L.

Frenk Baum
Èarobnjak iz Oza
Predgovor
Narodno stvarala tvo, legende, mitovi i bajke oduvek su bili sastavni deo detinjst
va, jer svako dete poseduje zdravu, uroðenu ljubav prema fantastiènim, èudesnim i oèigle
dno, nestvarnim prièama. Grimove i Andersenove krilate vile unele su vi e radosti u
deèja srca nego sve druge ljudske tvorevine.
Ipak, starinska bajka, koja se generacijama èitala, mo e sada da se oznaèi kao "istori
jska" u deèjoj biblioteci, jer je do lo vreme za savremenije "èudesne prièe" iz kojih su
uobièajeni div, patuljak i vila iskljuèeni, zajedno sa svim onim stra nim dogaðajima, o
d kojih se ledi krv u ilama, smi ljenim da svakoj prièi daju zastra ujuæe naravouènije. Da
as se pouke o dobru i zlu primaju u koli, te stoga suvremeno dete tra i samo zabavu
i rado zaobilazi neprijatne dogaðaje.
Imajuæi ovo na umu, prièu o "Èarobnjaku iz Oza" napisao sam iskljuèivo zato da se dopadn
e dana njem detetu. Ona te i tome da bude osavremenjena bajka koja zadr ava èudesno i za
bavno, a iskljuèuje tu no i zastra ujuæe.
L. Frenk Baum
Èikago, aprila 1900. godine

Èarobnjak iz Oza
URAGAN
Doroti je ivela usred velike prerije u Kanzasu sa èika Henrijem, farmerom i njegovo
m enom, tetka Emom. Njihova kuæa je bila mala zato to je drvenu graðu trebalo donositi
kolima izdaleka. Èetiri zida, pod i krov saèinjavali su jednu jedinu prostoriju. U
njoj su se nalazili zarðali tednjak, ormar za sudove, sto, tri èetiri stolice i kreve
ti. Èika Henri i tetka Ema su spavali u velikom krevetu u uglu, a Doroti u krevecu
na drugom kraju sobe. Tavana i podruma nije bilo. Postojala je samo jedna mala
rupa, zvana "uraganski podrum", u koju se porodica sklanjala kada bi se digao je
dan od onih velikih vihora, dovoljno sna nih da sru e svaku kuæu na svom putu. U tu mr
aènu jamu se silazilo niz merdevine, kroz kapak na sredini poda.
Kada bi stala na trem i posmatrala okolinu, Doroti nije videla ni ta osim nepregle
dne sive prerije. Dokle je oko dopiralo, nijedno drvo, nijedna kuæa nisu naru avali i
roku ravnicu. Sunce je spr ilo uzorana polja i pretvorilo ih u sivu masu du koje su
se protezale uske pukotine. Èak ni trava nije bila zelena: sunce je palilo vrhove
dugaèkih vlati sve dok ne bi postali sivi kao i èitava okolina. Kuæa je svojevremeno
bila obojena, ali boju je sunce peklo a ki e spirale sve dok nije postala sumorna
i siva kao i sve ostalo u kraju.
Kada je do la tu da ivi, tetka Ema je bila mlada, lepa ena. Sunce i vetar su i nju i
zmenili. Oduzeli su joj sjaj iz oèiju koje su posivele, kao i rumenilo sa obraza i
usana, pa su i oni postali sivi. Bila je to mr ava, ko èata ena koja se nikada nije sm
ejala. Kada je Doroti, po to je ostala siroèe, do la kod nje, tetka Ema je toliko bila
iznenaðena njenim smehom da je vriskala i hvatala se za srce kad god bi joj do u ij
u dopreo Dorotin veseo glas. Ona se i kasnije èudila tome da devojèica nalazi povoda
da se smeje. Ni èika Henri se nikada nije smejao. Radio je naporno od jutra do mr
aka i nije znao ni za kakvu radost, i on je, od svoje duge brade do grubih èizama,
bio siv. Izgledao je strogo i ozbiljno i retko je govorio.
Doroti je Toto zasmejavao i spa avao od sivila. On nije bio siv. Bio je to mali, c
rni pas sa dugom, svilenkastom dlakom i crnim oèicama koje su veselo mirkale sa obe
 strane njegove male, sme ne nju ke. Toto se po ceo dan igrao sa Doroti i ona ga je
mnogo volela.
Danas se, meðutim, nisu igrali. Èika Henri je sedeo na stepenicama i bri no posmatrao
nebo koje je bilo jo sumornije nego obièno, i Doroti je, sa Totom u rukama, stajala
na vratima i posmatrala nebo. Tetka Ema je prala sudove.
Iz daljine, sa severa, zaèu e potmulo huèanje vetra. Èika Henri i Doroti su mogli da vid
e kako se visoka trava povija pred nepogodom koja je nailazila. Zatim se zaèu o tro
zvi danje sa juga, kada se okreta e u tom pravcu, ugleda e kako se i tamo trava talasa
.
Èika Henri naglo ustade.
Dolazi uragan, Ema - viknu eni. - Idem da se pobrinem za stoku. - Zatim otrèa prema
stajama za konje i krave.
Tetka Ema prekide posao i doðe do vrata. Jedan pogled joj je bio dovoljan da shvat
i kako se pribli ava opasnost.
- Brzo, Doroti - vrisnu ona - be i u podrum!
Toto iskoèi iz Dorotinih ruku i sakri se pod krevet, a devojèica poèe da ga tra i.
Prepla ena tetka Ema otvori kapak u podu i siðe niz preèage u malu, mraènu rupu. Doroti
najzad uhvati Totoa i htede da poðe za tetkom. Kada je bila na pola puta, zaèu prodo
ran urlik vetra, i kuæa se zatrese tako jako da ona izgubi ravnote u i iznenada se n
aðe na podu.
Tada se dogodi ne to èudno.
Kuæa se dva-tri puta okrete, a zatim lagano podi e u vazduh. Doroti se èinilo da leti
u balonu.
Severni i ju ni vetrovi susreli su se na mestu gde se nalazila kuæica. Tu, u sredi tu
uragana, vazduh je bio uglavnom miran, ali veliki pritisak vetra sa svih strana
podizao je kuæu sve vi e i vi e, dok nije stigla na sam vrh uragana koji je, kao da je
perce, ponese nekud daleko.
I ako je bilo veoma mraèno, i vetar gromoglasno huèao, Doroti je lagodno "putovala".
Posle prvih nekoliko kovitlaca i jo jednog naleta posle koga se kuæa opasno nakriv
ila, njoj se èinilo da se blago ljulju ka kao beba u kolevci.
Totou se vo nja nije dopala. Glasno lajuæi, trèao je tamo-amo po sobi. Doroti je mirno
sedela na podu i èekala da vidi ta æe se desiti. Jednom se Toto pribli io otvorenom ka
pku i propao kroz njega. U prvom trenutku devojèica pomisli da ga je izgubila, ali
odmah zatim primeti kako jedno uvce strci kroz otvor - sna an pritisak vazduha dr a
o je psetance da ne propadne. Ona dopuza do otvora, uhvati Totoa za uvo, uvuèe ga
ponovo u sobu i, za svaki sluèaj, dobro zatvori kapak.
Sati su prolazili i Doroti se polako oslobaðala straha. Oseæala se veoma usamljenom.
Vetar je oko nje huèao tako jako da je skoro ogluvela. U poèetku se pitala da li æe s
e i ona raspasti u paramparèad kad kuæa padne, ali kako su sati prolazili, a ni ta se
stra no nije dogaðalo, prestala je da se brine i odluèila da mirno èeka i vidi ta æe se da
je desiti. Najzad, preko poda koji se ljuljao, ona dopuza do svog kreveta i le e u
njega. Toto doðe i le e pored nje.
Uprkos ljuljanju kuæice i zavijanju vetra, Doroti ubrzo zatvori oèi i èvrsto zaspa.
SAVETOVANJE SA VAKAÈIMA
Doroti probudi udarac tako iznenadan i sna an od koga bi se, da nije le ala u mekano
m krevetu, sigurno povredila. Ona duboko udahnu vazduh i poèe da razmi lja ta se dogo
dilo, a Toto, prijjubiv i svoju malu, hladnu nju ku uz njeno lice, tu no zacvile. Doro
ti sede i primeti da kuæa vi e ne leti i da vi e nije mraènosvetli sunèevi zraci ulazili s
u kroz prozor i obasjavali sobu. Ona skoèi iz kreveta i, sa Totom za petama, otrèa i
otvori vrata.
Pogledav i oko sebe uzviknu od iznenaðenja.
Oèi joj se ra iri e pred divnim prizorom.
S obzirom na to kakav je inaèe, uragan je veoma meko spustio kuæicu usred neke èudesno
lepe zemlje. Svuda unaokolo prostirale su se zelene poljane sa divnim drveæem pov
ijenim od bogatog roda zrelog voæa. Na sve strane videle su se leje divnog cveæa, a
ptice sa perjem ivih boja pevale su i lepr ale po drveæu i bunju. Malo dalje, izmeðu zel
enih obala, tekao je svetlucav potoèiæ. Njegov ubor je bio veoma prijatan devojèici koj
a je tako dugo ivela u sivoj, sumornoj preriji.
Dok je stajala i pomno posmatrala èudnovat, divan prizor, ona primeti kako joj u s
usret ide grupica najèudnijih ljudi koje je ikada videla. Oni nisu bili visoki kao
odrasli koje je poznavala, ali nisu bili ba ni mali. Iako su izgledali mnogo sta
riji od nje, bili su visoki otprilike kao Doroti, a ona je bila veoma visoka za
svoj uzrast.
Grupicu su saèinjavala tri èoveka i jedna ena. Bili su èudno odeveni. Zvonèiæi po obodima
jihovih visokih, iljatih e ira ljupko su im zvonili pri hodu. ©e iri mu karaca bili su pl
vi, a enin je bio beo. Ona je bila odevena u belu, nabranu haljinu, posutu svetlu
cavim zvezdicama koje su se na suncu presijavale kao dragulji. Mu karci su bili ob
uèeni u plava odela i nosili su dobro uglaèane plave èizme sa posuvraæenim sarama. Bili
su, kako se Doroti uèinilo, èika Henrijevih godina, po to su dvojica imali brade. Maju n
a ena bila je, meðutim, nesumnjivo mnogo starija. Lice joj je bilo prekriveno boram
a, kosa skoro bela, a kretala se prilièno te ko.
Kada se pribli i e kuæici na èijim je vratima stajala Doroti, lagano zastado e i poèe e da
do aptavaju kao da su se pla ili da priðu bli e. Mala starica ipak priðe Doroti, duboko se
pokloni i ljubazno reèe:
- Dobro nam do la, plemenita èarobnice! Zemlja vakaèa ti je duboko zahvalna to si ubila
Zlu Ve ticu Istoka i oslobodila na narod.
Doroti zaèuðeno saslu a njen govor. Za to je ova mala starica naziva èarobnicom? Za to ka e
je ona ubila Zlu Ve ticu Istoka? Zar ona nije samo mala, bespomoæna devojèica koju je
uragan odneo daleko od kuæe? Ona nikoga u svom ivotu nije ubila!
Po to je mala starica oèigledno od nje oèekivala odgovor, Doroti oprezno reèe:
- Veoma ste ljubazni, ali mora da je posredi neka gre ka. Ja nikoga nisam ubila.
- To je uèinila tvoja kuæica, - odgovori mala starica osmehujuæi se - a to je isto. Po
gledaj! - nastavi ona pokazujuæi rukom na ugao kuæe. Eno, tamo joj vire noge!
Doroti pogleda i vrisnu od straha. Na uglu velike grede na kojoj je kuæa le ala, zai
sta su trcale dve noge obuvene u srebrne cipelice sa iljatim vrhovima.
- O, bo e! Te ko meni! - uzviknu Doroti u asnuto ste uæi ruke. - kuæica je sigurno pala na
ju. ©ta da radimo?
- Ni ta - reèe mirno mala starica.
- Ali, ko je ona? - upita Doroti.
- To je, kao to sam rekla, Zla Ve tica Istoka. - Ona je godinama dr ala vakaèe u ropstvu
terala ih da danonoæno rade za nju. Po to su sada slobodni, zahvalni su ti to si im
uèinila uslugu.
- Ko su vakaèi? - upita Doroti.
- To je narod koji ivi na istoku na e zemlje gde je vladala Zla Ve tica.
- Da li ste i vi vakaèica? - upita Doroti
- Ne, ja sam njihova prijateljica, a ivim na severu. Kada su videli da je Zla Ve ti
ca Istoka mrtva, vakaèi su brzo poslali glasnika po mene i ja sam odmah do la. Ja sam
Ve tica Severa.
- Zbilja! - uzviknu Doroti. - Zar ste vi prava ve tica?
- Naravno, - odgovori mala ena - ali, ja sam dobra ve tica pa me ljudi vole. Nisam
tako moæna kao to je bila Zla Ve tica koja je ovde vladala, jer bih tada sama oslobod
ila ovaj narod.
- Ja sam mislila da su sve ve tice zle - reèe devojèica malo upla ena to je srela pravu p
ravcatu ve ticu.
- Nisu, to je velika gre ka. U zemlji Oz su do sada ivele samo èetiri ve tice, od kojih
su dve dobre, one na Severu i Jugu. Znam ta govorim jer sam ja jedna od njih, pa
zabune ne mo e biti. Ve tice Istoka i Zapada su zaista zle, ali sada, po to si ubila
jednu od njih, ostala je jo samo jedna zla ve tica u zemlji Oz - ona to ivi na Zapadu
.
- Ali - reèe Doroti posle kraæeg razmi ljanja - tetka Ema mi je kazala da su sve ve tice
davno nestale.
- Ko je tetka Ema? - upita starica.
- To je moja tetka koja ivi u Kanzasu, odakle i ja dolazim.
Ve tica Severa je jedno vreme razmi ljala pognute glave i oborenih oèiju. Onda podi e po
gled i reèe:
- Ja ne znam gde se nalazi Kanzas i nikad nisam èula da neko pominje tu zemlju. Je
l' to civilizovana zemlja?
- Kako da nije! - odgovori Doroti.
- Onda je to zbog toga. Mislim da u civilizovanim zemljama vi e nema ve tica, kao ni
èarobnjaka, vraèara ni maðionièara. Ali, vidi , po to je Oz odseèen od ostalog sveta, mi j
ek nismo civilizovani. Zato kod nas postoje ve tice i èarobnjaci.
- Ko su èarobnjaci? - upita Doroti.
- Postoji samo jedan - Veliki Èarobnjak Oz, - odgovori Ve tica apatom. - Moæniji je od
svih nas zajedno. On ivi u Smaragdnom Gradu.
Doroti upravo htede da postavi jo jedno pitanje, kad vakaèi koji su mirno stajali po
strani, glasno uzviknu e i pokaza e na ugao kuæice gde je le ala Zla Ve tica.
- ©ta se de ava? - upita mala starica, a zatim pogleda i poèe da se smeje. Noge mrtve
ve tice su bile sasvim i èezle. Ostale su samo srebrne cipelice.
- Bila je toliko stara - objasni Ve tica Severa - da se brzo osu ila na suncu. S njo
m je svr eno. Srebrne cipelice su sada tvoje i ti treba da ih nosi . - Ona se sa e, po
di e cipelice i, po to otrese pra inu sa njih, dade ih Doroti. - Ve tica Istoka je bila
ponosna na te cipelice -reèe jedan vakaè. - Postoji i neka èarolija u vezi s njima, ali
nismo nikada saznali ta je u pitanju.
Doroti unese cipelice u kuæicu i stavi ih na sto. Zatim se vrati vakaèima i reèe:
- Sada bi trebalo da se vratim svojoj tetki i teèi. Mo ete li mi pomoæi da naðem put? vak
aèi i Ve tica se prvo meðusobno pogleda e, a onda i Doroti, i odmahnu e glavama.
- Na istoku, nedaleko odavde, - reèe jedan - nalazi se velika pustinja koju niko n
e mo e iv da preðe.
- Isto je i na jugu - reèe drugi. - Bio sam tamo. Na jugu se nalazi Zemlja Trbonja
.
- Èuo sam - reèe treæi èoveèuljak - da je isto i na zapadu. A tamo, u Zemlji mirkavaca, vl
da Zla Ve tica Zapada koja æe te, ako joj se samo pribli i , pretvoriti u svoju robinju.
- Ja ivim na severu, - reèe starica - na ivici te velike pustinje koja okru uje zemlj
u Oz. Pla im se, du o, da æe morati da ivi sa nama.
Doroti na ovo poèe da jeca. Oseti se usamljenom meðu ovim èudnim ljudima. Izgleda da s
u njene suze ra alostile dobrodu ne Zvakaèe, jer oni odmah izvadi e maramice i poèe e da pl
. ©to se tièe male starice ona skide svoj e ir, pritisnu njegovim vrhom svoj nos i poèe -
sveèanim glasom da odbrojava: - Jedan, dva, tri! - Istog trenutka kapa se pretvor
i u ploèicu, na kojoj je pisalo velikim belim slovima:
DOROTI TREBA DA IDE U SMARAGDNI GRAD
Mala starica skide ploèicu sa nosa, i proèitav i poruku upita:
- Da li se ti, du o, zove Doroti?
- Da - reèe devojèica bri uæi suze.
- Onda mora da ide u Smaragdni Grad. Mo da æe ti Oz pomoæi.
- Gde se nalazi taj grad? - upita Doroti.
- Taèno u sredi tu na e zemlje. Njime vlada Oz, veliki èarobnjak o kome sam ti govorila.
- Da li je on dobar èovek? - upita zabrinuto devojèica.
- On je dobar èarobnjak. Da li je èovek ne mogu ti reæi, jer ga nikada nisam videla.
- Kako mogu da stignem tamo? - upita devojèica.
Mora da ide pe ke. To je dug put kroz predele koji su ponekad prijatni, a ponekad mr
aèni i opasni. Ja æu, sa svoje strane, upotrebiti sve meni poznate èarolije da te saèuva
m od zla.
- Zar neæe da poðe sa mnom? - usrdno upita devojèica gledajuæi u maloj starici svog jedin
g prijatelja.
- Ne ne mogu - odgovori ona. - Daæu ti poljubac i niko se neæe usuditi da uèini ne to na a
o osobi koju je poljubila ve tica Severa. Ona priðe Doroti i ne no je poljubi u èelo. De
vojèica ubrzo otkri da je dodir starièinih usana ostavio okrugli, svetlucavi trag.
- Put za Smaragdni Grad je poploèan utim opekama - reèe Èarobnica - tako da æe ga sigurno
primetiti. Kada stigne Ozu nemoj da se upla i , veæ mu isprièaj ta ti se dogodilo izamoli
ga za pomoæ. Zbogom, du o!
Tri Zvakaèa se duboko pokloni e, za ele e joj sreæan put i izgubi e se meðu drveæem. Ve tic
teljski klimnu glavom Doroti, okrete se na levoj potpetici tri puta i, na veliko
iznenaðenje malog Totoa nestade za tren oka. Psetance iz sveg glasa zalaja za i èezlo
m ve ticom po to se u njenom prisustvu nije usuðivalo ni da zare i. Doroti se uop te nije
iznenadila jer je i oèekivala da se ve tica izgubi na takav naèin.

KAKO JE DOROTI SPASILA STRA ILO

Kada je ostala sama, Doroti poèe da oseæa glad. Zato ode do ormara, odseèe sebi parèe hl
eba i namaza ga maslacem. Dade malo i Totou i ode do potoèiæa da napuni kanticu bist
rom, svetlucavom vodom. Toto otrèa do drveæa i poèe da laje na ptice koje su sedele u
kro njama. Doroti ode k njemu i vide kako zrelo voæe visi sa grana. Ona nabra malo j
er je upravo to elela za doruèak.
Po to se ona i Toto napi e hladne, bistre vode, Doroti se vrati u kuæu i poèe da sprema
za put u Smaragdni Grad.
Devojèica je imala samo jo jednu haljinu koja je, èista, visila na klinu pored njenog
kreveta. Bila je to pamuèna haljinica sa plavim i belim kockama i premda je plava
boja malo izbledela od èestog pranja, haljina je jo uvek lepo izgledala. Doroti se
pa !jivo umi, obuèe èistu haljinicu i stavi ru ièasti e iriæ na glavu. Zatim uze kotaricu
uni je hlebom iz ormara i pokri belom maramom. Pogledav i u svoje noge, Doroti vid
e da su joj cipele stare i izno ene.
- Sigurno neæe izdr ati tako dug put, Toto - reèe. - Toto je pogleda u lice svojim mal
im, crnim oèima i mahnu repom da poka e kako razume ta mu se ka e.
U tom trenutku Doroti primeti da na stolu le e srebrne cipelice koje su pripadale
Ve tici Istoka.
Zanima me da li mi odgovaraju - reèe ona Totou. - Ba bi bile dobre za dugo hodanje
jer se ne mogu pohabati.
Ona izu svoje stare ko ne cipele i isproba srebrne, koje su joj pristajale tako do
bro kao da su bile pravljene po njenoj meri.
Na kraju, Doroti uze kotaricu.
- Hajdemo, Toto - reèe. - Idemo u Smaragdni Grad da nam Veliki Oz ka e kako da se vr
atimo u Kanzas.
Ona zatvori vrata, zakljuèa ih i pa !jivo stavi kljuè u d ep svoje haljinice. I tako, sa
Totoom koji je skakutao iza nje, ona krete na put.
U blizini je bilo nekoliko puteva, ali njoj nije trebalo mnogo vremena da pronaðe
onaj poploèan utim opekama. Ubrzo je hitrim koracima i la prema Smaragdnom Gradu, a n
jene srebrne cipelice su veselo odzvanjale po tvrdom, utom tlu. Sunce je jarko si
jalo, ptice su umilno pevale i Doroti se uop te nije oseæala tako lo e, kako biste pom
isIili da se oseæa devojèica koju su iznenada odvojili od rodnog kraja i spustili us
red neke èudnovate zemlje.
Bila je iznenaðena lepotom predela kroz koji je i la. Pored druma su se protezali le
pi plotovi obojeni ne noplavom bojom, a iza njih su se nalazila bogata polja posej
ana itom i povræem. Bilo je oèigledno da su ®vakaèi dobri domaæini, sposobni da gaje velik
kolièine ita. S vremena na vreme bi pro la pored neke kuæe, i po to su svi znali da je o
na uni tila Zlu Ve ticu i oslobodila ih ropstva, itelji su izlazili da je vide i da j
oj se duboko poklone. Kuæe ®vakaèa bile su èudne graðevine - okrugle, sa velikom kupolom u
mesto krova. Sve su bile obojene u plavo, jer je u ovoj zemlji na istoku plava b
ila omiljena boja.
Predveèe, kada se veæ umorila od dugog hodanja i poèela da razmi lja gde da provede noæ, D
oroti sti e do jedne kuæe, mnogo veæe od ostalih. Na zelenom travnjaku ispred nje igra
lo je mnogo mu karaca i ena. Pet maju nih violinista sviralo je iz sve snage, a ljudi
su se veselili i pevali. Veliki sto u blizini bio je prepun ukusnog voæa, oraha,
pita, kolaèa i mnogih drugih ðakonija.
Ljudi srdaèno pozdravi e Doroti i pozva e je da kod njih veèera i provede noæ. To je bila
kuæa jednog od najbogatijih ®vakaèa u zemlji, kod koga su se skupili kom ije da proslave
osloboðenje od Zle Ve tice.
Doroti pojede obilnu veèeru koju je slu io lièno bogati ®vakaè po imenu Gricko. Posle veèer
, ona sede na jednu klupicu da posmatra kako ljudi igraju.
Kada je primetio njene srebrne cipelice, Gricko reèe:
- Ti si sigurno moæna èarobnica?
- Za to? - upita devojèica.
- Zato to nosi srebrne cipelice i zato to si ubila ZIu Ve ticu. Osim toga, obuèena si u
belo, a samo ve tice i èarobnice nose tu boju.
- Moja haljina je na bele i plave kocke - reèe Doroti popravljajuæi nabore na njoj.
- Veoma je ljubazno od tebe to to nosi - reèe Gricko. Plavo je boja ®vakaèa, a belo boja
èarobnica; tako znamo da si dobra èarobnica.
Doroti nije znala ta na ovo da odgovori, jer su izgleda svi mislili da je èarobnica
, a ona je vrlo dobro znala da je samo obièna mala devojèica koju je uragan sluèajno s
pustio u ovu èudnovatu zemlju.
Kada se umorila od posmatranja igre, Gricko je uvede u kuæu i dade joj sobu sa lep
im krevetom. Posteljina je bila plave boje, i Doroti je èvrsto spavala u njoj sve
do jutra. Toto je proveo noæ sklupèan na tamnoplavom æilimu.
Doroti pojede dobar doruèak posmatrajuæi bebu ®vakaèa kako se igra sa Totoom i vuèe ga za
rep, puzi i smeje se. Toto je za Zvakaèe bio pravo èudo po to nikada ranije nisu videl
i psa.
- Koliko jo ima da se ide do Smaragdnog Grada? - upita devojèica.
- Ne znam - odgovori Gricko zami ljeno, jer nikada nisam bio tamo. Bolje je da se èo
vek dr i podalje od Oza, osim ako sa njim nema nekog posla. Ali, put do Smaragdnog
Grada je dug, moraæe da ide danima. Ovo je lep i bogat kraj, ali proæi æe i kroz divlje
i opasne predele pre nego to stigne na kraj svog puta.
Doroti se malo zabrinu, ali po to je znala da samo Veliki Oz mo e da joj pomogne da
se vrati u Kanzas, hrabro odluèi da ide do kraja.
Ona se pozdravi sa prijateljima i poðe ponovo putem od utih opeka. Po to je pre la neko
!iko milja, Doroti pomisli da bi trebalo da se odmori, pa se pope na vrh ograde
pored puta i sede. Iza ograde se pru alo veliko polje kukuruza. Ona primeti u bliz
ini jedno stra ilo podignuto na motku kako bi teralo ptice od zrelog kukuruza.
Doroti se podboèi i zami ljeno pogleda u stra ilo. Njegova glava je u stvari bila mala
, slamom ispunjena vreæa sa nacrtanim oèima, nosem i ustima. Stari, iljati plavi e ir ko
ji je nekada pripadao nekom ®vakaèu bio mu je nataknut na glavu, a ostali deo tela j
e bilo izno eno, izbledelo plavo odelo napunjeno slamom. Na nogama je imao stare èiz
me sa sarama plave boje. Leðima je bio nataknut na motku i tako izdignut iznad sta
bljika kukuruza.
Dok je Doroti radoznalo gledala u èudno, nacrtano lice stra ila, ona iznenadena opaz
i kako joj jedno njegovo oko stidljivo namiguje. Devojèica prvo pomisli da se sigu
rno vara, jer u Kanzasu nijedno stra ilo nikada nije namigivalo, ali èudno stvorenje
joj istog èasa prijateljski klimnu glavom. Ona se spusti niz ogradu i priðe mu, a T
oto dotrèa do motke i zalaja.
- Dobar dan - reèe Stra ilo malo promuklim glasom.
- Jesi li to ti ne to rekao? - upita zaèuðeno devojèica.
- Naravno - odgovori Stra ilo. - Kako si?
- Hvala na pitanju, prilièno dobro - uètivo odgovori Doroti. - Kako si ti?
- Ne ba najbolje - reèe Stra ilo osmehujuæi se. - Veoma je neprijatno provoditi dane i
noæi u ovakvom polo aju i pla iti ptice.
- Zar ne mo e da siðe ? - upita Doroti.
- Ne, jer mi je ova motka probodena kroz leða. Bio bih ti duboko zahvalan ako bi m
e sa nje skinula. Doroti podi e ruke i bez po muke skide Stra ilo sa motke; po to je b
io napunjen slamom, bio je lak kao perce.
- Veliko ti hvala - reèe Stra ilo na av i se na zemlji. - Oseæam se kao drugi èovek.
Doroti je bila iznenaðena jer joj je bilo èudno to èuje da èovek od slame govori i to vid
kako joj se klanja i hoda pored nje.
- Ko si ti? - upita Stra ilo po to se protegnuo i zevnuo. - Kuda ide ?
- Ja se zovem Doroti - reèe devojèica - i idem u Smaragdni Grad da zamolim Velikog O
za da me vrati u Kanzas.
- Gde se nalazi Smaragdni Grad i ko je Oz?
- Zar ne zna ? - upita devojèica iznenaðeno.
- Zaista ne znam. Ja ni ta ne znam. Vidi , ja sam ispunjen slamom i uop te nemam mozga
- odgovori on tu no. - Oh - reèe Doroti - ba mi je ao.
- ©ta misli - upita on - da li bi mi veliki Oz dao malo mozga ako bih sa tobom oti ao
u Smaragdni Grad.
- Ne znam - odgovori Doroti - ali mo e poæi sa mnom ako eli . Ako ti Oz i ne da mozak, n
eæe se oseæati gore nego sada.
- U pravu si - reèe Stra ilo. - Vidi - nastavi poverljivo - ne smeta mi to to su mi ru
ke, noge i telo ispunjeni slamom jer ne mogu da se povredim. Ako me neko nagazi
ili zabode iglu u mene, to ni ta ne mari, zato to ne mogu da osetim bol. Ali, ne eli
m da me svet smatra budalom, a ako mi glava ostane ispunjena slamom umesto, kao
tvoja, mozgom, kako æu ikada i ta znati?
- Jasno mi je kako se oseæa - reèe devojèica kojoj je iskreno bilo ao Stra ila. - Ako poð
mnom, zamoliæu Oza da za tebe uèini sve to mo e.
- Veliko ti hvala - zahvalno reèe Stra ilo.
Po to Doroti pomo e Stra ilu da se prebaci preko ograde, oni kreto e putem poploèanim utim
opekama prema Smaragdnom Gradu.
Totou se prido lica u poèetku nije dopala. Nju kao je Stra ilo kao da sumnja da se u sla
mi nalazi gnezdo pacova i svaki èas je neprijateljski re ao.
- Ne obraæaj pa nju na Totoa - reèe Doroti svom novom prijatelju. - On nikada ne ujeda
.
- Oh, ne bojim se - odgovori Stra ilo - on ne mo e da ugrize slamu. Dozvoli mi da po
nesem tvoju kotaricu. Neæe mi biti te ko jer ja ne mogu da se umorim. Odaæu ti svoju t
ajnu - nastavi on u hodu. - Postoji samo jedna stvar na svetu koje se pla im.
- A ta je to? - upita Doroti. - ®vakaè koji te je napravio?
- Ne - odgovori Stra ilo - veæ upaljena ibica.

PUT KROZ UMU

Posle nekoliko èasova put postade d ombast a hodanje toliko naporno da je Stra ilo èesto
posrtalo preko utih opeka koje su sada bile neravne. Poneke opeke bile su poloml
jene ili su èak nedostajale, i umesto njih su bile rupe koje je Toto preskakao, a
Doroti zaobilazila. ©to se tièe Stra ila, po to nije imao mozga, i ao je pravo napred tako
da je upadao u rupe i pru ao se koliko je dug preko tvrdih opeka. Ipak se nijedno
m nije povredio. Doroti bi ga podigla i ponovo postevila na noge, a on bi joj se
pridru io smejuæi se veselo sopstvenoj nezgodi.
Farme vi e nisu bile ni pribli no ureðene kao one prethodne. Videli su manje kuæa i manj
e voæki nego ranije, i to su dalje i li, predeo je postajao sve vi e pust i sumoran.
U podne sedo e pokraj puta, blizu jednog potoèiæa, i Doroti izvadi iz kotarice malo hl
eba. Ponudi jednim parèetom Stra ilo, ali on odbi.
- Ja, sreæom, nikada nisam gladan - reèe on. Moja usta su samo nacrtana, a ako bih n
a njima prorezao otvor da jedem, slama kojom sam ispunjen bi ispala, i to bi pok
varilo oblik moje glave.
Doroti odmah shvati da je to taèno, tako da samo klimnu glavom i nastavi da jede p
arèe hleba.
- Reci mi ne to o sebi i o zemlji iz koje dolazi -reèe Stra ilo po to Doroti zavr i veèeru
na mu tada isprièa sve o Kanzasu - kako je tamo sve sivo i kako je uragan doneo u
ovu èudnu zemlju Oz. Po to je pa ljivo saslu ao Stra ilo reèe:
- Ne razumem za to eli da ode iz ove divne zemlje i vrati se u to sivo, sumorno mesto
zvano Kanzas.
- To je zato to nema mozga - odgovori devojèica. - Bez obzira koliko nam je kod kuæe s
umorno i sivo, mi ljudi od krvi i mesa radije ivimo tamo nego u nekoj drugoj zeml
ji, makar ona bila daleko lep a. Nigde nije kao kod kuæe.
Stra ilo uzdahnu.
- Naravno, ja to ne mogu da razumem - reèe. -Da su va e glave ispunjene slamom kao m
oja, vi biste verovatno iveli u lepim krajevima, a u Kanzasu uop te ne bi bilo ljud
i. Sreæa za Kanzas to imate mozga!
- Hoæe li da mi isprièa neku prièu dok se odmaramo? - upita devojèica. Stra ilo je prekor
pogleda i odgovori:
- Moj ivot je tako kratak da zaista ni ta ne znam. Napravljen sam tek prekjuèe. Nije
mi poznato ta se pre toga de avalo u svetu. Sreæom, kada mi je farmer napravio glavu,
jedna od prvih stvari koju je uradio bila je da mi nacrta u i, tako da sam èuo ta se
oko mene govori. Sa njim je bio jo jedan ®vakaè, i prvo to sam èuo bio je farmerov glas
:
- Kako ti se dopadaju ove u i?
- Malo su se nakrivile - odgovori drugi.
- Ni ta ne mari - reèe farmer. On zatim nacrta moje desno oko i èim ga zavr i, ja radozn
alo pogledah u njega i sve oko sebe, jer, bio je to moj prvi pogled u svet.
- Oko je prilièno lepo - primeti ®vakaè posmatrajuæi farmera. - Plava boja je prava boja
za oèi.
- Mislim da æu drugo oko nacrtati malo veæe - reèe farmer. Vid mi se naglo izo trio èim je
i drugo oko bilo gotovo. Zatim mi nacrta nos i usta, ali ja sam æutao jer jo nisam
znao èemu ona slu e. Zabavljao sam se posmatrajuæi ih kako mi prave telo, noge i ruke
. Bio sam veoma ponosan jer sam mislio da sam postao èovek kao i svaki drugi.
- Ovaj momak æe dobro da pla i ptice - reèe farmer. - Izgleda kao pravi èovek.
- Pa, on i jeste èovek - reèe drugi, i ja se potpuno slo ih sa njim. Farmer me ponese
pod mi kom do kukuruznog polja i nataèe me na onu visoku motku na kojoj si me na la. O
n i njegov prijatelj odo e i ostavi e me samog.
- Nije mi se dopalo to sam napu ten, pa zato poku ah da poðem za njima, ali, po to mi nog
e nisu dodirivale zemlju, bejah prinuðen da ostanem na motki. Po to sam tek bio napr
avljen, nisam imao na ta da misIim, pa sam se dosaðivao. Mno tvo vrana i drugih ptica
dolete e u polje, ali, èim me ugleda e pomisli e da sam ®vakaè i odlepr a e dalje.
Ja se obradovah - veæ sam pomislio da sam neko i ne to. Onda jedna stara vrana prole
te pored mene i, po to me pa ljivo osmotri, slete mi na rame i reèe:
"Misli li onaj farmer da æe meni ovako lako da podvali? Ba me zanima! Svaka pametna
vrana mo e da vidi da si ti samo napunjen slamom". Ona zatim skoèi na moje noge i d
o mile volje se najede kukuruza. I ostale ptice, videv i da sam bezopasan, dolete e
da jedu kukuruz, tako da je za kratko vreme oko mene bilo èitavo jato.
Rastu io sam se kad sam shvatio da nisam dobro stra ilo, ali me stara vrana ute i ovim
reèima:
- Izgleda kao i ostali ljudi, samo ti nedostaje mozak. A to je jedina stvar na ov
om svetu koju vredi imati bez obzira da li si èovek ili vrana.
- Po to su vrane odletele, ja poèeh da razmi ljam i odluèih da, kako znam i umem, poku am
da dobijem malo mozga. Sreæom, ti si pro la ovuda i skinula me sa motke, a posle ono
ga to si rekla, siguran sam da æe mi Veliki Oz dati mozak èim budemo stigli u Smaragd
ni Grad.
- Nadam se - reèe Doroti ozbiljno - jer izgleda da ti je veoma stalo da ga dobije .
- Oh, da, stalo mi je -odgovori Stra ilo. - Ne prijatno je kad èovek zna da je budal
a.
- Hajdemo dalje - reèe devojèica i pru i kotari cu Stra ilu.
Pored puta vi e nije bilo plotova, a zemlja je bila neravna i neobraðena. Pred veèe st
igo e u jednu veliku umu u kojoj je raslo drveæe tako visoko, gusto da su se grane sp
ajale nad putem od utih opeka. Pod drveæem je bilo skoro sasvim mraèno jer su grane z
aklanjale dnevnu svetlost, ali putnici se ne zaustavi e i nastavi e dalje.
- Ako ovaj put ulazi u umu, on mora iz nje i da izaðe - reèe Stra ilo. - A po to je Smara
gdni Grad na drugom kraju puta, moramo da ga sledimo ma kuda on vodio.
- To je bar jasno - reèe Doroti.
- Naravno, kako bih to inaèe znao - odgovori Stra ilo. - Da je za to potreban mozak,
ja to nikada ne bih rekao.
Posle jednog èasa pade mrak i oni poèe e da se sapliæu u pomrèini. Doroti nije mogla ni ta
a vidi, ali Toto jeste, jer neki psi vide dobro i u mraku, a Stra ilo je izjavio d
a mo e da vidi isto tako dobro kao po danu. Zato ga devojèica uze pod ruku i nastavi
prilièno lako da hoda.
- Ako vidi bilo kakvu kuæu ili mesto gde mo emo da provedemo noæ - reèe ona - ka i mi, jer
je veoma neprijatno iæi po mraku.
Stra ilo ubrzo zastade.
- Sa desne strane vidim kolibicu sagraðenu od drveta. Hoæemo li da odemo tamo? - upi
ta on.
Naravno - odgovori devojèica. - Ja sam sasvim iscrpljena.
Stra ilo je povede meðu drveæem do kolibe i Doroti uðe unutra. Tamo, u jednom uglu, pron
aðe postelju od osu enog li æa. Ona odmah le e i sa Totom pored sebe, ubrzo utonu u dubok
san. Po to nikada nije oseæao umor, Stra ilo stade u drugi ugao da strpljivo saèeka jutr
o.

SPA AVANJE LIMENOG DRVOSEÈE

Kada se Doroti probudila, sunce je sijalo kroz drveæe, a Toto je veæ bio napolju i j
urio ptice i veverice. Ona se uspravi u krevetu i pogleda oko sebe. Stra ilo je st
rpljivo èekao u svom uglu.
- Moramo da potra imo vodu - reèe mu ona.
- ta æe ti voda? - upita on.
- Da se umijem i da pijem kako mi suv hleb ne bi zastao u grlu.
- Mora da je nezgodno biti naèinjen od krvi i mesa - zami ljeno reèe Stra ilo. - Vi mora
te da spavate, jedete i pijete. Ipak, vi imate mozak i mo ete da misIite kako treb
a, a za to bi vredelo pomuèiti se.
Oni izaðo e iz kolibice. I li su kroz umu sve dok nisu stigli do jednog izvora bistre v
ode gde se Doroti napila, okupala i pojela doruèak. Tada primeti da u kotarici nij
e ostalo mnogo hleba i obradova se to Stra ilo ne mora ni ta da jede, jer bi inaèe jedv
a ostalo dovoljno hrane za taj dan za nju i Totoa.
Ba kada je zavr ila sa doruèkom i htela da se vrati na put poploèan utim opekama, Doroti
 se tr e èuv i tu no stenjanje u blizini.
- ta je to? - upita ona upla eno.
- Ne znam - odgovori Stra ilo - ali mo emo da odemo i pogledamo.
U tom trenutku dopre im do u iju jo jedan jecaj koji kao da je dolazio odnekud iza
njih. Èim se okreto e i zakoraèi e u umu, Doroti vide kako se ne to presijava obasuto zrac
ma sunca koji su prodirali izmeðu drveæa. Ona potrèa u tom pravcu, a zatim zastade i u
zviknu od iznenaðenja.
Jedno veliko drvo bilo je napola poseèeno, a pored njega, sa podignutom sekirom u
rukama, stajao je èovek sav naèinjen od lima. Iako su mu glava, noge i ruke bili zgl
obovima prièvr èeni za telo, on je stajao potpuno nepokretno, kao da uop te ne mo e da se
pomeri.
Doroti i Stra ilo su ga zaprepa æeno gledati a Toto ljutito lajao, a kada je poku ao da
ga ugrize za limene noge, povredio je zube
- Jesi li to ti stenjao? - upita Doroti.
- Da - odgovori limeni èovek - Stenjem vi e od godinu dana, ali me do sada niko nije
èuo i do ao da mi pomogne.
- Kako da ti pomognem? - upita ona ljubazno jer je bila dirnuta tu nim glasom koji
m je èovek govorio.
- Donesi kanticu sa uljem i podma i mi zglobove - odgovori on. - Toliko su zarðali d
a uop te ne mogu da ih pokrenem. Ako me dobro podma e , odmah æu se oporaviti. Kanticu s
a uljem æe naæi na jednoj polici u mojoj kolibi.
Doroti odmah otrèa nazad u kolibu, pronaðe kanticu sa uljem, vrati se i bri no upita:
- Gde su ti zglobovi?
- Podma i mi prvo vrat reèe Limeni Drvoseèa i ona ga podmaza. Po to je limena glava bila
mnogo zarðala, Stra ilo je uhvati i poèe pa ljivo da je okreæe sa jedne na drugu stranu,
sve dok èovek nije bio u stanju da je sam pomera.
- Sada mi podma i zglobove na rukama - reèe. Doroti ih je podmazivala, a Stra ilo pa lji
vo savijao dok se nisu sasvim oslobodili rðe i zasijali kao novi.
Limeni Drvoseèa odahnu, spusti sekiru i prisloni je uz drvo.
- Ovo je veliko olak anje - reèe. - Dr im tu sekiru u vazduhu otkad sam zarðao, i drago
mi je to sam najzad u stanju da je spustim. A sada, ako mi podma e zglobove na nogam
a, biæu opet u redu . Oni mu podmaza e noge tako da je na kraju mogao slobodno da ih
pokreæe. Limenko im se nekoliko puta zahvali to su ga oslobodili.
- Mogao sam zauvek da ostanem u onom polo aju da vi niste pro li ovuda - reèe on. - Vi
ste mi spasli ivot! Kako to da ste se ovde na li?
- Mi idemo u Smaragdni Grad da vidimo Velikog Oza - odgovori Doroti - i zastali
smo da u tvojoj kolibi provedemo noæ.
- Za to hoæete da vidite Oza? - upita on.
- ®elim da me vrati kuæi, u Kanzas, a Stra ilo eli da mu Èarobnjak stavi malo mozga u gla
vu - odgovori ona.
Limeni Drvoseèa kao da se za trenutak duboko zamisli, a onda reèe:
- Mislite li da bi Oz mogao da mi da srce?
- Pa, pretpostavIjam da bi mogao - odgovori Doroti. - To bi trebalo da bude isto
tako lako kao da Stra ilu da mozak . - Taèno - odgovori Limeni Drvoseèa. - Dakle, ako
mi dozvolite da vam se pridru im, i ja æu da poðem u Smaragdni Grad i zamolim Oza da
mi pomogne.
- Hajdemo - srdaèno reèe Stra ilo, a Doroti dodade da se raduje njegovom dru tvu. Na to
Limeni Drvoseèa prebaci sekiru preko ramena i oni se uputi e kroz umu, sve dok ne doðo e
do puta poploèanog utim opekama.
Limeni Drvoseèa zamoli Doroti da stavi kanticu sa uljem u svoju kotaricu. - Jer -
reèe, ako sluèajno pokisnem i ponovo zarðam, ulje æe mi biti neophodno.
Imali su sreæe da dobiju novog saputnika, jer ubrzo po to su nastavili put doðo e do mes
ta gde je drveæe i bunje bilo toliko gusto da kroz njega putnici nisu mogli da proðu.
Meðutim, Limeni Drvoseèa se dade na posao i poèe za sve njih da ra èi æava put sekirom. Do
i se uz put toliko zamislila da nije ni primetila kada se Stra ilo sapleo o jednu
rupu i otkotrljao u jarak. Morao je da je pozove da mu ponovo pomogne.
- Za to nisi obi ao rupu. - upita Limeni Drvoseèa.
- Zato to nemam pameti - veselo odgovori Stra ilo. - Zna , moja glava je napunjena sl
amom, pa zato i idem Ozu da ga zamolim za malo mozga.
- A, tako - reèe Limeni Drvoseèa. - Pa ipak, mozak nije najva nija stvar na svetu.
- Ima li ga ti? - upita Stra ilo.
- Ne, moja glava je potpuno prazna - odgovori Limeni Drvoseèa - ali ja sam nekada
imao i mozak i srce, i po to sam oba isprobao, vi e bih voleo da imam srce.
- A za to? - upita Stra ilo.
- Isprièaæu ti svoj ivot i onda æe shvatiti. I tako, dok su i Ii kroz umu, Limeni Drvose
prièao sledeæu prièu:
- Roðen sam kao sin drvoseèe koji je sekao drva u umi i tako se prehranjivao. Kad sam
porastao, postao sam i sam drvoseèa i po to mi je otac umro, brinuo sam se o majci
sve dok je bila iva. Zatim sam doneo odluku da vi e ne ivim sam nego da se o enim.
Sreo sam jednu ®vakaèicu koja je bila tako lepa da sam se ubrzo zaljubio u nju i zav
oleo je svim svojim srcem. Ona je sa svoje strane obeæala da æe se udati za mene èim z
aradim dovoljno novca da sazidam za nju lep u kuæu. Ja se stoga dadoh na posao vredn
ije nego ikada. Moja devojka je ivela sa jednom staricom koja nije elela da se ova
uop te uda,.jer je sama bila toliko lenja da je htela da devojka ostane sa njom i
obavlja joj sve domaæe poslove. Zato je ta starica oti la Zloj Ve tici Istoka i obeæala
joj dve ovce i jednu kravu ako spreèi na e venèanje. Posle toga Zla Ve tica je zaèarala m
oju sekiru, i kada sam jednog dana cepao drva vrednije nego ikada, zato to sam go
reo od nestrpljenja da to je moguæe pre doðem do nove kuæe i ene, sekira iznenada sklizn
u i odseèe mi levu nogu.
Prvo sam bio oèajan, jer sam znao da èovek sa jednom nogom ne mo e da radi kao drvoseèa.
Stoga sam oti ao jednom limaru i on mi je napravio novu nogu od lima. Kada sam se
navikao na nju, noga je veoma dobro radila. Meðutim, ovaj moj potez je razljutio
Zlu Ve ticu Istoka, zato to je starici dala svoju reè da se neæu o eniti lepom ®vakaèicom.
da sam ponovo poèeo da obaram drveæe, moja sekira skliznu i odseèe mi desnu nogu. Opet
sam oti ao kod limara i ovaj mi je napravio i drugu nogu od lima. Posle ovoga, zaèa
rana sekira mi je, jednu po jednu, odsekla ruke, ali ni najmanje obeshrabren, ja
ih zamenih limenima. Zla Ve tica tada opet zaèara sekiru, te mi ova odseèe glavu. U p
rvom trenutku pomislih da mi je do ao kraj. Meðutim, limar se sluèajno na ao u blizini i
napravio mi novu glavu od lima.
Misleæi da sam nadmudrio Zlu Ve ticu, radio sam napornije nego ikada. Ali, nisam zna
o koliko je svirep moj neprijatelj. Ve tica je prona la siguran naèin da u meni ubije
ljubav prema lepoj ®vakaèici. Ponovo je zaèarala sekiru tako da mi je iskliznula iz ru
ku i presekla telo napola. Jo jednom mi je limar pritekao u pomoæ i napravio novo t
elo od lima, za koje je pomoæu spona prièvrstio moje limene ruke, noge i glavu, tako
da sam mogao da ih pokreæem isto onako dobro kao i ranije. Ali, avaj, vi e nisam im
ao srce i nije mi bilo stalo da li æu se o eniti svojom devojkom ili ne. Pretpostavl
jam da devojka jo uvek ivi sa staricom i èeka da doðem po nju.
Moje telo se tako jarko sijalo na suncu da sam bio ponosan na sebe. Vi e nisam mor
ao da pazim da mi sekira ne isklizne iz ruku po to me nije mogla poseæi. Za mene je
postojala samo jedna opasnost - da mi zglobovi zarðaju. Zato sam u kolibi uvek ima
o spremnu kanticu sa uljem i stalno ih podmazivao. Meðutim, jednoga dana sam zabor
avio to da uradim i, po to me je uhvatila nepogoda, pre nego to sam i pomislio na o
pasnost, zglobovi mi zarða e na ki i i ja ostadoh da stojim u umi sve dok vi niste nai li
i pomogli mi. Bilo je to stra no isku enje. Tokom te godine, dok sam nepomièno stajao
, imao sam vremena da shvatim kako je najveæi gubitak koji sam do iveo gubitak srca.
Dok sam bio zaljubljen, bio sam najsreæniji èovek na svetu, ali ko nema srce ne mo e
da voli, pa sam zato odluèio da zamolim Oza da mi ga da. Ako mi to uèini, vratiæu se s
vojoj devojci i o eniæu se njom.
I Doroti i Stra ilo su zainteresovano saslu ali prièu Limenog Drvoseèe. Sada im je bilo
jasno za to je toliko eleo da dobije novo srce . - Bez obzira na sve - reèe Stra ilo -
ja æu ipak tra iti mozak, a ne srce, jer glupan, i kad bi imao srce, ne bi znao ta s
njim da radi.
- Ja elim srce - odgovori Limeni Drvoseèa - jer mozak nikoga ne èini sreænim, a sreæa je
najlep a stvar na svetu.
Doroti ne reèe ni ta zato to nije znala koji je od njenih prijatelja u pravu. Ona zak
ljuèi da, ako se samo vrati svojima u Kanzas, neæe mnogo mariti za to to Drvoseèa nema
mozak a Stra ilo srce, niti da li su obojica dobili ono to ele.
Najvi e je brinulo to to je ostalo jo sasvim malo hleba i to æe, kad ona i Toto jo jedn
m u inaju, kotarica biti prazna. Drvoseèa i Stra ilo nisu ni ta jeli, ali ona nije bila
naèinjena ni od lima ni od slame i nije mogla da pre ivi ako ne jede.

PLA LJIVI LAV

Doroti i njeni saputnici su i dalje i li kroz gustu umu. Put je jo uvek bio poploèan ut
im opekama, ali je bio toliko prekriven suvim granèicama i li æem da su koraèali s te k om
mukom.
U ovom delu ume je bilo malo ptica, jer ptice vole da ive tamo gde ima mnogo sunca
. Odjednom, do njih dopre prodorno re anje neke divlje ivotinje sakrivene meðu drveæem.
Od ovog zvuka srce devojèice br e zakuca. Nije shvatila ta se to èuje, ali Toto izgled
a jeste, jer se priljubio uz Doroti i nije èak ni zalajao.
- Koliko nam jo treba - zapita devojèica Limenog Drvoseèu - da izaðemo iz ume?
- Ne znam - glasio je odgovor - nikada nisam bio u Smaragdnom Gradu. Moj otac je
jednom i ao tamo dok sam jo bio deèak i rekao mi je da je to dug put kroz opasne kra
jeve, iako je predeo divan u blizini grada u kome ivi Oz. Ipak, sve dok uz sebe i
mam kanticu sa uljem, ja se ne bojim. Stra ilo ionako ne mo e da se povredi, a ti no
si na èelu trag poljupca Dobre Ve tice koji te titi od svakog zla.
- Toto?- upita devojèica bri no - ta æe njega da za titi?
- Ako bude u opasnosti, mi æemo morati da ga titimo - odgovori Limeni Drvoseèa.
U tom trenutku iz ume se zaèu stra an urlik i odmah zatim, ogroman lav iskoèi na put. J
ednim udarcem ape on obori Stra ilo u jarak, a zatim svojim o trim kand ama napade Umen
og Drvoseèu. Na njegovo iznenaðenje, lim je ostao neo teæen iako je Drvoseèa pao nasred pu
ta i ostao da le i.
Kada se suoèio sa neprijateljem mali Toto potrèa lajuæi ka lavu. Velika zver otvori èelj
ust da proguta psetance, kada Doroti, bojeæi se da Toto ne nastrada, zaboravi na o
pasnost, pritrèa, udari lava po nju ci to je jaèe mogla i viknu:
- Samo poku aj da pojede Totoa! Sram te bilo, tako velika ivotinja a napada sirotu m
alu kucu!
- Nisam mu ni ta uradio - reèe lav trljajuæi apom mesto na nju ci gde ga je Doroti udaril
a.
- Nisi, ali si poku ao - odgovori ona. - Ti si najobiènija kukavica!
- Znam - reèe Lav i posramljeno spusti glavu. -Oduvek sam to znao. Ali, ta da radim
?
- To ja ne znam. Kada samo pomisIim kako si udario sirotog èoveka od slame!
- Zar je on napunjen slamom? - upita Lav izne-naðeno posmatrajuæi kako devojèica podi e
Stra ilo, postavlja ga na noge i popravlja mu oblik.
- Naravno da jeste - odgovori Doroti, jo uvek ljuta.
- Zato je on tako lako pao - primeti Lav. - Izenadio sam se kad sam video kako s
e kotrlja. Je li i onaj drugi napunjen slamom?
- Nije - odgovori Doroti. - On je naèinjen od lima. - Onda pomo e Drvoseèi da ustane.
- Zato mi je skoro polomio kand e - reèe Lav. - Kada sam njima zagrebao lim, sav sam
se naje io. Kakva je to mala ivotinja do koje ti je toliko stalo?
- To je moj pas Toto - odgovori Doroti.
- Je li on napravIjen od lima ili je napunjen slamom? - upita Lav.
- Ni jedno ni drugo. On je ... on je pas od krvi i mesa - odgovori devojèica.
- Kakva èudna ivotinja! Sada, kada sam ga bolje pogledao, vidim koliko je mali. Nik
ome, osim kukavici kao to sam ja, ne bi palo na pamet da pojede tolicko stvorenje
- tu no nastavi Lav.
- Za to si ti kukavica? - upita Doroti zaèuðeno gledajuæi zver koja je bila velika kao o
manji konj.
- Ko to zna! - odgovori Lav. - Mislim da sam tako roðen. Sve ostale umske ivotinje,
prirodno, oèekuju od mene da budem hrabar, jer se za lava oduvek mislilo da je umsk
i car. Primetio sam da se, kad glasno riknem, sve ivo upla i i ukloni sa mog puta.
Kad god sretnem nekog èoveka, ja se stra no upla im, ali ipak riknem na njega i on pob
egne to br e mo e. Po to sam kukavica, stra no se pla im slonova, tigrova i medveda. Sreæo
i oni be e kad èuju moju riku, a ja ih, naravno, pu tam.
- Ali, to nije u redu. Car ivotinja ne bi smeo da bude pla ljiv - reèe Stra ilo.
- Znam - odgovori Lav i obrisa krajièkom repa suzu iz oka. - Zbog toga sam nesreæan
i ivot mi je tu an. Ali, kad god se pojavi opasnost, moje srce zalupa br e.
- Da nema srèanu manu? - upita Limeni Drvoseèa.
- Mo da - reèe Lav.
- Ako je to u pitanju - nastavi Limeni Drvoseèa - treba da bude sreæan, jer to znaèi da
ima srce. ©to se mene tièe, ja ga nemam i zato ne mogu da budem srèani bolesnik.
- Da nemam srce - reèe Lav zami Ijeno - mo da ne bih bio pla Ijiv.
- A ima li mozak? - upita Stra ilo.
- Pretpostavljam da ga imam. Nisam proveravao - odgovori Lav.
- Ja sam krenuo Velikom Ozu da ga zamoIim da mi da malo mozga, - reèe Stra ilo - jer
mi je glava za sada ispunjena samo slamom.
- A ja idem da ga zamolim da mi da srce - reèe Drvoseèa.
- A ja da ga molim da Totoa i mene vrati u Kanzas - dodade Doroti.
- Mislite li da mi Oz mo e dati hrabrost? - upita Pla ljivi Lav.
- Isto tako lako kao to meni mo e dati mozak - reèe Stra ilo.
- Ili meni srce - reèe Limeni Drvoseèa.
- Ili da mene vrati u Kanzas - reèe Doroti.
- U tom sluèaju, ako nemate ni ta protiv, ja æu poæi sa vama - reèe Lav. - ®ivot bez trunke
hrabrosti je naprosto nepodno ljiv.
- Ba dobro, - odgovori Doroti - po to æe terati divlje ivotinje od nas. Izgleda mi da s
u one jo pla ljivije od tebe kad dopu taju da ih tako lako upla i .
- I jesu, - reèe Lav - ali to mene ne èini nimalo hrabrijim; biæu nesreæan dok god budem
svestan da sam kukavica.
I tako, jo jednom, malo dru tvo krenu na put. Lav je i ao krupnim koracima pored Doro
ti. U poèetku, Totou se nije dopadao novi saputnik, zato to nikako nije mogao da za
boravi kako je bio skoro smrvljen u ogromnim lavljim èeljustima, ali posle izvesno
g vremena se odobrovoljio, te konaèno Toto i Pla ljivi Lav postado e dobri prijatelji.
Do kraja dana nikakav novi do ivljaj nije poremetio put. Jedino je Limeni Drvoseèa s
tao na neku bubu koja je puzila po putu i zgnjeèio siroto stvorenjce. On se zbog t
oga mnogo rastu io jer je uvek pazio da nikog ivog ne povredi, pa je pustio nekolik
o pokajnièkih suza. Ove suze mu se polako skotrlja e niz lice tako da zavrtnji njego
ve vilice zarða e. Kada ga Doroti ne to upita, Limeni Drvoseèa ne mogade da otvori usta
jer su mu vilice bile stisnute od rðe. On se stra no upla i i znacima objasni Doroti d
a mu pomogne. No ona nije razumela. Ni Lav nije shvatio ta se de ava, ali Stra ilo zg
rabi kanticu sa uljem iz Dorotine kotarice i podmaza Drvoseèine vilice, tako da je
ovaj posle nekoliko trenutaka ponovo mogao da govori.
- Ovo æe mi biti pouka - reèe on - da gledam kuda idem. Sigurno æu ponovo zaplakati ak
o opet zgazim neku bubu, a od plakanja mi zarðaju vilice i ne mogu da govorim.
Posle toga je, oèiju prikovanih za tle, hodao veoma pa Ijivo. Kada bi ugledao nekog
siæu nog mrava kako mili, on bi ga preskoèio da ga ne povredi. Limeni Drvoseèa je vrlo d
obro znao da nema srce i zato je stalno pazio da ne bude svirep ili neljubazan n
i prema kome.
- Vi ljudi sa srcem - reèe - imate ne to to vas vodi i ne mo ete da pogre ite, ali ja nem
am srce i zato moram da budem veoma pa ljiv. Kada mi Oz bude dao srce, naravno, vi e
neæu morati toliko da se trudim.

VELIKOM OZU U POHODE

Te veèeri su bili prinuðeni da prenoæe ispod jednog velikog drveta u umi jer u blizini
nije bilo kuæa. Stablo ih je kao dobar pokrivaè titilo od rose, a Limeni Drvoseèa je sv
ojom sekirom nacepao gomilu drva, te je Doroti zalo ila veliku vatru koja je ugrej
ala i pomogla joj da se oseæa manje usamljenom. Ona i Toto pojedo e ostatke hleba, p
a sada nije znala ta æe da radi za doruèak.
- Ako eli - reèe Lav - otiæi æu u umu i uloviti jelena za doruèak. Mo e ga ispeæi na va
vi ljudi imate èudan ukus i vi e volite peèeno meso.
- Nemoj to da radi , molim te - zamoli ga Limeni Drvoseèa. - Ako ubije sirotog jelena
, ja æu se rasplakati i vilice æe mi ponovo zarðati.
Lav ipak ode u umu na veèeru i posle nikome ne reèe ta je pojeo.
Stra ilo je prona ao orah i napunio plodovima Dorotinu kotaricu, tako da devojèica du e
vreme ne bude gladna. Ona zakljuèi da je to veoma pa ljivo sa njegove strane. Veselo
se smejala neobiènom naèinu na koji je èovek od slame brao orahe. Njegove ruke napunj
ene slamom bile su tako nespretne, a orasi tako sitni, da je ispustio skoro isto
onoliko koliko je stavio u kotaricu. Stra ilu je, meðutim, bilo svejedno koliko æe vr
emena utro iti na branje oraha jer je ionako be ao od vatre u strahu da mu neka varn
ica ne uleti u slamu i zapali je. Stoga se dr ao podalje od plamena i pribli io se s
amo da Doroti, kada je legla da spava, pokrije suvim li æem. Ispod njega joj je bilo
ugodno i toplo, pa je èvrsto spavala sve do jutra.
Kada je svanulo, devojèica se umi u jednom potoèiæu i ubrzo zatim celo dru tvo krenu pre
ma Smaragdnom Gradu.
Za na e putnike ovaj dan je bio pun dogaðaja. Hodali su jedva jedan sat, kada pred s
obom ugleda e veliki jarak koji je presecao put i umu i pru ao se sa obe strane dokle
im je pogled dopirao. Bio je vrlo irok, a kada su do li do ivice i pogledali dole,
videli su i da je veoma dubok. Dno mu je bilo prekriveno ogromnim iljatim kamenj
em, a strane veoma strme. Za trenutak im se uèinilo da je njihovom putovanju do ao k
raj.
- ©ta da radimo? - upita Doroti oèajno.
- Nemam pojma - odgovori Limeni Drvoseèa.
Lav zabrinuto zatrese svojom èupavom grivom.
Meðutim, Stra ilo reèe:
- Da letimo ne mo emo, to je sigurno, a ne mo emo ni da se spustimo u ovaj ogroman j
arak. Zato, ako ne mo emo ni da ga preskoèimo, moramo ostati tu gde smo.
- Mislim da bih ja mogao da ga preskoèim -reèe Pla ljivi Lav po to je pa ljivo odmerio ras
tojanje.
- Onda smo na konju - odgovori Stra ilo - jer nas jednog po jednog mo e preneti na leði
ma.
- Pa, mogu da poku am - reèe Lav. - Ko hoæe da poðe prvi?
- Ja - izjavi Stra ilo - jer ako ne uspe da preskoèi jarak, Doroti mo e da pogine, a Lim
eni Drvoseèa da se ulubi. Ali, ako sam ja na tvojim leðima, nema opasnosti, jer se p
ri padu uop te neæu povrediti.
- Stra no se bojim da ne upadnem u jarak reèe Pla ljivi Lav - ali misIim da nema druge
nego da poku am. Uzja i me, pa da probamo.
Stra ilo uzjaha Lava i ogromna zver priðe ivici jarka i æuæuri se.
- Za to se prvo ne zaleti ? - upita Stra ilo.
- Mi maèke tako ne skaèemo - odgovori on, a zatim velikim skokom prolete kroz vazduh
i naðe se na drugoj strani. Svi su bili zadovoljni kada su videli sa kakvom lakoæom
to radi. Kada je Stra ilo si ao sa njega, Lav ponovo preskoèi jarak.
Doroti odluèi da bude sledeæa, pa uze Totoa u naruèje i uzjaha Lava dr eæi se èvrsto jednom
rukom za njegovu grivu. U sledeæem trenutku joj se uèini da leti kroz vazduh, a zati
m se, pre nego to je stigla o tome da razmisti, naðe na drugoj strani.
Lav se vrati nazad po treæi put i prenese Limenog Drvoseèu. Posle toga svi poseda e na
zemlju kako bi Lav mogao da predahne, jer su ga silni skokovi zamorili. Dahtao
je kao ogroman pas posle dugog trèanja.
Suma je na ovoj strani bila veoma gusta. Delovala je mraèno i sumorno. Po to se Lav
odmorio, oni nastavi e da hodaju putem od utih opeka, pitajuæi se u sebi da li æe ikada
stiæi do kraja ume i ponovo izaæi na jarku sunèevu svetlost. Uza sve to, ubrzo zaèu e neo
iène glasove iz dubine ume i Lav im apnu da u ovom delu zemlje ive Gorogani.
- ©ta su to Gorogani? - upita devojèica.
To su grozne ivotinje sa telom kao u medveda, a glavom kao u tigra - odgovori Lav
. Kand e su im toliko dugaèke i o tre da me mogu rastrgnuti isto tako lako kao to bih j
a mogao Totoa. Ja ih se stra no pla im.
- Nikakvo èudo - odgovori Doroti. - Sigurno su to u asne zveri.
Lav upravo htede da odgovori, kada naiðo e na jo jednu jarugu koja je bila tako iroka
i duboka da on odmah uvide da je ne mo e preskoèiti.
Poseda e da se posavetuju ta da rade i posle ozbiljnog razmi ljanja Stra ilo reèe:
- Eno jednog velikog drveta u blizini jaruge. Kad bi Limeni Drvoseèa uspeo da ga o
bori tako da padne na drugu stranu, mogli bismo lako da preðemo preko njega.
- Odlièna ideja! - reèe Lav. - Ponekad mi se uèini da u glavi ipak ima mozak umesto sla
me.
- Drvoseèa se odmah dade na posao. Po to mu je sekira bila o tra, on brzo poseèe drvo. T
ada se Lav osloni svojim jakim prednjim apama na stablo i gurnu ga iz sve snage.
Veliko drvo se polako savi i pade sa treskom preko jarka. Gornje grane se naðo e na
drugoj strani.
Upravo su poèeli da prelaze preko ovog neobiènog mosta, kada ih jako re anje natera da
podignu pogled i na svoj u as, primeti e da im u susret trèe dve ogromne ivotinje sa t
elima kao u medveda i glavama kao u tigra.
- To su Gorogani - reèe Pla ljivi Lav i poèe da drhti.
- Brzo! - uzviknu Stra ilo. - Hajdemo na drugu stranu!
Doroti poðe prva dr eæi Totoa u naruèju, a za njom Limeni Drvoseèa i Stra ilo. Iako upla en
av se okrete ka Goroganima i riknu tako silno da Doroti vrisnu a Stra ilo pade na
leða. Èak i grozne ivotinje zastado e i iznenaðeno ga pogleda e.
Ali, videv i da su veæi od Lava i setiv i se da su njih dvojica a on sam, Gorogani poj
uri e u napad. Lav preðe preko stabla i okrete se da vidi ta æe da urade. Ne zastajuæi ni
tren, grozne ivotinje kreto e preko drveta.
- Izgubljeni smo! Sigurno æe nas rastrgnuti svojim o trim kand ama. Stani odmah iza me
ne, a ja æu se boriti sa njima dogod u meni ima ivota -reèe Lav Doroti.
- Èekaj malo! - uzviknu Stra ilo. - Razmi ljao je ta bi bilo najbolje da se uèini i najza
d reèe Drvoseèi da preseèe kraj drveta koji je le ao na njihovoj strani jarka. Umeni Drv
oseèa se odmah baci na posao, i kada su Gorogani skoro stigli na drugu stranu, drv
o sa treskom pade na dno i povuèe sa sobom nakazne zveri koje o tro stenje razne e u p
aramparèad.
- Izgleda - reèe Pla ljivi Lav sa uzdahom olak anja - da nam je suðeno da jo malo po ivimo
Milo mi je to mora da je mnogo nezgodno ne biti iv. Ove nakaze su me toliko prepla i
le da mi srce jo uvek lupa.
- Ah! - reèe tu no Limeni Drvoseèa. - Kako bih eleo da i meni lupa srce!
Posle ovog do ivljaja, na i putnici postado e jo nestrpljiviji da to pre izaðu iz ume. H
li su vrlo brzo i Doroti se toliko umorila da je morala da uzja e Lava. Na njihovu
veliku radost, drveæe poèe da se proreðuje to su vi e odmicali. PosIe podne, pred sobom
iznenada ugleda e brzu, iroku reku. Na drugoj obali se videlo da put od utih opeka v
ijuga kroz divne zelene livade pro arane cveæem jarkih boja. Du puta je raslo drveæe sa
kojeg je visilo zrelo voæe. Bili su veoma sreæni kada su videli tako lep predeo.
- Kako æemo preæi reku? - upita Doroti.
- To je bar lako - odgovori Stra ilo. - Limeni drvoseèa æe napraviti splav kojim æemo pr
eæi na drugu stranu.
Drvoseèa uze sekiru i poèe da obara drveæe. Dok je on radio, Stra ilo otkri na obali drv
o prepuno zrelog voæa. Doroti se obradova jer celog dana nije jela ni ta osim oraha,
pa se dobro najede voæa. Ali, splav se ne mo e brzo napraviti èak i kada je neko vred
an i neumoran kao Limeni Drvoseèa. Kada se spustila noæ, posao jo nije bio zavr en. Zat
o naðo e zgodno mesto ispod drveæa gde su lepo spavali sve do jutra. Doroti je sanjala
Smaragdni Grad i dobrog èarobnjaka Oza koji æe je uskoro vratiti kuæi.

SMRTONOSNO MAKOVO POLJE

Na i putnici se sledeæeg jutra probudi e osve eni i puni nade. Doroti je kraljevski doruèk
ovala breskve i ljive koje su rasle na drveæu pokraj reke.
Za njima je ostala mraèna uma koju su posle brojnih opasnosti sreæno pro li. Ispred nji
h se pru ao divan, suncem obasjan predeo koji kao da ih je pozivao u Smaragdni Gra
d.
©iroka reka ih je jo uvek razdvajala od te divne zemlje, ali splav je bio zavr en èim j
e Limeni Drvoseèa posekao jo nekoliko stabala i prièvrstio ih jedno za drugo drvenim
klinovima. Sa Totoom u naruèju, Doroti sede na sredinu splava. Pla ljivi Lav je bio
veliki i te ak, pa se splav nagnuo èim je stao na njega. Stra ilo i Limeni Drvoseèa su s
tajali na drugom kraju i odr avali ravnote u. Njih dvojica su motkama gurali splav k
roz vodu.
U poèetku je sve bilo dobro, ali kada stigo e nasred reke, struja ponese splav nizvo
dno, sve dalje i dalje od puta poploèanog utim opekama, a voda postade tako duboka
da dugaèke motke vi e nisu dopirale do dna.
- Te ko nama! - reèe Limeni Drvoseèa. Ako ne uspemo da se domognemo obale, struja æe nas
odneti u zemlju Zle Ve tice Zapada koja æe nas zaèarati i uèiniti svojim robovima.
- I ja tada neæu dobiti mozak! - reèe Stra ilo.
- A ja neæu steæi hrabrost! - reèe Pla ljivi Lav.
- A ja neæu dobiti srce! - reèe Limeni Drvoseèa.
- A ja se nikada neæu vratiti u Kanzas! - reèe Doroti.
- Moramo po svaku cenu stiæi u Smaragdni Grad - nastavi Stra ilo i zaroni svoju motk
u toliko duboko da se ona èvrsto zari u mulj na dnu reke. Pre nego to je mogao da j
e izvuèe ili ispusti, splav odmaèe i jadni Stra ilo ostade da visi na njoj nasred reke
.
- Zbogom! - uzviknu on za njima, a oni se rastu i e zbog rastanka. Limeni Drvoseèa poèe
da plaèe, ali se sreæom priseti da mo e da zarða, pa zato obrisa suze o Dorotinu kecelji
cu.
Stra ilo je zaista bio u nevoIji.
- Sada mi je gore nego onda kada me je Doroti na la - reèe u sebi. - Tada sam visio
usred kukuruznog polja gde sam bar mogao da pla im vrane. Èemu mo e da slu i Stra ilo na m
otki usred reke. ©to je najstra nije, nikada neæu steæi mozak!
Splav je nastavio da plovi nizvodno, a jadni Stra ilo je ostao daleko za njima. -
Ne to moramo preduzeti da se spasemo. Ako se budete èvrsto dr ali za kraj mog repa, mi
slim da æu plivajuæi moæi da odvuèem splav do obale - reèe Pla ljivi Lav.
On skoèi u vodu, a Limeni Drvoseèa ga èvrsto uhvati za rep. Pla ljivi Lav iz sve snage z
apliva ka obali. lako je bio sna an, nije mu bilo lako. Ipak, ubrzo su se izvukli
iz struje. Doroti uze dugaèku motku od Limenog Drvoseèe i pomo e da se splav izgura na
obalu.
Kada su najzad stigli do obale i zakoraèili na divnu zelenu travu, bili su iscrplj
eni. Mislili su da ih je struja odnela daleko od puta koji je vodio ka Smaragdno
m Gradu.
- ©ta da radimo? - upita Limeni Drvoseèa, dok je Pla ljivi Lav le ao na travi i su io se n
a suncu.
- Moramo se nekako vratiti na put - reèe Doroti.
- Ako idemo obalom, ponovo æemo naiæi na njega - primeti Pla ljivi Lav.
I tako, po to su se odmorili, Doroti uze svoju kotaricu i oni poðo e du obale obrasle t
ravom ka putu od koga ih je struja udaljila. Bio je to divan, suncem obasjan pre
deo, prepun cveæa i voæki. Ipak, zbog onoga to se desilo jadnom Stra ilu, nisu bili sreæn
i.
I li su to su br e mogli, a Doroti zastade samo jednom da ubere divan cvet. Posle izv
esnog vremena, Limeni Drvoseèa uzviknu:
- Pogledajte!
Oni pogleda e u pravcu reke i primeti e Stra ila kako stoji nataknut na motki na sredi
ni reke. Izgledao je veoma usamljeno i tu no.
- Kako da mu pomognemo? - upita Doroti.
Pla ljivi Lav i Limeni Drvoseèa zatreso e glavama jer nisu znali. Sedeli su na obali i
zami Ijeno gledali u Stra ilo. Tada dolete jedna roda i, videv i ih, zastade da se od
mori na reènoj obali.
- Ko ste vi i kuda idete? - upita.
- Ja sam Doroti - odgovori devojèica - a ovo su moji prijatelji, Limeni Drvoseèa i P
la ljivi Lav. Idemo u Smaragdni Grad.
- Ovo nije dobar put - reèe roda iste uæi dugi vrat i dobro zagledajuæi neobièno dru tvo.
- Znam - reèe Doroti - ali mi smo izgubili Stra ila i sada razmi Ijamo kako da ga izba
vimo.
-Gde je? - upita roda.
- Tamo na reci - odvrati devojèica.
- Ako nije mnogo veliki i te ak, mogu ga doneti - reèe roda.
- On uop te nije te ak - reèe spremno Doroti - jer je napunjen slamom. Ako nam ga done
se , biæemo ti zauvek zahvalni.
- Pa, poku aæu - reèe roda - ali ako vidim da je suvi e te ak za no enje, moraæu ponovo da
vratim na reku.
Velika ptica zatim polete prema reci, ka mestu gde je Stra ilo stajao nataknut na
motku. Ona ga svojim velikim kand ama uhvati za ruku i prenese na obalu gde su sed
eli Doroti, Pla ljivi Lav, Limeni Drvoseèa i Toto.
Èim se ponovo na ao meðu prijateljima, Stra ilo ih od sreæe sve izgrli. Bio je toliko vese
o da je, kada su krenuli dalje, uzput pevao bez prestanka.
- Pla io sam se da æu zauvek ostati u reci - reèe - ali me je dobra roda spasla. Ako i
kada budem dobio mozak, pronaæi æu rodu da joj se odu im.
- Nije to ni ta - reèe roda koje je letela iznad njih. - Ja volim da pomognem onima
koji su u nevolji. Sada moram da po urim jer me deèica èekaju u gnezdu. ®elim vam da pro
naðete Smaragdni Grad i da vam Oz pomogne.
- Hvala ti - reèe Doroti, a ljubazna roda polete uvis i izgubi se iz vida.
Slu ajuæi pesmu ptica, i li su dalje preko prelepog cveæa koje je na tom mestu bilo toti
ko gusto da je zemlja izgledala kao æilimom prekrivena. Veliki uti, beli, plavi i l
jubièasti cvetovi rasli su pored bokora makova èija je jarko crvena boja skoro zasle
pila Doroti.
- Zar nije divno? - upita devojèica udi uæi opojan miris cveæa.
- Pretpostavljam - odgovori Stra ilo. - Mo da æe mi se vi e dopadati kada budem imao moz
ak.
- Da imam srce, ja bih ga voleo - dodade Limeni Drvoseèa.
- Oduvek sam voleo cveæe - reèe Pla ljivi Lav. - Ono mi izgleda tako bespomoæno i ne no. U
umi ga skoro nije ni bilo.
Velikih crvenih makova je bilo sve vi e, a ostalog cveæa sve manje. Ubrzo se naðo e usre
d velikog makovog polja. Poznato je da je miris ovog cveæa tako jak da, ako ga ima
mnogo na jednom mestu, onaj ko ga udi e zaspi i, ako ga neko na vreme ne udalji o
d tog mirisa vi e se nikada ne probudi. Ali, Doroti to nije znala, niti je mogla d
a se udalji od jarko crvenih cvetova koji su rasli unedogled. Kapci joj ote a e i on
a oseti potrebu da sedne kako bi se odmorila i malo odspavala.
Limeni Drvoseèa se usprotivi.
- Moramo da po urimo i vratimo se na put od utih opeka pre mraka - reèe on, a Stra ilo
se slo i sa njim. I tako nastavi e, sve dok je Doroti mogla da izdr i. Oèi joj se i prot
iv njene volje zatvori e, ona zaboravi gde se nalazi, pade meðu makove i èvrsto zaspa.
- ©ta da radimo? - upita Limeni Drvoseèa.
- Umreæe ako je ostavimo ovde - reèe Lav. -Miris cveæa nas mo e ubiti. I sam jedva dr im oè
otvorene, a pas veæ spava.
To je bila istina. Toto se skljokao na zemlju pored svoje male gospodarice. Miri
s cveæa nije mogao da na kodi jedino Stra ilu i Limenom Drvoseèi zato to nisu bili naprav
ljeni od krvi i mesa.
- Trèi brzo - reèe Stra ilo Lavu - i spasavaj se smrtonosnog makovog polja to pre mo e . M
æemo poneti devojèicu. Ako bi se tebi desilo da zaspi , ne bismo mogli ni da te pomer
imo.
I Lav ustade i potrèa to je br e mogao. Za tren oka nestade sa vidika.
- Hajde da rukama napravimo sedi te i tako ponesemo devojèicu - reèe Stra ilo. Oni podig
o e Totoa i stavi e ga u Dorotino krilo, a zatim od ukr tenih ruku naèini e sedi te i pones
zaspalu devojèicu preko cveæa.
Dugo su hodali. Crveni æilim od smrtonosnog cveæa koji ih je okru vao izgledao je besk
rajno veliki. Sledili su luk koji je pravila reka i na kraju nai li na svog prijat
elja Pla ljivog Lava, koji je èvrsto spavao meðu makovima. Cveæe je imalo tako jak miris
da je ogromna ivotinja na kraju posustala i utonula u san na samoj ivici makovog
polja, u blizini livada obraslih lepom, zelenom travom.
- Ne mo emo mu pomoæi - tu no reèe Limeni Drvoseèa - zato to je suvi e te ak da bismo ga m
poneti. Moramo ga ostaviti ovde da spava zauvek. Mo da æe usniti kako je najzad stek
ao hrabrost.
- ®ao mi je - reèe Stra ilo. - S obzirom kolika je kukavica, Lav je bio dobar drug. Al
i, hajdemo dalje.
Oni odneso e usnulu devojèicu daleko od makovog polja da vi e ne udi e otrovno cveæe, ne no
je spusti e na meku travu pored reke i saèeka e da je probudi sve povetarac.

KRALJICA POLJSKIH MI EVA

- Mora da smo blizu puta poploèanog utim opekama, - primeti Stra ilo stojeæi pokraj dev
ojèice - jer smo skoro stigli do mesta s kog nas je struja odvukla.
Limeni Drvoseèa ne sti e da odgovori jer zaèu neko re anje i, okrenuv i glavu (èije su ark
dlièno radile), vide da im se pribli ava neobièna ivotinja. Bila je to velika, uta divlj
a maèka. Limeni Drvoseèa zakljuèi da ona sigurno goni nekoga po to su joj u i bile priljub
ljene uz glavu, a irom otvorene èeljusti otkrivale dva reda ru nih zuba, dok su joj c
rvene oèi sijale kao plamene kugle. Èim se pribli i, Limeni drvoseèa opazi da ispred nje
be i poljski mi iæ i premda nije imao srce, shvatio je da nije lepo to divlja maèka hoæe
a ubije tako ljupko, bespomoæno stvorenje.
Kada se divlja maèka pribli ila, Drvoseèa zamahnu sekirom i jednim hitrim udarcem joj
odrubi glavu, koja se dokotrlja do njegovih nogu.
Po to se spasao od neprljatelja, poljski mi prestade da be i, polako priðe Drvoseèi i reèe
piskavim glasiæem:
- Oh, hvala vam! Veliko Vam hvala to ste mi spasli ivot.
- Molim, nema na èemu - odgovori Drvoseèa. - Znate, ja nemam srce i zato gledam da p
omognem svakom kome je potreban prljatelj, pa èak i kada je u pitanju obièan mi .
- Obièan mi ! - uvreðeno uzviknu ivotinjica. -Ja sam kraljica - kraljica poljskih mi eva.
- Zbilja? - uzviknu Drvoseèa pokloniv i se.
- Vi ste, time to ste mi spasli ivot, uèinili veliko delo - dodade Kraljica.
U tom trenutku se pojavi nekoliko mi eva koji su trèali to su br e mogli svojim no icama.
Kada ugleda e svoju kraljicu, povika e:
- Va e velièanstvo, mislili smo da æe vas pojesti! Kako ste uspeli da pobegnete od one
ogromne divlje maèke? - Oni se maloj kraljici pokloni e tako duboko da je izgledalo
kao da dube na glavicama.
- Ovaj sme ni limeni èovek - odgovori ona - ubio je divlju maèku i tako mi spasao ivot.
Stoga mu se morate pokoravati i ispunjavati sve elje.
- Hoæemo! - zapiska e mi evi uglas i odmah se razbe a e na sve strane, jer se Toto probudi
o iz sna i, videv i toliko mi eva oko sebe, zalajao od odu evIjenja i skoèio pravo meðu nj
ih. Toto je, jo u Kanzasu, voleo da juri mi eve i nije u tome video ni ta lo e.
Meðutim, Limeni Drvoseèa ga zgrabi. Dr eæi ga èvrsto u rukama, on pozva mi eve:
- Vratite se! Toto vam neæe uèiniti ni ta na ao. Na ove reèi kraljica mi eva promoli glavic
iz jednog busena trave i upita pla ljivim glasom:
- Jeste li sigurni da nas neæe pojesti?
- Neæu mu to dopustiti - reèe Drvoseèa. Nemojte da se pla ite.
Jedan po jedan, mi evi se vrati e. Toto nije ponovo zalajao, ali je poku avao da se os
lobodi Drvoseèinih ruku. Nije ga ujeo samo zato to je dobro znao da je ovaj napravl
jen od lima. Na kraju, jedan od najkrupnijih mi eva progovori: - Postoji li i ta to m
o emo da uèinimo za vas kako bismo vam se odu ili to ste spasli ivot na e kraljice?
- Ne mogu nièega da se setim - odgovori Drvoseèa, ali Stra ilo, koji je poku avao da mis
li, mada mu to, po to mu je glava bila napunjena slamom, nije polazilo za rukom, b
rzo reèe:
- Mo ete da spasete na eg prijatelja, Pla ljivog Lava, koji je zaspao u makovom polju.
- Lava! - uzviknu mala kraljica. - Ta on æe nas sve pojesti.
- Taman posla! - izjavi Stra ilo. - On nikada ne bi uèinio ni ta na ao na im prijateljima.
Ako nam pomognete da ga spasemo, obeæavam vam da æe biti dobar prema vama.
- Dobro - reèe kraljica - verujem vam. ©ta treba da radimo?
- Ima li mnogo mi eva koji vas smatraju svojom kraljicom i slu aju va e zapovesti?
- O, da! Ima ih na hiljade - odgovori ona.
- Onda ih sve pozovite da doðu ovamo to pre mogu i neka svaki donese to du i kanap.
Kraljica se okrete mi evima iz svoje pratnje i naredi im da smesta odu i dovedu sv
e njene podanike. Èim su èuIi njenu zapovest, oni se, to su br e mogli, rastrèa e na sve s
rane.
- Ti sada otidi - reèe Stra ilo Limenom Drvoseèi - do onog drveæa pored reke i napravi k
olica kojima æe preneti Lava.
Drvoseèa odmah ode do drveæa i dade se na posao. Za kratko vreme napravi kolica od d
ebelih grana sa kojih je prethodno posekao sve li æe i granèice, a onda ih sastavi drv
enim klinovima. Èetiri toèka je napravio tako to je jedan veliki panj isekao na kotur
ove. Svoj posao je obavio tako brzo i ve to da kolica behu veæ gotova kada mi evi poèe e d
a pristi u.
Mi evi su dolazili sa svih strana. Bilo ih je na hiljade: velikih, malih i mi eva sr
ednje velièine. Svaki od njih je u ustima nosio komad kanapa.
U meðuvremenu, Doroti se probudila iz svog dugog sna i otvorila oèi. Bila je veoma i
znenaðena kada je videla da le i u travi, a hiljade mi eva stoje oko nje i pa ljivo je p
osmatraju. Stra ilo joj isprièa ta se dogodilo i okrenuv i se maloj, dostojanstvenoj mi i
ci, reèe:
- Dozvoli mi da te upoznam sa Njenim velièanstvom, kraljicom poljskih mi eva.
Doroti ozbiljno klimnu glavom, a kraljica joj se pokloni.
Stra ilo i Limeni Drvoseèa poèe e zatim da upre u mi eve u kolica pomoæu kanapa koje su ovi
neli. Jedan kraj kanapa bio je vezan oko vrata svakog mi a, a drugi za kolica. Nar
avno, kolica su bila hiljadu puta veæa od svakog pojedinog mi a koji je trebalo da i
h vuèe, ali kada su svi bili upregnuti, mogli su bez muke da ih povuku. Èak su i Str
a ilo i Limeni Drvoseèa seli na njih, a njihovi neobièni konjiæi ih odvuko e do mesta gde
je spavao Pla ljivi Lav.
Po to je Lav bio te ak, oni ga s mnogo truda podigo e na kolica. Tada kraljica naredi
svojim podanicima da odmah krenu zato to se pla ila da bi se mi evi mogli uspavati ak
o ostanu suvi e dugo meðu makovima. Iako ih je bilo mnogo, siæu na stvorenja su u prvom
trenutku jedva uspevala da pokrenu te ko natovarena kolica, ali kada ih Limeni Drv
oseèa i Stra ilo pogura e, mi evi poèe e br e da se kreæu. Zaèas su preneli Pla ljivog Lava
kova na zelenu poljanu gde je mogao ponovo da udi e prijatan, sve vazduh umesto otr
ovnog mirisa cveæa.
Doroti ih doèeka i toplo zahvali mi iæima to su njenog druga otrgli od smrti. Bila je s
reæna to je spasen jer ga je mnogo zavolela.
Èim su bili ispregnuti iz kola, mi evi se rastrèa e kroz travu ka svojim kuæicama. Kraljic
a mi eva je ostala poslednja.
- Ako vam ikada budemo potrebni - reèe - doðite u polje i pozovite nas. Mi æemo vas èuti
i doæi da vam pomognemo. Zbogom!
- Zbogom! - pozdravi e je oni i kraljica poðe za svojim podanicima, dok je Doroti èvrs
to dr ala Totoa da ne potrèi za njom i ne upla i je.
Posle ovoga poseda e oko Pla ljivog Lava da prièekaju da se probudi, a Stra ilo donese D
oroti malo voæa sa obli njeg drveta koje ona pojede za veèeru.

ÈUVAR KAPIJE
Pla ljivom Lavu je trebalo dosta vremena da se probudi po to je dugo le ao meðu makovima
i udisao njihov otrovan miris. Kada je otvorio oèi i si ao sa kolica, bio je sav sr
eæan to vidi da je jo uvek iv.
- Trèao sam to sam br e mogao - reèe on zevajuæi - ali cveæe je suvi e jako mirisalo. Kako
e me izbavili?
Oni mu isprièa e kako su ga poljski mi evi velikodu no spasli smrti. Pla ljivi Lav se nasm
eja i reèe:
- Ja sam uvek sebe smatrao ogromnim i stra nim, pa ipak, ono siæu no cveæe samo to me nij
e ubilo, a tako male ivotinjice kao mi evi spasle su mi ivot. Kako je sve to èudno? Je
I' te, drugovi, ta æemo sada da radimo?
- Moramo da hodamo dalje dok ponovo ne naðemo put od utih opeka - reèe Doroti. - Tada
æemo ga se dr ati sve do Smaragdnog Grada.
Po to se lav sasvom oporavio i potpuno do ao sebi, oni kreto e na put, sreæni to hodaju k
roz meku, soènu travu. Nije pro lo mnogo vremena, kad naiðo e na put od utih opeka i uput
i e se prema Smaragdnom Gradu u kome je iveo Veliki Oz.
Put je bio ravan i dobro poploèan, a predeo kroz koji je prolazio divan. Na i putnic
i su bili sreæni to je uma, sa svim opasnostima koje su vrebale iz njenih tamnih sen
ki, ostala daleko za njima. Opet ugleda e plotove pored puta, sada obojene u zelen
o, a kada naiðo e na jednu kuæicu, u kojoj je oèigledno iveo neki farmer, i ona je bila z
elena. Tokom poslepodneva proðo e pored nekoliko ovakvih kuæa. Ponekad bi se itelji poj
avljivali na vratima i posmatrali ih kao da ele ne to da upitaju, ali niko im se ne
pribli i niti im se obrati zbog ogromnog Lava koji im je uterivao strah u kosti.
Svi su bili odeveni u odela divne smaragdnozelene boje i imali iljate kape na gla
vama kao u ®vakaèa.
- Ovo mora da je Oz - reèe Doroti. - Sigurno se pribli avamo Smaragdnom Gradu.
- Da, - odgovori Stra ilo - ovde je sve zeleno, dok je u zemlji ®vakaèa sve u plavom.
Ali, izgleda da nam Ozovci nisu naklonjeni kao ®vakaèi, pa se bojim da neæemo naæi prenoæi
e.
- Ja bih volela da jedem jo ne to a ne samo voæe - reèe devojèica. - Sigurna sam da Toto
umire od gladi. Hajde da stanemo pred sledeæom kuæom i razgovaramo sa ukuæanima.
I tako, kada dodo e do jedne poveæe farmerske kuæe, Doroti hrabro priðe vratima i zakuca
. Jedna ena ih otvori tek toliko koliko da promoli glavu i upita:
- ©ta eli , dete, i ta taj ogromni lav tra i u tvom dru tvu?
- ®eleli bismo da prenoæimo kod vas, ako nam dozvolite - odgovori Doroti. - Lav je m
oj drug i prijatelj koji vam niza to na svetu ne bi uèinio ni ta na ao.
- Da li je pitom? - upita ena, od krinuv i vrata malo vi e.
- Kako da nije - reèe devojèica. - Osim toga, on je i veoma pla ljiv, tako da se, u st
vari, on vas boji vi e nego vi njega.
Po to je malo razmi ljala i bacila jo jedan pogled na Lava, ena reèe:
- Ako je tako, mo ete da uðete. Dobiæete veèeru i prenoæi te.
I tako uðo e u kuæu u kojoj su se, osim te ene, nalazili jo jedan èovek i dvoje dece. Èov
je bila povreðena noga i le ao je na divanu u uglu. Bili su veoma iznenaðeni kada su
ugledali jedno tako neobièno dru tvo. Dok je ena postavIjala sto, èovek upita:
- Kuda ste se uputili?
- Idemo u Smaragdni Grad, - reèe Doroti - da vidimo Velikog Oza.
- Nije valjda! - uzviknu èovek. - Jeste li sigurni da æe Oz hteti da vas primi?
- Za to da ne? - odgovori ona.
- Pa, prièa se da on nikome ne dozvoljava da mu se pribli i. Ja sam mnogo puta bio u
Smaragdnom Gradu, tom divnom i èudesnom mestu, ali mi nikada nije bilo dopu teno da
vidim Velikog Oza, niti mi je poznato da ga je ikada iko video.
- Zar on nikada ne izlazi? - upita Stra ilo.
- Nikada. On sve vreme provodi u prestonoj dvorani svoje palate i èak ni njegove s
luge nemaju priliku da ga vide.
- Kako izgleda? - upita devojèica.
- To je te ko reæi - odgovori èovek zami Ijeno. - Znate, Oz je veliki èarobnjak i mo e da u
me oblik koji hoæe. Tako, neki ka u da izgleda kao ptica. Neki tvrde da izgleda kao
slon, a neki ka u da je kao maèka. Drugima se pokazuje kao divna vila, ili kao patul
jak, ili kako mu veæ padne na pamet. Ali, ko je pravi Oz i kako zaista izgleda, ni
ko ivi ne zna.
- To je ba èudno - reèe Doroti. - Mi ipak moramo poku ati da ga nekako vidimo, jer bi n
am u protivnom ceo put bio uzaludan.
- Za to elite da vidite Stra nog Oza? - upita Èovek.
- Ja elim da mi da malo mozga - reèe spremno Stra ilo.
- Oh, Oz to mo e lako da uradi - izjavi èovek. - On ima vi e mozga nego to mu je potreb
no.
- A ja elim da mi da srce - reèe Limeni Drvoseèa.
To mu neæe biti te ko, - nastavi èovek - jer Oz ima veliku zbirku srca svih velièina i o
blika.
- A ja elim da mi da hrabrost - reèe Pla Ijivi Lav.
- Oz u svojoj prestonoj dvorani dr i jedan veliki lonac pun hrabrosti, - reèe èovek -
pokriven zlatnim poklopcem kako ne bi prekipeo. Rado æe ti dati malo.
- A ja elim da me vrati u Kanzas - reèe Doroti.
- Gde je Kanzas? - upita èovek iznenaðeno.
- Ne znam, - odgovori tu no Doroti - ali tamo je moj dom, i sigurna sam da negde p
ostoji.
- Vrlo verovatno. Pa, Oz mo e sve, i ja pretpostavljam da æe pronaæi Kanzas. Ali, prvo
morate da doðete do njega, a to æe biti te ko zato to Veliki Èarobnjak ne eli nikoga da
idi.
©ta ti eli ? - nastavi on obrativ i se Totou. Toto samo mahnu repom jer, zaèudo, nije mog
ao da govori. ®ena ih u tom trenutku pozva na veèeru, te oni poseda e oko stola. Dorot
i sa u ivanjem pojede ukusnu ovsenu ka u, kajganu i sve beli hleb. Lav pojede malo ka e
, ali mu se nije dopala jer je bila od ovsenih pahuljica, a ovas je, kako reèe, hr
ana za konje a ne za lavove. Stra ilo i Limeni Drvoseèa nisu ni ta jeli. Toto je proba
o malo od svega, sreæan to se ponovo doèepao dobre veèere.
®ena zatim pokaza Doroti krevet u kome æe da spava, i Toto le e pored nje. Lav je èuvao
stra u na vratima njene sobe kako je niko ne bi uznemiravao. Stra ilo i Limeni Drvos
eèa su cele noæi stajali u jednom uglu i æutali, iako, naravno, nisu spavali.
Sledeæeg jutra, odmah po izlasku sunca, oni kreto e ponovo na put i ubrzo primeti e pr
ekrasnu zelenu svetlost na nebu.
- To mora da je Smaragdni Grad - reèe Doroti.
©to su se vi e pribli avali, zelena svetlost je postajala sve izrazitija, te im se uèini
da je kraj njihovog lutanja blizu. Isto poslepodne stigo e do velikog zida kojim
je grad bio opasan. Visok, èvrst zid bio je obojen svetlozelenom bojom.
Ispred njih, na zavr etku puta od utih opeka, uzdizala se velika kapija, sva ukra ena
smaragdima koji su se toliko presijavali na suncu da su èak i Stra ilove nacrtane oèi
bile zaslepljene njihovim sjajem.
Na kapiji se nalazilo zvono. Doroti pritisnu dugme i zaèu srebrni zvuk. Velika kap
ija se zatim polako otvori. Oni uðo e unutra i naðo e se u visokoj zasvoðenoj prostoriji p
o èijim zidovima su se presijavali bezbrojni smaragdi.
Ispred njih je stajao jedan èoveèuljak, skoro iste visine kao ®vakaèi, koji ne samo to je
od glave do pete bio obuèen u zeleno, nego mu je èak i ko a bila zelenkaste boje. Por
ed njega se nalazila jedna velika zelena kupija.
- Za to ste do li u Smaragdni Grad? - upita.
- Do li smo da vidimo Velikog Oza - reèe Doroti.
Èoveèuljak se toliko zaprepasti na taj odgovor da sede i zamisli se.
- Veæ mnogo godina niko nije tra io da vidi Oza - reèe on zbunjeno odmahujuæi glavom. -
On je moæan i stra an, i ako ste do li da iz radoznalosti ili gluposti ometate Velikog
Èarobnjaka u njegovim mudrim razmi ljanjima, on mo e da se naljuti i sve vas odmah un
i ti.
- Mi nismo do li iz radoznalosti niti iz gluposti, -odgovori Stra ilo, - to je va no.
Osim toga, nama je reèeno da je Oz dobar èarobnjak.
- To je taèno - odgovori zeleni ÈoveèuIjak. On mudro i dobro vlada Smaragdnim Gradom.
Ali, prema nepo tenima ili onima koji doðu k njemu iz radoznalosti, on je nemilosrda
n. Retko ko se ikada usudio da zatra i da mu vidi lice. Ja sam Èuvar Kapije, i po to z
ahtevate da vidite Velikog Oza, odve æu vas u njegov dvorac. Ali, prvo morate da sta
vite naoèare.
- Za to? - upita Doroti.
- Zato to bi vas inaèe sjaj i slava Smaragdnog Grada zaslepili. Èak i oni koji ive u g
radu moraju danonoæno da nose naoèare. Dr im ih zakljuèane, kako je Oz naredio jo kada je
grad bio sazidan, samo ja imam kljuè od njih.
On otvori veliku kutiju i Doroti primeti da je puna naoèara svih velièina i oblika.
Na svima su se nalazila zelena stakla. Èuvar Kapije pronaðe jedan par koji je odgova
rao Doroti i stavi joj ga na oèi. Prièvr æivale su se dvema zlatnim trakama, a one su se
na temenu zakljuèavale. Kljuèiæ je visio na kraju lanca obe enog oko vrata Èuvara Kapije.
Doroti vi e nije mogla sama da ih skine i da je htela. Ali, naravno, ona nije elel
a da oslepi od bljeska Smaragdnog Grada, pa se nije usprotivila.
Zeleni èoveèuljak zatim dade naoèare Stra ilu, Limenom Drvoseèi, Pla ljivom Lavu, pa èak i
om Totou, i sve iz zakljuèa svojim kljuèiæem.
Onda Èuvar Kapije nataèe svoje naoèare i reèe im da je spreman da ih vodi u dvorac. Skin
uv i jedan veliki zlatan kljuè sa klina na zidu on otvori drugu kapiju, i oni poðo e za
njim kroz ulice Smaragdnog Grada.

ÈUDESNI GRAD
Iako su im oèi bile za tiæene zelenim naoèarima, Doroti i njeni prljatelji su u prvom tr
enutku bili zaslepljeni sjajem èudesnog grada. Ulice su bile pune velelepnih zgrad
a, sagraðenih od zelenog mermera i ukra enih svetlucavim smaragdima. I li su po ploèniku
od istog zelenog mermera, a na spojevima ploèa nalazili su se gusto poreðani smarag
di koji su se presijavali na suncu. Èak su i nebo iznad grada i sunèevi zraci bili z
elene boje.
Na ulicama je bilo mnogo sveta - ljudi, ena i dece. Svi su nosili zelena odela i
imali zelenkastu ko u. Sa èudenjem su posmatrali Doroti i njeno neobièno dru tvo, a deca
su be ala i krila se iza svojih majki kad bi ugledala Lava. Niko im se nije obraæao
. U ulici je bilo mnogo radnji i Doroti zapazi da je sva roba u njima zelena. U
prodaji su bile zelene bombone i zelene kokice, zelene cipele, zeleni e iri i zelen
e haljine svih vrsta. Na jednom mestu je neki èovek prodavao zelenu limunadu, a de
ca su je plaæala zelenim novèiæima. Nisu primetili ni konje niti bilo kakve druge ivoti
nje. Stanovnici su prenosili stvari u malim zelenim kolicima koja su gurali ispr
ed sebe. Svi su izgledali sreæno i zadovoljno.
Èuvar Kapije ih je vodio sve dok nisu stigli do jedne velike zgrade u sredi tu grada
. Bio je to dvorac Velikog Èarobnjaka Oza. Ispred kapije je stajao jedan vojnik sa
dugom zelenom bradom, odeven u zelenu uniformu.
- Stranci ele da vide Velikog Oza - reèe mu Èuvar Kapije.
- Uðite! - odgovori vojnik. - Preneæu mu va u elju.
Oni proðo e kroz kapiju i naðo e se u jednoj prostoriji zastrtoj zelenim æilimom i name ten
j divnim zelenim name tajem, ukra enim smaragdima. Pre nego to su zakoraèili u ovu odaj
u, vojnik ih zamoli da obri u noge o zeleni otiraè. Kada poseda e, on uètivo reèe:
- Oseæajte se kao kod svoje kuæe. Ja idem u prestonu dvoranu da obavestim Oza da ste
stigli.
Dugo su èekali da se vojnik vrati. Kada se konaèno pojavi, Doroti ga upita:
- Jeste li videli Oza?
- O, ne - odgovori vojnik. - Nikada ga u ivotu nisam video. Sedeo je iza zaklona
dok smo razgovarali. Preneo sam mu va u poruku i on je rekao da æe vas, ako elite, pr
imiti, i to svakog posebno i ne vi e od jednog dnevno. Po to æe va boravak u dvorcu pot
rajati nekoliko dana, ja æu vam pokazati sobe u kojima æete se lepo odmoriti od puta
.
- Hvala - odgovori devojèica. - Oz je veoma ljubazan.
Vojnik tada zviznu u zelenu zvi daljku i istog trenutka u sobu uðe mlada devojka, ob
uèena u divnu haljinu od zelene svile. Imala je prelepu zelenu kosu i zelene oèi. Po
kloniv i se duboko pred Doroti, ona reèe: - Poði sa mnom. Ja æu te odvesti u tvoju sobu.
Doroti se pozdravi sa svojim prijateljima i uzev i psetance u naruèje, poðe za zelenom
devojkom kroz sedam hodnika i preko tri sprata sve dok nisu do le do jedne sobe u
prednjem delu dvorca. Bila je to najlep a sobica na svetu, sa mekanim, udobnim kr
evetom, posteljinom od zelene svile i pokrivaèem od zelene kadife. Na sredini sobe
nalazio se mali vodoskok iz koga je prskao mlaz zelenog parfema i padao u divno
isklesan bazen od zelenog mermera. U prozorima se nalazilo èudesno zeleno cveæe, a
na polici je stajao red zelenih knji ica. Kada je Doroti na la vremena da ih prelist
a, videla je u njima mnogo neobiènih zelenih slièica, koje su bile toliko sme ne da su
je naterale na smeh.
U garderobi se nalazilo mno tvo zelenih haljinica napravljenih od svile, satena i
kadife, i sve su bile njene velièine.
- Oseæaj se kao kod roðene kuæe, - reèe devojka - a ako ti bilo ta bude potrebno, samo za
zvoni. Oz æe te primiti sutra ujutru.
Ona ostavi Doroti samu i vrati se ostalim putnicima. Devojka i njih odvede u sob
e, pa se svi smesti e u lepim delovima dvorca. Ovakvo gostoprimstvo je, to se Stra il
a tièe, svakako bilo izli no. Kada je ostao sam u sobi, on glupavo stade na prag i n
e pomeri se sve do jutra. Le anje ga ne bi odmorilo, a oèi nije ni mogao da zatvori.
Iako je to bila jedna od najlep ih soba na svetu, celu noæ je proveo piljeæi u malog
pauka koji je u jednom uglu preo svoju mre u. Limeni Drvoseèa je legao u krevet iz n
avike koja mu je ostala iz vremena kada je bio èovek od krvi i mesa, ali nije moga
o da zaspi. Noæ je proveo pokreæuæi zglobove gore-dole kako bi proverio da li su u dob
rom stanju. Pla ljivi Lav, koji nije voleo zatvoren prostor i kome bi krevet od su
vog li æa u umi vi e prijao, bio je suvi e pametan da bi se zbog ovoga sekirao. Skoèio je
a krevet, sklupèao se kao maèka i odmah zahrkao.
Sledeæeg jutra, zelena devojka doðe k Doroti i obuèe je u predivnu haljinicu od zelene
kadife. Doroti stavi i keceljicu od zelene svile, zatim priveza Totou zelenu tr
aku oko vrata i onda se uputi Velikom Ozu u prestonoj dvorani.
Prvo doðo e u jednu veliku prostoriju u kojoj su se nalazili dvorani i dvorske dame
obuèeni u gizdava odela. Iako nisu imali ta drugo da rade osim da meðusobno æaskaju, ip
ak su dolazili svakog jutra i èekali ispred prestone dvorane, mada im nikada nije
bilo dopu teno da vide Oza. Kada je Doroti u la, oni je radoznalo pogleda e i jedan od
njih pro aputa:
- Da li stvarno ide da pogleda Stra nog Oza u lice?
- Naravno, - odgovori devojèica - ako pristane da me primi.
- Primiæe te, - reèe vojnik koji je preneo njenu poruku èarobnjaku - iako ne voli kad
neko tra i da ga vidi. U stvari, u prvom trenutku se naljutio i kazao da se vratit
e odakle ste do ii. Zatim me je upitao kako izgledate. Zainteresovao se kada sam m
u pomenuo tvoje srebrne cipelice. Na kraju sam mu rekao da ima znak na èelu i on je
odluèio da vas sve primi.
U tom trenutku jedno zvono zazvoni i zelena devojka reèe Doroti:
- Ovo je znak. U prestonu dvoranu mora da uðe sama.
Ona otvori jedna vratanca kroz koja Doroti hrabro proðe i naðe se u velelepnoj dvora
ni. Bila je to velika, kru na prostorija sa visokom, zasvoðenom tavanicom. Zidovi, t
avanica i pod bili su prekriveni krupnim smaragdima. Sa tavanice je kao sunce si
jala velika svetiljka pod kojom su smaragdi velièanstveno blistali. Ali, ono to je
najvi e zaprepastilo Doroti, bio je veliki presto od zelenog mermera koji se nalaz
io u sredini prostorije. Bila je to stolica koja se, kao i sve ostalo u dvorani,
svetlucala od dragog kamenja. Nasred stolice nalazila se jedna ogromna glava, b
ez tela na koje bi se oslanjala, bez ruku i nogu. Glava je bila veæa od glave najv
eæeg diva. Bila je potpuno æelava i imala je oèi, nos i usta.
Dok je Doroti sa èudenjem i strahom gledala u glavu, oèi zakoluta e i poèe e netremice da
je posmatraju. Zatim se i usne pokrenu e, i Doroti zaèu glas koji reèe:
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni. Ko si ti i za to si htela da me vidi ? I Glas nije bio
tako stra an kao to bi se od ovako ogromne glave oèekivalo. Stoga se ona ohrabri i od
govori:
- Ja sam Doroti, mala i bespomoæna. Do la sam da od vas zatra im pomoæ.
Oèi su je zami ljeno posmatrale èitav minut, a zatim se zaèu glas:
- Odakle ti srebrne cipelice?
- Uzela sam ih od Zle Ve tice Istoka kada je moja kuæica pala na nju i ubila je - od
govori ona.
- Odakle ti taj znak na èelu? - nastavi glas.
- To je mesto gde me je poljubila Dobra Ve tica Severa kada se pozdravila sa mnom
i uputila me vama - odgovori devojèica.
Oèi je ponovo o tro pogleda e i shvati e da govori istinu. Tada Oz upita:
- ©ta eli od mene?
- Vratite me u Kanzas, mojoj tetki Emi i èika Henriju - odgovori ona spremno. - Ne
sviða mi se va a zemlja iako je prelepa. Sigurna sam da æe tetka Ema brinuti to me tak
o dugo nema.
Oèi namignu e tri puta, zatim pogleda e u tavanicu, a onda u pod. Kolutale su tako neo
bièno da je izgledalo kao da vide svaki kut prostorije. Na kraju, pogleda e ponovo u
Doroti.
- Za to bih to uèinio? - upita Oz.
- Zato to ste vi moæni, a ja slaba. Zato to ste veliki èarobnjak, a ja sam samo bespom
oæna devojèica - odgovori ona.
- Ipak si bila dovoljno jaka da ubije Zlu Ve ticu Istoka - reèe Oz.
- To se sluèajno dogodilo - odgovori jednostavno Doroti. - Ja nisam ni ta uradila.
- Pa, - reèe glava - daæu ti svoj odgovor. Nema prava da tra i od mene da te vratim u Ka
nzas ako i ti meni ne uèini ne to zauzvrat. U ovoj zemlji se usluge naplaæuju. Ako eli d
upotrebim svoju èarobnu moæ i vratim te ponovo kuæi, mora prvo za mene ne to da uradi . P
mozi mi i ja æu pomoæi tebi.
- ©ta treba da uradim? - upita devojèica.
- Uni ti Zlu Ve ticu Zapada - odgovori Oz.
- Molim!? - uzviknu Doroti zaprepa æeno. - Ti si ubila Zlu Ve ticu Istoka i nosi srebrn
e cipelice koje imaju èarobnu moæ. U celoj ovoj zemlji postoji samo jo jedna zla ve tic
a. Vratiæu te u Kanzas èim me bude izvestila da je mrtva - pre toga ne.
Devojèica se rasplaka od razoèarenja. Oèi ponovo namignu e i pogleda e je zabrinuto. Velik
i Oz kao da je oseæao da mu ona mo e pomoæi ako eli.
- Ja nikada nikoga nisam namerno ubila, jecala je ona. - Pa èak i da hoæu, kako da u
bijem Zlu Ve ticu?
Ako je vi koji ste veliki i stra ni ne mo ete ubiti, kako mo ete da oèekujete to od mene
?
- Ne znam, - odgovori glava - ali to je moja odluka. Sve dok Zla Ve tica ne umre,
neæe ponovo videti tetku i èiku. Zapamti da je ta ve tica zla, stra no zla, i da je treba
ubiti. Sada idi i ne tra i da me ponovo vidi sve dok ne izvr i svoj zadatak
Doroti tu no napusti prestonu dvoranu i vrati se tamo gde su Lav, Stra ilo i Limeni
Drvoseèa èekali da èuju ta joj je Oz rekao.
- Za mene nema nade - reèe ona tu no. - Oz neæe da me po alje kuæi sve dok ne budem ubila
Zlu Ve ticu Zapada, a ja to nikada neæu moæi da uradim.
Njenim prijateljima je bilo ao, ali joj nisu mogli pomoæi. Doroti se vrati u svoju
sobu. Legla je u krevet i plakala sve dok je nije uhvatio san.
Sledeæeg jutra, Vojnik zelene brade doðe k Stra ilu i reèe:
- Poði sa mnom. Oz me je poslao po tebe.
Stra iio poðe za njim. Bio je uveden u veliku prestonu dvoranu u kojoj ugleda jednu
prelepu enu kako sedi na smaragdnom prestolu. Bila je obuèena u haljinu od zelene s
vile, a ispod krune od dragog kamenja, padala joj je duga kosa u zelenim uvojcim
a. Na ramenima je imala krila velelepne boje, tako laka da su lepr ala i na najman
ji da ak vetra koji bi ih dotakao.
Kada se Stra ilo poklonio pred ovim prelepim stvorenjem, onoliko duboko koliko mu
je slama kojom je bio napunjen dozvoljavala, ena ga ljupko pogleda i reèe:
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni. Ko si ti i za to si eleo da me vidi ?
Po to je oèekivao da, kako mu je Doroti rekla, vidi veliku glavu, Stra ilo se iznenadi
, ali ipak hrabno odgovori:
- Ja sam samo obièno stra ilo napunjeno slamom, i zato nemam mozak. Do ao sam k vama s
molbom da mi umesto slame stavite malo mozga u glavu kako se ne bi razlikovao o
d ostalih ljudi u va oj zemlji.
- Za to bih ti to uèinila? - upita lepotica.
- Zato to ste mudri i moæni, i zato to mi niko drugi ne mo e pomoæi - odgovori Stra ilo.
- Ja nikada ne ispunjavam elje ako mi se neèim ne uzvrati - reèe Oz. - Mogu da ti obeæa
m samo ovo: ako ubije Zlu Ve ticu Zapada, darovaæu ti koliko god hoæe mozga, i to takvog
 da æe postati najmudriji èovek u celom Ozu.
- Mislio sam da ste od Doroti tra ili da ubije Zlu Ve ticu - odvrati zaprepa æeno Stra ilo
.
- Tako je, ali mene se ne tièe ko æe je ubiti. Sve dok ona ne bude mrtva, neæu ti ispu
niti elju. Sada idi i nemoj da se vraæa dok ne zaslu i mozak koji tako arko eli .
Stra ilo se tu no vrati svojim prijateljima i isprièa im ta mu je Oz rekao. Doroti je b
ila iznenaðena kada je èula da veliki Èarobnjak nije glava kao to je ona videla, veæ prel
epa ena.
- U svakom sluèaju, - reèe Stra ilo - njoj je srce isto toliko potrebno kao Limenom Dr
voseèi. Sledeæeg jutra, Vojnik zelene brade doðe po Limenog Drvoseèu i reèe:
- Oz me je poslao po vas. Poðite sa mnom.
Limeni Drvoseèa poðe za njim i doðe u veliku prestonu dvoranu. On nije znao da æe se Oz
pojaviti u obliku divne ene ili glave, ali je pri eljkivao da to ipak bude lepa ena.
"Jer, reèe u sebi, ako se pojavi u vidu glave, siguran sam da neæu dobiti srce, jer
glava nema srca i ne mo e imati razumevanja za mene. Ali, ako se pojavi kao lepa e
na, ja æu je usrdno zamoliti da dobijem srce, jer ka u da su sve dame ne nog srca."
Meðutim, kada je u ao u veliku prestonu dvoranu, Limeni Drvoseèa nije ugledao ni glavu
ni lepoticu - Oz je uzeo oblik u asne ivotinje. Bila je velika skoro kao slon a ze
leni presto jedva je izdr avao njenu te inu. Èudovi te je imalo glavu kao u nosoroga, al
i sa pet oèiju! Iz trupa mu je raslo pet dugaèkih ruku i pet dugaèkih tankih nogu! Svi
delovi su mu bili obrasli gustom, èupavom dlakom. Stra nije èudovi te se nije moglo zam
isliti. Sva sreæa to Limeni Drvoseèa u tom trenutku nije imao srce jer bi od straha d
obio srèani udar. Ali, po to je bio od lima, Drvoseèa se uop te nije upla io, mada je bio
veoma razoèaran.
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni - progovori èudovi te glasom koji je bio nalik na riku.
- Ko si ti i za to si eleo da me vidi ?
- Ja sam drvoseèa i naèinjen sam od lima. Zato nemam srce i ne mogu da volim. Molim
vas, dajte mi srce kako se ne bih razlikovao od ostalih ljudi.
- Za to bih ti to uèinio? - upita èudovi te.
- Zato to vas molim i zato to mi samo Vi mo ete ispuniti elju - odvrati Limeni Drvoseèa
.
Oz potmulo zare a na ove reèi i osorno odgovori:
- Ako zaista eli srce, mora da ga zaslu i .
- Kako? - upita Drvoseèa.
- Pomozi Doroti da ubije Zlu Ve ticu Zapada - odgovori èudovi te - Kada Zla Ve tica bude
mrtva, doði k meni i ja æu ti dati najveæe, najbolje i najne nije srce u celom Ozu.
Limeni Drvoseèa se alostan vrati svojim prijateljima i isprièa im da je video u asno èudo
vi te. Svi su se èudili u ta sve Veliki Èarobnjak mo e da se pretvori, a Pla ljivi Lav reè
- Ako se pojavi kao èudovi te kada ja budem oti ao da ga vidim, zarikaæu to mogu glasnije
i tako ga upla iti da æe mi dati sve to budem tra io. Ako se pojavi kao lepa ena, uhvat
iæu zalet kao da hoæu da skoèim na nju i tako ga primorati da mi ispuni elju. A ako se
uka e kao glava, biæe mi prepu ten na milost i nemilost - kotrljaæu je po prostoriji sve
dok ne obeæa da æe nam uèiniti ono to elimo. Stoga se, prijatelji, razveselite. Sve æe s
dobro zavr iti.
Sledeæeg jutra, Vojnik zelene brade odvede Pla ljivog Lava u prestonu dvoranu i reèe m
u da izaðe pred Oza.
Lav odmah uðe unutra, obazre se oko sebe i, na svoje iznenaðenje, ugleda vatrenu kug
lu na prestolu koja je tako plamtela i blje tala da je jedva uspeo da zadr i pogled
na njoj. Prva pomisao mu je bila da se Oz nesreænim sluæajem zapalio i da gori, ali
kada je poku ao da se pribli i toplota je bila toIika da mu je oprljila brkove. On d
rhteæi otpuza nazad, bli e vratima.
Tada se iz vatrene kugle zaèu dubok, miran glas koji izgovori ove reèi:
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni. Ko si ti i za to si eleo da me vidi ? Lav odgovori:
- Ja sam Pla ljivi Lav. Pla im se svega. Do ao sam da te molim da mi podari hrabrost ta
ko da stvarno mogu da postanem umski car, kako me inaèe nazivaju.
- Za to bih ti dao hrabrost? - upita Oz.
- Zato to si najmoæniji od svih èarobnjaka i to samo ti mo e da izaðe u susret mojoj e
dgovori Lav.
Vatrena kugla je plamtela izvesno vreme, a onda glas reèe:
- Donesi mi dokaz da je Zla Ve tica Zapada mrtva i istog trenutka æe dobiti hrabrost.
Ali, sve dok je ona iva, ti æe ostati kukavica.
Èuv i ovo, Lav se naljuti, ali nije mogao ni ta da ogovori. Dok je bez reèi stajao i zur
io u vatrenu kuglu, ona postade tako nepodno ljivo vrela da on podvi rep i pobe e iz
dvorane. Bio je sreæan kada se ponovo na ao meðu svojim prijateljima koji su ga èekali
i isprièao im o u asnom susretu sa Èarobnjakom.
- ©ta sada da radimo? - upita tu no Doroti.
- Mo emo da uradimo samo jedno, - odgovori Lav - da odemo u zemlju ®mirkavaca, potra i
mo Zlu Ve ticu i ubijemo je.
- A ta ako ne uspemo? - upita devojèica.
- Onda nikada neæu steæi hrabrost - izjavi Lav.
- Ni ja dobiti mozak - dodade Stra ilo.
- Niti æu ja dobiti srce - reèe Limeni Drvoseèa.
- A ja nikada neæu videti tetka Emu i èika Henrija - reèe Doroti i poèe da plaèe.
- Pazi! - uzviknu zelena devojka. - Suze æe ti kapnuti na svilenu haljinu i umrlja
ti je. Doroti obrisa suze i reèe:
- Moraæemo da poku amo, iako ne elim nikoga da ubijem, pa makar nikada vi e ne videla t
etka Emu.
- Ja æu da poðem sa tobom iako sam suvi e velika kukavica da bih mogao da ubijem Zlu V
e ticu - reèe Lav.
- I ja æu da poðem - izjavi Stra ilo - ali ti neæu biti od velike pomoæi zato to sam suvi
lup.
- Ja nemam srca èak ni da uèinim ne to na ao jednoj zloj ve tici - primeti Limeni Drvoseèa.
Ali, ako vi poðete, ja æu vam se sigurno pridru iti.
Odluèi e da poðu na put sledeæeg jutra. Drvoseèa nao tri svoju sekiru na zelenom tocilu i p
jivo podmaza sve zglobove. Stra ilo napuni telo sve om slamom, a Doroti mu ponovo is
crta oèi kako bi bolje video. Zelena devojka, koja je bila veoma ljubazna prema nj
ima, napuni Dorotinu kotaricu ukusnim jelima i prièvrsti Totou oko vrata zelenu tr
aku sa zvoncetom.
U krevet su oti li rano. Èvrsto su spavali sve do jutra, kada ih probudi kukurikanje
zelenog petla koji je iveo u zadnjem dvori tu palate, kao i kvocanje jedne koko ke k
oja je snela zeleno jaje.

U POTRAZI ZA ZLOM VE TICOM

Vojnik zelene brade povede na e prijatelje ulicama Smaragdnog Grada, sve do prosto
rije u kojoj se nalazio Èuvar kapije. On im skide naoèare, vrati ih u veliku kutiju,
a zatim uètivo otvori kapiju.
- Gde je put za zemlju u kojoj ivi Zla Ve tica Zapada? - upita Doroti.
- Nema ga - odgovori Èuvar kapije. - Ko je lud da ide tamo!
- Kako æemo je onda pronaæi? - upita devojèica.
- To je bar lako - odgovori èoveèuIjak. - Èim bude saznala da ste do li u zemlju ®mirkavac
a, ona æe vas pronaæi i zarobiti.
- Mo da neæe - reèe Stra ilo - jer nameravamo da je ubijemo.
- A, to je druga stvar - reèe Èuvar kapije. Nju jo niko nije uspeo da ubije, pa sam,
prirodno, pomislio da æe i vas kao sve ostale zarobiti. Ipak, pazite, ona je zla i
svirepa, i mo da vam neæe dozvoliti da je ubijete. Idite ka zapadu gde sunce zalazi
i neæete proma iti put.
Oni mu zahvali e i oprosti e se sa njim. Zatim krenu e ka zapadu preko polja obraslih
soènom travom, tu i tamo pro aranim belim radama i ljutiæima. Doroti je jo uvek imala n
a sebi ljupku svilenu haljinicu koju je obukla u dvorcu, ali sada na svoje velik
o iznenaðenje, ona primeti da vi e nije zelena nego bela. Ni traka oko Totovog vrata
nije vi e bila zelena, veæ je postala bela kao Dorotina haljina.
Ubrzo ostavi e Smaragdni Grad daleko za sobom. ©to su dalje i li, predeo je postajao s
ve vi e pust i neravan jer, ovde na zapadu, nije bilo ni farmi ni kuæa, a zamlja je
bila neobraðena.
Poslepodnevno sunce im je peklo u lice zato to vi e nije bilo drveæa da ih zaklanja.
Doroti, Toto i Lav lego e umorni na travu i zaspa e jo pre mraka, dok su Drvoseèa i Str
a ilo èuvali stra u.
Zla Ve tica Zapada je imala samo jedno oko, ali ono je bilo o tro kao teleskop, pa j
e mogla da vidi i ta treba i ta ne treba. I tako, dok je sedela pred vratima svog
dvorca, ona sluèajno pogleda unaokolo i primeti zaspalu Doroti i njene prijatelje
oko nje. Iako su bili jo daleko, Zla Ve tica se toliko razljuti to ih vide u svojoj
zemlji da odmah dunu u srebrnu pi taljku obe enu oko vrata.
Istog trenutka, sa svih strana dotrèa èopor ogromnih vukova. Imali su duge noge, svi
repe oèi i o tre èeljusti.
- Odjurite do onih uljeza - reèe Zla Ve tica i rastrgnite ih na komade.
- Zar ih neæe zarobiti? - upita voða èopora.
- Ne - odgovori ona - jedan je od lima, a drugi od slame. Meðu njima su i jedna de
vojèica i jedan lav. Niko od njih nije sposoban za rad zato ih slobodno rastrgnite
na komade.
- Sla em se - reèe voða i pojuri to je br e mogao, a èopor za njim. Stra ilo i Drvoseèa su
budni, pa su sreæom èuli vukove kako dolaze.
- Ja æu vas braniti - reèe Drvoseèa. - Zato stanite iza mene, a ja æu ih doèekati kada se
pribli e.
Limeni Drvoseèa zgrabi svoju dobro nao trenu sekiru, i kada mu se voða èopora pribli i zam
ahnu i odrubi mu glavu, tako da ovaj istog trenutka pade mrtav. Èim je ponovo podi
gao sekiru, pojavi se drugi vuk, ali i on pade pod o tricom Drvoseèinog oru ja. Bilo j
e èetrdest vukova i èetrdeset puta je sekira pogodila cilj tako da je na kraju ceo èop
or le ao na gomili pred Drvoseèom.
On zatim spusti sekiru i sede pored Stra ila, koji reèe:
- Dobro si se borio, prijatelju!
Saèeka e do sledeæeg jutra da se Doroti probudi. Devojèica se upla i kad ugleda veliku gom
ilu pobijenih vukova. Limeni Drvoseèa isprièa ta se dogodilo. Ona mu zahvali to je spa
sao ivote i sede da doruèkuje. Posle toga nastavi e put.
Tog istog jutra, Zla Ve tica izaðe na kapiju svog dvorca i zagleda se u daljinu svoj
im jednim okom. Tada vide kako svi njeni vukovi le e mrtvi i kako uljezi jo uvek pu
tuju njenom zemljom. Ovo je jo e æe naljuti i ona dva puta dunu u srebrnu pi taljku.
Istog trenutka do nje dolete ogromno jato divljih vrana, èija velièina zamraèi nebo. Z
la Ve tica naredi kralju vrana:
- Odmah odletite do uljeza, iskljujte im oèi i rastrgnite ih na komade.
Veliko jato divljih vrana polete prema Doroti i njenim saputnicima. Devojèica se u
pla i kad primeti da se pribli avaju, ali Stra ilo reèe:
- Sada je na mene red. Lezite svi pored rnene i neæe vam se ni ta dogoditi.
I tako, svi polega e na zemlju osim Stra ila koji ostade da stoji ra irenih ruku. Vran
e se upla i e kada ga primeti e i ne usudi e se da priðu bli e. Ali kralj vrana reèe:
- To je najobiènije stra ilo. Iskljuvaæu mu oèi.
Kralj vrana polete prema Stra ilu koji ga uhvati za glavu i zavrnu mu iju, tako da
ovaj pade rnrtav. Onda druga vrana polete ka njemu i Stra ilo i njoj zavrnu iju. Bi
lo je èetrdeset vrana i èetrdeset puta je Stra ilo zavrtao ije, sve dok na kraju nisu s
ve vrane le ale mrtve oko njega. Tada on pozva svoje saputnike da ustanu i nastave
put.
Kada Zla Ve tica ponovo pogleda u daljinu i primeti da sve njene vrane le e mrtve na
gomili, ona se stra no razbesne i tri puta dunu u srebrnu pi taljku.
Istog trenutka se zaèu glasno zujanje i roj crnih pèela dolete pred nju.
- Odletite do uljeza i izujedajte ih na mrtvo ime! - naredi Zla Èarobnica, a pèele s
e okreto e i brzo polete e ka mestu gde su se nalazili Doroti i njeni prijatelji. Meðu
tim, Drvoseèa ih primeti kako se pribli avaju, a Stra ilo se doseti ta da rade.
- Izvadi iz mene svu slamu pa njom pokri devojèicu, psa i lava - reèe Drvoseèi - da ih
pèele ne izujedaju.
- Doroti le e pored Lava dr eæi Totoa u naruèju, a Drvoseèa ih prekri slamom.
Pèele dolete e i ne naðo e nijednu rtvu osim Drvoseèe. One polete e prema njemu i polomi e
o lim, ali ga uop te ne povredi e. Po to pèele ne mogu da ive bez aoka, oko Drvoseèe se z
stvori gomila mrtvih pèela.
Tada Doroti i Pla ljivi Lav ustado e, a devojèica pomo e Limenom Drvoseèi da ponovo napuni
Stra ila slamom. Posle toga jo jednom nastavi e put.
Zla Ve tica je bila toliko ljuta kada je ugledala svoje crne pèele u gomilama sliènim
komadiæima uglja, da je poèela da treska nogama o zemlju, èupa kosu i krguæe zubima. Na k
raju pozva tuce svojih robova ®mirkavaca, naoru a ih o trim kopljima i naredi im da ub
iju uljeze.
®mirkavci nisu bili borben narod ali su morali da poslu aju nareðenje, te pokorno odma
r ira e. Kada se pribli i e Doroti, Lav gromoglasno riknu i skoèi prema njima, a siroti ®mi
kavci se toliko upla i e da se razbe a e glavom bez obzira.
Kada su se vratili u dvorac, Zla Ve tica ih dobro i iba i vrati nazad na posao, a on
a sede i poèe da razmi lja ta dalje da preduzme. Nije shvatala da su svi njeni planov
i kako da ubije ove uljeze mogli da propadnu. Ali, po to nije bila samo moæna ve tica
veæ i veoma zla ena, ona se zaèas seti ta da radi. U njenom ormaru se nalazila zlatna
kapa, ukra ena po obodu dijamantima i rubinima. Zlatna kapa je imala èarobnu moæ. Njen
vlasnik je mogao tri puta da pozove Krilate Majmune, a oni su morali da izvr e sv
aku dobijenu naredbu. Ali, jedna osoba mogla je da zapovedi ovim neobiènim zverkam
a samo tri puta. Zla Ve tica je veæ dva puta iskoristila èarobnu moæ zlatne kape. Krilat
i Majmuni su joj pomogli prvi put kada je po elela da pokori ®mirkavce i njihovu zem
lju. Drugi put se borila protiv Velikog Oza lièno i isterala ga iz zemlje Zapada t
akoðe zahvaljujuæi Majmunima. Samo jo jednom je mogla da upotrebi zlatnu kapu i zato
se ustezala da to uèini sve dok nije iscrpela sve raspolo ive snage. Ali sada, kada
je ostala bez krvoloènih vukova, divljih vrana i smrtonosnih pèela, i kada je Pla ljiv
i Lav uterao strah u kosti njenim robovima, uvidela je da je to jedini naèin da un
i ti Doroti i njene prijatelje.
Zla Ve tica izvadi zlatnu kapu iz ormara i stavi je na glavu. Zatim stade na levu
nogu i reèe polako:
- E-pi, pe-pi, ke-ki!
Zatim stade na desnu nogu i reèe:
- Hi-lo, ho-lo, he-lo!
Zatim stade na obe noge i glasno uzviknu:
- Zi-zi, zu-zi, zik!
Èarolija poèe da deluje. Nebo se zamraèi i u vazduhu se zaèu e potmula tutnjava, lepr anje
ezbrojnih krila, galama i smeh. Kada se iz tame pomoli sunce i obasja Zlu Ve ticu,
ona je bila okru ena èoporom majmuna. Svaki od njih je na leðima imao par ogromnih, s
na nih krila.
Jedan, mnogo veæi od ostalih, izgledao je kao njihov voða. On dolete do Zle Ve tice i
reèe:
- Pozvala si nas treæi i posIednji put. Zapovedaj!
- Odletite do uljeza koji idu kroz moju zemlju i sve ih osim lava pobijte - reèe Z
la Ve tica. - Tu ivotinju nameravam da upregnem kao konja i nateram je da me vozi.
- Tvoja zapovest æe biti izvr ena - reèe voða, a zatim, uz mnogo brbljanja i buke, Krila
ti Majmuni polete e ka mestu gde su se nalazili Doroti i njeni prijatelji.
Nekoliko Krilatih Majmuna zgrabi Limenog Drvoseèu i vinu se sa njim u nebo. Kad st
igo e iznad predela prekrivenog o trim kamenjem, oni sa velike visine baci e jadnog Dr
voseèu. On se pri padu toliko razvalio i ulubio da nije mogao ni da se pomeri niti
da pusti glas.
Druga grupa Majmuna zgrabi Stra ila i kand ama mu izbaci svu slamu iz tela i glave.
Njegov e ir, èizme i odelo sveza e u bo èu i baci e je u kro nju jednog visokog drveta.
Ostali Majmuni prebaci e jako u e oko Lava i obmota e mu njime nekoliko puta trup, gla
vu i noge, tako da na kraju nije mogao ni da grize, ni da grebe, ni da se bori.
Zatim ga podigo e i odlete e sa njim u dvorac Zle Ve tice, gde ga spusti e u jedno malo
dvori te ograðeno visokom gvozdenom ogradom kako ne bi mogao da pobegne.
Doroti, meðutim, nisu uèinili ni ta na ao. Sa Totom u naruèju, onaje stajala i posmatrala
tu nu sudbinu svojih drugova èekajuæi da doðe red i na nju. Voða Krilatih Majmuna dolete d
o nje, ispru i prema njoj svoje dugaèke, dlakave ape i u asno joj se iskezi. Ali, kad u
gleda na njenom èelu trag poljupca Dobre Ve tice, on ustuknu i dade znak ostalima da
je ne diraju.
- Ne smemo da uèinimo nikakvo zlo ovoj devojèici - reèe im on - jer nju tite sile dobra
, moænije od sila zla. Jedino mo emo da je odnesemo u dvorac Zle Ve tice i da je tamo
ostavimo.
I tako, oni pa Ijivo i ne no podigo e Doroti, brzo je kroz vazduh preneso e u dvorac i o
stavi e je na stepeni tu. Tada voða Krilatih Majmuna reèe Zloj Ve tici:
- Izvr ili smo tvoje nareðenje koliko smo mogli. Limeni Drvoseèa i Stra ilo su uni teni, a
Lav zavezan u tvom dvori tu. Ne usuðujemo se da uèinimo nikakvo zlo ni devojèici ni psu
koga dr i u naruèju. Tvoja vlast nad nama je prestala i vi e se nikada neæemo videti.
Posle toga, Krilati Majmuni uz mnogo smeha, æeretanja i buke polete e u vazduh i ubr
zo se izgubi e iz vida.
Zla Ve tica se zaprepasti i zabrinu kad ugleda znak na Dorotinom èelu, jer je dobro
znala da ni Krilati Majmuni, a ni ona sama, ne smeju ni na koji naèin da povrede d
evojèicu. Ona baci pogled na Dorotine noge i, videv i srebrne cipelice, poèe da se tre
se od straha zato to je znala koliko je velika njihova èarobna moæ. U prvom trenutku,
Zla Ve tica pomisli da pobegne od Doroti, ali pogledav i je u oèi vide jednostavnu du u
devojèice koja ne zna kakvu joj èudotvornu moæ daju srebrne cipelice. Stoga se Zla Ve t
ica nasmeja u sebi i pomisIi: "Ipak mogu da je zarobim jer ona ne ume da upotreb
i svoju snagu." Zatim osorno reèe Doroti:
- Poði sa mnom i uèini sve to ti ka em, jer æu inaèe svr iti s tobom kao sa Limenim Drvose
Stra ilom.
Doroti poðe za njom kroz mnogobrojne divne odaje dvorca, dok ne stigo e u kujnu gde
joj Èarobnica naredi da opere pod lonce i erpe, i nalo i peæ.
Doroti je poslu no prionula na posao. Odluèila je da radi to bolje mo e jer je bila sreæn
a to je Zla Èarobnica nije ubila.
Po to ostavi Doroti da radi, Èarobnica odluèi da ode u dvori te i upregne Pla Ijivog Lava
kao konja - biæe sigurno zabavno da joj, kad god po eli da se pro eta, lav vuèe kola. Al
i, kada otvori vrata, Pla ljivi Lav riknu iz sve snage i polete prema njoj. Ona se
 upla i, istrèa napolje i dobro zatvori vrata.
- Ako ne dozvoli da te upregnem - reèe Zla Ve tica Lavu kroz re etke na kapiji - ostaviæu
te da skapa od gladi. Neæe dobiti ni ta za jelo sve dok ne pristane da radi ono to e
Posle toga nije hranila zatvorenog Lava i svakog dana u podne dolazila je pred v
rata i pitala:
- Pristaje li da te upregnem kao konja? A Lav bi odgovorio:
- Ne! Poje æu te ako samo uðe u ovo dvori te! Lav nije morao da se povinuje njenoj elji z
to to mu je svake noæi, kada bi Zla Ve tica zaspala, Doroti donosila hranu iz ostave.
Po to bi se najeo, sklupèao bi se na slamarici, a Doroti bi legla pored njega i sta
vila glavu na njegovu meku, èupavu grivu, pa bi razgovarali o svojim nedaæama i kova
li planove za bekstvo. Ali, nikako im nije padalo na pamet kako da pobegnu iz dv
orca po to su ga stalno èuvali uti ®mirkavci, robovi Zle Ve tice, kojima je uterala takav
strah u kosti da su je slepo slu ali.
Devojèica je tokom dana morala naporno da radi, a Ve tica joj je èesto pretila da æe da
je istuèe starim ki obranom koji je uvek imala u ruci. U stvari, ona se zbog znaka n
a Dorotinom èelu nije usuðivala da je udari. Ali devojèica to nije znala i stalno se p
ribojavala za svoju i Totovu sudbinu. Jednom je Ve tica udarila Totoa ki obranom, a
hrabro psetance je poletelo prema njoj i vratilo joj milo za drago. Ve tica nije k
rvarila na mestu ujeda zato to joj se jo odavno sva krv osu ila od zloæe.
Po to je izgubila nadu da æe se ikada vratiti u Kanzas i videti tetka Emu i èika Henri
ja, Doroti postade toliko tu na da je ponekad satima gorko plakala, a Toto bi joj
sedeo u krilu, gledao je u lice i tu no cvileo da poka e koliko je o alo æen zbog svoje ma
le gospodarice. Sve dok je Doroti bila sa njim, Totu je u stvari bilo svejedno d
a li je u Kanzasu ili Ozu. Meðutim, bio je neraspolo en zato to je video da je devojèic
a nesreæna.
Zla Ve tica je èeznula da se dokopa srebrnih cipela koje je devojèica uvek nosila. Nje
ne pèele, vrane i vukovi trunuli su u gomilama, a iskoristila je i svu moæ zlatne ka
pe. Kad bi samo mogla da se doèepa srebrnih cipela, postala bi moænija nego to je ika
da bila. Budno je motrila na Doroti kako bi videla da li ikada izuva cipelice, m
isleæi da ih mo e ukrasti. Devojèica je, meðutim, bila toliko ponosna na svoje divne cip
elice da ih preko dana uop te nije izuvala, osim kada se kupala. Ve tica se suvi e pla i
la mraka da bi se usudila da uðe noæu u Dorotinu sobu i ukrade cipelice. Vode se boj
ala vi e nego mraka, tako da nikada nije prilazila devojèici dok se ova kupala. Star
a Ve tica u stvari, nije nikada dodirivala vodu niti joj se pribli avala.
Po to je bila veoma lukava, konaèno se doseti kako da podvali Doroti i dobije ono to e
li. Ona stavi nasred kuhinjskog poda jednu gvozdenu ipku, a zatim uèini gvo de nevidl
jivim za ljudsko oko. I Doroti se, kad uðe u kuhinju, saplete o ipku koju nije vide
la i pade koliko je duga. Pri padu se nije mnogo povredila, ali joj jedna cipeli
ca spade s noge i, pre nego to je stigla da je dohvati, Zla Èarobnica je èepa i stavi
na sopstveno ko èato stopalo.
Zla ena je bila sva sreæna to joj je podvala uspela, jer dokle god je imala jednu ci
pelicu, imala je i polovinu èarobne moæi, a Doroti nije mogla da upotrebi protiv nje
preostalu polovinu, èak i da je znala kako se to radi.
Kada primeti da je ostala bez jedne cipelice, devojèica se razljuti i reèe Ve tici:
- Vratite mi moju cipelicu!
- Neæu - odgovori Zla Ve tica. - To je sada moja cipelica a ne tvoja.
- Vi ste zli! - uzviknu Doroti. - Nemate pravo da mi oduzmete cipelicu.
- Mo da, ali æu je ipak zadr ati - odvrati Ve tica smejuæi joj se. - Jednog dana æu ti uzet
i drugu. Doroti se na ove reèi tako razljuti da dohvati kofu sa vodom koja je sta
jala u blizini i baci je na Ve ticu, poliv i je od glave do pete.
Istog trenutka, zla ena vrisnu od straha, a zatim na Dorotine oèi, poèe da se smanjuj
e.
- ©ta uradi! - vrisnu. - Istopiæu se sasvim za tren oka.
- Izvinite, molim vas - reèe Doroti, upla ena to vidi da se Zla Ve tica na njene oèi topi
kao vosak.
- Zar nisi znala da je voda smrtonosna za mene? - upita Ve tica oèajnim glasom.
- Naravno da nisam - odgovori Doroti.
- Te ko meni! Za nekoliko trenutaka æu se sasvim istopiti, a ti æe naslediti moj dvorac
. Ja jesam u svoje vreme bila zla, ali mi na kraj pameti nije bilo da æe jedna mal
a devojèica kao ti moæi da me istopi i prekine moja zlodela. Gledaj - nestajem!
Rekav i ovo, Zla Ve tica se pretvori u mrku, retku, bezobliènu sme u koja poèe da se iri p
eko tek opranog poda u kuhinji. Videv i da se ona stvarno istopila i nestala, Doro
ti napuni vodom jo jednu kofu i poli sme u, a zatim sve to poèisti i izbaci kroz vrat
a. Po to je uzela srebrnu cipelicu, jedino to je ostalo od Zle Ve tice, a ona je oèisti
, izglaèa i ponovo obu. A onda, po to je konaèno mogla da radi ta hoæe, otrèa u dvori te d
avi Lavu da je Zla Ve tica Zapada mrtva i da vi e nisu njeni zatvorenici.

IZBAVLJENJE
Pla ljivi Lav je bio sav sreæan kada je èuo da se Zla Ve tica istopila od kofe vode. Dor
oti odmah otkljuèa vrata njegovog zatvora i pusti ga na slobodu. Oni zajedno odo e u
dvorac, gde Doroti odmah sazva sve mirkavce da ih obavesti da vi e nisu robovi.
Po to su godinama bili primorani da rade za Zlu Ve ticu, koja je sa njima veoma svir
epo postupala, meðu utim mirkavcima zavlada velika radost. Oni proglasi e taj dan za d
r avni praznik koji æe se i u buduænosti slaviti i provedo e ga u igri i pesmi.
- Eh, da su samo na i prijatelji, Stra ilo i Limeni Drvoseèa, sa nama - reèe Lav - bio b
ih potpuno sreæan.
- Zar ne bismo mogli da ih spasemo? - upita devojèica zabrinuto.
- Mo emo da poku amo - odgovori Lav.
Oni pozva e ute mirkavce i upita e ih da li bi im pomogli da spasu prijatelje. Zmirkav
ci odgovori e da æe biti sreæni ako za Doroti urade sve to je u njihovoj moæi zato to ih
e oslobodila ropstva. I tako, Doroti odabra sve mirkavce koji su joj izgledali pr
omuæurno i oni poðo e na put. Putovali su èitavog tog dana i deo sledeæeg, dok ne doðo e do
enovite doline, gde je sav polomljen i ulubljen le ao Limeni Drvoseèa. Sekira je le al
a blizu njega, ali je o trica bila zarðala, a dr ka polomljena.
mirkavci ga pa ljivo podigo e i odneso e u uti dvorac. Kad su stigli Doroti proli nekoli
ko suza nad tu nim izgledom svog starog prijatelja, a Lav se zabrinu i rastu i.
- Ima li meðu vama limara? - upita Doroti mirkavce.
- Ima i te kakvih! - odgovori e joj oni.
- Dovedite ih ovamo - reèe ona. Kada su limari stigli, noseæi torbice sa alatom, ona
upita:
- Mo ete li da ispravite ulubljenja na Limenom Drvoseèi, da mu doterate oblik i zale
mite polomljena mesta?
Limari pa ljivo pregleda e Drvoseèu i odgovori e kako im se èini da ga mogu popraviti. Tak
o se baci e na posao, u jednoj od velikih utih odaja u dvorcu. Radili su tri dana i
èetiri noæi. Kuckali su, savijali, lemili i glaèali. Ispravljali su noge, telo i glav
u Limenog Drvoseèe, sve dok mu na kraju ne vrati e stari oblik. Zglobovi su mu opet
dobro radili kao nekad. Limari su uspe no obaviii svoj posao. Na Limenom Drvoseèi je
ipak bilo nekoliko zakrpa, ali kako nije bio sujetan, zakrpe mu uop te nisu smeta
le. Kada je, najzad, u ao u Dorotinu sobu da joj zahvali to ga je spasla, bio je to
liko sreæan da su mu potekle suze radosnice, pa je devojèica morala pa ljivo da mu ih
obri e svojom keceljicom kako mu vilice ne bi zarðale. I ona se rasplakala od sreæe to
se ponovo na la sa starim prijateljem, ali, sreæom, ove suze nisu morale da se obri u.
©to se tièe Lava, on je toliko suza obrisao repom da mu se kiæanka na kraju sasvim po
kvasila, pa je morao da izaðe u dvori te da je osu i na suncu.
- Kad bi samo Stra ilo sada bio sa nama, reèe Limeni Drvoseèa po to mu Doroti isprièa ta s
sve dogodilo - bio bih potpuno sreæan.
- Moramo poku ati da ga pronaðemo - reèe devojèica.
Ona ponovo pozva mirkavce da joj pomognu. Putovali su èitavog tog dana i deo sledeæeg
, dok nisu do li do visokog drveta u èiju su kro nju Krilati Majmuni bacili Stra ilovo o
delo. Drvo je bilo veoma visoko, a stablo toliko glatko da niko nije mogao da se
popne uz njega. Meðutim, Drvoseèa spremno reèe:
- Ja æu ga oboriti i tako æemo doæi do Stra ilovog odela.
Dok su limari krpili Drvoseèu, jedan mirkavac, koji je bio kujund ija, iskovao je za
sekiru dr ku od èistog srebra umesto stare koja se polomila. Ostali majstori su glaèal
i seèivo sve dok rða nije skinuta, tako da se i ono sada blistalo kao srebro.
Reèeno - uèinjeno. Limeni Drvoseèa se baci na posao i, za tili èas, drvo se stropo ta sa t
reskom, a Stra ilovo odelo ispade iz granja i pade na zemlju.
Doroti ga podi e i dade mirkavcima da ga odnesu u dvorac, gde ga napuni e novom, èistom
slamom i, gle! Stra ilo se pojavi u svom starom obliku i od srca im zahvali to su
ga spasli.
Kada su ponovo bili na okupu, Doroti i njeni prijatelji provedo e nekoliko sreænih d
ana u utom dvorcu gde su u ivali u izobilju. Ali, jednog dana, devojèica se seti tetk
a Eme i reèe:
- Moramo se vratiti Ozu i zahtevati da ispuni obeæanje.
- Najzad æu dobiti srce - reèe Drvoseèa.
- A ja mozak - reèe Stra ilo.
- A ja hrabrost - reèe Lav.
- A ja æu se vratiti u Kanzas - veselo uzviknu Doroti. - Hajdemo sutra u Smaragdni
Grad!
Tako i uèini e. Sledeæeg dana sazva e mirkavce i oprosti e se od njih. mirkavcima je bilo
o odlaze. Toliko su zavoleli Limenog Drvoseèu da su ga zamolili da ostane i vlada
njihovom zemljom. utom Zemljom Zapada. Po to su uvideli da su na i prljatelji odluèili
da idu, mirkavci pokloni e Totou i Lavu po zlatnu ogrlicu, Doroti divnu dijamantnu
narukvicu, Stra ilu tap sa zlatnom dr kom, a Limenom Drvoseèi srebrnu kanticu za ulje u
kra enu dragim kamenjem i optoèenu zlatom.
Svaki od putnika morao je mirkavcima da odr i kraæi govor. Toliko su se rukovali da s
u ih na kraju zabolele mi ice. Doroti priðe ormaru Zle Ve tice da napuni kotaricu hran
om za put i tamo primeti zlatnu kapu. Stavi je na glavu i vide da joj velièina odg
ovara. Ona ni ta nije znala o èarobnoj moæi kape, ali joj se dopala, pa zato odluèi da j
e nosi, a svoj e iriæ stavi u kotaricu.
Po to su se spremili za put, poðo e ka Smaragdnom Gradu. mirkavci ih pozdravi e sa tri pu
t "ura" i po ele e im sve najlep e.

KRILATI MAJMUNI
Sigurno se seæate da izmeðu dvorca Zle Ve tice i Smaragdnog Grada nije postojao put, èak
ni najobiènija kozja staza. Kada su èetiri putnika krenula u potragu za Ve ticom, ona
ih je primetila kako se pribli avaju i poslala Krilate Majmune da ih dovedu pred
nju. Sada je bilo te e naæi put kroz nepregledna polja belih rada i ljutiæa nego kada
su bili no eni kroz vazduh. Znali su da moraju iæi pravo na istok, prema suncu koje
se raðalo, pa krenu e u tom pravcu. Ali, u podne, kada se sunce nalazilo iznad njiho
vih glava, nisu znali na kojoj je strani istok a na kojoj zapad, pa se izgubi e u
poljima. Ipak su nastavili da hodaju. Kad pade veèe i zasija mesec, polega e na miri
sno uto cveæe i zaspa e èvrsto sve do jutra - svi osim Stra ila i Limenog Drvoseèe.
Sledeæeg jutra sunce je bilo iza jednog oblaka, ali oni nastavi e put iako nisu bili
sasvim sigurni kuda idu.
- Ako odemo dovoljno daleko - reèe Doroti - sigurno moramo jednom negde stiæi.
Meðutim, dani su prolazili a oni jo nisu videli pred sobom ni ta osim utih boja. Stra il
o poèe pomalo da gunða.
- Sigurno smo se izgubili - rekao je - a ako ne pronaðemo put i ne stiginemo do Sm
aragdnog Grada, nikada neæu dobiti mozak.
- Ni ja srce - izjavi Limeni Drvoseèa. - Jedva èekam da stignem pred Oza. Moram priz
nati da je ovo zaista dugo putovanje.
- Vidite - procvile Pla ljivi Lav - ja nemam hrabrosti da nastavim sa lutanjem a d
a nigde ne stignem.
Tada Doroti klonu duhom. Ona sede na travu i pogleda u svoje saputnike. Oni takoðe
poseda e i pogleda e u nju, a Toto prvi put u svom ivotu oseti da je tako umoran da
nema snage ni da pojuri leptira koji mu je proleteo pored glave. Isplazi jezik,
poèe da dahæe i pogleda Doroti kao da eli da je pita ta da rade.
- Kako bi bilo da pozovemo poljske mi eve? -predlo i ona. - Oni bi nam mo da mogii reæi
kako da naðemo put za Smaragdni Grad.
- Naravno da bi mogli! - uzviknu Stra ilo. Kako se toga nismo ranije setili?
Doroti dunu u malu pi taljku koju je nosila oko vrata otkad je dobila od kraljice
poljskih mi eva. Kroz nekoliko trenutaka zaèu e topot siæu nih no ica i mno tvo sivih mi iæ
pred nju. Meðu njima je bila i sama kraljica koja upita piskavim glaskjem:
- ©ta mogu da uèinim za vas, prijatelji?
- Izgubili smo se - reèe Doroti. - Mo ete li nam reæi gde se nalazi Smaragdni Grad?
- Naravno da mo emo - odgovori kraljica ali je veoma daleko odavde. Sve vreme ste
i li u suprotnom pravcu. - U tom trenutku opazi zlatnu kapu i reèe:
- Za to ne upotrebi èarobnu moæ ove kape i ne pozove Krilate Majmune? Oni æe vas preneti
Oz za manje od jednog èasa.
- Nisam ni znala da kapa ima èarobnu moæ - odgovori Doroti iznenaðeno. - ©ta treba da ur
adim?
- To pi e na unutra njoj strani zlatne kape, odgovori kraljica poljskih mi eva. - Ali,
ako namerava da pozove Krilate Majmune, mi moramo da pobegnemo, jer oni prave raz
ne nesta luke i zabavljaju se tako to nas muèe.
- Da ne uèine i nama ne to na ao? - upita devojèica zabrinuto.
- O, ne. Oni moraju da slu aju vlasnika zlatne kape. Zbogom! - Kraljica se izgubi
iz vida, a svi mi evi po uri e za njom.
Doroti pogleda unutra nju stranu kape i vide neke reèi ispisane na postavi. To mora
da su èarobne reèi, pomisIi ona, pa ljivo proèita uputstvo i stavi kapu na glavu.
- E-pi, pe-pi, ke-ki! - reèe stojeæi na levoj nozi.
- ©ta reèe? - tiho upita Stra ilo.
- Hi-lo, ho-ho, he-lo! - nastavi Doroti stojeæi ovoga puta na desnoj nozi.
- He-lo! - ponovi tiho Limeni Drvoseèa.
- Zi-zi, zu-zi, zik! - reèe Doroti koja je sada stajala na obe noge.
Ovim je bajalica bila gotova. Zaèu e glasno èavrljanje i lepr anje krila, i èopor Krilatih
Majmuna dolete do njih. Njihov kralj se duboko pokloni pred Doroti i upita:
- ©ta zapoveda ?
- ®elimo da idemo u Smaragdni Grad - reèe devojèica, ali smo izgubili put.
- Mi æemo vas odneti - odgovori kralj. Samo to ovo reèe, dva majmuna podigo e Doroti i
odlete e s njom. Ostali majmuni poneso e Stra ila, Drvoseèu i Lava, a jedan mali majmun
zgrabi Totoa i polete za njima iako je pas iz sve snage poku avao da ga ugrize.
Stra ilo i Limeni Drvoseèa su se u poèetku prilièno pla ili, jer su se seæali kako su Krila
i Majmuni pro li put postupili sa njima. Ali, vide e da im sada ne preti nikakva opa
snost. Leteli su veselo kroz vazduh i divno se zabavijali posmatrajuæi, daleko isp
od sebe, lepe vrtove i ume.
Doroti je lako letela izmeðu dva najveæa majmuna od kojih je jedan bio kralj lièno. On
i su napravili stolicu od svojih ruku i pazili da je ne povrede.
- Za to morate da se pokoravate vlasniku zlatne kape? - upita ih ona.
- To je duga prièa - odgovori kralj smejuæi se - ali, kako nam predstoji dugaèak put,
prekratiæu vreme tako to æu ti isprièati, ako eli .
- Biæe mi drago da je èujem - odgovori ona.
- Jednom davno - poèe kralj - bili smo slobodan narod i iveli sreæno u velikoj umi. Le
teli smo sa drveta na drvo, hranili se orasima i voæem, radili ta smo hteli i niko
nama nije gospodario. Mo da su neki od nas ponekad preterivali u nesta lucima - vukl
i za rep razne ivotinje koje nisu imale krila, jurili ptice ili gaðali orasima ljud
e koji su i li kroz umu. Bezbri ni i sreæni, u ivali smo u ivotu. To je bilo pre mnogo go
ina, mnogo ranije nego to se Oz pojavio iz oblaka i zavladao ovom zemljom.
U to vreme, daleko na severu, ivela je jedna prelepa princeza koja je bila i moæna èa
robnica. Svu svoju moæ koristila je da pomogne ljudima i nikada se nije dogodilo d
a uèini ne to na ao nekome ko je bio dobar. Zvala se Radana i ivela je u divnom dvorcu
sagraðenom od krupnih rubina. Svi su je voleli, ali ona je bila veoma tu na jer nije
mogla ni u koga da se zaljubi - svi su bili suvi e glupi i ru ni da bi odgovarali t
ako lepoj i pametnoj devojci. Ipak, na kraju, ona pronaðe jednog deèaka koji je bio
i lep i sna an i veoma mudar za svoje godine. Radana odluèi da se uda za njega èim odr
aste. Stoga ga odvede u svoj dvorac od rubina i upotrebi sve svoje èarolije da od
njega postane sna an, dobar i lep mladiæ kakvog bi jedna ena mogla samo po eleti. Prièaju
da je, kada se zamomèio, Lepojko, tako se deèak zvao, bio najbolji i najmudriji mla
diæ u celoj zemlji. Bio je toliko lep da je Radana u urbano poèela da se priprema za v
enèanje.
U to vreme, moj deda je bio kralj Krilatih Majmuna koji su iveli u umi u blizini R
adaninog dvorca. On je voleo alu vi e nego hleb. Jednog dana, leteæi sa svojom pratnj
om, deda ugleda Lepojka kako se, ba pred samo venèanje, obuèen u divno odelo od ru ièaste
svile i ljubièaste kadife, eta pored reke. Mom dedi odmah pade na pamet da sa njim
izvede neku vragoliju. Na njegovu zapovest, jato slete na zemlju, zgrabi Lepojk
a i ponese ga u vazduh. Kada dodo e iznad sredine reke, oni ga baci e u vodu.
"Isplivaj na obalu, lepotane", uzviknu moj deda, "i vidi da li ti je voda uprlja
la odelo". Lepojko je dobro znao da pliva i nije bio uobra en zbog sreæe koja ga je
zadesila. Kada je izronio i isplivao na obalu, on se i sam smejao. Ali, kada mu
je Radana pritrèala, videla je da je voda upropastila njegovo odelo od svile i kad
ife.
Princeza je bila veoma ljuta, a znala je, naravno, ko je krivac. Naredila je da
svi Krilati Majmuni doæu pred nju. Prvo je rekla da æe svima zavezati krila i baciti
ih u reku, kao to su oni postupili sa Lepojkom. Moj deda je preklinjao da promen
i odluku jer je znao da æe se majmuni utopiti ako padnu u reku vezanih krila. Sam
Lepojko se zauzeo za nas, tako da je Radana na kraju po tedela Krilate Majmune, po
d uslovom da ubuduæe urade tri stvari po nareðenju vlasnika zlatne kape. Kapa je bil
a svadbeni poklon Lepojku, a prièa se da je princeza utro ila na nju pola kraljevine
. Naravno, moj deda i svi majmuni se odmah slo i e sa tim uslovom i, eto, zbog toga
smo mi tri puta robovi vlasnika zlatne kape, bez obzira ko on bio.
- A ta je bilo sa njima? - upita Doroti.
- Lepojko, prvi vlasnik zlatne kape - odgovori kralj - bio je i prvi koji nam je
izrekao svoju elju. Buduæi da njegova nevesta nije htela da zna za nas, on nas je,
posle enidbe, pozvao u umu i naredio nam da se odselimo dovoljno daleko da ona vi e
nikada u svojoj blizini ne ugleda nijednog Krilatog Majmuna. Po to smo se nje boj
ali, mi smo ga veoma rado poslu ali.
To je bilo sve to smo uèinili pre nego to je zlatna kapa pala u ruke Zle Ve tice, koja
nas je naterala da zarobimo ®mirkavce, a zatim da iz Zemlje Zapada isteramo i Oza
lièno. Sada je zlatna kapa tvoja i ti ima pravo da zatra i ta eli .
Kada je kralj Leteæih Majmuna zavr io svoju prièu, Doroti pogleda dole i ugleda zelene
, blistave zidove Smaragdnog Grada. Ona se zaèudi brzini leta, ali be e sreæna to je pu
tovanje zavr eno. Neobièna stvorenja pa ljivo spusti e putnike ispred kapije grada, kral
j se duboko pokloni Doroti, a zatim odlete praæen svojim podanicima.
- Ovo je bila dobra vo nja! - reèe devojèica.
- I dobar izlaz iz svih na ih nevoIja - odgovori Lav. - Sreæa to si ponela tu èarobnu k
apu.

TAJNA STRA NOG OZA

Èetiri putnika priðo e velikoj kapiji na ulazu u Smaragdni Grad i zazvoni e na zvonce. P
o to su pozvonili nekoliko puta, kapiju im otvori onaj isti Èuvar koga su i ranije s
reli.
- ta? Vi ste se vratili? - upita iznenaðeno.
- Kao to vidite? - odgovori Stra ilo.
- Mislio sam da ste oti li u posetu Zloj Ve tici Zapada?
- Jesmo - reèe Stra ilo.
- I ona vam je dopustila da se vratite? - upita iznenaðeno èoveèuljak.
- Nije mogla da nas spreèi u tome zato to se istopila - objasni Stra ilo.
- Istopila se? Pa to je zaista dobra vest - reèe èoveèuljak. - Ko je istopio?
- Doroti - reèe Lav ponosno.
- Gospode bo e! - uzviknu èoveèuljak i duboko se pokloni pred devojèicom.
Zatim ih odvede u svoju sobicu, izvadi naoèare iz velike kutije i stavi ih, kao i
ranije, svima na oèi. Zatim proðo e kroz kapiju u Smaragdni Grad, a stanovnici, kada èu e
da je Zla Ve tica Zapada mrtva, skupi e se oko putnika da ih isprate do Ozovog dvorc
a.
Vojnik zelene brade je jo uvek èuvao stra u na ulazu. On ih odmah pusti unutra. Ponov
o sreto e prelepu zelenu devojku koja ih odvede u njihove stare sobe, tako da su m
ogli da se odmore dok Veliki Oz ne bude spreman da ih primi.
Vojnik istog èasa izvesti Oza da su se Doroti i njeni saputnici vratili po to su ubi
li Zlu Ve ticu. Ali, Oz ne odgovori ni ta. Mislili su da æe ih Veliki Oz odmah pozvati
, no on to nije uèinio. Nisu imali vesti od njega puna tri dana. Èekanje je bilo dos
adno i zamorno, i oni se na kraju o alosti e to Oz tako postupa sa njima iako ih je o
n sam gurnuo u nevolje ropstva. Zato Stra ilo na kraju zamoli zelenu devojku da po
ruèi Ozu da æe, ako ih odmah ne primi, pozvati Krilate Majmune da im pomognu i utvrd
e da li æe Èarobnjak odr ati svoje obeæanje ili neæe. Kada mu je preneta ova poruka, Oz se
toliko upla i da ih pozva da doðu u prestonu dvoranu sledeæeg jutra u devet sati i èeti
ri minuta. On se jednom u zemlji Zapada sreo sa Krilatim Majmunima i bilo mu ih
je dosta za ceo ivot.
Èetiri putnika provedo e besanu noæ razmi ljajuæi o onome to im je Oz obeæao. Doroti je za
la samo jednom, i tada je usnila kako je ponovo u Kanzasu i kako joj tetka Ema k
a e da je sreæna to se vratila kuæi.
Sledeæeg jutra, taèno u devet sati, Vojnik zelene brade doðe po njih, a èetiri minuta ka
snije stigo e u prestonu dvoranu Velikog Oza.
Naravno, svaki od njih je oèekivao da vidi èarobnjaka u obliku u kojem ga je ranije
sreo, i svi su bili veoma iznenaðeni to u dvorani ne vide nikoga. Stajali su blizu
vrata, jedan pored drugog, jer je ti ina u praznoj dvorani bila stra nija od bilo ko
g oblika u kome su videli Oza.
Tada zaèu e glas koji kao da je dolazio sa tavanice. On sveèano reèe:
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni. ta elite od mene?
Oni pogleda e u sve uglove prostorlje, a zatim, ne videv i nikoga, Doroti upita:
- Gde ste vi?
- Ja sam svuda - odgovori glas - ali sam nevidljiv za oèi obiènih smrtnika. Sada æu se
sti na svoj presto, tako da mo ete da razgovarate sa mnom.
- I zaista, izgledalo je kao da glas sada dolazi sa prestola. Oni mu se pribli i e,
svrsta e se jedan za drugim, a Doroti reèe:
- Oze, do li smo da nam ispunite obeæanje!
- Kakvo obeæanje? - upita Oz.
- Obeæali ste mi da æete me vratili u Kanzas kada Zla Ve tica bude mrtva - reèe devojèica.
- A meni ste obeæali mozak - reèe Stra ilo.
- A meni srce - reèe Limeni Drvoseèa.
- A meni hrabrost - reèe Pla ljivi Lav.
- Da li je Zla Ve tica zaista mrtva? - upita glas, a Doroti primeti da malo podrht
ava.
- Da - odgovori ona. - Ja sam je istopila pomoæu kofe s vodom.
- Gospode! - reèe glas.- Kakvo iznenaðenje! Pa, doðite ovamo sutra ujutru, zato to mi t
reba vremena da razmislim.
- Imali ste veæ dovoljno vremena za razmi ljanje - reèe ljutito Limeni Drvoseèa.
- Neæemo vi e da èekamo ni jedan dan - reèe Stra ilo.
- Morate da ispunite obeæanje - uzviknu Doroti.
Lav pomisli da ne bi bilo lo e da upla i èarobnjaka, pa gromoglasno riknu. Rika je bil
a takostra na da Toto poskoèi od straha i prevrnu paravan koji je stajao u jednom ug
lu. On sa treskom pade i svi pogleda e u tom pravcu. Zaprepasti e se kada ugleda e da
na mestu koje je paravan zaklanjao stoji jedan æelav i naboran èoveèuljak. Starèiæ je bio
iznenaðen isto kao i oni. Limeni Drvoseèa podi e svoju sekiru, uputi se prema èoveèuljku i
uzviknu:
- Ko ste vi?
- Ja sam Oz, Veliki i Stra ni - reèe èoveèuljak drhtavim glasom. - Nemojte me udariti, m
olim vas! Uèiniæu sve to elite.
Na i prijatelji ga iznenaðeno i u neverici pogleda e.
- Mislila sam da je Oz velika glava - reèe Doroti.
- A ja sam mislio da je Oz divna ena - reèe Stra ilo.
- A ja sam mislio da je u asno èudovi te - reèe Limeni Drvoseèa.
- A ja sam mislio da je vatrena kugla - uzviknu Lav.
- Ne, niko od vas nije bio u pravu - reèe èoveèuljak blago. - Sve su to bile samo vark
e.
- Varke! - uzviknu Doroti. - Zar vi niste veliki èarobnjak?
- Ti e, devojèice - reèe on. - Ne govori tako glasno! Svr eno je sa mnom ako te neko èuje.
Svi veruju da sam veliki èarobnjak.
- Pa zar niste? - upita devojèica.
- Ni najmanje, du o. Ja sam samo obièan èovek.
- Niste vi obièan èovek - reèe Stra ilo alosnim glasom - vi ste varalica!
- Taèno! - izjavi èoveèuljak trljajuæi rukama kao da ga je ovo obradovalo. - Ja sam vara
lica.
- Pa to je stra no - reèe Limeni Drvoseèa. - Kako æu onda steæi srce?
- Ili ja hrabrost? - upita Lav.
- Ili ja mozak? - jadikovao je Stra ilo bri uæi rukavom suze.
- Dragi moji prijatelji, - reèe Oz - ne govorite mi o takvim trièarijama. Pomislite
na mene i na to u kakvoj sam sada stra noj nevolji.
- Da li jo neko zna da ste vi varalica? - upita Doroti.
- Niko osim vas èetvoro - i mene! - odgovori Oz. - Ja sam toliko dugo varao svet d
a sam veæ poverovao da nikada neæu biti otkriven. Bila je velika gre ka to sam vas uop te
pustio da uðete u prestonu dvoranu. Obièno ne primam ni svoje podanike, pa oni veru
ju da sam stra an.
- Ne razumem - reèe Doroti zbunjeno. - Kako ste se meni prikazali kao velika glava
?
- To je bio jedan od mojih trikova - odgovori Oz. - Molim vas, poðite sa mnom i sv
e æu vam objasniti.
Oz ih povede u jednu stolicu iza prestone dvorane i pokaza im ugao u kome je le al
a velika glava sa ve to iscrtanim licem, napravljena od nekoliko slojeva hartlje.
- Glavu sam pomoæu ice obesio o tavanicu, - reèe Oz - a ja sam stajao iza paravana i
povlaèio konce kako bi se oèi pokretale a usta otvarala.
- A odakle je dolazio glas? - upita Doroti.
- Ja znam da govorim iz trbuha - reèe èoveèuljak - i mogu da uperim svoj glas gde god e
lim. Zato se tebi uèinilo da dolazi iz glave. Evo i ostalih stvari koje sam upotre
bio da vas prevarim! - On pokaza Stra ilu haljinu i masku koju je nosio kada je iz
gledao kao divna ena, a Limeni Drvoseèa vide da èudovi te koje mu se prikazalo nije ni ta
drugo do nekoliko za ivenih ko a. to se tièe vatrene kugle, to je u stvari bila lopta
od pamuka koju je la ni èarobnjak takode okaèio o tavanicu, a zatim natopio uljem i za
palio.
- Znate ta - reèe Stra ilo - trebalo bi da se stidite samog sebe to ste takva varalica
.
- Stidim se. Naravno da se stidim - reèe tu no èoveèuljak. - ali to je bilo jedino to sam
mogao da uèinim. Molim vas, sedite, ovde ima dosta stolica, i ja æu vam isprièati sve
o sebi. I tako oni poseda e i èu e sledeæu prièu:
- Roden sam u Omahi...
- Pa to nije daleko od mog Kanzasa! - uzviknu Doroti.
- Nije, ali je mnogo dalje odavde - reèe on tu no odmahujuæi glavom. - Kada sam odrast
ao, postao sam trbuhozborac, a jedan èuveni majstor me je uveo u posao. Mogu da po
dra avam sve vrste ptica i ivotinja. - Istog trenutka on tako mauknu da Toto naèulji
u i i pogleda oko sebe da vidi gde je maèka. - Posle izvesnog vremena - nastavi Oz -
to mi je dosadilo, pa sam postao balond ija.
- ta je to? - upita Doroti.
- To je èovek koji se na dan odr avanja cirkuske predstave balonom di e u vazduh i tak
o privlaèi silan svet da doðe i kupi ulaznicu - objasni on.
- A, tako! - reèe ona.
- Sada mi je jasno - odgovori Oz - ali kada nosite zelene naoèare, naravno, sve to
vidite izgleda vam zeleno. Smaragdni Grad je sazidan pre mnogo godina. Bio sam m
ladiæ kada me je balon doneo ovamo, a sada sam starac. Moj narod nosi zelene naoèare
toliko dugo da veæina njih misli da je grad stvarno od smaragda, a on je zaista d
ivan sa svim tim dragim kamenjem, zlatom i srebrom. Ja sam dobar prema svojim po
danicima.
- Jednog lepog dana, dok sam izvodio svoju taèku, u ad na balonu su se toliko zamrsi
la da nisam mogao da se spustim. Vinuo sam se èak u oblake, tako visoko da me je v
azdu na struja uhvatila i ponela beskrajno daleko! Putovao sarn kroz oblake ceo da
n i celu noæ, a drugog dana ujutru, kada sam se probudio, video sam da balon lebdi
iznad jedne neobiène, lepe zemlje.
Polako sam se spustio i nisam se uop te ozledio. Na ao sam se u gomili neobiènih ljudi
koji, videv i me kako dolazim iz oblaka, pomisli e da sam veliki Èarobnjak. Ja sam ih
, naravno, ostavio u tom uverenju zato to su mi iz straha obeæali da æe raditi sve to
budem naredio.
Tek koliko da se zabavim i zaposlim ovaj divan narod, ja sam im naredio da sagra
de ovaj grad i ovaj dvorac. Oni su to drage volje uradili. Po to je zemlja bila ta
ko èarobno zelena, palo mi je na pamet da prestonicu nazovem "Smaragdni Grad". Da
bi mu ime bolje pristajalo, naredio sam da svi nose naoèare sa zalenim staklima ka
ko bi im sve to bi ugledali izgledalo zeleno.
- Zar ovde nije sve zeleno? - upita Doroti.
- Ovde je sve kao u bilo kom drugom gradu i oni me vole, ali kada je dvorac sazi
dan, ja sam se zatvorio u njega i nikoga nisam hteo da vidim.
Najvi e sam strahovao od ve tica, koje su zaista bile u stanju da izvode neverovatne
stvari, dok ja nisam imao nikakvu èarobnu moæ. Bilo ih je èetiri u ovoj zemlji, i one
su vladale narodima koji ive na Severu, Jugu, Istoku i Zapadu. Sreæom, Ve tice Sever
a i Juga su bile dobre, i ja sam znao da mi neæe uèiniti ni ta na ao. Ali, Ve tice Istoka
i Zapada su bile veoma zle i, da nisu verovale da sam moæniji od njih, sigurno bi
me odavno uni tile. Bilo kako bilo, ja sam godinama iveo u smrtnom strahu od njih.
Mo ete li zamisliti kako sam se obradovao kada sam èuo da je tvoja kuæica pala na Zlu
Ve ticu Istoka. Kada ste do li meni, bio sam spreman da vam bilo ta obeæam samo da ubij
ete drugu Zlu Ve ticu; ali sada, kada ste u tome uspeli, stidim se to vam moram pri
znati da nisam u stanju da odr im obeæanje.
- Ja mislim da ste vi veoma rðav èovek reèe Doroti.
- Ne, du o, ja sam zaista veoma dobar èovek ali, moram priznati, veoma rðav èarobnjak.
- Zar mi ne mo ete dati mozak? - upita Stra ilo.
- Nije ti ni potreban. ionako svakog dana pone to nauèi . I beba ima mozak, ali skoro
ni ta ne zna. Iskustvo je jedina stvar koja donosi znanje, i to du e ivi , to æe sigurno
icati sve vi e iskustva.
- To je mo da taèno - reèe Stra ilo - ali ja æu biti nesreæan sve dok mi ne date mozak.
La ni èarobnjak ga pa ljivo pogleda.
- Pa, kao to sam kazao - reèe on sa uzdahom - ja ba nisam neki èarobnjak, ali ako doðe s
tra ujutru, napuniæu ti glavu mozgom. Uputstvo za upotrebu neæu moæi da ti dam, do tog
a mora sam da doðe .
- Veliko vam hvala! - uzviknu Stra ilo. - I ne brinite, naæi æu naèin kako da ga upotreb
im.
- A ta æe biti sa mojom hrabro æu? - upita zabrinuto Lav.
- Siguran sam da si ti veoma hrabar - odgovori Oz. - Potrebna ti je samouverenos
t. Svako ivo biæe oseti strah kada se suoèi sa opasno æu. Prava hrabrost je pobeðivanje st
aha, a tu vrstu hrabrosti ima u izobilju.
- Mo da imam, ali se ipak pla im - reèe Lav. - Zaista æu biti veoma nesreæan ako mi ne dat
e malo hrabrosti kojom se pobeðuje strah.
- U redu, daæu ti tu vrstu hrabrosti sutra -odgovori Oz.
- A ta je sa mojim srcem? - upita Limeni Drvoseèa.
- to se toga tièe - odgovori Oz - mislim da gre i to eli srce. Ono veæinu ljudi èini n
Kad bi samo toga bio svestan, bio bi sreæan to ga nema .
- To mora da je stvar shvatanja - reèe Limeni Drvoseèa. - to se mene tièe, ja æu bez ropt
anja podnositi sve nesreæe ako mi budete dali srce.
- U redu - odgovori blago Oz. - Doði sutra k meni i dobiæe srce. Ja sam toliko dugo g
lumio èarobnjaka da mogu jo malo da igram tu ulogu.
- Ka ite mi - reèe Doroti - kako da se vratim u Kanzas.
- Moram o tome da razmislim - odgovori èoveèuIjak. - Daj mi dva-tri dana da razmotri
m stvar.
Poku aæu da pronaðem naèin da te prebacim preko pustinje. U meðuvremenu, vi æete svi biti m
ji gosti, i dok god ivite u ovom dvorcu, moji podanici æe vas slu ati iispunjavati va
m i najmanju elju. Samo jedno tra im zauzvrat za moju pomoæ - kakva god da je. Morate
da èuvate tajnu i nikome ne smete da ka ete da sam varalica.
Oni obeæa e da ni ta od onoga to su èuli neæe reæi i vrati e se puni nade u svoje sobe. Èa
Doroti ponada da æe "Velika i Stra na varalica", kako ga je nazvala, pronaæi naèin da je
vrati u Kanzas. Bila je spremna da mu, ako to uradi, sve oprosti.

VELIKA VARALICA NA DELU

Sledeæeg jutra Stra ilo reèe svojim prijateljima:
- Èestitajte mi. Idem k Ozu da konaèno dobijem mozak. Kada se budem vratio, biæu isti
kao svi ostali ljudi.
- Ti si mi se uvek sviðao ovakav kakav si, reèe Doroti prostodu no.
- Lepo je od tebe to ti se sviða Stra ilo - odgovori on - ali sigurno æe imati bolje mi l
enje o meni kada bude èula mudre reèi koje æe vrcati iz mog novog mozga. - Zatim se on
veselo pozdravi sa svima, ode ka prestonoj dvorani i zakuca na vrata.
- Slobodno! - reèe Oz.
Stra ilo uðe unutra i naðe èoveèuljka kako, duboko zami Ijen, sedi kraj prozora.
- Do ao sam po mozak - reèe Stra ilo malo se snebivajuæi.
- Molim te, sedi na ovu stolicu - odgovori Oz. -Nemoj da se ljuti , ali moraæu da ti
skinem glavu kako bih stavio mozak tamo gde mu je mesto.
- Ni ta ne mari - reèe Stra ilo. - Slobodno mi skinite glavu ako mislite da æe biti pame
tnija kada je budete vratili.
Tada mu èarobnjak skide glavu i istrese slamu. Zatim ode u ostavu odakle uze pregr t
mekinja koje izme a sa èiodama i iglama. Po to ih je dobro protresao, on napuni gornj
i deo Stra ilove glave tom smesom, a ostatak prostora popuni slamom kako bi "mozak
" stajao na mestu.
- Sada æe postati veoma mudar jer sam ti stavio najbolji mozak na svetu.
Stra ilo je bio i zadovoljan i ponosan to se ispunila njegova najveæa elja. Po to toplo
zahvali Ozu, on se vrati svojim prijateljima.
Doroti ga radoznalo pogleda. Na temenu je imao veliko ispupèenje.
- Kako se oseæa ? - upita.
- Oseæam se zaista mudrim - odgovori on spremno. - Postaæu sveznalica èim se naviknem
na mozak.
- Za to ti iz glave trèe te igle i èiode? - upita Limeni Drvoseèa.
- Zato to je postao o trouman - primeti Lav.
- E, pa, odoh i ja Ozu da dobijem srce - reèe Drvoseèa. On se uputi u prestonu dvora
nu i zakuca na vrata. - Slobodno! - odazva se Oz. Drvoseèa uðe unutra i reèe:
- Do ao sam po svoje srce.
- Samo izvoli - odgovori èoveèuIjak. - Ali moram da ti napravim otvor na grudima kak
o bih mogao da stavim srce na pravo mesto. Nadam se da te to neæe boleti.
- Neæe - odgovori Drvoseèa. - Neæu ni osetiti.
I tako Oz donese limarske makaze i proreza mali, èetvrtasti otvor na levoj strani
grudi. Zatim priðe jednom ogromnom ormaru i izvadi iz pregrade divno svileno srce
napunjeno strugotinom.
- Zar nije lepo? - upita.
- Kako da nije! - odvrati Drvoseèa sav sreæan. -Da li je to srce dobro?
- Jeste - odgovori Oz. On stavi Drvoseèi srce u grudi, a zatim preko njega ponovo
postavi komadiæ lima i zalemi mesto koje je bilo seèeno.
- Evo - reèe - sada ima srce na koje bi bio ponosan svaki èovek. ®ao mi je to sam morao
da ti stavim zakrpu na grudi, ali zaista nije bilo drugog naèina. - Ni ta ne smeta!
- uzviknu presreæni Drvoseèa.
- Nikada vam ovo neæu zaboraviti. Veliko vam hvala.
- Nema na èemu - odgovori Oz.
Limeni Drvoseèa se zatim vrati svojim prijateljima, koji mu po ele e mnogo sreèe sa novi
m srcem. Sada se Lav upiti u prestonu dvoranu i zakuca na vrata.
- Slobodno! - reèe Oz.
- Do ao sam po hrabrost - izjavi Lav èim je u ao u prostoriju.
- Dobro - odgovori èoveèuljak. - Dobiæe je.
On ode do ormara i sa gornje police uze jednu èetvrtastu zelenu bocu, èiji sadr aj uli
u bogato ukra enu zlatnu èiniju. Staviv i je ispred Pla ljivog Lava, koji je onju i kao d
a mu miris ne prija, èarobnjak reèe:
- Popij ovo!
- ©ta je to? - upita Lav.
- Pa, - odgovori Oz - da je u tebi, bila bi hrabrost. Zna i sam da se hrabost uve
k nalazi unutra; zato se ovo ne mo e stvarno nazvati hrabro æu dok ga ne ispije . Zato t
i savetujem da to to pre uèini .
Lav bez oklevanja ispi teènost do kraja.
- Kako se sada oseæa ? - upita Oz.
- Hrabro - odgovori Lav i veselo se vrati prijateljima da im se pohvali.
Kada je ostao sam, Oz se nasmeja pri pomisli kako je Stra ilu, Limenom Drvoseèi i La
vu uspeo da pru i upravo ono to su mislili da im nedostaje. - Kako da ne budem vara
lica - reèe - kada me ceo svet primorava da radim stvari za koje svako zna da ne m
ogu biti uèinjene. Bilo je lako usreæiti Stra ila, Lava i Drvoseèu kada su uobrazili da
sam svemoguæ. Ali, biæe mi potrebno vi e od ma te da se Doroti vrati u Kanzas, i sve mi
se èini da ne znam kako se to mo e postiæi.

KAKO JE BALON POLETEO

Doroti nije imala vesti od Oza tri dana. Iako su njeni prijatelji bili sreæni i za
dovoljni, devojèica je bila tu na. Stra ilo im je prièao kako mu se divne misli roje u g
lavi, ali im nije rekao kakve zato to je znao da niko osim njega nije dovoljno pa
metan da ih razume. Limeni Drvoseèa je oseæao kako mu u grudima kuca srce i isprièao j
e Doroti kako je otkrio da je ono mnogo bolje i ne nije od onoga koje je imao kada
je bio èovek od krvi i mesa. Lav je izjavio da se vi e nièega na svetu ne pla i i da bi
mogao da se suprotstavi èitavoj vojsci ili tucetu svirepih Gorogana.
I tako su svi bili zadovoljni osim Doroti, koja je vi e nego ikada èeznula da se vra
ti u Kanzas.
Èetvrtog dana, na njenu veliku radost, Oz je pozvao da doðe k njemu. Kada je u la u pr
estonu dvoranu, on ljubazno reèe:
- Sedi, du o! Mislim da sam na ao naèin kako da ode iz ove zemlie.
- I da se vratim u Kanzas? - upita ona ozbiljno.
- Pa, to se tièe Kanzasa, nisam ba siguran, - reèe Oz - jer nemam pojma u kome se prav
cu nalazi. Ali, najva nije je da preðe pustinju, a onda æe veæ lako pronaæi put do kuæe.
- Kako æu da preðem pustinju? - upita ona. - Reæi æu ti - reèe èoveèuljak. - Vidi , ja sam
zemlju dospeo balonom. Ti si takoðe doletela, ali no ena uraganom. Zato mislim da j
e let najbolji naèin da se preðe pustinja. Ja zaista nisam u stanju da izazovem urag
an. Ovih nekoliko dana sam razmi ljao o svemu, i èini mi se da bih mogao da napravim
balon.
- Kako? - upita Doroti.
- Balon - reèe Oz - se pravi od svile koja se prema e lepkom kako ne bi propu tala gas
. Svile u dvorcu imam napretek, tako da neæe biti te ko da napravimo balon. Ali, u c
eloj ovoj zemlji nema gasa kojim bi se balon napunio da bi mogao da leti.
- ©ta æe nam balon - primeti Doroti - ako ne mo e da leti?
- To je taèno - odgovori Oz - ali postoji jo jedan naèin da poleti, a to je da se isp
uni vrelim vazduhom. Vreo vazduh nije tako dobar kao gas, jer ako se ohladi balo
n æe se spustiti usred pustinje i mi æemo biti izgubljeni.
- Mi! - uzviknu devojèica. - Zar æete i vi poæi sa mnom?
- Naravno - odgovori Oz. - Dosadilo mi je da budem varalica. Ako bih iza ao iz dvo
rca, moji podanici bi ubrzo otkrili da nisam èarobnjak i o alostili bi se to sam ih o
bmanjivao. Zato moram po ceo dan da sedim zatvoren u ovim odajama, a to mi je veæ
dosadilo. Vi e bih voleo da odem s tobom u Kanzas i da se ponovo vratim u cirkus.
- Biæe mi drago da putujem sa vama - reèe Doroti.
- Hvala ti - odgovori on. - Molim te pomozi mi da sastavimo svilu kako bismo poèel
i da pravimo balon.
I tako, Doroti uze iglu i konac u ruke. Istom brzinom kojom je Oz sekao svilene
trake odgovarajuæeg oblika, devojæica ih je pa ljivo sastavIjala. Prva traka je bila o
d svetlozelene svile, druga od tamnozelene, a treæa od smaragdno-zelene, jer je Oz
eleo da napravi balon u raznim nijansama boje koja ih je okru ivala. Bilo je potre
bno tri dana da se sve trake za iju jedna za drugu. Na kraju dobi e svilenu zelenu v
reæu dugaèku skoro sedam metara.
Zatim Oz premaza svilu sa unutra nje strane tankim slojem lepka kako ne bi propu tal
a vazduh, posle èega izjavi da je balon gotov.
- Moramo imati i korpu u kojoj æemo se smestiti - reèe on i posla Vojnika zelene bra
de po veliku korpu za rublje, koju prièvrsti konopcima za donji deo balona.
Kada je sve bilo spremno, Oz obavesti svoje podanike da ide u posetu svom drugu Èa
robnjaku koji ivi u oblacima. Vest se brzo ra iri po gradu i svi doðo e da vide èudesan p
rizor.
On naredi da se balon iznese ispred dvorca, a okupljeni narod je sve radoznalo p
osmatrao. Limeni Drvoseèa je isekao veliku gomilu drva i zapalio vatru, a Oz je dr a
o otvor balona iznad vatre kako bi vreo vazduh ispunio svilenu vreæu. Balon se pos
tepeno naduvao i podigao u vazduh toliko da je korpa samo ovla dodirivala zemlju.
Oz uðe u korpu i reèe glasno okupljenom narodu:
- Ja sada idem na put. Stra ilo æe vladati u mom odsustvu. Nareðujem vam da ga slu ate i
sto kao mene.
Konopac je sada jedva zadr avao balon na zemlji zato to je vazduh u njemu bio vreo.
To ga je èinilo mnogo lak im od okolnog vazduha, pa se trzao i dizao ka nebu.
- Hajde, Doroti! - uzviknu èarobnjak. - Po uri da balon ne odleti.
- Ne mogu nigde da pronaðem Totoa - odgovori Doroti koja nije elela da ostavi pseta
nce. Toto je odjurio u gomilu da laje na neko maèe. Doroti ga najzad pronaðe, uze ga
u naruèje i potrèa prema balonu.
Bila je na nekoliko koraka od korpe, i Oz je veæ ispru io ruke da joj pomogne da se
popne, kada, avaj, konopci popusti e i balon se vinu u nebo bez nje.
- Vratite se! - uzviknu. - Hoæu i ja sa vamal
- Ne mogu da se spustim, du o! - odgovori ioj Oz iz korpe. - Zbogom!
- Zbogom! - povika e svi i podigo e oèi ka èarobnjaku koji je leteo u korpi di uæi se sve v
i vi e u nebo.
I to bi poslednje to ikada vide e od Oza, èudesnog èarobnjaka, iako je on sigurno stiga
o u Omahu i mo da i danas tamo ivi. Ljudi su ga se dugo seæali sa ljubavlju i govoril
i jedni drugima:

- Oz je bio na prijatelj. Kada je bio meðu nama sazidao je ovaj divan Smaragdni Gra
d, a sada, po to je oti ao, ostavio nam je mudrog Stra ila, da vlada.
Ipak, jo dugo nisu mogli da pre ale rastanak sa èudesnim èarobnjakom.

PUT NA JUG
Doroti je gorko plakala to joj se izjalovila nada da æe se vratiti kuæi u Kanzas, ali
kada je ponovo
o svemu razmislila, bila je zadovoljna to nije odletela balonom. I ona i njeni pr
ijatelji bili su alosni to su izgubili Oza.
Limeni Drvoseèa joj priðe i reèe:
- Zaista bih bio nezahvalan kada ne bih alio za èovekom koji mi je podario ovako ne n
o srce. Ako bi bila ljubazna da mi bri e suze da ne zarðam, rado bih malo otplakao za
Ozom.
- Sa zadovoljstvom - odgovori ona i odmah donese ubrus. Limeni Drvoseèa je plakao
nekoliko minuta, a ona mu je pa ljivo brisala suze ubrusom. Kada se isplakao, on j
oj se zahvali i za svaki sluèaj dobro se podmaza uljem iz svoje skupocene kantice.

Stra ilo je postao vladar Smaragdnog Grada, i mada nije bio èarobnjak, narod se njim
e ponosio. - Ovo je - govorili su - jedini grad na svetu kojim vlada èovek napunje
n slamom. ©to se toga tièe, bili su potpuno u pravu.
Sutradan, po to je balon sa Ozom odleteo, èetiri prijatelja se sastado e u prestonoj d
vorani da o svemu porazgovaraju. Stra ilo je sedeo na velikom prestolu, a ostali s
u, puni po tovanja, stajali pred njim.
- Ne mo e se reæi da nismo imali sreæe - reèe novi vladar. - Ovaj dvorac i Smaragdni Gra
d pripadaju nama, i mo emo da radimo to god hoæemo. Kada samo pomislim da sam donedav
no visio na motki usred polja kukuruza, a da sam sada vladar ovog divnog grada,
potpuno sam zadovoljan svojom sudbinom.
- I ja sam veoma zadovoljan svojim novim srcem - reèe Limeni Drvoseèa.- To je zaista
bila jedina stvar na svetu koju sam eleo.
- ©to se mene tièe, zadovoljan sam to znam da sam hrabar kao bilo koja ivotinja, ili èak
hrabriji - reèe skromno Lav.
- Kad bi samo Doroti htela da ivi u Smaragdnom Gradu - nastavi Stra ilo - svi bismo
bili sreæni.
- Ja ne elim da ivim ovde! - uzviknu Doroti.- elim da se vratim u Kanzas i budem sa
tetka Emom i èika Henrijem.
- Pa ta onda da radimo? - upita Drvoseèa.
Stra ilo odluèi da razmisli. Razmi ljao je tako pomno da su èiode i igle poèele da mu izbi
jaju iz mozga. Najzad reèe:
- Za to ne pozovemo Krilate Majmune i zatra imo od njih da te prenesu preko pustinje
?
- To mi uop te nije palo na pamet! - radosno reèe Doroti. - To je re enje. Idem odmah
po zlatnu kapu.
Donev i kapu u prestonu dvoranu ona izgovori èarobne reèi, i èopor Krilatih Majmuna ubrz
o ulete kroz otvoren prozor i stade pred nju.
- Ovo je drugi put da si nas pozvala - reèe kralj Krilatih Majmuna i pokloni se pr
ed devojèicom. - ©ta eli ?
- elim da me odnesete u Kanzas - reèe Doroti.
Kralj zatrese glavom i reèe: - To je nemoguæe. Mi pripadamo samo ovoj zemlji i ne mo e
mo da je napu tamo. Do sada nijedan Krilati Majmun nije bio u Kanzasu i mislim da
nikada neæe ni biti. Biæemo sreæni da uèinimo za tebe sve to je u na oj moæi, ali pustinju
preðemo ne mo emo. Zbogom! Pokloniv i joj se jo jednom, kralj Krilatih Majmuna ra iri kr
ila i u pratnji svoje svite odlete kroz prozor. Doroti skoro zaplaka od razoèarenj
a.
- Proæerdala sam moæ èarobne kape ni na ta - reèe ona. - Krilati Majmuni mi ne mogu pomoæi
- To je veoma tu no - reèe Drvoseèa ne na srca.
Stra ilo je ponovo razmi ljao. Glava mu se ispupèi tako stra no da se Doroti upla i da æe p
snuti.
- Hajde da pozovemo vojnika zelene brade - reèe - i pitamo ga za savet.
I tako pozva e vojnika koji pla ljivo uðe u prestonu dvoranu jer, dok je Oz bio tu, nj
emu nijednom nije bilo dopu teno da prekoraèi prag.
- Ova devojèica - reèe mu Stra ilo - eli da preðe pustinju. Kako da to uèini?
- Ne znam - odgovori vojnik - jer do sada niko nije pre ao pustinju osim Oza.
- Postoji li neko ko mi mo e pomoæi? - uzbuðeno upita Doroti.
- Mo da bi mogla Glinda - predlo i on.
- Ko je Glinda? - upita Stra ilo.
- Ve tica Juga koja vlada Trbonjama. Ona je najmoænija od svih ve tica. Osim toga, nje
n dvorac se nalazi na ivici pustinje, i ona mo da zna naèin na koji mo e da se preðe pre
ko nje.
- Da li je Glinda dobra ve tica? - upita devojèica.
- Trbonje ka u da je dobra - reèe vojnik - i ljubazna prema svakom. Èuo sam da je Glin
da prelepa ena, koja zna tajnu kako da ostane mlada uprkos svojim godinama.
- Kako se sti e do njenog dvorca? - upita Doroti.
- Putem na jug - odgovori on. - Ali, prièa se da putnike vrebaju razne opasnosti.
U umama ive divlje ivotinje i neki èudni ljudi koji ne vole da stranci prolaze kroz n
jihovu zemlju. Zbog toga nijedan Trbonja nikada nije do ao u Smaragdni Grad.
Vojnik ih zatim ostavi, a Stra ilo reèe:
- Uprkos opasnostima, izgleda da je za Doroti najbolje da otputuje u zemlju Juga
i zamoli Glindu da joj pomogne. Jer, naravno, ako ostane ovde, nikada se neæe vra
titi u Kanzas.
- Mora da si ponovo razmi ljao - primeti Limeni Drvoseèa.
- Jesam - reèe Stra ilo.
- Ja æu poæi sa Doroti - izjavi Lav - jer sam se umorio od ovog grada. Ja sam ipak d
ivlja ivotinja i u eleo sam se ume i prirode. Osim toga, Doroti æe biti potreban neko
da je titi.
- U pravu si - slo i se Drvoseèa. - Moja sekira joj mo e biti od pomoæi, zato æu i ja poæi
zemlju Juga.
- Kada polazimo? - upita Stra ilo. - Zar i ti ide ? - upita e ga iznenaðeno.
- Naravno. Da nije bilo Doroti, nikada ne bih dobio mozak. Ona me je skinula s o
ne motke i dovela u Smaragdni Grad. Svu svoju sreæu dugujem njoj, i ja je neæu ostav
iti sve dok ne ode u Kanzas.
- Hvala vam - reèe zahvalno Doroti. - Svi ste veoma dobri prema meni. elela bih da
krenem na put to je moguæe pre.
- Poæi æemo sutra ujutru - odgovori Stra ilo. - A sada, hajde da se spremimo, jer pred
nama je dugaèak put.

RATOBORNO DRVEÆE
Sledeæeg jutra Doroti se izljubi sa lepom zelenom devojkom, i oni se oprosti e sa Vo
jnikom zelene brade, koji ih otprati do kapije.
Kada ih Èuvar Kapije ponovo ugleda, zaèudi se to napu taju tako krasan grad i idu u sus
ret novim opasnostima. On ipak odmah otkljuèa njihove naoèare, vrati ih u zelenu kut
iju i po ele im mnogo sreæe na putu.
- Vi ste sada na vladar - reèe on Stra ilu - zato morate da nam se to pre vratite.
- Hoæu, naravno, ako budem mogao - odgovori Stra ilo - ali prvo moram da pomognem Do
roti da se vrati kuæi.
Opra tajuæi se od dobroæudnog Èuvara Kapije, Doroti reèe:
- U va em divnom gradu su svi bili veoma ljubazni prema meni. Nemam reèi da vam se z
ahvalim.
- I ne poku avaj, draga moja - odgovori on.
- Mi bismo eleli da ostane sa nama, ali po to eli da se vrati u Kanzas, nadam se da æe
eti da nade put. - On zatim otvori kapiju na spolja njem zidu, kroz koju oni izaðo e na
put.
Sunce je jarko sijalo kada na i prijatelji kreto e ka Zemlji Juga. Odlièno raspolo eni,
uz put su se smejali i æaskali. Doroti se jo jedanput ponadala da æe se vratiti kuæi, a
Stra ilo i Limeni Drvoseèa su bili sreæni to mogu da joj pomognu. to se tièe Lava, on je
odu evljeno nju io sve vazduh i mahao repom od radosti to je ponovo u prirodi Toto je
trèkarao oko njih i uz veseli lave jurio leptirove.
- Gradski ivot mi uop te ne prija - primeti Lav odluèno koraèajuæi. - Mnogo sam oslabio,
a osim toga, sada jedva èekam da poka em drugim ivotinjama kako sam postao hrabar.
Oni se okreto e i baci e poslednji pogled na Smaragdni Grad. Sve to su mogli da vide
iza zelenih zidova bilo je mno tvo kula i zvonika, a visoko iznad svih uzdizao se
Ozov dvorac.
- Ipak Oz nije bio tako rðav èarobnjak - reèe Limeni Drvoseèa oseæajuæi kako mu u grudima l
pa srce.
- Uspeo je da mi da mozak, i to veoma dobar - reèe Stra ilo.
- Ako je Oz uzeo hrabrost iz iste boce kao ja, - dodade Lav - onda mora da je ve
oma hrabar èovek.
Doroti ne reèe ni ta. Oz nije odr ao dato obeæanje, ali po to je uèinio sve to je mogao, o
mu je oprostila. Kao to je sam rekao, bio je dobar èovek ali lo èarobnjak.
Prvog dana put je vodio preko zelenih polja punih divnog cveæa koja su se pru ala sv
uda oko Smaragdnog Grada. Te noæi su zanoæili na travi. Iznad njih nije bilo nièeg osi
m zvezda, ali se oni zaista veoma dobro odmori e.
Ujutru nastavi e put, sve dok ne doðo e do jedne guste ume. Nikako nisu mogli da je zao
biðu jer je izgledalo da se pru a i sa leve i sa desne strane unedogled, a osim toga
, u strahu da se ne izgube, nisu se usuðivali da promene pravac puta. Stoga pogled
a e sa koje strane æe najlak e da uðu u umu.
Stra ilo, koji je i ao prvi, na kraju otkri jedno ogromno, razgranato drvo ispod èijih
grana su putnici mogli da proðu. On se uputi prvi ka drvetu, ali èim sti e ispod prvi
h grana, one se savi e, obmota e oko njega i podigo e ga uvis. Sledeæeg trenutka bio je
glavaèke baèen meðu svoje drugove.
Stra ilo nije bio povreðen ali je, kada ga je Doroti podigla, izgledao zbunjeno i pr
ilièno o amuæeno.
- Evo jo jednog prolaza izmeðu drveæa! -uzviknu Lav.
- Pustite mene prvog - reèe Stra ilo - zato to se neæu povrediti ako me ponovo bace. -
Rekav i ovo, on priðe drugom drvetu, ali ga grane odmah zgrabi e i ponovo baci e nazad.
- Ovo je neverovatno! - uzviknu Doroti. - ta æemo sad?
- Izgleda da je drveæe odluèilo da se bori protiv nas kako bi nam spreèilo prolaz - pr
imeti Lav.
- Sada æu ja da poku am - reèe Drvoseèa, stavi sekiru na rame i uputi se ka prvom drvetu
koje je grubo postupilo sa Stra ilom. Kada se jedna velika grana savi da ga uhvat
i, Drvoseèa je udari sekirom tako sna no da je napola preseèe. Istog trenutka kro nja se
zatrese kao da oseæa bol, a Limeni Drvoseèa bezbedno proðe.
- Napred! - uzviknu ostalima. - Po urite!
Svi potrèa e i prodo e netaknuti ispod drveta osim Totoa, koga je jedna granèica zgrabil
a i tresla sve dok nije poèeo da zavija. Meðutim, Drvoseèa odmah odseèe granèicu i oslobod
i psetance.
Ostalo drveæe u umi nije ni ta uèinilo da ih vrati, pa zakljuèi e da samo prvi red drveæa
da savija grane i da je to verovatno umska stra a koja poseduje ovu èarobnu moæ kako bi
strance spreèila da uðu. Èetiri putnika su bez te koæa pro la kroz umu i stigla do njenog
aja. Tada se, na njihovo iznenaðenje, naðo e pred visokim zidom koji je izgledao kao d
a je napravIjen od belog porcelana. Bio je vi i od njih i gladak kao povr ina neke p
osude.
- ta æemo sada? - upita Doroti.
- Napraviæu i merdevine - reèe Limeni Drvoseèa - zato to æemo morati da preskoèimo zid.

KRHKA PORCELANSKA ZEMLJA

Dok je Limeni Drvoseèa pravio merdevine od drveta koje je na ao u umi, Doroti le e na z
emlju i zaspa jer je bila umorna od dugog hodanja. Lav se takoðe sklupèa da spava, a
Toto le e pored njega. Stra ilo je posmatrao Drvoseèu kako radi, a zatim mu reèe:
- Ne razumem za to se ovaj zid ovde nalazi, niti od èega je napravljen.
- Odmaraj mozak i ne brini zbog zida - odgovori Drvoseèa. - Kada ga budemo preskoèil
i videæemo ta se nalazi s druge strane.
Malo kasnije, merdevine su bile gotove. Izgledale su nezgrapno, ali Limeni Drvos
eèa je bio siguran da su èvrste i da æe dobro poslu iti. Stra ilo probudi Doroti, Lava i T
otoa i reèe im da su merdevine gotove. Stra ilo prvi krete uz njih, ali tako nespret
no da je Doroti morala da se penje odmah iza njega i pridr ava ga da ne padne.
Kada se glavom izdigao iznad zida, Stra ilo uzviknu: - O, bo e!
- Nastavi! - doviknu mu Doroti. Stra ilo se pope jo malo vi e i sede na zid, a Doroti
pogleda preko zida i uzviknu: - O, bo e! - kao to je i Stra ilo kazao.
Zatim se pope Toto i odmah poèe da laje, ali ga Doroti uti a. Lav se pope sledeæi, a L
imeni Drvoseèa poslednji. Obojica uzviknu e: - O, Bo e! - èim pogleda e preko zida. Kada s
vi poseda e na zid i pogleda e nadole, ukaza im se neobièan prizor.
Pred njima se pru ao prostran predeo, gladak, sjajan i beo kao dno nekog velikog t
anjira. Razbacane unaokolo nalazile su se mnogobrojne kuæice napravljene samo od p
orcelana i obojene jarkim bojama. Kuæice su bile male, najvi a meðu njima dosezala je
samo do Dorotinog struka. Okolo su se nalazile lepe, male staje ograðene plotovima
od porcelana, u koji je stajalo u grupama mno tvo porcelanskih krava, ovaca, konj
a, svinja i ivine.
Ali, najèudniji od svega bili su itelji ove neobiène zemlje. Bilo je tu mlekarica i p
astirica, obuèenih u jeleke jarkih boja i suknjice posute zlatnim taèkicama; princez
a u skupocenim haljinama od zlatne i ljubièaste svil pastira obuèenih u kratke panta
lone na ru ièaste, ute i plave pruge i cipele sa zlatnim kopèama; prinèeva sa krunama od
dragog kamenja, odevenih u satenska odela i ogrtaèe od hermelina; sme nih klovnova u
èipkanim odelima sa crveno obojenim obrazima i visokim iljatim kapama. Najèudnije od
svega je bilo to to su svi ovi ljudi, pa èak i njihova odeæa, bili napravljeni od po
rcelana i to su bili tako siæu ni da èak ni najvi i meðu njima nije dosezao iznad Dorotino
kolena.
U prvom trenutku, ovi ljudi su samo gledali u putnike, osim jednog glavatog pset
anceta od ru i èastog porcelana koje priðe zidu i poèe slabim glasiæem da laje na njih, a
zatim ponovo otrèa nazad.
- Kako æemo da siðemo? - upita Doroti. Merdevine su bile tako te ke da nisu mogli da i
h podignu, pa zato Stra ilo prvi skoèi sa zida, a ostali na njega tako da pri padu n
isu povredili noge. Pazili su, naravno, da mu ne padnu na glavu i izbodu noge na
èiode. Po to su se bezbedno spustili, podigo e Stra ila èije se telo spljo tilo i lupkanje
mu popravi e oblik.
- Ako elimo da stignemo na drugu stranu, moramo da proðemo kroz ovu neobiènu zemlju -
reèe Doroti - jer ne bi bilo pametno da idemo bilo kojim drugim putem osim u prav
cu juga.
Oni krenu e kroz porcelansku zemlju i prvo naiðo e na jednu porcelansku mlekaricu koja
je muzla porcelansku kravu. Kada se pribli i e, krava se iznenada ritnu, prevrnu aml
icu, kofu, pa èak i samu mlekaricu, i sve uz glasan tresak popada na porcelansko t
le.
Doroti zaprepa æena vide da je krava polomila nogu, da se kofa razbila u paramparèad i
da sirota mlekarica ima ogrebotinu na levom laktu.
- Pazite! - uzviknu mlekarica ljutito. - Vidite ta ste uradili! Moja krava je pol
omila nogu i sad molram da je vodim majstoru da je zalepi. Za to ste do li ovde i up
la ili moju kravu?
- Veoma mi je ao - odgovori Doroti. - Oprostite, molim vas!
Lepa mlekarica je bila suvi e ljuta da bi i ta odgovorila. Ona zlovoljno podi e slomlj
enu nogu i povede svoju kravu. Sirota ivotinja je hramala na tri noge. Kada se ud
aljila, mlekarica nekoliko puta prekorno pogleda nezgrapne strance preko ramena,
sve vreme dr eæi povreðeni lakat pripijen uz telo. Doroti je bila o alo æena zbog ovog nes
eænog sluèaja.
- Ovde moramo da budemo veoma pa ljivi - reèe dobrodu ni Drvoseèa - inaèe æemo toliko ozled
ti ova ljupka mala stvorenja da se nikada neæe oporaviti.
Malo dalje Doroti naiðe na divno obuèenu mladu princezu koja, kad ugleda strance, pr
vo zastade, a onda poèe da be i.
Po to je Doroti elela da je vidi izbliza, potrèa za njom, ali joj devojka od porcelan
a doviknu:
Ne jurite za mnom! Ne jurite za mnom.
Njen glasiæ je bio toliko upla en da Doroti stade i reèe: - Za to?
- Zato to - odgovori princeza koja takoðe zastade - ako nastavim da trèim, mogu da pa
dnem i polomim se.
- Zar te ne mogu popraviti? - upita devojèica.
- O, da, ali znate, posle krpljenja neæu vi e nikada biti tako lepa - odgovori princ
eza.
- Verovatno - reèe Doroti.
- Jedan od na ih klovnova, gospodin aljivd ija - nastavi devojka od porcelana - staln
o poku ava da izvodi stoj na glavi. On se toliko puta razbio da je lepljen na sto
mesta i vi e uop te nije lep. Evo ga dolazi, pa se mo ete i sami uveriti.
I zaista, prema njima je i ao veseli mali klovn, i Doroti primeti da je njegovo di
vno odelo crvene, ute i zelene boje potpuno prekriveno pukotinama koje su jasno p
okazivale da je mnogo puta popravljan.
Klovn stavi ruke u d epove, napuæi se i klimajuæi bezobrazno glavom, reèe:
Za to pilji , divna gospo. U sirotog i starog pajaca? to si tako kruto stala, Da l' s
i motku progutala?
- Smirite se, gospodine - reèe princeza. Zar ne vidite da su ovo stranci, prema ko
jima se treba odnositi sa po tovanjem?
- To je samo naèin moj da izrazim obzir svoj! -izjavi klovn i odmah napravi stoj n
a glavi.
- Ne obraæajte pa nju na gospodina aljivd iju - reèe princeza Doroti. - On je toliko puta
lomio glavu da je postao budalast!
- Ah, ni ta ne mari - reèe Doroti. - Vi ste tako lepi - nastavi ona - da bih sigurno
mogla mnogo da vas volim. Dozvolite mi da vas odnesem u Kanzas i stavim na tetk
a Emin kamin kao ukras. Mogla bih da vas ponesem u kotarici.
- To bi me uèinilo veoma nesreænom - odgovori princeza od porcelana. - Vidite, mi u
na oj zemlji ivimo zadovoljno, mo emo da prièamo i kreæemo se koliko elimo. Ali kad god n
kog od nas odnesu odavde, mi se odmah ukrutimo, i mo emo samo da stojimo na mestu
i lepo izgledamo. Od nas se, naravno, samo to i oèekuje - da budemo ukras na kamin
ima, u vitrinama i na stolovima, ali ivot nam je ipak mnogo lep i u na oj zemlji.
- Niza to na svetu vas ne bih unesreæila! uzviknu Doroti. - Zbogom.
- Zbogom - odgovori princeza. Hodali su oprezno kroz porcelansku zemlju. ®ivotinje
i ljudi su im se sklanjali s puta u strahu da ih stranci ne polome. Posle otpri
like jednog sata, putnici stigo e na drugu stranu zemlje i naiðo e na jo jedan zid od p
orcelana.
Ovaj zid nije bio tako visok kao prvi, pa su uspeli da se popnu na vrh tako to su
prvo stali Lavu na leða. Na kraju i Lav skoèi na zid. Ali, pri skoku zakaèi repom jed
nu crkvicu od porcelana i ona se razbi u paramparèad.
- teta! - reèe Doroti. - Imali smo sreæe da smo o tetili samo kravu i crkvu. Mogli smo
da nanesemo jo vi e zla ovim siæu nim ljudima. Oni su svi tako krhki!
- Jesu, zaista - reèee Stra ilo. - Sreæan sam to sam napravIjen od slame, pa se ne mogu
tako lako o tetiti. Na svetu ima i gorih stvari nego to je biti stra ilo!

LAV POSTAJE CAR IVOTINJA

Po to su si li sa porcelanskog zida, putnici se naðo e u jednom neprijatnom predelu, pun
om moèvara obraslih visokom, gustom trskom. Bilo je te ko probijati se i zaobilaziti
jame pune blata, jer je trska bila toliko gusta da ih je sakrivala. Gledajuæi pa lj
ivo kuda idu, uspeli su da stignu do èvrstog tla. Ali, sada je predeo bio jo nepris
tupaèniji, i posle dugog i zamornog hoda kroz ipra je, oni uðo e u jednu umu gde je drveæ
ilo veæe i starije od onoga koje su veæ videli.
- Ova uma je zaista divna - izjavi Lav gledajuæi radosno oko sebe. - Nikada nisam v
ideo tako lep predeo.
- Meni izgleda sumorno - reèe Stra ilo.
- Ni najmanje - odgovori Lav. - Mogao bih ovde da ivim celog ivota. Pogledajte sam
o kako je li æe pod va im nogama suvo i meko, i kako je gusta i zelena mahovina kojom
je obraslo ovo staro drveæe. Nijedna divlja ivotinja ne bi mogla da po eli prijatnlji
dom.
- Mo da u umi veæ ima divljih ivotinja, reèe Doroti.
- Pretpostavljam da ima - odgovori Lav - ali ne vidim nijednu.
I li su kroz umu sve dok se nije sasvim spustio mrak. Doroti, Toto i Lav lego e na ze
mlju da spavaju, a Drvoseèa i Stra ilo ostado e da kao obièno èuvaju stra u.
Sledeæeg jutra nastavi e put. Nisu daleko odmakli kada zaèu e potmulu buku koja je lièila
na glasove divljih ivotinja. Toto malo zacvile, ali se ostali ne upla i e i nastavi e d
a idu dobro utabanom stazom, sve dok ne stigo e do jednog proplanka na kome su se
nalazile stotine ivotinja svih vrsta. Bilo je tigrova i slonova, medveda i vukova
, lisica i svih ostalih ivotinja iz zoologoje, tako da se Doroti za trenutak upla i
. Meðutim, Lav im objasni da ivotinje imaju zbor i da su, sudeæi po mumlanju i re anju,
sigurno u velikoj nevolji.
Dok je govorio, nekoliko ivotinja ga ugleda i odmah se veliki skup uti a kao omaðijan
. Najveæi tigar priðe Lavu, pokloni se i reèe:
- Dobro nam do ao, o, care svih ivotinja? Stigao si u pravi èas da nas odbrani od nepr
ijatelja i vrati mir ivotinjama koje ive u ovoj umi.
- O èemu se radi? - mirno upita Lav.
- Nama svima preti opasnost od svirepog neprijatelja koji je nedavno do ao u ovu um
u -odgovori tigar. - To je jedno ogromno èudovi te nalik na pauka, èiji je trup veliki
kao u slona, a pipci dugaèki kao stabla. Pomoæu osam takvih dugaèkih pipaka ono gami e u
mom, grabi ivotinje jednim od njih, stavlja u èeljust i pro dire, ba kao pauk muvu. Po t
o niko od nas nije bezbedan dok je ovo opako stvorenje ivo, sazvali smo zbor da o
dluèimo ta da radimo.
Lav se za trenutak zamisli.
- Ima li jo lavova u ovoj umi? - upita. - Nema; bilo ih je, ali ih je èudovi te pro dral
o. A, osim toga, nijedan od njih nije bio tako veliki i hrabar kao ti.
- Da li æete me slu ati i po tovati kao cara ume ako ubijem va eg neprijatelja! - upita L
av.
- Rado æemo to uèiniti - odgovori tigar, a sve ostale ivotinje zaurla e iz sve snage: -
Hoæemo!
- Gde se sada nalazi taj ogromni pauk? upita Lav.
- Tamo, meðu hrastovima - reèe tigar pokazujuæi pravac prednjom apom.
- Pripazite dobro na moje prijatelje - reèe Lav - a ja smesta odoh na megdan sa ti
m èudovi tem.
On se oprosti od svojih drugova i krete ponosno u boj sa neprijateljem.
Lav zateèe ogromnog pauka na spavanju. Bio je tako grozan da na prijatelj sa gaðenjem
okrete nju ku. Pipci su mu bili ba onoliko dugaèki kao to je tigar rekao, a trup prek
riven o trom, crnom dlakom. Imao je ogromna usta i red o trih, dugaèkih zuba. Meðutim, g
lava mu je bila spojena za debeo trup vratom tankim kao struk u osice. Ovo dade
Lavu ideju kako da na najbolji naèin napadne èudovi te. Po to je znao da je lak e da ga na
padne na spavanju nego budnog, Lav se u jednom velikom skoku naðe taèno na njegovim
leðima. Zatim, jednim udarcem sna ne ape naoru ane o trim kand ama odvoji paukovu glavu od
trupa. Skoèiv i na zemlju, Lav je posmatrao svoju rtvu sve dok njeni dugaèki pipci nisu
prestali da se koprcaju, to je bio znak da je èudovi te mrtvo.
Lav se vrati na proplanak na kojem su ga ivotinje èekale i ponosno reèe:
- Vi e ne morate da se pla ite neprijatelja.
Tada se sve ivotinje duboko pokloni e pred Lavom kao pred svojim carem, i on im obeæa
da æe se vratiti i vladati njima èim Doroti bude na la put za Kanzas.

ZEMLJA TRBONJA
Èetiri putnika bezbedno proðo e ostatak ume, a kad izaðo e iz njene tmine, ugleda e pred s
m jedno strmo brdo, prekriveno ogromnim kamenjem.
- Biæe nam te ko da se popnemo - reèe Stra ilo - ali ipak moramo preæi preko tog brda.
On poðe prvi a ostali za njim. Stigli su skoro do prvog kamena, kada zaèu e jedan grub
glas kako vièe:
- Odbijte!
- Ko ste vi? - upita Stra ilo. Iznad kamenja se pomoli neka glava i isti glas reèe:
- Ovo brdo je na e, i ne dozvoljavamo nikome da preðe preko njega.
- Ali, mi moramo da preðemo - reèe Stra ilo. - Idemo u zemlju Trbonja.
- Neæe moæi! - odgovori glas, a zatim se ispred kamena pojavi najèudniji èovek koga su n
a i putnici ikada videli.
Bio je malog rasta i zdepast. Velika glava, na temenu pljosnata, stajala je na d
ebelom vratu punom bora.
Èovek uop te nije imao ruke, i, videv i to, Stra ilo pomisli da ih ovako bespomoæno stvore
nje ne mo e spreèiti da se popnu na brdo.
- ®ao mi je to neæemo postupiti po va oj elji, ali mi moramo da preðemo preko ovog brda d
padalo se to vama ili ne. - Rekav i to, Stra ilo poðe hrabro napred.
Brzinom munje, èovekova glava izlete napred a vrat mu se istegnu sve dok pljosnato
teme ne udari Stra ila posred srede, tako jako da se ovaj otkotrlja u podno je. Sko
ro istom brzinom glava se vrati na telo, a èovek se osorno nasmeja i reèe:
- To nije ba tako lako kao to ste misIili!
Iza ostalog kamenja se zaèu gromoglasno smejanje, i Doroti primeti na stotine bezr
ukih glavonja - po jednog iza svakog kamena.
Lav se razljuti zbog smeha èiji je povod bila Stra ilova nezgoda i uz gromoglasnu ri
ku koja se razlegnu kao grmljavina, pojuri uzbrdo.
Jedna glava ponovo izlete i veliki Lav se otkotrlja nizbrdo kao da ga je udarilo
topovsko ðule.
Doroti pritrèa i pomo e Stra ilu da ustane, a Lav, sav u modricama, priðe joj i reèe:
- Uzaludno je boriti se sa ljudima koji se gaðaju glavama. Ko im se mo e suprotstavi
ti?
- ta da radimo? - upita ona.
- Pozovi Krilate Majmune - predlo i Limeni Drvoseèa. - Ima pravo da im jo jednom ne to n
aredi .
- Odlièna zamisao! - odgovori ona i, stavIjajuæi zlatnu kapu na glavu, izgovori èarobn
e reèi. Majmuni su bili taèni kao uvek, i za nekoliko trenutaka pred njom je stajao
ceo èopor.
- ta zapoveda ? - upita kralj Krilatih Majmuna duboko se pokloniv i.
- Prenesite nas preko brda u zemlju Trbonja -odgovori devojèica.
- Biæe izvr eno! - reèe kralj i istog trenutka Krilati Majmuni podigo e èetiri putnika i T
otoa u vazduh i odlete e sa njima. Dok su leteli preko brda, Glavonje su urlale od
besa, ali nisu mogli da dohvate Krilate Majmune koji su bezbedno preneli preko
brda Doroti i njene drugove i spustili ih u divnu zemlju Trbonja.
- Ovo je poslednji put da smo do li po tvojoj zapovesti - reèe kralj Doroti. - Zbogo
m, i sve najbolje.
- Zbogom, i mnogo vam hvala - odgovori devojèica, a Krilati Majmuni polete e u nebo
i za tren oka se izgubi e iz vida.
Zemlja Trbonja je bila bogata i sreæna. Jedno za drugim nicala su itna polja ispres
ecana lepo poploèanim putevima i potoèiæima koji su prijatno uborili. Plotovi, kuæice i m
ostiæi bili su obojeni u jarkocrveno, ba kao to su u zemlji ®mirkavaca bili obojeni u i
to ili u zemlji ®vakaèa u plavo. Same Trbonje bili su niskog rasta i debelju kasti, i
delovali su dobrodu no. Svi su bili obuèeni u crveno, pa su se u zelenoj travi i u uæka
stom itu jasno uoèavali.
Majmuni ih spusti e blizu jedne seoske kuæe, i èetiri putnika se uputi e prema njoj i za
kuca e na vrata. Otvori domaæica koja ih, kada je Doroti zamoli da im da ne to za jelo
, sve poslu i ukusnom veèerom: dade im tri razne torte, èetiri vrste kolaèa i èa u mleka za
Totoa.
- Koliko ima da se ide odavde do Glindinog dvorca? - upita devojèica.
- Ne mnogo - odgovori domaæica. - Krenite na jug i ubrzo æete stiæi do njega.
Po to su zahvalili dobroj eni, osve eni putnici poðo e dalje. I li su preko polja i prelaz
li preko ljupkih mostiæa, sve dok na kraju ne ugleda e divan dvorac. Pred kapijom su
stajale tri mlade devojke obuèene u gizdave crvene uniforme ukra ene zlatnim iritima
. Kada im Doroti priðe, jedna od njih je upita:
- Za to ste do li u Zemlju Juga?
- Da vidim Dobru Ve ticu koja ovde vlada - odgovori ona.
- Hoæete li me odvesti k njoj?
- Ka ite mi kako se zovete i ja æu pitati Glindu eli li da vas primi.
Oni joj se predstavi e i devojka-vojnik ode u dvorac. Posle nekoliko minuta se vra
ti i reèe da æe Doroti i njeni prijatelji biti odmah primljeni.

GLINDA ISPUNJAVA DOROTINU ELJU

Pre nego to su oti li da vide Glindu, bili su odvedeni u jednu odaju gde se Doroti
umila i oèe ljala, Lav otresao pra inu sa grive, Stra ilo popravio svoj oblik to je bolje
mogao, a Drvoseèa izglaèao lim i podmazao zglobove.
Kada su bili gotovi, oni poðo e za devojkom-stra arom u dvoranu u kojoj je ve tica Glind
a sedela na prestolu od rubina.
Bila je lepa i mlada. Plamenocrvena kosa padala joj je u uvojcima preko ramena.
Haljina joj je bila bela kao sneg, a oèi plave. Ona ljubazno pogleda devojèicu.
- ta mogu da uèinim za tebe, dete moje? -upita.
Doroti isprièa ve tici sve to joj se dogodilo: kako je uragan doneo u Oz, kako je na la
drugove i kroz kakve je sve neobiène pustolovine pro la.
- Moja najveæa elja je - zavr i ona - da se vratim u Kanzas jer æe tetka Ema sigurno po
misliti da mi se dogodilo ne to stra no i obuæi æe crninu, a ako etva nije bila bolja neg
o pro le godine, sigurna sam da èika Henri neæe moæi ni to da joj pru i.
Glinda se na e i poljubi ljupku devojèicu u lice. - Sigurno znam kako æe da se vrati u K
anzas - reèe ona, a zatim dodade: - Ali, ako ti to ka em, mora mi dati zlatnu kapu.
- Vrlo rado! - uzviknu Doroti. - Meni vi e nije potrebna, a vi æete moæi tri puta da z
apovedate Krilatim Majmunima.
- Mislim da mi njihove usluge neæe biti potrebne vi e od tri puta - odgovori Glinda
sme kajuæi se.
Doroti joj predade zlatnu kapu, a èarobnica upita Stra ila:
- ta æe da radi kada te Doroti bude napustila?
- Vratiæu se u Smaragdni Grad - odgovori on. -Oz me je postavio za vladara i narod
me voli. Jedino me brine prelaz preko brda na kome ive one Glavonje.
- Pomoæu zlatne kape narediæu Krilatim Majmunima da te odnesu do kapije Smaragdog Gr
ada - reèe Glinda - jer, bilo bi teta li iti narod tako izuzetnog vladara.
- Da li sam zaista izuzetan? - upita Stra ilo.
- Kako da nisi - odgovori Glinda. Obraæajuæi se Limenom Drvoseèi, ona upita:
- ta æe biti sa tobom kada Doroti bude otputovala iz ove zemlje?
On se osloni o svoju sekiru, zamisli se za trenutak, a zatim reèe:
- ®mirkavci su bili veoma ljubazni prema meni. Po to se Zla Ve tica istopita, oni su el
eli da postanem niihov vladar. ®mirkavci su mi dragi, iako bih mogao da se vratim
u Zemlju Zapada, ne bih ni ta drugo nego da njima vladam.
- Moja druga naredba Krilatim Majmunima - reèe Glinda - biæe da te bezbedno odnesu u
Zemlju ®mirkavaca. Tvoj mozak mo da ne izgleda tako veliki kao Stra ilov, ali si zato
sjajniji od njega - naroèito kada te dobro izglaèaju - i ubeðena sam da æe ®mirkavcima vl
dati mudro i dobro.
Zatim se èarobnica okrete velikom, èupavom Lavu i upita?
- Kuda æe ti kada se Doroti vrati svojoj kuæi?
- Iza brda na kome ive Glavonje - odgovori on - nalazi se jedna stara, velika uma èi
ji su me stanovnici izabrali za svog cara. Ako bih mogao da se vratim u tu umu, p
ro iveo bih u njoj veoma sreæno ostatak svog ivota.
- Moja treæa zapovest Krilatim Majmunima - reèe Glinda - biæe da te odnesu u tu umu. Za
tim, po to moæ bude iskori æena, vratiæu kapu kralju Krilatih Majmuna i tako æe on i njegov
podanici ponovo steæi slobodu.
Stra ilo, Limeni Drvoseèa i Lav se toplo zahvali e Dobroj ve tici na ljubaznosti, a Doro
ti uzviknu:
- Vi ste stvarno isto toliko dobri koliko ste lepi, ali jo mi niste kazali kako d
a se vratim u Kanzas.
- Tvoje srebrne cipelice æe te poneti preko pustinje - odgovori Glinda. - Da si zn
ala za njihovu moæ, vratila bi se tetka Emi jo prvog dana po dolasku u ovu zemlju.
- Ali, tada ja ne bih stekao svoj èudesni mozak - uzviknu Stra ilo - i proveo bih èita
v ivot u polju.
- A ja ne bih dobio svoje divno srce - reèe Limeni Drvoseèa. - Mogao sam zarðao da sto
jim u umi do kraja sveta i veka.
- A ja bih zauvek ostao kukavica - izjavi Lav - i nijedna ivotinja u umi ne bi o m
eni imala lepo mi ljenje.
- Sve je to taèno - reèe Doroti - i meni je milo to sam mogla da pomognem svojim dobr
im prijateljima.
Ali sada, kada je svako od vas dobio ono to je najvi e eleo, i uz to kraljevstvo u k
ome æe da vlada, volela bih da se vratim u Kanzas.
- Srebrne cipelice - reèe dobra èarobnica - imaju èarobnu moæ. Jedna od najneobiènijih stv
ari u vezi sa njima je da te mogu, u tri koraka, dok trepne okom, preneti u bilo
koji kraj sveta. Treba samo da lupi tri puta petom o petu i zapovedi cipelicama da
te odnesu kud god eli .
- Ako je tako - reèe radosno devojèica - ovog trenutka æu ih zamoliti da me odnesu naz
ad u Kanzas.
Ona zagrli Lava oko vrata, potap a ne no njegovu veliku glavu i poljubi ga. Zatim po
ljubi Limenog Drvoseèu koji je plakao izla uæi svoje zglobove najveæoj opasnosti. Zatim
zagrli mekano, slameno Stra ilovo telo umesto da poljubi njegovo nacrtano lice. Poèe
 i sama da plaèe, tu na to se rastaje od tako dobrih drugova.
Glinda siðe sa svog prestola od rubina i oprosti se poljupcem od devojèice, a Doroti
joj zahvali to je bila tako dobra prema njoj i njenim prijateljima.
Doroti zatim uze Totoa u naruèje, i po to se jo jedanput pozdravi sa svojim prijatelj
ima, lupnu petom o petu tri puta i reèe:
- Odnesite me kuæi, tetka Emi!
Doroti istog trenutka polete tako naglo kroz vazduh da ne vide i ne oseti ni ta os
im zvi danja vetra pored svojih u iju.
Srebrnim cipelicama nije bilo potrebno vi e od tri koraka. Ona se zaustavi tako na
glo da se nekoliko puta prevrnu po travi pre nego to shvati gde se nalazi.
Na kraju sede i obazre se oko sebe.
- Gospode bo e! - uzviknu.
Sedela je usred nepregledne kanza ke prerije. Taèno ispred nje uzdizala se nova kuæa k
oju je èika Henri sagradio po to je uragan odneo staru. Èika Henri je muzao krave, a T
oto iskoèi iz njenog naruèja i veselo lajuæi potrèa prema tali.
Doroti ustade i primeti da je ostala samo u èarapama. Jer, srebrne cipelice su joj
spale sa nogu tokom leta i zauvek se izgubile u pustinji.

PONOVO KOD KUÆE

U tom trenutku tetka Ema izaðe iz kuæe da zalije kupus. Ona podi e pogled i vide kako
joj Doroti trèi u susret.
- Dete moje! - uzviknu dr eæi devojèicu u naruèju i obasipajuæi njeno lice poljupcima. - O
dakle dolazi ?
- Iz Oza - jednostavno reèe Doroti. - I Toto se vratio. Ah, tetka Ema, toliko sam
sreæna to sam ponovo kod kuæe!
< Kraj >