Lekcija 1.

Biznismeni I menadžeri

Nikada nije bilo nikakvih pitanja u vezi budućnosti menadžera I menadžmenta. Oni su neophodni za nacionalizovane
industrije i državnih korporacija, kao i za privatne firme. U svakom industrijskom sistemu, organizatori su neophodni.
Danas je madžerski prestiž visok, i raste. Neki radnici su smatrali da je nacionalizacija značila kraj šefova – ali sada su
otkrili koliko su pogrešili.
Javnost može često da pročita žalbe u novinama u vezi toga da Britanski menadžment nije dovoljno dobar.
Ali ne može da se ne pročita da su uloženi napori za poboljšanje menadžmenta kao i u drugim profesijama poput
medicine, arhitekture, ili nastave.Ministarstvo za rad prvo je dalo dao državnu podršku za menadžment obuku u
Velikoj Britaniji i tražio da se poveća snabdevanje menadžerima za industriju. Profesionalni menadžment je sada
solidno uspostavljen. Njegova uloga u društvu, ,bilo da je kapitalističko, socijalističko ili mešovito je postavljena kao
civilna služba.
Biznismeni su nešto drugo., oni upravljaju, kontrolišu, odlučuju o politici, i imaju moć. Oni pronalaze,
nasleđuju, poseduju, kupuju, prodaju i proširuju poslove – i mogu ih staviti u stečaj. Oni su poslodavci menadžerima,
koliko su i poslodavci radnicima. Oni su ljudi na vrhu.

Lekcija 5. Stručni izvršilac

Gospodin Cecil N. Keats, dobro poznati Američki menadžerski konsultant i pisac daje intervju ma poziciji stručnog
izvršioca o njegovim glavnim zadacima.
Evo kako počinje svoju izjavu:

Keats: Pa, rekao bih da je njegov prvi posao d asve obavi kako treba - drugim rečima od njega da bude efektivan.
Intervjuista: Da li mislite da je moguće naučiti da budete efektivni?
Keats: Da. Vidite, efektivnost je kao neka navika. Nazovite je navikom uma ako želite.
Intervjuista: Možete li mi reći nešto opširnije o tome, molim Vas?
Keats: U redu. Kao prvo izvršilac mora da zna kojim vremenom raspolaže, da se uveri da to malo svog vremena koristi
najbolje moguće.
Intervjuista: Da, shvatam. Sastanci odbora, osvajanje i trpezarija sa gostima i slično mora da su veliki potrošači
vremena.
Keats: Jesu. Zatim izvršilac mora biti zainteresovan za rezultate. Njegovo prvo pitanje uvek mora biti:“ Koji se
rezultati od mene očekuju?“
Intervjuista: I koji je sledeći sastojak u vašem receptu za uspešnog izvršioca?
Keats: Mora biti izgrađen na snazi, ne na slabosti. Treba da brine o tome šta njegova firma ne može da uradi. Njegov
posao je da se uveri da radi sve ono što može, najbolje moguće.
Intervjuista: Nije li takođe važno da se koncentriše na određene oblasti pre nego da širi svoj trud previše?
Keats: To je sasvim tačno. Izvršioci moraju da selektuju nekoliko glavnih ciljeva i daju im prednost u celom radu.
Intervjuista: Niste još ništa rekli o donošenju odluka.
Keats: ne, to sam ostavi za kraj.mada to svakako nije najmanje važno. Donošenje odluka je proces biranja, uključujući
uzajamno zavisne korake koji nam pomažu da dođemo do rešenja problema na racionalan način. To se odnosi na
planiranje, organizovanje, vođenje i upravljanje. Npr. Planiranje strategije zasnovano na dugoročnim ciljevima i
najbolje strategje za njihovo postizanje. Odlike su takođe potrebne za dobit ljudske snage i za pobude koje bi
najbolje odgovarale organizaciji koja se brine za motivaciju ljudi na poslu. Slično tome, moramo doneti odluke o tome
kako da kontrolišemo izvršenje odluka koje smo doneli. Glavna stvar je da izvršioc ne treba žuriti sa odlukama.
Intervjuista: Pretpostavljam da on konstantno mora donositi odluke?
Keats: Ne mora. Ustvari, trebalo bi da dinese svega nekoliko odluka ali moraju biti ključne.
Intervjuista: Znači, glavni princip čini se da je – radi što manje i što bolje.
Keats: zaista veoma domišljato. Moram to da upamtim.
Intervjuista: Hvala Vam puno gosp. Keats na veoma jasnom izlaganju.
Lekcija 7. Engleska konferencija

Stalno rastući brojevi izvršilaca učestvuju u raznim vrstama sastanaka gde je glavni jezik engleski. U cilju da učestvuju
uspešno, strani biznismeni moraju, ne samo da imaju dobru osnovu u komercijalnom engleskom, već i da budu upoznati
sa konferencijskom terminologijom. Ovaj članak pruža brojne osnovne izraze potrebne za formalne sastanke.
Veliki sastanci se bično nazivaju konferercija. Takvi sastanci su često održani u redovnim intervalima, mada mogu biti
sazvani i za specijalne namene. Od delegacija na konerencijama se često zahteva da služe u komitetima , koji su
postavljeni dok je konferencija u toku. Od delegata se takođe može zatražiti da služe ako savetodavci.

Pripremanje konferencije

Firma koja je domaćin konferencije , poslaće pozivnice delegatima. Ako ovi pozvani ne mogu da prihvate poziv , oni će
napismeni reći da nisu u mogućnostui da prisustvuju sastanku. Pozivnica će sadržati datum i mesto gde će sastanak biti
održan. Često su formulari ili upitnici, poslati delegatima da ih popune.
Činovnici moraju biti imenovani za konferenciju, treba biti sastavljen plan rada i unajmljeno osoblje. Učesnicima će
verovatno biti plaćen smeštaj i izdržavanje i njihovi putni troškovi od strane firme.
Pre konferencije važno je da su pravila procedure unapred određena. Biće određen dnevni red, sa tačnim vremenskim
rasporedom.
Dokumenti trebaju biti poređani po redu. Zvanični dokumenti – poput ugovora su podeljeni na poglavlja, sektore,
podsektore ili paragrafe i podparagrafe. Oni mogu sadržati fusnote i rpiloge. Dokumenti su prvo sastavljeni, zatim
kopirani za distribuciju.

Činovnici konferencije

Činovnici konferencije su predsednik, verovatno i podpredsednik i sekretar, koji među ostalim dužnostima vodi zapisnik
na sastancima. Domaćinska firma na konferenciji može obezbediti službe za pisanje, objekte za kopiranje i sto za
davanje informacija blizu hola za konferencije.
Kada je konferencija u zasedanju , predsednik će otvoriti sastanak. Može objaviti da je diskusija otvorena ili može
pozvati određenog spikera koji je prethodno zamoljen da održi govor. Dok ostali pričaju, dužnost predsednika je da
održava red na sastanku , možda će recimo, morati da zamoli delegate da se drže teme o kojoj se diskutuje ili zamoli
spikere da budu kratki. Predsednička odluka tačke reda je obično prihvaćena kao finalna.

Debata

Oni koji žele da govore, mogu ostaviti svoje ime na listi spikera, ili da iskažu svoju želju za učestvovanje u debati tako
što će reći predsedniku: „ gop. Predsedniče, molim za reč“. On može držati miting sa mesta gde sedi ili sa govornice.
Delegar ti mogu izraziti slaganje sa prethodnim spikerom, ili dati prigovor na rčeno. Ovaj prigovor može biti prihvaćen
ili odbačen.
Tokom debate mogu biti izneti mnogi predlozi. Pre nego što budu izglasani, moraju biti izloženi. Delegati mogu glasati
za ili protiv predloga, ili ostati suzdržani.da bi predlog bio izglasan, ora biti prihvaćen od strane većine. Ako su svi na
strani prdedloga , izglasan je jednoglasno, i rezolucija je prošla. Glasanje može biti tajno, ili predsednik može
jednostavno reći: „ molim Vas, potvrdite špodizanjem ruku“. Glasanje se vrši na isti način za kandidate koji se
kandiduju za određenu funkciju na konferenciji.
Na kraju sesije, predsednik zatvara debatu, i odlaže sastanak. Na kraju konferencije, on će verovatnoodržati završnu
reč, i neki delegati će izraziti zahvalnost firmi domaćinu.

Lekcija 2. Pravi čovek za posao

Nalaženje pravog posla

Mladi čovek koji misli da uđe u veliki biznis ne treba da gleda dalje od strana sa oglasima u novinama. Većina velikih
firmi sada shvata potrebu za regrutovanjem talenta za menadžment, dok samo nekolicina traži top biznismene.
U njihovim naporima da privuku diplomce, vodeće kompanije već godinama uzimaju pola ili celu stranu u u novinama
poput Gardian ili Times da utvrde prednosti dobijene od mladih ljudi koji žele da se pridruže kompaniji.
Glasi ovako:
Za mlade ljude koji žele postojanu i raznoliku karijeru. Budućnost je ovde. Potrebni ste nam, jer u velikim
organizacijama poput naše , nikada ne smemo stajati u mestu. Danas je inzvanredna prilika za karijeru. Budućnost je
velika, koliko ste vi veliki da je napravite. Progresivna organizacija koja radi na svetskom tržištu koje stalno raste,
kompanija, nudi mogućnosti odgovornim mladim ljudima, koji traže karijeru vrednu truda. Ukoliko smatrate da ste
zainteresovani da radite u timu koji je postigao ove uspehe za Veliku Britaniju, pišite nam.
Primećeno je da kompanije ne daju definitinvnu indikacijuo platama u njihovim oglasima. Ono što kompanije
naglašavaju je prestiž njihovih imena i perspektiva koju njihova vrsta firme ili industrije nude. Industrija aviona ima
najveći prestiž, glamurozni, dok industrija nafte , naročito međunarodna, je gotovo ko da pripada državnoj službi.
Fabrike robe široke potrošnje ima niži prestiž
Lekcija 9. Prevoz robe

Postoji 4 načina prevoza robe: drumom, železnicom, avionom i morem. Koji će se način koristiti zavisi od destinacije,
mase iporuke, zahtevane brzine, vrste robe, cene i sigurnosti.
Ali,neka gosp. Simon shaw, ekspert za transpot+rtna pitanja , objasni svoje poglede na temu.

Intervjuista: želeo bih da znam, gosp. Shaw, da li mislte da prevoz robe avionom prednjači u odnosu na ostale načine
prevoza robe?
Shaw: svakako postaje sve popularnije, ali sa druge strane, potreba za svim vrstama transporta takođe raste.
Intervjuista: pretpostavljam, glavna prrdnost prevoza robe avionom je brzina?
Shaw: da, mada ima tu jedna teškoća, avionski prostor je u takvoj potražnji da često mora da bude rezervisan
veoma dugo unapred.
Intervjuista: pa u nekim slučajevima moe biti lakše poslati robu morem
Shaw: lakse i jeftinije
Intervjuista: kjoi drugi faktori bi trebalo da se razmotre priliko slanja robe morem?
Shaw: korisno je imati uzletište ili dobro pristanište blizu krajnje destinacije robe
Intervjuista: šta čini dobro pristanište?
Shaw: pa npr.luka bi trebalo da bude pristupačna lako i i da nudi dobar prostor za usidravanje
Intervjuista: I onda vam trebaju dobre olakšice i oprema za tovarenje i istovar brodskog tereta , pretpostavljam.
Shaw: da, treba da postoji adekvatna zaštita dokova , mašinerija poput dizalice, magacin za odlaganje robe itd.
Intervjuista: da, shvatam da skladište robe mora biti glavni problem pa pretpostavljam da je tu nekoliko
organizacionih dužnosti koje se moraju razmotriti.
Shaw: da, dobra luka mora imati napredne olakšice i brodske trgovačke posrednike da iznajme brodove.
Intervjuista: savremen prevoz brodom je svakako složen poso. Ali još nismo ništa rekli o drumskom prevozu.
Shaw: Nismo. P prevoz drumom i železnicom su obično dopunske usluge u transportu morem i avionom.
Intervjuista: šta je sa velikim kamionoma koji idu od zemlje do zemlje u Evropi?
Shaw: potpuno ste u pravu, zaboravio sam ih.
Intervjuista: oni su veoma raznovrsni, zar ne?
Shaw: da, npr. Oni često voze te kamione na trajekte bez skidanja tereta.
Intervjuista: čuo sam da železnice osećaju veliki pritisak od strane konkurencije drumske vuče?
Shaw: da, jedan od razloga je što je prevoz drumom fleksibilniji.
Intervjuista: sada, gosp. Shaw ima li nešto u budućnosti međugradskog prevoza što biste spomenuli?
Shaw: samo to da verujem da će saržajna eksplozija nastaviti da se razvija ubrzano u nekoliko narednih godina.
Intervjuista: hvala puno, gosp. Shaw