1. Zbog čega Rajt Mils odaje priznanje Lazarsfeldu?

2. Navesti 4 Lazarsfeldova metodska načela u proučavanju društvenih

pojava.
3. Navesti koja je najvažnija imanentna vrednost naučnog istraživanja.

Težnja za objektivnošću, nepristrasnošću i proverljivošću su tri različita izraza

za istu stvar i predstavljaju imanentnu vrednost naučnog istraživanja.

4. Uloga empirijskog istraživanja prema hipotetičko-deduktivnom

shvatanju.

Hipotetičko-deduktivno shvatanje uloge konkretnog istraživanja ima mnoge

prednosti nad skupljačkim empirizmom koje proizilaze iz jasnog uočavanja aktivne
uloge teorijske misli u svakom razvijenom naučnom istraživanju. Ipak, ono
jednostrano tumači istraživačku praksu teorijski najrazvijenijih nauka. Za ovu
metodološku struju je dosta karakteristično da poistovećuje naučno istraživanje sa
pojedinačnom akcijom prikupljanja podataka i da pokazuje naročitu sklonost prema
anketnim i sličnim statističkim ispitivanjima.

5. Zadatak etologije prema Dž.S. Milu.

Etologija je Milov termin za nauku koja treba da objasni kako u određenim

društveno-istorijskim uslovima, opšte i svim ljudima zajedničke osobine, dobijaju
specifičan karakter. Etologija proučava, dakle, konkretnu psihologiju određene
društvene sredine koja je nastala pod uticajem delovanja istorijske tradicije te sredine
i njenog aktuelnog stanja, za razliku od psihologije koja se bavi najosnovnijim
univerzalnim zakonima čovekove psihičke prirode.

6. Šta je sekundarna analiza?

7. Uzroci grašaka u stvaranju, obradi i sređivanju iskustvene evidencije.

Istraživač, ukoliko želi da utvrdi uzrok grešaka, neophodno je da ih raščlani

prema njihovim izvorima i fazama stvaranja iskustvene evidencije.
 Greške koje nastaju prilikom izrade programa istraživanja. Njihov
izvor se nalazi u organizatoru istraživanja- a) ako predmet istraživanja
nije jasno definisan, b)nepažljivi postupci u utvrđivanju iskustvenog
delokruga.
 Greške koje se pojavljuju u toku prikupljanja podataka- a) greške čiji
su izvori u licima koja prikupljaju podatke( nestručnost, nedovoljna
pripremljenost...), b) greške čiji je izvor u licima koja daju obaveštenje.
 Greške koje se javljaju u toku obrade i sređivanja izvornih
obaveštenja( druga i treća faza)-a) nepouzdanost klasifikacije i merila,
b) tehnički nedostaci ( npr. nedovoljna preglednost, nejasno ispisivanje
šifara...).
U trećoj fazi nastaju sintetički oblici. Ovde mogu nastati neke neznatne
greške(npr. zamena pretkolone i zaglavlja i nastane ,tako, obrnuta tabela),
ali fatalne.
 8. VERBECJUNG-Rikert i Veber.

Kulturne pojave se mogu razumeti jedino ako se utvrdi njihova veza sa

određenim vrednostima ( vertbeziehung). Rikert je stalno naglašavao važnost ove
veze, jer je ta određena vrednost pokretala ljudsku delatnost koja je neku pojavu
stvorila.

9. Maksimalan br. poena na Sorokinovom indeksu utucajnosti.

Vrednosti se kreću od 1-12 poena.

10. Definicija ordinalne skale.

Pomoću ordinalne skale utvrđuje se red duž nekog kontinuuma, ali ne i razlike
u apsolutnim veličinama.