VOVED

Kru`nicata e ubava i interesna figura. Na prv pogled voo~livi se

nejzinata ednostavnost, glatkost i elegantnost. Dosta e korisna pri
re[avaweto na izvesni geometriski problemi. Otvara novi vidici vo
poinakvi geometrii od evklidskata geometrija.
Ovde sakame da razgledame edno malo del~e od bogatstvoto na nejzinite
primeni: za re[avawe so pomo[ na priznacite na vpi[anost na
~etiriagolnik vo kru`nica.
Dosega terminot ,,priznak,, sme go spomenuvale mnogupati: priznaci za
skladnost na triagolnici, za sli~nost, za delivost itn. Zborot ,,priznak,, ima
zna~ewe na ,,dovolen uslov”.
Vo geometrijata ima eden del vo koj spa\aat tetivnite ~etiriagolnici.
So niv ~ovekot se sre]ava sekojdnevno re[avaj]i izvesni zada~i i problemi.
Celta na ovaa tema e podetalno da gi razgledame nekoi svojstva na
tetivniot ~etiriagolnik, [to bi pomognale za polesen pristap kon
problemite [to gi davaat tetivnite ~etiriagolnici. Ovaa tema opfa]a
definicii, teoremi, dokazi i nivna primena vo zada~i.

Definicija: Tetivniot ~etiriagolnik e ~etiriagolnik ~ii

temiwa le`at na edna kru`nica t.e. negovite strani se tetivi vo
kru`nicata.Za nego se veli u[te deka e vpi[an vo kru`nicata.
 Tetivni ~etiriagolnici

Teoremi za tetivniot ~etiriagolnik i nivna primena

TEOREMA 1:^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako i samo ako
sprotivnite agli mu se sumplementni.
Dokaz:Neka ABCD e tetiven ~etiriagolnik i O e centar na opi[ana
kru`nica (crt.1). Neka α=∠DAB i γ=∠DCB
D' Toga[ α1=∠BOD’=2α
D γ1=∠BOD’=2γ
α1+γ1=360 o
⇒2α+2γ=360 o
⇒2(α+γ)=360 o
γ C
⇒α+γ=180 o

Obratno: Neka α+γ=180o i ABCD ne

A α γ1 α1
e tetiven t.e. to~kata D ne le`i na
kru`nicata opi[ana okolu ∆ABC.
Neka AD∩ k=D1⇒AD1CB e
tetiven i ∠D1AB+∠DCB=180o. No
B sledi α+γ=α+γ1 t.e. γ=γ1 t.e.
∠DCB=∠D1CB ⇒ D∈CD ⇒
D=AD1’∩CD’ ⇒ D≡D’ ({to e
crt. 1 kontradikcija) ⇒ ABCD e tetiven.

Od ovaa teorema sleduva sledniov priznak: Za ABCD da e tetiven dovolno

e dva sprotivni agli da se sumplementni.
Ovaa teorema mo`e da se primeni vo zada~i sli~ni na slednava:
Primer 1:Simetralite na aglite na konveksen ~etiriaglonik ABCD
formiraat konveksen ~etiriagolnik KLMN. Doka`i deka okolu KLMN mo`e
da se opi[e kru`nica.
R: Neka ABCD e proizvolen konveksen ~etiriagol nik.i KLMN e ~etiri-
agolnik [to go obrazuvaat simetralite na aglite (crt.2).
D
C

M
L
N
K

A
B
crt. 2

2
 Tetivni ~etiriagolnici

β γ 360 o − (β + γ )
Od ∆BCN: ∠KNM = 180 o − − =
2 2 2
δ α 360 − (α + δ )
o
Od ∆ADL: ∠MLK = 180 o − − =
2 2 2
360 − (β + γ ) 360 − (α + δ )
o o
⇒ ∠KNM + ∠MLK = + =
2 2
720 o − (α + β + γ + δ ) 720 o − 360 o
= = = 180 o
2 2
⇒∠KNM i ∠MLK se sumplementni, pa zna~i KLMN e tetiven ~etiriagolnik.

TEOREMA 2:^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako i samo ako

∠BAC=∠BDC.
Dokaz: Neka ABCD e tetiven ~etiriagolnik (crt.3).Toga[ A,B,C,D le`at na
ista kru`nica i ∠BAC i ∠BDC se periferni nad ist lak. ⇒∠BAC=∠ ∠BDC.
D

O S

B
A

crt. 3

Obratno: Neka ∠BAC=∠BDC i neka ABCD ne e tetiven t.e. D ne le`i na

kru`nicata k opi[ana okolu ∆ABC (crt.4).
D

1 C

A B

crt. 4

3
 Tetivni ~etiriagolnici

Neka BD∩ k=D1.

⇒ ABCD1 e tetiven i kako periferni agli nad ist kru`en lak BC, aglite BD1C
i CAB t.e. ψ=ϕ1=ϕ2 t.e ψ=ϕ2 . . . . . . .(1)
No ψ e nadvore[en agol za ∆CD1D i ψ=ϕ2+∠D1CD⇒ ψ >ϕ2 ([to e kontradikcija
so ψ=ϕ2 ). Zna~i ABCD e tetiven.
Od ovaa teorema proizleguva priznakot:
′′Zz ∠BAC=∠BDC, dovolno e ABCD da e tetiven ~etiriagolnik.

ZABELE{KA: ∠BAC=∠BDC ⇒ geometriskoto mesto od koi BC se gleda pod

agol ϕ koj e kru`en agol.
Ovaa teorema se primenuva vo zada~i sli~ni na slednava:
Primer 2: Vo triagolnikot ABC; AD, BE, CF se visini. Doka`i deka
∠BED=∠BEF.
C
R: Da go ozna~ime ortocentarot
D
E so N (crt.5)
H ∠AEH+∠AFH=90°+90°=180° pa
ottuka od priznak 1⇒AFHE e
tetiven ~etiriagolnik. Zna~i
∠FAH=∠HEF od priznak 2 i
~etiriagolnikot CEHD e
A tetiven (od priznak 1
B
F ∠HEC+∠HDC=90°+90°=180°) ⇒
crt. 5

∠HED=∠DCH. Zabele`uvame deka:

∠FAH≡∠BAD;
∠HEF≡∠BED;
∠DCH≡∠BCF.
Od ∆BAD imame ∠BAD=90°−∠B t.e. ∠BAD=∠BCF. Zna~i:
∠BED=∠BCF=∠BAD=∠BEF⇒∠BED=∠BEF.

TEOREMA 3:^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako i samo ako

∆ABS∼∆DCS (crt.3).
Dokaz:Neka ABCD e tetiven ~etiriagolnik. ∠ASB=∠DSC (kako nakrsni).
Spored teorema 2, ∠BAC=∠BDC i spored priznakot ′′agol-agol′′ za
sli~nost na triagolnici⇒∆ABS∼∆DSC⇒ABCD e tetiven.
Od ovaa teorema sleduva priznakot:
′′Zz ABCD da e tetiven ~etiriagolnik dovolno e ∆ABS∼∆DCS.
Ovaa teorema mo`e da se primeni vo zada~i sli~ni na slednava:
Primer 3: Vo triagolnikot ABC; AD, BE, CF se visini. Doka`i deka
∆BFD∼∆BCA (crt.5).

4
 Tetivni ~etiriagolnici

R: Bidej]i ∠AFC=∠ADC (=90°), AFDC e tetiven ~etiriagolnik. Poradi

prviot priznak, ∠BFD=180°−∠AFD=∠DCA; ∠DCA≡∠BCA, pa ∠BFD=∠BCA;
∠B e zaedni~ki za ∆BFD i ∆BCA, pa od priznakot za sli~nost na triagolnici

TEOREMA 4:^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako i samo ako

AS⋅SC=BS⋅SD.
Dokaz: Neka AS⋅SC=BS⋅SD (crt.3)⇒ AS:BS= SD:SC⇔∆ASB∼∆DSC.
Od teorema 3 sleduva deka ABCD e tetiven.
Od ovaa teorema proizleguva priznakot:
′′Za da ~etiriagolnikot ABCD e tetiven, dovolno e AS⋅SC=BS⋅SD.
Ovaa teorema se primenuva vo zada~i sli~ni na slednava:
Primer 4: Dve kru`nici se se~at vo to~kite C i D. Niz proizvolna to~ka M od
otse~kata CD se povle~eni AB i GF t.[. A i B le`at na ednata kru`nica, a G i
F na drugata. Pritoa A, B, E, F ne le`at na ista prava. Doka`i deka A, B, E, F
le`at na ista kru`nica.

R: Neka M e vnatre[na to~ka od

C
dvete kru`nici (crt.6).Sleduva
E deka MA⋅MB=MC⋅MD=ME⋅MF. No
B
M e presek na dijagonalite na
M
~etiriagolnikot AFBE i od
priznakot 4 t.e AS⋅SC=BS⋅SD.
⇒AM⋅MB=FM⋅ME
⇒AFBE e tetiven i to~kite A, B,
E, F le`at na ista kru`nica.
D F
A

crt. 6

TEOREMA 5 (na Ptolomej):^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako i samo

ako zbirot od proizvodite na sprotivnite strani e ednakov so proizvodot
na negovite dijagonali t.e. AB⋅CD+BC⋅AD=AC⋅BD .......(1).
C Dokaz:}e doka`eme prvo deka ako ABCD e
tetiven ~etiriagolnik, toga[ va`i
4
2 ravenstvoto (1). Povlekuvame prava BE,
t.[. E∈AC i pritoa da e ispolneto
D 1 S ∠ABE=∠DBC.Na crt.7, so ednakvi brojki se
4
ozna~eni ednakvite agli kako periferni
agli nad ist kru`en lak.
E ∆ABE∼∆DBC ⇒ AB:BD=AE:CD ⇒
3
3
B AB⋅CD=BD⋅AE. Potoa, analogno,
3 2
1
A ∆BCE∼∆BDA ⇒ BC:BD=CE:AD ⇒
BC⋅AD=BD⋅CE. Zna~i,
AB⋅CD+BC⋅AD=(AE+CE)⋅BD=AC⋅BD.
crt. 7
5
 Tetivni ~etiriagolnici

G
Obratno, neka va`i (1). }e
D poka`eme deka za koj bilo
konveksen ~etiriagolnik va`i:
AB⋅CD+BC⋅AD ≥ AC⋅BD
Gi izbirame to~kite E, F i
F G (crt.8), t.[. AB⋅AE=1,
C AC⋅AF=1, AD⋅AG=1. Toga[:
A AB⋅AE= AC⋅AF=AD⋅AG=1 ......(2)
B E

crt. 8

Od prvoto ravenstvo, AB:AC=AF:AE, a agolot ∠CAB e zaedni~ki agol za ∆ABC

i ∆AFE. Spored toa, ∆ABC∼∆AFE. Zatoa, ∠ABC=∠AFE i AC:BC=AE:EF, t.e.
BC ⋅ AE 1 BC
EF = .Poradi AE = , dobivame EF = .
AC AB AB ⋅ AC
Od vtoroto ravenstvo vo (2) ]e imameAD:AC=AF:AG, a agolot ∠CAD e
zaedni~ki agol za ∆ACD i ∆AGF. Zna~i va`i i ∆ADC∼∆AFG. I tuka mo`eme da
zaklu~ime deka ∠ADC=∠AFG i AC:CD=AG:GF, t.e.
AG ⋅ CD 1 CD
GF = . No, AG = , pa GF = .
AC AD AC ⋅ AD
Kone~no i od tretoto ravenstvo vo (2) dobivame AB:AD=AG:AE, a agolot
∠DAB e zaedni~ki za ∆BAD i ∆GAE, pa ∆BAD∼∆GAE. Zna~i AD:BD=AE:EG,
BD ⋅ AE 1 BD
t.e. EG = .No AE = , pa EG = .
AD AB AB ⋅ AD
Od svojstvata na triagolnik, za konkretniot ∆GEF va`i EF+GF≥EG. Ako
gi zamenime izrazite [to gi dobivame za EF, GF i EG ]e dobieme
BC CD BD
+ ≥ , t.e. AB⋅CD+BC⋅AD ≥ AC⋅BD.
AB ⋅ AC AC ⋅ BD AB ⋅ AD
O~igledno, ravenstvoto vo (2) va`i ako EF+GF=EG, a poslednovo e to~no
ako zbirot na dvata agli kaj F e 180°, odnosno ako ∠ABC+∠ADC=180°. Zna~i,
ako va`i ravenstvoto (1), toga[ ~etiriagolnikot ABCD e tetiven.
Od ovaa teorema proizleguva priznakot:
″Za ~etiriagolnikot ABCD da e tetiven dovolno e AB⋅CD+BC⋅AD=AC⋅BD.
Ovaa teorema nao\a primena vo zada~i kako slednava:
Primer 5: Daden e ramnostran triagolnik ABC i to~ka R t.[. edna od
otse~kite PA, PB ili PC e ednakva na zbirot na drugite drugite dve. Da se
doka`e deka to~kata R le`i na kru`nicata opi[ana okolu ∆ABC.
R: Neka PA=PB+PC . Bidej]i ∆ABC e ramnostran ⇒ AB=BC=AC.
Sega, PA⋅BC=(PB+PC)⋅BC
⇔ PA⋅BC=PB⋅BC+PC⋅BC
⇔ PA⋅BC=PB⋅AC+PC⋅AB
Od teoremata na Ptolomej sleduva deka ABCP e tetiven ~etiriagolnik i
R le`i na kru`nicata opi[ana okolu ∆ABC.

6
 Tetivni ~etiriagolnici

TEOREMA 6: (Teorema na Simpson):^etiriagolnikot ABCD e tetiven ako

i samo ako podno`jata na normalite spu[teni od temeto D na stranite od
∆ΑΒS le`at na edna ista prava.(Simpsonova prava)
Dokaz:Neka ABCD e proizvolen tetiven ~etiriagolnik. Neka P, Q i R se
podno`jata na normalite spu[teni od to~kata D kon pravite AB, BC i AC
soodvetno (crt. 9).
D
Bidej]i ∠DPA=∠DRA=90° sleduva deka
APRB r tetiven ~etiriagolnik i
sprotivnite agli mu se sumplementni
Sleduva∠PRD=180° - ∠BAD...(1)
Bidej]i ∠DRC =∠DQC = 90° ⇒ DRQC e
Q
tetiven ~etiriagolnik ⇒ ∠PRQ =
C
∠DCQ =180°-∠DCB=
A R
= 180°- (180°-∠BAD) = ∠BAD, t.e.
P ∠DRQ = ∠BAD...(2)
B

crt. 9

Od (1) i (2)⇒∠PRD+∠DRQ=180°-∠BAD+∠BAD=180° ⇒ P,R,Q se kolinearni.

ZABELE{KA: Ako k e opi[ana kru[nica okolu ∆ABC. Podno`jata na

normalite od bilo koja to~ka od kru`nicata k kon stranite na ∆ABC se
kolinearni.
Obratno: Neka P, Q, R se normalite spu[teni od D kon AB, BC, AC soodvetno
se kolinearni.Zna~i ∠DRP+∠DRQ=180°, pa APRD i DRCQ se tetivni
~etiriagolnici. Sleduva deka
∠DRP=180°-∠DRQ=180°-∠DCQ = 180°- (180°- ∠DCB)=∠DCB...(3).
No, ∠DRP=180°-∠DAP=180°-∠DCB....(4)
Od (3) i (4) sledi ∠DCB=180° - ∠DAB i od teorema 1 sleduva ABCD e tetiven.
Od ovaa teorema proizleguva priznakot:
″Za ABCD tetiven ~etiriagolnik dovolno e podno`jata na normalite od D
kon AB, BC i AC da se kolinearni.
Ovaa teorema nao\a primena vo zada~i sli~ni na dadenava:

Primer 6: Neka R e Simpsonova prava za to~kata R koja le`i na kru`nicata k

opi[ana okolu ∆ABC i neka R′ e to~ka i presek na normalata povle~ena od R
kon pravata BC i kru`nicata k (crt. 10). Da se doka`i deka AR′ i R se
paralelni.

7
 Tetivni ~etiriagolnici

P`
K

S B

T
P

crt. 10

Neka T,S,R se proekcii od R vrz AS,AV i VS soodvetno. Bidej]i

∠PSB=∠PRB=90° (od priznak 2) ⇒ PBRS e tetiven ~etiriagolnik i
∠BRP=∠BSR....(1).
No ∠BRP=∠BPP′ i toj e periferen agol nad lakot BP′ i
∠BPP′=∠BAP′..(2)
zna~i ∠BSR=∠BAP′...(*).
Poslednite dva agli se ednakvi i imaat eden par paralelni kraci BS||BA,
le`at na ista prava i drugiot par kraci se paralelni t.e. SR|| AP′, zna~i
Simpsonovata prava od to~kata R e paralelna so ΑR′.

TEOREMA 7:^etiriagolnikot e tetiven ako i samo ako simetralite na

tri negovi strani se se~at vo edna to~ka.
Dokaz: Ako ~etiriagolnikot e tetiven toga[ simetralite minuvaat niz
centarot na kru`nicata, tvrdeweto e jasno.
Obratno: Neka simetralite na tri strani od
D
~etiriagolnikot ABCD minuvaat niz ista
to~ka (crt. 11). Toga[ rastojanieto od taa
to~ka do temiwata na ~etiriagolnikot se
ednakvi. Zna~i prese~nata to~ka na
C
simetralite na stranite e centar na
O opi[anata kru`nica okolu ~etiriagolnikot.
ABCD t.e ~etiriagolnikot e tetiven.
A
Od ovaa teorema proizleguva priznakot:
B
″Za ~etiriagolnikot da e tetiven dovolno
e simetralite na tri negovi strani da se
se~at vo edna to~ka.
crt. 11

8
 Tetivni ~etiriagolnici

Ovaa teorema nao\a primena vo zada~i sli~ni na slednava:

Primer 7: Doka`i deka pravite povle~eni niz sredinite na stranite na eden
tetiven ~etiriagolnik, normalni na sprotivnite strani, se se~at vo edna
to~ka.
D
C1
C
Sc na
D1 T S
O B1
nc
Sa

A B
A1

crt. 12
Neka ABCD e tetiven ~etiriagolnik i k e opi[ana kru`nica okolu
~etiriagolnikot ABCD so centar vo to~kata O (crt. 12).
Neka A1,B1,C1,D1 se sredinite na stranite AB,BC,CD,AD soodvetno.Neka sa, sb,
sc, sd se simetrali na AB,BC,CD,AD soodvetno, a na,nb,nc,nd se normali na
CD,AD,AB,BC povle~eni od A1,B1,C1,D1 na paralelogramot
A1B1C1D1. Neka σt e centralnata simetrija so centar vo to~kata T.
Pritoa σt(A1)=S1. Bidej]i pri centralna simetrija prava se preslikuva vo
prava paralelna na po~etnata, toga[ sa koja minuva niz A1 i e normalna na AV
]e se preslika vo prava koja minuva niz S1 i e normalna na AV. Zna~i σt(ya)=nc.
Analogno sleduva σt(yb)=nd; σt(yc)=na i σt(yd)=nc.
^etiriagolnikot ABCD e tetiven, pa simetralite na negovite strani se se~at
vo to~ka O. Zna~i na,nb,nc,nd se se~at vo to~ka Y t.[. σt(O)=Y.
ZABELE{KA: To~kata Y od ovaa zada~a se vika anticentar na tetivniot
~etiriagolnik. To~kata T, koja e sredina na otse~kata OY, kade O e centar na
opi[ana kru`nica, a to~kata Y e anticentar, se vika te`i[te na tetivniot
~etiriagolnik.

9
 Tetivni ~etiriagolnici

ZAKLU^OK

Osnovnata cel na ovaa tema e da se ispitaat nekoi svojstva na tetivniot

~etiriagolnik i da se najde nivnata primena vo re[avaweto na izvesni
geometriski problemi, a so toa i vo razli~ni sferi na op[testveniot `ivot.
Za da bide eden ~etiriagolnik tetiven dovolno e da bidat ispolneti nekoi od
slednive uslovi:
1° Dva sprotivni agli da mu se sumplementni (crt.3);
2° ∠BAC=∠BDC (crt.3);
3° ∆ABS∼∆DCS (crt.3)- kade Y e presek na dijagonalite;
4° AS⋅SC=BS⋅SD(crt.3);
5° AB⋅CD+BC⋅AD=AC⋅BD (crt.3);
6° Podno`jata na normalite spu[teni od D na ∆ΑΒS le`at na edna prava t.e
da se kolinearni;
7° Simetralite na tri negovi strani da se se~at vo edna to~ka.
Ova e mal, no zna~aen del od geometrijata posveten na tetivnite
~etiriagolnici, koj ]e ni ovozmo`i so polesen pristap da doa\ame do
re[enijata na problemite povrzani so ovaa oblast.

KORISTENA LITERATURA

Spisanija:

1. Sigma - matemati~ko spisanie za u~enicite od srednite u~ili{ta

2. Matemati~ko - fizi~ki list − za u~enike srednjih {kola
3. Quadrature – magazine de mathematique pures et appliquees.

10