DETERMINANTE

Determinante n-tog reda predstavljaju funkciju od n 2 elemenata aij. Elementi aij mogu biti realni
brojevi, kompleksni brojevi ili funkcije. Zato i determinanta D može biti realan broj, kompleksan broj
ili funkcija.
Determinanta koja ima n vrsta, n redova i n kolona (stubaca) naziva se determinanta n-tog reda.
Indeksi ij svakog elementa a ij pokazuju pripadnost tog elementa odgovarajućoj vrsti i i odgovarajućoj
koloni j. Tako element a34 pripada 3 vrsti i 4 koloni determinante. Svaka determinanta ima i svoje
minore. Elementu aij odgovara minor Aij, tj. determinanta koja se dobija kada se u osnovnoj
determinanti precrta i-ta vrsta i j-ta kolona. Tako recimo minor A 11 koji odgovara elementu a11
navedene determinante dobijamo ako u njoj precrtamo prvu vrstu i prvu kolonu.

RAZVIJANJE DETERMINANTE (IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI DETERMINANTE)

1.Determinanta drugog reda jednaka je razlici proizvoda elemenata sa glavne i elemenata sa

sporedne dijagonale.

a11 a12
A= = a11*a22 – a21*a12
a21 a22

glavna dijagonala

2.Determinanta trećeg reda može se razviti po elementima bilo koje vrste ili bilo koje kolone pomoću
determinantnih minora na sledeći način:

+ a11 - a12 +a13

a22 a23 a21 a23 a21 a22
A= - a21 + a22 -a23 =a11* - a12* + a13*
a32 a33 a31 a33 a31 a32
+a31 -a32 +a33

OSOBINE DETERMINANTE

1.Determinanta ne menja svoju vrednost ako se u njoj kolone zamene odgovarajućim vrstama i
obrnuto.
2.Determinanta dobija suprotnu vrednost, tj. menja znak vrednosti ako dve vrste ili dve kolone
izmene svoja mesta.
3.Determinanta ima vrednost 0 ako ima iste dve vrste ili kolone.
4.Determinanta se množi skalarom (brojem) tako što se tim brojem pomnože svi elementi jedne
vrste ili jedne kolone.
5.Vrednost determinante se ne menja ako elementima jedne vrste ili kolone dodajemo ili
oduzimamo odgovarajući element neke druge vrste ili kolone pomnožene ili podeljene istim brojem.

PRIMENA DETERMINANTE NA REŠAVANJE LINEARNIH JEDNAČINA

Neka je dat nehomogen sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih

a11x1 + a12x2 + ... + a1nxn = b1

a21x1 + a22x2 + ... + a2nxn = b2

an1x1 + an2x2 + ... + annxn = bn

pri čemu je bar jedan od slobodnih članova b 1 različit od nule. Determinanta tog sistema je
determinanta D formirana od koeficijenata sistema jednačina.
Determinanta Dxi koja odgovara promenljivoj x i dobija se kada se determinanti sistema D i-ta kolona
zameni kolonom slobodnih koeficijenata.

a11 a12 a1n

D= a21 a22 a2n

a n1 an2 ann

b1 a12 a1n

Dx1 = b2 a22 a2n

bn an2 ann

a11 b1 a1n

Dx2 = a21 b2 a2n

an1 bn ann

PRIMENA KRAMEROVOG PRAVILA

1.Sistem jednačina ima jedinstveno rešenje ako je D 0 i rešenje je:

x1 =
x2 =

xn =

2.Sistem je nemoguć (nema rešenje) ako je D=0 a bar jedna od determinanti Dx 1, Dx2 ... Dxn 0.
3.Ako je D1=D2=...=Dn=0, sistem je neodređen i ima bezbroj rešenja.

MATRICE

Pravougaona šema brojeva

jeste matrica m*n. Brojevi Aij pri čemu je i=1,2,3,...m i j=1,2,3,...n su elementi matrice.
Matrice A=aij i B=bij istog su tipa ako je za svaki par (ij) a ij=bij tj. ako su im svi odgovarajući
elementi jednaki.
Matrica je kvadratna ako ima isti broj vrsta i kolona.
Ako kvadratna matrica ima sve elemente 0 sem elemenata na glavnoj dijagonali koji su 1 onda se
ona naziva jedinična matrica.

I 2=

I 3=

Ako u datoj matrici vrste zamenimo odgovarajućim kolonama, dobijena matrica A' jeste
transportovana matrica date matrice A.
Kvadratnoj matrici odgovara determinanta koja ima iste elemente kao i data matrica A i obeležava se
sa detA.
Adjugovana matrica, obeležava se sa adjA je matrica sastavljena od algebarskih elemenata Aij
elemenata i Aij matrice.
Kvadratna matrica A je regularna ili nesingularna ako je njena determinanta različita od 0 (detA0).
Kvadratna regularna matrica A ima inverznu matricu u oznaci A -1 koja se izračunava:

* adjA
OPERACIJE SA MATRICOM

Sabiranje matrica se može izvršiti samo ako su istog tipa (moraju imati isti broj redova i kolona).
Matrica se množi skalarom (brojem) tako što se tim brojem pomnoži svaki broj u matrici.

MNOŽENJE MATRICA

Neka su date matrice A tipa m*r i B tipa r*n. One se mogu pomnožiti samo ako je broj kolona prve
matrice jednak broju vrsta druge matrice. Rezultat je matrica C tipa m*n koja ima isti broj vrsta kao
matrica A i isti broj kolona kao matrica B. Elementi C ij matrice C dobijaju se kao zbir proizvoda
odgovarajućih elemenata i-te vrste matrice A i j-te kolone matrice B.

PRIMENA MATRICE NA REŠAVANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAČINA

Neka je dat sistem linearnih jednačina:

a11x1 + a12x2 + ... + a1nxn = b1

a21x1 + a22x2 + ... + a2nxn = b2

an1x1 + an2x2 + ... + annxn = bn

Matrica A tog sistema jeste matrica koeficijenata ij uz nepoznate:

a11 a12 a1n

A= a21 a22 a2n

a n1 an2 ann

Matrica nepoznatih veličina jeste kolona matrice:

x1

x= x2

xn

Matrica slobodnih članova sistema jeste:

b1

B= b2

bn

Ako je detA0 tada se sistem transformiše u matričnu jednačinu Ax=B čije je rešenje x=A -1*B.
PROCENTNI RAČUN

Glavnica „G“ predstavlja osnovnu vrednost na koju se izračunavaju povećanje ili smanjenje za zadatu
procentnu stopu.
Procentna stopa „p“ predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica menja (povećava ili smanjuje)
glavnica na svakih svojih sto jedinica.
Procentni prinos (iznos) „P“ predstavlja veličinu koja pokazuje ukupnu promenu glavnice „G“ pri
procentnoj stopi „p“.

G:P=100:p

G:P=1:p p=p%:100

G=

P= G*p

p=

PROCENTNI RAČUN „VIŠE STO“ I „NIŽE STO“

„VIŠE STO“ „NIŽE STO“

(G+P):P=(1+p):p (G-P):P=(1-p):p

(G+P):G=(1+p):1 (G-P):G=(1-p):1
PRIMENA PROCENTNOG RAČUNA

U praksi se često susrećemo sa slučajevima da se jedna glavnica naizmenično menja po zadatim

stopama p1p2…pn tako da se svaka sledeća promena računa na glavnicu dobijenu posle prethodne
promene. U takvim slučajevima do krajnje vrednosti glavnice dolazimo na sledeći način:

Gn=G0*(1±p1)*(1±p2)*…*(1±pn)

Do ukupne stope promena dolazimo na sledeći način:

p=(1±p1)*(1±p2)*…*(1±pn)-1

Ako je p>0 tada je sa n promenama po stopama p1p2…p n došlo do ukupnog povećanja glavnice G 0 po
stopi p.
Ako je p<0 tada je sa n promenama po stopama p1p2…p n došlo do ukupnog smanjenja glavnice po
stopi p.
Ako je poznata stopa ukupnih promena p i sve stope sem stope p i tada dobijamo:

Ako je Gn>G0 tj. ako je došlo do ukupnog povećanja glavnice G 0 po stopi p tada je:

Gn=G0*(1+p)

Ako je Gn<G0 tj. ako je došlo do ukupnog smanjenja glavnice G 0 po stopi p tada je:

Gn=G0*(1-p)
MODELI KAMATNOG RAČUNA

Kamata je funkcija od veličina pozajmljenog kapitala tj. kapitala uloženog na štednju, vremena
trajanja finansijskih transakcija I ugovorene kamatne stope.
Osnovne veličine kod modela kamatnog računa su:
Ukupna suma koju poverilac daje dužniku, odnosno koju štediša ulaže na štednju, naziva se
kapitalom ili glavnicom I obeležava se sa “K”.
Kamatna (interesna stopa) “p” predstavlja broj jednak iznosu koji dužnik godišnje plaća poveriocu na
svakih sto pozajmljenih jedinica kapitala.
interes ili kamata “I” predstavlja ukupnu sumu novca koju dužnik isplaćuje poveriocu za ceo
pozajmljeni kapital “K” u vremenskom trajanju “t” obračunata po kamatnoj stopi “p”.
Vrednost kapitala se tokom vremena “oplođuje” tj. raste i ta promena se naziva kapitalizacijom
(kapitalisanjem ili ukamaćivanjem).

MODELI PROSTOG KAMATNOG RAČUNA

Kod prostog kamatnog računa kamata se obračunava na istu osnovicu (početnu vrednost kapitala ili
glavnicu) K0 za sve vreme trajanja kapitalisanja pa je veličina kamate „I“ direktno proporcionalna sa
glavnicom K0, kamatnom stopom p i vremenom t.

K0:100=I:p*(t)

K0:1=I:pt

I=K0*pt

VEROVATNOĆA

Teorija verovatnoće je oblast matematike koja se bavi izučavanjem slučajnih događaja i

zakonitostima u sferi slučajnosti.
Slučaj je nešto što nije nužnost i istovremeno nije nemogućnost ali nešto što realno postoji i što se
može dogoditi.
Intuitivna osnova računa verovatnoće je pojam eksperimenta koji može imati različite ishode.
Eksperiment je svaka potpuno precizirana operacija koja se u nepromenjenim uslovima može
ponoviti proizvoljan ali konačan broj puta i čiji se ishodi ne mogu sa sigurnošću predvideti.
Neka je: E={e1,e2,e3,...en} konačan skup jednako mogućih ishoda (elementarnih događaja) nekog
eksperimenta.
Neka je A podskup E i neka je m broj ishoda koji impliciraju događaj A (kaže se broj ishoda povoljnih
za A) i n broj mogućih ishoda datog eksperimenta pri čemu je m≤n.
Količnik m/n predstavlja verovatnoću događaja A i označava se sa P(A)=m/n.
Verovatnoća nekog događaja je od 0 do 1.
1. Verovatnoća događaja E, P(E)=1. Verovatnoća sigurnog događaja je 1. m=n
2. Verovatnoća događaja prazan skup, P(O)=0. Verovatnoća nemogućeg događaja je 0. m=0
3. Ako događaj A nije ni siguran ni nemoguć, tada je: 0<P(A)<1.