1.

Definisati osetljivost mernog pretvarača

Osetljivost mernog pretvarača predstavlja odnos ulazne i izlazne merne veličine.
Izražava se u jedinicama izlazne jedinice merne veličine. Često se definiše po
zajedničkom napajanju mernog pretvarača.

2. Definiši termopar
Termopar je merni pretvarač temperature koji toplotnu energiju transformiše u
električnu. Sastoji se od dva provodnika izrađena od homogenih metala koji su na
jednom kraju spojeni.

3. Šta je izlazna veličina termopara i koji je red veličine izlazne veličine

termopara?
Merenjem napona na referentnom kraju određuje se kolika je EMS (ElektroMotorna
Sila) formirana na mernom kraju i na taj način se vrši merenje temperature.
miliVolt.

4. Objasniti potrebu za upotrebom trožične veze metalootpornog mernog

pretvarača temperature sa mernim sistemom.
Da bi se eliminisala greška koja nastaje zbog otpornosti provodnika. Veća je tačnost
kada se od tri žice mere dve po dve nego kod dve samo jednom. RTD = R - R .

5. Kakav je odnos između opsega brojačkog i ulaznog opsega ADC (analogno

digitalnog konvertora) sa dvostrukim nagibom?
n2 = n1 / Vref * Vul Sadržaj brojača n2 u trenutku t2 ( kad je napon na izlazu
integratora 0 ) je proporcionalan ulaznom naponu Vul sa koeficijentom = n1/Vref.

6. Da li je ADC sa dvostrukim nagibom manje ili više osetljiv na šum u odnosu

na paralelni ADC?
Manje. Integracijom signala kod ADC sa dvojnom nagibom smanjuje se uticaj šuma,
a ako se vreme integracije podesi da bude jednako celobrojnom umnošku periode
mrežnog korakja, smetnje se potiskuju.

7. Objasniti ADC sa svostrukim nagibom i nacrtati dijagram napona na ulazu u

komparator u funkciji vremena.
To je ADC integracionog tipa. Do rezultata konverzije se dolazi indirektno tako što se
vrednost napona konvertuje u vreme, koje se korišćenjem brojača konvertuje u
digitalni ekvivalent. Pre započinjanja konverzije, prekidač PC je zatvoren i
Vc = Vizl = 0 . Kada se zada signal START, brojač se resetuje a Pu se dovodi na Vul.
Napon počinje da raste i brojač da broji.
Napon 2 faktora impulsa 
Prvi taktni impuls posle max resetuje brojač.
8. Razlika izmedju sinhrone i asinhrone RS 232

Kod asinhronog serijskog prenosa prijemnik se sinhronizuje u odnosu na predajnik

korišćenjem start bita na početku svakog bajta odn. karaktera. Novi karakter može biti
prenet u svakom trenutku, a razmak između njih je proizvoljan.
Kod sinhronog prenosa, podaci se prenose u blokovima pri čemu karakteri ne moraju
biti praćeni start i stop bitom. Kod ovog prenosa, predajnik kontinualno prenosi
signal, a kad ne vrši predaju blokova, podatkom šalje sinhronizacioni karakter.

9. Razlika između kompatibilnog i nibl načina rada kod IEEE 1284 (postoji 5)
(skripta)

Konvertori pomeraja u digitalni kod

Konvertori pomeraja (translatornog iii ugaonog) u digitalni kod pripadaju grupi

digitalnih mernih pretvarača. Merenjem pomeraja mogu se meriti različite flzičke
veličine kao što su sila, pritisak, protok i dr.
Digitalni merni pretvarači koji vrše direktno kodovanje merne informacije
(eng.ecoding te se nazivaju i Enkoderi), široko se primenjuju za merenje translatornog
i ugaonog pomeraja. Ovoj grupi pretvarača pripadaju: tahometar, inkrementalni
enkoder i apsolutni enkoder. Na slici ispod predstavljeni su karakteristični talasni
oblici signala na izlazu ove tri vrste konvertora.

Talasni oblik signala tri najčešće konišćena konventora pomeraja u digitalni kod
(a) tahometar; (b) apsolutni enkoder i (c) inkrementalni enkoder
Na izlazu tahometra dobija se povorka impulsa tako da je merna veličina srazmerna
vremenskom razmaku između impulsa iii brzini pojavijivanja impulsa. Ako se
pomeranje vrši samo u jednom smeru, za dobijanje digitalnog koda koji odgovara
pomeraju u odnosu na početni položaj može se upotrebiti brojač. Pošto kretanje u
suprotnom smeru takode proizvodi impulse, što bi izazvalo grešku u merenju, ovaj tip
enkodera koristi se za pretvaranje brzine u digitalni kod u slučajevima kada se
Smer kretanja ne menja.

Inkrementalni enkoder

Inkrementaln ienkoder za pretvaranje pomeraja u digitalni kod koristi

jednostavniji disk od diska primenjenog kod apsolutnog enkodera. Disk
inkrementalnog enkodera sadrži dva kodna prstena slična prstenu za bite najmanje
težine koji se nalazi po obodu apsolutnog enkodera. Pomeranje prstena detektuje se
optoelektronskim ili magnetnim senzorima, a u upotrebi su i klizni kontakti. Sa
jednog prstena se dobjja signal o jediničnom ugaonom pomeraju osovine, dok drugi
prsten. pomeren za izvestan ugao u odnosu na prvi, služi za detektovanje smera
obrtanja osovine enkodera. Na ovaj način, uvođenjem i drugog izvora ug1a rešen je
problem detekcije smera obrtanja osovine.
Odredivanje smera obrtanja osovine vrši se detektovanjem koji od dva signala
dobijena sa kodnih prstenova inkrementalnog enkodera se pojavljuje prvi. Za
određivanje ukupnog pomeraja registrovanog pomoću inkrementalnog enkodera može
se koristiti obostrani brojač (up-down counter) . Dodavanem trećeg referentnog izlaza,
na kome se dobija jedan impuls po punom obrtaju, mogu se konvertovati 4jgjtalnid
uglovi veći od 360 ,odnosno položaj nastao kao rezultat proizvoljnog broja obrtaja
osovine.