2007/2008

1. ПОЈАМ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ

Криминалистика као наука састоји се из криминалистичке технике, тактике и

методике.
Криминалистичка техника је област криминалистике која се бави научно-
техничким аспектима проналажења, обраде и тумачења (вештачења) материјалних
трагова као и техником регистрације и идентификације лица и ствари са циљем
спречавања криминалитета, расветљавања догађаја, откривања кривичних дела и
учиниоца као и обезбеђења доказа.
Криминалистичка техника (умешност,вештина) је део криминалистике која
изучава, развија и примењује најподесније методе из области природних и
техничких наука у циљу проналажења, обезбеђивања, фиксирања и тумачења
криминалистички и кривичнопроцесно релевантних трагова и предмета кривичног
дела, разјашњавања битних околности важних за расветљење кривичног дела,
регистрацију и идентификацију учниоца и других лица и ствари. Она такође
развија и примењује техничке методе и средства спречавања кривичних дела.
До интезивнијег развоја криминалистичке технике дошло је тек када је кривични
поступак ушао у фазу слободног судијског уверења и када је у њега почео да
продире принцип материјалне истине. Развој криминалистичке технике одвијао се
у складу друштва и криминала. Она се не може утврђивати никаквим магијским и
принудним средствима, већ применом научно верификованих метода и
средстава.Настанком нових метода извршења кривичних дела указивала се потреба
за њиховим откривањем. То је захтевало доношење закона, па је још 1750 год. п.н.е
донет Хамурабијев закон. Сви закони имају сврху борбе против криминала која се
састоји из превенције, сузбијања и репресије. Тако се и криминалистика као наука
бави спречавањем, откривањем, превенцијом и репресивном делатношћу. За
откривање извршилаца кривичних дела неопходно је имати материјалне трагове а
такође је и потребно имати проверу исказа окривљеног лица. Из дефиниције
криминалистичке технике да се закључити да она налаже да трагове треба открити,
фиксирати, испитати и вештачити. Све ове елементе обезбеђује техника.
Прву систематски обрађену целину - техника код нас је 1935 учинио Трегубов и
Андоновић. Они су први криминалистичку технику издвојили као самосталну
науку. Наши познати криминолози ( Жика Алексић и Водинелић) сматрају технику
као део криминалистике.

2. ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ

Предмет технике се састоји из три групе послова, и то су:

1. проналажење могућности за примену научних метода и њихово
прилагођавање решавању проблема везаних за трагове и предмете
кривичних дела.
2. примена научних метода за регистрацију и идентификацију лица, лешева,
животиња и ствари

- 2 -40132621.doc
 3. коришћење научно техничких метода за откривање фиксирање и тумачење
материјалних доказа као и спречавање вршења кривичних дела.
4. Методе криминалистичке технике, највећим делом, потичу из природних и
техничких наука и прилагођене су специфичним захтевима криминалистике.
Међутим, њихово преузимање се не врши механички, него тек пошто буду
темељно проучене, усавршене и модификоване, тако да практично престају
да буду део науке у којој су првобитно развијене.
Постоји подела на:
1. ОПШТЕ (спада дијалектички метод који третира стално кретање и промене
у процесу одржавања предмета и појава)
2. ПОСЕБНЕ ( посматрње, описивање, мерење, упоређивање трагова и
пронађених узорака, експеримент)
- Посматрање представља визуелно уочавање предмета и трагова. То је
фаза " са рукама у џеповима"
- Описивање захтева верно уочавање предмета и трагова и њихов
међусобни однос.
- Мерење представља бележење растојања и предмета.
- Експеримент је вештачење (ватреног оружја и сл.)
3. СПЕЦИЈАЛНЕ
- криминалистички метод ( фотографски, балистички и методи
вештачења рукописа и потписа)
- математички метод
- метод формализације
- метод моделирања
- физички и хемијски метод
- биолошки метод
Без обзира који се метод користи, он мора бити научно основан, како би се
резултати истраживања могли користити за добијање материјалних доказа.

2. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ

Криминалистика представља младу науку која се појављује 1898. год а први ју је

наговестио аустријски криминалист Грос.
У њој се издвајају 4 фазе:
1. етичка фаза - све је препуштено случају као што су заседа, хапшења и сл.
Само затицање на месту догађаја је означавало то лице кривим
2. религијска или мистична фаза - учинилац кривичног дела се препушта
"Божијем суду". Одређивање кривице се обављало подвргавањем истог да
нпр. хвата ужарени предмет па се констатује да ли се исти опекао или не. У
случају да се опекао сматран је кривим и обрнуто.
3. законска фаза - где се строго примењује тада важећи прописи. Главни
доказ је признање осумњиченог. У тој фази криминалистичка техника имала
је задатак припремања заседа, па припремање средстава или измишљању
справа за мучење и њихову примену. Тзв. инквизиција
4. фаза слободног судијског уверења - суд није везан посебним формалним
правилима већ слободно оцењује свако лице појединачно. Изједначени су
материјални и лични докази.

- 3 -40132621.doc
 4. ПОДЕЛА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ТЕХНИКЕ

Подела технике:
Прву поделу код нас су извршили Трегубов и Андоровић. Они су поделили
технику на:
1. регистрациону
2. истражну

Јовановић дели технику на:

1. регистрациону
2. оперативну
3. истражну

Своје виђење у подели технике на свој начин имају Водинелић и Алексић и

Митровић. Најадекватнија подела јесте:
1. криминалистичка фотографија ( општи и посебни део)
Општи је везан за класичну фотографију и за хемијску
обраду. Посебни део обухвата криминалистичко технички
аспект фотографије у коју спадају: увиђајна, истражна,
регистрациона фотографија и сл.
2. регистрациона и идентификациона техника обухвата
поступак бележења података којима се трајно задржавају подаци о неком
лицу,лешу или ствари. Идентификација подразумева утврђивање
посебних обележја. Регистрациона техника је грана технике која се бави
проналажењем, усавршавањем и применом најподеснијих научно-
техничких метода за регистрацију лица, ствари и догађаја у циљу
идентификације лица, ствари и расветљавања догађаја. Регистрациона
техника има два основна дела: криминалистичку идентификацију и
криминалистичку регистрацију, при чему је регистрација средство за
остварење идентификације. Оперативно откривање и расветљавање се не
може ни замислити без сигурне научно засноване идентификације свих
учесника у кривичном делу и утврђивања чињеница важних за решење
кривичне ствари. Основни задатак регистрационе технике јесте да
омогући такву идентификацију. Кроз историју су се примењивале
различите методе регистрације као што су сакаћење, жигосање и
антропометрија. Данас је регистрациона техника обогаћена бројним
методама које су резултат најновијих научних сазнања у сфери
изучавања људске индивидуалности. Поред тога, у регистрациону
технику продрла је комјутерска технологија што је унапредило брзину и
ефикасност коришћења регистрованих података.
3. оперативна техника је везана за криминолошко техничку
обраду лица места односно увиђаја. Ту спадају и рад са прислушним
уређајима за ноћно посматрање, техничко обезбеђење објекта итд.
Оперативна техника је грана крим.технике која се бави проналажењем,
усавршавањем и применом најподеснијих научно техничких
метода,поступака и средстава, који се примењују у оперативно-

- 4 -40132621.doc
 тактичком поступању, са циљем да се омогући што успешније
прибављање материјалних доказа и тако допринесу откривању и
расветљавању кривичних дела. Квалитетно обављање послова из домена
оперативне технике су нужан предуслов који се јављају у вези с
криминалистичким вештачењима.

4. истражна техника представља испитивање материјалних

трагова ради припреме за вештачење. У зависности где се испитивање
обавља може бити лабораторијско и теренско. Експеримент је
свесно,планско и вишекратно варирање нових околности приликом
њиховог увођења у спорни чињенични склоп испитиваног крив.догађаја
како би се утврдили услови, узроци, механизам развоја крив.догађаја као
и закономерности настанка последица и трагова са циљем провере
постојећих и прибављених нових доказа. Нове околности се уводе у
испитивани чињенични склоп крив.догађаја најчешће након претходно
извршене реконструкције. У пракси се истражни експеримент јавља као:
фаза реконструкције, саставни део вештачења, као радња која се
надовезује на динамичку фазу увиђаја.
5. трасологија је наука о траговима. Обухвата и обраду свих
врста материјалних трагова у вези са догађајем који се обрађује.
6. криминалистичко техничка вештачења представљају
примену научних метода за испитивање и идентификацију материјалних
трагова који су од интереса за догађај.

5. ОПТИЧКО-МЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА ДОБИЈАЊЕ ФОТОГРАФИЈА

Основни уређаји за добијање фотографије јесте фотографски апарат. У

криминалистичкој техници се користе фотографски апарати средње и више класе
са посебним додацима. Основни делови фотографског апарата су:
1. кућиште (тамна комора)
2. објектив
3. дијафрагма са променљивим отвором (бленда)
4. механизам за визирање, експозицију, премотавање
5. остали помоћни уређаји ( сталак, рефлектор)

6. ОСНОВИ ФОТО-ХЕМИЈСКОГ ПРОЦЕСА И

ОСНОВНИ УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ КВАЛИТЕТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Овај процес се може поделити на 3 фазе:

- процес фотографског снимања (фотографисање)
- добијање и обрада негатива (негативски процес)
- израда фотографије (позитивски процес)
Процес фотографисања се састоји у формирању и преношењу оптичке слике на
негативску емулзију филма.

- 5 -40132621.doc
Негативски процес подразумева добијање негатива (изазивање видљиве слике и
њено фиксирање)
Позитивски процес са негатива пројектује снимак на позитивски материјал (папир).
Овај процес уредно одржава фотографисани објекат.
Добијање квалитетне фотографије захтева неколико основних услова:
- објект фотографисања
- светлост
- фотографски апарат или камеру
- фотографски материјал
- фотографа

7. РЕГИСТРАЦИОНА ФОТОГРАФИЈА

Датира из 1840. год када су први пут ликови осуђеника регистровани на тај начин.
Тадашња фотографија садржала је неколико правила:
- фотографија је била у размери 1:7
- фотографисање се вршило у две позе: десни профил и анфас
- фотографисање без икаквих сенки што је изазвано вештачким осветљењем.
Садашња регистрациона фотографија се заснива на следећим елементима:
- фотографија се снима у размери 1:10
- фотографисање у три позе: десни профил, анфас и леви полупрофил
- за фотографисање се користи искључиво дифузно вештачко светло које
недозвољава присуство сенке.

8. ОПЕРАТИВНА ФОТОГРАФИЈА И УВИЂАЈНА ФОТОГРАФИЈА

Бави се свим видовима примене фотографије у оперативне и оперативно-техничке

сврхе а све ради успешног решавања задатака при откривању учинилаца кривичних
дела и сузбијању криминалитета. Ова фотографија обухвата неколико целина које
се често међусобно прожимају. Те области или целине су:
- увиђајна фотографија
- размерна фотографија
- тајна фотографија
- пројекциона фотографија
Увиђајна фотографија
Задатак ове фотографије је да што верније забележи све битне чињенице које се
односе на криминалистички догађај. Обрада увиђајне фотографије представља
својеврсни материјални доказ у вези са лицем места које се третира у процесној
пракси и чини фотоелаборат истог. Основно правило фотографисања при увиђају
јесте да се оно врши од општег ка појединачном. Фотографисање лица места
подељено је у два дела:
- фотографисање ширег изгледа лица места
- фотографисање ужег изгледа лица места
Шири изглед лица места представља целокупни изглед лица места са непосредном
околином. Овај изглед може бити на отвореном и затвореном простору. Потребно
је да таква фотографија садржи што већи број маркираних предмета који се тичу
извршиоца кривичног дела. Шири изглед лица места се увек снима из више

- 6 -40132621.doc
различитих праваца. За снимање целокупне панораме изгледа лица места користи
се:
- линеарна панорамска фотографија
- кружна панорамска фотографија
Линеарна се користи када се шири изглед лица места мора обухватити уздужним
померањем испред лица места.
Кружна се користи у случајевима када шири изглед лица места није издуженог
облика већ је у свим правцима подједнака димензија.
Тачка одакле се обавља снимање се налази на центру. Ужи изглед лица места
представља место на коме је дошло до извршења кривичног дела или догађаја који
се фотографише. Фотографисање ужег изгледа лица места мора да буде
систематично и да се на свакој фотографији јасно виде предмети и трагови
кривичног дела и њихове ознаке. Посебан начин овог фотографисања представља
фотографисање појединачних предмета и трагова који имају задатак да укажу на
значајне карактеристике предмета и трагова. Тако се са сигурношћу потврђује да
дотични трагови потичу са одговарајућег места.

9. РАЗМЕРНА И СТЕРЕОФОГРАМЕТРИЈА

Размерна фотографија и стереофотографија

Примењује се искључиво на равним површинама што представља њен основни
недостатак. Ова фотографија се примењује кроз два поступка и то прво као
размерна фотографија а користи се за фотографисање предмета и кроз поступак
стереофотограметрије која се користи за фотографисање ширег простора. Размерна
фотографија као метод снимања користи се у крим.фотографији за фотографисање
мањих предмета било на лицу места приликом увиђаја или у лабораторијским
условима. Са размерне фотографије лако се могу реконструисати дужина и ширина
предмета. Стереофотографија означава поступак фотографског снимања код ког се
добијају просторне слике са којих се могу вршити одређена мерења. Поступак се
састоји из два одвојена дела:
-снимања
- реституције плана на основу фотоснимка
За ову врсту снимања истовремено се користе две фото камере постављене једна
поред друге на растојању од 40-120 цм. Активирање ове камере је истовремено
како би оба истовремена снимка била међусобно угаоно померена.

10. ТАЈНО СНИМЉЕНА ФОТОГРАФИЈА

Ова фотографија се користи за оперативне потребе и о том фотографисању зна

само лице које обавља радњу снимања. Тајно фотографисање се може обавити:
- скривеном камером (ручним снимањем или аутоматским снимањем)
Код ручног снимања особа мора да се добро сакрије. Најчешће се ово снимање
обавља на отвореном простору. Аутоматско је лакше обавити у затвореном
простору због могућности скривања камере. Код овог снимања велику тешкоћу
представљају светлостни услови. Фотографисање са даљине се користи када на

- 7 -40132621.doc
други начин није могуће прићи близу објекту снимања а да се остане непримећен.
За ову врсту снимања потребно је испунити следеће услове
1. Осветљење мора да буде довољне јачине како би снимци били квалитетни
2. мора се водити рачуна о могућности заклањања објекта који се снима а то
услед евентуалног изненадног упада страног објекта у поље снимања.
3. Могућност скривања сниматеља са уређајем

Фотографисање са минијатурним камерама услед могућности скривања камера на

различитим местима. Камере се могу конструисати у жељеним величинама а могу
бити у облику или пак скривене у часовнику, прстену,дугмету, минђуши...
За рад овим камерама неопходна је одређена увежбаност, умешност а нарочито
храброст.
Тајно фотографисање ноћу се може обавити на неколико начина. У условима слабе
осветљености, под уличним осветљењем и тада је објект снимања слабо видљив. За
ову врсту користе се филмови изузетно високе осветљености.

11. ПРОЈЕКЦИОНА И ИСТРАЖНА ФОТОГРАФИЈА

Пројекциона фотографија се користи за увећање слике и њено приказивање пред

већим бројем људи истовремено. Постоје различите технике ове пројекције и то:
- пројекција дијаскопом где се користи дијапројектор и слајдови
- пројекција графоскопом
- компјутерска видеопројекција (видео бин)

Користи се за илустровање одређених фаза вештачења као и за сам поступак

вештачења. Ова фотографија садржи 4 облика:
1. макрофотографија
2. микрофотографија
3. употреба невидљивог зрачења
4. фотографисање под различитим условима осветљења
Макрофотографија је техника снимања када се предмет снимања налази између
жижне и двоструке жижне даљине и када снимљени лик постаје већи од предмета.
Увећање може бити 5 до 60 пута.
Микрофотографија представља фотографисање трагова који су једва видљиви или
голим оком невидљиви, па се за те потребе користе разне врсте микроскопа који
као додатак користе и фото камере. Употреба невидљивог зрачења у
криминалистичко техничке сврхе разврстава се у три врсте и то:
1. ултраљубичасто
2. инфрацрвено
3. ренгенско снимање

Директно дејство невидљивог зрачења на фотографску емулзију користи се у

облсти инфрацрвеног и рендгенског зрачења, док се применом ултраљубичастог
зрачења фотографије у видљивом подручју где се видљиво зрачење јавља као
секундарно.
Фотографисање по различитим условима подразмева различите методе
осветљавања у истражној фотографији

- 8 -40132621.doc
  косо и упадно осветљење - насветљавање
 продорно светло или просветљавање
 кружно светло

Косо упадно се користи за снимање рељефних трагова. Косо светло се користи и

када је потребно избећи рефлексију са глатких површина, Косо светло треба да
буде под углом од 30-35 степени док се упадним светлом осветљава под углом од
80-85 степени.
Продорно се користи када се предмет који се снима налази између фотоапарата и
извора светлости. Основни услов за употребу природног светла јесте да предмет
који се фотографише буде провидан или полупровидан како би светлост бар
делимично пролазила кроз њега.
Кружно осветљење је оно код којег су светлосни извори распоређени у круг око
објекта снимања. Светлост пада косо на предмет који се снима али како долази са
свих страна на предмет нема сенки.

12.КРИМИНАЛИСТИЧКА РЕГИСТРАЦИЈА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Реч идентификација настала је од речи идентитет и означава утврђивање, односно

истоветност. Дијалектичко схватање истоветности тумачи да се својство објекта
састоји у томе да је сваки објект јединствен тј. истоветан, само са собом али и
променљив. Закључујемо да дијалектичка истоветност не подразумева потпуну
једнакост већ једнакост у великом броју особина и да је не могуће наћи још један
објекат који поседује те исте особине. Тако нпр. човек у току живота задржава
истоветност са самим собом али не и са својствима. Крим. регистрација и
идентификација представљају значајне области у криминалистици а предмет су
изучавања крим.технике. Оне се узајамно прожимају и повезане су веома уско па се
изучавају као једна целина. Крим. регистрација је процес израде ликова објеката
идентификације и даје посебне базе података којима региструје обележја одређених
лица, ствари и других мат. трагова који су од интереса за крим.праксу. Крим.
идентификација као грана криминалистике даје одговор на нека основна питања
као што су:
које објекте треба регисторвати и који су методи регистрације најпогоднији. Крим.
регистрација се примењује на лица која спадају у групу учинилаца крив.дела или то
могу бити са повећаним ризиком. Затим лица која се налазе на издржавању казне
затвора и лица која не желе или одбијају да дају податке о себи. Регистрација
обухвата и непознате лешеве и ствари у вези са њима као и жртве код масовних
катастрофа. Разликујемо непосредну и посредну идентификацију. Непосредна се
заснива на упоређењу пронађеног трага и узетог узорка. Посебна је идентификација
лица и ствари која користи нека значајна обележја која су унапред прикупљена и од
којих су сачињене базе података. То су дактилоскопске збирке, збирке
регистрационих бројева возила и сл. Крим. регистрација би се могла дефинисати на
следећи начин: Она подразумева систематско прикупљање и обележавање неких
унапред одабраних обележја која се односе на одређена лица, непознате лешеве и
ствари, ради могућности њихове идентификације уколико се установи или

- 9 -40132621.doc
претпостави њихова повезаност са крив. делима и несрећним случајевима а све са
циљем превенције или расветљавања крив.дела и катастрофа. Обележја значајна за
идентификацију код објекта као што су лица, непознати лешеви и предмети су:
- правна
- фактичка
- физичка обележја
Правна обележја лице стиче на основу законске регулативе, а предмету се одређује
својство приликом његове израде.
Фактичка обележја настају рађањем или смрћу неког лица(датум рођења, смрти и
сл.) док код смрти ова обележја представљају место и време израде и не могу се
мењати.
Физичка обележја су одређена полом, изгледом, величином, бојом, обликом
папиларних линија код лица и др. Основни методски приказ у крим.
идентификацији јесте испитивање поређењем. Поређењем идентифкациона
обележја спорног објекта или се долази до идентификације или се објект елимише
из даљег поступка. Пракса познаје три облика утврђивања идентитета.
1. објект идентификације (лице, леш, предмет) је доступан али се не знају
његова правна и фактичка обележја. То се дешава када приведено лице није
у стању или неће да саопшти своје личне податке или пак даје лажне
податке. Када је нађен непознат леш или када је пронађена вредна ствар без
правних и фактичких обележја. У том случају задатак идентификације јесте
утврђивање правних и фактичких обележја.
2. утврђивање идентитета јесте ако су правна и физичка обележја позната али
објект идентификације није доступан, већ га треба пронаћи у мноштву
сродних објеката. То је случај када је учинилац крив.дела дао податке о
саучеснику или када се врши потрага за неком несталом особом или
предметом.
3. јавља се у случајевима када треба идентификовати непозната лица или
предмете само на основу трагова који су од њих остали на лицу места
извршења крив.дела.

13.ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ РЕГИСТРАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

У развоју метода регистрације и идентификације постоји неколико фаза:

Регистација и идентификација сакаћењем
Овај метод садржи обележја суровог кажњавања одређене класе злочинаца што је
зависило од врсте крив.дела. Тако је лопову одсецана рука, некима језик, нос и сл.
Ова метода је имала доста недостатака:
1. није давала добре резултате идентификације јер се дешавали случајеви
сакаћена као последице несрећног случаја, па су се та лица изједначавала са
извршиоцима крив.дела.
2. таква лица су постајала инвалиди и потенцијални криминалци
Ова метода примењивана је у Србији за време Душановог законика.

Регистрација и идентификација жигосањем

Овај начин потиче још из старог века али је дуго задржан у употреби. У Кини се
задржао све до 1905 године а у Русији 1863. У Риму је лоповима врелим гвожђем

- 10 -40132621.doc
утискивано слово ф на плећима као знак да су извршили крађу. У Енглеској длан, у
Кини лице, а у Русији чело. Овај начин се поново јавља у употребу током другог
светског рата, када су немци регистровали робијаше тетовирањем, тако што су им
на надлактици утискивали број и ознаку. Ова метода је веома нехумана јер за
живота обележава особу а не пружа јој могућност рехабилитације.

Парада идентификације
Она се састоји у добром памћењу искусних полицијских службеника. Увео ју је у
употребу један француски службеник који је имао изванредно памћење. Он је
обилазећи затворе постројавао затворенике и посматрао их захтевајући од стражара
да наброје њихове особине. Он је памтио у глави њихове ликове што му је
омогућавало да их идентификује ако поново буду ухапшени. Касније, због великог
броја криминалаца тај службеник ( Видокели) почео је да сачињава белешке што
представља зачетак модерног регистровања на основу личног описа. Ова метода се
користи и данас када је приликом суочавања потребно да сведок препозна
осумњиченог.

Антрополошка идентификација
Је метод бертионаже. Овај метод се базира на одређеним научним основама. У
пракси ову методу је увео Алфонс Бертион. Метода се заснива на мерењима
одређених делова костура. Научне поставе ове методе биле су:
- костур човека од 20 године па на даље је непроменљив
- однос димензија појединих костију код сваког човека је потпуно индивидуалан
јер не постоје два човека у свету код којих је костур истих димензија.
То се односило на особе старије од 20 година. Ова метода је уведена у Француској
1883. год а била је прихваћена свуда у свету. Појавом дактилоскопије ова метода
престаје да се користи.

14.САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ КРИМ. РЕГИСТРАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

При регистровању и идентификовању могу се разликовати следећи објекти:

1. регистрација и идентификација лица
2. идентификација непознатих лешева
3. идентификација ствари и трагова

Регистрација и идентификација лица поред правних и фактичких обележја користи

и она која су најмање подложна променама и која садрже највише индивидуалних
карактеристика личности. За ову идентификацију потребно је да се на лицу места
пронађе траг одговарајуће особе да би се претрагом кроз базе података утврдила
подударност између нађеног трага и обележја из евиденције. Идентификација се
може спровести и директним путем преко обележја која нису унапред
евидентирана већ се узимају непосредно од сваке осумњичене особе па се
упоређују са спорним обележјима које су у виду трагова нађена на месту догађаја.
Када објекат идентификације није доступан а користи се за регистрацију базе
података постоје следеће идентификације:
1. идентификација на основу личног описа, фотографије или фото робота

- 11 -40132621.doc
 2. папилароскопска идентификација - за идентификацију лица директним
поступком користе се методе:
- идентификација на основу трагова усана, зуба и делова
костију
- идентификација на основу гласа и на основу мириса
- идентификација на основу генетског кода - ДНК

15.ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ЛИЧНОГ ОПИСА,

ФОТОГРАФИЈА ИЛИ ФОТО РОБОТА

Овај систем је први увео Алфонсо као начин регистровања личног описа. Назвао га
је говорни портрет. Опис лица у смислу идентификације користи се од пре 2.000
година а користио се у исте сврхе као и данас. Основни елементи описне слике по
Бертионовом смислу су:
- старосно доба и стас
- морфолошке ознаке
- хроматске ознаке ( боја косе, очију, коже)
Основу описне слике чинио је детаљан опис главе али значајнију улогу су имали и
особени знаци.
Лични опис се уноси у формулар који се састоји из два дела и то:
1. формулар са личним подацима који садржи све релевантне податке за одређену
особу
2. формулар са личним описом који обухвата податке о стасу, морфолошким и
хроматским карактеристикама
Лични опис као метода идентификације највећу употребу налази у потражној
делатности. Лоша страна идентификације лица на основу личног описа јесте у томе
што су неки елементи личног описа временом подложни променама а осим тога
постоји и могућност прерушавања што отежава могућност препознавања.

16.ФОТО РОБОТ

Идентификација путем фото робота могућа је када постоји очевидац а осумњичена

особа је непозната. Очевидац описује учиниоца крив.дела па се на основу описа
реконструише лик. Лик се може реконструисати на следећи начин:
1. слободном руком с тим што овај начин има недостатака јер лик очевица
може да нацрта само уметник или лице које има смисла за
крим.идентификацију
2. помоћу специјалног уређаја који се зове фото робот што представља
савршенији систем од слободног цртања. За фото робота постоје унапред
припремељени ликовни детаљи лица и главе у разним варијантама па се на
основу тих података формира лик. Сваки лик се формира из 5 делова:
- коса са челом
- очи са обрвама
- нос
- уста
- брада са подбратком

- 12 -40132621.doc
Томе се могу додати разне капе, мараме, бркови.....
Када постоји више очевидаца поступак склапања делова се обавља са сваким
посебно. У последње време овакав систем је потиснут комјутерским системом који
има безброј комбинација али техника добијања фото робота је иста. Након
формирања портрета исти се фотографише и фотографија се користи за
препознавање. Најчешће добијање формираног портрета се даје на тв-у или
штампи. У оба случаја формирања портрета морају се поштовати одређена
правила:
 када постоји више очевидаца треба их одвојити ради евентуалног
међусобног утицаја на опис осумњичене особе
 опис лица се увек обавља појединачно без присуства другог очевица
 за опис учиноца може се користити и опис који даје оштећени с тим
што оперативни радник не треба да поставља сугестивна питања.

17. ПАПИЛАРОСКОПСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Представља основни начин за идентификацију лица помоћу папиларних линија.

Кожа човека се састоји из два слоја:
1. спољашњи - епидерм
2. унутрашњи - дерма
Епидерм представљају мртве ћелије и оне се налазе на спољњем делу коже за
разлику од дерми где се одвајају све живе функције. У унутрашњем слоју налазе се
људске квржице које се називају "папиле" а чија је величина од 0,1 до 0,25 мм а
ширина од 0,0 до 0,5 мм. Ту се налазе и крвни судови, корен длаке као и жлезде.
Број папила је различито распоређен по површини коже а најгушћи је на прстима,
длановима и табанима. Међусобним спајањем папиле образују дугачке низове који
су у облику бразде а зову се папиларне линије и оне су карактеристичне за људску
расу. Скуп папиларних линија на јагодици једног прста чини цртеж папиларних
линија који је јединствен и непоновљив. Папиле на кожи прстију, на шакама и
табанима представљају значајна појединачна обележја која омогућавају веома
поуздану и једноставну идентификацију лица.

18.ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦРТЕЖА ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Сваки прст, длан или табани код човека садрже густо распоређене папиле које су
јединствене и непоновљиве код сваког лица. Врх сваке папиле је влажан јер се на
том делу лучи зној. Додиром предмета лице оставља трагове који су голим оком
невидљиви али остављају ликове папиларних линија прстију и длана. Од чврстине
додира предмета зависи веродостојност пренетих папила. Пресликани ликови
папиларних линија представљају трагове додира људске руке на стварима. Особине
цртежа папиларних линија су:
1. непроменљивост која значи да папиларне линије које се формирају у
утроби мајке након 3 месеца зачетка остају непромењене кроз читав живот,
а након смрти све до распадања коже. У случају повређивања а након
регенерације папиларне линије добијају првобитан облик

- 13 -40132621.doc
 2. индивидуалност папиларних линија на прстима, длану и табанима поседују
своје индивидуалне и непоновљиве карактеристике. Нема на свету две особе
које поседују идентичне цртеже папиларних линија, па ни код једнојајчаних
близанаца. Ова карактеристика омогућава безусловно тачну идентификацију
лица као и откривање учнилаца кривичних дела.
3. груписање које се огледа у релативно малом броју груписаних папиларних
линија и омогућава брзу идентификацију лица јер се неки облици
папиларних линија понављају код већег броја људи
4. преносивост- пресликавање цртежа папиларних линија и могућност
најпогодније крим.идентификације лица. Ту преносивост омогућава
површиснки слој коже на коме се налазе поре кроз које се лучи зној и ствара
влажност која омогућава пресликавање папиларних линија на површину
предмета који се додирују.

19. ПОЈАМ И РАЗВОЈ ДАКТИЛОСКОПИЈЕ

Индивидуалне карактеристике лица преко отисака прстију први пут се појављује у

Јапану и Кини 782. год а први цртеж папиларних линија настао је у праисторијско
време, а откривен је 1892. године. Идентификација на основу цртежа папиларних
линија свој развој почиње средином 19. века код енглеских истраживача. Са
кринимолошког и биолошког аспекта најзначајнија истраживања о природи
папиларних линија обавио је енглез Галтон, па је методу регистрације и
идентификације лица помоћу узетих отисака папиларних линија енглеска полиција
почела да примењује 1901 год. Енглеска није прва земља која је увела методу
регистрације и класификације помоћу отисака прстију. То је учинио Иван Вучетић
који је рођен на Хвару, а радио је у аргентинској полицији као руководилац бироа
за идентификацију лица. Он је самосталним радом дошао до три основна типа
цртежа на отисцима папиларних линија и то:
1. цртеж у облику лукова
2. цртеж у облику левих и десних петљи
3. цртежа кружног облика
Вучетић је 1892 извршио прву идентификацију на основу трагова папиларних
линија и то код истраживања једног случаја двоструког убиства. Ова метода је у
Аргентини уведена као званична за регистрацију и идентификацију лица 1894. год.
Добила је име дактилоскопија. Од грчких речи dactilos - прст и iskopeih -
проучавати.
Услед развоја система класификације отисака прстију појавио се нови назив
папилароскопија.

20. ПОДЕЛА ПАПИЛАРОСКОПИЈЕ И ПОДЕЛА ДАКТИЛОСКОПИЈЕ

Овај назив подразумева све методе криминалистичке идентификације и
регистрације које су засноване на проучавању цртежа папиларних линија, без
обзира на којим се деловима коже јављају код човека. Како се цртежи папиларних
линија налазе на прстима, длановима и табанима човека папилароскопија се дели
на следеће гране:

- 14 -40132621.doc
 1. дактилоскопија која се бави регистрацијом и идентификацијом лица уоште
учинилаца крив.дела и лешева на основу проучавања цртежа папиларних
линија на прстима
2. хеироскопија која се бави регистрацијом и идентификацијом учинилаца
кривичних дела на основупроучавања цртежа папиларних линија на
длановима.
3. педоскопија која се бави идентификацијом нн учинилаца крив.дела на
основу трагова папиларних линија табана

Поред ове поделе сусрећу се и помоћне гране дактилоскопије у које спадају:

1. пороскопија која представља метод идентификације учинилаца крив.дела на
основу проучавања облика, величине и распореда пора на траговима папиларних
линија
2. бороскопија, што у преводу значи посматрање бора. То су набори на оним
деловима коже који су покривени папиларним линијама. Бороскопија се бави
идентификацијом учинилаца крив.дела на основу проучавања облика и распореда
бора уопште.

Дактилоскопија се дели на:

1. општу дактилоскопију или декадактилоскопију
2. монодактилоскопију или истражну дактилоскопију

Декадактилоскопија се састоји од узимања отисака свих прстију леве и десне руке.

Она се може употребити само у случају када се код особе коју треба
идентификовати могу узети отисци свих 10 прстију.
Монодактилоскопија представља збирку за идентификацију на основу
појединачних трагова папиларних линија. Ова збирка се састоји из два дела и то:
1. збирка појединачних отисака прстију од познатих лица
2. збирка појединачних трагова папиларних линија прстију непознатих лица чији су
трагови нађени и фиксирани на лицу места неког догађаја.
Код оба начина узимања отисака прстију техника рада је иста а састоји се од
следећих радњи:
1. припремање лица за дактилоскопирање
2. избор и припрема прибора за дактилоскопирање
3. дактилоскопирање лица.

21. ПРИПРЕМА ЛИЦА И ИЗБОР ЛИЦА ЗА ДАКТИЛОСКОПИРАЊЕ

Лице које узима отиске прстију ( крив.техничар) пре дактилоскопирања посебну

пажњу мора да обрати да прсти морају да буду чисти и неозлеђени. Запрљани
прсти не могу дати отисак који се може употеребити. За дактилоскопирање се
користе две врсте прибора и то теренски и лабораторијски што зависи од места где
се катилоскопирање обавља. У оба случаја се користи основни прибор који је исти
а састоји се од:
 специјалне дактилоскопске боје или црне штампарске боје
 глатке стаклене или металне плоче димензира 12 х 30 цм.

- 15 -40132621.doc
  гуменог ваљка са потпуно глатком и неоштећеном површином
 збирке картона за декадактилоскопску или монодактилоскопску
регистрацију
 средстава за прање након дактилоскопирања

За теренско дактилоскопирање постоји прибор који треба заменити претходни а

састоји се од специјалне фолије, дактилоскопских фишева и средстава за прање
прстију. У поступку дактилоскопирања на стаклену плочу истисне се 0,3 до 0,5 мг.
дактилоскопске боје која се развуче гуменим ваљком у танком слоју од 0.1 мм тако
да боја испуни међупростор папиларних линија, тако да је омогућено видљиво
пресликавање папиларних линија.

22. ПОСТУПАК ДАКТИЛОСКОПИРАЊА

Од места где се врши дактилоскопирање зависи која ће се техника тада применити.

Када су услови погодни сто за дактилоскопирање се подешава тако да је висина на
којој лежи фиш једнака висини од пода до лица које се дактилоскопира. Лице које
обавља дактилоскопирање поставља дактилоскопирано лице са своје десне стране,
узима палац десне руке лица и боји прст који се једном ивицом прислони на плочу
са бојом и притиском ваљка ка другој ивици. Тако се обојени прст преноси на фиш.
Дактилоскопирање се врши од палца десне руке редом до малог прста, а затим од
палца леве руке до малог прста. Када се дактилоскопирање заврши боја са прстију
се скида бензином или органским растварачем.

23. ОПШТА ДАКТИЛОСКОПИЈА И ОБРАСЦИ ЗА ОПШТУ

ДАКТИЛОСКОПСКУ ЗБИРКУ

Дактилоскопска збирка поред употребе у полицијске сврхе користи се и за

идентификацију непознатих лица и лешева, па се назива и дактилоскопска збирка.
Регистровање по овом систему регулисано је Правилником о крив.техничкој
регистрацији и идентификацији лица и лешева коју доноси МУП РС. Тим
правилником регулисано је која се лица смеју и морају регистровати за општу
дактилоскопску збирку и које врсте фишева и образаца попуњавају. Овом начину
регистровања подлежу:
 лица која се налазе у притвору, на издржавању казне у домовима и
затворима као и домовима за малолетна и млађа пунолетна лица
 малолетни учиниоци кривичних дела у васпитно поправним
домовима за малолетнике
 лица за која постоје основане сумње да су извршила нека од
крив.дела за која се гони по службеној дужности
 лица приведена у Суп због непознатог идентитета или сумње у
истинитост датих података о идентитету
 лица која због својих физичких и психичких недостатака нису у
стању да дају податке о свом идентитету.

Обрасци за општу дактилоскопију су:

- 16 -40132621.doc
 1. дактилоскопски картон - фиш
2. контролни картон - контролник
3. образац азбучног индекса

Дактилоскопски картон је величине 18,5 х 13 цм. Прва страна садржи основне

податке лица као и податке свих 10 прстију појединачно а такође и дактилоскопску
формулу. Друга страна садржи податке о времену дактилоскопирања, место и
основ идентификације лица која су обавила радње као и место за евентуално
понављање узимања претходно лоше узетих отисака.
Контролни картон је величине 18,5 х 13 цм а има задатак контроле утврђеног
идентитета. Прва страна садржи опште податке, отисак десног кажипрста,
дактилоскопску форму као и потписе лица које је дактилоскопирано и лица која се
обављала радњу. Друга страна садржи фотографију, лични опис, отиске остала 4
прста обе руке (без палца).
Образац азбучног индекса је величине 14 х 10,5 цм. Овај образац омогућава брзу
контролу свих регистрованих лица на основу презимена и имена. Прва страна
садржи име и презиме као и остале податке лица, место за контролни отисак а то је
отисак кажипрста десне руке. У случају да лице нема кажипрст узима се отисак
палца десне руке и тако редом.

24. ДЕКАДАКТИЛОСКОПСКА КЛАСИФИКАЦИЈА

Ова класификација се састоји из два дела и то:

1. основна декадактилоскопска класификација
2. поткласификација
Основна декадактилоскопка класификација има две карактеристике:
1. цртежи папиларних линија показују различитост једино у централном делу док
су периферни делови у виду благо закривљених линија.
2. сви цртежи без обзира на разноврсност облика могу се сврстати у три основне
групе.
- линије у облику лукова
- линије у облику петљи
- линије у облику кругова

Папиларне линије у облику лукова полазе са једне стране и пружају се преко

јагодице до друге стране прста, с тим што су линије извијене према врху прста и
подсећају на лук. Папиларне линије у виду петљи почињу на једној страни цртежа
настављају се према центру где чине заокрет и враћају се према месту одакле су
кренуле. На место заокрета линије имају две врсте петљи и то леве и десне. Код
левих петљи отвор петље је окренут према левој страни. Десне петље су супротне
левим и код њих је отвор петље на десној страни. Папиларне линије у виду круга у
центру имају круг или неки сличан облик а папиларне линије леве и десне зоне из
горњег и доњег дела јагодице прстију се додирују стварајући леву и десну делту. У
случајевима када су цртежи папиларних линија знатно оштећени они се не могу
класификовати али такви отисци садрже доста карактеристика на основу којих се
може извршити идентификација

- 17 -40132621.doc
 25.СЛОЖЕНИ ЦРТЕЖИ ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

То су цртежи који представљају комбинације више група и као такви не могу се

сврстати ни у једну групу. Они ипак имају довољно индивидуалних карактеристика
за идентификацију. Цртежи папиларних линија имају одређене ознаке и то:
1 - означава лукове
2 - леве петље
3 - десне петље
4 - кругови
х - оштећени цртежи пап.линија
х1 - сложени цртежи пап.линија
о - ампутиран прст
Помоћу ових ознака Иван Вучетић је формирао дактилоскопску формулу у виду
разломка. Бројилац садржи наведене ознаке пап.линија за десну руку а у имениоцу
се уписују ознаке цртежа пап.линија леве руке. Бележење редоследа је од палца до
малог прста. У циљу лакшег претраживања поред основне класификације уведена
је и помоћна класификација или поткласификација. Поменућемо следеће
поткласификације:
1. декадактилоскопска поткласификација
2. поткласификација по систему бројања пап.линија
3. поткласификација по систему праћења пап.линија

Декадактилоскопској поткласификацији подлежу цртежи пап.линија у виду петљи

и кругова, јер су лучни цртежи пап.линија веома ретки.
Поткласификација не обухвата палац и мали прст већ само 3 прста обе руке.
Код поткласификације главна улога припада квантитативним карактеристикама
цртежа као и међусобном положају пап.линија.
Поткласификација по систему бројања пап.линија се примењује на 3 средња прста
и мали прст десне руке ако су цртежи пап.линија у виду петљи. Поткласификација
по систему праћења обухвата само кружне отиске који имају 2 делте које настају на
местима рачвања пап.линија. Ова метода захтева праћење доњег крака леве делте у
односу на доњи крак десне делте.

Када су папиларне линија у облику петљи користи се метод бројања.

Повезује се делта са центром ( терминус)
Подгрупе при поткласификацији петљаних узорака су:
од 2 - 6 је ознака 1
од 7 - 10 је ознака 2
од 11-14 је ознака 3
више од 15 је ознака 4
Код кружних отисака користи се метод праћења пап.линија.
Постоје два случаја:
1. када је десна делта изнад леве делте, повлачи се симетрала из десне делте. Ако је
број петљи већи од ознака је 5, а ако је до 3 ознака је 6.
2. када је десна делта испод леве, повлачи се хоризонтала из десне делте. Ако је
број петљи мањи од 3 ознака је 6, а ако је већи од 3 ознака је 7.

- 18 -40132621.doc
Када је мали прст петљани уписује се број петљи а не поткласификација!

26.МОНОДАКТИЛОСКОПИЈА (ИСТРАЖНА ДАКТИЛОСКОПИЈА)

То је грана дактилоскопије која се бави регистрацијом познатих и непознатих а

идентификованих непознатих учинилаца кривичних дела на основу појединачних
трагова папиларних линија прстију које су учиниоци оставили на лицу места
догађаја. Како је идентификација лица помоћу декадактилоскопске збирке веома
отежана, формирана је збирка где се налазе отисци само по једног прста и названа
монодактилоскопска.
Монодактилоскопска збирка се састоји из два дела и то:
1. збирке узетих отисака прстију познатих лица
2. збирке трагова папиларних линија прстију нађених на лицу места која
потичу од познатих учиниоца.

Техника узимања отисака прстију у монодактилоскопији иста је као и код

дактилоскопирања у декадактилоскопији уз коришћење идентичног прибора.
Монодактилоскопска регистрација обухвата пунолетна и малолетна лица за која
постоје основане сумње да су извршили нека од следећих кривичних дела: крађа,
тешка крађа, разбојничка крађа, разбојништво, силовање, изнуде и уцене, преваре,
недозвољене трговине оружјем и муницијом, убиства, тероризма....
У истражној дактилоскопији користе се посебни обрасци на којима се отисци
прстију узимају појединачно на картонима (фишевима) који су величине 10,5 х 7,5
цм, тако да се сваки прст дактилоскопира на посебан фиш, уз уписивање
монодактилоскопске фолије и генерације лица. Отисак прста узима се 2 пута, прво
додиром а затим ваљањем прста. Поред 10 монокартона дактилоскопирано лице се
евидентира и у контролнику који садржи личне податке дактилоскопираног лица и
контролни отисак прста.

27. ХЕИРОСКОПСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Хеироскопија је грана папилароскопије која се бави регистрацијом познатих и

непознатих учинилаца кривичних дела и идентификације познатих учинилаца
кривичних дела на основу цртежа папиларних линија дланова. Папиларне линије на
длановима руку су потпуно идентичне папиларним линијама које се налазе на
прстима. Оне су непромељиве, индивидуалне, преносиве и могу се класификовати.
Хеироскопирање представља пресликавање папиларних линија на одговарајуће
картоне. Хеироскопија се користи у истрази. Не постоји универзално прихваћена
класификација у свим земљама, већ то зависи од специфичности појединих центара
у којима постоје хеироскопске збирке.

28. ТЕХНИКА УЗИМАЊА ОТИСАКА ДЛАНА

Техника узимања отисака длана представља поступак идентичан узимању отисака

прстију, а разлика се састоји из следећих радњи:
1. лице којесе хеироскопира мора добро да опере руке

- 19 -40132621.doc
 2. на стаклену плочу, развлачи се танак слој црне боје за дактилоскопирање
3. ваљком који је обојен, боја се наноси надлан тако да сви делови длана буду
равномерно обојени

Узимање отисака длана врши се на два начина:

- Фиш се ставља на сто а обојени длан се ставља преко фиша и где је потребно
имати посебно конструисани сталак са меким гуменим ваљком, па се почетак
фиша стави на ваљак а обојени прсти на фиш. На основу добијених
хеироскопских узорака сачињава се хеироскопска идентификација. То је збирка
која се састаља према бридном делу длана као најважнијем јер је %
проналажења овог дела длана на месту извршења кривичног дела највећи (око
50%).

29. ПЕДОСКОПСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

Педоскопија је грана папилароскопије која се бави идентификацијом НН

учинилаца кривичних дела на основу трагова паиларних линија табана. Као на
прстима и длановима, и на табанима се налазе папиларне линије које су са њима
веома сличне. Оне се веома ретко узимају јер се најчешће на лицу места не
налазе трагови папиларних линија табана. У неким земљама постоји
регистровање новорођенчади узимањем отисака табана у циљу могућности
замене.

30. ПОСТУПАК ПРИЛИКОМ ДЕКАДАКТИЛОСКОПСКЕ

ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

Услов за спровођење ове идентификације јесте доступност лица чији идентитет

треба проверити. Ова збирка се води само на једном месту а то је Републички
МУП. Постоје две фазе послова:

1. Послови који се обављају у СУП-у а то су: од приведеног лица узимају се

отисци свих 10 прстију по процедури или поступку који предвиђа
декадактилоскопска регистрација, стручњак за крим.технику класификује и
поткласификује узете отиске, СУП који тражи идентификацију приведеног
лица подноси захтев за проверу идентитета МУП-у који води
декадактилоскопску збирку, уз захтев МУП шаље и декадактилоскопски
фиш.
2. послови који се обављају у МУП-у , а то су: радник који ради на пословима
дактилоскопије контролише декадактилоскопску формулу на достављеном
фишу, из декадактилоскопске збирке изваде се сви фишеви са истом
формулом коју има и достављен фиш. Када је број фишева са истом
формулом велики не упоређују се сви отисци са фиша већ само један. У
случају да ни на једном фишу из збирке нема подударних и истих обележја
провера идентитета се прекида. Ако се у збирци нађе картон са отисцима
који су подударни на достављеном фишу сматра се да је идентификација
извршена.

- 20 -40132621.doc
 31.ПОСТУПАК ПРИЛИКОМ МОНОДАКТИЛОСКОПСКЕ
ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

С обзиром да се ова врста дактилоскопије користи за иднетификацију особа на

основу појединачних трагова пап.линија сваки СУП води сопствену збирку коју по
потреби доставља подручном СУП-у односно МУП-у. Код ове врсте
дактилоскопирања недостаје лице од кога би се узели отисци, али постоје трагови
пап.линија који су нађени на лицу места. Послови идентификације овог
дактилоскопирања деле се на два дела:
1. Послови који се обављају у СУП-у
- фиксирање трагова пап.линија који су нађени на лицу места ради фотографске
репродукције и поређењу са отисцима прстију на дактилоскопским фишевима
- обављање класификације према монодактилоскопској формули
- ако постоји истоветност нађених трагова пап.линија са обележјима неког отиска
из збирке приступа се вештачењу, ради утврђивања идентитета лица од кога потичу
траг и отисак.
- након идентификације лица пристула се провери нађеног трага
- у случају да у локалној монодактилоскопској збирци нема фишева са отисцима
који су подударни са нађеним траговима пап.линија копије истих шаљу се
подручном СУП-у и МУП-у уз захтев да се покуша идентификација учиниоца.

2. Послови који се обављају у МУП-у

- стручњак дактилоскопије проверава монодактилоскопску формулу трага
пап.линија
- на основу утврђене монодактилоскопске формуле из збирке се ваде сви фишеви са
истом формулом
- ако се упоређењем отиска са фиша и достављеног трага утврди неподударност у
карактеристичним обележјима, такав фиш се одбацује.
- када се фиш који је нађен у збирци слаже или поседује карактеристике као и
претходни и слаже се са достављеним трагом пап.линија обавља се вештачење
достављеног трага и отиска са фиша и утврђује подударност и идентификација
лица од кога потичу отисак и траг
- комплетно вештачење са фотодокументацијом са вештачења доставља се СУП-у
који је и захтевао идентификацију.

32. ВЕШТАЧЕЊЕ ЦРТЕЖА ПАПИЛАРНИХ ЛИНИЈА

Ово вештачење подразумева поређење фиксираног трага и узетог отиска до детаља.

Ако се само проверава идентитет преко дактилоксопске збирке, резултати добијени
позитивном провером не дају се у виду вештачења већ само као извештај. Код овог
вештачења највећи смисао има тврдња да се цртежи пап.линија трага и
одговарајућег отиска међусобно подударају у детаљима који се сматрају битним за
процену те подударности. Детаљи на трагу или отисци представљају индивидуална
обележја и они се упоређују при папилароскопском вештачењу а називају се
мунуције ( ситнице). На врху сваке папиле налази се отвор знојног канала у виду
поре. Када не постоји довољан број индивидуалних карактеристика положај и

- 21 -40132621.doc
изглед поре третира се као индивидуална карактеристика и она служи као
идентификационо обележје. У пракси се при вештачењу пап. линија поређују траг
и отисак који се мора подударати 10 до 20 мунуција, док за одлуку о подударности
трага и отисака морају се узети у обзир и остала обележја која карактетишу цртеж
пап.линија, као и међусобни положај мунуција, опште карактеристике цртежа и
остало.
Постоје 2 битна случаја у вези са вештачењем пап.линија:
1- на фиксираном трагу пап.линија и отиска на фишу постоји подударност у 12 или
више идентификационих обележја
2 - на лицу места фиксирана је група трагова од истог лица али између било ког
трага и одговарајућег отиска са фиша не постоји подударност у 12 мунуција.
Када се утврди да фиксирани траг пап.линија и отисак на фишу имају исте основне
подударне карактеристике тада почиње трагање за међусобно подударним
мунуцијама. Ако је пронађен довољан број истих мунуција на фиксираном трагу и
фишу са отиском приступа се изради фотодокументације вештачења. Свака
фотодокументација има исту строго одређену формулу. Када се на лицу места
фиксира група трагова пап.линија а да положај тих трагова недвосмислено показује
да потичу од истог лица тада се помоћу дактилоскопске збирке фишеви са
отисцима који су подударни са трагом. Свако вештачење има тачно одређену
форму и састоји се, поред фотодокументације из још три дела:
1. увод - у коме подносилац захтева за вештачење наводи основне податке о случају
2. налаз - где седетаљно описује на основу чега и помоћу које методе је извршена
идентификација
3. мишљење - које садржи сва правна и фактичка обележја лица чији су трагови
пап.линија фиксирани на лицу места. Вештачење без било ког од наведених делова
нема никакав процесни значај.

33. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ТРАГОВА УСАНА

Свако лице на уснама поседује читав низ косих и вертикалних бразди које су
изражене код старијих особа и између бразди постоји велика разноликост па то и
представља индивидуално обележје човека. Научна дисциплина која омогућава
идентификацију на основу трагова усана а користи сазнања из области
дактилоскопије и анатомије назива се хеилогија (хеилос - усна). Трагови усана могу
бити видљиви и латентни. Видљиви трагови су најчешће одраз нашминканих усана
док се латентни трагови веома тешко могу наћи. Идентификација усана се може
извршити једино када се директно пореде трагови који су фиксирани на лицу места
са траговима отисака усана који узети од осове која је осумњичена. Трагови се
узимају тако што се усне намажу танким слојем боје за усне и пренесу на плочу
или бели папир. Веома јередак случај да се трагови усана нађу на лицу места.

34. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ТРАГОВА ЗУБА

Трагови зуба се могу идентификовати на лицу места или на жртви.

Карактеристично је да су ови трагови увек видљиви и рељефни. Могу се користити
трагови који се не мењају или споро мењају облик. Закључујемо да еластична
подлога као што је кожа не може дуго одржати трагове у правом облику већ они

- 22 -40132621.doc
тада могу послужити само као индиције. Према врсти подлоге трагови зуба се могу
поделити у три врсте:
1. трагови на људском телу који се јављају код крив.дела када долази до
физичког контакта зртве и учиниоца.
2. трагови на прехрамбеним предметима, када учинилац на лицу места, нешто
једе и при томе откине зубима комаде од целине
3. трагови на тврдим предметима које учинилац по навици или по потреби
држи у зубима као што су опушак, муштикла, лула, оловка итд.

Када су трагови правилно фиксирани и обезбеђени, омогућено је прављење

одливка који чине негатив а изливени одливак је позитив зуба. Добијени позитив
омогућава идентификацију односно откривање индивидуалног обележја које
карактеришу зубе, а то може бити недостатак неког зуба или пак дела зуба. Трагови
зуба могу се разликовати и по својој природи. Са тог гледишта деле се одгриз и
угриз. Одгризом се одваја комад од целине и ту су изражене само предње
површине зуба док се угризом, угризени део не одваја од целине а њиме су
изражене и секуће површине зуба. У пракси се дешава, мада не често , да се у вези
са крив.делом могу на телу жртве наћи и трагови животињских зуба. Трагови,
односно начин откривања је исти, као и код трагова људских зуба.
Фиксирање трагова зуба садржи неколико фаза:
1. записничко констатовање нађених трагова
2. фотографисање трагова размерном фотографијом
3. ливење трагова
4. конзервисање и слање трагова на вештачење
Ова идентификација се може извршити само када постоји осумњичена особа.

35.ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ТРАГОВА НОКТИЈУ

Трагови ноктију се најчешће остављају у току борве жртве са починиоцем.

Приликом коришћења ноктију као оружја или при стезању врховима прстију,
односно при удару њима, на људским ноктима се налазе бразде које су уочњиве са
спољашње и унутрашње стране. Оне не мењају свој облик у току раста чак иако
нокат отпадне, јер се и на новом нокту појављују исте бразде. На основу овога
можемо закључитида је структура ових бразди индивидуална и карактеристична за
свако лице. Идентификација се може извршити само у случају када се на лицу
места пронађе одломљени део нокта чија дужина треба да буде најмање 2мм а
осумњичена особа постоји. Тада се врши идентификација склапањем линија на
трагу пронашеног дела нокта, са линијама на нокту осумњичене особе. Када се
бразде на одломљеном нокту и нокту одесеченом осумњичене особе поклапају
сматра се да је идентитет особе утврђен.

36. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ГЛАСА И МИРИСА

Ова идентификација се заснива на чулном опажању неких индивидуалних

карактеристика осумњичених особа. Не представља поуздан извор података и нема
доказни значај. Једино фонографска иднетификација коришћењем уређаја који
имају способност детаљног анализирања људског гласа може дати кобјективне

- 23 -40132621.doc
резултате који се могу упоредити са спорним гласом. До данас нису пронашени
тако непогрешиви уређаји. Фонографска идентификација представља једну од
најстаријих примењивих метода на основу особености гласа. Како људи
свакодневно међусобно комуницирају помоћу говора, њихово ухо помоћу
рецептора у мозгу запамти глас особе и када тај глас поново чује у мозгу ствара лик
те особе. Некада су и судови доносили пресуде на основу препознавања гласа. Глас
је изузетно сложена појава која је индивидуална за свако лице а подлежна је
променама што зависи од:
- физичког здравља
- психичког стања
- воље човека
Основне карактеристике гласа су: јачина, висина, боја.
Људско ухо има способност регистровања таласа у опсегу од 20 до 20.000 херца.
Индивидуалне карактеристике гласа нису ни висина ни јачина већ боја гласа. Боја
гласа представља индивидуалне карактеристике једне особе на основу које се
гласови међусобно разликују. Глас се може идентификовати на 2 начина:
1. акустичко препознавање које се обавља снимањем а које је субјективно и зависи
од слишног органа особе која треба да препозна глас, односно да глас који чује
упореди са осталим гласовима које памти.
2. фреквентна анализа снимљеног гласа која је објективна јер на основу
дводимензионалног и тродимензионалног дијаграма, временски и фреквентно
разложених гласова, поређењем се утврђује степен њихове поузданости.
Када се обавља вештачење гласа ради идентификације лица потребно је испунити
неколико следећих услова.
- поседовати магнетоскопски запис спорног гласа који је снимљен на квалитетном
уређају
- наћи осумњичену особу за коју се претпоставља да је изговорила снимљени текст
- на истом уређају на коме је снимљен глас непознате особе треба снимити и
неспоран глас осумњичене особе са истим изговореним текстом.
- за анализу гласа користити уређај са што већим техничким могућностима.
Када су испуњени наведени услови може се упоредити спорни глас који
представља траг и неспорни глас који представља узорак. Да ли ће тај глас
послужити као доказ или само као индиција зависи од неколико околности:
- од тога да ли се у тој држави прихвата овај метод као могућност идентификације у
крив.поступку
- да ли држава поседује развијене лабораторије ове врсте.

37. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛИЦА НА ОСНОВУ ГЕНЕТСКОГ ТРАГА (ДНК)

На основу генетског материјала који се налази у свакој ћелији организма и који

садржи кодиране поруке о наслеђивању а које су јединствене за сваког појединца
осим код једнојајчаних близанаца, може се извршити идентификација лица. Тај
материјал представља микромолекул киселине и обележава се са ДНК. ДНК се
може упоредити са отиском прста због своје јединствености за сваку особу, само
што је рад са генетским материјалом веома сложен и скуп поступак. Људски
организам садржи око 100 милијарди радних ћелија а свако од њих у свом једру

- 24 -40132621.doc
носи генетски материјал. Гени су распоређени у 46 хромозома а они су груписани
у 23 пара. У сваком пару хромозома један потиче од мајке а други од оца. Ген
представља основне јединице наследности. Код извршених крив.дела днк молекули
се могу издвојити из трагова крви, сперме, пљувачке, коже, косе итд. односно из
трагова који су пронађени на лицу места или на жртви. ДНК има улогу да управља
синтезом протеина у ћелији и да утиче на функцију у саставу целог организма.
Сваки нит ДНК ланца састоји се од основних јединица које се нижу једна за другом
а зову се нуклеотиди. Они се разликују по азотним базама којих има 4 и то:
аденин, тимин, цитозин и гванин. Днк идентификација представља проналажење
сегмената днк који контролишу синтезу протеина, односно откривају сегменте који
представљају гене. У сваком гену испитује се постојећи распоред база. Редослед
којим се мењају азотне базе уздуж целог днк представља индивидуалне
карактеристике сваке јединке а код човека само једнојајчани близанци имају днк са
потпуно истим распоредом азотне базе. Ради идентификације једне особе довољно
је одредити неколико различитих секвенци азотних база које се понављају пада се
по томе та особа са сигурношћу разликује од било које друге у укопној популацији.

38. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЛЕШЕВА ПРЕПОЗНАВАЊЕМ

За разлику од иднетификације лица идентификација лешева садржи више тешкоћа

у раду због брзих промена које се лешу дешавају. Колико ће бити успешна
идентификација леша углавном зависи од стања у коме се леш налази као и од
примењених метода. За идентификацију лешева најчешће се користе следеће
методе:
- метода препознавања на основу фотографије и личног описа
- метода провера узетих отисака прстију кроз дактилоскопску збирку
- метода упоређења узетог отиска зуба са подацима из стоматолошког картона
- метода препознавања одевних предмета нађених на лешу и остале неспецифичне
методе.
Представља најстарији и најчешћи метод препознавања. Ова метода је успешна док
на лешевима нису настале трулежне промене. Пре приступању препознавања од
лица се захтева да опише лице посебно особене знаке ако постоје. Након
препознавања врши се упоређивање добијених података и фактичког стања. Ако је
у питању пунолетно лице врши се провера података кроз картотеку личних карата
и отисак десног кажипрста који се упоређује а узет је са леша и из картона личне
карте. Овим радњама се завршава идентификација лиша. Код препознавања лешева
у масовним катастрофама најчешће чланови најближе родбине врше директно
препознавање леша. Њима се прво предочава фотографија леша а затим се
приступа идентификацији преко картона личне карте, односно отиска десног
кажипрста. Приликом идентификације непознатих лешева постоји велики проблем
услед непостојања лица које би могло да препозна леш. Тада се користи дневна
штампа и телевизија, где се објављује фотографија с молбом да свако ко препозна
лице са фотографије обавести најближу станицу полиције.

39. ИДЕНТИФИКАЦИЈА И РЕГИСТРАЦИЈА СТВАРИ

- 25 -40132621.doc
Ствари представљају неме сведоке догађаја и омогућавају да се њиховом
идентификацијом утврди скуп обележја по којима се она разликује од других
ствари које су исте врсте и да се евентуално открије учинилац крив.дела. Предмет
идентификације могу бити сви предмети крив.дела и могу се поделити на:
1. предмете који са као средство послужили за извршење крив.дела
2. предмете који су настали из кривичног дела
3. предмети који су прибављени крив.делом
4. предмети на којима се могу наћи трагови крив.дела
5. предмети који помажу расветљавању личности извршиоца као и сви други
предмети који могу допринети откривању учиниоца и утврђивању његове
кривичне одговорности.
Ствари поседују своја обележја која се могу класификовати у 4 групе:
1. обележја настала намерно у процесуизраде предмета а то су конструктивне
особине ( величина, боја, маса, тврдоћа итд.)
2. обележја која настају у процесу производње ненамерно као што је
неједнакост димензија производа
3. обележја настала намерно у току употребе као што је резултат гравирања,
усецања, утискивања и сл.
4. обележја настала спонтано у току употребе а јављају се на предметима који
ус употребом изложени дејством разних сила услед чега долази до
разноврсних промена на њима.
Регистрација ствари може бити:
1. превентивна - која се употребљава код ствари за које постоји велика
вероватноћа да се могу употребити за извршење крив.дела или да могу бити
предмет извршења крив.дела. То су путничка и теретна возила, радне
машине, чамци, бродови, ватрено оружје итд.
2. криминалистичка евиденција предмета кривичних дела којом се се
евидентирају несталe и нађене ствари.

40. КРИМИНАЛИСТИЧКО ТЕХНИЧКА ОБРАДА ЛИЦА МЕСТА ( УВИЂАЈ)

Представља непосредно опажање на лицу места криминалног догађаја и чини део

криминалистичке обраде лица места те је неопходно увиђај обрадити и са
крим.техничког аспекта.
Увиђај је један од основних истражних редњи након извршења кривичног дела.
Њиме се откривају и фиксирају материјални трагови који су у непосредној вези са
кривичним делом. Увиђај се предузима када је за утврђивање или разјашњење
важних чињеница у кривичном постпку потребно непосредно опажање. Учесници у
вршењу увиђаја могу бити истражни судија, председник већа и судско веће, радник
ОУП-а, а могу бити и стрчњаци разних специјалности (лекар судске медицине,
инжењери, балистичари и сл.). Основна правила у вршењу увиђаја су: брзина,
методичност, темељитост, објективност. За сваки увиђај потребно је извршити
припреме које обухватају:

- 26 -40132621.doc
 1. стално дежурство ради формирања опремања и упућивања екипе која треба
да изврши увиђај
2. организованост система веза
3. обезбеђење потпуне техничке и друге опреме ради могућности њеног
коришћења
4. организовање у случају потребе нужних интервенција
5. држање у приправности службеног пса

За обављање увиђаја неопходно је:

1. поседовати опрему за вршење увиђаја која садржи комплетно потебну
опрему у посебним несесерима а која су неопходна за вршење увиђаја
2. одредити просторне границе и обезбедити лице места а то су просторне
границе лица места где се могу наћи трагови који су у вези са
крим.догађајем. Код увиђаја се утврђују уже и шире просторне границе лица
места. Ужи део лица места је простор непосредног догађаја крив.дела а
шири део је сав преостали простор у коме се појављују неки трагови. Увиђај
се може обавити и у отвореном и у затвореном простору, што зависи од
места где се догађај десио. Одређене границе се видно обележавају
специјалним средствима као што су лампе, чињеви, траке, канапи итд.
3. обавити статичку фазу увиђаја која обухвата следеће послове: преглед лица
места, обележавање трагова на лицу места, фотографско фиксирање,
скицирање лица места
4. обавити динамичку фазу увиђаја која има за последицу одређене промене на
терену и после тога ње лице места не може довести у првобитно стање. Ова
фаза обухвата следеће радње: изузимање и паковање трагова са лица места,
документовање трагова пап.линија, накнадни преглед и фиксирање лица
места.
5. припремити техничку документацију увиђаја што обухвата: извештај о
крим.техничком прегледу лица места, фото документацију, ситуациони план
лица места
6. припремити посебне методе фискирања лица места што обухвата:филмско
или тв снимање, стереофотограметријско снимање које омогућава добијање
најпрецизнијег плана лица места, моделовање које се користи када има
потребе постојању тродимензиналне макете.
7. обавити реконструкцију догађаја на лицу места која се може предузети и на
главном претресу.

Реконструкција се користи за откривање учиниоца крив.дела и утврђивање кривице

окривљеног на главном претресу. Реконструкција у првој фази обухвата
постављање свих предмета и трагова који су фиксирани на увиђају и то тачно на
истом месту, а води се рачуна да временски услови и време морају бити што
сличнији стварном догађају. Реконструкција се увек врши у вештачки створеним
условима на месту крим.догађаја а састоји се у понављању радње догађаја у
потпуности или делимично. Радња реконструкције се одвија на основу исказа и уз
учешће окривљеног, сведока, оштећеног као и других учесника у догађају те и на
основу других претходно утврђених чињеница и уз што већу сличност са условима

- 27 -40132621.doc
који су постојали на лицу места током извршења догађаја. За обављање
реконструкције потребно је извршити одређене припреме и то:
- одређивање места и времена реконструкције
- лица која ће вршити реконструкцију
- лица учеснике реконструкције
- обим реконструкције
- средства која ће бити употребљена
- метод спровођења реконструкције
- начин фиксирања

Време трајања реконструкције зависи од испуњења њеног циља и обима, а

документовање се врши записником, фотографисањем и скицирањем тока
репродукције. Задатак крим.технике јесте да изради техничку документацију и да
се проследи органу који је вршио реконструкцију.

41. ПОМОЋНА ОПЕРАТИВНА ТЕХНИКА

Ова техника обухвата:

1. уређаје за ноћно осматрање који представљају специјални уређаји чији се
рад заснива на коришћењу инфрацрвеног зрачења које се назива и топлотно
зрачење.
2. магнетофон који се најчешће користи за звучно регистровање појмова,
помоћно вођење записника приликом вођења уписника, регистровање
догађаја приликом праћења и осматрања, регистровање гласа приликом
давања исказа.
3. систем техничког обезбеђења простора и детектори - чији је задатак
откривање неовлашћених лица или непожељних материја и алармирање на
њихово присуство које може укључити безбедност објекта као и лица и
ствари у објекту. За добро функционисање техничког обезбеђења морају се
задовољити неки услови ( поузданост система техничког обезбеђења, брзина
рада система и заштита система).

Детектори служе да региструју сваку изненадну промену у области коју покрива

систем заштите и да пошаљу сигнал који активира алармни уређај. Постоји велики
број детектора и они се могу поделити на:
- механичке
- звучне
- оптичке
- детекторе гасова
- метал детекторе
- детекторе радиоактивног зрачења

42. КРИМИНАЛИСТИЧКО ТЕХНИЧКЕ КЛОПКЕ

Циљ постављања крим.тех. клопки је откривање и идентификација извршилаца

крив.дела уз истовремено обезбеђење материјалних трагова. Њима се на
индиректан начин откривају учиниоци крађа, тако што се маркирају предмети које

- 28 -40132621.doc
учинилац мора да додирне да би остварио свој циљ, а са којих се средство преноси
на руке или одећу и обућу лица. Тако он бива обележен. Крим.тех. клопке често се
замењују са превентивно техничким обезбеђењем објекта или предмета а све због
сличног метода и средстава који се користе, односно због сличног или идентичног
начина функционисања. Између њих постоји разлика а огледа се у чињеници да се
крим.тех. клопке постављају у настојању да се извршилац кривичног дела открије,
идентификује и да се његова кривица докаже што често подразумева и потпуно
откривање извршеног кривичног дела док се код превентивно техничког
обезбеђења објекта или предмета превентивно ради у настојању да се извршење
кривичног дела спречи. Крим.тех.клопке се деле на:
- механичке клопке
- хемијске клопке
- специјалне клопке
Механичким припадају све врсте алармних уређаја који се постављају најчешће као
превентивне мере. Њима се потенцијални извршиоци кривичног дела упозоравају
или обавештавају чуваре реда ради омогућавања хватања учиниоца на лицу места.
Хемијске клопке су супстанце које хемијски реагују са супстанцама које се налазе у
људском зноју као и супстанце које остављају видљиве или голим оком невидљиве
трагове. Суштина хемијских клопки је у постављању обележавајућих материја на
одређена места и предмете и касније у детекцији трагова на извршиоцу кривичног
дела, односно на одећи и предметима које је приликом извршења користио. Ове
клопке се дела на:
- класичне хемијске клопке, где је најефикасније средство сребро-нитрат
- видљиве хемијске клопке код којих се користе средства која хемијски не реагују
већ се само растварају у води зноја и боје људску кожу па тако фиксин оставља
трагове црвене боје
- невидљиве хемијске клопке којима се обележавање постиже коришћењем
флуоресцентним прашкова, пасти и оловака
Приликом постаљања класичних хемијских клопки потребно је испоштовати
неколико правила као што су
- конспиративност која подразумева да само она лица која је неопходно треба
упознати са постаљањем колопке,
-студиозност која се огледа у детаљном упознавању са ситуациојом ради успешног
избора конкретног начина за постаљање клопке
- вишеструкост која значи насотјање да се комбиновано користи више
обележавајућих материја, како би касније било што мање дилема о пореклу трагова
на рукама
- повратност која се огледа у настојању да се искористи свака могућност да и сам
извршилац остави своје трагове у виду отисака прстију у клопци а не само да
трагови клопке остану на њему
Специјалне клопке ( непоновљиве) - постављају се само онда када нема могућности
за постављање других клопки. Њихова суштина се огледа у томе што практично
сваки пут се прибегава новом избору начина постаљања клопке и обележавајуће
материје. Најпогоднија специјална клопка је дактилоскопска клопка. Она захтева да
се неки предмет са глатоком површином на којој остају трагови папиларних линија
постави тако да га учинилац мора преместити да би се домогао предмета који жели

- 29 -40132621.doc
да преузме или прочита. На додирнутом предмету остају трагови пап.линија који се
касније изазивају и фиксирају.

43. ТАЈНА ПИСМА

Представљају свако писмо чија је садржина непозната свима осим оних којима је
намењена. Тајним писмом сматра се оно које неким тајним каналом стигне до
одређеног места као и оно за чије се писање користи шифровани текст.
Криминалистичка техника се бави откривањем и изазивањем текстова писаним
тајним мастилом које се под нормалим условима не може видети. Таквим писањем
се често користе обавештајне и контраобавештајне службе. Могу се разликовати
три врсте тајних писама:
1. писма за која уопште не знају непожељна лица и која не проучава
крим.техника већ друге гране криминалистике
2. писма чији је текст видљив али се у њему крију поруке које може прочитати
само лице коме је писмо намењено. То су најпростији системи писања који
се заснивају на замени појединих слова цифрама или другим ознакама по
утврђеном договору или замена одређених речи дргим речима а сваки од
учесника је упознат са тим заменом
3. писма која поред јавног садрже тајни невидљиви текст а који може бити у
виду:

- писање микротекста невидљивим мастилом

- писање микротекста које је веома сложено и опрема за то
писање је углавном недоступна уиниоцима кривичног дела
- писање невидљивим мастилом се може обавити
једноставно и лако а у те сврхе треба имати невидљиво
мастило, перо за тајно писање и одговарајућу хартију
За откривање и читање тајног текста користе се две основне групе метода и то:
1. методе које неоштећују писма
2. методе које оштећују писма

Методе које неоштећују писма су:

- преглед писма косим светлом које омогућава уочавање на којима је писано без
обзира на то што је текст видљив јер косо светло истиче и најмање неравнине.
- преглед писма под ултраљубичастим зрацима које користи лампу са
краткоталасним и дуготаласним подручјем ултраљубичастог зрачења. За ову врсту
откривања текста користи се флуоросценција која изазива дејство ултраљубичастих
зракова.
- преглед инфрацрвеним зрацима које има доста тегоба у откривању али се у
изузетним ситуацијама може користити.
- преглед електростатичким наелектрисањем које се користи за помоћ специјалног
уређаја и тонера који се у различитим концентрацијама нахвата на местима где
постоји рељеф у односу на места где рељефа нема а то омогућава читање тајног
текста
- изазивање парама јода, што представља методу која се заснива на чињеници да
постоји разлика између влажности тајног текста и осталих делова хартије па се на

- 30 -40132621.doc
влажним местима јод хвата у већој количини него на осталим деловима јер је
особина јода да директно из чврстог агрегатног стања прелази у гасовито стање.

Методе које оштећују писма су:

- изазивање невидљивих текстова хемијским реаговањем где се најчешће користи
кухињска со која је свима доступна, лако се раствара у води и веома се лако
изазива. За тај начин изазивања потребно је имати раствор сребро нитрата.
- изазивање дејством топлоте које се може обавити када је текст написан мастилом
који у себи садржи органске материје ( скроб, млеко, шећер) тако што се изазивање
крши грејањем ( нпр. пеглом). Ако се текст не оштети документ се може послати
лицу коме је намењен па се тако може и пратити активност и понашање примаоца.
- изазивање парама амонијака које настаје под дејством амон. пара које мењају боју
хемијских супстанци. Овај начин изазивања се користи само изузетно.
- изазивање помоћу угљеног праха које се веома стручно изазивају трагови
пап.линија путем разних прашкова.

44. ИСТРАЖНА ТЕХНИКА

Представља део крим.технике који се бави истражном макро и микро трагова а при
томе користећи специфичне крим.техничке и опретивно тактичке као и све методе
основних и примењених наука. Ова техника тумачи на који начин су трагови
повезани са крив.делом и њихову идентификацију односно вештачење. Задатак
истражне технике је да све трагове доведе у узајамну корелацију без обзира на то
где су нашени тј. да изврши идентификацију трагова и вештачења, утврди
идентичност и др. За добијање таквих података стручњаци разних занимања
обављају разна вештачења која се одређују када за утврђивање или оцену неке
важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење од лица које располаже
потребним стручним знањем. Вештачења се деле на криминалистичка и судска.
Криминалистичка се врше поводом или у оквируорганизованог и планског рада на
сузбијању криминалитета. У ова вештачења спадају идентификациона, трасолошка,
балистичка, вештачење рукописа и потписа, докумената, фотографска, физичка,
хемијска и биолошка.
У судска вештачења која се обављају по налогу суда спадају: медицинска,
психијатријска, метереолошка, хемијска, економска , књиговодствена и др.
Након неког крим.догађаја на лицу места могу се разоткрити неколико група
трагова и то:
1. трагови биолошког порекла ( крв,излучевине, коса, длака, дрво)
2. трагови органског порекла ( дрога, нафтни деривати, пластични материјали
и експлозиви барутне честице, органска једињења итд)
3. трагови неорганског порекла ( стакло, метали, неорганске боје, стене,
минерали и др.)
4. трагови пап.линија који садрже како органске тако и неорганске супстанце
из састава зноја
5. трагови који представљају одразе разних предмета а који су материјалне
природе јер су настали утиснућем или пресликавањем на неку материјалну
подлоогу на коју преноси део материјала са предмета који је начинио одраз.
Ови трагови су у виду микротрагова.

- 31 -40132621.doc
 45. ФИЗИЧКЕ МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МАТЕРИЈАЛНИХ ТРАГОВА
( МЕРЕЊЕ ДИМЕНЗИЈА, МАСЕ И ГУСТИНЕ ТЕЛА )

Мерење дужине може бити веома различито у зависности од величине

материјалног трага чије се димензије мере као и од прецизности мерења. Постоје
разни уређаји за мерење дужине. У крим.техници најчешће се користе: мерна трака,
лењир, кљунасто мерило (шублер), милиметарски завртањ, мерна лупа и окуларни
микрометар.
Мерна трака се користи за мерење већих растојања на лицу места као и
мкротрагова већег габарита. Њена дужина је 10м, сачињена је од пластике или
челика. За прецизнија мерења јачих дужина користи се кљунасто мерило које се
назива шублер или нонијус.
Микрометарски завртањ је прецизнији инструмент од нонијуса али са мањим
опсегом мерења дужине.
Мерна лупа и окуларни микрометар представљају справе за мерење дужине по
оптичким увећањем. У криминалистици се помоћу мерне лупе врши графоскопско
вештачење где је често потребно мерити ширину потеза или величину слова код
вештачења неког рукописа.
Мерење масе - у механичком смислу маса представља меру инертности тела или
код промене стања његовог кретања. У физичко-хемијском смислу маса је
сразмерна количини супстанце коју неко тело садржи. Присуство веће количине
супстанци представља и већу масу тела. Масу тела треба разликовати од тежине
тела јер су то различите величине. Тежина тела у стању мировања представља ону
силу којом тело делује на подлогу или ослонац под утицајем гравитације. Маса се
мери теразијама тако што се непозната маса пореди са познатом масом тегова.
Мерење густине - густина представља константу неког материјала и она не зависи
од количине супстанце или величине тела. Густина се израчунава када се маса тела
подели са запремином тела. По правилу чврста тела имају већу густину од течних а
ова имају знатно већу густину од гасовитих. Одређивање густине чврстих тела
обавља се тако што се маса измери теразијама док се запремина одређује на основу
запремине течности коју тело истисне ако се птопи у течност. То се мери
градуисаном мензуром. Запремина тела представља разлику у броју подељака са
телом у течности и без тела у течности и дата је кубним метрима или
центриметрима. Ово је груб начин одређивања запремине и може користити само
за тела која не упијају течност и која се не растварају у датој течности. Овом
методом се врши брза процена густине мањих предмета као шти су чауре,
пројектили и др. За мерење густине течности најпогоднија је пиктометарска
метода. Прво се измери празна маса пиктометра са запушачем па се пиктометар
напуни испитиваном течношћу, након чега се ставља запушач док се вишак
течности излива кроз уздужни канал. Тако затворен пун пиктометар садржи у себи
познату запремину течности. Ако се тада измери маса напуњеног пиктометра онда
се маса течности у пиктометру може лако одредити као разлика између масе пуног
пиктометра и празног пиктометра. Из овако измерене масе и познате запремине
израчунава се густина течности према формули за густину. За одређивање густине
прашкастих супстанци као што су узорци нађени као трагови на обући или узети са
лица места користи се посебна флотациона метода коју је развио амерички

- 32 -40132621.doc
криминалиста Пол Кирк. Она се заснива на чињеници да чврста тела у течности
тону ако је густина тела већа од густине течности и лебде у течности ако су густине
тела и течности исте. На тај начин се према густини течности може одредити и
густина тела. Ако она у течности лебди. Имајући у виду да се густина течности
одређује једноставним поступком довољно је за одређивање густине чврстог тела
наћи течност погодне густине у којој тело лебди па да се затим одреди густина
течности која је истовремено и густина испитиваног тела. Ова метода је посебно
погодна за одређивање густине појединачних али чврстих узорака тела.

46. ЛУПА И МИКРОСКОП

Представљају значајне инструменте који се често користе у крим.техници ради

визуелног испитивања микротрагова или ситних детаља на микрообјектима. Они
омогућавају увећање лика предмета који се испитује. То су оптички инструменти
који у свом склопу садрже елементе као што су сочива, призме, огледала и сл.
Израђују се од материјала који или пропуштају светлост или се као огледала
рефлектују. Сочива и призме се израђују од специјалних врста
транспарентнихстакала већег индекса преламања како би помоћу лупе или
микроскопа добили увећане ликове предмета који за ту прилику морају бити
осветљени. У ту сврху најчешће се користи обична бела светлост или ређе светлост
одређене таласне дужине. Светлост која осветљава предмет одбија се од предмета и
долази до оптичког инструмента помоћу којег се ствара увећан лик. Најважнији
оптички елемнат код ових уређаја је сочиво. Лупа уствари представља само једно
сабирно сочиво. Микроскоп је у принципу једна цев која садржи сабирна сочива на
две позиције.
Прва, у близини испред објекта који се микроскопира ( објектив) и друга је
смештена на супротној страни тубуса и кроз сочиво које се зове окулар, посматра
се лик објекта који је добијен помоћу првог сочива.
Заједнички учинак оба сочива чини увећан лик предмета који се микроскопира.
Увећање кој се постиже лупом је реда величине 10 пута, док су увећања код
микроскопа за 1 до 2 реда величине већа. Могу бити од 100 до 1000 пута. Поред
оптичких микроскопа који за свој рад користе сноп светлости много боља увећања
остварују се помоћу елетронске микроскопије која уместо светлосног снопа
користи сноп брзих електрона. Улогу сочива код електронских микроскопа имају
специјално конструисана електрична или магнетна поља која утичу на путању
електрона из снопа. Битна разлика између оптичке и електро-микроскопије је у
томе што се код оптичке за осветљавање користи светлост ограничене таласне
дужине, док се таласна дужина електрона у снопу може мењати произвољно у
зависности од брзине кретања електрона. Максимално увећање оптичког
микроскопа је реда величине до 1000 пута док се помоћу еле.микроскопа постиже
максимум ивећања изнад 100.000 пута. У крим.техници ови уређаји могу се
прилагодити потребама испитивања и вештачења материјалних трагова, па се
поред обичне лупе могу користити и мерне лупе које су специјално конструисане
за мерење растојања на објектима који се посматрају . Такође, се користи и
дактилоскопска лупа која је специјално конструисана за потребе крим.технике а
она има носећи сталак на коме се налази помоћу прстена за сочивом чије је
увећање око 3 пута. Честу употребу има и варијанта појединих оптичких уређаја

- 33 -40132621.doc
као што су компаративни микроскопи, стреомикроскопи и поларизациони
микроскоп.
Компаративни је оптички инструмент за истовремено посматрање два предмета у
истом видном пољу. Најпре се примењивао у балистици јер за вештачење
рељефних трагова на пројектилима и чаурама морају се упоређивати микрорељефи
на спорном и пробно испаљеном пројектилу а то је немогуће без директног
поређења и употребе компаративног микроскопа.
Постоје више врста компаративних микроскопа и молекуларни и бинокуларни и
компаративни микроскоп са екраном.
Компаративни микроскоп се користи и за графоскопска вештачења.
Стерео микроскоп се назива и бинокуларна лупа. То је оптички уређај који даје
стерео слику, односно тродимензионални лик предмета који се посматра. Користи
се за увећање до 125 пута. На сваком стереомикроскопу могућеје монтирати
адаптер са фото камером што омогућава фотографско увећање лика предмета.
Поларизациони микроскоп представља класичан оптички микроскоп са додацима
који омогућавају употребу линеарно поларизоване светлости која се користи
уместо обичне светлости.

47. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МАТЕРИЈАЛНИХ ТРАГОВА

Ове методе се користе за анализирање материјалних трагова ради њихове

непосредне иднетификације или поређења. Њима се испитују термичка својства као
што су карактеристичне температуре разних прелаза а то је тачка топљења,
кључања и др. као и топлоте фазних прелаза. За ову врсту испитивања користе се:
дифернцијална термоанализа која подразумева температуре узорака и симултано
мерење топлоте коју испитивани узорак размењује са околином, и
термогравиметрија код које се прати промена масе узорака са порастом
температуре. Ове термичке методе испитивања подразумевају загревање узорака
одређеним темпом. У неком тепературном опсегу уз мерење и бележење промена
које се дешавају са узорком у току загревања. Поред програмираног загревања
узорка могућ је и обрнут процес а то је програмирање хлађења за праћење промена
које настају на узорку.

57. МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА МАТЕРИЈАЛНИХ ТРАГОВА

Дају одговор у вези са унутрашњим сасавом на атомско-молекуларном нивоу.

Осврнућемо се на испитивање материјалних трагова органског порекла или
неорганског порекла. Испитивање трагова органског порекла у која спадају разна
једињења могу се поделити у неколико група ( дроге, синтетска влакна, нафтни
деривати, органске боје, пластични експлозиви и др.). Појединачну
идентификацију ових једињења омогућава природна јачина везивних сила између
атома у органским једињењима. У истраживањима се најчешће примењују
инструменталне методе у које спадају хромографска метода и електрофореза. Њима
се омогућава раздвајање појединих хемијских компоненти из смеше и добијање
чистих органских једињења. Хромографске методе су од нарочитог значаја при
анализи више компоненти материјала у чији састав улази више хем.једињења а који

- 34 -40132621.doc
се веома често јављају као материјални трагови у крим.лабораторијама. Она се
успешно користи код идентификациједрога које нису произведене по
одговарајућим стандардима те садрже неке пратеће супстанце. Ова метода
омогућава успешно раздвајање смеше на поједине компоненте како би се могло
приступити анализи сваке компоненте појединачно. Од хромотографских техника у
криминалистици се користе три поступка:
1-гасни
2-течни
3-танкослојна хромотографија
Гасни поступак се примењује када је узорак смеше састављен од више органских
једињења која су у гасовитом агрегатном стању или се такво стање може довести
загревањем. Основна фаза је неки инертни гас. Обично хелијум или азот. Течни
поступак се примењује ако је узорак смеше састављен од разних једињења у течној
фази те није могуће применити испитивање при високим температурама већ се
мора извршити разоткривање на собној температури што је случај приликом
анализе разних експлозивних материја. Танкослојна хромотографија је
подваријанта течне хромотографије и често се користи за брже анализе, с обзиром
да није везана за сложену апаратуру. Као стационарну подлогу користи чврсту фазу
у виду неког порозног материјала, до се као покретна фаза или носач узорка
примењује течност коју порозан материјал подлоге упија. Принцип хромотографије
састоји се у томе што се узорак у виду гасне или течне смесе непрекидно преводи
преко неког материјала, односно преко подлоге тако да су узорак и подлога у
непосредном контакту. Тако се при проласку смеше подлоге долази до раздвајања
смеше на компоненте једињења. Електрофореза је електрохемијска метода која се
користи за раздвајање јонизованих метода или молекула у електричном пољу.
Јонизација атома и молекула настаје променом броја електрона у омотачу атома и
обично се то дешава под дејством спољашње подлоге. Ако су настали јони
покретни они се могу ангажовати у процесу настанка електричне струје.
Електрична струја представља усмерено кретање наелектрисања и настаје ако
постоје слободни и покретни носиоци наелктрисања (јони, слободни електрони) и
ако постоји електрично поље које ће их покренути у неком смеру. Значајна метода
за идентификацију органских једињења јесте спектрофотометрија. Она се заснива
на анализи апсорпције еле.магнетског зрачења од стране испитиваног узорка.
Апсорпција инфрацрвеног зрачења омогућава да се на основу добијених података
може извршити идентификација неке органске супстанце. Апсорпциони спектар
неке хемијске супстанце мери се и записује помоћу инструмента који се зове
спектрофотометар.

48. ТРАСОЛОГИЈА

Трасологија је посебна грана крим.технике која се бави учењу о траговима злочина

и методама и средствима за њихово проналажење, фиксирање и испитивање са
циљем утврђивања механизма његовог настанка групне припадности и појединачне
идентификације објекта који је произвео трагове. Реч трасологија потиче од
француске речи "фрасе" што значи траг и грчке речи "логос" што значи наука.
Крим.литература појам трага различито дефинише али га сви везују за извршење

- 35 -40132621.doc
крив.дела. Наш криминалиста Симоновић под трагом крив.дела подразумева сваку
видљиву или невидљиву материјалну појаву која се проучава било каквом
физичком радњом човека, животиње или неког предмета приликом вршења
крив.дела. Алексић и Миловановић под појмом траг у криминалистици
подразумевају сваку мат.промену која стоји у изричито последичном односу с
кривичним делом и омогућава утврђивање правно релевантних чињеница. У
крим.техници појам трага треба схватити у ширем смислу а он би гласио: " траг је
свака намерно или ненамерно изазвана материјална промена видљива или голим
оком невидљива а која је у узрочно последичној вези са крив.делом или било којим
другим догађајем чије је разјашњење везано за крим.техничке послове. Приликом
извршења крив.дела мат.трагови се могу појавити у различитим облицима што
зависи од природе крив.дела начина, места и средства извршења, понашања и
обазривости учиниоца као и од тога који су трагови остали на месту крим.догађаја.
Трагови у вези са крив.делом и учиниоцем могу се посматрати са два становишта.
- са становишта улоге и задатка крим.технике у проналажењу, фиксирању,
изазивању, паковању крим.трагова за вештачење.
- са аспекта крим.техничког начина прикупљања и оперативног коришћења трагова
у крим.обради.
Може се закључити да постоји нужност повезивања технике и тактике поступања у
раду са мат.трагова на месту извршења крив.дела. Да би траг послужио за
утврђивање постојања крив.дела за проналажење учиниоца и као доказ у
крив.поступку треба да буде утврђен однос између трага и крив.дела као и између
трага и учиниоца. Највећи број трагова настаје као последица неког крив.дела или
догађаја али се често дешава да учинилац оставља траг како би оперативну
делатност усмерио у погрешном правцу.

49. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРАГОВА

Постоји више основа по којима се може вршити класификација материјалних

трагова а један од њих је и према значају. Та подела омогућава да се на основу
трагова добију одговори на златна питања криминалистике. Према том
критеријуму трагови се могу поделити на:
1. трагове постојања крив.дела
2. идентитета учиниоца
3. идентитета саучесника
4. идентитета оштећеног
5. начин извршења кривичног дела
6. место извршења крив.дела
7. средства извршења
8. време извршења
9. мотив извршења

Трагови се могу поделити и по величини и уочљивости као и према њиховом

пореклу. Према величини постоје:
1. микротрагови
2. макротрагови
3. мегатрагови

- 36 -40132621.doc
Макротрагови се могу појавити у два облика и то ка видљиви и као невидљиви
(латентни) и видљиви. Видљиви представљају трагове који се могу видети голим
оком при нормалним условима осветљења. Они се лако уоче открију и фиксирају а
њихова обрада зависи од њиховог порекла. Ако су трагови невидљиви за то постоје
два разлога или су малих димензија или су безбојни. То су латентни трагови које
треба на погодан начин учинити видљивим. За невидљиве трагове најтеже је
претпоставити на ком се се месту налази а након тога треба применити
одговарајућу методу за њихов проналазак. Према димензионалности макротрагови
се деле на линијске, површинске и рељефне. Ови трагови настају као одраз спољне
форме неког предмета. Разликују се од обичних трагова по броју значајних
димензија. Линијски трагови настају као плитки одрази неког шиљатог предмета на
површину на коју се делује и они испољавају једну значајну димензију. Ту спадају
и трагови где се јавља више паралелних линија или огреботина као што су трагови
сечива или трагови на пројектилима који настају код оружја са олучним цевима.
Површински трагови настају наношењем или одношењем материјала са неке
подлоге као и површинском деформацијом при контакту два или више тела. Ови
трагови имају две димезије и то дужину и ширину. Рељефни трагови иају јасно
изражене све три димензије и представљају негатив неког предмета. За настанак
ових трагова потребно је постојање два услова.
- мекана подлога на којој такав траг може да остане што може бити мекана земља,
песак, восак и сл.
- притисак предмета на неку материју који омогућава останак рељефног трага.
Колико је притисак јачи израженост је већа. За вештачење се може користити
позитив који се добија од негатива трага.
Микротрагови - постоје различита схаватања и мишљења јер је линија
разграничења између микротрага и макротрага веома дискутабилна. Деф.
микротрага се може тумачити двојако. По једној дефиницији микротрагови
подразумевају само оне трагове који се голим оком не могу видети. По другој,
тумачи да микротрагови представљају и делиће материје који се обичним оком
једва виде. Ово је шири појам микротрагова који заступа више домаћих
криминалиста. Када постоји претпоставка о врсти трага који се тражи присуство и
најситнијих микротрагова може се утврдити помоћу аналитичких метода.
Мегатрагови представљају веома велике трагове који су постали важни када се
појавио проблем заштите животне средине т.ј загађености река, земљишта и
ваздуха.
Проблем код мегатрагова представља репрезентативни део трага јер они заузимају
више км2. Ти трагови се могу обезбедити на више начина. Један од начина захтева
да се они узимају на што више места и тачно се обележава са ког се места узимају.
Други начин је узимање интегралног трага који је за лабораторијску обраду
неповољнији јер губи своју индивидуалност.

50. ПОДЕЛА ТРАГОВА ПРЕМА ПОРЕКЛУ

Обрада трагова може се обавити путем 3 фазе:

- 37 -40132621.doc
1. крим.тех. обрадом на терену
2. крим.тех. која је изузетно важна за стварање целокупне слике догађаја и посебно
користи опретивним радницима па би се могла и назвати крим.оперативном фазом
3. је обрада трагова - вештачења у којој трагови који имају домен индиција прелазе
или не прелазе у домен доказа.

Према пореклу трагови се деле на:

- трагове људског порекла
- животињског порекла
-биљног порекла
- оруђа
- трагове дејства силе на стакло и трагове стакла
- трагове ватреног оружја
- трагове при пожару и експлозији
- трагове саобраћајних возила
- трагове из области животне средине
- трагове одеће и влакна
- трагове земље, прашине и супстанци непознатог порекла
- трагове вешања
- трагове уништених ознака на металним предметима и љихова реституција
- трагове дрога
51. ТРАГОВИ ЉУДСКОГ ПОРЕКЛА

Ови трагови у крим.тех имају посебан значај јер неки од њих директно упућују на
идентитет учиниоца. Ови трагови се деле у више подгрупа и то: трагови пап.линија,
трагови руку, трагови стопала, трагови крви, трагови људских излучевина, трагови
зуба, трагови усана, трагови ноктију, трагови мириса, трагови косе и длака, трагови
осталих делова човечијег тела.
Трагови пап.линија поседују особине које омогућавају откривање учиниоца
крив.дела. Те особине су непроменљивост, индивидуалност, могућност
идентификације, могућност класификације и особина која даје могућност
преношења цртежа пап.линија са особе на неки предмет. Ова особина има велики
оперативни значај. У литератури се често меша појам трагова пап.линија и појам
отиска прстију. У западним земљама се та разлика не прави већ све што је у вези са
тим назива се отисак прста. Код нас се прави оштра разлика између појмова отисак
прста и трага пап.линија. Израз отисак прста упућује на то да се од неке особе
узимају отисци док траг пап.линија указује на то да нека особа несвесно оставља
трагове пап.линија на одређеном предмету. Општи закључак је да отисак прста
увек означава цртеж пап.линија добијен дактилоскопирањем а траг пап.линија
цртеже пап.линија који су настали најчешће не намерним подизањем разних
предмета или предмета приликом или у вези са извршењем крив.дела. Када се
говори о траговима пап.линија треба познавати:
- настанак трагова пап.линија
- врсте трагова пап.линија
- методе откривања пап..линија
- трајност трагова пап.линија
- обезбеђење и паковање предмета са траговима пап.линија

- 38 -40132621.doc
- крим.тех. обраду видљивих трагова пап.линија
- фотографску обраду трагова пап.линија
- обраду техничке документације
Трагови пап.линија настају као последица рељефног карактера пап.линија и зноја
којим су пап.линије покривене. Зној представља материјал који се наноси на
подлогу приликом додиривања подлоге прстима. Трагови су латентни јер је зној
безбојна течност. У зависности од јачине притиска прста на подлогу зависи и
квалитет трага отиска. Са крим.тех становишта траговима пап.линија сматрају се
само они трагови код којих су јасно изражени цртежи пап.линија а то су трагови
који настају директним статичким контактом пап.линија и неке површине или
предмета. Крим.тех разликује две врсте пап.линија и то:
- видљиви трагови пап.линија - невидљиви (латентни)
Видљиви су карактеристични из разлога што су голим оком видљиви. Деле се на
рељефне и обојене.
Рељефни настају када пап.линија дође у контакт са платичном подлогом као што је
прозорски гит, парафин, восак, маслац итд.
Обојени трагови пап.линија настају на два начина и то: наслојавањем и
одслојавањем
Први настају када су пап.линије прекривене неком обојеном материјом и тада
долазе у контакт са подлогом па се боја преноси на ту подлогу.
Ови трагови могу настати на три начина:
1. наношењем обојеног материјала на подлогу
2. одношењем обојеног материјала са подлоге
3. рељефни трагови
Невидљиви трагови пап.линија се најчеше налазе на лицу места догађаја. Настају
захваљујући томе што је површина сваке пап.линије прекривенавеликим бројем
знојних канала из којих се стално лучи зној и тако је пап.линија увек влажна. Ови
трагови су веома корисни у откривању к.д јер учинилац није свестан да је траг
оставио.
Методе откривања пап.линија су визуелне природе и оне захтевају да се сви
трагови обележе одмах након уочавања. Ако су трагови скривени поступак
откривања је компликованији и за тај поступак потребно је имати доста искуства.
Откривање захтева посматрање површина или предмета на којима се очекује да
постоје ти трагови. Успех откривања тих трагова зависи од подлоге на којој се
налази латентни траг. Трагови се лако уочавају на равним и глатким површинама а
теже на храпавим. Новије методе за откривање латентних трагова пап.линија
заснивају се на флуоросценцији која се изазива јаким снопом континуираног
ласерског зрачења. Када сноп трагова прелази преко површина и предмета на
којима се налазе латентни трагови и под дејством тог зрачења они почињу да
флуоросцирају те тако постају видљиви. За изазивање латентних трагова користе се
јодне паре, разни прашкови, сребро нитрат и др.

52. ТРАГОВИ РУКУ

Ови трагови се могу наћи на лицу места извршења к.д . Разликују се две врсте ових
трагова и то:голих руку и у рукавицама.

- 39 -40132621.doc
Трагови голих руку су интерисантни када нема трагова пап.линија. Трагови руку се
фиксирају на класичан начин, тако што се обележавају, фотографишу, уносе у
записник и уносе у скицу. Ови трагови могу открити дужину прстију, величину
шаке, распон измешу прстију као и боре на длану. Ови подаци служе и за
елиминацију учиниоца к.д а не за његово откривање. Њима се лако разликује пол
учиниоца и димензије шаке. Ови трагови не могу бити доказни већ само индиција
која води ка учиниоцу к.д. Трагови руку у рукавицама омогућавају да се добију:
подаци о руци особе која оставља трагове и подаци о рукавицама. Подаци о руци
особе могу и да не дају тачне податке јер лице може да носи рукавице које
неодговарају величини његове шаке. Изузетак су хирушке рукавице које приањају
за шаку и прсте. Најчешће се користе кожне ли плетене рукавице које поседују
индивидуалне карактеристике на основу којих се обавља њихова идентификација.
Проналажење, фиксирање и начин идентификације рукавица обавља се на исти
начих као и код трагова пап.линија.

53. ТРАГОВИ СТОПАЛА

Ови трагови се јављају услед кретања по подлози и када је тело у стању мировања.
Интензитет трага је директно пропорционалан тежини тела а обрнуто
пропорционалан површини стопала, односно сразмеран је притиску на тло. Облик
кретања подразумева специфичност код трагова који се одликују посебним
детаљима што представља разлику трагова по облику и интензитету, од трагова
стопала при ходању и трчању. Крим.тех становиште трагова стопала дели према:
- начину проналажења
- начину фиксирања
- начину идентификације
- крим.тумачењу
Проналажење трагова стопала зависи од њихове врсте, па се на основу тога деле на
видљиве и невидљиве.
Видљиви се запажају голим оком.
Према начину настанка могу бити површински и рељефни.
Површински могу настати наношењем материјала и одношењем материјала.
Рељефни траг.стопала настају гажењем по мекој подлози као што су земља, песак,
снег итд. Разлика између рељефних и површинских постоји само у вези са трећом
димензијом (дубином трага).
Рељефни представљају негатив стопала. Невидљиви настају гажењем по чистој и
равној површини. Ако су трагови настали гажењем босим стопалом по чврстој
површини они се могу наћи као трагови пап.линија стопала а постају видљиви
класичним откривањем односно изазивањем помоћу прашкова. У новије време
уведен је сепецијални уређај за изазивање трагова стопала поступком
електростатичког наелектрисања, када на угаженом месту долази до разлике у
наелектрисању између околине и њега. Фиксирање трагова стопала обавља се

- 40 -40132621.doc
означавањем, уношењем у записник о увиђају, фотографисањем, скицирањем,
фиксирањем површинских трагова стопала, фиксирањем рељефних трагова
стопала, фиксирањем латентних трагова стопала. Идентификација лица на основу
трагова стопала се може обавити само ако постоји осумњичена особа или обућа за
коју се сматра да је оставила траг. Карактеристике које поседују трагови стопала
могу бити: опште карактеристике трагова стопала и индивидуалне карактеристике
трагова стопала. Опште се деле на опсте карактеристике појединачних трагова и
опште карактеристике групних трагова.
Опште карактеристике се могу разматрати ако постоји већи број трагова стопала
који заједнички образују групу трагова. Групни трагови дају податке о начину
хода, углу хода и о дужини корака. Индивидуалне карактеристике представљају
поједине карактеристике помоћу којих је могуће идентификовати особу која их је
оставила или трагове обуће који су откривени. Идентификација је могућа само ако
дође до осумњичене особе а ова идентификација се врши у односу на босо стопало,
стопало у чарапи...

54. ТРАГОВИ КРВИ

Трагови крви су врста биолошких трагова који се могу наћи на месту самог
криминалног догађаја, на одећи, обући и телу учиниоца и жртве, као и на
предметима кривичног дела. Могу се пронаћи у различитим облицима ( трагови
сливања, у виду капи, отисака и брисотина, комбиновани ). Трагови крви се могу
открити и кварц лампом, јер је њихова флуоресценција најчешће различита од
флуоресценције подлоге. Када је неизвесно да ли траг потиче од крви, у циљу
провере могу се користити хемијске методе ( нпр. бензидински тест, луминолоски
тест). Пре било каквог другог захвата трагове крви треба фотографисати, унети у
скицу и описати у белешкама на основу којих се саставља записник.
Фотографисање се врши размерном фотографијом са колор и црно белим филмом
уз примену филтера боје подлоге. Након фиксирања приступа се обезбеђивању
трага. Метод обезбеђивања зависи од стања крви (течна или сува) и врсте подлоге
на којој се налази. Информације које дају трагови крви морају се испитати у два
смера и то:
1. судско-медицинска испитивања која се обављају у специјализованим
лабораторијама
2. криминалистичко испитивање са циљем утврђивања одређених околности
( место изврђења крив.дела, врста повреде, положај жртве у време
крвављења и сл.)
- У случају убиства ако се не нађу трагови крви, а морало је бити праћено
крварењем онда је то знак да је убиство извршено на другом месту.
- Приликом повреде артерије крв се распршује у виду мноштво капљица, а
приликом повреде вена крв тече у потоцима.
- Ако је повреда начињена на врату, поред уха док је човек стајао крв се слива
према грудима.
- Ако је лицу глава забачена уназад крв се слива према леђима.

- 41 -40132621.doc
- Ако је лице лежало на леђима крв се слива управо на кичму, према потиљку.
- Ако је жртва лежала на стомаку крв се слива преко образа.
- Ако је повреда нанета на било ком делу тела човека у седећем положају крв се
слива и мора начинити локву крви код седалних мишића.

55. ТРАГОВИ ЉУДСКИХ ИЗЛУЧЕВИНА

Представља врсту биолошких трагова у које спадају трагови сперме, пљувачке,

измета, мокраће, зноја и сл.
Трагови сперме се најчешће налазе код кривичних дела из области сексуалног
криминалитета. Могу се наћи на лицу места, на жртви, на извршиоцу. За откривање
може се користити кварц лампа. На основу њих се може утврдити проток времена
од излучивања ( на собној температури сперматозоиди могу да остану у животу
највише до 24 часа). Употребом методе геномског "отиска" могуће је извршити
директну идентификацију лица. Такође, трагови сперме су погодни и за коришћење
ради идентификације путем днк анализе.
Трагови пљувачке се могу пронаћи код многих кривичних дела. Обично се налазе
на писмима, поштанским и таксеним маркама, опушцима цигарета, марамицама,
одећи и другим местима. Под условом да трагови пљувачке нису старији од од 10 -
15 дана може се утврдити крна група АБО система. Коришћењем методе генетске
анализе могућа је идентификација лица. Измет, мокраћа, гној и избљувак се ређе
могу наћи на лицу места. Свака од тих излучевина може указати на здравствено
стање оставиоца. У измету се могу наћи крвни судови, епителне ћелије што
омогућава одређивање крвне групе и идентификације учиниоца.

56. ТРАГОВИ ЗУБА

Трагови зуба настају када се зубима дејствује на неки предмет или лице. Највећи
број трагова спада у угризе и одгризе. Ако се ради о одвајању дела од целине ради
се о одгризима а ако се не одваја ради се о угризима. Трагови зуба се могу наћи на
телу жртве или учиниоца, прејрамбеним производима и на тврдим предметима.
Највећи део трагова зуба спада у видљиве и рељефне трагове. Фиксирање трагова
зуба обухвата две фазе: фотографисање и мулажирање. Приликом фотографисања
пожељна је употреба ултраљубичастог и инфрацрвеног светла, како би се јасније
истакла критична места. Одливање рељефних трагова зубе врши се уз помоћ
посебних денталних смеса које се користе у зубној протетици. Трагови зуба се могу
користити за утврђивање неких околности ( трагови зуба на прехрамбеним
производима указују на вршење кривичног дела без журбе) и за идентификацију
лица које је начинило траг( упоређивањем експерименталних отисака са трагом).

57. ТРАГОВИ НОКТИЈУ

Трагови ноктију се могу појавити у два облика: као механички траг и као биолошки
траг. С обзиром на облик, чврстину и оштрину врхова нокти могу имати карактер
оруђа, и као такви произвести одређене промене на објектима са којима долазе у
додир. Већу вредност у криминалистици имају трагови пронађени у форми
одесечених сломљених и откинутих делова. За усешну идентификацију лица

- 42 -40132621.doc
неопходно је поседовати део нокта од најмање 2 мм. Вештачење самих трагова
ноктију се појављује:
1. у облику механоскопске експертизе ( уклапање пронађених ноктију са
ноктима одређених лица)
2. вештачење методом генетске анализе ( што је веома ретко јер се за
идентификацију ДНК чешће користе погоднији биолошки материјали као
што су крв, кости, ткива.)

58.ТРАГОВИ МИРИСА

Представљају специфичну врсти микротрагова. Ови трагови се образују све док

постоји њихов извор и одговарајћи спољни услови за то. Под утицајем ветра, влаге
и сл.фактора они се шире у простору. Мирис је јачи уколико смо близу извору
мириса. С обзиром на овакву карактеристику мириса, протеком времена тешко је
могуће открити ове трагове ( након 10 сати тешко је очекивати овакве трагове).
Ови трагови се могу поделити на трагове мириса човека и и трагове - мирисе.
Откривање трагова мириса врши се уз помоћ разноврсних техничких средстава и
детектора као и употребом специјално обучених паса. Обезбеђивање трагова
мириса представља један од проблема, мада су у криминалистици развије одређене
методе. Посебна дисциплина у оквиру криминалистике која се бави траговима
мириса јесте одорологија. Очекује се да ће у будућности бити створени услови за
вршење одоролошких експертиза, чији ће резултати моћи да се користе као
материјални докази у кривичном поступку.

59. ТРАГОВИ КОСЕ И ДЛАКА

Представљају трагове људског порекла који омогућавају да се на основу њих

одреди групна припадност појединих обележја или изврши непосредна
идентификација. Могу се наћи као длаке које су саме отпале и у виду насилно
исчупаних длака. Најчешће се могу наћи код кривичних дела убиства, силовања и
других квивичних дела код којих долази до отпора жртве. Могу се наћи на лицу
места, постељини, тепиху, одећи, у стиснутој шаци, испод ноктију и др. Поред
информација о оставиоцу, трагови длака, носе и информације о самом догађају.
Трагови длака се траже употребом лупе уз јако осветљење. Након фиксирања трага,
обезбеђење се врши тако што се длаке узимају пинцетом и стављају у чисте
епрувете са тачном ознаком места налажења. На свакој длаци разликујемо корен,
стабло и врх. Корен и стабло имају три слоја: спољни, средњи и срж. На основу
врха се утврђује да ли је длака спонтано испала или насилно ишчупана. Да би се
извршила ДНК идентификација неопходно је да длака садржи корен.
Испитивањем трагова длака може се утврдити: да ли се ради о длаци или влакну, да
ли је људска или животињска, са ког дела тела потиче, да ли је насилно откинута
или не, да ли је фарбана, да ли је длака од мушкарца или жене.

60. ТРАГОВИ ЖИВОТИЊСКОГ И БИЉНОГ ПОРЕКЛА

Трагови животињског порекла су врста трагова који потичу од животиња. Ту

спадају трагови животињских ногу, крви, длака и излучевина. Трагови

- 43 -40132621.doc
животињских ногу се фиксирају на исти начин као и трагови човечијег стопала.
Када су у питању трагови поткованих животиња могу послужити за
идентификацију на основу облика и величине потковице, распореда ексера и
облика главе код ручно израђених ексера. Трагови животињксог порекла могу се
наћи када је нека животиња употребљена за извршење кривичног дела, када је
пратила учиниоца крив.дела, када је употребљена као транспортно средство и сл.
Највећи значај имају трагови животињских ногу, који могу указати на правац
кретања животиње, врсту, величину и развијеност итд. Могу бити површински и
рељефни у зависности од подлоге на којој су настали.
Трагови биљног порекла су врста трагова који потичу од биљака. Ту спадају целе
биљке, делови, стабљике, корен, цветови, плодови, сок, семе, и полен.
Биљни трагови се користе у три групе кривичних дела:
- код сече шума, воћњака или винограда и уништавања других пољопривредних
кутура
- код кривичних дела разбојништва или силовања у пољу, шуми, парку или
случним местима.
Највећу криминалистичку вредност од трагова биљног порекла има дрво, јер са
великим степеном вероватноће може се одредити врста и порекло. Такоже. на
дрвету остају веома добро забележени разни механички трагови који омогућавају
идентификацију оруђа.
Велики значај имају и други делови биљке који могу послужити у сврху
идентификације биљне врсте и локалитета са којег потичу. За прикупљање ових
трагова користе се посебни усисивачи са густим филтерима. За проналажење ових
трагова веома је значајна примена начела брзине и оперативности. Биљни трагови
се проналазе пажљивим прегледањем косе, одеће и обуће и доњег построја
возила.За вештачење ових трагова неопходно је ангажовати стручњаке посебног
профила ( ботаничаре). Вештаку, поред биљних трагова, треба послати и узорак
дате биљне врста са територије с које потиче и траг.

61. ТРАГОВИ ОРУЂА

Представљају врсту механичких трагова који настају приликом употребе оруђа.

Ови трагови су присутни код многих крив.дела, а најчешће код провалних крађа,
саботажа, диверзија, крађа моторних возила и др.
Сва обележја оруђа можемо поделити на:
- обележја настала у процесу производње
- обележја насталу у току употребе.
И једна и друа могу настати намерно или случајно.
Према пореклу оруђа делимо на:
1. Алате ( намењена за широку употребу у домаћинстви. пољопривреди и др.)
2. Специјална оруђа ( израђена са немром вршења кривичног дела)
3. Пригодна оруђа ( су различити предмети који не спадају у алате, а које
учиниоци употребљавају у стању у коме их проналазе или их незнатно
прилагођавају својим потребама)

Према намени оруђа могу бити:

1. сечива

- 44 -40132621.doc
 2. тестере
3. бушилице
4. бодежи
5. оруђа уа стругање
6. оруђа за одваљивање
7. оруђа за копање
8. оруђа за ударање
Да би се на основу нађених и фиксираних трагова извршила идентификација оруђа
најпре треба пронаћи сумњиво оруђе.
Трагови оруђа могу бити поврђински и рељефни. Површински настају повлачењем
алата по подлози или кроз подлогу, а рељефни утискивањем при чему на подлози
остаје слика контактног дела оруђа. Њихов настанак је могућ само ако је подлога
мекана.
Према механизму могу бити статчки и динамички трагови.
Статички су ини који настају у време када оруђе мирује а делује само сила
притиска. Динамички су они који су настали у току релативног кретања оруђа и
подлоге док се налазе у котакту.
Трагове оруђа није тешко пронаћи, јер су они углавном видљиви. Најбољи начин да
се обезбеде трагови оруђа јесте изузимање предмета са траговима као код је то
могуће. Ако се налазе на предметим акоји се не могу транспортовати ода се морају
фиксирати.

62. ТРАГОВИ ДЕЈСТВА СИЛЕ НА СТАКЛУ И ТРАГОВИ СТАКЛА

Представљају врсту трагова која се често сусрећу код саобраћајних незгода,

провалних крађа, и паљевина. Њиховим испитивањем се може добити велики број
информација значајних за расељавање појединих околности кривичног дела. То
могу бити:
1. трагови резања и разбијања
2. прострелине

Отвор у стаклу се може начинити на два начина: резањем и разбијањем. За резање

могу се користити сечива од дијаманта или тврдог метала ( резач са точкићима).
Посматрањем ивице стакла може се утврдити којом врстом резача је стакло сечено.
Идентификација резача је могућа изузетно ако је то резач са точкићем који има
неко оштећење.
При ломљењу стакла поломљени комада стакла лете у правцу дејства силе. Дешава
се да се комади стакла нађу са обе стране равни. Учинилац може пре ломљења
залепити лепљиву траку да би избегао буку као и да би комаде стакла просуо на
страну са које дејствује сила. Чињеница да се по положају одломљених комада
стакла не може одредити смер дејства силе, отежава разјашњавање околности да ли
је провала фингирана. Утврђивање дејства силе врши се на основу прскотина
стакла које могу бити: РАДИЈАЛНЕ и ПОПРЕЧНЕ.
Радијалне су оне које потичу у тачки дејства силе и пружају се дуж радијуса.
Попречне су оне прскотине које под једнаким угловима повезују по две суседне
радијалне прскотине.

- 45 -40132621.doc
Када сила делује на стаклену плочу с једне стране, долази до њеног увијања у
смеру дејства силе. Када савијање пређе границу еластичности долази до пуцања
стакла и то тако што се прво отвара испупчена страна. Правци тих првих прскотина
су радијални. Пошто сила и даље дејствује долази до савијања комада стакла у
супротном смеру и њиховог пуцања по линији савијања и то опет се прво отвара
испупчена страна. Тек после настанка попречних прскотина поједини комади се
одвајају од целине и падају. Да би се одредио смер врши се механоскопско
уклапање стакла, затим се одређује врста прскотине.
Прострелине могу настати од пројектила испаљеног из ватреног оружја али и од
пројектила ( увиду камена и сл) бачених механички. Фиксирање трагова разбијеног
стакла се врши описивањем, фотографисањем и паковањем појединих комада или
групе комада.
Изглед и положај треба детаљно описати и фотографисати размерном
фотографијом како стакло које је пало тако и стакло које је остало у раму. Комаде
стакла треба паковати сваки посебно. Треба водити рачуна да се комади стакла
међусобно не оштете као и да се не униште евентуални трагови. Зато се комади
стакла зватају за бридове и то рукама у рукавицама. Паковање се врши у крутој
амбалажи у којој се комади ослањају угловима и бридовима.

63. ТРАГОВИ ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА

Известан број најтежих кривичних дела врши се употребом ватреног оружја.

Проналажење, фиксирање, тумачење и вештачење трагова употребом ватреног
оружја има посебан значај. На основу њих се могу уврдити одређене оклности о
самом кривичном делу, као и за идентификацију учиниоца кривичног дела.
Ватрено оружје је сваки уређај који може у правцу циља избацити пројектил уз
помоћ силе притиска гасова насталих сагоревањем барута.
У криминалистичкој пракси најчешће се среће кратоцевно оружје ( пиштољи и
револвери).
Све трагове употребе ватреног оружја можемо поделити на 4 групе:
1. ватрено оружје, делови и муниција
2. пројектили и чауре
3. трагови барутне гарежи
4. трагови на путањи пројектила
Може се наћи на лицу места, у близини при напуштању лица места и сл. На оружју
могу бити трагови пап.линија, крви, ткива, барута, и др. микротрагови на њему или
у њему. Пре узимања оружје се фотографише ( обавезно и записнички) фиксира
место, положај и стање у коме је оружје нађено као и његов изглед. Затим се врши
преглед оружја са циљем да се утврди да ли се осећа какав мирис, да ли је оружје
закочено, да ли се метак налази у цеви и сл. На лицу места се не сме вршити
чишћење, експериментално испаљивање, испитивање исправности или друга
испитивања. Такође не треба вадити муницију која је затечена у оквиру. Оружје се
изузима хватањем за ивице како би се избегло уништавање евентуалних трагова
пап.линија и зноја учиниоца. На лицу места могу се наћи још и празни шаржери,
неиспаљени меци или паковање муниције. Сваки такав предмет треба третирати
као и ватрено оружје.

- 46 -40132621.doc
Без пројектила или чауре не може се доказати да је нађеним оружјем извршено
дато кривично дело. Услед високог притиска гасова на пројектил или чауру
пресликавају се обележја у виду огреботина или утиснутих обележја, што
омогућава идентификацију оружја. Чауре се чешће налазе када је употребљено
полуаутоматско или аутоматско оружје јер такво оружје избацује чауре далеко од
стајне тачке. Због тока учинилац није увек у стању да покупи све чауре. Нађенме
чауре се не могу хватати тврдим предметима. Место и положај налажења треба
фиксирати и записнички и фотографијом. Сваку чауру треба посебно нумерисати и
паковати. Добро је да се свака увије у вату, да се трагови у виду микрорељефа не би
оштетили. Пројектили се могу наћи и у жртви, дрвету итд.
Трагове барутне гарежи треба тражити свуда где пролазе барутни гасови, а то
значи на телу или одећи жртве, на предметима који су се у моменту испаљивања
налазили непосредно испред уста цеви, а код аутоматског и полуаутоматског и на
руци учиниоца. На белим тканинама или предметима барутни ореол је тамне боје
па се лакже уочава. На тканинама тамне боје тагови се откривају уз помоћ
инфрацрвене фотографије.Барутни ореол ближе указује на удаљеност пуцања, јер је
ореол већи на већој удаљености, а концентрација честица мања. Трагови барутне
гарежи на руци учиниоца се доказују тзв. парафинском рукавицом. Једна од
новијих метода узимања узорака барутних честица са шака особе за коју се сумња
да је пуцала из ватерног оружја је коришћење самолепљивих фолија.
Трагови на путањи пројектила могу бити у виду окрзнућа, прострелина и
устрелине. Облик учлазног отвора зависи од даљине пуцања. Најужи прострелни
канал настаје од пројектила са кошуљицом и оштрим врхом, а најшири од
пројектила без кошуљице или без дела кошуљице при врху и са затупастим врхом.
Што је врх оштрији отпор средине је мањи па је и канал ужи. Код пројектила без
кошуљице откривени део пројектила се услед отпора средине деформише и при
томе повећава пречник а тиме и ширину прострелног канала. Зато такви пројектили
имају већу убојну моћ. Излазни отвор пројектила је увек бар мало већи од његовог
калибра. Сви наведени трагови се фиксирају записнички, фотографијом ( углавном
инфрацрвеном) и по могућности изузимањем предмета са траговима.
Реконструкција путање пројектила значи утврђивање путање пројектила од уста
цеви до места заустављања. За реконструкцију потребно је да се на лицу места
нашу бар две тачке кроз које је пројектил прошао, јер је права дефинисана преко
две тачке. Такве две тачке могу бити:
1. улазни и излазни отвор једне прострелине
2. једна прострелина кроз танку препреку и улазни отвор устрелине
3. две прострелине
Спајањем две тачке добија се део путање пројектила а остатак путање се добија
продужавањем тог правца. Продужавање или екстраполација може се извршити на
више начина и то:
1. помоћу затегнутог конца
2. визирањем
3. продужавање правца у природи
4. фотографисањем
Ако је било више учинилаца реконструкција помаже да се утврди ко је испалио
смртоносан хитац.

- 47 -40132621.doc
 64. ТРАГОВИ ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА

Представљају материјалне промене које настају у вези или поводом пожара. Могу
се класификовати у 4 основне групе:
1. трагови који се налазе у околини места на коме је дошло до пожара
2. трагови на објекту који је горео
3. трагови у центру пожара
4. трагови на осумњиченом
Посебну пажњу треба обратити на стање улазних врата, отвора и прозора у циљу
откривања да ли је дошло до проваљивања у унутрашњост објекта, затим на
трагове који су карактеристични и везани за сам узрок пожара, трагове
експлозивних и пиротехничких средстава, трагове биолошког карактера и сл.
Под пожаром се подразумева сагоревање предмета који нису томе намењени.
Услови за изазивање пожара су топлотни извори ( природни, загрејано тело, процес
горења) и присуство кисеоника. Према улози човека сви пожари се дела на:
1. намерни изазване ( паљевине)
2. нехатом изазване
3. задесне без учешћа човека или са учешћем али без кривице
Утврђивање узрока пожара захтева одређене специфичности због великих промена
изгледа лица места.
Експолозија је појава брзог ширења високог притиска из једног центра у остали
простор. До експлозије може доћи на два начина:
- да се у затвореној посуди повећа притисак флуида све док он не прекорачи
границе отпорности зидова суда. Оне представљају чисту физичку појаву и познате
су као механичке експлозије
- да се у једној тачки простора оствари трако брз процес сагоревања праћен
производњом гаса чија је брзина ширења мања у односу на брзину сагоревања тј.
стварања гаса. На тај начин се у малом простору ствара велики притасак чије је
ширење веће од брзине звука. Такве експлозије се називају хемијске експлозије.
Према начину дејства експлозиви се деле на:
- иницијалне - бризантне - пиротехничке смесе
Према механичким својствима могу бити:
- чврсте - течне - пластичне
Сваку експлозију прати појава притиска, топлотног дејства и прасак гасова.
На лицу места експлозије се могу наћи следећи трагове:
- разорени, покидани, деформисани и одбачени предмети
- трагови у виду топљења метала, деформације на металу или нагорели запаљиви
предмети, опекотине на кожђи човека
- делови средства које је изазвало експлозију
На основу кретања смера одбачених предмета, положаја и величине отвора у
препрекама утврђује се центар експлозије.

65. ТРАГОВИ ВОЗИЛА

Трагови возила се најчешће користе код расвељавања саобраћајних деликата у

друмском саобраћају. Међутим, не може се занемарити њихово коришћење код

- 48 -40132621.doc
расветљавања других кривичних дела када је возило послужило за превоз учиниоца
на или са лица места.
Све могуће трагове који се јављају у вези са возилом можемо поделити у 4 групе:
1. трагове кретања возила
2. трагови отпалих делова на коловозу
3. трагове на возилима
4. трагове на животињама. човеку и његовом пртљагу

Према брзини кретања се могу поделити на: униформално, убрзано и нерегуларно.

Сви трагови равномерног кретања као и они са мањим променама брзине дају
следеће информације:
1. Правац и смер кретања ( На травнатом терену власи траве су оборене у
смеру кретања, услед наглог убрзања погонски трагови ће због слабог трења
окретати брже те ће траву подвлачити испод себе и изгњечиће је. На тај
начин ће трава показивати супротан правац. По меканој земљи уз
одржавање сталне бзине, истурени делови пнеуматика ће упадати у земљу.
Део те земље окренут је у смеру кретања возила јер је под сталним утицајем
гуме па има правилан облик, док се задњи део помера у празан простор
добијајући оштрију ивицу при дну и уопште нарушен облик. Кретањем по
песку возило оставља трагове сличне стварању таласа иза чамца. Ако возило
наиђе на бару воде или блато истискује га и одбацује у смеру кретања. Део
грудве који се постепено губи указује на правац кретања возила. Када
возило наиђе на кривину долази до раздвајања трагова предњих и задњих
точкова а при изласку се поново спајају. Запажено је да је угао раздвајања
већи од угла поновног спајања.)
2. Информације о возилу ( Могу се добити на основу следећих особина
трагова: ширине појединих трагова точкова, броја точкова, ширине, висине
и дужине возила)
3. Идентификација возила ( На основу трагова кретања возила може се
извршити идентификација возила само ако на газећим површинама постоје
нека, само за тај точак карактеристична оштећења или поправке. Та
обележја су: облик шаре, облик рељефа, хабање гума)

Убрзано кретање је кретање возила код кога се брзина мења. Може бити са
позитивним или негативним убрзањем.Трагови који при томе настају потичу од
повећане количине гуме која остаје на подлози ако је чврста или у виду гребања
разбацаног материјала од кога је подлога начињена. Ти трагови су на почетку
најјаче изражени а надаље пада њихов интензитет. На тај начин се утврђује у ком
смеру се кретало возило и максимална журба возача.
Трагови са негативним убрзањем имају већу улогу у расветљавању догађаја. Од
тренутка дејства на кочнице до блокаде точкова трагови пнеуматика постају све
тамнији, по блокади остају истот интензитета до заустављања или ослобашања
кочница. У том моменту нагло престају видљиви трегови пнеуматика. На основу
изнетих чињеница лако се одређује смер кретања возила. Брзина која се израчунава
на основу дужине трага кочења коефицијента трења, представља само део укупне
брзине којом се возило кретало у тренутку уочавања препреке и то део изгубљен на
рачун кочења блокадом точкова.

- 49 -40132621.doc
Под нерегуларним кретањем подразумева се кретање возила са точковима у смеру
различитим од смера управљачких точкова. Та кретања се могу поделити у две
групе: клизање и заношење.
Клизање настаје када је сила трења мала и при томе се возило креже транслаторно,
ротационо или комбиновано. До клизања ће доћи ако се кочи, дода или одузме гаса,
или се нагло окрене управљач.
Заношење је кретање једног дела возила или целог косо у односу на општи смер
кретања.
Сем трагова кретања на коловозу се могу наћи и други трагови у виду предмета
или делића предмета отпалих са возила. То може бити: блато, стакло, фарба, и
остали делови возила.
У случајевима када се возило јавља као место или предмет извршења кривичног
дела, на њему или у њему се траже трагови кривичног дела који се и иначе траже
на лицу места и предметима кривичног дела. У саобраћајној незгоди јављају се
специфични трагови које можемо поделити у три групе и то на:
- трагове оштећења
- трагове у виду материјала са другог возила
- трагове од жртве
Поред детаљног описа у записнику, сви употребљиви трагови се морају фиксирати
фотографски, скицом, а неки се морају и понети. Фотографисање се врши
размерном фотографијом, а правац снимања се бира према врсти информације коју
треба презентирати. Трагове стакла, боје и бледи трагови се морају прво означити
кредом да би се на фотографији видели. Трагови у виду предмета после
фотографисања се пакују у чисте кесице у које се ставља и белешка о томе где су
нађени. Са свим другим траговима се поступа као и код других кривичних дела.

66. ТРАГОВИ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Од сумњивих супстанци и места где се догодило загађење зависи која опрема за

узимање узорака ће бити коршћена. Несесери за кривична дела против животне
средине која сусе развила за ову сврху садрже више него детаљне инструкције. Они
садрже већину опреме која је потребна за узимање узорака. Нпр. несесер који
служи за узорке којима је потребно чување на хладном месту садрже спољашње
паковање са изолаторима који апросрбује ударце и део са ледом. Узорци за
испитивање су:
 органске супстанце у језерима, потоцима и подземним водама.
Фискирање ових трагова се врши тако што се узорак ( најмање
1л)стави у стаклену флашу, с тим што се избегава узимање узорка са
горњег слоја воде. Ако је могуће паковањ есе врши са ледом и
узорак се чува на хладном и тамном месту.
 органске супстанце у земљи, трагови се узимају у металним
кашикама и пакују се у стаклену теглу.
 метали у језерима, потоцима и подземним водама пакују се у
пластичне флаше.
 метали у земљи који се изузимају у финим гранулама у пластичне
посуде, од отприлике 50 мл.

- 50 -40132621.doc
  уље на површини воде - узорци се узимају у стакленим флашама од
отприлике 100мл. Узорак треба да садржи што већу количину
грумена и тешког уља.
 танак слој уља на површини воде - користи се тефлонска тканина
за упијање која је дизанирана за ову сврху. Тканином се прелази по
површини воде нпр. уз помоћ риболовачког штапа.
 Хемијски производи у течном или чврстом стању који се пакују
стаклену флашу као оне које се користе за узорке уља.

67. ТРАГОВИ ВЕШАЊА

Када се леш пронађе да виси са омчом на врату поставља се питање да ли се ради о

самоубиству вешањем, или се ради о убиству које се, ради завођења истраге,
приказује као самоубиство.За расветљавање овог проблема крим.техника указује на
трагове конопца на греди и трагове на конопцу.
Код самоубиства вешањем, жртве мора прво да веже конопац за греду, начини
омчу, попне се,навуче омчу и онда затегне омчу. Пошто греда има одређену
тврдоћу на конопцу ће настати два кратка ожиљка од две горње ивице греде. При
томе ће влакна бити усмерена једна према другима. Растојање између ожиљака ће
бити једнако ширини греде. Код фингирања, учиниоцу је тешко да сам подигне
жртву до висине омче. Зато прво натакне омчу на врат жртве, један крај конопца
пребаци преко греде и вучењем конопца по греди диже тело увис, после чега везује
конопац за греду. На тај начин на конопцу се појављује ожиљак дужине више
десетина центиметара. Влакна конопца су по целој дужини усмерена према жртви,
тј. навише.
Како греда оставља траг на конопцу тако и конопац клизећи по греди под
притиском кида влакна са ивице греде и усмерава их у смеру свог кретања. То
значи да ће код самовешања, влакна греде на обе торње ивице бити оборена
наниже, а код убилачког вешања на ивици ближе омчи биће усмерена увис, а на
другој страни наниже.

68. МЕТОДЕ ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ МЕТАЛНИХ ТРАГОВА

69. ТРАГОВИ ДРОГА

Трагови дроге су оне минималне количине дроге које заостају приликом

манипулације дрогом. Разликујемо три врсте трагова опојних дрога:
1. трагове дроге у средствима за пренос дроге
2. трагове на прибору за конзумирање дроге
3. трагове дроге у биолошким течностима

Пренос дроге се може иувршити различитим средствима. Неопходно је познавање

свих дрога, њихове морфолошке карактеристике, облике појављивања или начин
паковања како би се лакше пронашле. Опојна дрога се пакује у папирне или
пластичне омоте - свака засебно. Могу се изузети тако што се метлицом покупи сва
прашина и пакује у папирнате кесице, употребом усисивача са филтером или

- 51 -40132621.doc
самолепљивом траком. Прибор за дрогирање и опушке треба паковати сваки
засебно и обележити их бројевима или словима.
Једна од врхунских метода за идентификацију дрога јесте употреба спектрометра,
маса са гасним хроматографом.
Приликом претресања треба пазити да не дође до убода на неку од игала од
шприцева које су користили наркомани.
70. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ВЕШТАЧЕЊУ

Вештачење је истражна радња која се предузима када је за утврђивање или оцену

неке важне чињенице потребно прибавити налаз и мишљење лица које располаже
потребним стручним знањем. Вештачење, као истражна радња, садржи одређена
процесна правила, с тим што је његова садржина више везана за криминалистичко-
техничке методе као и методе других наука, најчешће техничких и природних.
Основни задатак вештачења јесте утврђивање неких важних чињеница, које су
значајне за разјашњавање појединих значајних питања у кривичном поступку. С
обзиром на постојање веома разноврсних криминалних облика велике друштвене
опасности, нарочито код појединих кривичних дела, где криминалци користе
примену техничких и научних достигнућа, утолико пре је у сузбијању
криминалитета неопходна оперативна примена научних достигнућа, техничких,
технолошких и других. Вештачења у преткривичном поступку имају наглашен
оперативни карактер када се предузимају ради установљавања чињеница којима се
могу потврдити основи сумње да постоји кривично дело или да је одређено лице
извршилац. У преткривичном поступку вештачења имају и процесни значај зато
што се њиховим обављањем обезбеђују од уништења доказне информације које
имају кратак век постојања и које се не би могле сачувати до отпочињања
кривичног поступка. Вештачење се одређује писменом наредбом од стране органа
који води поступак. На крају извршеног вештачења, вештак подноси налаз и
мишљење. Налаз вештака представља резултате спроведеног вештачења и
утврђивања чињеница, а мишљење закључак вештака. Налаз и мишљење
представљају доказно средство персонално-материјалног карактера. У кривичном
поступку суд овај доказ цени у склопу свих прибављених и изведених доказа. У
предмет вештачења улазе уско стручна питања, никад правна питања. Основни
критеријуми приликом одабира вештака су:
 стручност (компетентност, искуство)
 објективност
 његова независност (функционална,финансијска,сталешка)
Код нас је општеприхваћена подела вештачења на три фазе:
- уводна ( упознавање са предметом експертизним задатком)
- оперативна ( непосредно обављање вештачења)
- фаза доношења закључка ( одговор на постављена питања и мора бити
формулисан логично, разумљиво и јасно)
Након спроведеног вештачења саставља се записник о вештачењу2.
Записник садржи:
1. детаљан опис материјала
2. опис питања која су била постављена

- 52 -40132621.doc
 3. приказ метода и поступака који су примењени приликом вештачења
4. закључак, мишљење вештака
Уз записник се прилаже сва пратећа документација настала његовим вештачењем.

71. ВЕШТАЧЕЊЕ ОРУЂА

С обзиром да су трагови оруђа присутни код многих кривичних дела, нарочито код
провалних крађа, саботажа, диверзија и др. крив.дела ѕа расвељавање конкретног
кривичног дела од великог значаја је идентификација оруђа и учиниоца кривичног
дела. За успех вештачења веома је значајно и то да ли је оруђе дошло с подлогом у
контакт само једанпут или више пута. Вишеструки контакти отежавају
идентификацију. Приликом испитивања оруђа за које се сумња да је употребљено
за извршење кривичног дела мора се поклонити пажња и траговима који су
евентуално остали на самом оруђу. Идентификација оруђа представља утврђивање
индивидуалних обележја оруђа ( настала у процесу производње, у току употребе).
За вештачење трагова оруђа неопходно је поседовати спорно оруђе. Закључак да
траг потиче од истог оруђа може се донети само ако се нађе толико подударних
обележја да се тај скуп обележја може сматрати непоновљивим. Најпотпуније
информације о појединим обележјима микрорељефа могу се добити помоћу
профилографа.

72.ВЕШТАЧЕЊЕ ТРАГОВА ДЕЈСТВА СИЛЕ НА СТАКЛУ

Види 62 питање.
Прострелине на стаклу могу настати од пројектила испаљеног из ватреног оружја
или од пројектила бачених механичких. Учинак пројектила зависи од брзине
пројектила и дебљине стакла. Ако је из близине стакло ће се поломити на комаде,
са свим радијалним и попречним прскотинама. Ако је сипаљен из брзине и то
ватреним оружје на стаклу ће се појавити прострелина у виду мање-више
правилног круга, чији је пречник нешто већи од калибра пројектила. Што је брзина
пројектила мања, зракасте прскотине су дуже, што омогућава да се грубо процени
даљина пуцања. Ако се на стаклу нађе више прострелина редослед испаљивања
одређује се на основу радијалних прскотина једне прострелине са било каквом
прскотином. Прскање стакла се зауставља када прскотина дође до раније настале
прскотине, јер се даље не може пренети сила напона. Из тог разлога је неопходно
пажљиво руковати са траговима комада стакла, детаљним описивањем и
фиксирањем, како би вештак извршио реконструкцију.

73. ВЕШТАЧЕЊЕ МЕХАНИЧКИХ БРАВА

Како се се врата закључавају бравама, учиниоцу представља проблем или да

савлада браву или да развали врата. Пошто је разваљивање тежак и бучан посао ,
најчешће се иде на браву. Браве се могу савладати на два начина: откључавањем
или насилним отварањем.

- 53 -40132621.doc
Метод откључавања зависи од сложености браве:
- обична се отвара окретањем кључа са пером а може и тзв. калаузом.
- цилиндар брава се отвара на један од следећих начина: коришћењем великог броја
кључева, израдом помоћу тиска, употребом игала, чешљева и ломилица.
- браве са механичком шифром - овакве браве могу отварати само специјалисти и
најчешће се ослањају на слух и осетљивост чула додира.
- браве са електронском шифром које се отварају тек када се дају електрични
контакти или отпори различитих комбинација.
Насилно отварање се врши уз помоћ различитих средстава: полуге, подизачи,
секачице, бор машине, маказе и др.
Без обзира који је метод насилног отварања примењен увек ће се наћи трагови
употребљеног оруђа, као и трагови браве на оруђу.
Приликом проваљивања каса најчешће се користе следеће методе:
- пробијање бор-машином тако што се ствара рупа у облику слова П
- просецање направом "шутер-кутер" или "балерина"
- цепање металне облоге полугом која се завуче у отвор касе за кључ и притиском
на далеко дужи крак полуге кида се метална облога. Метод је веома ефикасан и не
захтева много времена.
- сечење зидова касе апаратом за заваривање- неповољна околност је то што је цео
уређај гломазан па га је тешко унети у просторију.
- коришћењем експлозива.
- одношењем касе на повољно мести и могућу примену веће силе за њено
разбијање.
74.ВЕШТАЧЕЊЕ ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА

Балистичка вештаљења могу бити идентификациона и неидентификациона.

Одређивање система, фабрикације и модела ватреног оружја врши се на основу
групних обележја оружја која се преносе у виду трагова на пројектил односно
чауру.
- на основу чауре ( конструктивне особине чауре указују на врсту, фабрикацију,
модел)
- дужина чауре одређена је дужином лежишта метка у цеви и у извесној је сразмери
са величином оружја
- пречник отвора чауре (калибар) мора бити једнак пречнику пројектила за који је
намењена.
- пречник доњег дела чауре може бити једнак по целој дужини али је чешће да је
доњи део чауре већи од пречника калибра.
- нагиб прелазног дела чауре - ако је доњи део чауре већег пречника нагиб се
одређује односом разлике два пречника и висине прелазног дела.
- пречник дна чауре садржи разне знаке и текстове који су карактеристични за
поједине произвођаче и серије муниције
- Капсла - може се разликовати по пречнику, боји, облику.
- материјал од кога је начињена чаура

Тагови који указују на модел ватреног оружја су:

- трагови извлакача
- трагови избацивача

- 54 -40132621.doc
- трагови ударне игле

Основне особине по којима се пројектили међусобно разликују су:

 дужина пројектила
 калибар
 облик пројектила
 кошуљица пројектила
 садржај пројектила
 тежина пројектила
 број олука и поља
 ширина поља
 нагиб поља
 смер увијања жљебоја

Идентификација ватреног оружја за које се претпоставља да је употребљено при

вршењу кривичног дела могућа је ако се на лицу места или у жртви нађе чаура или
пројектил или обоје. Постоје више метода за изучавање трагова микрорељефа поља
на пројеклтилима од којих су најзначајнији: Балтазаров метод, компаративни метод
и профилографски метод.
Неидентификациона вештачења дају одговоре на следећа питања:
 стање оружја
 одређивање факта и времена пуцања
 одређивање даљине пуцања које одређује хемијским
( Шентагановом методом) и геометријским методама ( само ако има
више од 2 испаљена метка)
Детаље погледај у крим.лексикону!

75. БИОЛОШКА ВЕШТАЧЕЊА

Вештачење биолошких трагова је врста криминалистичких вештачења која има за

предмет трагове биолошког порекла. Ту спада вештачење трагова крви,
излучевина, длаке и косе, измета и мокраће…. Класичне методе вештачења
биолошких трагова људи базирају се на примени одговарајућих имунолошких
тестова.
ЛЕКСИКОН 29 И 30 СТР.
76. ВЕШТАЧЕЊЕ ПОЖАРА
.
ВИДИ 64 ПИТАЊЕ.
Вештачење пожара представља врсту криминалистичких вештачења.
Након обраде лица места догађаја може се приступити вештачењу трагова на самом
лицу места, мада се далеко чешће чини у специјализованим установама за
крим.вештачења. Највећи број експертиза је везан за аначизу изгорелог материјала,
карбонизираних материјала као и делова инсталација, градј.материјала, средстава и
материјала за које се сумња да су послужили за изазивање пожара или
поспешивање сагоревања.

- 55 -40132621.doc
Након фиксирања и обезбеђивања трагова пожара са лица места приступа се
вештачењу. Вештачењем пожара веома је битно утврдити узрок пожара.
Погрешно је мислити да је центар пожара тамо где је горела најјача ватра тј. где су
последице најтеже. У криминалистичкој пракси треба се чувати сувише "јасних"
случајева јер очигледност неких трагова и других околности могу бити последица
намере да се истражни органи наведу на погрешан пут. Поред трагова пожара, за
расветљавање догађаја веома је битно и утврђивање осталих околности како би се
учинилац кривичног дела открио.

77. ВЕШТАЧЕЊЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ

ВИДИ 64 И 76 ПИТАЊЕ.
Принцип фиксирања, обезбеђивања и вештачења је исти као и код пожара.

78. ВЕШТАЧЕЊЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА

Представља врсту криминалистичког вештачења. ВИДИ ПИТАЊЕ 65.

Поред детаљног описа у записнику сви употребљиви трагови се морају фиксирати
фотографски, скицом а неки се морају и понети. Фотографисање се врши
размерном фотографијом, а правац снимања се бира према врсти информације коју
треба презентирати. Трагови стакла, боје и бледи трагови мнеуматика се морају
прво означити кредом да би се на фотографији видели. Ово вештачење обухвата
утврђивање реконструкције догађаја односно постављање верзије догађаја.
За све трагове кочења без обзира да ли потичу од познатог или непознатог возила
треба обавезно измерити:
1. координате почетка трага кочења предњих и задњих точкова
2. координате завршетка трага кочења предњих и задњих точкова
3. дужину трага кочења

79. ВЕШТАЧЕЊЕ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Постоји велики број кривичних дела/прексршаја против животне средине.

Најпогоднији поступак криминалистичко техничке обраде лица места обично се
своди на документовање и узимање узорка ( види питање 66 ) који се касније
користе за испитивање у специјализованим лабораторијама.
Начини поступања крим.техничара за обраду лица места кривичних дела из
области еколошког криминалитета су:
 ИНФОРМАТИВНА ФАЗА - сазнати што је више могуће о догађају
пре одласка на лице места
 ПРЕГЛЕД ЛИЦА МЕСТА - груби увид у лице места
 НАПРАВИТЕ ПАУЗУ за размишљање и планирање крим.тех радњи
обраде лица места
 ОДРЕДИТЕ ГРАНИЦЕ ЛИЦА МЕСТА
 ФОТОГРАФИСАЊЕ И СКИЦИРАЊЕ ЛИЦА МЕСТА
 УЗИМАЊЕ УЗОРАКА НА ПОГОДНИМ МЕСТИМА
 САСТАВИТИ СЛУЖБЕНУ БЕЛЕШКУ

- 56 -40132621.doc
  ПРЕ НАПУШТАЊА ПРОВЕРИТИ ЛИЦЕ МЕСТА

Треба имати на уму најмање две верзије догаја и стратегију поступања:

- Да ли има једна или више изворишних тачака чије су локације познате?
- Да ли има једна или више изворишних тачака чије су локације нису познате?
- није очекивано загађење
- нема изворишних тачака
План узимања узорака се састоји од следећег:
- мапа подручја
- локација места за узимање узорака
- врста узорака
- дубина са које се узорци узимају
Обавезно је узимање и узорака из неконтаминираног дела лица места ради
поређења.

80. ВЕШТАЧЕЊЕ ДОКУМЕНАТА

Вештачење докумената је посебна врста вештачења која има за предмет исправе. С

криминалистичког аспекта вештачење докумената подразумева све врсте јавних и
приватних исправа, писама, вредносних папира и штампаних ствари. Вештачење
докумената се најчешће јавља из једног од следећих разлога:
1. када постоји сумња у аутентичност потписа и рукописа
2. када постоји сумња да су у документу вршене одређене измене
3. када постоји сумња да је документ настао од више докумената
4. када постоји сумња у погледу старости докумената
5. када је потребно реконструисати делимично уништен документ
6. када је потребно извршити идентификацију писаће машине или штампача на
коме је штампан одређени документ
7. када је потребно идентификовати апарат за фотокопирање на коме је
копиран одређени документ
8. када је неопходно идентификовати аутора анонимног или псеудонимног
писма.
У вештачења докумената спада: вештачење компјутерских исписа, вештачење
микрофилма, вештачење оштећених докумената, вештачење
папира, вештачење печата, штамбиља и жигова, вештачење рукописа, вештачење
старости докумената, вештачење пословних књига и др.
Предмет вештачења могу бити документа која су:
1. средство извршења
2. средство прикривања
3. предмет крив.дела

Вештачење рукописа има за циљ да утврди идентитет писца тј. лица које је
саставило и написало текст. Обухвата вештачење писменог изражавања а то је:
1. топографска обележја (општи изглед текста и положај редова)
2. начин писања заглавља
3. величине маргине и облик

- 57 -40132621.doc
 4. облик редова
5. однос пружања редова према ивици хартије
6. растојање између редова и речи

Обележја писмености се развијају у процесу образовања и деле се на 4 групе:

1. граматичка
2. лексичка
3. стилска
4. акцентирање

Интелектуална обележја се деле у две категорије:

1. општа која указују на степен образовања
2. посебна а то су: мотив писања, познавање неких околности које нису свима
познате и сл.

Идентификациона обележја рукописа могу бити:

1. општа ( израђеност рукописа, сложеност рукописа, облик елемената,
габарит, развученост, нагиб, повезаност слова, притисак и сл.) представљају
групна обележја
2. посебна ( смер извошђења појединих покрета, положај и облик почетних и
завршних потеза, сложеност покрета, облици спајања потеза и слова, место
почињања и спајања слова и потеза, количина покрета, редослед извођења
покрета, распоред притиска, однос дужине појединих потеза у слову и слова
у речи)

Идентификација материјала докумената обухвата:

 одређивање хатије ( да ли је коришћен оригиналан образац или не, да
ли је истргнут из неке свеске, блока ...
 мастила ( неопходно је имати мастило за које се претпоставља да је
коришћено приликом фалсивиковања
 оловке

Идентификација писаће машине:

1. одређивање типа машине
2. идентиф. других уређаја за штамшање текстова
3. идентиф. лица које је писало текст на писаћој машини.

Фалсификовање печата може се извршити на много начина а најзначајнији су:

1. цртање ( неопходно је имати отисак оригиналног печата
2. копирање
3. израда од делова других печата
4. израда резаног рељефа у комаду гуме
5. израда од штампарских слова

- 58 -40132621.doc
- 59 -40132621.doc