Docent dr Vladimir Stojanović

2010/2011
 I deo
1. Pojam i osobenosti tehnološkog razvoja
2. Osnovni pravci delovanja tehnološkog
razvoja
3. Fundamentalna razvojna istraživanja
4. Elementi tehnološkog razvoja
 načuno-tehnološka revolucija,
predstavlja novu eru, eru u kojoj se
nivo obrazovanja i uključivanje nauke
ugrađuje u fundamente preduzeća i
društva a ne samo da isključivo zavisi
od tehnološke modernizacije.
 Napredak nauke i sticanje sve većeg
znanja u sve užim oblastima, doprineo je
efikasnijoj brizi za delove, ali uz zanemarivanje i
odbacivanje brige o celini.
 Pokušaj zamene mudrosti za egzaktnost,
svođenje nauke na tehniku, samo još jednom
pokazuju da ni moderna vremena nisu lišena
slabosti.
 Obrazovan čovek u savremenom društvu
svestan je činjenice da što više uči o svetu
to njegovo saznanje o problemima koji su
nerešeni, njegovo sokratovsko znanje o
neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije.
 Galbrait, pod tehnologijom
tretira "sistematsku primenu
organizovanog znanja za
praktične aktivnosti“
 Galbrajt iznosi svoja
razmišljanja o velikim
preduzećima uz konstataciju
da je prevlast velikih
preduzeća posledica
komplikovane prirode
moderne tehnologije
Robert Solow je na osnovu
istraživanja kretanja
produktivnosti rada u
nepoljoprivrednom sektoru SAD,
u periodu od 1909. do 1949.
godine, naveo da je tehnički
progres doprineo povećanju
produktivnosti rada za oko
88%.
 Defininisanje pojma
"tehnika" ,"tehnologija" i "tehnološki
progres"
Pod "tehnikom" se podrazumeva skup
sredstava za rad u najširem smislu reči
Pod "tehničkim progresom" treba
podrazumevati pronalaženje novih i
usavršavanje postojećih sredstava za rad
"Tehnološki progres" predstavlja sastavni
deo proizvodnog procesa u kome se
određenim mehaničko-tehničkim
postupcima i hemijsko - tehnološkim
procesima sirovine pretvaraju u gotov
proizvod
 Evolucija shvatanja pojma
tehnologije
Shvatanje pojma tehnologije je evoluiralo od
ranijeg isključivog posmatranja kroz procese
u materijalnoj proizvodnji do današnjeg
daleko šireg smisla i to zahvaljujući:
a) prisustvu i delovanju tehnologije u svim
oblicima čovekove aktivnosti kako u
materijalnoj proizvodnji tako i van nje, i
b) evidentnim i značajnim uticajima tehnologije
u svim oblastima čovekovog delovanja.
 Odnos tehnologija, čovek i društvo
kroz tri ciklusa

1. Ciklus povećanja dohotka koji dovodi do

rasta tehnoloških dostignuća
2. Uvećan dohodak daje osnov novim
tehnološkim inovacijama u obliku novih i
poboljšanja postojećih proizvoda
3. Visoki rast dohotka omogućava rast
životnog standarda
 Povezanost tehnologije, prirode,
društva i čoveka

DRUŠTVO (b) TEHNOLOGIJA

(a)

TEHNOLOGIJA ČOVEK

ČOVEK PRIRODA DRUŠTVO

PRIRODA
 Razlikovanje tehnologije na osnovu
korišćenja tipa resursa

Tehnologije se razlikuju na osnovu tipa resursa

koje koriste:
1) IT (informacione tehnologije) – resursi su
informacije;
2) Tradicionalne proizvodne tehnologije – fizički
resursi i fizička oprema u proizvodnji
3) Savremene proizvodne tehnologije (hibridne
tehnologije) koje obrađuju fizičke resurse pod
kontrolom automatizovanih informacionih
sistema, obuhvatajući fleksibilne proizvodne
sisteme, robote, automatizaciju.
Specificnost nove tehnološke sfere
Daniell Bell vidi u sistematskom
razvoju istraživanja (research and
development) i stvaranju novih, naučno
baziranih industrija, kao što su,
elektronika, optika, polimeri i sl.
"Sistematska razvojna
istraživanja" Bella, poklapaju se sa
otvaranjem mnogobrojnih tehnoloških
parkova, što nedvosmisleno ukazuje na
neophodnost razvoja novih tehnologija
u čijem centru teorijsko znanje
dominira proizvodnim sektorom,
obezbeđujući dalji napredak društva.


Industrijska revolucija

Intezivan tehnološki razvoj čovečanstva beleži se

u periodu od 1820 do 1900. godine
To je doba “industrijskog razvoja” doba koga
karakterišu značajna otkrića među kojima
važno mesto zauzima otkriće parne mašine
Taj istorijski period razvoja nazvan je
industrijska revolucija,
revolucija koja u današnje
vreme prelazi u informatičku revoluciju
Buduće "revolucije" verovatno pripadaju bio-
tehnologijama i bio-inženjeringu


Industrijska revolucija

U okviru industrijske revolucije najčešće se navode

tri ključna razdoblja:
1. Razdoblje do kraja 18-og veka predstavlja
period energetskog inženjerstva, kada se
ljudska energija menja radom mašina,
2. Period od kraja 19-og veka, je doba
mehanizacije kada je korišćenje električne
energije uslovilo mahanizaciju, i
3. Razdoblje od 1950-te godine, se navodi kao
doba automatizacije, koje je zasnovano na
razvoju informatičke i tehnologije mikročipa.
 Razvoj kroz promene u oblasti
organizacije i upravljanja

1. Doba pred-tejlorizma koje se

karakteriše uvođenjem novih radnih
navika, novih disciplina …
2. Doba masovne proizvodnje –
uspostavljaju novu profesiju – industrijsko
inženjerstvo, naučne metoda upravljanja
namenjenih alokaciji sredstava, za
merenje, vrednovanje rada i unapređuje
kontrola i koordinacija proizvodnih
Frederik V. Tejlor procesa ...
3. Doba fleksibilne proizvodnje – u kome
se najveći značaj u upravljanju daje
tehnologijama i ostvarivanju fleksibilnosti u
proizvodnim sistemima
"Ako tehnologiju shvatimo
kao veliki motor, silni
akcelerator, onda znanje
možemo shvatiti kao
njegovo gorivo. Došli smo
na raskršće procesa
ubrzanja u društvu, jer se
motor svakim danom sve
obilnije i obilnije napaja."

Alvin Toffler
 Krajem 20-og veka,Toffler je prvi upotrebio termin „Knowledge
society“ da bi opisao društvo koje je nastajalo: novi svet
zasnovan na znanju. Progres tehnologije i nauke u poslednjih
dvadeset godina potvrdio je korektnost njegovih predviđanja.
Zbignjev Bžezinski
sledeći ideje Norberta
Vinera, smatra da su
pronalasci kompasa,
baruta i štampanja, u
petnaestom veku, bili
inicijalni faktori buduće
industrijske revolucije.

Zbignew Brzezinski
Savremeni tehnološki sistem
 
Pristupi u razmatranju upravljanja
tehnološkim razvojem
 Postoje dva pristupa u razmatranju upravljanja
tehnološkim razvojem:
 Globalni pristup je teško ostvariv jer čovek
još nije u stanju da tačno predvidi i da utiče na
događaje izazvane tehnološkim razvojem
 Lokalni pristup upravljanja tehnološkim
razvojem ogleda se u tome da se u određenoj
firmi može upravljati putem savremene opreme
i većih ulaganja u sektor za istraživanje i razvoj,
putem novih tehnologija proizvodnje ili
modernizacije postojećih pogona
Prioritetni ciljevi tehnološkog razvoja su
dostizanje sledećih performansi:
1. efikasnost,
2. efektivnost,
3. kvalitet,
4. produktivnost,
5. fleksibilnost,
6. automatizacija i softizacija
proizvodnje,
7. zaštita životne sredine,
8. nanotehnologija.
 Novi naučni principi
 Zahvaljujući pre svega naučnim
otkrićima u prvoj polovini dvadesetog
veka, došlo je do uspostavljanja novih
naučnih principa:
 umesto determinizma
ustanovljen je princip
neodređenosti,
 umesto kontinuiteta princip
diskontinuiteta, i
 umesto naučnika posmatrača
prirodnih zbivanja, usvojen je
princip naučnika - stvaraoca .
 Herman Kahn uvodi pojam razvoja
sa mogućim iznenađenjima.
 To se pre svega odnosi na dopunu
trendova koji su prepoznatljivi
pomoću odgovarajućih indikatora.
 Pažljiva analiza indikatora, koji se
mogu interpretirati kao spoljašnji
pokazatelji iznenađenja, može dati
informacije o postojanju
iznenađujućeg razvoja, ali ne i o
sadržaju samog iznenađenja.
 Herman Kahn koristi pojam
“sinergije” kojim označava
simultanost unapređenja i napretke
primenom novih tehnologija ne
izostavljajući slučajne, neočekivane
koristi i inovacije u nekoj drugoj
oblasti od one kojoj je tehnološko
rešenje bilo namenjeno.
 Faze ekonomskog razvoja zemlje
po Valter Rostovu
Rostov naglašava tehničke inovacije i identifikuje
pet faza ekonomskog razvoja zemalja:
1. Faza – tradicionalno društvo, dominacija
poljoprivrede i neznatna iskorišćenost potencijalnih
resursa.
2. Faza – znatni rast trgovine, rast eksternih uticaja i
modernizacija proizvodnje.
3. Faza – evidentan prelaz u industrijsko društvo.
4. Faza – sazrevanje novog industrijskog društva.
5. Faza – fordizam - masovna serijska proizvodnja.
Rast kvartarnih delatnosti, materijalnih dobara i
alokacija resursa u socijalno blagostanje (Evropa u
XX veku). 
 Polazeći sa aspekta pojava svih tehničkih inovacija,
većina istraživača zaključuje da je svet preživeo tri
tehnološke revolucije:
1. Tehnološka revolucija bazirana isključivo na energiji
uglja i pare;
2. Revolucija električne energije i nafte i
3. Postindustrijska revolucija, koja se povezuje sa
mikroelektronikom, biotehnologijom i atomskom
energetikom.
 Tehnološke revolucije su bile praćene određenim
promenama oblika organizacije rada i kapitala –
prelazom od maufakture na fabrička postrojenja,
zatim na fordovsko-tejlorovski metod monopola, a
od njih ka elastičnim, malim firmama, podčinjenim
transnacionalnim kompanijama.
Tehnološke revolucije su bile praćene
određenim promenama oblika
organizacije rada i kapitala – prelazom
od maufakture na fabrička postrojenja,
zatim na fordovsko-tejlorovski metod
monopola, a od njih ka elastičnim,
malim firmama, podčinjenim
transnacionalnim kompanijama.
Poslednje decenije XX veka odlikuju se vrlo
intenzivnim procesima razmene dobara i
usluga i intenzivnim kretanjima ljudi, kapitala
i tehnologije, putem kojih tržišta različitih
zemalja postaju tesno povezana i
međuzavisna.
Promene se odigravaju u svim segmentima
ljudskog života: ekonomskom, političkom,
društvenom i kulturnom.
 Tehnologija i ekonomske ere

1. Agrarna era
do 1760.

2. Industrijska era
1760 – 1950.

3. Informaciona
era
1950 – 2000.

4. Era
biomaterijala
od 2000.
 Strateške tačke razvoja industrijske
ere
D O D AT A EK O N O M SK A V R E D N O ST
MLAZNI
MOTOR ▼ ▲ SPUŠTANJE NA MESEC

ELEKTRIČNA
ENERGIJA ►

◄ PARNA MAŠINA

1780. 1970. VREME

 Uslovljenost naučno-tehničkog
progresa
 Naučno-tehnički progres je uslovljen
interaktivnim razvojem nauke, tehnike i
tehnologije, a izvori naučno-tehnickog progresa
nalaze se u manufakturnoj proizvodnji 16-18.
veka, kada dolazi do postepenog približavanja
naučno-teorijske i tehničke delatnosti.
 Materijalna proizvodnja u ranijem periodu je
postepeno evoluirala na osnovu sakupljenog
empirijskog iskustva. Uporedo se odvijao
progres u naučno-teorijskim znanjima o prirodi.
 Dotadašnja znanja su se nalazila pod uticajem
teologije i skolastike, pa samim tim nisu imala
značajniji uticaj na proizvodnju.
 Značaj 16-og veka za tehnološki
progres
 U 16. veku evidentne su potrebe trgovine,
moreplovstva i krupnih manufaktura u
rešavanje niza konkretnih tehničkih
zadataka.
 U to vreme nauka pod uticajem ideja
renesanse, napušta skolastičku tradiciju i
okreće se ka praksi.
 Epohalni pronalasci kompasa, baruta i
štampe predstavljali su početak čvrstog
povezivanja između naučne i tehničke
delatnosti.
 Značaj 16-og veka za tehnološki
progres
 Pokušaji da se snaga vode koja je pokretala
mlinove iskoriste za potrebe širenja manufakturne
proizvodnje zahtevali su određeno teorijsko
izučavanje procesa mehanike; nastaju određene
teorije: teorija točka-zamajca, žIjeba, teorija
vodenog pritiska, otpora i trenja.

 Manufakturni period razvija prve naučne i tehničke

elemente krupne industrije.

 Naučnici, poput Galileja, Njutna, Toričelija daju

ogroman doprinos stvaranju naučne reputacije.
Značaj 18-og veka za tehnološki
progres
 Kraj 18. veka obeležen je nastankom mašinske
proizvodnje zahvaljujući rezultatima naučno-
tehničkog rada velikog broja istraživača
 Pojava parne mašine Džona Vata bila je pre
svega "plod nauke", a ne samo konstruktorsko-
tehničke delatnosti. Mašinska proizvodnja
otvorila je nove mogućnosti tehnološke primene
nauke, a njen progres je sve više uslovljen
progresom nauke.
 Sve to predstavlja novu etapu naučno-tehničkog
progresa, u kojoj se nauka i tehnika uzajamno
podstiču pa se samim tim i njihov razvoj sve
više ubrzava.
 Javljaju se usko specijalizovani oblici naučnih
istraživanja koji imaju zadatak da stvore uslove
za što bržu implementaciju teorijskih otkrića.
Treća etapa naučno-tehničkog
progresa
 Za treću etapa naučno-
tehničkog progresa može se
reći širi front naučnih disciplina
orijentisanih na razvoj tehnike,
zahvaljujući njenoj povezanosti
sa savremenom naučno-
tehničkom revolucijom.
 Taj širi front podrazumeva
uključivanje biologa,
genetičara, filozofa, psihologa u
rešavanju tehničkih i
tehnoloških zadataka.
 Treća etapa naučno-tehničkog
progresa
 Otkrića radioelektronike, atomske energija,
fotonike, holografije, hemije polimernih materijala,
laseri, genetika i dr. uslovljavaju pojavu sasvim novih
grana proizvodnje.

 Naučno-tehnički progres prožima ne samo

industrijsku, već i ostale sfere: poljoprivredu,
saobraćaj, medicinu, obrazovanje, usluge...

 Pojavom visokih tehnologija dolazi do stvaranja

sasvim nove terminologije, koje istraživači često
koriste i nije sporna njihova komparativna prednost.
 Treća etapa naučno-tehničkog progresa

 U vremenu industrijske civilizacije

komparativne prednosti su bile
prepoznatljive u sledećem:
1.raspoloživost prirodnih resursa - velikih
količina ruda i sirovina,
2.raspoloživost energetskih potencijala i
izvora,
3.raspoloživost jeftine manuelne radne
snage.
Treća etapa naučno-tehničkog progresa

Veoma je jednostavno bilo

meriti snagu jedne zemlje jer
su bila potrebna samo dva
pojma: tona i megavat.
Treći pojam koji se odnosio na
radnu snagu je bio kao
"pozitivna konstanta"
 Komparativne prednosti informacione ere

Četiri najznačajnije komparativne prednosti

informacione ere su:
1. znanje,
2. masovna i jeftina manuelna i mentalna
radna snaga,
3. stvaranje novih inovativnih struktura
(tehnoparkova, tehnopolisa, inkubatora
malog biznisa),i
4. neophodnost kapitala za dinamičku
tehnološku modernizaciju.
 Klasifikacija naučnih istraživanja

Klasifikacija UNESCO-a
Prema klasifikaciji UNESCO-a,
naučnoistraživačke i razvojne radove
možemo podeliti u četiri grupe:
1) grupa koju čine fundamentalna,
2) bazna ili osnovna istraživanja,
3) grupa za primenjena istraživanja, i
4) grupa razvojnih istraživanja.
Strateške tačke razvoja informacione ere
DO D AT A EKO NO M SK A VREDNO ST
INTERNET ▼

PERSONALNI
KOMPJUTER ►

◄ TRANZISTOR

1947. 1995. VREME

 3. Fundamentalna
razvojna istraživanja
 Cilj fundamentalnih istraživanja

 Određena fundamentalna istraživanja

mogu imati za cilj proširivanje naučnih
znanja ili saznanja o nekoj oblasti ili
problemu ne ulazeći u mogućnost njene
praktične primene, te se zato nazivaju
usmerena fundamentalna istraživanja.
 Usmerena istraživanja mogu biti;
 deskriptivna i
 tematska.
 Primenjena istraživanja
 Primenjena istraživanja imaju za cilj da
savladaju probleme njihove praktične
primene radi zadovoljenja neke ljudske
potrebe, polazeći od poznatih zakonitosti
razvoja prirode i društva kao i od krajnjeg
rezultata fundamentalnih istraživanja.

 Ova istraživanja, pružajući metodološku

osnovu, zahtevaju dalje usmeravanje i
koncentrisanje na određeni problem,
integrišući sve uključene subjekte u okviru
jedne ili više naučno istraživačkih institucija.
 Razvojna naučna istraživanja

 Razvojna naučna istraživanja sačinjavaju treću

etapu u procesu savremenog tehnološkog
razvoja i zasnivaju se na brojnim pokazateljima
fundamentalnih i primenjenih istraživanja.
 Svrha im je da sve rezultate dovedu u stadijum
u kome se mogu praktično primeniti u
proizvodnji, kako bi se i na taj način ostvarila
određena ekonomska ili socijalna korist.
.
 Razvojna naučna istraživanja

 Istraživanjivanjima najčešće se ne dobijaju nova

naučna saznanja, jer se ona uglavnom temelje
na brojnim empirijskim, tehničkim i naučnim
saznanjima iz raznih oblasti.
 Međutim dosadašnje iskustvo ukazuje na
njihovu neophodnost u otkrivanju novih i
neočekivanih saznanja koja su u rangu novih
naučnih otkrića.
 Vrste istraživanja i njihove funkcije

Naučni Ekonomska Ulaganja iz

Vrsta Opis potencijal i društvena privatnih
istraživanja i troškovi korist fondova, %
Otkrivanje osobina i
Osnovna karakteristika Vrlo visok Mala 5
istraživanja naučnih
fenomena
Proučavanje
karakteristika
Primenjena važnih za specifičnu Srednji Umerena 30
istraživanja komercijalnu
primenu
Razvoj prototipova i
Razvojna profitabilnih Nizak Velika 65
istraživanja proizvodnih
tehnologija
 Naučno­istraživački kadar
 Kadar angažovan u procesu istraživanja i razvoja deli se
na tri osnovne kategorije:
a) naučnici i inženjeri,
b) tehničari i
c) ostalo pomocćno osoblje.
 U kategoriji "naučni radnici i inženjeri" su:
1) Lica sa završenim univerzitetskim obrazovanjem zaposlena
u oblasti prirodnih, tehničkih i društvenih nauka,
2) Lica sa obrazovanjem ekvivalentnim univerzitetskom, i
3) Lica sa nižim obrazovanjem od univerzitetskog pod
uslovom da to priznaje nacionalno zakonodavstvo.
 Lica sa završenom srednjom školom uz bar jednogodišnju
obuku za poslove koje obavljaju, svrstana su u kategoriju
"tehničara"
4. Elementi tehnološkog
razvoja
 Tehnološki razvoj i njegova kompleksnost

 Kompleksnost tehnološkog razvoja iziskuje

njegovo svestranije sagledavanje.
 Suština tehnološkog napretka kao procesa koji
omogućuje:
a) stvaranje novih i poboljšanje postojećih sredstava
i metoda kreiranja nove vrednosti koje
obezbeđuju uštedu u radu;
b) nastanak novog proizvoda/usluge ili poboljšanje
postojećeg, i
c) unapređenje organizacije i upravljanja
tehnološkim procesima u cilju stvaranja novih
vrednosti.
 Tehnološki razvoj obuhvata:
1. Inovativne procese koji obuhvataju
generisanje novih tehnologija
2. Razvoj nauke i intenzitet naučno-
istraživačkih aktivnosti
3. Postojeće institucije i aktere u
nacionalnom sistemu inovacija
4. Rast produktivnosti
5. Proces obrazovanja i razvoja kadrova
6. Procesa stvaranja nove vrednosti
7. Informacione i komunikacione tehnologije
8. Povećanje kvaliteta života ljudi i
9. Ekološku dimenziju tehnološkog razvoja.
 Pokazatelji tehnološkog, ekonomskog i
Pokazatelji društvenog razvoja
Povezanost tehnologije, ekonomije i društva
Cilj svih akcija i promena koje čovek
preduzima i uvodi na polju materijalne
proizvodnje i van nje je stvaranje
društvenog napretka u kome je uvek čovek
na centralnom mestu.
Preduslov ekonomskog napretka je
permanentni tehnološki i ekonomski
napredak, ali to ne znači da svaki tehnološki
i ekonomski napredak predstavlja i
društveni razvoj.
Naprotiv, može biti i obrnuto.
Očigledan primer su uvedene štetne
tehnologije kako po prirodno okruženje
tako i za okolinu i zdravlje ljudi.
 Društveni
Povezanost
napredak tehnologije, ekonomije i
društva

Ekonomskinap
redak

Tehnološkinap
redak

Transfer
tehnologije
Povezanost tehnologije, ekonomije i društva

 Promene koje savremeni tehnološki razvoj

prouzrokuje u privredi i društvu, sadašnja etapa
je sa pravom okvalifikovala kao treću naučno-
tehnološku revoluciju, "...kao najdinamičniji
faktor privrednog i društvenog razvoja"
 Na osnovu dosadašnjih istraživanja, uticaj
tehnološkog razvoja na privredni razvoj u
osnovi je trojak, i ogleda se u sledećem:
1. poboljšanju produktivnosti,
2. promeni materijalne strukture proizvodnje, i
3. uticaju na povećanje tempa rasta privrede.
 Uticaj tehnološkog razvoja na
kvalitet faktora proizvodnje

Dejstvo tehnološkog razvoja na kvalitet

faktora proizvodnje se ostvaruje kroz:
usvaršavanje sredstava za rad,
iznalaženje novih metoda i postupaka,
iznalaženje novih vidova energije, i
razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora.
 Tehnički nivo proizvodnje
 Tehnički nivo proizvodnje uslovljava
stepen korišćenja nauke i određuje stepen
spremnosti tehničke baze proizvodnje za
realizaciju novih naučnih ideja.
 Na osnovu naučnih dostignuća i otkrića dolazi
do kvalitativnih promena u svim granama
savremene tehnike; menjaju se tehnička
sredstva, ali i tehnološke metode proizvodnje.
 Sprovodi se automatizacija u proizvodnji,
kompletna elektrifikacija privrede i prelazak na
nove izvore energije: atomsku i solarnu
energiju, energiju vetra, biogasa.
 Karakteristike naučnih saznanja

 Sva naučna saznanja su karakteristična po time

što su internacionalna pa samim tim nemaju
nacionalno obeležje.
 Eventualna ograničenja u njhovom važenju i
primeni nastaju u međunarodnim tokovima
naučnih informacija ako su takvog karaktera
poverljivosti pa ih matična država svrstava u
kategoriju državnih tajni.
 Karakteristike naučnih saznanja
 Između razvijenih zemlja uspostavljaju brojni
ekonomski, pravne i finansijski kontakti u
oblasti nauke i tehnologije. Ta saradnja se
odvija kroz različite forme kao što su:
(1) zajednička ulaganja u istrazivanja i razvoj,
(2) transfer tehnologija, patenata i licenci,
uključujuci i inženjering,
(3) osnivanje specijalizovanih organizacija za
međusobnu saradnju,
(4) utvrđen model razmene naučno-tehnoloških
informacija.
 Karakteristike naučnih saznanja
 Između razvijenih zemalja međunarodna
razmena naučno-tehnoloških dostignuća može
se podeliti na:
(1) komercijalnu razmenu u vidu patenata i
licenci i
(2) nekomercijalnu razmenu.
 Naučno-istraživačke institucije su obično nosioci
te saradnje, a mogu da budu i kompanije,
država preko svojih organa, itd.
 Tehno-fiziološka evolucija

 Sredinom dvadesetog veka, počinje naučno-

tehnička revolucija koja označava kvalitativnu
transformaciju proizvodnih snaga na osnovu
transformisanja nauke u vodeći faktor
proizvodnog razvoja i u direktnu proizvodnu
silu
 Menja se karakter društvene proizvodnje, kao
i struktura proizvodnih snaga, društvena
podela rada i struktura društva
 Na taj način ona vodi ka naglom porastu
produktivnosti rada, utiče na kulturu, odnos
društva i prirode, te doprinosi progresiji
naučno-tehničkog progresa
 Tehno-fiziološka evolucija

 Pedesetih godina dvadesetog veka, pod

uticajem naučnih uspeha, u mnogim
zemljama se formiraju nacionalni državni
organi za upravljanje naučnom
delatnošću.
 Javljaju se direktne spone između naučnih i
tehničkih istraživanja, elektronski računari
nalaze široku primenu u naučnim
istraživanjima, proizvodnji, a nešto kasnije i
u upravljanju.
 Tehno-fiziološka evolucija

 Pojava računara označava

nastanak laganog prenošenja
logičke funkcije sa ljudi na stroj, a
u budućnosti i prelazak na
kompleksnu automatizaciju
proizvodnog procesa, gde je
naročiti značaj imala pojava
kibernetike.
 Tehno-fiziološka evolucija
 Savremenu etapu naučno-tehničke
revolucije karakteriše sledeće :
 Prerastanje nauke u direktnu
proizvodnu silu, zbog uzajamnog
delovanja nauke, tehnike i proizvodnje,
jačanja interakcije između njih i
smanjivanja vremena potrebnog da
nova naučna ideja nađe adekvatnu
praktičnu primenu.
 Tehno-fiziološka evolucija
 Savremena etapa društvene podele rada,
povezana je sa preobraženjem nauke u
vodilju ekonomske i socijalne delatnosti,
masovnog karaktera.
 Kvalitativni preobražaj faktora
proizvodnih snaga dovodi do naučne
organizacije i racionalizacije.
 Promena sadržaja rada i dominantnost
stvaralačkih elemenata u radu.
 Nalaženje veštačkih materijala i novih,
potencijalno obilnih izvora energije.
 Tehno-fiziološka evolucija
 Rast obrazovanja, slobodnog vremena i opšte
kulture ljudi; povećanje socijalnog i
ekonomskog značaja informacione delatnosti;
nagli razvoj sredstava telekomunikacije i
masovne komunikacije.
 Porast uzajamnog uticaja i kompleksnog
istraživanja složenih problema različitih nauka.
 Ubrzanje ukupnog društvenog progresa,
internacionalizacija čitave ljudske delatnosti,
potreba regulacije ekoloških problema.
 Uvođenje biotehnoloških
materijala
DODATA EKONOMSKA VREDNOST

◄ INDUSTRIJA:
BOLJI I JEFTINIJI
PROIZVODI
POLJOPRIVREDA:
VIŠE I JEFTINIJE
HRANE ►

◄ ZDRAVSTVO:
KVALITETNIJA I
JEFTINIJA NEGA

1953. 2005. VREME

 Nauka otkriva nove klase materijala i
procese.
 Na osnovu fundamentalnih
istraživanja niču principijelno nove
grane proizvodnje koje se ne bi
mogle razviti na bazi ranije postojeće
proizvodne prakse (atomski reaktori,
savremena radio-elektronika i
računska tehnika, kvantna
elektronika, otkriće genetskog koda,
genetski inženjering itd.).
 II deo
1. Determinisanje osnovne koncepcije
tehnološkog razvoja
2. Merenje tehnološkog razvoja sa stanovišta
produktivnosti rada
3. Pokazatelji stope i brzine difuzija savremenih
tehnologija
4. Obim i struktura investicija u osnovna sredstva
5. Nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura
zaposlenih
6. Promene u strukturi industrijske proizvodnje
7. Kvantitativne metode merenja tehnološkog
razvoja
8. Mogućnosti i metode predviđanja tehnološkog
razvoja
1. Determinisanje osnovne
koncepcije tehnološkog razvoja
 Način upravljanja tehnološkim
razvojem
 Globalni način upravljanja tehnološkim razvojem je
teško ostvariv zbog globalnosti, stihije i gigantskih
okvira tehnološkog razvoja, čiji svaki dalji stepen
otpočinje revolucijom (industrijska, naučno-tehnička,
informaciona).
 Svaki period tehnološkog razvoja naziva se obično
novom erom (agrarna, industrijska, informaciona,
biotehnološka).
 Sigurno da se ne može upravljati nastankom era, jer
humani resursi ipak nisu u stanju da tačno predvide
sled događaja izazvanog tehnološkim razvojem, dobrim
delom zbog nedovoljnog nivoa usaglašenosti oko
najznačajnijih svetskih problema.
 Način upravljanja tehnološkim
razvojem

 Lokalni način upravljanja tehnološkim

razvojem, koji se odnosi na konkretnu
kompaniju
 sprovodi se uglavnom putem nabavke nove
opreme ili većih ulaganja u sektor za
istraživanje i razvoj
 to omogućava razvoj nove tehnologije
proizvodnje ili osavremenjavanje postojeće
proizvodnje.
 Merenje nivoa i dinamike
tehnološkog razvoja
 Postoje različite podele pokazatelja i metoda
merenja nivoa i dinamike tehnološkog razvoja,
a jedna od uobičajenih je podela na:
(1) parcijalne, i
(2) sintetičke pokazatelje.
 Parcijalni pokazatelji su mnogobrojniji i mogu
se razložiti, integrirati i dezintegrirati na
raznovrsne nivoe, sektore i jedinice
proučavanja.
 Merenje nivoa i dinamike
tehnološkog razvoja
 Najviše su u upotrebisledeći parcijalni
pokazatelji:
1. stope i brzine difuziranja inovativnih
tehnologija
2. proizvodnje i potrošnje električne
energije,
3. hemizacije procesa proizvodnje,
4. intenzivnosti investiranja u osnovna
sredstva,
 Merenje nivoa i dinamike
tehnološkog razvoja
5. putanje kretanja produktivnosti rada,
6. tehničke opremljenosti rada,
7. izmene strukture industrijske
proizvodnje,
kvalifikacije i kvalifikacione struktura
zaposlenih,
8. intenziteta istraživačko-razvojne i
inovativne aktivnosti,
9. bilansa međunarodne razmene
tehnoloških dostignuća.
 Merenje nivoa i dinamike
tehnološkog razvoja
Sintetički pokazatelji tehnološkog razvoja
su malobrojniji
 najznačajniji je globalna produktivnost.

To je produktivnost koja izražava zbirni

efekat tehnoloških usavršavanja i
inovacija na uštede u živom i
opredmećenom radu.
 Uticaj tehnološkog progresa na
produktivnost
 Tehnološki progres predstavlja jedan od faktora koji
značajno utiče na produktivnost rada a samim tim i na
stopu rasta.
 Neki od pokazatelja za merenje tehnolosškog progresa:
razni aspekti produktivnosti;
tehnološki nivo opreme;
nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura;
brzina i stepen širenja novih tehnologija;
unapređenje razvojnih istraživanja i
inovativnosti;
proizvodnja i potrošnja električne energije; i
unapređenje istraživanje razvoja i inovativne
aktivnosti.
 Vidovi tehnološkog progresa
 Razlikujemo dva vida tehnološkog progresa i to:
1. Opredmećeni tehnoloski progres koji
podrazumeva takavu promenu koja povećava
nivo autputa kao direktna posledica povećanja
neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale
opreme savremenom.
2. Neopredmećeni tehnoloski progres ima kao
rezultat pozitivno pomeranje funkcije
proizvodnje, ali bez dodatih investicija.
Osnovni izvor neopredmećenog tehnološkog
progresa su poslovne i organizacione promene,
veće znanje zaposlenih uz povećanju efikasnosti
korišćenja faktora prozivodnje, bez neto-
akumulacije kapitala.
Prkaz tipičnog primera promene kombinacije faktora proizvodnje
za opredmećeni tehnolšoki progres

Kapital (K)

K2 B

A
K1

Rad (L)
L2 L1
 Prikaz neopredmećenog tehnoloskog
progresa

Kapital (K)
L2 < L 1
K2 = K1

K2 - K 1 D A

L2 L1 Rad (L)
 Savremena tehnologija,
produktivnost i kvalitet
 Praktično se produktivnost i kvalitet proučava
kroz analizu:
 efikasnosti (vrednost realizovanog outputa i
uloženog inputa) – produktivnost se izučava
analizom efikasnosti kao odnos uloženih resursa
i realizovane proizvodnje (manji troškovi po
jedinici proizvoda uz veći profit),
 efektivnosti (vrednost realizovanog outputa
za kupce proizvoda) – produktivnost se izučava
analizom efektivnosti kao ukupna proizvodnost
sa aspekta krajnjeg konzumenta, kupca
proizvoda na tržištu (rastuća fleksibilnost i više
različitih proizvoda).
 Dvofaktorski model
proizvodnje
Proizvod (Q)
Rast kapitala (F)

Q2 F Q*

Proizvodne funkcije
A G
Q1
Q

K1 K2 Kapital (K)
 Osobine modernog tehnološkog
razvoja

 Moderni tehnološki razvoj je stalan, na

nauci zasnovan proces usavršavanja
materijalnih elemenata proizvodnje
(sredstva, predmeti rada i izvori
energije), proizvodnih metoda,
organizacije i upravljanja proizvodnjom,
kroz usavršavanje postojećih i stvaranje
novih proizvoda, što dovodi do širenja
kruga društvenih potreba i njihovog
potpunijeg zadovoljenja.
 Osobine modernog tehnološkog
razvoja
 U osnovne činioce razvoja u savremenim uslovima
možemo smatrati:
1. esencijalna, primenjena i razvojna istraživanja,
2. naučno-istraživački potencijal zaposlenih,
3. potrebna sredstva za finansiranje njihovog
naučno-istraživačkog i razvojnog rada,
4. optimalan stepen koncentracije i centralizacije
proizvodnje,
5. moderna naučno-tehnološka politika zemlje, i
6. razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje.
 Odnos investicija i produktivnosti –
paradoks,
kašnjenje u usvajanju tehnoloških inovacija

Investicije

Produktivnost

Vreme
 Neefikanost investicija i
produktivnost

Investicije

Produktivnost

Vreme
 Naučno-tehnološki razvoj i
proizvodni faktori
 Naučno-tehnološki razvoj deluje na poboljšanje
proizvodnih faktora putem unapređenja sredstava i
predmeta rada, kao i tekućeg rada kroz razvijanje
njegovih proizvodnih mogućnosti. Sveukupan
tehnološki razvoj pojedinačne firme, privredne
grane ili privrede u celini, izučava se promatranjem
stepena globalne produktvnosti:

P
a1 =
R+S
a1 = globalna produktivnost; P = bruto proizvodnja;
S = troškovi osnovnih i obrtnih sredstava (kapitala);
R = izdaci za radnu snagu (rad)
 Tri osnovne etape nastanka
tehnologija
 Na osnovu dosadašnjih znanja u oblasti
nastanka pojedinih tehnologija moguće je
izdvojiti tri osnovne etape:
1. pronalazak,
2. inovacija, i
3. difuzija.
 Svaka etapa poseduje niz osobenosti za
pojedine tehnologije, a to govori o
poteškoćama pri predviđanju razvoja nove
tehnologije, pogotovo jer se ne radi samo o
čisto tehničko-tehnološkim dimenzijama nove
tehnologije, već o vrlo širokim društvenim
uticajima.
 Tri osnovne etape nastanka
tehnologija
 Pronalazak predstavlja prvi koncept o novom
materijalu, mašini i radnom procesu; nastaje
kao produkt potreba znanja u odgovarajućoj
oblasti i napora pojedinaca ili grupe, prema
problemu koji je ovim pronalaskom obuhvaćen.

 Na primer:
parna mašina je pronalazak pojedinca, dok je
internet pronalazak raznovrsnih istraživačkih
timova.
 Tri osnovne etape nastanka
tehnologija
 Inovacija je čitav postupak uvodjenja
pronalazaka kojom se preuzima rizik koji je u
direktnoj vezi sa novinom u procesu ili
tehnologiji. Da bi se realizovala inovacija
potrebno je da se investira u novu tehnologiju
i stručnjake, a profit dolazi tek kasnije.
 Difuzija inovacije predstavlja neophodan
proces za valorizaciju inovacije U širem
tehnološkom smislu, difuzija inovacije je
neizostavan proces njene potvrde, odnosno
svojevrsne valorizacije.
 Nivoi nastanka novih
tehnologija

Treći nivo
DOBIT

Drugi nivo
D

Prvi nivo
C

B
A

VREME
 Difuzije moderne tehnologije

 Model prostorne difuzije koji pojašnjava fenomen

difuzije moderne tehnologije kroz regione je
zasnovan na jednačini difuzije i ima tri parametra:
apsorpcionu moć;
difuziju inovacije; i
vremenski period potreban za adopciju inovacije.
 Na proces difuzije moderne tehnologije
proizvodnje utiču brojni činioci koji su
inkorporirani u navedene parametre; analizira se
osetljivost modela da bi se sagledalo kako svi
parametri zajedno utiču na mehanizam prostome
difuzije.
 Difuzije moderne tehnologije

 Brži stepen difuzije novih tehnologija ima

ogromno značenje, jer je u vezi sa većom
industrijskom produktivnošću i kvalitetom
proizvoda.
 Moderne tehnologije proizvodnje:
 projektovanje i proizvodnja kompjuterima
(CAD/CAM),
 kompjuterski inženjering (CAE),
 robotika,
 fleksibilni sistemi proizvodnje (FMS) i
 kompjuterski integrisana proizvodnja (ClM)
 Faktori procesa prostorne difuzije

 Proces prostome difuzije kroz nekoliko faktora:

1. Izvor inovacija i adopter inovacija.
Izvor inovacija je region koji ima veću gustinu
inovacija; to je centar ekonomske aktivnosti u
kome se realizuje nezavistan rast koji se
proširuje i u manje razvijene regione.
Adopter inovacija predstavlja region koji ima manju
gustinu inovacija; on prihvata inovacije pod
direktnim ili indirektnim uticajem regiona sa
većom gustinom inovacija.
 Faktori procesa prostorne difuzije

2. Prostorna difuzija se tretira kao difuzija kroz

urbanu hijerarhijsku strukturu, a parametar koji
izaziva hijerarhijsku difuziju je protok informacija ili
interakcije oko inovacija.
3. Difuzija inovacije kontroliše stepen difuzije pre
nego li inovacija dođe do adoptera što se može
objasniti Braunovim gledištem tržišta i
infrastrukture u kojem navodi da je "očigledno da
ako inovacija nije dostupna u, ili blizu lokacije
potencijalnog adoptera, on uopšte neće imati
mogućnost da vrši adopciju".
 Faktori procesa prostorne difuzije

4. Apsorpcija adoptera - faktor koji pokazuje

sposobnosti adoptera da prihvataju inovacije.

5. Period usvajanja inovacija je vreme za

koje inovacije dopiru do adoptera i
predstavlja jedan od najsuptilnijih
parametara u procesu difuzije inovacija.
 Analiza osetljivosti procesa difuzije
inovacije
 Analiza osetljivosti teži da ispita uticaj
pojedinačnog parametra jednačine modela na
proces difuzije inovacije. Promene pojedinih
parametara dovode do niza konsekvenci:
1. Rast koeficijenta apsorpcione mogućnosti (α)
dok su drugi parametri konstantni, izražen je
povećanim brojem adoptera.
2. Rast difuzivnosti inovacija (D) dok su drugi
parametri konstantni, takođe je izražen većim
brojem adoptera.
3. Rast perioda adopcije inovacija (t) dok su
drugi parametri konstantni, isto tako, je
iskazan povećanim brojem adoptera.
 Opcije ubrzanja difuzije proizvodnih
tehnologija
 Kako bi se ubrzale difuzije proizvodnih
tehnologija, predložene su brojne političke
opcije:
1. Odabir centara rasta u regionu,
regionu izvoru
difuzije.

Na primer, jedan grad koji poseduje visoku

tehnologiju može da bude fokusiran kao
potencijalni izvor difuzije za susedne gradove
koji poseduju nižu tehnologiju.
 Opcije ubrzanja difuzije proizvodnih
tehnologija
2. Povećanje apsorpcione moći regiona
poboljšavanjem kontrolnih promenljivih u
oblastima:
a. Edukacija i osposobljavanje postojećeg fonda
zaposlenih za adaptaciju novim proizvodnim
tehnologijama;
b. obuka nove radne snage da bi se povećao
broj tehničara angažovanih u srodnim
tehnologijama;
c. razmatranje dostignuća istraživača i/ili
profesora u srodnim tehnologijama.
 Način poboljšanja difuzivnost
inovacija
Poboljšana difuzivnost inovacija dobija se putem:
finansiranja obrazovanja i efektivnog iskorišćenja
fondova;
revidiranja državnih propisa kako bi se olakšala
modernizacija proizvodnih tehnologija;
državnih finansijskih programa, koji imaju zadatak
da prikupljaju, obrađuju i daju pravovremene i
precizne informacije preduzećima moderne
tehnologije proizvodnje, što može biti vredan izvor
za modernizovanje tehnologije cele privrede.
 Formula prosečnog kapitalnog
koeficijenta
 Kada osnovne proizvodne fondove razdelimo na
dva osnovna dela, obzirom na različitu ulogu u
procesu proizvodnje, dobijamo formulu
prosečnog kapitalnog koeficijenta, koji svaki od
delova komparira sa ostvarenom proizvodnjom.
Kt Kg
k=— + —
Y Y
Kt – kapitalna oprema
Kg – građevinska komponenta
Y – ostvarena proizvodnja
 Koeficijenti firme

 Razlkuju se opšteprivredni - granski i

kapitalni koeficijent firme, u zavisnosti od
toga da li posmatramo privredu kao celinu,
grane ili pojedinačne firme.
 Opšteprivedni kapitalni koeficijent predstavlja
zbirni rezultat kapitalnih koeficijenata u
pojedinim granama.
 Kapitalni koeficijent ima, gledano na dugi
rok, tendenciju pada pod težinom stalnog
tehničkog progresa.
 Koeficijenti firme

 Kapitalni koeficijent nalazi upotrebu u

ekonomskoj analizi, a najvažnija uloga mu je u:
 merenju makroekonomskih efekata
investicija,
 ispitivanju efektivnosti supstitucije rada
kapitalom i
 merenju ekonomskih rezultata tehničkog
progresa posmatrane privrede .
 Novi pristup integralnih
poboljšanja
 U organizacijama koje nisu osposobljene za učenje i koje
zaostaju po svom tehnološkom nivou, stilu menadžmenta,
inovativnosti i kvalitetu proizvoda, kao i poslovnosti i kulturi
zaposlenih, za razliku od poznatog pristupa kontinualnih
(priraštajnih) poboljšanja primenjenog kod japanskog,
američkog i evropskog modela izvrsnosti, mora se primeniti
novi pristup integralnih poboljšanja. On se sastoji od:
- poboljšanja prema novim performansama,
- primene procesa osposobljavanja za
učenje,
- priraštajnih poboljšanja i
- inovativnih skokova.
 Istraživačko – razvojni plan
aktivnosti preduzeća
 Pri utvrđivanju plana istraživačko – razvojnih
aktivnosti, menadžment jedne organizacije
treba da ima u obzir konkretne faktore:
a) imena projekata istraživanja po određenim
oblastima, nosioce i izvršioce;
b) planirano vreme realizacije projekta;
c) naučno-istraživačke i druge organizacije koje
će učestvovati u realizaciji projekata;
d) finansijska sredstva za realizacija projekata;
e) načini za uspostavljanje saradnje sa naučno
istraživačkim organizacijama koje učestvuju u
realizaciji projkata; i
f) mere za realizaciju plana istraživačkog rada.
 Kvantitativne metode merenja
tehnološkog razvoja
 Najpraktičnije kvantitativne metode merenja
tehnološkog razvoja su:
1. Aritmetički indeks Abramovitz-a,
2. Geometrijski indeks,
3. Metod J. Tinbergen-a,
4. Metod L. Johansen-a,
5. Metod H.F. Lydall-a,
6. Dinamički input-output V. Leontiev-a,
7. Funkcija proizvodnje tipa Cobb-Douglas,
8. CES proizvodna funkcija,
9. HIPF - proizvodna funkcija,
10. VES proizvodna funkcija,
11. Ostali tipovi agregatnih proizvodnih funkcija.
 Proizvodne funkcije

 Proizvodne funkcije su prvi put, kao oruđe

ekonomske analize, definisane na mikro nivou, u
vidu relacije između utroška pojedinih faktora
proizvodnje (različitih vrsta rada, energije,
materijala) i odgovarajućeg obima proizvodnje.
Na taj način, proizvodna funkcija poprima oblik:
Q = G (x1, x2......xn )
gde je:
Q obim proizvodnje, G faktori proizvodnje i (x1, x2.....xn)
utrošci proizvodnje izraženi u naturalnim veličinama.
 Proizvodne funkcije

 Promena tehnologije izaziva promene na relaciji utrošci -

obim proizvodnje, kao i u samoj kompoziciji utrošaka.
 Pošto se ovakve promene mogu izraziti proizvodnom
funkcijom, došlo se na ideju da se njome meri tehnološki
napredak. Pri tome su utrošci agregirani u dve grupe:
rad (L) i kapital (K), pa je proizvodna funkcija oblika:

Q = F (K, L)

 Obično su merenja izvršena na nivou ukupne privrede, a

relacija između agregata (Q, K i L) pokazuje tehnologiju
te privrede, baš kao što određena relacija na mikro
nivou ukazuje na tehnologiju tog proizvodnog procesa.
 Osobenosti tehničkog progresa
proizvodne funkcije
 Osobenosti koje određuju tehnički progres proizvodne
funkcije su:
1) efikasna tehnologija,
2) tehnološki pozicinirana ekonomija obima (returns
to scale),
3) kapitalno intenzivna tehnologija, kao i,
4) elastičnost supstitucije proizvodnih činilaca , rada
i kapitala.
 Nabrojane osobenosti proizvodnih funkcija omogućavaju
merenje tehničkog progresa, a ako se progres izražava
preko efikasnosti proizvodnje i ekonomije obima naziva se
neutralni, jer ne izaziva izmene u relacijama činioca, u
graničnoj stopi i elastičnosti supstitucije.
 Definisanje tehničkog progresa

a) Permanentan proces usavršavanja sredstava i

predmeta rada i izvora energije, uz lansiranje
novih proizvodnih metoda i načina organizacije,
kao i upravljanja proizvodnjom, u čijem se
produktu postiže povećanje društvene
produktivnosti rada;
b) Kreiranje novih proizvoda ili novih vrsta već
prisutnih proizvoda i
c) Promena proizvodne tehnike, kroz supstituciju
osnovnih sredstava tehnički usavršenijim
sredstava, uvođenjem modernije tehnike preko
novih investicija u već postojeće grane, ili
izgradnjom potpuno novih grana.
 Tehnološko prognoziranje
 Tehnološko prognoziranje predstavlja
"aktivnost koja obuhvata metode probablističke
procene budućeg razvoja ili širenja neke,
tehnike i tehnologije", koja treba da pruži
odgovor na pitanja koja se mogu grupisati:
1. koliki je vremenski period je dovoljan za neku
inovaciju ili širenje postojeće tehnologije,
2. koji su materijalni resursi i stručnjaci
neophodnini za inovaciju,
3. kakvi su krajnji rezultati inovacije ili širenja
postojeće tehnologije i
4. početni uslovi potrebni da bi se realizovala
inovacija i njena difuzija.
 Značaj informacija za ocenu
tehnoloških promena
 Od naročitog znаčаја za ocenu tehnoloških
promena su sledeće informacije:
1. stopa difuzije tehnologije (prodor nove
tehnologije u konkretnoj delatnosti),
2. stopa supstitucije tehnologije (zamena jedne
tehnologije odgovarajućom),
3. kvantifikacija tehnološke inovacije (broj novih
događaja јеdnе godine), kao i
4. vremenski interval inovacije (vreme koje
protekne između invencije i njene
komercijalizacije).
 Podele metoda tehnološkog
predviđanja
 Razlikuju se višestruke podele brojnih metoda
tehnološkog predviđanja, uzimajući u obzir
elemente: vremena, širine i osobenosti samog
procesa predviđanja; najpodesnija je podela
koja sve metode tehnološkog prognoziranja
grupiše na:
1) metode intuicionog predviđanja,
2) metode eksploratornog tehnološkog
predviđanja, i
3) metode normativnog tehnološkog
predvidanja.
 Metode intuicionog predviđanja

 Metode intuicionog predviđanja su doprle

u oblast tehnološkog prognoziranja uz
značajne rezultate. Posebno se to odnosi
na"Delfi" metod. Posmatrana grupa
metoda tehnološkog prognoziranja se
dalje deli na tri podgrupe:
1) brojne opcije "Brainstorming" metode
2) "delfi" metod, i
3) metoda individualne prognoze.
prognoze
 Metode eksploratornog
tehnološkog predviđanja
 Metode eksploratornog tehnološkog
predviđanja polaze od prošlosti preko
sadašnjosti ka budućnosti, analizirajući sve
moguće šanse koje se mogu iskoristiti.
 One teže da projektuju tehnološke mogućnosti
narednog perioda, oslanjajući se na postojeći
nivo naučnog saznanja kao i praktičnog
iskustva u posmatranoj oblasti.
 Eksploratorne metode tehnološkog predviđanja
koriste više tehnika istovremeno, sa ciljem da
se stvore nove tehnološke informacije i otkriju
osobenosti novih tehnoloških rešenja.
 Metode eksploratornog
tehnološkog predviđanja
 Analizirana grupa metoda tehnološkog
predviđanja se deli na sedam podgrupa koje
koriste specifične tehnike i metode:
1. Metodi ekstrapolacije vremenskih serija,
2. Ekstrapolacija krivim obvojnicama,
3. Metod supstitucije,
4. Metod korelacije trendova,
5. Metodi analogije,
6. Metod morfološke analize, i
7. Probabilističko eksploratorno predvidanje.
 Metode normativnog tehnološkog
predviđanja
 Metode normativnog tehnološkog predviđanja
posmatraju buduće vreme, tako što se prvo
postave ciljevi i zadaci narednog perioda, a
potom se radi analiza krećući ka sadašnjosti
kako bi se uvidelo da li se dati ciljevi mogu
realizovati, koji su im limiti, odnosno kavim se
inputima i tehnologijom može raspolagati.
 Metode normativnog tehnološkog predviđanja
su:
1. pattern меtоdа,
2. metoda sistemske analize, i
3. matrice odlučivanja.
 Parametri za komparaciju i odabir
metoda predviđanja
 Za komparaciju i odabir metoda
predviđanja uzimaju se u obzir sledeći
parametri:
 precizan metod;
 primenjivi podaci;
 precizan vremenski period, kao i
 precizno određeni troškovi.
 Parametri za komparaciju i odabir
metoda predviđanja
Precizno određeni troškovi zavise od:
 upotrebljene metode predviđanja;
 sveobuhvatnosti metode,
 raspolaganja bitnim podacima, i
 vremenskog perioda i regiona predviđanja.
Troškovi se sastoje iz troškova prikupljanja i
prezentiranja podataka, stručne i finansijske
podrške, educiranja zaposlenih za korišćenje
odgovarajuće metodologije, primena same
metodologije i trajanje, te laka i brza
primenjivost metoda predviđanja.
 Problemi u realizovanju procesa
tehnološkog predviđanja u organizaciji
 Pri realizovanju procesa tehnološkog predviđanja u
organizaciji nastaju izvesni problemi, koji su u vezi sa:
 samim prikupljanjem podataka;
 vremenskim usaglašavanjem predviđanja i rezultata
predviđanja sa potrebama organizacije;
 nedovoljnim uvidom u stvarne potrebe za tehnološkim
predviđanjima u organizaciji,
 neadekvatnim odabirom stručnjaka pri sprovođenju
metoda tehnoloških predviđanja;
 nedovoljnu spoznaju vrha najviših menadžera za
potrebe primene tehnoloških predviđanja u preduzeću;
 lošim odabirom metoda predviđanja prema konkretnoj
situaciji.
 Delfi metoda
 Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe
eksperta serijom upitnika, a postoji veći broj
modaliteta njegovog pristupa.
 On može da se realizuje ispitivanjem od strane
ekspertskog tima korišćenjem serije upitnika, na
sledeći način:
 Definiše se prvo tim za koordinaciju (5-10
stručnjaka), koja ima za cilj da: organizuje,
sprovodi, obradi i analizira rezultate
predviđanja.
 Delfi metoda
 Tim čine stručnjaci izabrani na osnovu:
1. znanja za sprovodjenje Delfi metoda,
2. poznavanja statističke obrade rezultata
predviđanja, kao i
3. poznavanja konkretne oblasti predviđanja.
Uslov za izbor anketiranih stručnjaka je neophodan
prag naučno-tehničkih i primenjivih, praktičnih
saznanja iz konkretne oblasti predviđanja.
 PATTERN metoda

 Obično se Pattern metoda objašnjava kao

pružanje pomoći planiranju putem tehničke
procene brojeva važnosti i zasniva se na:
1. definisanju ciljeva narednog perioda koje
treba ostvariti;
2. prioritetu značaja postavljenih ciljeva
prema datim kriterijumima;
3. utvrđivanju tehnoloških alternativa koje
su važne za realizaciju proverenih ciljeva.
 PATTERN metoda

 Osnovni cilj Pattern metode je da pruži pomoć

planerima u profiliranju dugoročnog razvoja, a
suštinske metodološke komponente
sačinjavaju:
 struktura stabla važnosti;
 kriterijumi važnosti;
 brojevi važnosti (ponderacioni
koeficijenti);
 određivanje numere najveće važnosti;
 obrada podataka i izlazni outputi.
outputi
 PATTERN metoda

 Prema tome, osnovne faze primene

PATTERN metoda su :
1. izgradnja stabla važnosti;
2. diferenciranje kriterijuma;
3. utvrđivanje brojeva važnosti;
4. obrada podataka i izlazni outputi –
određivanje broja najveće važnosti
 Brainstormig metoda

 Prevod ove kreativne i vrlo praktične metode,

koja nastaje pedesetih godina, glasio bi
moždana oluja, ili "oluja mozgova".
 Brainstorming metoda se svrstava u grupu
intuitivnih metoda koji primenjuju:
1. uvažavanje svih mogućih razmišljanja i
ideja ne uzimajući u obzir njihov značaj,
2. apsolutnu slobodu mišljenja, i
3. maksimalni kvantitet izražavanja
neobičnih misli, koje rađaju ideje.
 Scenario metoda
 Scenario označava projektovanu sliku okruženja
i znači moguću, ali ne i sigurno utvrđenu
budućnost.
 Deskripcijom etapnog razvoja hipotetičke
situacije, tendencija je da se fokus usmeri na
one akcije kojima se izbegavaju opasnosti i
koriste šanse.
 Oba pristupa, normativni i eksploratorni, se kod
ove metode primenjuju, uz računarsku
simulaciju. Profiliraju se indikatori i prate
promene kao i razlozi promena ovih indikatora.
utvrđuju se naredni događaji koji mogu uticati
na ove indikatore, kako bi se utvrdio: najbolji,
najlošiji i najverovatniji scenario budućnosti.
 Scenario metoda

 Utvrđuju se naredni događaji koji mogu uticati

na ove indikatore, kako bi se utvrdio: najbolji,
najlošiji i najverovatniji scenario budućnosti.
 Bilo koji od ovih scenarija mora imati neke
opšte osobine:
upečatljivost,
konzistentnost,
razmatranje važnih faktora,
sličnost sa ostalim scenarijima,
korisnost i
primenjiivost.
 Brainstormig metoda

 Metoda se sastoji iz sledećih etapa:

1. Uvodna etapa zadatog problema,
2. Iznošenje osnovnog problema,
3. Ponovna definicija osnovnog problema,
4. Sakupljanje ideja,
5. Procenjivanje ideja, i
6. Sastavljanje liste predloga.
 Metode i tehnike kreativnog
razmišljanja
 Kreativnost označava razvoj nove, originalne
ideje koja je od važnosti za pojedinca,
preduzeće ili društvo u celini. Proces kreativnog
razmišljanja se sastoji iz:
 divergentnog i
 konvergentnog razmišljanja.
 Osobenom idejom, koju dalje proširuje bez
limita njenih mogućnosti, karakteriše se
divergentno razmišljanje, koga prati
konvergentno razmišljanje i svež protok novih
varijanti mogućih, zadovoljavajućih rešenja
problema.
 Metode i tehnike kreativnog
razmišljanja

 Kreativnom rešenju podležu:

1. Inoviranja tekućih proizvoda i usluga,
prema zahtevima kupaca,
2. Sniženje troškova, i inovacije
proizvodnog procesa,
3. Radikalno inoviranje proizvoda, usluga i
procesa,
4. Definisanje strategije i
5. Označavanje novih mogućnosti tržišta.
 Metoda kompariranja troškova

 Metoda kompariranja troškova predstavlja način

definisanja ranga tehnologija, gde se za
kompariranje uzima bruto profit i odnos bruto
profita i fiksnih investicija. U zemljama u razvoju
se moraju koristiti i drugi pokazatelji, obzirom
da troškovi nemaju presudnu ulogu kod
rangiranje već to može da bude i minimalna
upotreba limitiranih resursa, na primer.
 Metode ranga ocene se koriste za ocenu
efikasnosti tegnologije uzimajući u obzir
limitiranja u posmatranoj privredi vezana za
investicije, energiju, uvozne sirovine, zaposlene
radnike.
 Metoda kompariranja troškova

 Prva metoda, kod koje se odabira tehnologija sa

najviše uštede, ne odgovara realnom stanju jer
se ne uzimaju u obzir ostali faktori koji daju
realniji pogled na težinu određenog limitirajućeg
faktora. Zato se koristi druga metoda u kojoj se
svakom ograničavajućem faktoru dodeljuje
težinski faktor, a računica za određeni
parametar se izvodi na sledeći način:
 Težina = rang parametra za određenu
tehnologiju X težinski faktor parametra
 Metod AHP

 Tomas L. Saaty je razvio metod AHP (Analytical

Hierarchy Process) u cilju rešavanja problema
odlučivanja sa većim brojem donosioca odluka,
kriterijuma i u višestrukim vremenskim periodima
 Ova metoda ima određene prednosti i veoma je
česta u upotrebi; ogleda se u prilagođenju
mogućnostima donosioca odluke u slučajevima
većeg broja faktora i alternativa o kojima se
istovremeno odlučuje.
 Izvodi se prirodnim, hijerarhijskim
raščlanjavanjem (dekompozicijom) generalnog
problema i određenim već primenjivanim skalama
poređenja.
 Metod AHP

 Koncept ove metode višekriterijumskog

odlučivanja zasniva se na određivanju celokupne
značajnosti skupa relevantnih faktora - atributa
(kriterijuma, alternativa) koji se odnose na
konkretan, analizirani problem odlučivanja.
 Postojeći kompleksan problem sa više
kriterijuma, perioda odlučivanja i donosioca
odluka, dekomponuje se u odgovarajući broj
hijerarhijskih nivoa dodeljivanje težina, u obliku
niza matrica poređenja parova nad kojima se
izvodi dalji postupak (normalizacija težina).
 Težine se koriste za evaluaciju atributa na svakom
nivou celokupne hijerarhije.
 NEWTECH Expert Choice i njene
prednosti
 NEWTECH Expert Choice predstavlja ekspertski
sistem za podršku odlučivanju o savremenim
tehnologijama i primenjen je uz pomoć Expert
Choice softverskog paketa.
 Svaka odluka ovog ekspertskog sistema o
odabiru savremenih tehnologija, analizira na
stotine promenjivih, pri čemu stručnjak koji
direktno odlučuje mora da rangira relativni
značaj svake od promenjivih (značajnih za
odlučivanje) prema konkretnim uslovima, u
njegovom preduzeću.
 NEWTECH Expert Choice i njene
prednosti
 Prednosti NEWTECH sistema za podršku su:
1. ustupa određenu diferenciranu strukturu
kao osnovu razumevanja kompleksnosti
problema usvajanja nove tehnologije u
preduzeću;
2. poseduje sposobnost za prepoznavanje
potrebnih profila stručnjaka iz različtih
organizacionih nivoa;
3. daje mogućnost da se iskoriste prednosti
timskog odlučivanja, uz puno uvažavanje
znanja i iskustva svakog zaposlenog u
organizaciji.
 NEWTECH Expert Choice i njene
prednosti
 NEWTECH koristi AHP – metod analitičkog
hijerarhijskog procesa, što pretpostavlja da se
u tom modelu svaki faktor vrednuje u
komparaciji sa drugim faktorima istog nivoa i u
vezi je sa faktorom na višem nivou hijerarhije,
prema: značaju, preferenciji i verovatnoći.
 Expert Choice i AHP metod su inkorporirani
u softverski paket NEWTECH koji je
adaptibilan za donošenje složene odluke o
tome da li usvojiti novu tehnologiju u
poslovnom subjektu.
 „S“ kriva

 U tehnološkom predviđanju najčešće se koristi

trend i kriva oblika latiničnog slova S ;
 Ona predstavlja način koji sledi životni ciklus
proizvoda ili tehnologija.
 Po njoj је tehnološki progres usporen u fazi
uvоđеnja, ubrzan pri prihvatanju (difuziji) i
ponovo usporen u fazi zrelosti proizvoda ili
tehnologije, što pokazuje dа je vreme dа se
supstituiše postojeća, novom tehnologijom.
 Ekstrapolacija u tehnološkom predviđanju
ukazuje na verovatne pravce kretanja
tehnologije u budućem periodu.
 Stablo relevantnosti

 Stablo relevantnosti je metoda koja treba dа

ukaže na ciljeve i alternativne načine njihovog
ostvarenja. Ono upućuje na potencijalnе
tehnologije i opsežan program istraživačko
razvojne aktivnosti; za preduzeće је važno dа
napravi razliku između većeg broja tehnologija i
da se opredeli koje tehnologije da podrže jer
poseduju neophodan potencijal.
 Stablo relevantnosti

 Stаblо relevantnosti pomaže dа se odabere

specifičan projekat istraživanja iz seta
projekata, a na hijerarhijski način na stаblu se
aranžiraju ciljevi, podciljevi i zadaci, kаko bi se
sagledali svi alternativni načini ostvarenja cilja.
 Potom se ocenjuje verodostojnost određenih
zadataka i podciljeva u odnosu na opšti cilj.
 Stablo relevantnosti

 Jedna od varijanti ovoga metoda је i Pattern

tehnika, zasnovana nа teoriji odlučivanja i
pomaže dа se sagleda poželjnost ciljeva i izvrši
izbor oblasti tehnologije čiji razvoj је
neophodan dа se ciljevi ostvare.
 Prema scenariju panel eksperata treba
napraviti stаblо relevantnosti koje stavlja
u odnos fazne sa konačnim cilјеm i
predstavlja oblik analize kritičnog рutа.
 Analiza parametara

 Ova analiza je proizvodni ekvivalent procene

tražnje.
 Oslanja se na pretpostavku da tehnološka
otkrića zavise od tempa po kome se dešavaju
tehnološke promene, i brzine kojom novi
metodi zamenjuju stare.
 Izvesni pronalasci su zasnovani na drugima, i
svi zajedno su, u izvesnom smislu, pod uticajem
spremnosti i sposobnosti industrije da zameni
stare metode novim.
 Analiza sistema

 Proučavanje postojećih sistema kao što su transport,

komunikacije, građevinarstvo, može dovesti do
identifikovanja slabosti u njima što, za uzvrat, može
ukazati na mogućnosti za tehnološka unapređenja.
 Postojeći sistemi mogu se takođe projektovati na
buduća okruženja da bi se otkrile hipotetične ili
potencijalne problematične oblasti.
 Na primer, planeri auto–puteva često dramatizuju
potrebu za novim metodama efikasnog masovnog
transporta, ukazujući na beznadežnu neadekvatnost
postojećih železničkih i putnih sistema, da zadovolje
buduću populaciju glavnih metropola.
 Akcije konkurenata

 Ova vrsta istraživanja je vrlo bliska sa

istraživanjem marketinga. Njegova svrha je da
upozna analitičara sa načinima na koje će
tehničke akcije konkurencije uticati na
budućnost njegove kompanije.
 Prognozi se može pristupiti sa stanovišta
direktne proizvodne konkurencije, ili u uslovima
relativnih tehnoloških mogućnosti.
 Previše uski koncept „konkurencije“ date
kompanije može dovesti do toga da analitičar
previdi potencijalne pretnje od strane firmi koje
pre toga nisu napadale njegovu poziciju.
 III deo
ANALIZA TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I TRANSFER
TEHNOLOGIJA
1. Nauka u funkciji tehnološkog razvoja
2. Klasifikacija tehnologija
3. Klasične tehnologije
4. Visoke tehnologije
5. Informatizovane klasične tehnologije
6. Monitoring okruženja i reagovanja na promenu
eksterne sredine
7. Tehnološka piramida
8. Kupovina licenci industrijske svojine i know-how-
a
9. Novi mehanizmi transfera i supstitucija
tehnologija
ANALIZA TEHNOLOŠKOG RAZVOJA I
TRANSFER TEHNOLOGIJA
Povelja OUN i transfer tehnologije
1. Svaka država ima pravo da izvlači
koristi od napretka i razvoja nauke i
tehnologije radi ubrzanja svog
ekonomskog i socijalnog razvoja.
2. Sve države treba da da unapređuju
naučnu i tehnološku saradnju i transfer
tehnologije, uz dužnu pažnju prema
svim zakonitim interesima, uključujući,
između ostalog, prava i dužnosti
imalaca,snabdevača i primalaca
tehnologije.
Povelja OUN i transfer tehnologije

3. Sledstveno tome, razvijene zemlje

treba da sarađuju sa zemljama u
razvoju u uspostavljanju, jačanju i
razvijanju njihovih naučnih i
tehnoloških infrastruktura i u njihovom
naučnom istraživanju i tehnološkim
aktivnostima.
 Podela transfer tehnologije

Transfer tehnologije se prema osnovnim

osobenostima i karakteru deli na:

1. Vertikalni transfer koji sadrži aktivnosti

povezane za naučno-istraživački rad; počev od
fundamentalnih naučnih istraživanja, preko
primenjenih i razvojnih istraživanja do inovacija,
novog proizvoda ili procesa; i
2. Horizontalni transfer koji predstavlja prenos
tehnološkog znanja - opredmećenog i
neopredmećenog, u bilo kojoj od etapa
vertikalnog transfera tehnologije na nova
područja ljudske aktivnosti.
 proces difuzije
tehnoloških
proces prenošenja pronalazaka između
strane razvijenije domaćih preduzeća u
tehnologije okvirima nacionalne
privrede

proces transfera
tehnologije iz
domaćih u strana
preduzeca
 Horizontalni transfer tehnologije na
mikro nivou
 Na mikro nivou jedne poslovne jedinice,
horizontalni transfer tehnologije čine procesi:
1. prenošenja strane razvijene tehnologije u
domaće preduzeće;
2.difuzije tehnoloških pronalazaka između domaćih
preduzeća u okvirima nacionalne ekonomije;
3.transfera tehnologije iz domaćih u strana
preduzeća, van državnih granica; i
4. obrnutog transfera tehnologije koji se odnosi na
odlazak eminentnih stručnjaka iz manje
razvijenih u razvijenije zemlje.
 Analiza procesa transfera
tehnologije
Analiza procesa transfera tehnologije obuhvata
aktivnosti koje su povezane za:
istraživanje, razvoj, inovacione aktivnosti
u simbiozi sa modifikacijom, adaptacijom
i razvojem tehnologije;
kupovinu nove tehnologije;
primenjivanje tehnologije;
prihvatanje tehnologije;
tržišni plasman proizvoda/usluga.
 Tri osnovna tipa tehnološkog
transfera

1. direktan transfer, pri kome se

tehnologija koristi u istu svrhu;
2. indirektan transfer, gde je
korišćenje tehnologije vezano za
novu i drugačiju svrhu;
3. nova primena, kada se tehnologija
primenjuje u promenjenom obliku
i u potpuno novoj oblasti .
 Načini odvijanja transfera
tehnologija
1. Kupovinom opreme za specifične
tehnološke postupke po sistemu "ključ
u ruke";
2. Kupovina licenci industrijske svojine,
patenata, žigova;
3. Kupovina licenci know-how;
4. Kooperacija;
5. Zajednička ulaganja (joint ventures).
 Načini odvijanja transfera
tehnologija
1. Kupovinom opreme za specifične
tehnološke postupke po sistemu "ključ
u ruke";
2. Kupovina licenci industrijske svojine,
patenata, žigova;
3. Kupovina licenci know-how;
4. Kooperacija;
5. Zajednička ulaganja (joint ventures).
 Definicija i elementi obuhvatanje
Know-how-a
OMPI (Organization mondiale de la proprieté
intelectuelle) definicija know-how-a:
"Pod terminom know-how se podrazumevaju
znanja, iskustva i tehničke veštine koje se
pretežno mogu primeniti u industriji."
 Know-how koji u sebi sadrži elemente novine i
tajnosti, tretira se u prometu tehnologija slično
kao industrijska svojina.
 Kupovinu licenci industrijske svojine često prati i
pružanje svih potrebnih know-how znanja i
iskustava za osvajanje proizvodnje licenciranog
proizvoda.
 Definicija i elementi obuhvatanje
Know-how-a
 Može se izvršiti pribavljanje ili ustupanje licence
know-how, s tim da je u tom slučaju prenošenje
prava korišćenja vezano sa dosta velikim
rizikom usled nenamernog odavanja tajnosti od
strane davalaca ili primalaca know-how usluga.

 Tehnički know-how obuhvata: specifikaciju

sirovina, tehnički standard, mašine, uređaje i
funkcionisanje, radne norme, specifikaciju
kvaliteta i performansi proizvoda.
 Nauka predstavlja specifičan oblik
delatnosti,
delatnosti koji se značajno razlikuje kako
od delatnosti u domenu materijalne
proizvodnje, tako i od preostalih oblika
duhovne delatnosti.
 U materijalnoj proizvodnji znanja se
koriste isključivo u obliku zadatih
sredstava, u nauci je njihovo dobijanje
glavni cilj, nezavisno od načina na koji se
taj cilj realizuje (u obliku teorijskog opisa,
sheme, eksperimentalnih podataka ili
hemijske formule nekog preparata).
 1. Nauka u funkciji tehnološkog
razvoja

 Tehnologija kao nauka ima zadatak da

utvrdi i izabere one hemijske
fizičkohemijske, fizičke, mehaničke ili
druge zakonomernosti u okviru prirodnih
procesa, koje se mogu i praktično koristiti
u cilju efikasnijeg i ekonomičnijeg
vođenja proizvodnih procesa, sa
najmanjim utroškom resursa, a uz stalno
uvećanje produktivnosti i efikasnosti.
2007. godine, Nobelovu nagradu za ekonomiju
podelila tri američka naučnika: Leonid Hurvic,
Rodžer Majerson i Erik Maskin za utemeljenje
teorije koja se bavi „oblikovanjem mehanizma”
(mechanism design theory).
2. Klasifikacija tehnologija
 Klasifikacija tehnologije
kompanije "Artur D. Little"

1. Bazne tehnologije, koje se u

najvećoj meri nalaze u osnovi
određene delatnosti;
2. Ključne tehnologije, u kojima je
konkurentski uticaj najjači;.
3. Generičke (dolazeće ili nastajuće)
tehnologije, se tek stvaraju, prolaze
kroz fazu ispitivanja u pilot
projektima i prvu primenu.
 3. Klasične tehnologije
Osnovne osobine klasičnih tehnologija
predstavljaju:
 izražena radna intenzivnost
 potrošnja sirovina iz neobnovljivih resursa
 visoka potrošnja energije za preradu ekstrakciju
i transport sirovina
 preosetljivost na uticaj ekonomskih i političkih
kriza
 opadanje akumulativnosti tokom životnog
ciklusa
 visok nivo zagađenja i degradacije ekološke
sredine
 Predstavnici industrija zasnovanih na klasičnim
tehnologijama su:
 brodogradnja i drvna industrija,
 metalurgija i tekstilna industrija,
 petrohemija.
Klasične tehnologije su bile dominantne u
razvijenim zemljama pedesetih godina XX-og
veka, a potom dolazi do duboke krize klasičnih
industrija koja traje i danas.
 4. Visoke tehnologije

 Usled dejstva visokih tehnologija nastaje

novi sektor industrijske proizvodnje i
privređivanja, a to je sektor
informacionih tehnologija, koji obuhvata
proizvodnju poluprovodnika, komjuterske
opreme, telekomunikacionih i
telematskih uređaja, lasera i elekonske
opreme, senzora i mernih sistema, te
proizvodnju svih uređaja i sistema
automatizovanog projektovanja, kao i
informatizovane kancelarijske opreme.
 Sektor informacionih tehnologija je
toliko dominantan da u razvijenim
zemljama zapošljava najveći broj
radnika uz tendenciju daljeg rasta.
 Stepen razvoja informacionog sektora
sve više postaje mera opšte razvijenosti
određenih zemalja, te su proizvodne
grane informacionog sektora
najvitalnije proizvodne grane u
razvijenim zemljama.
 5. Informatizovane klasične
tehnologije
 Informatizacija klasične industrijske
proizvodnje predstavlja rezultat nastanka
informacije kao primarnog resursa visokih
tehnologija razvijenih zemalja, u industrijskom
dobu, zaključno sa petom decenijom XX-og
veka.
 Sirovinska i energetska osnova dotadašnjih
industrija postala je glavni teret njihovog
razvoja, te je neophodno pronaći nove resurse
koji će, bez povećavanja utroška sirovina i
energije, uvećati rentabilnost i profit industrije
klasičnog tipa.
 Novi resurs mora da stvori nov kvalitet u
industrijskoj proizvodnji koji će osigurati
racionalniju upotrebu sirovina i energije.
 Došlo je vreme da se u industrijsku
proizvodnju, osim snage, ustali i pamet
koja će omogućiti svrsishodnije
korišćenje i materije, i energije.
 Informacione tehnologije su omogućile
svojevrsnu "ugradnju pameti" u
industrijske procese i proizvode, a
suštinska zasluga pripada
mikroelektronskoj tehnologiji
 Za "ugradnju pameti" u
industrijske procese i proizvode
glavna zasluga pripada
mikroelektronskoj tehnologiji
koja je proizvela silicijumske
čipove.
 Silicijumski čip je glasnik
savremenog tehnološkog doba
koje je nastavljač industrijskog
doba, a naziva se informatičko
doba.
 6. Moritoring okruženja i
reagovanje na promenu eksterne
sredine
1. Modifikovana sredina, podložna brzim
promenama. Na primer to su: tehnološke
inovacije, ekonomske promene, promene
zakonodavstva, promene kursa konkurencije.
2. Bespoštedno okruženje, koje stvara oštra
konkurencija, stalna borba za tržište i
potrošače.
Na primer, okruženje autoindustrije Amerike i
Zapadne Evrope, ili Japana i Amerike.
3. Nehomogenost okružja je tipično za
firme koje posluju u uslovima globalnog
biznisa, jer direktno utiče na delatnost
firme, i
4. Tehnološki kompleksan poslovni
ambijent,
ambijent u kome se razvijaju
elektronika, računska tehnika i
telekomunikacije, odnosno grane koje
iziskuju kompleksne informacije i
visokokvalifikovane stručnjake.
 Metode reakcija na promene
faktora eksterne sredine
 "Igranje vatrom", koja podrazumeva donošenje
upravljačkih odluka nakon promene pojedinih
faktora je reaktivni menadžerski stil, još uvek
primenjiv u mnogim zemljama tranzicije.
 Diversifikovanje kapitala i proizvodnje, kao model
mogućeg smanjenja rizika pri promeni faktora
spoljne sredine.
 Poboljšanje organizacione strukture i elastičnosti
upravljanja, pa firma može da osniva fleksibilne
strukture, profitne centre, strateške biznis-jedinice,
radi uvećanja konačnih rezultata.
 Strateško upravljanje.
 7. Tehnološka piramida

 U zavisnosti od stepena komercijalne

upotrebljivosti tehnološkog znanja,
razlikujemo dva pravca transfera: vertikalni
i horizontalni.

Vertikalni smer podrazumeva prenos

znanja i rezultata iz fundamentalnih nauka i
baznih istraživanja, preko primenjenih u
razvojna istraživanja
 7. Tehnološka piramida

 Vertikalni transfer znanja i

tehnologije se obavlja u celokupnom
inovacionom lancu - od fundamentalnih
i primenjenih istraživanja do inovacija
i razvoja proizvoda, opreme i zamene
zastarele tehnologije novom.
 Tehnološka piramida
Prodaja proizvoda,
Prodaja proizvoda,
opreme
opremei i
proizvodnih
proizvodnihlinija
linija
Komer-
cijalizacija
proizvoda

Projektovanje i
Prodaja licenci, organizacija
Prodaja licenci,
patenata i know- proizvodnog
patenata i know-
how procesa
how

Studije tehničke
Studije tehničke Razvojno istraživanje
izvodljivosti i
izvodljivosti i
ekonomske
ekonomske
Primenjeno istraživanje
isplativosti
isplativosti Selekcija

Selekcija

Osnovna (bazna)
istraživanja
 8. Kupovina licenci industrijske
svojine i know-how-a
 Dolaženje do tehnologije putem horizontalnog
komercijalnog transfera obavlja se:
1. Kupovinom i prodajom prava
intelektualne svojine koja sadržava
industrijsku svoljinu i autorsko pravo;
2. Ostalim, višim oblicima saradnje kroz:
dugoročne proizvodne kooperacije,
poslovno-tehničku saradnju i kroz različite
vidove zajedničkih ulaganja.
8. Kupovina licenci industrijske
svojine i know-how-a
 Zaštita inovacija – osnovne metode

Državna zaštita inovacija postoji u mnogim

zemljama i omogućava inovatorima značajne
prednosti.
To je posredan način stimuliranja inovativne
delatnosti firme i pojedinaca od strane države.
Osnovne metode zaštite inovacija su:
1. patenti,
2. autorska prava i
3. komercijalna tajna.
 Patent
 Patent je dokument kojim država jedno
tehničko rešenje priznaje za pronalazak,
pronalazak a
licu kome je on izdat daje isključivo pravo na
taj pronalazak, što znači zabranu ostalim licima
izuzev pronalazača da taj pronalazak razvijaju,
upotrebljavaju ili prodaju.
 Ugovor između pronalazača i države kojim se
država obavezuje da će tokom definisanog
perioda štititi isključivo pravo pronalazača,
pronalazača
je zapravo patent.
 Isticanjem ugovorenog roka, država ima
pravo da publikuje dato otkriće koje svima
postaje raspoloživo.
 Patent
 Patent je svojevrsna isprava nadležnog
organa koja se izdaje na zahtev pronalazača, sa
ciljem zaštite prava pronalazača na registrovani
pronalazak.
 U materijalnom pogledu, patent predstavlja
pravo korišćenja zaštićenog pronalaska na
određenoj teritoriji i za određeno vreme.
 Patentna dokumentacija nema kompletne
podatke za proizvodnju, a uz patent se mogu
davati samo informacije potrebne za
registraciju, dok se ostale čuvaju kao tajna i
prodaju se naknadno kupcu licence.
 Patent
 Kupcu patentne licence se može
obezbediti kupovina "know-how"-a (eng.
znati kako), koji je često skuplji od same
licence, a definiše se ugovorom.

 Kupac ne zna unapred njegov sadržaj, pa

prihvata plaćanje naknade za nešto što
mu po obimu i sadržaju nije poznato.

 Know-how je svojevrsna tajna vlasnika, i

ne može se zaštititi zakonom .
  Know-how

 Know-how kao simbioza tehničkih

znanja i komercijalnih tajni ima veliku
vrednost, jer povećava konkurentsku
sposobnost na tržištu, te se smatra
važnim elementom u aktivi preduzeća,
pri čemu know-how tehničkog
karaktera sadrži:
1. eksperimentalne uzorke koji nisu
registrovani.
 Prodaja Know-how-a
 Kupac delimično treba da se upozna sa
prirodom know-how-a, zbog njegovog
ocenjivanja; postoji rizik, da vlasnik izgubi
monopol na know-how, a da ga nije
prodao.
 Onda vlasnik potencijalnom kupcu pruža
informacije koje nisu zaštićene patentom,
izostavljajući ključne momente koji bi mu
omogućili samostalno korišćenje know-
how-a.
 Ukoliko to nije moguće realizovati, tada se
stranama preporučuje da zaključe
preliminarni ugovor o upoznavanju sa
know-how-om, pre izvršene prodaje.
 Oblici plaćanja Know-how-a
1) Rojalti, ili postepene, procentualne isplate za
know-how prema proporcionalno utvrđenim
pokazateljima prilikom njegovog korišćenja,
prema rastu profita ili gotovih proizvoda.
2) Paušalna, unapred ugovorena, jednokratna
isplata. Ovakav način plaćanja se koristi kada je
izvodljiva prognoza efekata delovanja know-
how-a ili kada je cena licence mala. Paušalno
plaćanje se najčešće primenjuje u uslužnoj
oblasti ( finansije, pravna pitanja).
3) "Cost plus" označava paušalnu isplatu ili plaćanje
dopunskih usluga po uzajamno utvrđenim
cenama iznad dogovorene cene.
 Mešoviti oblici plaćanja se takođe mogu koristiti.
9. Novi mehanizmi transfera i
supstitucija tehnologija
 Transfer tehnologije
 Prenos tehnologije uključuje obavezno sledeće:
sledeće
a. suštinsko tehnološko znanje: o proizvodima,
proizvodnim procesima i inženjeringu,
b. tehničke i ekonomske usluge za:
• projektni menadžment (priprema novih projekata),
• projektovanje, izgradnja, montaža i nadzor nad izgradnjom
novih proizvodnih kapaciteta (projektni i građevinski
inženjering),
• novu proizvodnju, održavanje i kontrolu kvaliteta proizvoda
(proizvodni inženjering),
• planiranje, testiranje i modifikovanje proizvoda, procesa i
proizvodne opreme (IR).
c. poslovodne i usluge upravljanja u organizaciji i
implementaciji novih investicionih projekata; vođenje,
upravljanje i kontrola funkcionisanja proizvodnih
kapaciteta uz nabavnu, proizvodnu i prodajnu funkciju,
d. druge aktivnosti vezane za izgradnju proizvodnih
kapaciteta i montažu opreme.
 Transfer tehnologije

 Izraz "transfer tehnologije" uveden je u

Americi 1940. godine, kada je federalna
vlada postala odgovorna za istraživanja i
razvoj na nacionalnom nivou.
 Glavni ciljevi su bili: vojna, nuklearna, a
vremenom i, kosmička istraživanja.
 SAD su po završetku drugog svetskog rata
transferom tehnologije znatno doprinele obnovi
ratom razorene zapadne Evrope.
 Transfer tehnologije datira od postanka
tehnološkog progresa u društvu i smatra se da
će dobijati rastući značaj i u budućnosti.
 Prenos informacija o novim
tehnologijama putem Interneta
 Prenos informacija o novim tehnologijama
putem Interneta ili putem specijalizovanih
kompanija koje se bave traženjem tehnoloških i
naučnih informacija i povezivanjem
potencijalnih partnera: davalaca i primalaca
modernih tehnologija (LINK sistemi), je
savremeni metod tehnološkog transfera.
 Internet,
Internet uz ravijenu informacionu bazu,
omogućavaju kompletan pristup svetskim
tehnologijama.
 Prenos informacija o novim
tehnologijama putem Interneta
Transfer tehnologije sačinjava:
 elektronsku pretragu izvora tehnologije,
 analizu informacija,
 ukidanje nevažnih informacija,
 organizovanje korisnih informacija,
 isticanje najzvažnijeg materijala,
 pripremanje suštinskih tekstualnih dokumenata,
 lični kontakt sa ekspertima,
 procenu i primenu dobijenih rezultata,
 pripremu tehničkih izveštaja.
 U usluge transfera tehnologije se
ubrajaju:
1. podrška kompanijama da usavrše osobine
proizvoda, lansiraju nove proizvode ili usavrše
postojeći proizvodni proces,
2. utvrđivanje potrebne ekspertize, lociranje izvora
poboljšane tehnologije, uz uspostavljanje veze,
3. podrška kompanijama putem uvođenja
savremenih tehnologija radi zadovoljavanja
rastućih potreba kupaca,
4. kooperativno istraživanje,
5. edukaciju za usvajanje nove tehnologije,
6. pristup specijalizovanoj ekspertizi,
7. smanjenje troškova modifikovanjem postojećih
procesa,
8. kraćim vremenskim trajanjem perioda između
istraživačke i razvojne faze i same proizvodne
komercijalizacije,
9. leveridž vlastitog istraživanja i razvoja.
 Oblasti kao izvori znanja
Znanje se, zahvaljujući tehnološkoj mreži,
može dobijati iz brojnih oblasti:
 automatika,
 medicina,
 ekologija,
 građevinarstvo,
 obrazovanje,
 avijacija.
 Mogući mehanizmi transfera
tehnologije i komereijalizacije
 Fakultetska razmena, konferencije, publikovanje
 Konsultovanje sa laboratorijom
 Konsultacija sa stručnjacima zaposlenim u laboratoriji
 Program razmene informacija i ekspertiza
 Ugovor kao instrument akvizacije
 Ugovor o podeli troškova (in-cash i in-kind sporazumi)
 Dogovor o kompenzaciji (sporazumni instrumenti)
 Ugovor o kooperativnom istraživanju i razvoju
 Dozvola vlade privatnom sektoru; transfer manjinskih prava
 Dozvola privatnog sektora vladi radi transfera manjinskih prava
intelektualne svojine
 Inovaciono istraživanje malog biznisa
 Upotreba povoljnosti od strane vladinih agencija (povoljnosti
korišćenja na univerzitetima, industriji, laboratorijama).
 Procesa difuzije tehnologije
 Difuzija tehnoloških inovacija nije zatvoren
proces, već karakteriše proces objektivne
zamene stare tehnike novom.
 Zato se nova tehnika ne može uvesti "odmah",
već postepeno, "korak po korak".
 Najpre se koristi za postizanje limitiranih ciljeva,
a uporedo sa sticanjem iskustva u korišćenju
tehnološke inovacije, vidokrug njene primena se
širi; može se očekivati da će se posle završetka
početne faze, difuzija tehnologije odvijati u
bržem tempu.
 Kad se modaliteti primene istroše, korišćenje
tehnike dostiže nivo zasićenja.
 Efektivnost

Oblici transfera tehnologije

Mehanizam transfera transfera
Oblici transfera tehnologije
Izgradnja po principu "ključ u ruke"
Licence sa ekstenzivnim obučavanjem Visoko
Zajednička ulaganja efektivno
Dugoročna tehnička razmena i pomoć
Obučavanje u visokorazvijenim ambijentima
Proizvodna oprema sa know-how-om
Inženjerska dokumentacija s tehničkim
podacima Efektivno
Konsalting
Licence sa know-how-om
Ponude (dokumentovane) Umereno
Proizvodna oprema bez know-how-a efektivno
Komercijalne posete
Licence bez know-how-a
Prodaja proizvoda bez dokumentacije o Nisko
održavanju efektivno
Ponude (nedokumentovane)
Komercijalna literatura
Trgovačke izložbe i sajmovi
 IV deo
SAVREMENE STRATEGIJE
TEHNOLOŠKOG
MENADŽMENTA
 Savremene tendencije u strategiji
proizvodnje
Kada je reč o savremenim tendencijama u strategiji
proizvodnje, njen razvoj uključuje:
 pitanje proizvodnih kapaciteta,
 broja porudžbina,
 izbor opcije u proizvodnji,
 kvalitet proizvoda,
 troškove proizvodnje,
 primenu razvijenih tehnologija,
 pouzdanost planiranja isporuke,
 smanjivanje zaliha,
 rezervne delove i servisiranje,
 povećanje konkurentske prednosti.
 Eksploatisanje odabrane tehnologije

Od posebne važnosti za organizaciju je izbor

tehnologija i načina njihove nabavke.
 Eksploatisanje odabrane tehnologije moguće je
sprovesti na dva načina:
načina
1. Internom eksploatacijom, se smatra korišćenje
tehnologije za projektovanje, razvoj,
proizvodnju i prodaju proizvoda. U internoj
eksploataciji tehnologije, firme rade i učestvuju
u biznisu gde se takve tehnologije koriste, pri
čemu neke od njih mogu biti ključ uspeha za
određeni biznis.
2. Eksternom eksploatacijom, koja podrazumeva
transfer svojih tehnoloskih mogućnosti na druge
firme koje će ih primenjivati u svom sopstvenom
biznisu.
 Pogodnost primene eksterne
eksploatacije tehnologije
kada se tehnologija firme može zaštititi preko
patenata ili autorskog prava;
kada firma želi da uđe na tržište na koje ne može
direktno da prodre zbog privrednih barijera,
lokalnog značenja, itd
kada oskudeva u resursima za direktan ulazak
na tržište;
kada želi da razmeni tehnologije sa drugom
firmom;
kada firma želi da kontroliše potencijalnu
konkurenciju putem ugovora o licenci,
usmeravajući ih što dalje od istraživačkih
namera kojima bi one mogle stvoriti svoju
tehnologiju, ili čak favorizacijom određenih
konkurenata.
 Inovativna strategija

Inovativna strategija podrazumeva:

 angažovanje ključnih pojedinaca,
 neophodne konsultantske aranžmane, ugovorno
istraživanje,
 dobre informacione sisteme,
 personalne veze ili
 njihovu optimalnu kombinaciju.
I pored toga, za jednu inovaciju se ne mogu dobiti sve
relevantne naučno-tehnološke informacije isključivo iz
jednog izvora, pa se zato ofanzivna strategija ne može
zamisliti bez jake sopstvene istraživačko razvojne baze
unutar preduzeća.
 Inovativna strategija

 Sopstvena istraživačko razvojna jedinica ima važnu

ulogu u ofanzivnoj strategiji, jer mora da generiše
nedostupne naučno-tehničke informacije i preuzme
predloženu inovaciju do momenta otpočinjanja redovne
proizvodnje.
 Razlikujemo ofanzivnu i defanzivnu inovativnu
strategiju.
 Ofanzivne i defanzivne strategije uglavnom slede velike
korporacije u hemijskoj i elektroindustriji,
prilagođavajući ih pojedinim linijama ili grupama
proizvoda, za razliku od preduzeća u manje razvijenim
zemljama gde je karakteristična primena defanzivne
strategije, pre svega da bi se izbegli rizici zbog
nedostatka naučno istraživačkog razvoja.
 Ofanzivna inovativna strategija

 Ofanzivna strategija tehnološkog razvoja zahteva od

preduzeća intenzivna razvojna istraživanja i da od toga
ne odstupa, ako za nekoliko godina ne uvede nijednu
inovaciju u redovnu proizvodnju.
 Dolaskom do svoje tehnološke inovacije, preduzeće po
pravilu štiti tehnološke inovacije, ne bi li ostvarilo
dobit, koji će pokriti visoka, dugogodišnja ulaganja u
razvojna istraživanja.
 Primena ofanzivne inovativne strategije nosi određen
stepen rizika na koji preduzeće mora da računa; ima
dosta slučajeva kada pojedina preduzeća više godina
ne ostvaruju prihod na osnovu sopstvenih istraživanja,
a u nekim slučajevima i nikada.
 Istraživanja su pokazala da kod takvih preduzeća nisu
bila zastupljena fundamentalna istraživanja,
istraživanja koja
predstavlja osnovnu naučno-tehnološku funkciju.
 Defanzivna inovativna strategija

 Defanzivna strategija podrazumeva da preduzeće

raspolaže sopstvenim razvojnim istraživanjima, pa
samim tim ova strategija može da bude istraživački
intenzivna podjednako kao i ofanzivna;
 Preduzeća koja se opredeljuju za defanzivnu
inovativnu strategiju očigledno nemaju ambiciju da po
svaku cenu budu lideri na tržištu, ali i ne žele da budu
na začelju tehnoloških promena.
 Razlozi za prihvatanje defanzivne strategije su
izbegavanje velikog rizika sa kojim se suočava prvi
inovator.
 Defanzivnoj inovativnoj strategiji uglavnom nedostaju
aktualna saznanja nastala iz fundamentalnih
istraživanja kao i neki istraživačko razvojni kapaciteti.
 Defanzivnoj strategiji pripada i opcija kupovine
patenata, koja može da bude vrlo korisna.
 Imitativne i satelitske strategije
tehnološkog razvoja
 Ova strategija odgovara pre svega onim
preduzećima koja imaju skromnije ambicije, te
nisu u mogućnosti da održe korak sa
ofanzivnim inovatorima.
 Ta preduzeća se opredeljuju da što bolje prate
lidera na tržištu koji lansira novu tehnologiju u
njihovoj grani, a nalazi se na velikoj
geografskoj udaljenosti.
 Zavisno od te udaljenosti, preduzeća imitatori
se odlučuju za kupovinu licenci ili know-how, ali
centralni deo njihove strategije zasniva se na
što većem širenju tehnologije, razvijanju
neophodnih istraživačko razvojnih aktivnosti
kao i nezaobilaznom obrazovanju radnika.
 Imitativne i satelitske strategije
tehnološkog razvoja
 Ulazak na tržište zahteva od preduzeća koje
sledi imitatorsku strategiju tehnološkog razvoja,
da ima određene, najčešće troškovne
prednosti rada, nižih investicionih troškova,
nižih cena energije ili sirovina u odnosu na
inovativno intenzivne konkurente.
 Osim toga, imitatori imaju uštede u izdacima
za razvojna istraživanja.
 U zavisnosti od kontinuiteta tehnoloških
promena, zavisi u kojoj meri imitatori mogu da
iskoriste svoje prednosti i oslabe uticaj ranih
inovatora.
 Satelitske strategije tehnološkog
razvoja
 Zavisna strategija u osnovi znači prihvatanje
esencijalne satelitske ili subordinatorske uloge
u odnosu na tehnološki snažna ili vodeća
preduzeća.
 Preduzeća koja slede ovu strategiju često i ne
pokušavaju da imitiraju tehnološke promene.
 Ona to čine samo u slučaju eventualnih zahteva
svojih potrošača.
 Uglavnom, sva velika preduzeća imaju
brojne satelite oko sebe koji ih
snabdevaju raznim proizvodima ili
uslugama, posebno u elektronskoj,
automobilskoj industriji i mašinogradnji.
 Satelitske strategije tehnološkog
razvoja
 Satelitska preduzeća nisu angažovana u razvojna
istraživanja i obično su podugovarači podugovarača.
 U takvoj ulozi nalaze se mala preduzeća u kapitalno-
intenzivnim industrijama.
 Zavisna preduzeća su u velikom broju slučajeva
odeljenja ili filijale velikih firmi, kojima u određenim
slučajevima podugovarači odgovaraju za ublažavanje
fluktuacija na tržištu.
 Mnogobrojna istraživanja ukazuju na postojanje
satelitskih preduzeća, koja ostvaruju značajnu dobit,
zahvaljujući niskim troškovima, specijalizovanim
znanjima i iskustvima, efikasnom upravljanju, itd.
 Tradicionalna strategija tehnološkog
razvoja
 Kod tradicionalnih preduzeća izmena proizvoda je
najčešće inicirana zahtevom tržišta.
 To je u određenoj meri i prednost tradicionalnog
preduzeća, jer njihov proizvod ne zavisi od ponašanja
konkurencije, nego zavisi isključivo od potrošača.
 Što se tiče istraživačko-razvojnih kapaciteta,
tradicionalna i zavisna preduzeća ih nemaju, s tim što
tradicionalna preduzeća mogu da putem novih
kreativnih rešenja poboljšaju svoj proizvod, ali su te
kreacije uglavnom estetske prirode.
 Tehnološkim zahvatom, tradicionalni proizvod gubi od
svoje tradicionalne prepoznatljivosti, a svako estetsko-
modno redizajniranje proizvoda može da donese
određene povoljne efekte na tržištu.
 Oportuna strategija tehnološkog
razvoja
 Dosta zastupljena "oportuna" ili strategija
"utočišta", ogleda se u tome, što preduzeća
koja je sprovode, bez obzira na promene na
tržištu, uspevaju da nađu proizvode i usluge
koje traže potrošači, a niko drugi ne nudi u
količinama koje traži tržište.
 Takvo tržišno utočište zahteva da se uporno
brani i čuva, bez obzira na prisutne, prolazne
teškoće, a proizvodi i usluge nisu uslovljeni
istraživanjem i razvojem, čak i kada se odnose
na tehnološki intenzivne grane industrije.
 Novi menadžment pristup
upravljanju tehnologijom
 Novi pristup upravljanju tehnologijom
predstavlja vezu između menadžmenta
tehnologije, inžinjeringa, nauke i
discipline upravljanja u cilju planiranja,
razvoja i sprovođenja tehnoloških
mogućnosti - da bi se oblikovali i ostvarili
strateški ciljevi organizacije.
 Menadžment tehnologija ima za zadatak
da omogući to objedinjavanje,
povezujući inženjering i nauku.
 Novi menadžment pristup
upravljanju tehnologijom
 Kada se govori o menadžment
tehnologiji, naglašava se da je to
jedna integrisana praksa, koja je
nastala kao odraz globalnog procesa
interakcije poslovnih i tehničkih
disciplina, i koje treba planirati,
razvijati, primenjivati, ili ugraditi
tehnološke mogućnosti za proizvode
i usluge
 Novi menadžment pristup
upravljanju tehnologijom
 Funkcije menadžment istraživanja i
razvoja, tehnološke inovacije,
analize konkurentnosti,
organizovanje, strateško planiranje,
komunikacije, projektovanja,
proizvodnje, marketinga podrška, su
svaka na svoj način nezaobilazne
komponente za ugrađivanje
tehnologije u proces, proizvod ili
uslugu
 Osnovni cilj funkcionalnih strategija
tehnološkog menadžmenta
 Osnovni cilj funkcionalnih strategija
tehnološkog menadžmenta je produktivnost i
iskorišćenje novonastalih inovacija ili novih
tehnološko-proizvodnih modifikacija.
 Rezultat njihove angažovanosti je merljiv jedino
kroz sudbinu proizvoda, u programima ili
uslugama.
 Razvoj i proizvodnja razlikuju se u pogledu
kompleksnosti karakteristika proizvoda.
 Osnovni cilj funkcionalnih strategija
tehnološkog menadžmenta
 Proizvod nastaje ili kao produkt masovne
proizvodnje ili kao maloserijski fleksibilni
proizvod.
 Masovna proizvodnja podrazumeva proizvodnju
velikih serija (izražen kvantitet) proizvoda, uz
korišćenje određene standardizacije, sa
odgovarajućim korišćenjem dodatnih inovacija i
modela.
 Takvi proizvodi mogu da budu tehnološki
kompleksni, ali imaju i određene mogućnosti
pojednostavljivanja.
 Faktori ekonomičnosti za povećanje
efikasnosti preduzeća

1. Blagovremeno odobreni projekti i tehnička

rešenja, koji smanjuju rizik ponovnog
projektovanja i implementiranja nepotvrđene
tehnologije,
2. Akcenat na sprečavanju defekata,
3. Kapitalizovanje potencijala prodavaca,
4. Upotrebljivost tehnologije za diverzijikaciju -
mogućnost da se jedna tehnologija prenese sa
jednog proizvoda na drugi,
5. Test metoda, kojom se skraćuje vreme testiranja
proizvoda i povećava stopa produktivnosti rada
zaposlenih u razvoju i proizvodnji
 Četiri osnovna izbora u procesu
inkorporacije tehnoloških strategija

1. identifikacija i izbor nove tehnologije,

2. način ovladavanja tehnologijom -
određivanje metode upravljanja datom
tehnologijom,
3. način korišćenja – inplementacije nove
tehnologije,
4. način proširenja asortimana proizvoda i
tehnološki portfolio na bazi dobro
odabrane generičke tehnologije
(klasteri diverzifikacije proizvoda).
 Strateško planiranje u okviru
tehnološke strategije

 Strateško planiranje u okviru tehnološke

strategije zahteva ugradnju tehnološkog
znanja u ciljeve i potencijale uspeha,
uključujući i komercijalizaciju znanja kao
dela tehnološke strategije.
 Strateško opredeljenje, u određivanju
smerova kojima firma želi da razvija svoje
tehnološke mogućnosti je značajno, iz tog
razloga, što podrazumeva velike
investicije.
 Strateško planiranje u okviru
tehnološke strategije
 Strategija tehnološkog razvoja može se
planirati i u posebnim sektorima, ne samo
za posebne oblasti, već i za celokupno
preduzeće.
 Sektor na taj način postaje veoma važan
izvor tehnološkog znanja za istraživanje i
razvoj u preduzeću, a tu su i tehnološke
kooperacije sa preduzećima i
akademskim ustanovama, kao i kupovina
licenci i know-howa.
Važnost istraživanja i izbora strategije
velikih kompanija

Proces izbora strategije se sastoji u

sledećem:
definisanje specifičnosti takmičarske
strategije,
definisanje određenih tehnologija,
formulisanje eksplicitnih tehnoloških
strategija u skladu sa internim odlukama,
tehnološki nivo odgovornosti,
inventivnost i uvođenje inovacija,
tehnološki izvori, i
način i nivo iskorišćavanja tehnologije.
Izvori informacija koji snabdevaju
funkciju tehnološkog ispitivanja
 lični kontakti sa kupcima, dobavljačima i
konkurentima;
 veze sa istraživačkim centrima, univerzitetskim
laboratorijama;
 naučni simpozijumi, kongresi i konferencije;
 sajmovi, izložbe, prezentacije;
 specijalizovani časopisi i publikacije;
 baze podataka;
 organizacije za istraživanje tržišta, propagandne
agencije;
 privredna i poslovna udruženja, komore, ministarstva
i druge državne institucije;
 zavodi za patente.
 Interna i eksterna eksploatacija
tehnologije
 1. Interna eksploatacija
podrazumeva korišćenje tehnologije za
projektovanje, razvoj, proizvodnju i
prodaju proizvoda.
 U internoj eksploataciji tehnologije,
firme rade i učestvuju u biznisu gde se
takve tehnologije koriste, pri čemu neke
od njih mogu biti ključ uspeha za
određeni biznis
 Interna i eksterna eksploatacija
tehnologije

 2. Ekstema eksploatacija
podrazumeva transfer svojih tehnoloških
mogućnosti na druge firme koje ih
mogu primenjivati.
 Firma ne učestvuje direktno u nekom
biznisu, ali umesto toga ustupa svoju
tehnologiju drugim firmama koji mogu
da je koriste.
 Tehnološki klaster

 KLASTER (engl. Cluster) označava grozd ili

hrpu, skupinu istovrsnih stvari.
 Klaster je rezultat kvalitativno i kvantitativnog
poboljšanja pozicioniranosti kako na domaćem
tako i na ino tržištu, predstavlja prostorno
funkcionalna i strategijski povezana
preduzeća i odgovarajućih institucija u istoj
grani i u određenom području.
 Tehnološki klaster

 Preduzeća su povezana zajedničkim

interesima, uz međusobno delovanje po
principu povratne sprege.
 Zbog toga se klaster sastoji od pripadajućeg
industrijskog, naučnog, financijskog i državno-
upravnog središta.
 Zbir navedenih elemenata klastera,
predstavlja sveukupno veću vrednost, nego
pojedinačno preduzeće ili institucija, pa samim
tim klaster simbolizira sinergiju više istovrsnih
elemenata.
Obrazovanje i struktura klastera
1.1.
Univerziteti,
Univerziteti,
razvojno-
razvojno-
istraživački
istraživački
instituti
instituti 2.2.
6.6.
Vodeća
Vodeća
Konkurentno
Konkurentno preduzeća
preduzeća
znanje
znanjei i (stožeri
(stožeri
povezivanje
povezivanje okupljanja
okupljanja))

5.5.
Aktivna
Aktivna 3.3.
nacionalna
nacionalna Kapital
Kapital
politika
politika
4.4.
Preduzetnički
Preduzetnički
duh
duh
 Strategija tehnološkog klastera
Diverzifikacija Diverzifikacija
proizvoda tržišta

Korporativna Generičke
strategija tehnologije
Tehnološki koncept klastera

Proizvod Proces

Roba Usluge Organizacioni Tehnološki

Usluge
 Formiranje klastera u praksi

 Formiranje klastera u praksi se sprovodi

grupisanjem pojedinih delova
(poslovnih funkcija) društva, proizvodnje,
marketinga, istraživanja i razvoja, ili, celih
društava unutar jedne grane ili grupacije,
u svrhu ostvarivanja proizvoda i usluga
takvih obelježja koja će biti konkurentna
na tržištu što je posebno važno u izvozu
proizvoda i usluga.
 Formiranje klastera u praksi

 Danas se klasteri primjenjuju u gotovo svim

delatnostima, u autoindustriji, informacijskoj,
drvoprerađivačkoj i metaloprerađivačkoj,
prehrambenskoj industriji.
 Klasteri su zasnovani na strategijom utvrđenim,
sistemskim vezama među preduzećima, koje
mogu biti građene na zajedničkim ili
komplementarnim proizvodima, procesima
proizvodnje, suštinskim tehnologijama,
potrebama za prirodnim resursima, zahtevima
za određenim kvalifikacijama i/ili distributivnim
kanalima.