS kao titulara prava
na alimentaciju navodi majku deteta, dok je ZBPO S ovo pravo davao samo vanbranoj majci
deteta pod stroijim uslovima. Naime, vanbrana majka deteta ima pravo na izdravanje iako
vanbrana zajednica u kojoj je dolo do zaea deteta nije trajala odreeno vreme i ako su
postojale relevantne brane smetnje. Prema ZBPO S, vanbrana majka deteta ima pravo na
izdravanje ako su ispunjeni sledei uslovi na strani poverioca: da vanbrana majka deteta nema
sredstava za ivot, da nesposobna za rad ili da se ne moe zaposliti. Da bi se u konkretnom sluaju
ostvarilo ovo pravo, dunik alimentacije mora imati mogunosti da daje alimentaciju

6) Izdravanje srodnika - u naem pravu mogu se evidentirati sledei oblici :

- izdravanje deteta od strane roditelja. Roditelji su obavezu da izdravaju svoje maloletno ete.
3

20

Ako roditelji nisu ivi ili nemaju ma rijalnih mogunosti, ete ima pravo izdravanja o svojih krvnik
srodni u pravoj ushonoj liniji. Ako ete ima sopstvenih sredstava, njegova on za da doprinosi svom
izdravanju supsidijerna je obavezi roditelja i krvn srodnika. Roditelji su duni da izdravaju i svoje
punoletno dete na redovnom kolovanju, najkasnije do navrene 26. godine ivota eteta. Isto tako,
roditelji su obavezni da izdravaju svoje punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema
dovoljno sredstava za ivot. Alimentaciona obaveza roditelja traje dok navedeno stanje deteta
postoji. Obaveza davanja izdravanja roditelja postoji i u sluaju lienja roditeljskog prava. Ako
roditelji nisu ivi ili nemaju materijalnih mogunosti, punoletno dete ima pravo izdravanja od svojih
krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, osim ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje
ili krvne srodnike.U alimentacionom sporu izmeu deteta i roditelja posebno je u za konu
apostrofirana uloga organa starateljstva da moe podneti tubu za izdravanje deteta
Izdravanje roditelja od strane deteta Govorei 0 elementima pravne prirode ustanova zakonskog
izdravanja naveli smo da je ova obaveza uzajamnog karaktera. Po tom principu, i dete ima ne
samo pravo, ve u odgovarajuoj situaciji, i obavezu da izdrava svoje roditelje. Za postojanje
obaveze deteta da izdrava svoje roditelje, roditelj mora da ispuni objektivne i subjektivne
pretpostavke. Objektivna pretpostavka roditelja kao poverioca alimentacije odnosi se na njegovu
nesposobnost za rad i nemanje dovoljno sredstava za izdravanje, odnosno nemogunost da sa
ona ostvare iz postojee imovine. Subjektivna pretpostavka na strani roditelja kao poverioca znai
da nema pravo na izdravanje roditelj ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za dete ili krvnog
srodnika u pravoj nishodnoj liniji
Izdravanje izmeu ostalih krvnih srodnika Naim pravom propisano je postojanje obaveze
izdravanja izmeu pobonih srodnika. Ako roditelji nisu ivi ili nemaju materijalnih mogunosti,
braa i sestre (punoletna ili maloletna ako imaju zaradu ili prihode od imovine) obavezna su da
izdravaju svoju maloletnu brau i sestre.
Izdravanje izmeu adoptivnih srodnika - vae iste norme kao i za krvne srodnike
Izdravanje izmeu tazbinskih srodnika - predvieno je postojanje prava i obaveze alimentacije
izmeu ouha i maehe, sjedne strane, i pastorka i pastorke, s druge strane. Obaveza ouha i
maehe da izdravaju svoje maloletne pastorke postoji jedino ako krvni i aoptivni srodnici dece
nisu ivi ili nemaju mogunosti da daju izdrava- nje.Ova obaveza ouha i maehe postoji i posle
smrti roditelja pastoraka sa kojima su bili u braku, pod uslovom da je do smrti roditelja pastoraka
postojala zajednica izmeu roditelja pastoraka i ouha i maehe. Po prestanku braka razvodom ili
ponitajem, prestaje i obaveza ouha i maehe.S druge strane, po naelu uzajamnosti, punoletna
pastorad su duna da izdravaju svog ouha i maehu, osim ako bi to bilo oigledno nepra vedno
za pastorka

7) Postupak u sporovima za izdravanje

- Nadlenost. Stvarna nadlenost u postupku za izdravanje predviena je za Vii sud4, dok u
drugom stepenu sudi Apelacioni sud. Mesna odreuje se prema prebivalitu, odnosno boravitu
tuenog, ali i prema prebivalitu ili boravitu tuioca Ako u alimenta- cionim sporovima postoji
nadlenost domaeg suda, mesno nadlean je sud gde tuilac ima prebivalite, odnosno sud gde
se nalazi imovina tuenog. Funkcionalna je u prvom stepenu predviena za vee sastavljeno od
jednog suije i dvoje suija porotnika, a u drugom stepenu sudi vee sastavljeno od troje sudija.
- Procesna naela, U alimentacionim sporovima PZ RS pominje sledea procesna naela: naroita
hitnost postupka (prvo roite se mora da zakae u roku od 8 dana od prijema tube u sudu, a o
albi se mora odluiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe); pravilo da sud nije vezan
granicama alimentacionog zahteva i obaveza suda da presudu u alimentacionom sporu odmah
dostavi organu starateljtva gde se nalazi prebivalite poverioca
8) Imovinski odnosi suprunika - Imovinsko brano pravo Srbije poznaje dva brano imovinska reima: zakonski reim posebne i zajednike imovine suprunika i ugovorni imovinski reim

9) Zakonski imovinski reim

a) Posebna imovina suprunika - u naem pravu ini:
4

21

imovina koju jedan suprunik ima pre zakljuenja braka, bez obzira da li je ta imovina steena
radom, teretnim ili obroinim pravnim poslovima; i
imovina koja je steena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (nasleem,
poklonom....). U praksi i literaturi mogu se evidentirati sledei kriterijumi za definisanje vlasnitva
poklona: izriita izjava volje poklonodavca. U odsustvu pomenute injenice, pripadnost poklona
odreuje se prema vrsti poklona. Sledei kriterijum je ko je snosio trokove organizacije
sveanosti gde je poklon uinjen.. Ako nije mogua primena prethodnih kriterijuma, suprunici stiu
pravo susvojine na poklonu
imovina koja je steena na osnovu izvrene deobe zajednike imovine branih drugova;
prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada branih drugova (tzv. civilni plodovi posebne
imovine: zakupnina, kamata, dividenda.,..);
sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske tete za pretrpljene fizike i psihike bolove ili
strah jednog suprunika kao oteenog ili, po principu realne subrogacije, naknade imovinske
tete za predmete iz posebne imovine;
iako je plata zajednika imovina, postavlja se pitanje kakav je pravni status penzije. Iako je u
penziju inkorporiran minuli rad, injenica da se penzija dobija bez ulaganja rada (aktuel-nog
rada, rada u prezentu), kao i injenica da se penzija nasleuje* (npr. porodina penzija, a po
pravnoj prirodi stvari ne nasleujemo neto ega smo, delimino, vlasnici), penzija spada u
posebnu imovinu;
imovinske obaveze koje po zakonu terete samo jednog suprunika (npr. za obaveze nastale pre
zakljuenja braka ili deliktne obaveze jednog branog druga);
stvari za linu upotrebu jednog branog druga koje nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim
takvim stvarima drugog suprunika ili prema vrednosti celokupne zajednike imovine branih dru
pokretne stvari (npr. aparati za domainstvo i druge stvari neophodne za brani ivot) koje su
nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zakljuenja braka, a isplata kreditnih obaveza je
zapoeta ili nastavljena tokom braka.

b) Zajednika imovina suprunika

- Pojam. Imovina koju su suprunici stekli radom tokom trajanja brane zajednice jeste njihova
zajednika imovina Iz ove zakonske definicije jednostavno je utvrditi da je pojam zajedni ke
imovine konstituisan od dva elementa: rada i brane zajednice ivota. Rad kao konstitutivni
element pojma zajednike imovine moe biti zajedniki ili odvojen (ako brani drugovi
(ne)uestvuju u izvravanju istog posla ili zanimanja ili pojedinih faza nekog posla) i
neposredan ili posredan (podela je uinjena obzirom na injenicu da li rad ima neposredan
finansijski efekat ili ne. Rad u obavljanju kunih poslova je kolski primer posrednog rada).
Bitno je napomenuti da se radom smatra svaka ona aktivnost koja, ne samo doprinosi sricanju
nove imovine, ve i odravanju ili spreavanju gubitka i tete na postojeoj imovini branih
drugova. Drugi konstitutivni element pojma zajednike imovine branih drugova jeste po stojanje zajednice ivota. Za nastanak zajednike imovine irelevantan je pravno-formalni status
postojanja punovanog ili nitavog braka. Pravno relevantno je da se ova imovina suprunika
moe sticati samo ako postoji sutinski element braka: zajednica ivota. Imovina koja je
steena pre nastanka zajednice ivota ili po prestanku zajednice ivota jeste posebna, a ne
zajednika imovina branih drugova.
- Konkretno, zajednika imovina u braku moe se stei na sledee naine:
- radom u toku trajanja brane zajednice;
- prihodima od zajednike imovine. Prihodi mogu biti rezultat rada ili ne
- prihodima sa posebne imovine koji su rezultat rada jednog ili oba brana druga. Suprotno
strogoj definiciji zajednike imovine, a na osnovu pravinosti, smatramo da prihod sa posebne
imovine ostvaren iskljuivim radom suprunika-vlasnika jeste posebna, a ne zajednika
- stvari koje su nabavljene iz zajednike imovine. Obzirom da je u naem pravu plata zajednika
imovina, sve ono to je steeno iz tog imovinskog fonda, po principu realne subrogacije, takoe
predstavlja zajedniku imovinu;
- imovina steena igrama na sreu, osim ako je jedan suprunik u ovu igru ulagao svoju
posebnu imovinu
- druga primanja branih drugova (na osnovu autorskih prava, stipendija, naknade tete za stvar
koja je u sastavu zajednike imovine).
-

Pravna priroda zajednike imovine. Glavna odrednica pravne prirode zajednike imovine branih
drugova jeste neopredeljenost kvantuma udela titulara apsolutnih ili relativnih prava. Za razliku od
drugih oblika svojina i imovina gde je poznat idealni (kod susvojine) ili realni (kod etane svojine)

22

udeo titulara prava, kod zajednike imovine postoji neodreenost (ali, na osnovu kriterijuma
doprinosa, odredivost) udela titulara u imovinskim pravima i obavezama. Pravna priroda zajednike
imovine branih drugova proizvodi tri pravne posledice:
Poverioci jednog branog druga ne mogu da naplate svoje potraivanje iz zajednike imovine, jer je
nepoznat udeo suprunika-dunika.Stoga ova lica mogu samo da zahtevaju deobu zajednike
imovine, i po utvrivanju udela dunika, naplatu svog potraivanja.
Svojim delom u zajednikoj imovine brani drug ne moe raspolagati pravnim poslovima inter vivos
Prava branih drugova na nepokretnostima mogu se upisati na ime oba suprunika, ime se smatra
da su izvrili deobu zajednike imovine i postali suvlasnici nepokretnosti. Ako je u zemljinim
knjigama kao vlasnik upisan samo jedan brani drug, smatrae se da je upis izvren na ime oba
brana druga, osim ako je do upisa dolo na osnovu pismenog ugovora branih drugova 0 deobi
zajednike imovine ili je 0 pravima suprunika na nepokretnostima odluiivao sud

Upravljanje i raspolaganje zajednikom imovinom. Sledstveno pravnoj prirodi zajednike

imovine, suprunici u toku braka upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno zajednikom
imovinom. Dozvoljeno je ugovoriti da samo jedan brani drug upravlja i raspolae celokupnom ili
delom zajednike imovine. Mogue je ugovorom previeti samo upravljanje ili samo raspolaganje
ovom imovinom. Ako drugaije nije ugovoreno, upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru
redovnog poslovanja,Osim to se moe ograniiti na pojedina pravna ovlaenja (upravljanje ili
raspolaganje) ovaj ugovor se moe odnositi na sve ili samo neke poslove upravljanja i raspolaganja.
Smatra se da za poslove redovnog upravljanja uvek postoji saglasnost drugog suprunika. Ako
jedan brani drug, ne potujui ove zakonske odredbe, samovlasno otui stvar ili pravo iz
zajednike imovine, ovaj ugovor je apsolutno nitav. Ipak, zbog ouvanja principa pravne sigurnosti,
savesni sticalac stvari iz zajednike imovine moe postati vlasnik po optim pravilima graanskog
prava o sricanju od nevlasnika i po osnovu oraja

Deoba zajednike imovine. Reim zajednike imovine branih drugova prestaje deobom ove
imovine. Subjekti koju su legitimisani da trae deobu zajednike imovine su suprunici, njihovi
nasiednici i poverilac jednog branog druga koji je prethodno pokuao da se prethodno naplati iz
posebne imovine dunika. Deoba moe se traiti i tokom trajanja braka, mada je u praksi najee
ovaj zahtev datiran po prestanku braka. to se postupka eobe tie, mogua su dva modaliteta:
Sporazumna deoba. Sporazumom branih drugova sainjenim u pisanoj formi brani drugovi
mogu da podele svoju zajedniku imovinu. Ovaj sporazum o deobi zajednike imovine suprunika
zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave. Obzirom na dugotrajnost
ovog postupka u sudskoj praksi, iz pravno-politikih razloga ovaj sporazum je vrlo poeljan.
Sporazumom se moe odrediti da se reim zajednike svojine transformie u reim susvojine, da se
izvri realna deoba ili da se izvri deoba uz isplatu.
Sudska deoba. Deoba zajednike imovine branih drugova moe da bude izvrena u
vanparninom postupku (ukoliko nema spora 0 udelu branih drugova u zajednikoj imovini, ve
nema saglasnosti suprunika samo u pogledu naina deobe : civilne, realne ili deobe uz isplatu) i u
parninom postupku (ako postoji spor 0 visini pojedinanog uela suprunika u zajednikoj imovini).
to se tie kriterijuma deobe zajednike imovine, kao osnovni princip je prihvaena pretpostavka
jednakih udela. Pretpostavka je oboriva ako se dokae vei udeo jednog od suprunika u sticanju
zajednike imovine. Udeo svakog branog druga u zajednikoj imovini odreuje se prema njegovom
doprinosu tj.visini prihoda suprunika, stepenu meusobne pomoi, staranju 0 deci, nainu voenja
poslova domainstva, kao i 0 svakom drugom obliku angamana
to se naina deobe tie, udeo branih drugova odreuje se u istoj srazmeri u svim stvarima i
pravima koja ine zajedniku imovinu prema doprinosu u njihovom sticanju. Od ovog naela da se
deoba odnosi na celokupni sastav zajednike imovine i da deoba ima stvamopravne posledice
postoje dva izuzetka. Najpre, moe se odrediti i udeo suprunika u pojedinoj stvari, odnosno
pravu ako su ispunjeni dva uslova: da se radi 0 stvari koja je ekonomski samostalna i da je u
sticanju te stvari uestvovao jedan suprunik prihodima iz svoje posebne imovine, suprunik koji je
uveao vrenost zajednike imovine nakon prestanka zajednikog ivota u braku ima pravo na
potraivanje u novcu

c) Odgovornost branih drugova za obaveze

- Zakonom je predviena pojedinana i solidarna odgovornost za obaveze branih drugova, za
obaveze koje je jedan brani drug imao pre stupanja u brak i za obaveze koje preuzme tokom

23

braka, a nije predviena solidarna odgovornost suprunika, ne odgovara drugi brani drug. Za
svoje line obaveze odgovaraju brani drugovi svojom posebnom imovinom i svojim udelom
- Solidarna odgovornost je predviena za obaveze koje jedan brani drug primi prema treim
licima radi podmirenja potreba brane zajednie, kao i za obaveze koje po optim propisima
terete oba brana druga. Suprunici e solidarno odgovarati, na primer, za obaveze isplate
poreza za nepokretnost koja se nalazi u zajednikoj svojini, ili za naknadu tete koju je uzrokovala
opasna stvar koja se nalazi u zajednikoj imovini. Kada zakon propisuje solidarnu odgovornost
suprunika oni odgovaraju svojom zajednikom i svojom posebnom imovinom. Onaj brani drag
koji ispuni solidarnu obligaciju iz svoje posebne imovine ima pravo da zahteva da mu dragi
suprunik naknadi deo obaveze srazmemo njegovom udelu u zajednikoj imovini
d) Zajednika imovina vanbranih partnera -Kada se prethodno ispune zakonske pretpostavke za
postojanje van brane zajednice, na odnose vanbranih pamera shodno se primenjuju pravila
ovog zakona o deobi zajednike imovine suprunika
e) Zajednika imovina porodine zajednice - Kada u porodinoj zajednici sa branim ili
vanbranim drugovima ive njihova deca i drugi srodnici (krvni, tazbinski ili aoptivni) koji
zajedniki vre neku delatnost, imovina steena tokom trajanja te zajednice je zajednika imovina
svih lanova koji su uestvovali u njenom sticanju. Na imovinske odnose u porodinoj zajednici
primenjuju se odredbe koje vae za imovinske odnose suprunika, osim odredbe 0 upisu u javni
registar i pretpostavke o jednakim udelima. Porodini zakon optom normom samo predvia
shodnu primenu odredbi o imovinskim odnosima suprunika
f) Ugovorni imovinski reim u braku
- Vana novina Porodinog zakona Srbije je uvoenje mogunosti zakljuenja branih ugovora
kojim suprunici odnosno budui suprunici ureuju svoje imovinske odnose na postojeoj ili
buduoj imovini, Brani ugovor zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane)
isprave. Javni belenik mora pre overe da proita brani ugovor ugovornim stranama i da naroito
upozori suprunike o derogiranju zakonskog imovinskog reima, 0 emu stavlja napomenu u
klauzuli 0 potvrivanju. Ugovor, iji je predmet nepokretnost, upisuje se u javni registar nepokretnos
- Suprunici mogu zakljuiti i ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom ugovor
na osnovu koga e jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednikom imovinom ili nekim
njenim elovima. I ovaj ugovor zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane).
- Porodini zakon Srbije regulise i pitanje povraaja poklona prestankom braka razvodom ili
ponitajem. Vraaju se pokloni nesrazmerne vrednosti u odnosu na zajedniku imovinu, osim ako bi
to bila oigledna nepravda za poklonoprimca (npr. njegovo teko materijalno stanje, odsustvo
njegove a postojanje krivice poklonodavca za prestanak braka). Poklon se vraa prema stanju u
trenutku prestanka zajednikog ivota u braku.
7. ZATITA OD NASILJA U PORODICI
- Nasiljem u porodici smatra se ugroavanje telesnog integriteta ili duevnog zdravlja ili
spokojstva. Nasilje je ugroavanje telesnog integriteta (nanoenje telesne povrede) ili duevnog
zdravlja ili spokojstva (izazivanje ozbiljnog straha, prisiljavanje na seksualni odnos, navoenje na
seksualni odnos nemonog ili lica ispod 14 godina, ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja
ili svako drugo drsko, bezobzirno ili zlonamerno ponaanje)..Zanimljivo je reenje PZ RS da
porodino nasilje postoji u porodici, ali i van porodice. Naime, subjektima porodinog nasilja
smatraju se lanovi porodice (nekadanji ili sadanji (van)brani partneri, srodnici, subjekti
hraniteljstva i druga lica koja ive ili su ivela u porodinom domainstvu), ali i nelanovi porodice:
lica koja jesu ili su bila u emotivnoj ili seksualnoj vezi ili lica koja imaju ili oekuju (ete je na putu
da bude roeno, kae PZ RS) zajedniko dete.
- Mere zatite obuhvataju iseljenje nasilnika ili useljenja rtve nasilja u stan ili kuu, bez obzira na
vlasnitvo, zabranu prilaenja, zabranu pristupa oko mesta stanovanja ili rada, zabranu nastavka
uznemiravanja. Mere traju najvie godinu dana (u taj period se uraunava vreme pritvora ili zatvora
povodom ovih inkriminacija), ali se mogu produiti dok ne prestanu razlozi. U ovom postupku, pored
opte mesne nadlenosti, predviena je i nadlenost suda prema domicilu rtve. Tubu mogu
podneti: rtva, njen zakonski zastupnik, javni tuilac i organ starateljstva, kao i sam nasilnik ako se
trai prestanak mere zatite od nasilja. Postupak je naroito hitan (za 8 dana od tube sud mora da
zakae prvo roite, a odluka o albi mora se doneti za 15 dana od dana dostavljanja albe) i sud
nije vezan tubenim zahtevom. alba u ovom postupku nema suspenzivno dejstvo i presuda se
dostavlja organu starateljstva gde se nalazi rtva i nasilnik