САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.......................................................................................................... 1

УВОД................................................................................................................ 2

ПРОЦЕСИ ЗАГАЂЕЊА И НАРУШАВАЊА ГЕОЛОШКЕ СРЕДИНЕ.......................4

ВЕШТАЧКА ФИЗИЧКА ПОЉА...........................................................................5

Вештачка електромагнетна поља..............................................................5

Вештачка радиоактивна поља и радиоактивно загађење.......................7

Вештачка сеизмича поља............................................................................9

ЗАГАЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА.................................................9

ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ...........................................................................................10

ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА.....................................................................................11

ЗАГАЂЕЊЕ И НАРУШАВАЊЕ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ ПРИ ЕКСПЛОАТАЦИЈИ И

ПРЕРАДИ РУДЕ...............................................................................................12

ШТЕТНИ УТИЦАЈИ УРБАНИЗАЦИЈЕ НА ПРИРОДНУ СРЕДИНУ........................12

1
 УВОД

Узроци појаве и широког распростарења обољења као што су

кардиоваскуларна патологија, злоћудне неоплазме, болести
нервног система, трауме, итд. често су везани за загађење и
неповољне услове животне средине, урбанизацију, негативне
последице научно-техничког процеса, који су наша реалност.
Загађујуће супстанце, међу којима су пестициди, тешки метали,
нафта и њени деривати и др., у животној средини покрећу читав
низ ланчаних реакција и због тога њихово присуство у њој не
може бити незапажено.
Примери теже предвидљивих трагичних ефеката
деструктивног дејства на животну средину су, нажалост, све
бројнији. Утицај човека на природну средину добио је планетарни
карактер. Негативни ефекти постали су забрињавајући, а настали
су: повећањем концентрације угљендиоксида и глобалним
отопљавањем климата, деструкцијом озонског омотача,
расипничком експлоатацијом природних ресурса, дејством тешким
металима и пестицидима на воде, земљиште, биљни и
животињски свет, сечом шума, ширењем ерозионих процеса и
пустиња... По неким ауторима врло су актуелна три међусобно
повезана задатка данашњице: 1) заштита природне средине од
даљег загађења, 2) заштита човековог здравља од нарушене

2
околне средине и 3) обнова, оздрављење нарушеног стања
животне средине.

3
 ПРОЦЕСИ ЗАГАЂЕЊА И НАРУШАВАЊА ГЕОЛОШКЕ
СРЕДИНЕ

Човек се као геолошка сила појавио релативно скоро. Али, то

му није сметало да деструктивно делује и много шта измени и у
биосфери и у литосфери. Успео је да извади и преради руде
обојених и ретких метала, али и да огромне масе једињења
калијума, фосфора и пратећих елемената расеје по пољима
земљине кугле. Антропогена прерасподела материје литосфере,
хидросфере и атмосфере носила је, међутим, све негативније
последице.
У геолошкој средини разликујемо промене у вези са
деструкцијом, транспортом, акумулацијом и литификацијом. У
деструкцији геолошке средине човек учествује: копањем,
грађењем разноврсних објеката, упуштањем разних флуида,
свесним интервенцијама (обрада пољопривредног земљишта и
сл.). Транспортом стенских маса човек мења природни рељеф и
поспешује падинске процесе (клижење, одроњавање). Измене
геолошког амбијента вештачким акумулирањем попримају
значајне размере у рејонима са хидротехничким регулацијама,
обележавајући акумулације новодепонованим седиментима. При
антропогеној литогенези се издвајају седам генетских комплекса
новоформираних творевина (наслаге вештачких акумулација,
наносне и насипне наслаге и сл.). Ове основне групе антропогених
промена геолошке средине дешавају се у склопу одређених
привредних делатности: пољопривреда, шумарство, индустрија,
грађевинарство и рударство.
Геохемијске промене пољопривредног земљишта су, са
становишта заштите животне средине, најважније од свих
промена. Уз то, значајне промене геолошке средине дешавају се
уништавањем шума и остале вегетације. То има за последицу, уз
остале штетне последице, и несметан развој ерозионих процеса,
уништавањем земљишног покривача и ширење пустиња. Само

4
између 1960. и 1970. године у појасу јужне Сахаре у пустињу је
претворено око 6 милиона km2 плодног земљишта, а то је имало за
последицу милион жртава и приближно толико инвалида и све то
због недовољне исхране.
Код површинске експлоатације минералних сировина
присутни су видови нарушувања слични онима код грађевинске
делатности (огромни копови на лежиштима угља и бакра,
подземне просторије и сл.). Обезвређивање геолошког блага
урбанизацијом вероватно је много чешће него што се то зна, јер се
руде скривене насељем доцније тешко откривају. Ту су и депоније
комуналног и индустријског отпада, којима је геолошка средина
већ умногоме деградирана.
ВЕШТАЧКА ФИЗИЧКА ПОЉА

Вештачка електромагнетна поља

Вештачка поља, за разлику од природних електромагнетних,

су више коференције и нивоа енергије, стабилније фреквенције и
трајања, па тиме и интензивније утичу на биосферу. Према
фреквенцији, електромагнетна поља се деле на електромагнетна
(ако је фреквенција већа од индустријске – 50Hz у Европи или 60Hz
у САД), или електрична и магнетна (ако је фреквенција мања од
наведених вредности).
Сва жива бића различито реагују на електромагнетна (ЕМ)
зрачења. Резултат штетног дејства се испољава скупљањем
крвних судова и већом киселошћу ткива, што погодује продору
тешких метала и микроба. Тешки метали привлаче ЕМ таласе,
тако да после периода од неколико година долази до промене у
генској структури ћелија, а тиме и до појаве хроничне или малигне
болести. Као последица, јављају се: појачана смртност од канцера,
али и болести нервног, репродуктивног и кардиоваскуларног
система, промене у саставу крви, што даље изазива главобоље,
знојење, исцрпљеност, несаницу, вртоглавице, поремећаје

5
памћења, сна и либида, болове у мишићима, астму, пренос
мутације на потомство итд.
Вештачка електрична поља повезана су са: 1)
електростатичим пољима – имају, такође, негативан утицај на
организме, нпр. синтетичка влакна у текстилној индустрији
доводе до настанка интезивних електростатичких поља што се
одражава кроз депресију и замор радника, али и промену крвног
притиска; 2) далеководима – долази до појаве тзв.
„електромагнетног смога“, чији се утицај огледа у поремећају
централног нервног система, несаници, малаксалости, промени
пулса и крвног притиска, итд.
Вештачка магнетна поља су изазвана индустријском
делатношћу. За разлику од електричног поља, магнетно поље
лако продире кроз зидове кућа, скоро све метале, али и кроз
ткива и људско тело. Узрочник настанка малигних обољења,
инфракта миокарда и можданог удара је аномалијски прираштај
магнетног – електромагнетног (М – ЕМ) поља (М - ЕМ је збир
природног Земљиног магнетног поља и вештачког магнетног
поља) у стамбеним и радним просторијама. Већа учесталост појаве
канцера у индустријски развијеним земљама и урбаним срединама
објашњава се утицајем електрификације и аутоматизације у
затвореном простору на знатно увећање нормалне вредности М –
ЕМ поља.
Вештачко јонизијуће зрачење изазива кожни еритем и
дерматит, атрофију кожних жлезда, хиперкератозе и туморе.
Вештачке нејонизујуће зрачење потиче од различитих
технолошких извора. Ултраљубичасто (УВ) зрачење допире из
лампи са племенетим гасовима и хидрогених лампи, халогених и
флуоресцентних лампи и ласера. Последице прекомерног
излагања су уочљиве на кожи (мнемелономски рак коже, малигни
меланом коже, убрзано старење, појачана пигментација, пеге,
итд.) и оку (снежно слепило). Инфрацрвено (ИЦ) зрачење емитују

6
загрејани и усијани извори, извори са електричним пражњењем и
ласери. Последице штетног дејства су, такође, најчешће видљиве
на кожи: настају еритематозоне промене, појава непигментисаних
делова у виду мреже, атрофичних промена итд. На оку настају
запаљење очних капака, коњуктивитис, катаракта, оштећење
рожњаче итд. Радиофреквентно (РФ) зрачење потиче од уређаја
везаних за живот савременог човека (ТВ, радари, радио-
навигација, итд.). Штетно дејство се региструје у виду
загревајућег ефекта, када долази до до повећања телесне
температуре и акутне хипертермије или опекотина. Поред
термичких, јављају се и нетермички ефекти: дејство на централни
нервни систем, промене у синтези и трансдукцији ДНА, као и
измењен проток Ca-јона из ћелија мозга. Електромагнетна поља
екстремно ниских фреквенција (ЕЛФ) стварају се око надземних и
подземних водова високог напона, уређаја и постројења високог
напона, индустријских електричних машина и постројења, итд.
Последице штетног зрачења су: канцерогенеза, измењена
репродуктивна способност, поремећаји у трудноћи и појава
неуробихевиоралних сметњи. Могућа је и појава тумора мозга,
леукемија и карцином дојке.
Вештачка радиоактивна поља и радиоактивно
загађење

Шездесетих година прошлог века у Америци је установљена

повећана концентрација радона у становима изграђеним од
материјала направљеног од отпада из уранских рудника, као и у
зградама у близини отпада са повећаном радиоактивношћу. Након
тога извршено је истраживање о концентрацији радона у
затвореним просторијама и његовом штетном дејству на човека.
Резултати су дати у табели.

Професионални радници Грађани

Орган човечијег тела
Квартално Годишње Годишње

7
 Цело тело озрачено, полне
30 50 5
жлезде, коштана срж

Кожа, кости, тироидна жлезда 150 300 30

Руке, ноге, колена 400 750 75
Остали органи, ткива 80 150 15
Концентрација радона у затвореним просторијама и њихово штетно дејство на
човеково здравље

Основни извор радона у затвореним просторијама су:

земљиште испод и око зграде, материјал од кога ке кућа
направљена и вода која се користи у домаћинству. Као последица
контаминације земљишта радионуклидима, јавља се екстерна
радијација становништва и продор у ланац исхране.
Прве болести за које се данас зна да су изазване
радиоактивним зрачењем биле су болести плућа, односно, рака
плућа. Међутим, модерно атомско доба је маркирано масовном
појавом разноврсних антропогених извора зрачења. Појавило се
нуклеарно оружје, нуклеарна постројења, радиоактивни изотопи,
нуклеарне машине у лабораторијама и клиникама, самим тим и
радијациони акцеденти већих и мањих размера који су све више
погађали човека, животиње и биљке.
Једнократно озрачивање леталним дозама радиоактивним
зрачењем узрокује акутну радијациону болест. У зависности од
осетљивости ћелија и ткива и дозе озрачивања, разликују се
следећи облици акутне радијационе болести: коштаносржни,
цревни, токсеимични и церебрални.
Након вишекратног или дуготрајног спољашњег или
дуготрајног унутрашњег озрачивања долази до хроничне
радијационе болести. Јаком озрачивању изложени су слузокожа
црева, јетра, штитна жлезда и други органи. Зависно од дозе
зрачења, ефекти који се не јављају одмах већ после дужег
периода од озрачивања деле се на: 1) соматске (телесне) ефекте
озрачивања – злоћудне туморе и 2) генетске ефекте – урођене
аномалије и поремећаје који се преносе на будуће генерације.

8
Умерене и високе дозе зрачења углавном индукују соматске
ефекте, а ниске дозе – генетске ефекте.
Вештачка сеизмича поља

Настају услед хемијских и нуклеарних експлозија, рударске

активности, али и сеизмичких истраживања. Манифестације су
исте као при појави слабијих земљотреса. Познате су појаве
потреса вештачког порекла изазваних изградњом хидротермичких
објеката, хемијским акцидентима великих размера и нуклеарним
експлозијама, рудном делатношћу или сеизмичким
истраживањама.
ЗАГАЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Земљиште може да везује врло високе концентрације

штетних материја, односно елемената. Транспорт штетних
материја кроз земљиште углавном врши вода, а делом ветрови
који наносе са собом прашину или аеросоле обогаћене тим
материјама.
Интезивна производња хране захтева да се биљке штите од
низа штеточина, болести и корова. Данас се увелико, у ту сврху,
користе пестициди (инсектициди, фунгициди, хебрициди и сл.),
састојака токсичних чак и у малим дозама. До данас је у
литератури описано око 3 хиљаде случајева непрофесионалног
тровања насталих после употребе биљака обрађених
органохлорним и органофосфорним препаратима, као и онима на
бази арсена и живе. Клиничку слику тровања препаратом на бази
живе карактерише: парастерезија, атаксија, снижење
координације, нарушавање вида све до слепила, дизартрија,
нарушање слуха. Масовно тровање фунгицидом на бази живе
одиграло се на државној фарми у Гани 1967. године, а затим и у
Ираку 1972. године.
Истраживања су показала да најтоксичнија и најопаснија
еколошка својства међу пестицидима имају такви познати отрови

9
какав је ДДТ, тифиос и други органохлорни пестициди. Позната је
одлика да се ДДТ акумулира у организму човека у масном ткиву,
где делује као канцерогени агенс.
Ђубриво у себи има четири штетна састојка: једињења азота,
сулфата, хлорида и фосфата. Поред њих, у ђубриву има још и
тешких метала. У последњих четврт века, у већини
пољопривредних рејона запажа се константно увећање нитрата
како у земљишту, тако и подземној води. Нитрати изазивају пад
нивоа хемоглобина у крви, што се јавља смртоносним за
потомство. Такође, побољшавају образовање канцерогених
нитроазомина, представљајући тако опасност за живе организме
свих стадијума развића. Фосфатом из ђубрива у земљиште се
може унети и уран, као један од нанепожељнијих загађивача.
ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ

Под загађењем воде се подразумева погоршање њеног

квалитета под утицајем хемијских састојака, топлоте или
бактерија до таквог степена да утиче неповољно на коришћење
воде у свакодневном животу. Загађењу су предиспоране у првом
реду површинске воде и подземне воде плитких хоризоната. Те
воде су директно подвргнуте неповољним утицајима разноврсних
антропогених фактора, пре свега отпадним и атмосферским
водама.
У основне загађиваче спадају: индустријске и комуналне
отпадне воде, загађивачи везани за пољопривредну производњу,
загађивачи у подручјима са рударским радовима, загађивање
нафтом и нафтним производима.
Набројани загађивачи изазивају следеће основне видове
загађивања вода: хемијско (неорганско и органско),
угљоводонично, биолошко (бактериолошко), радиоактивно и
топлотно.
Процена ризика по здравље од штетних и опасних хемијских
супстанци присутних у води за пиће најчешће се дефинише као

10
степен вероватноће да ће се појавити негативан ефекат на
здравље људи након изложености тим материјама. У зависности
од ефекта на здравље, хемијске загађујуће супстанце су
подељене на: токсичне (акутне и хроничне), канцерогене,
тератогене и мутагене. Највећи део метаболитичких процеса се
одвија у јетри, делимично у слезини и бубрезима, а већина
токсичних супстанци се депонује у костима.
ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА

Ваздух насељених подручја, индустријских и рударских

басена, све више се разликује од ваздуха природне средине. У
датим просторима ваздушни омотач све више постаје депонија
продуката сагоревања свих врста угљева, нафте и њених
деривата и многобројних испарења, синтетичких и других
једињења.
Биолошки ефекат загађеног ваздуха може бити локалан или
регионалан. При локалном дејству, количина токсичних састојака
је таква да изазива брзо локално обољевање дисајних путева и
плућа. На пример, 1972. године код 817 житеља Јокохаме појавило
се опасно тровање од SO2 избаченог из индустријског објекта.
Регионални ефекат изражен је, на пример, на територији
Енглеске, где је смртност од хроничног бронхитиса, која је
износили 30 хиљада у години, премашивала смртност од
туберкулозе и рака плућа заједно и била десет пућа већа него у
пољопривредним земљама.
Са развојем металургије, појавио се низ проблема у области
хигијене ваздуха. У процесу прераде руде, у ваздух, у својству
споредног продукта, доспева прашина богатама честицама
метала. Таква прашина може изазвати трајно погоршавање
здравља због њеног директног утицаја на органе дисања.
Данас, у развијеним земљама, главни извор штетних емисија
представља аутомобилски саобраћај. Од њега у ваздух доспева
огромна количина CO. Ово представља нарочиту опасност за децу,

11
као и болеснике, који пате, на пример, од недовољне циркулације
крви у мозгу или су претрпели инфракт миокарда, као и за лица
која пате од појачане функције штитне жлезде и анемије. У
издувним гасовима садржана је и значајна количина канцерогеног
3-4 бензпирена који директно утиче на повећан број оболелих од
рака плућа. У бројним земљама нарочит проблем представља
велика концентрација олова.
ЗАГАЂЕЊЕ И НАРУШАВАЊЕ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ
ПРИ ЕКСПЛОАТАЦИЈИ И ПРЕРАДИ РУДЕ

При експлоатацији и преради минералних и енергетских

сировина нарушава се у, веће или мањем степену, литосфера,
атмосфера, биосфера и хидросфера. У пределима површинских
копова видови нарушавања су бројни: измена морфолошких
својстава терена, измена интензитета егзогених процеса
(клижење, одроњавање...), измене хидролошких и
хидрогеолошких својстава терена (одводњавање, загађење
површинских и подземних вода, итд.), измене флоре и фауне,
измене атмосфере, измене услова живота и рада човека (смањење
радне способности, нарушавање здравља и др.).
Рад у рудницима са подземном експлоатацијом праћен је
слагањем тла, појавом пукотина, проблемима са стабилношћу
ископа, формирањем јаловишта на површини. Врло озбиљни
проблеми настају при црпљењу воде и евакуацији из многих окана
и напуштених подземних просторија.
ШТЕТНИ УТИЦАЈИ УРБАНИЗАЦИЈЕ НА ПРИРОДНУ
СРЕДИНУ

Све већем загађењу животне средине доприносио је скучени

простор на коме је на јединицу површине живело све више
становника и, самим тим, било све више комуналног отпада.
Доспевши у околну средину, отпади се укључују у биолошки
кружни ток па све више слаби самопречишћавајућа моћ средине и
долази до нарушавања еколошке равнотеже. Загађена вода за

12
пиће у градовима постала је извор тешких цревних обољења да би
крајем 18. века због незадовољавајућег степена комуналне
хигијене у Европи започела позната ера великих разорних
епидемија (пегави тифус, куга, велике богиње, али и колера).
Значајан импулс да се убрза темпо загађења животне
средине дала је индустрализација. Загађење природне средине
задобило је нови карактер: ако је било локално, задобило је
забрињавајуће размере. Атмосферске прашине у градовима је
стотину пута више, искоришћених гасова – 5 до 25 пута више него
у селима, а та загађена атмосфера апсорбује од 20 до 50% сунчеве
светлости. Све се то одражава на здравље становништва,
повећава се број респираторних, кардиоваскуларних, малигних и
других обољења.
Број болести нагло расте у време смога. Главни узрочник
смога, посебно опасног типа тзв. фотохемијског или
„лосанђелеског“ смога, су издувни аутомобилски гасови. Током
фотохемијског смога ваздух задобија непријатан задах, погоршава
се видљивост, код човека се надражује слузокожа, погоршавају се
плућне и друге болести.
Стална улична бука од градског саобраћаја штетно делује на
слух. Поред тога, бука изазива напетост, осећај страха, несаницу,
а често и тешка растројстрва нервног система, соматске промене,
стрес, повишени крвни притисак, нарушену секрециону улогу
желудца и црева итд.
Све се више ставља акценат на стрес – фактора при
настајању коронарних болести, које су међу представницима
одређених професија задобиле карактер професионалних
обољења (интелектуални радници, лекари, менаџери, итд.).
Наведимо још и друге професионалне болести: рак мокраћне
бешике код радника који долазе у додир са производима анилина
и хидродинона, рак дисајних путева код радника у погонима
електролизе и производњи никла, рак димничара у Енглеској.

13