Meh Loma CAD

PAK – FM&F Mehanika loma
NUMERIČKE METODE U MEHANICI

LOMA I MEHANICI ZAMORA
MATERIJALA
*PRIMERI*
Miroslav Živković, Gordana Jovičić, Snežana Vulović
1
MEHANIKA LOMA
2
PRIMER 1-Faktor intenziteta napona KI ploče sa dve ivične prsline po celoj debljini
U ovom primeru razmatra se određivanje faktora intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline)
ploče sa dve ivične prsline po celoj debljini pod dejstvom beskonačnog zatežućeg napona kao što je
prikazano na Slici 1. Elastične karakteristike materijala i dimenzije date su na Slici 1. Simetrija
problema dopušta da se pri analizi koristi četvrtina modela.
MPa
MPa
mm
mm
Prslina
Vrh prsline
Četvrtina modela
za analizu
Ploča sa ivičnim
prslinama po celoj
Slika 1.
Izraz za analitičko rešenje faktora intenziteta napona prema Keer i Freedman, 1973:
1.12 -0.61(a/W) + 0.13( a 3 / W 3 )

K I =σ πa za sve odnose (a/W)
1-( a / W )
Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitičko rešenje: KI=884.763 MPa mm .
Postupak određivanja faktora inteziteta napona podrazumeva:
I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konačnog elementa

II Kreiranje geometrije modela
III Kreiranje čvorova i elemeneta
IV Zadavanje ograničenja
V Zadavanje opterećenja
VI Zadavanje prsline
VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM
VIII Postprocesiranje u PAK-G-u
3
Nakon startovanja PAK-G-a dvostrukim klikom levim tasterom miša na ikonu na Desktop-u
kreiran je novi model čiji je naziv po difoltu Untitled. Modelu treba dati odgovarajući naziv i snimiti
ga u odgovarajući direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba1 snimiti u direktorijum Vezbe,
koji je potrebno kreirati ukoliko ne postoji na radnom disku (D disk), na sledeći način:
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
Model>Kreiranje materijala...
2
3
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje materijala, potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Model>Kreiranje karakteristika...
4
Izborom opcije Tip otvara se novi prozor za dijalog u kome je potrebno potvrditi opciju Parabolicki
elementi da bi se kreirali osmočvorni elementi koji su potrebni za određivanje faktora intenziteta
napona i izabrati tip elementa, u ovom slučaju Membrana.
Nakon potvrđivanja izabranih opcija pritiskom opcije OK vraćamo se u prozor za dijalog Definisanje
karakteristika ljuske gde treba uneti odgovarajuće vrednosti i potvrditi ih pritiskom na dugme OK.
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske potrebno je potvrditi

opciju Cancel.
II Kreiranje geometrije
Geometrija>Kreiranje poligona>Lociranje tacaka...
5
2 3
4 5
6 7
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

sistemu potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Podešavanje prikaza celog crteža na ekranu vrši se izborom komande:
Prikaz>Zoom>Sve (Ctrl+A)
Prikaz>Opcije...
1 3
Prikaz>Zoom>Prozor (Ctrl+B)
Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.
6
Slika 2.
III Generisanje čvorova i elemenata
Prvi korak pri generisanju mreže konačnih elemenata je definisanje veličine, odnosno broja konačnih
elemenata duž krivih, tj. na površini.
Mreza>Kontrola geometrije>Podela poligona...
2 4
Mreza>Kreiranje mreze>Od poligona...
7
3
2 4
Uključivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajućih karakteristika

elemenata, kreirani su devetočvorni 2D elementi. Potrebno je izbrisati čvor u centru svakog elementa,
da bi se dobili 8-čvorni 2D elementi. To ćemo uraditi sledećom komandom:
Obrisi>Model>Cvorove...
2 3
Potrebno je izvršiti renumeraciju preostalih čvorova.
Modifikacija>Renumeracija>Cvorova
Prikaz>Opcije...
2
1 4
3
Kreiran model sa generisanom mrežom osmočvornih 2D konačnih elemenata prikazan je na slici 3.
8
Slika 3.
Simetrični granični uslovi se zadaju duž vertikalne i horizontalne ose simetrije. Budući da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi
pomeranja. Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose pomeranja duž ivice sa prslinom
su ograničena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline, dok su pomeranja desne vertikalne ivice
ograničena u x pravcu.
Model>Ogranicenja>Na cvoru
Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicavanje (na cv... pritisnuti dugme Pick> pa mišem
selektovati sve čvorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini uključujući i čvor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
9
2
1
Slika 4.
4
6 7
10
Sada je potrebno selektovati čvorove na desnoj ivici modela (linija 2) i ograničiti pomeranja u pravcu
x-ose. Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa
izabrati Na krivoj.
U edit boks upisati broj krive (ID) na kojoj zadajemo ograničenje (linija 2), pa kliknuti na dugme
Dodaj ili selektovati krivu pomoću miša, linija će biti označeni sa +2 i biće dodata u Entity
Selection boks, potom kliknuti na dugme OK.
7 8
Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.
11
Modifikacija>Globalna ograničenja
Zadaćemo pritisak prema uslovima zadatka.
Model>Opterecenja>Na elementu...
Na dijalogu Selektovanje elemenata za opterecenje (na el... pritisnuti dugme Pick> pa mišem
selektovati sve elemente iz gornjeg reda (obuhvatiti ceo element), vidi sliku 5.
Slika 5.
12
4 5
3 6
Model>Prsline>2D prsline
Kao prvi čvor selektujemo čvor u vrhu prsline, a kao drugi, čvor koji definiše kraj prsline. Potrebno je
još definisati poluprečnike integracije.
3
4
5
1 6
2
7
8
Na slici 6 prikazan je izgled modela sa generisanom mrežom konačnih elemenata, zadatim graničnim
uslovima, opterećenjem i definisanom prslinom.
13
Slika 6.
Sačuvajte kreiran model sledećom komandom:
Fajl>Sacuvaj (Ctrl+S)
Fajl>Izvoz>PAK data fajl (.DAT)...
1 2
14
Analiza modela u programskom paketu PAK-FM
Sada je potrebno prebaciti fajl Paks.exe u direktorijum u kome se nalazi fajl vezba1.dat ili prebaciti fajl
vezba1.dat u direktorijum gde se nalazi fajl Paks.exe, nakon čega treba startovati fajl Paks.exe
(dvostrukim klikom miša na fajl) a zatim ukucati ime datoteke koju ste napravili u translatoru
(vezba1.dat). Nakon toga će se uzastopnim pritiskom tastera ENTER kreirati još tri fajla vezba1.LST,
vezba1.UNV, vezba1.NEU.
Nakon završene analize vrednosti faktora intenziteta napona mogu se pročitati i u izlaznom fajlu
vezba1.LST u nekom od editora teksta.
DUZINA PRSLINE 20.0000000000000
PRSTEN FAKTOR INTEZITETA NAPONA
J-INTEGRAL i BROJ ELEM. U KR-tom PRSTENU 1
Broj prstena, KI 1 842.991026541359
Broj prstena, KII 1 20.9642539882144
Broj prstena, KI 2 924.659176516535
Broj prstena, KII 2 46.3761113024504
Broj prstena, KI 3 924.659176516535
Broj prstena, KII 3 46.3761113024504
Broj prstena, KI 4 858.830510727480
Broj prstena, KII 4 50.5431995157628
Prslina br., NCS, KI 1 1 887.784972575477
Prslina br., NCS, KII 1 1 41.0649190272195
Za programski paket PAK prikazano je u tabeli 1 poređenje sa teorijskim rešenjem.
Tabela 1. Uporedni rezultati (analitičko, KI =884.763 MPa mm , Keer i Freedman(1973))
KI [ MPa mm ] Greška [%]

COSMOS 885.133 0.04
PAK 887.785 0.3
15
Učitavanje rezultata analize u PAK-G i njihov pregled vrši se preko sledećih komandi:
Fajl>Uvoz>FEMAP Neutral fajl (*.NEU)…
1
2
Pojavljuje se dijalog NEU opcije, biramo da li želimo učitavanje samo rezultate (u slučaju da smo
prethodno učitali model) ili i modela i rezultate. Čekirano je Model i Rezultati, potvrdimo izbor
pritiskom na dugme OK.
Rasteretićemo prikaz na ekranu isključivanjem prikaza radne ravni, čvorova i numeracije elemenata
sledećom komandom:
Prikaz>Opcije...
2 6
1 4
3
5 7
Podešavanje prikaza celog modela na ekranu vrši se izborom sledećih komandi:
Prikaz>Zoom>Sve... (Ctrl+A)
Prozorom uvećati prikaz.
16
Rezultati>Prikazi...
3
2 5
1
Nakon potvrđivanja izabranih opcija pritiskom dugmeta OK vraćamo se u prozor za dijalog Tip
prikaza, potvrdite opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
17
Slika 7. Ukupna pomeranja
Potom ćemo prikazati polje napona.
1
4
18
Prikaz>Osvezi (Ctrl+D)
Slika 8. Polje napona
19
PRIMER 2-Faktor intenziteta napona KI grede sa ivičnom prslinom po celoj debljini
U primeru se razmatra određivanje faktora intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline) grede sa
prslinom u centru duž kraće stranice po celoj debljini, opterećene centralnom silom kako je prikazano
na Slici 1. Ovaj tip modela je opšti, a koristi se za eksperimentalno određivanje KI - faktora intenziteta
napona. Karakteristike materijala i geometrijski podaci dati su na Slici 1. Simetrija problema dopušta
da se pri analizi koristi polovina modela.
Vrh prsline
mm
Prslina a=20mm
mm
Greda sa ivičnom Polovina modela E=30e6MPa

prslinom po celoj debljini za analizu n=0.28
Slika 1.
Analitički izraz za određivanje faktora intenziteta napona prema literaturi:
OSNOVI MEHANIKE LOMA-Dr Dragoslav Šumarac, Dr Dušan Krajčinović
6M Ps
σ= 2
; (M= ); K I =σ πa F(a/W)
BW 2
za 2s/W=4:
F(a/W)=1.090-1.735(a/W)+8.20(a/W)2 -14.18(a/W)3 +14.57(a/W)4
za 2s/W=8:
F(a/W)=1.107-2.120(a/W)+7.71(a/W)2 -13.55(a/W)3 +14.25(a/W)4
Analitičko rešenje faktor intenziteta napona, za ovaj primer, prema Šumarac, Krajčinović je:
KI=3.353 MPa mm .

20
kreiran je novi model čiji je naziv po difoltu Untitled. Novom modelu je potrebno dati odgovarajući
naziv i snimiti ga u odgovarajući direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba2 snimiti u
postojeći direktorijum Vezbe, na sledeći način:
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
21
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske, potrebno je potvrditi

opciju Cancel.
22
1 2
1 2
1 2

sistemu, potvrdite opciju Cancel.
Isključivanje prikazivanja radne ravni vrši se sledećom komandom:
Prikaz>Opcije...
1 3
23
Slika 2.
2 4
Mreža>Kreiranje mreže>Od poligona...
24
2 4

Obrisi>Model>Čvorove...
2 3
25
Slika 3.
Simetrični granični uslov se zadaje duž vertikalne ose simetrije. Budući da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi pomeranja.
Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem y-ose, pomeranja duž ivice sa prslinom su
ograničena u pravcu x-ose, osim na mestu prsline. Takođe je potrebno ograničiti i pomeranje jednog
čvora na mestu donjeg levog oslonca u y pravcu kako je dato postavkom zadatka.
selektovati sve čvorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini uklučujući i čvor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
Slika 4.
26
5 6
Zatim je potrebno kursorom miša selektovati krajnji levi čvor na donjoj ivici modela i ograniči
pomeranje u y pravcu prema uslovu zadatka.
5 6
27
Zadali smo uslov simetrije, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.
Model>Opterecenja>Na cvoru...
Pomoću miša selektujemo čvor u gornjem desnom uglu, gde deluje sila prema uslovu zadatka.
2 4
Kao prvi čvor selektujemo čvor u vrhu prsline, a kao drugi, čvor koji definiše kraj prsline.
28
1
2
3
4
Na slici 5 je prikazan izgled modela sa generisanom mrežom konačnih elemenata, zadatim graničnim
uslovima, opterećenjem i definisanom prslinom.
Slika 5.
29
1 2

Broj prstena, KI 1 3.22370917721769
Broj prstena, KII 1 -0.242825130862000
Broj prstena, KI 2 3.16718624195569
Broj prstena, KII 2 -6.332072507139927E-002
Broj prstena, KI 3 3.22109272665925
Broj prstena, KII 3 -0.169769300951402
Broj prstena, KI 4 3.24694530513915
Broj prstena, KII 4 -0.190338478573569
Prslina br., NCS, KI 1 1 3.21473336274294
Prslina br., NCS, KII 1 1 -0.166563408864593
30
Za programske pakete COSMOS i PAK prikazana su u tabeli 1 poređenja sa teorijskim rešenjem.

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitičko, KI =3.3541 MPa mm , Šumarac, Krajčinović)

COSMOS 2.9449 12.2
PAK 3.2147 4.2
2 3
pritiskom na dugme OK..
Prikaz>Opcije...
2 6
1 4
3
5 7
31
3
2 5
1
Prikaz>Vidljivost
32
1
4
33
Slika 7. Efektivni napon
34
PRIMER 3-Faktor intenziteta napona KI ploče sa centralnom prslinom po celoj debljini
Za ploču sa centralnom prslinom, datu na slici 1, odredićemo faktor intenziteta napona KI primenom
analitičkog izraza za određivanje faktora intenziteta napona i primenom MKE. Simetrija problema
dopušta da se pri analizi koristi četvrtina modela. Elastične karakteristike materijala i dimenzije ploče
su: E=30×106MPa, n=0.3, W=20mm, a=2mm, t=1mm, s=1MPa
s
Vrh prsline
Prslina
Greda sa centralnom Model konačnih elemenata

prslinom po celoj debljini
Slika 1.
Analitički izraz za određivanje faktora intenziteta napona prema G.C.Sih:

K I =σ πa f(a/W)
Funkcija f(a/W) data je tabelarno:
a/W f(a/W)
£0.074 1.00
0.207 1.03
0.275 1.05
0.337 1.09
0.41 1.13
0.466 1.18
0.535 1.25
0.592 1.33
Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitičko rešenje: KI=2.5703 MPa mm .

35
kreiran je novi model čiji je naziv po difoltu Untitled. Novom modelu je potrebno dati odgovarajući
naziv i snimiti ga u odgovarajući direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba3 snimiti u
postojeći direktorijum Vezbe, na sledeći način:
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
36
Izborom opcije Tip otvara se novi prozor za dijalog u kome je potrebno potvrditi opciju Parabolički
5
6

opciju Cancel.
37
1 2
1 2
1 2

Prikaz>Opcije...
3
1
38
Slika 2.
2 4
39
2 4

2 3
Modifikacija>Renumeracija>Čvorova
40
Slika 3.
Simetrični granični uslov se zadaje duž vertikalne i horizontalne ose simetrije. Budući da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi
pomeranja. Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja duž ivice sa prslinom
su ograničena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline.
Sada je potrebno selektovati čvorove na levoj ivici modela (linija 4) i ograničiti pomeranja u pravcu x-
ose. Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa
izabrati Na krivoj.
41
U edit boks upisati broj krive (ID) na kojoj zadajemo ograničenje (linija 4), pa kliknuti na dugme
Dodaj ili selektovati krivu pomoću miša, linija će biti označeni sa +4 i biće dodata u Entity
Selection boks, potom kliknuti na dugme OK.
5
7 8
selektovati sve čvorovi donje ivice modela, koji ne pripadaju prslini uklučujući i čvor u vrhu prsline,
vidi sliku 4.
42
1
2
Slika 4.
6 7
Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.
43
Slika 5.
44
4 5
3 6
1
2
2
4
Na slici 6 je prikazan izgled modela sa generisanom mrežom konačnih elemenata, zadatim graničnim
uslovima i opterećenjem i definisanom prslinom.
45
Slika 6.
VI Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM
1 2
46
Broj prstena, KI 1 2.33459603086759
Broj prstena, KII 1 0.176968478911421
Broj prstena, KI 2 2.62319585946579
Broj prstena, KII 2 0.315271796473117
Broj prstena, KI 3 2.62319585946579
Broj prstena, KII 3 0.315271796473117
Broj prstena, KI 4 2.62319585946579
Broj prstena, KII 4 0.315271796473117
Prslina br., NCS, KI 1 1 2.55104590231624

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitičko, KI =2.5703 MPa mm )

COSMOS 2.668 3.8
PAK 2.551 0.7
47
2 3
Prikaz>Opcije...
2 6
1 4
3
7
5 8
3
2 5
1
48
Prikaz>Vidljivost
Potom ćemo prikazati polje napona.
49
1
4
50
PRIMER 4 - Faktor intenziteta napona KI ploče sa kružnim otvorom u prisustvu jedne prsline
ploče. Ploča je jednoosno opterećena i ima otvor poluprecnika R, dimenzije ploče i karakteristike
materijala date su na slici 1. Simetrija modela dozvoljava da se pri analizi modelira polovina ploče, uz
primenu odgovarajućih graničnih uslova.
2h=14 mm
2R=3.2 mm
a=0.05*2R=0.16 mm
w=14 mm
t=1 mm
E=74900 MPa
n=0.3
s=71.8 MPa
Slika 1.

51
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
52
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika membrane potrebno je potvrditi

opciju Cancel.
Kreiraćemo prvo kružne lukove.
Geometrija>Kreiranje lukova>Ugao-centar-pocetak...
53
1 2
3 4
1 2
1 2
3 4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetne tacke luka potrebno je potvrditi opciju
Cancel.
Isključićemo prikaz radne ravni.
Prikaz>Opcije...
54
1 3
Nacrtaćemo linije potrebne za kreiranje geometrije polovine modela.
Geometrija>Kreiranje linija>Lociranje tacaka…
1 2
3 4
1 2
3 4
1 2
3 4
55
1 2
3 4
1 2
3 4

Iskoristićemo prethodno kreiranje tačke za crtanje krivih.
Geometrija>Kreiranje linija>Od dve tacke...
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje vektora kroz dve tacke potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Preslikaćemo kreirane prave linije (reflektovati) u odnosu na y-osu.
56
Geometrija>Refleksija>Krive...
2
1
4
5
6 7
Prozorom podesiti prikaz, kao na slici 2.
Slika 2.
Geometrija>Kreiranje poligona >Od cetiri stranice…
Kreiraćemo poligone unošenjem ID-a linija ili selektovanjem linija pomoću miša (sliku 2), redosledom
prikazanim na sledećim dijalozima.
57
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Kreiranje poligona potrebno je potvrditi opciju Cancel.
Geometrija>Kreiranje poligona >Lociranje tacaka…
1 2
1 2
58
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
59
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2

Na slici 3 prikazana je kreirana geometrija modela.
Slika 3.
60
3
4
2 5
2 4
61
2 4
2 4
2 4
62
2 4
3
2 4

2 3
63
Pošto su elementi kreirani nezavisno na svakoj površini (poligonu), potrebno je eliminisati čvorove
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdžovanje.
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova…
2 3
Modifikacija>Renumeracija>Cvorova...
Sada ćemo izvršiti rasterećenje prikaza na ekranu isključivanjem geometrijskih entiteta i numeracije
čvorova i elemenata.
Prikaz>Opcije ...
1
2 3 4 6
5
8
7 10
9
11
64
Slika 4.
Granični uslovi simetrije zadaju se duž horizontalne ose simetrije. Budući da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi. Obzirom da se
pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja duž ivice sa prslinom su ograničena u pravcu y-
ose, osim na mestu prsline.
Selektuju se svi čvorovi donje ivice modela koji ne pripadaju prslini uklučujući i čvor u vrhu prsline,
(na krivama 4, 13 i 14, slika 3). Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti
na dugme Metode>, pa izabrati Na krivoj. Pomoću miša selektujte krive.
3
1
65
6 7
Zatim je potrebno selektovati čvor na donjoj levoj ivici modele (poklapa se sa tačkom 24, slika 2) i
ograničiti pomeranje u x pravcu.
5 6
Zadali smo granične uslove, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.
Modifikacija>Globalna ogranicenja
66
Slika 5.
4 5
3 6
V Zadavanje prsline
Model>Prsline>2D prsline...
Kao prvi cvor selektujemo cvor u vrhu prsline, a kao drugi, cvor na istom elementu u pravcu prsline.
67
3
4
5
1 6
2
7
8
Slika 6.
68
VI Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM
1 2

Broj prstena, KI 1 130.059988900660
Broj prstena, KII 1 29.9384514738623
Broj prstena, KI 2 130.059988900660
Broj prstena, KII 2 29.9384514738623
Broj prstena, KI 3 130.059988900660
Broj prstena, KII 3 29.9384514738623
Broj prstena, KI 4 169.945451101453
Broj prstena, KII 4 6.32065254483311
Prslina br., NCS, KI 1 1 140.031354450858
69


MSC NASTRAN 143.3 0.7
PAK 140.0 1.6
Fajl>Uvoz>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
Sada ćemo da rasteretimo prikaz na ekranu isključivanjem prikaza radne ravni, čvorova i numeracije
elemenata sledećom komandom:
Prikaz>Opcije...
70
2 6
1 4
3
7
5
1 5
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Tip prikaza potrebno je potvrditi opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
71
Slika 7.
PRIMER 5 - Faktor intenziteta napona KI ploče sa kružnim otvorom u prisustvu dve prsline
ploče. Ploča je jednoosno opterećena i ima otvor poluprecnika R, dimenzije ploče i karakteristike
materijala date su na slici 1. Simetrija modela dozvoljava da se pri analizi modelira četvrtina ploče, uz
primenu odgovarajućih graničnih uslova.
2h=14 mm
2R=3.2 mm
a=0.05*2R=0.16 mm
w=14 mm
t=1 mm
E=74900 MPa
n=0.3
s=71.8 MPa
Slika 1.
72

73
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
74
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika membrane potrebno je potvrditi

opciju Cancel.
Kreiraćemo prvo kružne lukove.
Geometrija>Kreiranje lukova>Ugao-centar-pocetak...
75
1 2
3 4
1 2
1 2
3 4
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetne tacke luka potrebno je potvrditi opciju
Cancel.
Geometrija>Kreiranje linija>Lociranje tacaka…
76
1 2
3 4
1 2
3 4
1 2
3 4

Geometrija>Kreiranje linija>Od dve tacke...
Sada ćemo spojiti kraj luka sa naspramnom tačkom u preseku dve linije.
77
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje vektora kroz dve tacke potrebno je potvrditi
opciju Cancel.
Isključićemo prikaz radne ravni.
Prikaz>Opcije...
1 3
Na ekranu imamo sledeću sliku, kao na slici 2.
Slika 2.
Geometrija>Kreiranje poligona >Od cetiri stranice…
Kreiraćemo poligone unošenjem ID-a linija ili selektovanjem linija pomoću miša (slika 2), redosledom
prikazanim na sledećim dijalozima.
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Kreiranje poligona potrebno je potvrditi opciju Cancel.
78
Sada ćemo kreirati poligone zadavanjem koordinata njihovih temena.
Geometrija>Kreiranje poligona >Lociranje tacaka…
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
79
1 2
1 2
1 2
1 2

Podešavanje prikaza celog crteža na ekranu vrši se izborom sledeće komande:
Prikaz>Zoom>Sve
Prikaz>Zoom>Prozor
Slika 3.
80
3
4
2 5
2 4
81
2 4
3 4
2 4
2 2

82
2 3
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdžovanje.
2 3
Modifikacija>Renumeracija>Cvorova...
Prikaz>Opcije ...
1
2 3 4 6
5
83
8
7 10
9
11
12
Slika 4.
Simetrični granični uslovi se zadaju duž horizontalne i vertikalne ose simetrije. Budući da prslina
predstavlja slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi.
Obzirom da se pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja duž ivice sa prslinom su
ograničena u pravcu y-ose, osim na mestu prsline.
(na liniji 8, slika 3). Na dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme
Metode>, pa izabrati Na krivoj. Krivu možete selektovati mišem ili upisati ID krive pa pritisnuti
dugme Dodaj. U primeru selektovanje je urađeno mišem.
84
3
1
6 7
Zatim je potrebno selektovati sve čvorove na vertikalnoj osi simetrije (na krivama 7 i 19, slika 3). Na
dijalogu Selektovanje cvorova za ogranicenje (na cv... kliknuti na dugme Metode>, pa izabrati Na
krivoj. Krivu možete selektovati mišem ili upisati ID krive pa pritisnuti dugme Dodaj. U primeru
selektovanje je urađeno mišem.
3
1
85
6 7
Zadali smo granične uslove, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.
Slika 5.
86
4 5
3 6
V Zadavanje prsline
Model>Prsline>2D prsline...
3
4
5
1 6
2
7
8
87
Slika 6.
VI Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM
1 2
88

Broj prstena, KI 1 131.084079079689
Broj prstena, KII 1 30.1727795576524
Broj prstena, KI 2 131.084079079689
Broj prstena, KII 2 30.1727795576524
Broj prstena, KI 3 171.283303918648
Broj prstena, KII 3 6.36918958433006
Broj prstena, KI 4 160.059375577903
Broj prstena, KII 4 3.24089959468277
Prslina br., NCS, KI 1 1 148.377709413982


MSC NASTRAN 151.1 2.5
PAK 148.4 0.07
Fajl>Uvoz>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
89
Prikaz>Opcije...
2 6
1 4
3
7
8
5
Rezultati>Prikazi>FEMAP neutralni fajl (.NEU)...
90
2
1 5
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Tip prikaza potrebno je potvrditi opciju OK.
Prikaz>Vidljivost
Slika 7.
91
PRIMER 6-Određivanje faktore intenziteta napona K I primenom J-integrala
Odrediti faktor intenziteta napona K I pravougaone ploče sa inicijalnom ivičnom prslinom izložene
jediničnom pritisku na oba kraja modela. Geometrija modela, opterećenje i karakteristike materijala
dati su na slici 1.
Slika 1.
Modeliran je ceo model jer nije simetričan, uzimajući u obzir i prslinu.

Analitičko rešenje za faktor intenziteta napona: KI=1.85 MPa mm .

92
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
93
5
6
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske potrebno je potvrditi

opciju Cancel.
94
2 3
4 5
6 7
1 2
3 4
5 6
7 8
1 2
3 4
95
5 6
7 8
1 2
3 4
5 6
7 8

Prikaz>Opcije...
96
1 3
Slika 2.
97
2 4
2 4
2 4
98
2 4
3
2 4

2 3
99
koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdžovanje. Čvorove koji se nalaze na prslini ne treba merdžovati,
tj. ne treba merdžovati čvorove na zajedničkoj stranici površi 1 i 2.
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova...
U dijalogu Selektovanje cvorova za proveru (na cvoru) kliknuti na dugme Metode> pa selektovati
Na povrsini. Selektovati površi 1, 3 i 4, na njihovim zajedničkim stranicama se ne nalazi prslina.
3
1
2
4
Editovanje>Provera preklapanja>Cvorova...
U dijalogu Selektovanje cvorova za proveru (na cvoru) kliknuti na dugme Metode> pa selektovati
Na povrsini. Selektovati površi 2 i 4, na njihovoj zajedničkoj stranici se ne nalazi prslina.
3
1
2
4
100
Posle završenog merdžovanja potrebno je izvršiti renumeraciju čvorova.
Prikaz>Opcije...
1
2 3 4 6
5
8
7 10
9
11
101
Slika 3.
Potrebno je selektovati sve čvorove koji se nalaze na donjoj ivici (linije 1 i 9). U dijalogu
Selektovanje cvorova za ogranicavanje (na cv... kliknuti na dugme Metode> pa selektovati Na
krivoj. Selektujte krive 1 i 9 pomoću miša.
3
1
102
6 7
Model>Ogranicenja>Na cvoru...
Selektujte čvor u koordinatnom početku i ograničiti translaciju u x pravcu.
5 6
Potrebno je još zadati globalna ograničenja.
103
Slika 4.
4 5
3 6
104
3
4
5
1 6
2
Slika 5.
105
1 2
vezba6.dat u direktorijum gde se nalazi fajl Paks.exe, nakon toga treba startovati fajl Paks.exe
Broj prstena, KI 1 1.93103429159110
Broj prstena, KII 1 1.12064755903227
Broj prstena, KI 2 1.98307945891057
Broj prstena, KII 2 1.10631489985736
Broj prstena, KI 3 1.96068733141856
Broj prstena, KII 3 1.15380028170372
Broj prstena, KI 4 1.97525518062340
Broj prstena, KII 4 1.19976749229864
Prslina br., NCS, KI 1 1 1.96251406563591
106


COSMOS 1.80 2.7
PAK 1.962 6.1
Prikaz>Opcije...
107
2 6
1 4
3
7
5 8
3
2 5
1
Prikaz>Vidljivost
108
109
PRIMER 7 - Faktor intenziteta napona KI za 2D CT-epruvetu
Odrediti faktor intenziteta napona KI (mod I otvaranja prsline) za 2D CT-epruvete sa ivičnom

prslinom pod dejstvom zatežućeg napona kao što je prikazano na slici 1. Elastične karakteristike
materijala i dimenzije date su na slici 1. Simetrija problema dopušta da se pri analizi modelira polovina
modela.
E=2.1E4 daN/mm2
n=0.3
P=200 daN
w=30.5 mm
a/w=0.5
B=15 mm
Slika 1.
110
Daćemo dve analitičke formule za određivanje faktora inteziteta napona za CT-epruvetu. Faktor
P æaö
inteziteta napona za CT-epruvetu može se predatavitiu obliku: K = 1
Y ç ÷ . Ovde je: P - sila; w -
Bw 2 è w ø
širina epruvete; B - debljina epruvete. Izraz za bezdimenzioni faktor u ovom slučaju ima oblik:
1 3 5 7 9
æaö æaö 2 æaö 2 æaö 2 æaö 2 æaö 2
Y ç ÷ = 39.7 ç ÷ - 294 ç ÷ + 1118 ç ÷ - 1842 ç ÷ + 1159 ç ÷ . Ova jednačina važi za
èwø è wø è wø è wø è wø è wø
æaö
vrednosti: 0.3 £ ç ÷ £ 0.7 . Za posmatranu CT-epruvetu analitičko rešenje je: KI=24.899 hbar mm .
è wø
æP aö æaö
Drugi oblik jednačine za faktor inteziteta napona je: K = çç ÷÷ Y ç ÷ . Bezdimenzioni korektivni
è Bw ø è wø
2 3 4
æaö æaö æaö æaö æaö
faktor u obom slučaju ima oblik: Y ç ÷ = 30.96 - 195.8 ç ÷ + 730.6 ç ÷ - 1186.3 ç ÷ + 754.6 ç ÷ .
èwø è wø èwø èwø è wø
æaö
Ova jednačina važi za vrednosti: 0.25 £ ç ÷ £ 0.75 . Za posmatranu CT-epruvetu analitičko rešenje je:
è wø
KI=24.152 hbar mm .
VII Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM
111
ga u odgovarajući direktorijum, na primer, model pod nazivom vezba snimiti u direktorijum Vezbe,
Fajl>Sacuvaj kao...
1 2
2
3
Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje materijala potrebno je potvrditi opciju Cancel.
112
Elementi da bi se kreirali elementi sa međučvorovima koji su potrebni za određivanje faktora
intenziteta napona i izabrati tip elementa, u ovom slučaju Membrana.
5
6

opciju Cancel.
Kreiraćemo tri poligona definisanjem koordinata temena poligona.
113
2 3
4 5
6 7
1 2
3 4
5 6
7 8
1 2
114
3 4
5 6
7 8
1 2
3 4
5 6
7 8
1 2
3 4
115
5 6
7 8
1 2
3 4
5 6
7 8
1 2
3 4
5 6
116
7 8
1 2
3 4
5 6
7 8
1 2
3 4
5 6
7 8
117
1 2
3 4
5 6
7 8

Podešavanje prikaza celog crteža na ekranu vrši se izborom komandi:
Prikaz>Opcije...
1 3
118
Slika 2.
elemenata duž krivih, odnosno na površini. To se postiže podešavanjem podele samog poligon.
Selektovanje je urađeno pomoću miša.
2 4
119
2 4
2 4
2 4
120
2 4
2 4
Uključivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja karakteristika elemenata, kreirani su

devetočvorni 2D elementi. Potrebno je izbrisati čvor u centru svakog elementa, da bi se dobili 8-čvorni
2D elementi. To ćemo uraditi sledećom komandom:
Obrisi>Model>Cvorove…
2 3
121
Pošto su površine generisane nezavisno pojaviće se duplirani čvorovi na zajedničkim stranicama

površi. Potrebno je proveriti i spojiti čvorove koji se preklapaju, tj. uraditi tzv. merdžovanje..
2 3
Potrebno je sada izvršiti renumeraciju preostalih čvorova.
Prikaz>Opcije...
1
2 3 4 6
5
8
7 10
9
11
122
Slika 3.
Simetrični granični uslovi se zadaju duž horizontalne ose simetrije. Budući da prslina predstavlja
slobodnu ivicu tj. diskontinuitet u geometriji, duž prsline se ne zadaju granični uslovi. Obzirom da se
pravac prsline poklapa sa pravcem x-ose, pomeranja duž ose simetrije su ograničena u pravcu y-ose,
uključujući i čvor u vrhu prsline.
Model>Ogranicenja>Na cvoru…
(na krivoj 1, slika 2).
123
6 7
Sada se ograničava čvor u koordinatnom početku (poklapa se sa tačkom 1, slika2) u pravcu x.
5 6
Potrebno je zadati još globalna ograničenja.
Napomena: 2D konačni elementi imaju samo dva stepena slobode, x i y translaciju, pa stoga zadajemo
sledeća globalna ograničenja.
124
Model>Opterecenja>Na cvoru...
Sila se zadaje u čvoru koji se poklapa sa tačkom 27 na slici 2 (radi lakšeg selektovanja možete uključiti
tačke komandom Prikaz>Opcije...).
2 4
3
4
5
1 6
2
7
8
125
Slika 4.
VII Izvoz modela za analizu u programu PAK-FM
1 2
126
Broj prstena, KI 1 23.7618275020805
Broj prstena, KII 1 1.70996534135419
Broj prstena, KI 2 24.5061961120068
Broj prstena, KII 2 2.24446405647258
Broj prstena, KI 3 23.2936430694835
Broj prstena, KII 3 1.79645762557299
Broj prstena, KI 4 22.7116737089723
Broj prstena, KII 4 2.52396403836829
Prslina br., NCS, KI 1 1 23.5683350981358
Tabela 1. Uporedni rezultati (analitičko, KI1 =24.899 hbar mm , odnosno KI2 =24.152 hbar mm )
KI [ hbar mm ] Greška1 [%] Greška2 [%]

MSC NASTRAN 20.2804 18.5 16
PAK 23.5683 5.3 2.4
VIII Postprocesiranje u CAD-u
127
Prikaz>Opcije...
2 6
1 4
3
7
5
128
1 2 5
Prikaz>Vidljivost
129
1 2 6
Slika 6. Polje efektivnog napona
130
MEHANIKA ZAMORA MATERIJALA

PRIMERI
131
PRIMER 1 – Određivanje preostalog radnog veka epruvete
Opis problema/Cilj: Epruveta je opterećena nominalnim naponom s=500±200 MPa. Faktor

koncentracije napona posmatrane epruvete sa otvorm K t jednak je faktoru zamora Kt=Kf=2.8.
Pod pretpostavkom da za materijal važi sledeća relacija za ciklično naponsko-deformacionu
krivu (za amplitudu i promenu, respektivno)
1 1
s æ s ön' Ds æ Ds ö n '
et = + ç ÷ e1 = + 2ç ÷
E è K 'ø E è 2K ' ø
odredi napon (maksimalni i amplitudni) i deformaciju (maksimalnu i amplitudnu) u materijalu.
Ciklična naponsko-deformaciona kriva definiše relaciju između napona i deformacija pod
cikličnim opterećenjem.
Koristeći dobijen rezultate u nisko-cikličnoj analizi zamora odredi preostali broj ciklusa do loma
ispitivane epruvete uzimajući u obzir uticaj srednjeg napona (Morrow).
Pri cikličnom opterećenju materijal ima sledeće karakteristike:
Ime parametra Jedinica mere Parametar

2
Koeficijent zamorne jačine MPa ili MN/m sf' 1400
Eksponent zamorne jačine / b -0.10
Koeficijent zamorne istegljivosti / ef' 0.60
Eksponent zamorne istegljivosti / c -0.55
Youngov modul MPa ili MN/m2 E 206000
Eksponent cikličnog ojačanja / n' 0.11
Koeficijent cikličnog ojačanja MPa ili MN/m2 K' 1750
U cilju poređenja rezultata dobijenih razvijenim numeričikm postupkom dajemo:
I Rešenje iz literature1
II Numeričko rešenje u programu PAK-G
1
T Dahlberg and A Ekberg: Fatigue and Fracture Design – An Introduction (Chapter 9)
LiTH-IKP-S-493 (Linköping University and Chalmers University)
132
I Rešenje iz literature
Određena je histerezisna petlja dobijena opterećivanjem epruvete promenljivim opterećenjem

koje varira između 700 MPa i 300 MPa. (Kada je s ¥ = 700 MPa, maksimalni napon na mestu
koncentracije napona trebalo bi da je viši od 700 MPa ali manji od 2.8*700=1960 MPa). Gornja
krajnja tačka histerezisne petlje dobijena je u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklično
naponsko-deformacione krive. Iz jednačina ovih krivih dobijamo
K 2f ×s ¥2 2.82 × 700 2
s a ×ea = = 18.65 = (a)
E 206000
1 1
s æ s ö n' sa æ s ö 0.11
ea = a + ç a ÷ = +ç a ÷ (b)
E è K 'ø 206000 è 1750 ø
Rešavanjem prethodnih jednačina nalazimo gornju krajnju tačku (prelomna tačka) histerezisne
petlje:
s max = 1077 MPa i e max = 0.017319 (c, d)
Možemo odrediti faktor koncentracije napona Ks i faktor koncentracije deformacija K e (ako se
zahteva).
1077 e e max 0.017319
Ks = = 1.5386 i K e = max = = 5.096 = (e,f)
700 e ¥ s ¥ E 700 206000
Odavde nalazimo da je Ks × Ke = 7.8418 , i da je K 2f = 2.82 = 7.84 , kao što je dato.
Promena Ds ¥ = 400 MPa (tj. dvostruka vrednost amplitudnog napona) udaljenog opterećenja
s ¥ uzrokuje promenu Ds i De na mesta koncentracije napona. Promenu na mestu
koncentracije napona dobijamo u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklično naponsko-
deformacione krive (za promenu).
K 2f × s ¥2 2.82 × 4002
s a ×e a = = 6.119 = (g)
E 206000
1 1
s æ s ö n' sa æ s a ö 0.11
e a = a + 2 ç a =÷ + 2ç ÷ (h)
E è 2×K ' ø 206000 è 2 ×1750 ø
Rešavanjem prethodnih jednačina dobijamo promenu napona i deformacije na mestu

koncentracije napona:
Ds = 1116 MPa i De = 0.005479 (i, j)
Napomena: Vrednost 2.8*400=1120 MPa (da je ova promena napravljena u materijalu nebi
došlo do plastifikacije), se upoređuje sa promenom Ds = 1116 MPa u (i). Ovo ukazuje da će
deformacije velikim delom (gotovo svuda) oko otvora (zareza) biti elastične. U ovom slučaju
drugi član na desnoj strani jednačine (h) je mnogo manji od prvog člana.
Sada možemo odrediti donju krajnju tačku histerezisne petlje.
s min = s max - Ds= 1077 - 1116
= MPa -39 MPa (k)
e min = e max - De 0.017319
= - 0.005479 = 0.01184 (l)
Zatim sračunavamo srednju i amplitudnu vrednost napona i deformacije.
s max + s min 1077 - 39MPa
s m ean = = = MPa
519 (m)
2 2
s - s min 1077 + 39MPa
s a = max = = MPa
558 (n)
2 2
133
e max + e min 0.017319 + 0.01184

e mean = = 0.1450 = (o)
2 2
e -e 0.017319 - 0.01184
e a = max min = =
0.0027395 (p)
2 2
Vek trajanja N (preostali broj ciklusa do loma) je dobijen iz Morrow-og izraza:
ea =
(s '
f - s mean )
(2 N )b + e 'f (2 N )c (q)
E
koji daje
1400 - 519
0.0027395 = (2 N ) -0.10 + 0.60(2 N ) -0.55 (q)
206000
Rešavanjem po N dobijamo N=33 400 ciklusa.
Prema tome, očekivani broj ciklusa do loma materijala usled zamor je N=33 400 ciklusa.
Odgovor: Otkaz se očekuje posle N=33 400 ciklusa (približno).
134
Prvo ćemo odrediti napon i deformacije u materijalu posmatrane epruvete na osnovu

materijalnih karakteristika i opterećenja, zatim ćemo odrediti preostali broj ciklusa do loma.
Pokrenuti PAK-G dvostrukim klikom miša na ikonu na Desktop-u. Na glavnom meniju

izabrati sledeću komandu:
Rezultati>Zamor
Pojavljuje se dijalog za selektovanje, izaberite opciju Cancel jer radimo analitičko određivanje
preostalog radnog veka epruvete (nekoristimo rezultate dobijene prethodno proračunom
metodom konačnih elemenata).
Pojavljuje se dijalog Zamor materijala, izaberite za Tip analize e-N. Pošto smo u prethodnom
dijalogu izabrali Cancel automatski je čekirano Analiticki.
U dijalogu Parametri resavanja biramo: Metoda analize na osnovu koje određujemo preostali broj
ciklusa do otkaza. Prema uslovu zadatka biramo Morrow metodu (uzima u obzir uticaj srednjeg
napona); Korekcija po difoltu je Neuber (vrši se preračunavanje elastičnih u elastoplastične
135
deformacije preko Neuber-ove hiperbole; u slučaju kad prethodnim proračunom konstrukcije

metodom konačnih elemenata dobijamo elastoplastične deformacije ne vršimo ovu korekciju).
Sada unosimo karakteristike materijala pri cikličnom opterećenju.
6
7
Potrebno je još zadati istoriju opterećenja.
136
10
11
12
Definisali smo sve potrebne parametre, sada ćemo startovati proračun klikom na dugme Analiza.
13
Rezultati proračuna se prikazuju u dijalogu. Prvo su određene maksimalne vrednosti napona i

deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (a) i (b).
14
Potom se određuju priraštaji napona i deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (g) i (h).
Na osnovu maksimalnih vrednosti i priraštaja određuju se minimalne i amplitudne vrednosti
napona i deformacije. U dijalogu se štampaju izračunate vrednosti priraštaja napona i
deformacije, srednji napon i amplitudna deformacija.
15
137
Očekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete određen je iz Morrow-og izraza (q)
iterativnim postupkom.
16
Odgovor: Očekivani broj ciklusa do loma materijala usled zamora, dobijen proračunom u
programu PAK-G, je N=33 600 ciklusa (približno).
Rezultat dobijen proračunom u PAK-G-u je sa greškom od 0.5% u odnosu na rešenje dato u

literaturi.
PRIMER 2 – Procena preostalog ciklusa do loma ravnog štapa sa otvorom u centru
Opis problema/Cilj: Ravan štap pravougoanog poprečnog preseka (slika 1), sa malim kružnim
otvorom u centru, opterećena je naizmeničnim (promenljivim) opterećenjem s¥=±300 MPa.
a) Proceniti broj ciklusa do loma koristeći Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 Kt.
b) Odrediti broj ciklusa do loma ako je s¥=100±200 MPa.
Slika 1.
Faktor koncentracije napona je Kt=3.

Pri cikličnom opterećenju materijal SAE 1045, od koga je napravljen štap ima sledeće
karakteristike:

2
Koeficijent zamorne jačine MPa ili MN/m sf' 1227
Youngov modul MPa ili MN/m2 E 200000
Eksponent cikličnog ojačanja / n' 0.18
Koeficijent cikličnog ojačanja MPa ili MN/m2 K' 1344
u cilju poređenja rezultata dobijenih razvijenim numeričikm postupkom dajemo:
2
138
a) Broj ciklusa do pojave prsline

Ako je napon u okolini malog otvora u štapu potpuno elastičan, tada će faktor koncentracije
napona biti Kt=3. Faktor koncentracije napona usled zamora (fatigue notch factor) je
K f = 1 + q( K t - 1) (a)
Nema podataka za izračunavanje faktora osetljivosti na zarez q. Umesto toga, K f = 0.9 K t = 2.7 .
Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Zbog visokog opterećenja blizu otvora (zareza) u materijalu će se lokalno javiti plastične
deformacije. Koeficijent koncentracije napona i faktor koncentracije napona možemo
izračunati iz jednačina
s e e
Ks = max i K e = max = max (b,c)
s¥ e¥ s¥ E
Neuber-ova hiperbola postaje
K 2f × s ¥2
s ×e = (d)
E
Sada određujemo Neuber-ovu hiperbolu na osnovu datih podataka za materijal i nominalne
amplitude napona s ¥ =300 MPa. Lokalna amplituda napona s a i amplituda deformacije e a u
okolini otvora dobija se u preseku Neuber-ove hiperbole i ciklično naponsko-deformacione krive.
Iz jednačina ovih krivih dobijamo
K 2f × s ¥2 2.7 2 × 3002
s a ×e a = = 3.2805 = (e)
E 200000
1 1
s æ s ö n' sa æ s ö 0.18
ea = a + ç a ÷ = +ç a ÷ (f)
E è K 'ø 200000 è 1344 ø
Rešavanjem prethodnog sistema jednačina dobijamo: s=
a s max
= 499 MPa i
e a = e max = 0.006574 .
Faktor koncentracije napona Ks i faktor koncentracije deformacija K e su sada
s 499 e 0.006574
Ks = max = = 1.663 i K e = max = =
4.3828 (g,h)
s¥ 300 s ¥ E 300 200000
(Provera: Ks × K e =1.663 × 4.383= 7.29= 2.7 2= K 2f , kao što je dato.)
Možemo sada odrediti broj ciklusa do pojave prsline (ili otkaz usled zamora). Po Morrow-u,
koristeći za srednji napon s m = 0 , dobijamo
ea =
(s '
f -sm ) 1227
(2 N )b + e 'f (2 N )c
=(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66 (j)
E 200000
Zamenom e a = 0.006574 u prethodnu jednačinu i rešavanjem dobijamo 2N=4600 broj
poluciklusa do otkaza, što daje N=2300 ciklusa do otkaza.
b) Broj ciklusa do otkaza kada je s¥=100±200 MPa

Razmatra se isti štap ( K f = 2.7 ), ali je sada nominalni napon s¥=100±200 MPa. Nominalni
(udaljeni) napon će sada varirati između 300 MPa i -100 MPa. Ovo ukazuje da će napon oko
otvor varirati između s A (kada je s¥=300 MPa) i tačke s C (kada je napon oko otvora s C tada
je udaljen napon s¥=0), slika 2.
Odredimo više tačaka na histerezisnoj petlji kada je s¥=100±200 MPa.
139
Izabrati početnu tačku petlje u tački A gde su

s A = 499 MPa i e A = 0.006574 (ranije
određeno iz jednačina (e) i (f)). Odredimo
tačku na petlji (napon oko otvora) kada je
priračtaj napona Ds¥=200 MPa. Iz jednačine
ciklično naponsko-deformacione krive za
priračtaj dobijamo
K 2f × (Ds ¥ )2 2.7 2 × 2002
Ds × De = = 1.458 =(k)
E 200000
1
Ds æ Ds ö 0.18
De = + 2ç ÷ (l)
200000 è 2 ×1344 ø
Rešavanjem ovog sistema dobijamo
D=s 519 MPa i De = 0.002810 . Za tačku E
Slika 2. na histerezisnoj petlji sada dobijamo
s E = s A - Ds= 499 MPa - 519 = MPa -20 MPa (m)
e E = e A - De 0.006574 = - 0.002810 = 0.003764 (n)
Na kraju, odredimo prelomnu tačku F petlje (napon oko otvora) kada je Ds¥=400 MPa (tada je
nominalni napon s¥=-100 MPa). Kao u (k) i (l) imamo
K 2f × (Ds ¥ )2 2.72 × 4002
Ds × De = = 5.832 = (q)
E 200000
1
Ds æ Ds ö 0.18
De = + 2ç ÷ (r)
200000 è 2 ×1344 ø
Rešavanjem jednačina dobijamo Ds = 829 MPa i De = 0.007038 .
Za prelomnu tačku F na histerezisnoj petlji dobijamo
s F = s A - Ds= 499 MPa - 829= MPa -330 MPa (s)
e F = e A - De 0.006574= - 0.007038 = 0.000464 (t)
Broj ciklusa do pojave prsline (do otkaza usled loma) se dobija, po Morrow-u, iz jednačine
s ' -sm
ea = f (2 N )b + e 'f (2 N )c (u)
E
Srednji napon s m je s m = (s A + s F ) / 2 =(499 - 330) / 2 = 84.5 MPa i amplitudna deformacija biće
e a = (e A - e F ) / 2 (0.006574
= + 0.000464) / 2 = 0.003519 . Zamenom ovih vrednosti u (u), i koristeći
ranije date vrednosti, dobijamo
1227 - 84.5
e a = 0.003519 = (2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66 (v)
206000
Rešavanjem prethodne jednačine dobijamo 2N=23070 broj poluciklusa do otkaza, što daje
N=11500 ciklusa do otkaza.
Odgovor: a) Otkaz se očekuje posle N=2300 ciklusa (približno).

b) N=11500 ciklusa do otkaza.
140

opterećenja i materijalnih karakteristika, zatim ćemo odrediti preostali broj ciklusa do loma.
a) Broj ciklusa do otkaza kada je nominalni napon s¥=±300 MPa

Rezultati>Zamor
141

6
7
142
10
11
12
13

deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (e) i (f).
14
Potom se određuju priraštaji napona i deforamcije. Na osnovu maksimalnih vrednosti i

priraštaja određuju se minimalne i amplitudne vrednosti napona i deformacije. U dijalogu se
štampaju izračunate vrednosti priraštaja napona i deformacije, srednji napon i amplitudna
deformacija.
15
143
Očekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete određen je iz Morrow-og izraza (j)
16
programu PAK-G, je N=2304 ciklusa (približno).

literaturi.
b) Broj ciklusa do otkaza kada je nominalni napon s¥=100±200 MPa
Po završetku prethodne analize vraćamo se na dijalogu Zamor materijala. Pošto su karakteristike

materijala i parametri rešavanja isti kao i u slučaju pod a), potrebno je promeniti samo istoriju
opterećenja. Ukoliko radite samo primer pod b) podešavanje parametara rešavanja i
karakteristika materijala je identično prethodno navedenom, pa će stoga ovde biti izostavljeno.
Menjamo istoriju opterećenja.
Prvo unosimo novu istoriju opterećenja. Pre satartovanja analize potrebno je izbrisati
prethodno definisanu istoriju opterećenja. Selektujte u listu boksu (prozor na levoj strani
dijaloga) staru istoriju opterećenja pa pritisnite dugme Izbrisi.
144
3 5
U list boksu je ostala samo nova istorija opterećenja.

deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (e) i (f).
145
Potom se određuju priraštaji napona i deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (q) i (r).
Očekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete određen je iz Morrow-og izraza (u)
10

literaturi.
PRIMER 3 – Procena preostalog ciklusa do loma ravnog štapa sa otvorom na stranici
Opis problema/Cilj: Razmatramo ravan štap pravougoanog poprečnog preseka sa malim žljebom
na stranici, slika 1, sa faktor koncentracije napona je Kt=3. Štap je opterećen naizmeničnim
(promenljivim) opterećenjem s¥=150±150 MPa.
Proceniti broj ciklusa do loma koristeći Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 K t.
Slika 1.
146
Koristiti Ramberg-Osgood-ovu relaciju za amplitudu deformacije (E=200 GPa, K'=1334 MPa,

n'=0.18)
1
s æ s ön'
ea = a + ç a ÷
E è K 'ø
sa odgovarajućom modifikacijom ove formule za priraštaj napona Ds .
Za analizu broja ciklusa koristiti Morrow-u relaciju, uključujući uticaj srednjeg napona, sa
karakteristikama materijala pri cikličnom opterećivanju datim u tabeli.

Koeficijent zamorne jačine MPa ili MN/m2 sf' 1227
Nisu dati podaci za izračunavanje faktora osetljivosti na zarez q (fatigue notch factor). Umesto
toga dato je K f = 0.9 K t = 2.7 . Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Maksimalano nominalno opterećenje s ¥ =300 MPa daje maksimalni lokalni napon s max i
maksimalnu lokalnu deformaciju e max oko žljeba. Oni se dobijaju u preseku Neuber-ove
hiperbole i ciklično naponsko-deformacione krive. Iz jednačina ovih krivih dobijamo
K 2f × s ¥2 2.7 2 × 3002
s ×e = = 3.2805 = (a)
E 200000
1 1
s æ s ö n' s æ s ö 0.18
e = +ç ÷ = +ç ÷ (b)
E è K 'ø 200000 è 1344 ø
Rešavanjem prethodnog sistema jednačina dobijamo: s = s max = 499 MPa i e = e max = 0.006574
(ovo je krajnja gornja tačka histerezisne petlje).
Promena nominalnog napona Ds ¥ (daleko od mesta koncentracije napona) će uzrokovati

promenu napona Ds i promenu deformacije De na mestu koncentracije napona. Promene Ds
i De se dobijaju iz jednačina Neuber-ove hiperbole i ciklično naponsko-deformacione krive za
promenu.
K 2f × (Ds ¥ )2 2.7 2 × 3002
Ds × De = = 3.2805= (c)
E 200000
3
T Dahlberg: Examination in Damage Mechanics and Life Analysis TMHL61
(Avd Hållfastherslära, IKP, Linköpings Universitet)
147
1 1
Ds æ Ds ö n ' Ds æ Ds ö 0.18
De +=2 ç ÷= + 2ç ÷ (d)
E è 2K ' ø 200000 è 2 ×1344 ø
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo: De = 0.004670 i Ds = 703 MPa .
Možemo sada odrediti srednji napon i amplitudu deformacije oko žljeba. Dobijamo
s mean = 499 - 703/ 2 = 148 MPa i e a = 0.004670 / 2 = 0.002335 .
Koristeći Morrow izraz dobijamo
s 'f - s m 1227148
e a = 0.002335 = (2 N )b + e 'f (2 N ) c =(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
E 200000
rešavanjem dobijamo očekivani broj poluciklusa do otkaza 2N=94900, ili, broj ciklusa do otkaza
N=47500.


Rezultati>Zamor
148
6
7
149
10
11
12
13

150
14
Potom se određuju priraštaji napona i deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (c) i (d).
15
Očekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete određen je iz Morrow-og izraza iterativnim
postupkom.
16
literaturi.
PRIMER 3 – Procena preostalog ciklusa do loma ravnog štapa sa otvorom na stranici
Opis problema/Cilj: Razmatramo ravan štap pravougoanog poprečnog preseka sa malim žljebom
na stranici, slika 1, sa faktor koncentracije napona je Kt=3. Štap je opterećen naizmeničnim
(promenljivim) opterećenjem s¥=150±150 MPa.
Proceniti broj ciklusa do loma koristeći Neuber-ov metod. Pretpostaviti da je Kf=0.9 K t.
Slika 1.
Koristiti Ramberg-Osgood-ovu relaciju za amplitudu deformacije (E=200 GPa, K'=1334 MPa,

n'=0.18)
151
1
s æ s ön'
ea = a + ç a ÷
E è K 'ø
sa odgovarajućom modifikacijom ove formule za priraštaj napona Ds .
Za analizu broja ciklusa koristiti Morrow-u relaciju, uključujući uticaj srednjeg napona, sa
karakteristikama materijala pri cikličnom opterećivanju datim u tabeli.

Koeficijent zamorne jačine MPa ili MN/m2 sf' 1227
Nisu dati podaci za izračunavanje faktora osetljivosti na zarez q (fatigue notch factor). Umesto
toga dato je K f = 0.9 K t = 2.7 . Prema tome, koristiti K f = 2.7 .
Maksimalano nominalno opterećenje s ¥ =300 MPa daje maksimalni lokalni napon s max i
maksimalnu lokalnu deformaciju e max oko žljeba. Oni se dobijaju u preseku Neuber-ove
hiperbole i ciklično naponsko-deformacione krive. Iz jednačina ovih krivih dobijamo
K 2f × s ¥2 2.7 2 × 3002
s ×e = = 3.2805 = (a)
E 200000
1 1
s æ s ö n' s æ s ö 0.18
e = +ç ÷ = +ç ÷ (b)
E è K 'ø 200000 è 1344 ø
Rešavanjem prethodnog sistema jednačina dobijamo: s = s max = 499 MPa i e = e max = 0.006574
(ovo je krajnja gornja tačka histerezisne petlje).
Promena nominalnog napona Ds ¥ (daleko od mesta koncentracije napona) će uzrokovati

promenu napona Ds i promenu deformacije De na mestu koncentracije napona. Promene Ds
i De se dobijaju iz jednačina Neuber-ove hiperbole i ciklično naponsko-deformacione krive za
promenu.
K 2f × (Ds ¥ )2 2.7 2 × 3002
Ds × De = = 3.2805= (c)
E 200000
4
T Dahlberg: Examination in Damage Mechanics and Life Analysis TMHL61
(Avd Hållfastherslära, IKP, Linköpings Universitet)
152
1 1
Ds æ Ds ö n ' Ds æ Ds ö 0.18
De +=2 ç ÷= + 2ç ÷ (d)
E è 2K ' ø 200000 è 2 ×1344 ø
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo: De = 0.004670 i Ds = 703 MPa .
Možemo sada odrediti srednji napon i amplitudu deformacije oko žljeba. Dobijamo
s mean = 499 - 703/ 2 = 148 MPa i e a = 0.004670 / 2 = 0.002335 .
Koristeći Morrow izraz dobijamo
s 'f - s m 1227148
e a = 0.002335 = (2 N )b + e 'f (2 N ) c =(2 N ) -0.095 + 1.0(2 N ) -0.66
E 200000
rešavanjem dobijamo očekivani broj poluciklusa do otkaza 2N=94900, ili, broj ciklusa do otkaza
N=47500.


Rezultati>Zamor
153
6
7
154
10
11
12
13

155
14
Potom se određuju priraštaji napona i deforamcije iterativnim rešavanjem jednačina (c) i (d).
15
Očekivan broj ciklusa do loma ispitivane epruvete određen je iz Morrow-og izraza iterativnim
postupkom.
16
literaturi.
156
ZAMORNI RAST PRSLINE
157
PRIMER 1 – Određivanje preostale čvstoće ploče sa eliptičnom ivičnom prslinom
Opis problema/Cilj: Ploča debljine t sadrži eliptičnu ivičnu prslinu, kao što je prikazano na slici 1.
Ploča se opterećuje sa sekvencom opterećenja koja se sastoji od dva ciklusa kao što je prikazano
na slici 1.
U okviru ovog primera neophodno je odrediti preostalu čvrstoću do loma, izraženu preko broja
ciklusa Ns. Pretpostavlja se da prslina zadržava svoj oblik tokom njenog rasta.
Slika 1. Centralna eliptična prslina i istorija opterećenja

Za procenu preostale čvrstoće korišćen je Parisov zakon. Proračun je vršen analitičkim i
numeričkim postupkom.
U proračunu su korišćeni sledeći podaci:

Dužina poluosa elipse: a0=0.002m, c0=0.004m,
Debljina ploče: t=0.100m,
Napon tečenja: s y =1200MPa,
Lomna žilavost: K Ic=70MN/m3/2,
Prag lomne žilavosti: D Kth=6MN/m3/2,
Dinamički parametri materijala: n=4, C=1×10-13m7/MN4,
Primenjeni naponi: s 1 = 200MPa, s 2 = 400MPa ,
Stepen sigurnosti: s=1.4.
æaö
Za numerički postupak zadaje se još i korekcioni faktor: f ç ÷ = 0.9 .
ècø
I Analitičko rešenje iz literature5
II Numeričko određivanje preostale čvrstoće primenom paketa PAK
5
158
I Analitičko rešenje iz literature

Za eliptičnu ivičnu prslinu faktor inteziteta napona se može analitički izračunati (za a/c=0.5)
primenom sledeće relacije
æaö
K 1 = s 0 pa f ç ÷ = s 0 pa 0.896 = 0.90s 0 pa (1.1)
ècø
Vrednost faktora inteziteta napona postaje:
DK 1 = 0.90Ds ¥ pa (1.2)
Kao prvo proverićemo da li će niži nivo napona s 1 = 200MPa doprinositi rastu prsline.
Odredimo faktor intenziteta napona za primenjeno niže opterećenje s 1 = 200MPa , i ukoliko
faktor intenziteta napona prevazilazi prag lomne žilavosti primenjeni niži napon će uticati na
rast početne prsline.
Kako je a=a0=0.002 m i Ds 0 = s 1 = 200MPa , iz (1.1) dobija se
DK 1 = 0.90 × 200 p × 0.002 = 14.3 MN/m3/2 (1.3)

Vrednost praga lomne žilavosti je D Kth=6MN/m3/2, dakle K1> D Kth. Ovo znači da će prslina rasti
za niži ciklus napona s 1 , pa prema tome i za više naponske cikluse tj., za s 2 .
Sledeće što treba odrediti je kritična dužina prsline, tj., dužina prsline pri lomu acrit.
Pretpostavimo da važi teorija linearne elastične mehanike loma (LEFM). U tom sličaju lom će se
javiti kada je KImax=KIc/s. To daje:
K Ic
DK1 0.90s ¥ p =
acrit = (1.4)
s
Lom će se pojaviti kada je struktura izložena najvećem naponu. Za s ¥ = s 2 dobijamo (ako važi
LEFM):
2 2
1æ K Ic ö 1æ 70 ö
acrit = çç ÷÷ = ç ÷ = 0.0061 m (1.5)
p è s × 0.90 × s 2 ø p çè 1.4 × 0.90 × 400 ÷
ø
Provera validnosti pretpostavke da važi linearno elastična mehanika loma.
2 2
æ K ö æ 70 ö
2.5 çç Ic ÷÷ = 2.5 ç ÷ = 0.0043 m (1.6)
è s ×s Y ø è 1.4 × 1200 ø
što je manje od acrit, t, i karakteristične dužine W-a. Pa prema tome zaključujemo da važi
linearno elastična mehanika loma.
Na osnovu predhodne analize možemo zaključiti da će prslina rasti od početne dužine a0 do
kritične dužine acrit, da će pri tom važiti teorija linearno elastične mehanike loma i da će oba
ciklusa opterećenja doprinositi rastu prsline. Za sekvencu koja sadrži dva ciklusa, rast prsline će
biti:
da
dN
= C å (DK I ) = C å 0.90Ds 0 pa
n
( ) n
{(
= C 0.90Ds 1 pa ) + (0.90Ds
n
2 pa ) } n
(1.7)
Razdvajanjem promenljivih dobijamo:
{( ) + (0.90Ds ) }ò dN
acr Ns
1
ò ( a) da = C 0.90Ds 1 p p
n n
n 2 s (1.8)
a0 0
159
što daje
1- n / 2
acrit
æ nö
(
- a10- n / 2 = ç1 - ÷C 0.90 p ) {s
n n
1 }
+ s 2n N s (1.9)
è 2ø
Uvođenjem acrit, a0, s 1 , s 2 i parametara materijala C i n u (1.9), i rešavanjem po Ns, dobijamo:
Ns=19080 sekvenci (1.10)
Sa Ns je označen broj sekvenci opterećenja, broj ciklusa opterećenja dobija se kada se broj
sekvenci pomnoži sa brojem ciklusa u svakoj sekvenci. Konačno broj ciklusa je
N=38000. (1.11)
Kao rezultat numeričkog poračuna u PAK-G-u dobija se broj ciklusa do otkaza i podaci za
crtanje dijagrama zavisnosti dužine prsline od ostvarenog broja ciklusa i dijagram brzine rasta
prsline.
Procenu preostale čvrstoće (veka) konstrukcije, možemo uraditi u PAK-G-u na sledeći način.

Rezultati>Zamor
Pojavljuje se dijalog Zamor materijala, izabrati tip analize (Zamorni rast prisline). Pošto smo u
prethodnom dijalogu izabrali Cancel automatski je čekirano Analiticki.
160
Ako se ne unese konačna dužina prsline, izračunava se na osnovu maksimalnog opterećenja iz

izraza za faktor intenziteta napona (izraz (1.5)). U tom slučaju moraju se uneti lomna žilavost i
stepen sigurnosti. Ako se ne unese širina odnosno debljina uzorka ne vrši se provera važenja
LEML-a u odnosu na ove parametre.
Sada definišemo karakteristike materijala.
161
7 8
10
Upišemo maksimalni, minimalni napon i broj ciklusa u odgovaraća polja, pa pritisnemo dugme
Dodaj, potom unosimo vrednosti za sledeći ciklus na isti način.
11
12
13
162
14
15
16
17
18
Program automatski vrši proveru važenja LEML-a i obaveštava nas da za zadate parametre
važi linearno elastična mehanika loma (LEML).
19
Rezultati proračuna, neophodni za crtanje dijagrama, smeštaju se u fajl sa eksenzijom TAB.

Pojavljuje se dijalog Save As u kome treba da unesete ime izlaznog fajla.
163
20 21
Na kraju proračuna u dijalogu za poruke prikazuju se početna dužina prsline, kritična ili zadata
krajnja dužina prsline, proračunat broja sekvenci (za slučaj kombinovanog opterećivanja)
odnosno preostali broj ciklusa do otkaza.
22
Odgovor: Dopušteni broj ciklusa do otkaza, dobijen proračunom u programu PAK-G, je N=38
282.
Rezultati dobijen proračunom u PAK-G-u je sa greškom od 0.3% u odnosu na rešenje dato u
literaturi.
Sada ćemo pristupiti crtanju dijagrama u Excel-u na osnovu sračunatih podataka.

Otvorite u tekst editoru (UltraEdit, Notepad i sl.) fajl u kome ste zapisali podatke za dijagrame
(pr1.tab). Sledi prikaz sadržaja fajla pr1.tab otvorenog u UltraEdit-oru.
a - N N* dK - da/dN
0.002000 0 0
0.002207 5324 5312 24.98469 0.000000039
0.002414 9736 9715 26.18526 0.000000047
0.002621 13452 13424 27.33314 0.000000056
0.002828 16622 16591 28.43472 0.000000065
0.003035 19362 19326 29.49518 0.000000076
0.003242 21750 21712 30.51882 0.000000087
0.003449 23852 23812 31.50922 0.000000099
0.003656 25716 25675 32.46943 0.000000111
0.003863 27380 27338 33.40204 0.000000124
0.004070 28876 28832 34.30932 0.000000139
0.004277 30226 30181 35.19321 0.000000153
0.004484 31452 31406 36.05544 0.000000169
0.004691 32570 32523 36.89752 0.000000185
0.004898 33592 33546 37.72082 0.000000202
0.005105 34532 34485 38.52652 0.000000220
0.005312 35398 35352 39.31571 0.000000239
0.005519 36200 36153 40.08938 0.000000258
0.005726 36944 36897 40.84839 0.000000278
164
0.005933 37636 37588 41.59355 0.000000299

0.006140 38282 38233 42.32560 0.000000321
Startujte EXCEL klikom na ikonu na dekstopu ili klikom na

Start>Programs>Microsoft Excel
Preko clipboard-a prebacićemo podatke iz fajla pr1.tab u Excel.
Selektujte vrednosti dužine prsline, vrednosti ispod a (uključiti selektovanje kolone u UltraEdit-
oru sa Alt+C), kao sto je prikazano ispod. Pritinuti Ctrl+C ili Edit/Copy za kopiranje
selektovanje kolone u clipboard.
Sa Alt+Tab preći u Excel i sa Ctrl+V ili Edit/Paste iskopirati sadržaj clipboard-a u prvu kolonu
Excel tabele.
Isti postupak primenite pri kopiranju vrednosti broja ciklusa, vrednosti ispod N, u Excel. Sada
iskopirajte sadržaj clipboard-a u drugu kolonu, Excel tabele.
Na isti način iskopirajte podatke za dijagram rasta prsline, kolone ispod da/dN i dK. Podatke
iskopirajte u treću odnosno četvrtu kolonu Excel tabele. Konačan izgled Excel tabele je
prikazana na sledećoj slici.
Crtanje dijagrama
165
Klikom na ikonu za crtanje grafika (Chart ) pokreće se Excel-ov wizard za crtanje grafika.
Crtanje grafika se izvodi u 4 koraka.
Prvi korak: Biramo tip i podtip grafika koji želimo da nacrtamo. Izabrati tip i podtip kako je
prikazano na sledećem dijalogu.
1
2
Drugi korak: definisanje podataka za grafik. Kliknite na tab Series; klikom na Add dugme
dobijamo tekst box-sove za unos podataka za krivu.
6
9
5
12
X Values: kliknite na dugme na kraju tekst box-a, smanjiće se prethodni dijalog. Selektujte
sve
vrednosti druge kolone; u dijalogu će se pojaviti reference označenih polja u tabeli i
one će biti obeležene isprekidanim linijama (vidi sliku).
166
Ponovnim klikom na
ikonu , vraća se
prvobitni izgled
dijaloga.
Y Values: kliknite na dugme na kraju tekst box-a pa selektujte sve vrednosti iz prve kolone.
10
11
Treći korak: podešavanje opcija grafika.

Titles tab: Chart title: naziv grafika, može se uneti i u prethodnom koraku, biće ispisana iznad
dijagrama
Value (X) axis: naziv vrednosti koje se crtaju na X osi (Broj ciklusa do otkaza)
Value (Y) axis: naziv vrednosti koje se crtaju na Y osi (Duzina prsline)
167
15
13
14
Axes tab: Po difoltu čekirane su Value (X) axis i Value (Z) axis, znači da će biti prikazane
vrednosti na x i y osi.
16
Gridlines tab: podešavanje parametara za crtanje mreže na grafiku.
18
17
Legend tab: Čekiranjem Show legend biće prikzana legenda na grafiku, potrebno je izabrati gde će biti
prikazana (botom, top ...)

168
20
19
Data labels tab: uključivanje/isključivanje prikaza vrednosti na krivoj grafika. Izborom Show
value prikazuje se y-vrednosti na krivoj; izborom show label prikazuje se x-vrednosti na krivoj.
21
Četvrti korak: izbor mesta gde će biti prikazan grafik; na novoj strani (izborom As new sheet,
biće kreirana nova strana u fajlu pod nazivom Chart) ili kao objekat na strani (As object in)
koju mi izaberemo na padajućem meniju.
22
Klikom na dugme Finish dobijamo sledeći dijagram.
169
0.007
0.006
Duzina prsline (a)

0.005
0.004
0.003
0.002
0.001
0
0 10000 20000 30000 40000 50000
Broj ciklusa do otkaza (N)
Podešavanjem maksimalne vrednosti x ose i opcija prikaza dijagrama dobijamo sledeći izgled
prethodnog dijagrama.
0,007
0,006
Duzina prsline (a)
0,005
0,004
0,003
0,002
0,001
0
0 10000 20000 30000 40000
Dijagram zavisnosti dužine prsline od ostvarenog broja ciklusa
Na isti način nacrtajte dijagram brzine rasta prsline. Podaci za dK se crtaju na X osu (treća
kolona), a da/dN na Y osu (četvrta kolona). Trebalo bi da dobijete sledeći dijagram.
3,50E-07
3,00E-07
2,50E-07
2,00E-07
da/dN
1,50E-07
1,00E-07
5,00E-08
0,00E+00
24 26 28 30 32 34 36 38 40 42 44
dK
Brzina rasta prsline
Sa prethodnog dijagrama je očigledno da se pri povećanju dužine prsline povećava i brzina rasta
prsline, što će na kraju dovesti do loma, tj., do pojave nekontrolisanog rasta prsline.
170
PRIMER 2 – Određivanje broja ciklusa do loma ploče sa središnjom eliptičnom prslinom
Opis problema/Cilj: U okviru ovog primera ilustrovaćemo uticaj izbora zakona zamornog rasta
prsline na procenu preostale čvrstoće. Biće korišćen Walker–ov zakon koji u proceni preostale
čvrstoće uzima u obzir i oblik cikličnog opterećenja koje se primenjuje.
Ploča debljine t sadrži centralnu eliptičnu prslinu, kao na slici 1. Odrediti broj ciklusa do loma
ploče ako opterećenje varira od 0.5 s ¥ do s ¥ . Pretpostavlja se da prslina zadržava svoj oblik
tokom rasta (tj. odnos a/c je konstantan). Pri proračunu je korišćen Walker-ov zakon.
Slika 1. Početni oblik prsline

Numerički podaci su:
Početne dimenzije prsline: a0=0.001m, c0=0.002m,
Debljina ploče: t=0.100m,
Napon tečenja: s y =1200MPa,
Lomna žilavost: K Ic=60MN/m3/2,
Prag lomne žilavosti: D Kth<6MN/m3/2 ,
Dinamički parametri: n=4, C1 = 5 ×10 -13 MN/m3/2 , g = 0.7,
Usvojeno opterećenje: s ¥ = 400MPa
Stepen sigurnosti: s=1.4.
æaö
Za numerički postupak zadaje se još i f ç ÷ = 0.823 .
ècø
6
171

Faktor inteziteta napona za središnju eliptičnu prslinu a/c=0.5 je:
æaö æ1ö
K 1 = s ¥ pa f ç ÷ = s ¥ pa f ç ÷ = 0.823s ¥ pa (2.1)
ècø è2ø
Opseg faktora inteziteta napona postaje:
= Ds ¥ p a
DK1 0.823 (2.2)
Inicijalna dužina prsline a0=0.001m daje vrednost faktora intenziteta napona
DK 1 = 0.823Ds ¥ pa = DK 1 = 0.823 × 200 p 0.001 =9.2 MN/m3/2> D Kth (2.3)
Na osnovu relacije (2.3) možemo konstatovati da će prslina rasti pri zadatom opterećenju.
Određivanje kritične dužine prsline ac. Do loma će doći ako je zadovoljen uslov
K 60
K Imax = Ic daje 0.823 × 400 p ac = MN/m3/2 (2.4)
s 1.4
što daje kritičnu dužinu prsline ac=0.0054m pri lomu (ili, da budemo precizniji, prslina će početi
naglo da raste pri ovoj dužini, i do loma će doći posle ograničenog broja ciklusa opterećenja
nakon što prslina dostigne ovu dužinu).
Provera validnosti primene teorije linearno elastične mehanike loma

2 2
æK ö æ 60 ö
2.5çç Ic ÷÷ = 2.5ç ÷ = 0.0032m (2.5)
è ss Y ø è 1.4 × 1200 ø
Dakle, ac>0.0032 i može se koristiti teorija linearno elastične mehanike loma (takođe t i W-a su
dovoljno veliki).
Korigovani Parisov zakon, sa korekcijom srednjeg napona po Walker-u, daje:
da
=
C1
dN (1 - R )n (1-g )
(DK I )n = C 0.823Ds 0 pa ( ) n
(2.6)
gde je odnos napona R=0.5. Faktor C postaje C=C1/ (1 - R )

n (1-g )
=1.1487*10-12m7/MN4
Razdvajanje i integraljenje daje
ò ( a ) d a = ò C (0 .823 D s ) dN
a cr N
1
n 0 p n
(2.7)
a0 0
dobijamo
acr1-n / 2 - a10- n / 2
N= (2.8)
(1 - n / 2 ) C ( 0.823Ds 0 p ) n
0.0054 -1 - 0.001-1
N (a) = = 97900 (2.9)
( -1)1.1487 ×10-12 ( 0.823 × 200 p ) 4
Očekivano vreme do loma je sada N=97900 ciklusa, što se može uporediti sa vrednošću od
N=225000 ciklusa, koja se dobija primenom standardnog oblika Paris-ovog zakona koji ne
uzima u obzir oblik opterećenja preko koeficijenta R. Ove dve vrednosti se razlikuju za faktor
(1 - R )n(1-g ) =0.435, što znači da u ovom slučaju oblik opterećenja uzet preko koeficijenta R ima
važnu ulogu.
172
Kao rezultat numeričkog poračuna u PAK-G-u dobija se broj ciklusa do otkaza (približno) i
podaci za crtanje dijagrama zavisnosti dužine prsline od ostvarenog broja ciklusa i dijagram
brzine rasta prsline.

Rezultati>Zamor
Za procenu preostale čvrstoće biramo Walker-ov kriterijum rasta prsline i unosimo koeficijent
za njega. Ako se ne unese konačna dužina prsline, izračunava se na osnovu maksimalnog
opterećenja iz izraza za faktor intenziteta napona (izraz (1.5)). U tom slučaju moraju se uneti
173
lomna žilavost i stepen sigurnosti. Ako se ne unese širina odnosno debljina uzorka ne vrši se
provere važenja LEML-a u odnosu na ove parametre.
4
5
9
8
10
174
11
Dodaj.
12
13
14
15
Program automatski vrši proveru važenja LEML i obaveštava nas da za zadate parametre važi
linearno elastična mehanika loma (LEML).
175
16

17 18
19
Odgovor: Dopušteni broj ciklusa do otkaza, dobijen proračunom u programu PAK-G, je N=97
890.

literaturi.
Na osnovu sračunatih podataka potrebno je nacrtati odgovarajuće dijagrame prema proceduri

koja je opisana u primeru 1. Trebalo bi da dobijete sledeće dijagrame.
176
0,006
0,005
Duzina prsline (a)

0,004
0,003
0,002
0,001
0
0 20000 40000 60000 80000 100000
1,20E-07
1,00E-07
8,00E-08
da/dN
6,00E-08
4,00E-08
2,00E-08
0,00E+00
8 10 12 14 16 18 20 22
dK
Sa prethodnog dijagrama je očigledno da se pri povećanju dužine prsline povećava i brzina rasta
prsline, što će na kraju dovesti do loma, tj., do pojave nekontrolisanog rasta prsline.
177
PRIMER 3 - Određivanje broja ciklusa do loma oplate brodskog trupa
Opis problema/Cilj: Cilj ovog primera je da pokaže način određivanja preostale čvrstoće dela
konstrukcije u časovima rada. U oplati brodskog trupa otkrivene su dve prsline približno istih
dimenzija u neposrednoj blizini otvora, slika 1.
Oplata je opterećena naizmeničnim naponom s min = 0.2s ¥ i s max = s ¥ = 60MPa . Frekvencija
oterećenja je 6 ciklusa u minuti. Odrediti preostali vek ploče (u časovima). Pretpostavka je da se
prslina širi simetrično u odnosu na otvor.
Slika 1. Kružni otvor sa dve prsline

Za procenu preostale čvrstoće korišćen je Paris-ov zakon. Usvojen je stepen sigurnosti od s=1.5.
Potrebni podaci za proračun:
r = a 0 = t = 0.08 m, s y = 600 MPa, K 1c = 90 MN / m 3 / 2 , n = 3, C = 1 × 10 -11 m11 / 2 / MN 2
-1 6
æaö æaö
Za numerički postupak zadaje se još i f ç ÷ = 1.42 ç ÷ = 1.1981 .
èrø èrø
7
178

Korekcioni faktor f koji figuriše u izrazu za faktor intenziteta napona ima oblik
-1 / 6
æaö æaö
f ç ÷ = 1.42ç ÷
èrø èrø
U ovom primeru faktor intenziteta napona može biti napisan približno:
æaö 1.42
K 1 = s 0 pa f ç ÷ = s 0 pa = 1.42 p s 0 a 1 / 3 r 1 / 6 (3.1)
èrø (a / r )1/ 6
Kritična dužina prsline acr može se dobiti iz jednačine (3.1), ukoliko se faktor intenziteta
napona zameni sa maksimalno dopustivom vrednošću K 1 max = K 1c / s , dobijamo:
3 3
æK 1 ö æ 90 ö
a = a cr = çç 1c ÷ =ç
÷ ç 1.5 × 1.42 p 60 × 0.081 / 6
÷ = 0.22175 m
÷ (3.2)
è s 1.42 p s ¥ × r
1/ 6
ø è ø
Provera validnosti teorije linearno elastične mehanike loma (LEFM)
2
æ K ö
2.5çç 1c ÷÷ = 0.025 m (3.3)
è s ×s Y ø
S obzirom da su sve tri karakteristične veličine a, t i W - a veće od 0.025 m, možemo zaključiti
da važi teorija linearno elastične mehanike loma (LEFM).
Opseg intenziteta napona dobija se primenom relacije

DK1 = 1.42 p 0.8s ¥ a 1 / 3 r 1 / 6 (3.4)
Primenom Paris-vog zakona dobija se sledeći izraz

da
dN
n
(
= C (DK 1 ) = C 1.42 p 0.8s ¥ a1 / 3 r 1 / 6 )3
(3.5)
Integracijom predhodne relacije
( )
acr
da N 3
ò a ò0
= p s 1/ 6
C 1. 42 0.8 ¥ r dN (3.6)
a0
dobijamo
1 a cr
N= ln = 204400 ciklusa (3.7)
(
C 1.42 p 0.8s ¥ r )
1/ 6 3 a0
Što odgovara preostalom veku t = N / (6 × 60) = 568 h .
179

Rezultati>Zamor

stepen sigurnosti. Ako se ne unese širina odnosno debljina uzorka ne vrši se provere važenja
180
8
7
181
10
Dodaj.
11
12
13
14
Program automatski vrši proveru važenja LEML i obaveštava nas da za zadate parametre važi
linearno elastična mehanika loma (LEML).
182
15

16 17
18
Odgovor: Dopušteni broj ciklusa do otkaza, dobijen proračunom u programu PAK-G, je

N=204428.
literaturi.

183
0,225
0,2
0,175
Duzina prsline (a)

0,15
0,125
0,1
0,075
0,05
0,025
0
0 50000 100000 150000 200000
2,00E-06
1,80E-06
1,60E-06
1,40E-06
1,20E-06
da/dN
1,00E-06
8,00E-07
6,00E-07
4,00E-07
2,00E-07
34 38 42 46 50 54 58
dK
PRIMER 4 - Procena preostale čvstoće ploče sa ivičnom prslinom izložene spektralnom opterećenju
Opis problema/Cilj: U okviru ovog primera vrši se procena preostale čvrstoće mašinske
komponente sa ivičnom prslinom koja je izložena spektralnom opterećenju, slika 1. Jedan
spektar opterećenja je zadat sa ukupno 60 ciklusa gde je raspodela ciklusa po opterećenjima
data u Tabeli 1.
184
Slika 1. Ivična prslina

Tabela 4.1 Definisanje istorije spektralnog opterećenja
Opseg Ds 0 (MPa) 285 270 200 92
napona
Broj ciklusa N 1 3 12 44
Za procenu preostale čvrstoće koristiti Parisov zakon.
U proračunu su korišćeni sledeći podaci:

Početna dužina prsline: a0 = 1 mm ,
Maksimalna zadata dužina prsline: a = 5 mm ,
Dinamički parametri zamornog rasta: C = 2.5 × 10 -12 i n = 3.2,
Prag lomne žalovosti: DK th = 8 MN / m 3 / 2 .
æ a ö
Za numerički postupak zadaje se još i f ç ÷ = 1.12 .
èW ø
8
185

Za procenu preostale čvrstoće korišćen je Paris-ov zakon
da
= C (DK t )
n
(4.1)
dN
Prvo ispitati da li će svi naponi u ciklusu doprinositi širenju prsline.
Opseg faktora intenziteta napona za komponentu sa ivičnom prslinom (korišćeno W >> a)
æaö
DK 1 = Ds 0 pa f ç ÷ = 1.12 D s 0 pa (4.2)
èW ø
Opseg napona Ds 0 = 92 MPa daje
æaö
DK1 s 0 p a=f ç ÷ 1.12 × 92 p × 0.001 = 5.77 MN / m3/ 2
D= (4.3)
èW ø
što je ispod vrednosti praga lomne žilavosti DK th = 8 MN / m 3 / 2 . Na osnovu ovoga se može
zaključiti da opseg napona Ds 0 = 92 MPa neće doprinositi rastu prsline u početku.
Izvršićemo proveru za sledeći zadati opseg napona Ds 0 = 200 MPa . Faktor intenziteta napona
za ovaj opseg opterećenja ima vrednost
æa ö
DK 1 = Ds 0 pa f ç ÷ = 1.12 × 200 p × 0.001 = 12.6 MN / m
/2
(4.4)
èW ø
Ukoliko uporedimo vrednost dobijenu relacijom (4.4) sa vrednošću za prag lomne žilavosti
možemo zaključiti da će ovaj nivo napona uticati na rast prsline od samog početka. Na osnovu
ovoga možemo zaključiti da će i preostala dva napona zadata u spektru opterećivanja uticati na
inicijalni rast prsline.
Odredićemo dužinu prsline pri kojoj će i opseg napona od Ds 0 = 92 MPa početi da doprinosi
daljem rastu prsline:
æaö
DK 1 = Ds 0 pa f ç ÷ = 1.12 × 92 p × a1 = 8 MN / m / 2 (4.5)
èW ø
što daje vrednost od a1 = 1.92 mm . Dakle, kada se dostigne dužina prsline od 1.92mm neophodno
je uključiti i poslednju podskevencu opterećenja pri proceni veka trajanja, a do te dužine u
proračunu se koristie preostale tri podsekvence opterećenja zadatog spektra. Kada prslina
dostigne 1.92 mm sva četiri opsega napona će biti štetni za strukturu.
Na osnovu predhodne analize može se zaključiti da se rast prsline mora proračunati u dva
koraka:
- prvi korak odgovara rastu prsline od 1 mm do 1.92 mm,
- drugi korak odgovara rastu od 1.92 mm do 5 mm.
Brzina rasta prsline primenom Paris-ovog zakon je:

da
= C (DK 1 )
n
(4.6)
dN
U relaciju (4.6) unosi se N s kao sekvenca opterećenja
= C å (DK 1i ) = C (1.12 p ) n {1 × 285 n + 3 × 270 n + 12 × 200 n }( a ) n

da n
(4.7)
dN s
Razdvajanje promenljivih i integracija relacije (4.7) daje:
186
( ) {1 × 285
0.00192
ò
da
= C 1.12 p
n n
+ 3 × 270 n + 12 × 200 n N s } (4.8)
0.001
a1.6
Rešavanje po N s daje N s = N s1 = 2867 sekvenci, odnosno N = N 1 = 2867 × 60 = 172 000 ciklusa

(od ovih 172 000 ciklusa 2867 × 44 = 126 100 ciklusa ne doprinosi rastu prsline).
Kada prslina dostigne dužinu 1.92 mm, svi naponski ciklusi doprinose rastu prsline.
Upotrebljava se:
da
= C å (DK 1i )
n
dN s
{
= C (1 . 12 p ) n 1 × 285 n + 3 × 270 n + 12 × 200 n + 44 × 92 n ( a ) n } (4.9)
Razdvajanjem promenljivih i integracijom prethodne jednačine dobijamo sledeći izraz
( ) {1 × 285
0.00192
ò
da
= C 1.12 p
n n
+ 3 × 270 n + 12 × 200 n + 44 × 92 n N s } (4.10)
0.001
a1.6
Rešavanjem dobijamo N s = 2254 sekvenci (odnosno N = N 2 = 2254 × 60 = 135 240 ciklusa).
Zbir, 2867 + 2254 = 5121 sekvenci, daje 307 000 ciklusa koji se dopuštaju između dva
ispitivanja.
Parisov zakon može biti upotrebljen za dužinu prsline a = 5 mm. Najveći opseg naponskog
ciklusa Ds 0 = 285MPa , daje sledeću vrednost opsega faktora intenziteta napona:
DK 1 = 1.12Ds 0 pa = 1.12 × 285 p × 0.005 = 40 MN / m 3 / 2 (4.11)

Zaključujemo da posle redukcije sa koeficijentom stepena sigurnosti s (s>1) lomna žilavost
materijala K 1c mora biti najmanje 40 MN / m 3 / 2 . Prema tome, mora biti zadovoljen uslov
K 1c > s × 40 MN / m 3 / 2 .
Alternativno rešenje:
Rešavanje problema korišćenjem ekvivalentnog opsega napona Ds eq .
Za dužine prsline manje od 1.92 mm, ekvivalentni opseg napona glasi
Ds equivalent =í
{
ìï å (Ds 0i )n ni }üï 1/ n
ì1 × 285 n + 3 × 270 n + 12 × 200 n ü
=í
1 / 3.2
= 223.85 MPa (4.12)

ý ý
ïî å ni ïþ î 16 þ
Parisov zakon daje
da
dN
= C (DK 1 ) = C 1.12 Ds equivalent pa
n
( )n
(4.13)
Razdvajanjem promenljivih i integracijom dobijamo
( )
0.00192
da n
ò ( a)
0.001
n
= C 1.12 × 223.85 p (4.14)
187
Rešavanjem po N dobijamo N = 45 867 ciklusa. Deljenjem N sa 16 (brojem ciklusa u sekvenci)

dobijamo broj sekvenci N s potrebnih da prslina poraste od 1 mm do 1.92 mm. Dakle potrebno
je N s = N s1 = 45867 / 16 = 2867 sekvenci, što se slaže sa rezultatima dobijenim na predhodan
način.
Za prslinu dužu od 1.92 mm, ekvivalentni opseg napona iznosi
Ds equivalent
{
ìï å (Ds 0i )n ni
=í
}üï
1/ n
ý
ïî å ni ïþ
1 / 3.2
ì1 × 285 3.2 + 3 × 270 3.2 + 12 × 200 3.2 + 44 × 92 3.2 ü
=í ý = 155.13 MPa (4.15)
î 60 þ
Razdvajanjem promenljivih i integraljenjem Parisovog zakona dobijamo:
( ) ×N
0.005
da n
ò ( a)
0.00192
n
= C 1.12 × 153.13 p (4.16)
Rešavanjem po N dobijamo N = 135 247 ciklusa. Deljenjem N sa 60 (broj ciklusa u sekvenci)

dobijamo broj sekvenci N s koji utiču na rast prsline od 1.92 mm do 5 mm. Dakle, može se
ostvariti N s = N s1 = 4135247 / 60 = 2254 sekvenci, što se slaže sa rezultatima dobijenim na
predhodan način.
Odgovor: Zbir, N s = 2867 + 2254 = 5121 sekvenci, daje 307 000 ciklusa koji se dopuštaju
između dva ispitivanja.
188

Rezultati>Zamor

stepen sigurnosti. Ako se ne unese širina odnosno debljina uzorka ne vrši se provere važenja
189
190
10
Dodaj, potom unosimo vrednosti za sve ostale cikluse na isti način. Cikluse unosti redosledom
datim u tabeli 4.1.
11
12
13
14
15
16
Prvo se proverava da li postoji ciklus koji ne utiče na rasta prsline početne dužine. Program nas
obaveštava o maksimalnom naponu u tom ciklusi i o dužini prsline do koje ovaj napon ne utiče
na rast prsline. Rezultati proračuna se prikazuju u dijalogu za poruke.
191
17
Proračun je sada podeljen u dva koraka: u prvom se izračunava broj dopuštenih ciklusa do
dužine prsline od 1.919mm, a u drugom od 1.919mm do zadate dužine prsline od 5mm.
Izračunavanje se vrši na osnovu ekvivalentnog napona.
Program automatski vrši proveru važenja LEML i obaveštava nas da u ovom primeru nije
moguće proveriti validnost LEML-a jer nisu unete odgovarajuće materijalne konstante.
18

19 20
Na kraju prvog koraka u dijalogu za poruke prikazuju se početna dužina prsline, izračunata
dužina prsline (1.919mm), proračunat broja sekvenci odnosno broj ciklusa da prslina ²naraste²
do izračunate dužine.
21
Vrednosti proračuna u drugom koraku prikazuju se u sledećem dijalogu za poruke. Prikazuje se

izračunata dužina prsline (1.919mm), zadata krajnja dužina prsline, proračunat broja sekvenci
odnosno broj ciklusa da prslina ²naraste² od izračunate dužine do kranje dužine. U istom
dijalogu prikazani su ukupan broj podsekvenci odnosno dopušten broj ciklusa pri kome će
prslina ²narasti² od počentne do krajnje zadate dužine.
192
19
Odgovor: Dopušteni broj ciklusa do otkaza, dobijen proračunom u programu PAK-G, je

N=307200.
Rezultati dobijen proračunom u PAK-G-u je sa greškom od 0.02% za izračunati broj

podksevenci, odnosno 0.06% za broj ciklusa u odnosu na rešenje dato u literaturi.

0,005
0,0045
0,004
Duzina prsline (a)
0,0035
0,003
0,0025
0,002
0,0015
0,001
0,0005
0
0 50000 100000 150000 200000 250000 300000
5.00E-08
4.00E-08
3.00E-08
da/dN
2.00E-08
I korak
1.00E-08
II korak
0.00E+00
13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
dK
Dijagram brzine rasta prsline pokazuje da se brzine u oba koraka poklapaju.
193

Meh Loma CAD

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Meh Loma CAD

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Meh Loma CAD

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PAK – FM&F Mehanika loma

NUMERIČKE METODE U MEHANICI

1.12 -0.61(a/W) + 0.13( a 3 / W 3 )

Zamenom vrednosti za ovaj primer dobija se analitičko rešenje: KI=884.763 MPa mm .

Postupak određivanja faktora inteziteta napona podrazumeva:

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konačnog elementa

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konačnog elementa

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske potrebno je potvrditi

Geometrija>Kreiranje poligona>Lociranje tacaka...

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

Podešavanje prikaza celog crteža na ekranu vrši se izborom komande:

Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.

III Generisanje čvorova i elemenata

Mreza>Kontrola geometrije>Podela poligona...

Mreza>Kreiranje mreze>Od poligona...

Uključivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajućih karakteristika

Potrebno je izvršiti renumeraciju preostalih čvorova.

Kreiran model sa generisanom mrežom osmočvornih 2D konačnih elemenata prikazan je na slici 3.

Zadali smo uslove simetrije, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.

Zadaćemo pritisak prema uslovima zadatka.

Sačuvajte kreiran model sledećom komandom:

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

Fajl>Izvoz>PAK data fajl (.DAT)...

Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

Za programski paket PAK prikazano je u tabeli 1 poređenje sa teorijskim rešenjem.

Tabela 1. Uporedni rezultati (analitičko, KI =884.763 MPa mm , Keer i Freedman(1973))

KI [ MPa mm ] Greška [%]

VIII Postprocesiranje u PAK-G-u

Fajl>Uvoz>FEMAP Neutral fajl (*.NEU)…

Podešavanje prikaza celog modela na ekranu vrši se izborom sledećih komandi:

Prozorom uvećati prikaz.

Slika 7. Ukupna pomeranja

Potom ćemo prikazati polje napona.

Slika 8. Polje napona

PRIMER 2-Faktor intenziteta napona KI grede sa ivičnom prslinom po celoj debljini

Greda sa ivičnom Polovina modela E=30e6MPa

Analitički izraz za određivanje faktora intenziteta napona prema literaturi:

OSNOVI MEHANIKE LOMA-Dr Dragoslav Šumarac, Dr Dušan Krajčinović

Postupak određivanja faktora inteziteta napona podrazumeva:

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konačnog elementa

I Zadavanje karakteristika materijala i izbor tipa konačnog elementa

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje karakteristika ljuske, potrebno je potvrditi

Geometrija>Kreiranje poligona>Lociranje tacaka...

Ponovnim otvaranjem prozora za dijalog Definisanje pocetka linije u globalnom koordinatnom

Podešavanje prikaza celog crteža na ekranu vrši se izborom komande:

Isključivanje prikazivanja radne ravni vrši se sledećom komandom:

Prozorom podesiti prikaz, na celom ekranu, kao na slici 2.

III Generisanje čvorova i elemenata

Mreza>Kontrola geometrije>Podela poligona...

Mreža>Kreiranje mreže>Od poligona...

Uključivanjem opcije Parabolicki element prilikom definisanja odgovarajućih karakteristika

Potrebno je izvršiti renumeraciju preostalih čvorova.

Kreiran model sa generisanom mrežom osmočvornih 2D konačnih elemenata prikazan je na slici 3.

Zadali smo uslov simetrije, sada je potrebno zadati globalna ograničenja.

Sačuvajte kreiran model sledećom komandom:

VII Izvoz modela i analizu u programu PAK-FM

Fajl>Izvoz>PAK data fajl (.DAT)...

Analiza modela u programskom paketu PAK-FM

DUZINA PRSLINE 20.0000000000000