Most !
Bilten Udru`enja useljenika iz biv{e Jugoslavije u Izraelu!
````````````````````````````````````````````````````````````````````````!
!Godina 57 !! Broj 6
Nptu!
QSFE!OPWPN!LPODFQDJKPN
U 21. veku, od decembra 2001. godine, Hitahdut
Olej ex-Jugoslavija objavljivao je Bilten/Most po
jednoj koncepciji, koja je proistekla iz Statuta HOJ-a,
da treba odr`avati kulturne i druge veze ~lanova sa
zemaljama iz kojih poti~u. Ta formula se pokazala
uspe{nom i bila je prihva}ena kod svih jugosloven-
skih Jevreja gdegod oni danas `ive.
Medjutim, vreme se menja, stasala je nova gene-
racija, dor hahem{eh, ~ije je interesovanje druk~ije. A
i finasijski uslovi su se izmenili.
Na nedavnoj Godi{njoj skup{tini odlu~eno je da
Most promeni svoj dosada{nji sadr`aj. Naime, nova
generacija ~italaca, orijentisana vi{e ka hebrejskom
jeziku, nego ka srpsko-hrvatskom, ima}e na raspola-
ganju vi{e stranica na ivritu. Kako je neophodno
podmladjivanje Hitahduta, to je ovakva orijentacija
prihva}ena na, ina~e, slabo pose}enoj Godi{njoj
skup{tini. Tim povodom je odlu~eno da se raspi{e
konkurs i izabere nova redakcija i glavni urednik
Mosta. Ipak, deo ~asopisa bi}e i nadalje na srpsko-
hrvatskom jeziku, gde }e se objavljivati informacije,
vezane za na{e Udru`enje. Ova odluka doneta je
prvenstveno iz finansijskih razloga, s obzirom da su
dosada{nja sredstva Sohnuta ukinuta (svim udru`e-
njima doseljenika) a i broj starijih ~lanova je sma-
njen, dok je interesovanje mlade generacije, poreklom
iz Jugoslavije, ali sa boljim znanjem ivrita, pove}ano.
Zahvaljujem se jo{ jednom, na saradnji ~lanovima
redakcije i svim autorima koji su nam slali svoje
dopise, u nadi da }e Most i nadalje okupljati sve one
zainteresovane za ovaj, mo`da najstariji Bilten svih
udru`enja u Izraelu.
Ana [omlo
Decembar 2009
!!!!Sf•!Qsfetfeojlb!IPK.b!
Dragi prijatelji,
U mom poslednjem obraćanju vama, članovima Hitah-
duta, apelovao sam da je potrebno angažovanje svih čla-
nova i da samo uz veliku podršku članstva možemo
revitalizovati naše udruženje i ići napred.
Pre izvesnog vremena, na početku mog rada, čuo sam
par puta komentar “Kome treba taj HOJ..”, ali od tada ni-
je ponovljen. Imam osećaj da se vraća osmeh na naša lica
i da se vidi svetlo na kraju tunela. Moram priznati, na
moje iznenađenje, interesovanje za HOJ je poraslo i broj
članova se povećao za oko 20%. Svi novi članovi su već
platili članarinu za 2010. godinu.
Poslednja dva meseca, uz veliki trud članova Vaad-a,
uspeli smo da organizujemo nekoliko kulturnih događaja
i izleta.
- 7. oktobra posetili smo muzej Yad Vashem uz
objašnjenja data na srpsko-hrvatskom jeziku. Odziv je
bio iznenađujuće veliki sa obzirim da je bio radni dan.
- 12. novembra smo organizovali izložbu radova
umetnika novih usenjika sa prostora bivše Jugoslavije.
- 14. novembra išli smo na izlet u Kidron gde smo bili
veoma srdačno dočekani. Uz kafu, kolače i voće, u
veoma prijatnoj atmosferi, proveli smo divan dan sa
našim domaćinima. Pored toga što nismo bili u mo-
gućnosti (finansijskoj) da organizujemo autobus na izlet
je došlo oko pedeset članova privatnim automobilima.
Sledeće aktivnosti koje planiramo su:
- 2. decembra dr Mirjam Rajner održaće predavanje na
temu “Jevejski indetitet u modernoj umetnosti”. Preda-
vanje biće održano u Bajt bejahad u ulici Hahashmonaim
99 sa početkom u 17 časova.
- 18. decembra organizujemo Hanuka izlet i tom pri-
likom ćemo obići Makabejsko groblje i deo Modeina.
Izlet ćemo završiti ceremonijalnim paljenjem sveća. Izlet
se planira privatnim vozilima.
Više informacija o izletu poslaćemo na vaše e-mail
adrese.
- 24. decembra ćemo održati komemorativno veče
posvećeno Ženi Lebl.
Ovom prilikom želim svima da se zahvalim na do sada
datoj podršci, angažovanju i razumevanju za molbu da
pre početka godine izvršite uplatu članarine za narednu
godinu.
Moše Ben-Šahar
 Spejp!tf!Ebwje!
20. oktobra 2009. rodio se David,
sin Desanke i Jevgenija,
unuk Milana i Verice Fogel.
^estitamo!
Tpdjkbmob!qpnp~!
Zainteresovani za socijalnu pomo} treba da se
jave Hitahdutu. Pomo} mogu da dobiju samo ~lanovi
HOJ-a: stare osobe koje `ive od Bituah leumija, voj-
nici, studenti u Izraelu bez porodice u zemlji i bole-
sna lica za le~enje. Predsednik Socijalne komisije je
Miri Derman, e-mail: a_derman@inter.net.il
Pomo} se daje jednokratno u visini do 500 NIS.

Ne zaboravite da otvorite
www.makabijada.com
Cene oglasa u Mostu
1/1strana = 800 nis
1/2 strane = 500 nis
Eb!mj!•jubuf! 1/4 strane = 300 nis
WWW.ELMUNDOSEFARAD.EU ?
!

www.cendo.hr Pckbwmkjwbokf!Nptub!pnphv~bwbkv!
•mbopwj!Ijubievub!j!epobupsj
Istraživački i dokumentacijski centar
Most
!!!!!! !

! BILTEN UDRU@ENJA USELJENIKA IZ BIV[E

Twjn!•mbopwjnb!Ijubievub! JUGOSLAVIJE U IZRAELU
(Izlazi svakog drugog meseca)
lpkj!vqmb~vkv!•mbobsjov!{b!3121/! !
!!!!!!! Godina 57 / Broj 6/ Decembar 2009.
!

_mbobsjob!!{b!3121/!j{optj!261!OJT!/! Allenby 108/4, Tel Aviv 61026, POB 2705

J{!joptusbotuwb;!71!%/! Telefon 03 560 6749
Vqmbuv! usfcb! eb! j{ws|juf! •flpn! ob! besftv! E-mail: hitahdut@gmail.com
IPK.b-!tb!ob{oblpn;![b!!•mbobsjov/! REDAKCIJA
! !

Glavni urednik Ana [omlo

Opwj!pmjn!
Novi olim mogu da nadju informacije o svojim
pravima na sajtu Ministarstva za absorpciju:
http://www.moia.gov.il
Eva Kraus-Srebri}, Ivan Nini} (operativni urednik),
Sanja Baum, Ivica ^ere{nje{, Du{an Mihalek, Milan
Fogel, Aleksandar Nikoli} i Ela Krsti}.
!
SARADNICI U OVOM BROJU
!

Ana [omlo, Ivan Nini}, Du{an Mihalek, Cvi Loker,

!
!
Qp{jwbkv!tf!epcspwpmkdj!
1. Oni koji `ele da uspostave kontakt sa pre`ivelima
Holokaust, usamljenima i bez porodice.
2. Potrebni su ljudi koji su spremni da upoznaju
nove doseljenike – olim, iz nekada{nje Jugoslavije i
pomognu im da se snadju u Izraelu.
Zainteresovani za dobrovoljni rad, javite se
Odboru za socijalnu pomo} i olim na adresu HOJ-a.
\uro Vidmarovi}, Ljubo Weiss, Miri Derman, Ela
Krsti}, Mo{e Ben [ahar, Aleksandar Nikoli}, Miriam
Aviezer, Andrija Preger, Lili Papo, Jelena Kalderon,
Olivera Mirkovi}, Aleksandar Velji}, Alen Budaj,
Boris Ko`emjakin, Avigdor Liberman, Bo{ko Jak{i},
Jasna ]iri}, Gabriel Glid, Marija \or|evi}, Samuel
Moaz, Dubravka Laki}, Tihomir Brajovi}, Gordana
Girt, Ivica ^ere{nje{, Marina Bauer, David Albahari,
Daniel Semnitz, Dina Katan Ben Cijon, Mia Rajner
Kwik Kopy Printing, Netanya
© A[&IN

2

IPK!
Usbejdjpobmoj!qjlojl!{b!
Tvlpu!
U subotu 3. oktobra, prvog dana Sukota okupili
smo se u šumi Ben-Šemen na našem tradicionalnom
pikniku. Poslužilo nas je lepo vreme, divna šuma i lak
vetrić doprineli su da se prijatno osećamo.
Oko 40 porodica je došlo na piknik na mestu gde se
uvek održavao, izuzev prošle godine.
Slavili smo, pevali i malo probali da učimo da
igramo kolo. Raspoloženje je bilo odlično.
Gospodin Dušan Mihalek nas je oduševio, kao i
uvek, svojom harmonikom svirajući pesme iz neka-
dašnje Jugoslavije, čime je sve prisutne podstakao da
mu se pridruže. Gospođa Rut Žamboki, supruga biv-
šeg predsednika HOJ-a, svojim prijatnim glasom pe-
vala je stare jugoslovenske romanse.
Od svih lepih momenata, umalo da zaboravim da
pomenem ogromne količine mesa koje smo pekli na
roštilju i naš ništa manji apetit.
Slovenački ambasador, gospodin Boris Sović i
njegova supruga su nas posetili za vreme piknika. Bilo
nam je zadovoljstvo da ih ugostimo i nadamo se da su
i oni isto tako uživali. Uspostavljen je među nama
dobar odnos, što bismo želeli da ostvarimo i sa svim
drugim ambasadorima iz bivše Jugoslavije.
Želim da se zahvalim od sveg srca članicama
Vaada, gospođi Lili Papo i gospođi Miri Derman na
nesebičnoj pomoći bez koje ne bismo uspeli da
organizujemo tako uspešan piknik.
Moše Ben-Šahar
Zapisnik
sa sastanka Vaada HOJ-a održanog dana 29.9.2009
godine sa početkom u 18,30 h u stanu predsednika HOJ-a
Moshe Ben Shahara u Kirjat Ono.
Prisutni članovi Vaada Moshe Ben Shahar, Miri
Derman, Josef Žamboki, Ana Šomlo, Lili Papo.
Pored članova Vaada sastanku su prisustvovali:
Miram Aviezer, Ivan Ninić i Svetozar Jovašević.
Dnevni red
1. Izbor potpisnika čekova i drugih dokumenata od
važnosti za HOJ
2. Dogovor u vezi rada kancelarije
3. Izbor komisija
4. Izbor članova komisije za izmene i dopune
Poslovnika o radu HOJ-a
5. Zaključak Skupštine u vezi ugovora o zakupu
poslovnog prostora
6. Skup za Sukot
3
7. Plan Kulturne komisije za proslavu Hanuke i
ostale aktivnosti
8. Razno
Jednoglasno je usvojen predloženi dnevni red.
Ad.1.
Izabrani su potpisnici čekova i drugih dokumenata od
važnosti za rad HOJ-a:
Moshe Ben Shahar, Josef Žamboki i Miri Derman.
Ad 2.
Predsednik HOJa upoznao je pristune sa lošom fi-
nansijskom situacijom. Nakon kraće diskusije dogovo-
reno je da se smanje troškovi gde je to mogće i u tom
cilju dogovoreno je da se otkaže jedna telefonska linija
koja je služila za fax.
Razmatran je predlog Josefa Žambokija da se
kancelarija izda advokatu Veri Šain, koja bi delimično
snosila tekuće troškove. Dogovoreno je da se sa njom
obavi razgovor.
Istaknuta je potreba za sekretarom, kontnuiranim
radom kancelarije i konstaovano da je to za sad nemo-
guće, ali da će biti realizovano čim to dozvole finasijske
mogućnosti.
Ad.3
Izabrane su stalne komisije HOJa u sledećem sastavu:
Poslove komisija za nove useljenike, socijalna pitanja i
kulturne aktivnosti obavljaće Miri Derman i Lili Papo.
Za člana Arbitražne komisije imenovan je Ivan Ninić i
dogovoreno je da on obezbedi još jednog člana komisije.
Za članove Kontolne komisije imenovani su Svetozar
Jovašević, Aleks Zeliković i Joja Kabiljo.
Komisija za kontakte sa drugim organizacijama u
sastavu Miriam Avezer i Moshe Ben Shahar.
Miriam Aviezer upoznala je prisutne sa već obavlje-
nim kontaktima sa raznim organizacijama i udruženjima.
Ad. 4.
Imenovani su članovi komisije za izradu izmene i do-
puna Poslovnika HOJ-a u sledećem sastavu :
Zoar Sade i Loti Gomboš.
Ad.5.
Josef Žamboki i Moshe Ben Shahar zaduženi su da
potpišu ugovor sa vlasnikom poslovnog prostora o
predaji kancerije.
Ad.6.
Dogovoreno je da se održi tradicionalni skup za Sukot
02.10.09 u šumi na istom mestu kao i do sada.
Ad.7.
Miri Derman je iznela plan aktivnosti za naredni
period, kako stoji u prilogu ovog zapisnika.
Sastanak je završen u 21h.
Zapisničar Lili Papo
 Program Kulturne komisije
Obavestimo vas o planiranim aktivnostina HOJ-a
u novembru i decembru 2009.
1. U ~etvrtak, 12. 11. 09 od 17.30 do 20.00 bi}e
postavljena izlo`ba radova umetnika olima (maske,
crte`i modne kreacije, nakit i sl.), kako bi im se
omogu}ilo da predstave svoje stvarala{tvo. Izlo`ba }e
biti postavljena u "‫ "בית ביחד‬u Ha{monaim 99.
2. Na {abat, 14 .11. 09 planira se izlet privatnim
vozilima u Kidron, Maskeret-Batja.
3. U sredu 2. 12 .09 u 17.30 dr Mirjam Reiner
odr`a}e predavanje sa temom "Jevrejski identitet
u modernoj umetnosti“ u "‫ "בית ביחד‬u Ha{monaim
99 Tel Aviv (na 1. spratu).
4. U petak 18.12. 09 }emo prirediti Hanuka izlet
do Makabijskog groblja i Modiina. Izlet }emo zavr{i-
ti paljenjem sve}ice i pevanjem prigodnih pesama za
Hanuku. Na izlet }e se i}i privatnim automobilima.
Miri Derman i Lili Papo
Komisija za kulturu HOJ-a
Za sva pitanja obratite se na tel. 09 745 02 98
(Kao {to ste pro~itali u uvodnom tekstu Mo{e Ben
[ahara, deo ovog plana ve} je realizovan.)
_____________________________________________
IZVE[TAJ KOMISIJE ZA VEZE SA
USTANOVAMA I INOSTRANSTVOM
ZA GODINU 2008-9.
Uzev{i u obzir da HOJ ne dobija vi{e redovne
donacije od Sohnuta, obratili smo se drugim
organizacijama i to:
MERKAZ HAIRGUNIM [EL NICOLEJ [OA
Na osnovu izve{taja o delatnosti sa pre`ivelima u
2008. godini (prevod upitnika, dostava informacija o
beneficijama i dr.) primljena je slede}a pomo}:
- 3.200 {ekela donacija (napominjemo da smo istu
sumu primili i u 2007).
- 2.450 $ od CLAIMS-a posredstvom Merkaz
hairgunim.
- Pokrivanje tro{kova advokatu u vezi predmeta
"Stanarina" (u{tedjevina od 1.100 {ekela).
- Pokrivanje tro{kova ekspertu za ispunjavanje formu-
lara za donaciju od Ministarstva penzionera (Misrad
l'gimlim), formular od 38 str. (u{tedjevina od 3500
{ekela.
4
- Pokrivanje tro{kova za autobus iz Tel Aviva u
Jerusalem-Jad Va{em, na komemoraciju Jevreja
Makedonije 25. marta 2009. (u{teda od 2000 nis).
- Pokrivanje tro{kova za autobus iz Haife do [ore{a
kraj Jerusalema (u{teda od 2200 nis).
Treba uzeti u obzir da postoji tzv. "klju~" davanja
pomo}i i to se vodi prema broju pre`ivjelih kojih
ima kod nas 200.
KEREN KAJEMET L'ISRAEL (KKL)
Treba znati da KKL nije obavezan da organizuje
Komemoraciju Jom Ha{oa, koja se obi~no odr`ava u
"[umi mu~enika". U vi{e navrata upu}ena je obavest
svim organizacijama da oni vi{e nisu u mogu}nosti
da se izlo`e materijalnim izdacima za pokrivanje
tro{kova oko ceremonija i da }e sva udru`enja morati
da plate usluge (stolice, ozvu~enje, velike baklje, vo-
du, sanitarije, osiguranje od strane vojske, ambu-
lantna kola) koje su izmedju 2500-4000 {ekela).
Posredstvom gospodina Mo{e Testa mi smo te
usluge dobili besplatno.
FEDERACIJA HASFARADIT
Uputili smo molbu za nekoliko aktivnosti: kome-
moracija makedonskim Jevrejima, ve~e sefardskog
folklora i dr. Odobren je samo projekat Komemo-
racije sefardskih zajednica koji se odrzava u Beit
Vohlin-Givatajim.
Primljena je suma od 5.000 nis, od ~ega je
utro{eno za poslu`enje 1.000 nis.
JAD VA[EM
Organizovali su za nas dva susreta za koje su
poslali pozivnice:
-Komemoracija `rtvama Makedonije - slanje pozi-
vnica i poslu`enje: u{teda od cca 1.500 nis (800 nis
po{tarina, a ostalo poslu`enje)
- Jom Ha{oa - pla}anje predava~u i slanje pozivnica,
usteda od 2.000 nis (800 po{tarina za pozivni-
ce, ostalo za predava~a uz specijalni prevoz).
IRGUN HAPARTIZANIM
Projekt prevodjenja biografija jevrejskih partizana
iz Jugoslavije koji je zapo~et 2007. i za kojeg smo
tada primili 8.000 nis ( a izdali za honorare 5.000),
nastavljen je.
Gospodin Raul Teitelbaum odrekao se honorara
za pisanje teksta o U~e{}u Jevreja u NOB-u i "13
pri~a herojstva". Za to smo primili 1.300 nis za tekst
koji }e biti na internetu.
 ILAR (IRGUN JEHUDI OLAMI LHA[AVAT
REHU[
(Svetska organizacija za povratak jevrejske imovine)
Na osnovu na{e molbe iz 2007. da nam se odobri
bud`et za istra`ivanje dokumentacije o jevrejskoj
imovini makedonskih Jevreja odobrena nam je suma
od 24.000 nis. Anga`ovali smo Haima Pekovi}a koji
govori bugarski, srpski i ivrit da obradi obimnu
dokumentaciju. Od gornje sume pla}eno je 12.700
nis za honorar i presnimavanje. U 2009. primljeno je
6.000 nis, od toga je 5.000 u{lo u blagajnu HOJ-a.
Za sve dobivene donacije treba zahvaliti:
1.Mo{e Testi, dor hahems{eh {el nicolej Makedonija,
koji se pobrinuo za donacije.
2.Miriam Aviezer, koja je sprovela sve projekte.
3.Mo{e Ben [aharu, koji je zajedno sa Miriam
ispunjavao formulare i upu}ivao molbe.
SAFRA
je humanitarna organizacija iz [vicarske koja
nam je povremeno slala donacije. Ja sam njima
poslala u februaru molbu za donaciju i 2000 {v.
franaka nam je odobreno. Njihov predstavnik je
do{ao li~no u kancelariju da nam preda ~ek ne
znaju}i da kancelarija radi samo u odredjene dane. S
obzirom da u kancelariji nije bilo nikoga novac je
vra}en. Radimo na tome da nam se ~ek ponovo
po{alje.
Miriam Steiner Aviezer
Qspkfldjkb!gjmnb!
EBSJFO!EJMFNNB!
v!cfphsbetlpn!Sfyv!!
!
!
!
Film DARIEN DILEMMA govori o istinitom
doga|aju koji se odigrao u Srbiji u godinama nepo-
sredno pred nema~ku okupaciju Kraljevine Jugo-
slavije. To je pri~a o konvoju 1000 Jevreja iz srednje
Evrope koji su, sklanjaju}i se pred nacisti~kom
vla{}u, 1939. poku{avali da se Dunavom prebace do
Istanbula i dalje do Palestine. Na `alost, stigli su
jedino do Kladova, gde ih je zatekla zima i led koji
je Dunav zatvorio za plovidbu, u uzaludnom i{~eki-
vanju da se rumunske strane pojavi brod koji bi ih
odveo dalje... Autori filma, otac i sin Nahum i Erec
Laufer, istra`uju ovu epsku, potresnu pri~u razgova-
raju}i sa pre`ivelima, nekada{njim putnicima ‘Klado-
vo transporta’, rekonstrui{u}i dogadjaje i li~nosti koje
su u njima u~estvovale, na emotivan i potresan na~in.
Organizovanje projekcije pomogla je Izraelska
ambasada u Beogradu.
5
Ephbekbkj!
71!hpejob!Ljespob!
U četvtrak 20. avgusta 2009. godine mošav Kidron je
proslavio 60 godina postojanja.
Tri pionira osnovala su ovaj mošav, Menahem Keren i
Leo Sandel, kibucnici porekom iz Jugoslavije i Simha
Ofer, sad već svi pokojni.
1948. godine, odmah nakon proglašenja države Izrael,
jugoslovenski Jevreji, preživeli tragediju Holokausta, po-
čeli su pripreme useljenja u Izrael. U leto 1949. godine,
po dolasku u Izrael, oformljena je grupa koja je obu-
čavana da se bavi poljoprivredom.U jesen iste godine ta
grupa se nastanila u napušteno arapsko selo Katra, a
potom u Kidron, gde su odlučili da ostanu i grade kuće.
Svaka porodica je od Sohnuta dobila kravu i četri
kokoške. Izgradili su štale i počeli proizvodnju mleka.
Na samom početku razmišljali su o kulturnom životu i
izgradili dom kulture koji je postao centralno mesto
okupljanja. Posle su izgradili sportske terene na radost
dece i omladine. Otvaranje škole i vrtića bio je glavni
cilj. Sve su to postigli sopstvenim radom i sredstvima,
što je dovelo do povećanja takse, ali se to kasnije
pokazalo kao dobar potez.
U proslavu šesdesetogodišnjice uloženo je mnogo
rada, truda i ljubavi. U prigodnoj predstavi učestvovalo
je pet genaracija stanovnika mošava, od osnivača do
beba.
Predstavu je otvorio gospodin Doron Šidlov, koji je
bio i glavni organizator proslave.
Poruka svih učesnika je bila da sa nestrpljenjem
očekuju proslavu devedestogodišnjice.
Moše Ben-Šahar
Rehov Schlesinger
U najvećoj izraelskoj luci Ašdodu 11.11.2009. je
svječano otvorena ulica koja nosi ime hrvatskog glazbe-
nika Ervina Schlesingera. Svječanosti su bili nazočni
predsjednik ašdodskog okruga, predstavnici izraelskog
kneseta i glavnog rabinata, kao i mnoge druge ugledne
zvanice.
Bariton Ervin Schlesinger (1904-1965) bio je zvijezda
u usponu opere HNK, dok taj uspon nijesu prekinule
Drugi svjetski rat. Čudom preživjevši, nakon što mu je
konfiskovana cjelokupna imovina, 1949. prelazi u Izrael,
gdje osniva sopstveni glazbeni konzervatorij. Prerana
smrt prekinula je njegovu karijeru.
U počast Ervinu Schlesingeru u Izraelu se već
nekoliko godina održava ciklus komornih koncerata na
kojima je predstavljeno desetak hrvatskih interpretatora i
kompozitora.
U svakom izraelskom gradu postoje ulice slavnih
izraelskih načelnika generalštaba Davida Elazara Dade
i Haima Bar Leva, koji su značajan dio života prije

dolaska u Svetu zemlju proveli u Zagrebu. Koliko nam je
poznato, ovo je prvi put da neka izraelska ulica nosi ime
hrvatskog glazbenika, rodjenog u Zagrebu.
U ovoj ulici nalazi se i upravna zgrada Ashdod
Bonded, vodeće firme u ovoj luci, čiji je vlasnik sin Ervi-
na Schlesingera, Samuel Ivan, počasni konzul Republike
Hrvatske u Izraelu.
Dušan Mihalek
_____________________________________________
BANJOLUČKI PADOBRANCI
NAD NEGEVOM
Predsjednik Padobranskog kluba Banja Luka Duško
Grmuša i Nemanja Goronja, istaknuti njegov instruk-
tor, boravili su proteklog mjeseca u jednosedmičnoj
posjeti Izraelu.
Izrazito upečatljiv bio je obilazak Muzeja Jad
Vašem, kroz koji ih je vodio Jehuda Vojko Šterk. To je
bila i prilika da se u Hali sjećanja i večite vatre upriliči
Pomen i polaganje vijenaca žrtvama Holokausta i
žrtvama sistema logora smrti Jasenovac posebice.
Uzvraćajući gostoprimstvo pukovnik Ori Šahak, član
Udruženja RVZ – Erim Balajla, organizovao je posjetu
6
Muzeju RV, Hatzerim, kojom prilikom je članove
Delegacije primio general u rezervi Ja'akov Tarner,
osnivač ovog Muzeja. Udruženje Erim Balajla, priredilo
je, u izuzetno prijateljskoj atmosferi, i večeru u čast
gostiju, baš kao i predstavnik Republike Srpske u
Državi Izrael, Arie Livne. Padobranci su imali i pose-
bnu čast da budu primljeni kod Patrijarha jerusalim-
skog Teofila III.
Sportski sadržaj upražnjen je na sletalištu Sede
Tejman kraj Be'er Ševe sa pripadnicima Aero i pado-
branskog kluba Sky-Kef, kada su izvedeni i zajednički
skokovi. Inicirana je sportska i poslovna saradnja koje
će se ogledati u uzajamnim posjetama u vrijeme
međunarodnih aktivnosti, te učestvovanjima u njima
kao i u ponudi instruktorskog mjesta banjolučkim
kolegama na sezonskoj bazi.
Aleksandar Nikolić
IZRUČENJE BIVŠEG
NACISTE MAĐARSKOJ?
Australijski sud doneo je odluku da jedan od 10
najtraženijih ratnih zločinaca, prema listi Centra "Si-
mon Vizental", može biti izručen Mađarskoj.
Čarls Zentai, 88-godišnji Australijanac, uhapšen je u
julu 2005. godine, pod optužbom da je učestvovao u
prebijanju na smrt Jevrejina Pitera Balaža 1944.
godine u Budimpešti.
Balaž, koji je imao 18 godina kada je ubijen, bio je u
tramvaju kada su ga pritvorili, jer nije nosio Davidovu
zvezdu. U vojnoj kasarni je bio mučen i ubijen, a
njegovo telo je bačeno u Dunav.
U to vreme, Zentai je imao 23 godine i bio je oficir u
pronacističkoj mađarskoj vojsci. On, međutim, tvrdi da
je napustio Budimpeštu sa svojim pukom dan pre
ubistva, 8. novembra. Australijski federalni sud po-
tvrdio je presudu okružnog sudije da Zentai može biti
izručen, ali je odobrio dodatnih 14 dana kako bi nje-
govi advokati mogli da podnesu žalbu.
"Sve opcije su otvorene u ovom trenutku, jer još
uvek nismo pročitali celu presudu", rekao je Zentaijev
sin Erni Štajner novinarima. On je rekao da njegov
otac nije ni bio na mestu zločina i da je sudski proces
predstavljao pravu "parodiju”.
Zentai se po završetku rata preselio u Pert i postao
australijski građanin. On je sedmi na listi najtraženijih
ratnih zločinaca koju je napravio Centar "Simon
Vizental", koji se bavi pronalaženjem nacističkih ratnih
zločinaca.
Optužen je za učestvovanje u "poterama, proga-
njanju, proterivanju i ubijanju Jevreja".
Zentai se žalio da ne bi mogao da preživi izručenje
zbog bolesti srca i neophodne specijalne zdravstvene
nege.
Konačnu reč o njegovom izručenju imaće austra-
lijski ministar unutrašnjih poslova Brendan O'Konor.
 Wftuj!
Netanjahu:
Iran opasnost za svet
Premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u Njujorku
da se nada da će svet biti ujedinjen protiv pokušaja
Irana da napravi nuklearno oružje. Netanjahu je u
svom govoru na Generalnoj skupštini UN naglasio da
je najvažniji izazov s kojim se danas susreću UN kako
sprečiti Teheran da proizvodi nuklearno oružje. On je
kritikovao predstavnike država koji su ostali u sali za
vreme govora iranskog predsednika Mahmuda Ahme-
dinedžada u Generalnoj skupštini UN. Većina pred-
stavnika zapadnih država napustila je sednicu kada je
Ahmedinedžad u svom govoru napao Izrael. Premijer
je, takođe, odbacio izveštaj UN u kojem se optužuje
izraelska stana za ratne zločine počinjene zimus protiv
palestinskih boraca u Gazi. Netanjahu je kazao da se
tim izveštajem žrtve zapravo pretvaraju u agresore.
Ivica Dačić u Izraelu
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rasgo-
varao je u Jerusalimu sa ministrom unutrašnjih poslova
Izraela Eli Jišaijem o saradnji dve zemlje u oblasti
politike i ekonomije.
Jišai je u razgovoru potvrdio stav Izraela da neće
priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da podržava
teritorijalni integritet Srbije.
Dačić je naveo da je u razgovoru konstatovano da
postoje mnoge oblasti u kojima Srbija i Izrael mogu da
sarađuju i dodao da su razmatrali pitanja iz nadležnosti
izraelskog ministra koja se odnose na azil, izdavanje
dokumenata i druga pitanja iz administracije i državne
uprave.
Ministar se prethodno sreo sa patrijarhom jerusalim-
skim Teofilom III koji je izrazio spremnost da učini sve
da pomogne srpskom narodu da održi jedinstvo i da se
bori protiv podela.
Jerusalimski patrijarh je rekao Dačiću da prati de-
šavanja u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji, i da
saosaća sa srpskim narodom zbog patnji prouzrokovanih
dešavanjima na tom prostoru. Patrijarh je ponovio
podršku Srbiji u borbi za očuvanje teritorijalnog inte-
griteta.
Ministar unutrasnjih poslova Srbije obišao je sveta
mesta u Jerusalimu - crkvu Hristovog groba i Zid plača.
Takodje, posetio je izraelsku policiju i operativni
centar koji nadgleda dešavanja u Starom gradu, u kojem
se svakodnevno susreću pripadnici tri velike religije -
hrišćanske, jevrejske i islamske. Predstavnici izraelske
policije demonstrirali su način na koji obezbeduju Stari
grad od kriminala i terorizma sa više od 300 kamera, u
delu Jerusalima, gde svakodnevno dolazi veliki broj
turista i vernika.
7
Prelaz preko Kinereta
Ambasador Slovenije u Izraelu, gospodin Boris
Sovi~ i njegov sin Simon u~estvovali su u 56-om
prelazu preko Kinereta, koji je organizovan u subotu
26. septembra ove godine.
Hiljade u~esnika bilo je podeljeno u dve staze,
du`u i kra}u. Ambasador i njegov sin su plivali du`u
stazu, od pla`e Haon do pla`e Cemah, u du`ini od
3.5 km.
To je drugi put da oni u~estvuju u sportskim
dogadjajima u ovom kraju. Pre dve godine amba-
sador je sa sinom u~estvovao u biciklisti~koj trci oko
Kinereta, na stazi du`ine 65 km.
Iz mese~nika Ambasade Slovenije u Izraelu,
oktobar 2009.
____________________________________________
Jevrejska veza predsednika
Hrvatske
Unuk predsednika Hrvatske gospodina Stje-
pana Mesića, govori hebrejski. U sredu 21.
oktobra, za vreme posete Tehnionu, predsednik
je pričao da njegov unuk pohađa jevrejsku školu
„Lauder Hugo Kon“ u Zagrebu. Ovo je stavrno
iznenađenje, jer je poznato da predsednik i nje-
gova porodica nisu Jevreji.
“Toma je odličan učenik, dobro govori he-
brejski iako ne tečno”, rekla je njegova učiteljica
Silvia Hajim za Jediot Aharonot. ”On posebno
uživa na časovima jevreske istorije”, dodala je.
Učiteljica je rekla da porodica predsednika, koliko
je poznato, ima jevreske korene koji potiču iz 16
veka, ali su danas svi hrisćani. Uprkos tome,
Tomina majka, kćerka predsednika, učestvuje i
aktivna je u Jevrejskoj opštini i predsednik je
školskog odbora roditelja. Učiteljica je još pome-
nula da su Tomini roditelji aktivni u pripremama
jevreskih praznika koje škola organizuje.
Jediot Aharonot
IRAN ISPROBAO NOVE
RAKETE
Iran je isprobao nove rakete na početku više-dnevnih
ratnih vežbi u organizaciji Čuvara revolu-cije,objavila
je državna iranska televizija.
Televizijski kanal Pres TV, koji emituje program na
engleskom, saopštio je da su testirane rakete kratkog
dometa i višecevni raketni bacači, preneo je Rojters. A
kako javlja iranski državni radio, Iran će isprobati
rakete zemlja-zemlja Šahab 3, za koje vojni analitičari
kažu da mogu da stignu do ciljeva u Izraelu ili do
američkih baza u Zalivu.
 I dok mi u glavi ova pitanja smenjuju slike vanrednog
Wftuj!j{!fy!Zv! stanja iz dvorišta sinagoge na Jom kipur, čujem dru-
štvance koje na pauzi raspravlja adresu na kojoj se nalazi
neka kuća. Izgubivši strpljenje neko kaže da je kuća u
Na Leil Kipur ulici Dragiše Cvetkovića, a Brane, kao i uvek u šali,
dodaje, zatvarajući začarani istorijski krug, da se kuća
Na Leil Kipur, posle Seudat Mafseket, poželeli smo nalazi ’’na uglu Nedićeve i Ljotićeve’’, a kuća je, u
jedni drugima lagan post. Za jevrejski post može da se blizini, na Dorćolu. Razmišljamo o ovoj adresi.
kaže mnogo toga, ali nikako da je lagan. Bez hrane i Jelena Kalderon
vode provodi se 25 sati i pri tome prisustvuje službi.
Muškarcima je naročito teško, jer je njihovo učešće u
službi aktivnije nego žensko. Ženama koje su na galeriji Hotel „Zur Brucke“ ili
malo je prijatnije, jer ima više vazduha, a i moguće je
ustati i prošetati se, pri čemu se ne pravi smetnja “Lotikin hotel” u Višegradu
ostalima koji prate službu.
Kada pominjemo čuveni hotel „Zur Brucke“ ili
I dok su se umorni i iscrpljeni stariji članovi zajednice
“Lotikin hotel” u Višegradu, moram da napomenem
borili da izdrže do kraja i zasluženo primili blagoslov
da je zgrada zidana 1891, a prvi put upisana u kata-
dvojice Koena, u dvorištu sinagoge za Jom kipur
odigravala se prava drama, zapravo, druga repriza drame starske knjige 1905. Vlasnik ove zgrade je bila
koja ozbiljno potresa najmlađe članove naše sinagoge. Trgovačka tvrtka iz Sarajeva vlasnika Racheret Babie,
Uobičajena situacija u dvorištu za šabat ili druge zatim je vlasnik bio Josip Pehreiber, a 1907. Franje
praznike pruža idiličnu sliku. Stalno prisutne Hana, Orli, Čelina. Kupoprodajnim ugovorom od 5. decembra
Dina i Ida, ojačane Lajlom i Angelininom unukom 1907. godine zgradu prodaje novim vlasnicima Lotiki
Elenom, drže potpunu kontrolnu nad dvorištem. Slobo- Celermajer i njenom zetu Abrahamu Cileru, hotel je
dno se ljuljaju, jure, igraju loptom, voze ono malo čudo vodila Lotika Celermajer do smrti 1938, zatim
koje liči na traktor... Potpuno ponete svojom snagom, nastavljaju sa poslom, kćeri Abrahama i Debora Ciler,
nesalomive i nepobedive žive miran život u svom Helena i Serafina. Hotel je nacionalizovan 1959.
dvorištu, sve dok se za Jom kipur ne pojave mali Izraelci godine.
sa svojim mamama i tatama.
Jasna Ćirić
Situacija se za tili čas dramatično promeni. Ne samo
brojčano daleko jači, već i ojačani velikim brojem de-
čaka, mali Izraelci momentano preuzimaju kontrolu nad
našom, kako kažu devojčice, sinagogom. Okupiraju lju-
ljaške, centralni deo dvorišta pretvore u fudbalski teren i
otmu traktor. Ako se pitate - šta urade sa mačkama,
mogu da vas izvestim da su mačke mudrije od naših
devojčica, ali i prepadnute neuobičajeno velikim brojem
ljudi, na vreme se povuku. Policija se mudro drži po
strani, ne mešajući se u ovaj šašavi i otkačeni dečiji svet.
Naše junakinje, povučene i ponižene u ćošku kod
kontejnera, pokušavaju povremeno da povrate izgubljene
teritorije, ali bezuspešno. Bune se i protestvuju, po
nekad, u svojoj bespomoćnosti i nepomirljivosti kažu i
poneku neprimerenu reč. Međutim, mali Izraelci ih ne
čuju, a i ne interesuje ih što se ovdašnje klinke bune.
Pretpostavljam, ipak, da će ovo jom-kipurovsko vanre-
dno stanje ograničenog intenziteta trajati do puberteta.
Da li će posle početi da duvaju neki drugi vetrovi,
videćemo.
Iako je opšte poznato da deca ne moraju da govore
istim jezikom da bi mogla da se zajedno igraju, ovo
pravilo kao da ne važi za svu našu decu. Posmatrajući
odrastanje ove dečurlije, u čijoj pozadini se dešava
mnogo toga ozbiljnog, čak i dramatičnog, počela sam da
se pitam - gde je njihova budućnost, gde je budućnost
naše zajednice? Malo nas ima, malo toga nas vezuje.
Izraelci, pretežno sekularni, ipak dovode svoju decu u
sinagogu na Jom kipur, a gde su naša deca? Gde su naši
dečaci? Zar ne bi trebalo jednog dana da postanu minjan?

8

CFKBIBE!!
311:/!
Moja `elja da budem hroni~ar Bejahada, (dodu{e
samozvani) se ispunila, ve} time {to sam evo ovde, u
Opatiji u Adriatiku, sa 250 drugih u~esnika iz belog
sveta, da zajedno provedemo narednih sedam dana.
Dakle, Bejahad je po~eo sve~ano, luksuzno. Ša-
manjac je tekao u potocima.
Plavo-bela rodjendanska torta se brzo smanjivala,
a poljupci i zagrljaji susreta nemilice su se izme-
njivali. Deset godina Bejahada, zaslu`ilo je proslavu.
To prvo ve~e pevala nam je Flora Jagoda.
Da kojim slu~jem uhvatim zlatnu ribicu, te da
ho}e da mi ispuni tri `elje, jedna bi sigurno bila, da
do~ekam Florine godine u raspolo`enju, duhu, vedrini
i humoru ala Flora. Želja neskromna, ali takve su
one za zlatne ribice.
Sledili su kratki srda~ni pozdravni govori, kao i
uvek, kao {to dolikuje, a onda na kraju svog govora
Jakica Finci re~e da ne treba da zaboravimo da su
Židovima, najve}i prijaielji Jevreji, a Jevrejima
najve}i prijatelji Židovi, {to me ba{ razgali.
Ponavlja}u tu re~enicu, i drugima i sebi, da ne
smetnem to s uma i pomislim ikada ne{to drugo.
Program je kao i prethodnih godina bio obilan, za
svakoga pone{o, sa naglaskom na temu "Sefardi".
Jednog dana je program bio internacionalni,
interkulturni, interreligijski, interpoliti~ki, interpolni, i
uop{te inter na svaki na~in, a ostalih dana sve su
teme bile na jevrejski na~in...
Koncerti, izlo`be, recitali, sve sjajno odabrano
stru~nim doktorskim rukama na{eg doma}ina dra
Vlade [alamona.
Da pomenem koncert Esme Redjepove, koja je
razgalila i nas i ~itavu Opatiju svojom {armantnom
pojavom i nostalgi~nim pesmama. ^itava Opatija je
pevala.
Mladih je bilo tridesetak. Imali su svoj program i
teme, a mogli su po izboru da prisustvuju i na{em
programu.
Evo kratkog pregleda kompletnog petodnevnog
programa, za one koji `ele da vide {ta su propustili
ove godine, i motivacija za one {to se spremaju da
dodju slede}eg leta.
25.8. UTORAK Dokumentarni film: "I u dobru i u
zlu - Bejahad" . Flory Jagoda, koncert.
26.8. SREDA David Albahari i Abdulah Sidran:
"Razgovor dva prijatelja"; Sead Muhamedagić
"Poezija Theodora Krammera", recital. Dva velikana
- Edo Murtić i Dušan Džamonja, izlo`ba, uvodne
rije~i Zvonko Maković, Predrag Matvejević, Abdulah
Sidran; Galerija "Juraj Šporer"); Sarajevo film
Festival 2009, prvonagrađeni film, uvodna riječ -
Mirsad Purivatra Flory Jagoda, Howard Bass i
Susan Gaeta. "Romanse Sefarda", koncert; "Case for
Israel" - film, uvodna riječ - Duško David Mladinov.
9
27.8 ^ETVRTAK Natječaj za kratku priču "Simha
Kabiljo", predaja nagrada; Eli Tauber i Jakob Finci:
"Kada su komšije bili ljudi", promocija monografije;
Darko Fischer i Mirjam Reiner: "Dva zaboravljena
osiječka umjetnika Oskar Nemon i Ivan Re-
in"; Ma’ayan, plesna grupa: "Najbolje iz našeg re-
pertoara", plesni scenski nastup Alma Kalinski;
Tatjana Cvejin: Jidiš književnost i Jichok Lejb Perec
"Najlepše bajke"; Ivan Čolovi} i Žarko Puhovski:
"Balkan-teror kulture"; razgovor Maja Vukoja, Dina
Puhovski i Berislav Arlavi: "Predvečer u Parizu";
koncert Esma Red`epova (Skoplje) Koncert romske
muzike.
28.8. PETAK Melita Švob: European Association of
Jewish Survivors projekat; Aleksandar Gaon i
Branka Džidić: "Mi smo preživeli"; promocija knji-
ge "Haverim shell Israel", dječija plesna grupa: "Pu-
stinja", plesni scenski nastup; Branko Lustig i
Nenad Puhovski: Jewish Film Festival i Zagrebdox:
predstavljanje dva festivala; Stanko Blašković "Pro-
jekat obnove riječke sinagoge", film, Trio Kamhi
"Sefardske romanse", koncert. [abat večera
29.8.SUBOTA [abat. David Gazarov: klasika/jazz,
crossover koncert, klavir; "Ljubavni život" film,
izraelsko-njemačka koprodukcija.
30.8.NEDJELJA Eliezer Papo: "Sefardi", uvodno
predavanje Edward Serotta: "Sefardi Balkana"; izlo-
žba fotografija, uvodna rije~ Jakob Finci: "Sefardi
Bosne i Hercegovine", predavanje, "Simha", fra-
gmenti baletne predstave. Muzika: Ranko Rihtman.
Baletna grupa Edine Papo; "Ladino - 500 godina
mlad", film, "[ira utfila"; "Muzika Sefarda Medite-
arna krajem 19. veka", koncert.
31.8.PONEDJELJAK J. Bronfman "Gala koncert".
Pored svojih utisaka, ove sam godine oslu{nula
malo vi{e i šta u~esnici govore o programu i atmo-
sferi.
Izgleda da nismo imali sre}e sa izraelskim
filmom. Izraelska kinematografija je poslednjih go-
dina mnogo napredovala, i nije te{ko izabrati sjajne
izraelske filmove. Ipak bi trebalo izbor izraelskih
filmova prepustiti Izraelcima.
Film, "Case for Israel" koji nam je Du{ko Mla-
dinov prikazao u sitne sate, druge ve~eri, bio je
mu~an i te`ak, pogotovo u~esnicima iz Izraela, zbog
sadr`aja o izraelskoj realnosti, definitivno ne zbog
kvaliteta.
I gosti i doma}i estradni umetnici, da tu svrstam i
Rašu i njegovu talentovanu porodicu, u letnjoj‚ mor-
skoj atmosferi, nisu mogli da budu bolje izabrani i
prihva}eni.
Koncert, zadnje ve~eri, Јefima Bronfmana, vir-
tuoza klavira, bio je nezaboravan.
Radionice i kurs slikanja Jaše Bararona, bili su
dobro pose}eni i čini se da su mladi uživali u
kreativnom i aktivnom delu programa.
 Ispri~ano je mogo {ala, starih i novih viceva, na
op{te zadovoljstvo. Jedino {to vam ne bih prepo-
ru~ila, iz li~nog iskustva, je da viceve prepri~avate u
moru dok plivate, jel postoji mogu}nost da se dobro
nagutate mora smejući se.
Nagradjeni radovi su objavljeni, nagrade na sve-
čanosti podeljene, a prikazi novih, brojnih knjiga
predstavljene zainteresovanima.
^ula sam predloge da idu}e godine, više disku-
sija posle predavanja, okruglih stolova, diskusionih
interakcija medju u~esnicima.
Ove godine verovatno i zbog opšte ekonomske
situacije, bilo je primedbi na visinu cene boravka, te
da neki stalni u~esnici, ove godine nisu mogli da
uplate i dodju na Bejahad.
Tako je predloženo da iduće godine pokušamo da
stvorimo fond za dotiranje uplata pojedinim u~esni-
cima u opštinama.
Kao i prethodnih godina, i ove je klan Fincijevih
bio najbrojniji. Neko re~e da bi trebalo da uvedemo
ime Fincijahad, a neko re~e, Babajahad, pojma ne-
mam za{to.
Ove je godine moja mladja }erka na Bejahadu,
do`ivela svoju prvu ljubav i pored upozorenja da
morske ljubavi na rastojanju ne traju dugo i da se
zavr{avaju u najboljem slu~aju na Feisbuku.
Meni je dru`enje sa dragim prijateljima u lepoj
atmosferi i u opatijskom morskom ambijentu, zaslu-
`eni luksuz godine.
Nadam se da }u i iduće godine uspeti da vam
odavde ispri~am kako je bilo.
Predlo`ena tema za idu}i Bejahad je Izrael.
Dotle, u`ivajte u uspomenama, i planovima za
idu~e leto....
Olivera Mirković
Horti Mikloš
zaboravljeni zločinac
Jedan od najvećih ubica u istoriji Evrope, prvi
evropski antisemita Mikloš Horti odgovoran je za smrt
mnogih Jevreja koje je deportovao u nacističke logore
smrti, poslao na Istočni front u “radne jedinice” i
iskorenio tokom fašističke Racije 1942. u Bačkoj. Posle
rata taj zločinac, regent Mađarske, izvukao se, a jedan od
njegovih glavnih saradnika u Raciji 1942, Šandor Ke-
piro, i danas živi slobodno u Budimpešti (Ulica Lea
Frenkela 78). Na slobodi je posle rata umro zločinac
Horti, prvi evropski saveznik Adolfa Hitlera, a njegovi
zločini pali su u zaborav. Mnogi danas ni ne znaju za ime
Mikloša Hortija. Celovit zločinački portret ovog antise-
mite i slovenomrsca predstavljen je činjenično u ovoj
knjizi koja otkriva da je Mikloš Horti:
- odgovoran za ubistvo 8.500 Jevreja i Srba prilikom
okupacije severnog dela Srbije- Bačke - aprila 1941;
- odgovoran za smrt preko 8.300 Srba u mađarskom
logoru smrti „Šarvaru“;
- odgovoran za ubistvo najmanje 12.763 žrtava svih
nacionalnosti bačenih pod led Tise i Dunava u genocidu
januara 1942, Raciji u kojoj je istrebio 1.580 Jevreja,
koja je imala za cilj da istrebi određene etničke grupe
ljudi u Bačkoj;
- odgovoran za to što je prepustio hiljade Jevreja i drugih
osuđenka prekim sudovima, dopustio da mnogi pomru ili
od mučenja izdahnu u zatvorima i na drugim stratištima,
a poslao na Istočni front mnoge u prisilno mobilisanim
„radnim“ četama (u kojima je surovo iskorenjeno preko
60.000 mađarskih Jevreja);
- etnički očistio Mađarsku od brojne jevrejske zajednice.
Za fašizam se obično vezuju likovi Adolfa Hitlera i
Benita Musolinija – imena im se ne spomenula – dok je
Mikloš Horti izmakao zemaljskoj pravdi i kolektivnom
istorijskom sećanju, iako snosi odgovornost za navedene
bestijalne zločine koje su počinili njegovi državni organi!
Jevrejski narod ne sme da ostane nem i gluv za te
nečuvene zločine mađarskog regenta, tim pre što se
istorija ponavlja onda kada zaboravimo zločince
prošlosti!
Aleksandar Veljić
Kardinal počinio kardinalu
grešku – nije se ispričao
Čitava Hrvatska više od pola stoljeća očekivala je
posjet prvog čovjeka „Crkve u Hrvata“ balkanskom
Auschwitzu – hrvatskom Jasenovcu. Konačno, on se u
četvrtak 24. rujna 2009. godine i dogodio, no umjesto
isprike, dubokog naklona žrtvama i tihe molitve, kardi-
nal se retorikom rigidnog hrvatskog desničara obrušio
na Tita, hrvatski antifašistički partizanski pokret i
komuniste od kojih je velika većina ostavila svoje kosti
na jasenovačkom tlu; naposlijetku je izjednačio komu-
nizam s fašizmom i nacizmom. Između ostaloga kazao
je, spominjući hrabrim svjedokom najuzornijeg blaže-
nog Alojzija Stepinca i ovo: „Žrtve u jasenovačkom
logoru vape za istinom, one vape za istinom i o
našemu Blaženiku“.

10
Zato istine radi, spomenimo i neke historiografske
činjenice od kojih se bježi kao vrag od tamjana. „Kato-
lički list“ br. 25., tečaj 92. u četvrtak 26. lipnja 1941. na
naslovnici u skladu s nalogom ustaškog ministra
Artukovića donosi slijedeću ustašku odredbu: „Pogla-
vnikova izvanredna zakonska odredba i zapovijed“;
gdje se između ostalog kaže:
„Budući Židovi šire lažne vijesti u svrhu uznemira-
vanja pučanstva, te svojim poznatim spekulativnim
načinima smetaju i otežavaju opskrbu pučanstva, to
se kolektivno za to smatraju odgovornima i prema
tome će se proti njima postupati i spremati ih povrh
kazneno pravne odgovornosti u zatočenička zbirališta
pod vedrim nebom“.
Iako je ministar unutarnjih poslova dr. Andrija
Artuković 26. lipnja 1941. dao „Nalog“ u svezi Pogla-
vnikove izvanredne odredbe i zapovijedi o obavezi
objavljivanja iste u svim novinama, putem radio
postaja, plakatiranja po gradovima i proglašavanja po
općinskim poglavarstvima, dok se vjerske vlasti samo
„umoljavaju“ da ovu odredbu daju proglasiti po duho-
vnim pastirima, „Katolički list“ promptno i bez zadrške
objavljuje slijedeću preporuku:
„Daje se na znanje veleč. pastoralnom svećenstvu
koje neka gornju Zakonsku odredbu proglasi narodu
sa propovjedaonice u prvi dan, kada se narod u
punom broju skupi u crkvi. † Alojzije, v. r. nadbiskup“.
Na prijedlog ministra pravosuđa i bogoštovlja NDH dr.
Pavla Cankija svojom odredbom oč. broj 111-Zsl-
1944., pod tek. br. 552-Zsl. Stepinac Alojziju, nad-
biskupu zagrebačkom dodjeljen je 1944. godine od
Poglavnika „Red za zasluge – Velered sa zviezdom“,
uz slijedeće obrazloženje u službenom NDH glasilu
„Narodnim novinama“:
„Što se kao metropolit zagrebački odlučno uzpro-
tivio odnarodnjivanju međumurskog hrvatskog pučan-
stva posredstvom stranih svećenika i što je prosvje-
dovao zbog neprijateljskog bombardiranja nezašti-
ćenog zagrebačkog građanstva. Što je kao nadbiskup
razkrinkavao u zemlji i izvan zemlje odmetnike s
područja Nezavisne države Hrvatske.“
Rimokatolička crkva u Hrvatskoj se nikad nije odre-
kla tog odlikovanja koje je ustaški krvnik Pavelić
dodjelio katoličkom poglavaru, niti su predsjednici
Hrvatske biskupske konferencije taj čin odbacili ili se
od njega ogradili, pa slijedom toga Stepinac iako ga se
danas smatra ili naziva „blaženikom“, ostaje (u
povijesti i danas) „zaslužnim“ građaninom jedne
kvislinške fašističke tvorevine s rasnim zakono-
davstvom. Zbog mnogih „zasluga“ koje su on, njegovi
biskupi i svećenstvo činili u korist ustaške NDH
kardinal je učinio kardinalnu pogrešku kada je izosta-
vio toliko željenu ispriku žrtvama, no on je usred
Jasenovca ponudio revanšizam i povijesni reviz-
ionizam rigidne hrvatske desnice. Takav čin doista
vrijeđa žrtve ustaškog terora i njihove potomke te je
korak unatrag u priznavanju i suočavanju Rimoka-
toličke crkve s povijesnom istinom i prihvaćanjem
moralne odgovornosti za nedjela i propuste jednog
dijela katoličkog klera u najcrnjim vremenima hrvatske
povijesti. Posjet primasa hrvatske Rimokatoličke crkve
Jasenovcu stoga nema povijesnu važnost jer nije
ispunio očekivanja potomaka žrtava i hrvatske
11
antifašističke tradicije kao temeljne vrijednosti hrvat-
ske državnosti.
Alen Budaj, direktor i osnivač Margelovog instituta
___________________________________________
!
Usbaj!tf!
Emil Vlajki tra`i majku, moli da mu pomognete
da sazna ne{to o njoj, da li je `iva, a ako jeste, gdje
je. Zahvalan je za svaki trag i detalj koji bi ga doveo
do saznanja.
Poznate su mu slijedece okolnosti: majka je prije
osnivanja dr`ave Izrael, u koju je do{la 1948. godine,
`ivjela u Bugarskoj, blizu granice s Rumunijom,
vjerovatno pod djevoja~kim imenom A{kenazi Belina.
Udajom za Emilovog oca, prije ili u toku II
svjetskog rata, prelazi na katoli~anstvo i uzima novo
ime i prezime, Marija Vlajki, koje vjerovatno, nakon
razvoda i povratka u Bugarsku 1945. godine, mijenja
u djevoja~ko ime i prezime. Imala je i nadimak Bela.
U Izraelu se udaje za izvjesnog Mordehaja i s
njim ima sina kojeg zove Sim~e, vjerovatno Simon.
@ivjeli su u Jafi, po podacima koje Emil ima, do
1970. godine, kada prestaje svaki kontakt sa njom.
Ukoliko ste u mogu}nosti da pomognete, zahvalni
smo.
Boris Ko`emjakin, Jevrejska op{tina u Sarajevu
________________________________________________
Ifcsfktlb!Cjcmjkb-!
tubsb!611!hpejob-!wsb~fob!
Bvtusjkj!
Jevrejskoj zajednici u Austriji vra}ena je hebrej-
ska Biblija, stara skoro 500 godina, koju su na cisti
ukrali neposredno pre po~etka Drugog svetskog rata,
saop{tili su ameri~ki zvani~nici.
Biblija iz 1516. godine, koju je Jevrejska za-
jednica u austrijskoj prestonici dobila na poklon
1908. godine, vra}ena je vlasnicima na nedavnoj
ceremoniji u Muzeju jevrejskog nasledja u Njujorku,
pi{e Rojters.
Nakon {to su nacisti zauzeli i zatvorili Biblioteku
jevrejske zajednice u Be~u, 9. novembra 1938.
godine, hebrejskoj Bibliji se izgubio svaki trag, sve
dok se nije pojavila na jednoj aukciji u Njujorku ove
godine,
Neimenovani vlasnik – [vajcarac, pristao je
da vrati Bibliju, po{to je saznao kakva je bila
njena istorija.
 Šalom Simhon u Beogradu
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Srbije, dr Saša Dragin potpisao je sa ministrom poljo-
privrede Izraela Šalomom Simhonom Sporazum između
Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o saradnji
u oblasti poljoprivrede.
Potpisivanjem Sporazuma saradnja dve zemlje u
oblasti poljoprivrede dobiće pravni okvir čime će se
stvoriti uslovi za povećanje obima razmene poljo-
privredno – prehrambenih proizvoda, kao i mogućnost
za saradnju u ooblasti obrazovanja, studijskih boravaka
eksperata, razmene iskustava i rezultata naučnog
istraživanja.
Nakon toga u Privrednoj komori Srbije ministar
Dragin i ministar Simhon prisustvovali su seminaru
„Saradnja Srbije i Izraela u oblasti poljoprivrede“.
Povodom 65. godišnjice obeležavanja
oslobođenja Beograda
B’nei Brit Loža Srbije 676
priredila je veče19. oktobra 2009 u sinagogi
posvećeno obnovi zajednice
JEVREJI BEOGRADA
U programu su učestvovali Isak Asiel , Luci
Petrović, Vera Amar, Milan Koljanin, Mladenka
Ivanković, Marija Salom, Aleksandar Gaon.
Moderatori su bili Branko Šnap, Davor Salom,
Ladislav Mezej i Jovan Elazar.
Veče je organizovano u saradnji sa B’nei Brit
Evrope, Jevrejskim kulturnim forumom Makor i
Jevrejskom opštinom Beograd.
Kristalna noć
U Kristalnoj noći, između 9. i 10. novembra
1938, uništenesu gotovo sve sinagoge koje su
postojale u Nemačkoj, jevrejska imovina i gro-
blja, stotine Jevreja ubijeno je na licu mesta, a
više od 20.000 njih uhapšeno je i odvedeno u
koncentracione logore. Kristalna noć označava
početak Holokausta.
12
Joufswkv!
Obnova pregovora,
mir daleko
U ekskluzivnom razgovoru sa novinarom „Politike”
šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman objašnjava
zašto „Industrija mira” neće doneti ništa konkretno
Avigdor Liberman, izraelski šef diplomatije
Foto Željko Jovanović
Avigdor Liberman, šef izraelske diplomatije, nesu-
mnjivo je živopisna, neki tvrde opasno polarizujuća figu-
ra Bliskog istoka. Dok njegova zapaljiva retorika brine
zapadne saveznike, Palestinci je koriste kao argument da
najkonzervativnija vlada u istoriji Izraela nije posvećena
obnovi posustalog mirovnog procesa koji administracija
Baraka Obame pokušava da oživi.
U opširnom razgovoru za „Politiku”, jedinom tokom
balkanske turneje, Liberman kaže da veruje da će se 23.
septembra, tokom zasedanja Generalne skupštine UN,
sastankom predsednika SAD, izraelskog premijera
Benjamina Netanijahua i palestinskog lidera Mahmuda
Abasa obnoviti pregovori o miru i stvaranju palestinske
države.
„Mislim da smo blizu tripartitnom sastanku”, kaže
Liberman, ali u skladu sa stavovima svoje ultrana-
cionalističke stranke odmah izražava sumnju da je u
bliskoj budućnosti moguće rešenje najstarijeg blisko-
istočnog sukoba. „Ne mislim, nisam siguran, da rešenje
dve države može da obezbedi mir i kraj konflikta. Plašim
se da rešenje, koje podrazumeva povratak na granice iz
1967, nije pravo rešenje.”
Liberman je šef diplomatije postao ovog marta pošto
je njegova stranka Israel beitenu, koju je osnovao uz
podršku Jevreja iz bivšeg SSSR-a, sa izbora izašla kao
treća po snazi. Rođen u Moldaviji 1958. kao Evet
Lavovič Liberman, u Izrael je došao 1978, promenio ime
u Avigdor, odslužio vojsku, radio kao izbacivač u klubu i
diplomirao društvene nauke na Hebrejskom univerzitetu
u Jerusalimu.
 Poznat je po veoma konzervativnim stavovima. Uve-
ren je da ustupci Palestincima vode novom blisko-
istočnom ratu. Protivio se povlačenju iz Gaze, zbog čega
ga je Arijel Šaron izbacio iz kabineta. Ne veruje u
formulu „zemlja za mir”. Tvrdi da Izrael nema obaveze
koje su preuzete 2007. na sastanku u Anapolisu, ignoriše
inicijativu Arapske lige i izraelsko-palestinski sporazum
iz Osla 1993.
Kritikuju ga zbog diskriminatorskog, čak „rasističkog”
odnosa prema izraelskim Arapima od kojih je tražio da
potpišu zakletvu vernosti Izraelu ili izgube pravo glasa.
Predlaže da se Palestincima zabrani komemoracija
„nakbe” – katastrofe – dana, kada su 1948. izgubili svoju
zemlju.
Iako kaže da je spreman da razgovara o stvaranju
palestinske države na teritorijima Zapadne obale i pojasa
Gaze, koje je Izrael okupirao posle rata 1967, ne
propušta da kritikuje ni prethodne izraelske vlade – koje
16 godina posle sporazuma u Oslu nisu uspele da nađu
mirovno rešenje, ni Palestince – jer im ne veruje da
„sutra po uspostavljanju države ne bi imali nove
zahteve”.
„Ako posle ovih 16 godina nismo uspeli u bilo
kakvom mirovnom sporazumu, nisam spreman na
predloge kakve su imali (bivši premijeri) Ehud Barak i
Ehud Olmert. Ima tu mnogo emotivnih pitanja: Jeru-
salim, Izrael kao jevrejska država, pitanja izbeglica,
jevrejskih naselja. Nemoguće je u narednih nekoliko
godina o svemu ovome postići sporazum”, kaže
Liberman.
Njegova alternativa je palestinsko opredeljenje protiv
nasilja i pokušaj da im se poboljša ekonomska situacija i
obezbedi prosperitet i lična bezbednost na terenu. „Samo
vreme može da donese sveobuhvatno rešenje. Svaki
pokušaj nametanja mira sigurno će doživeti neuspeh.”
Zar to nije slično onome što predlaže palestinski
premijer Salam Fajad kada kaže da će, ukoliko Palestinci
izgrade institucije vlasti i civilno društvo, Palestina po-
stati realna država bez obzira na to da li mirovni pre-
govori napreduju ili ne, da će biti faitaccompli (svršena
stvar) a ne udaljena aspiracija?
„Ne, to je pokušaj pogrešnog predstavljanja naše
pozicije”,odgovara Liberman, govoreći engleski uz po-
nešto ruskog akcenta. „Nema alternative direktnim
pregovorima. Oni koji se tome protive su Palestinci, a ne
mi. Spreman sam za pregovore, ali bez ikakvih
preduslova. Oni ih imaju toliko da je nemoguće početi
razgovore.”
Dok Liberman Palestince optužuje da pokretanjem
pitanja statusa Jerusalima ili sudbine palestinskih izbe-
glica „torpeduju” mirovni proces, izraelski predsednik
Šimon Peres i palestinski pregovarač Saeb Erekat su
prošle nedelje imali susret u Jerusalimu u pokušaju da
olakšaju posao Obami, Netanijahuu i Abasu.
Šta, međutim, očekivati od obnove pregovora kada šef
izraelske diplomatije smatra da „sem konferencija u
hotelima od pet zvezdica i bacanja para „Industrija mira”
neće doneti ništa”? Zar ta „Industrija mira” nije Izraelu
donela probleme sa predsednikom Obamom koji insistira
13
na kompletnom zamrzavanju gradnje jevrejskih naselja
na Zapadnoj obali, uključujući istočni Jerusalim.
Od Libermana je svakako teško očekivati saglasnost
na ovu temu: sa porodicom provokativno živi u naselju
Nokdim, na Zapadnoj obali. Kaže da je sam sebe
isključio iz nekih kontakata zbog „sukoba interesa”, da
ga ne bi optužili za „miniranje” diplomatskih pregovora.
Da li to doprinosi utisku da ministar odbrane Ehud Barak
više vodi spoljnu politiku od šefa diplomatije?
„Uključen sam, ali mislim da Ministarstvo inostranih
poslova ne treba da bude ’Ministarstvo za palestinska
pitanja’, a problem je što je to poslednjih 16 godina
tako.”
Uprkos razlici u stavovima oko jevrejskih naselja,
Liberman veruje da će se nadvladati razmimoilaženje sa
najvećim izraelskim saveznikom. „Obama danas zna da
na gestove dobre volje prema muslimanskom svetu nije
dobio nijedan pozitivan odgovor. Ovo se više ne tiče
pitanja činjenica i realnosti, već hipokrizije i novca. Ko
osuđuje Izrael? Velike demokratije poput Libije, Sudana,
Saudijske Arabije i sve te nevladine organizacije za
ljudska prava?
Gospodine ministre, ne pričamo o Libiji već o SAD.
Pričamo da je Vaša vlada saopštila da će nastaviti 2.500
započetih građevina i autorizovala još 450 novih.
Premijer Netanijahu upravo je rekao „ne” potpunom
zamrzavanju gradnje.
Liberman odgovara podsećanjem da je Izrael sa
Bušovom administracijom imao „jasan dogovor oko
naselja i njihovog normalnog života” i da očekuje da
„vlada u demokratskoj zemlji mora da poštuje obećanja
prethodne vlade”. „Mislim da ova vlada sada ima više
razumevanja za našu poziciju nego ranije, a posle susreta
sa senatorom Mičelom optimista sam da ćemo naći
rešenje i obnoviti pregovore sa Palestincima.”
Ima li mesta bilo kakvom optimizmu oko Irana, države
sa kojom je Izrael pre manje od pola veka radio na
projektu nove rakete, a danas su to nepomirljivi nepri-
jatelji. Teheran je saopštio da će pregovori sa među-
narodnom grupom o spornom nuklearnom programu
početi početkom oktobra. Vidite li neku šansu?
„Oni godinama pokušavaju da kupuju vreme. Ne
vidim ni jedan procenat iskrenosti u njihovom predlogu
da razgovaraju sa Zapadom. Iran je pretnja čitavom svetu
i najveći svetski sponzor terorizma.”
Dok se ministar Liberman priprema da odgleda
utakmicu Lige šampiona, pitam još samo - da li je o
Iranu razgovarao sa srpskim domaćinima?
„Da. U svim kontaktima. Srbija je nezavisna zemlja,
ima svoje interese, ali mislim da na duži rok pravi grešku
zbog stava oko Irana. Naše odnose moramo da zasni-
vamo na deobi zajedničkih vrednosti. Nadam se da ću
ubediti srpske vlasti da promene stav oko Irana.”
Boško Jakšić, Politika

Pobeda tri praseta
Gabriel Glid
Vajar Gabrijel Glid (1966) je predstavnik generacije
umetnika koja je stupila na umetničku scenu krajem
osamdesetih i početkom devedesetih godina. Reč je o
generaciji koja je začela novu skulpturu kao otklon od
tradicionalne. Gabrijel Glid, asistent na vajarskom odse-
ku FLU Beogradu, nedavno je otvorio kamernu izložbu
fotografija u Blok galeriji koja predstavlja „izlazak na
svetlo dana“ jednog dela velike Glidove kolekcije
uklopljene u enterijer privatnog beogradskog hotela
„Taunhaus 27”.
Gde su nastale fotografije predstavljene na izložbi
u Blok galeriji?
Snimljene su u Beogradu u foto-šetnjama koje bi bile
iste kao i da sam u nekom drugom, za mene nepoznatom
gradu. S obzirom na to da su postavljene u hotelskim
sobama i da su samim tim teško dostupne javnosti, ideja
mi je bila da ih pokažem. Možda kadrovi nisu očekivani i
poželjni za „hotelski ukus“, jer se gledalac suočava, na
primer, sa prizorom šina na kojima su dve starije
gospođe, a možda očekuje dve mlade devojke. Bez
namere da potcenim značaj fotografije u mom opusu,
ovu izložbu ipak doživljavam kao mali vizuelni predah.
Svojim radovima nedavno ste u potpunosti
opremili privatni beogradski hotel. U čemu je
specifičnost ovog projekta u odnosu na raniju
praksu?
Sve je teklo paralelno sa izgradnjom, odnosno fazom
opremanja enterijera. Skulpture, crteži, reljefi, printovi
nisu samo kao gotovi radovi uneti, već je tokom
planiranja enterijera sve koncipirano, projektovano i na
kraju postavljeno.
Namenski je urađen print koji se vidi prilikom vožnje
panoramskim liftom, a koji je zapravo urađen kao
paravan za oronule fasade koje bi se iz lifta videle. Motiv
na printu je fasada u crno beloj tehnici koja se poklapa
sa realnim prizorom istovremeno ga skrivajući.
Ranije je postojao drugačiji pristup. Narudžbine od
umetnika zadovoljavale su se na primer gotovim
serigrafijama, tek da se nešto stavi na zidove. Ne mislim
da je to lošeg kvaliteta. Međutim, ideja ovakvih small
14
luxury hotela i angažovanje jednog umetnika u svetu je
sve češća.
Šta je po Vama osnovni problem naše savremene
umetničke scene?
Mislim da neki ljudi koji su preuzeli javne funkcije
nisu preuzeli i dovoljnu količinu rizika sa kojim se nose
samostalni umetnici, što sam donedavno i ja bio. Ljudi
koji se bave kustoskim poslovima imaju mnogo udobniju
poziciju nego samostalni umetnici. Ali, to je staro
sistemsko nepromenjeno stanje, a utiče na nekreiranje
tržišta. Kada govorim o poslu kojim se bavim, prime-
ćujem da je danas ovde znatno veći procenat ženske
populacije koja upisuje vajarstvo. Kada sam ja studirao
bilo je osam prema dva u korist muškaraca, a sada je
obrnuto. To nam govori o osećanju i svesti za pers-
pektivu ove profesije.
Na izložbi „Normalnost u Srbiji”, koja je
obuhvatala presek stvaralaštva od 1989. do 2000.
godine, održanoj u MSU 2001. godine izostao je Vaš
rad. Kako to objašnjavate?
Sa ljudima oko Muzeja savremene umetnosti, nakon
samostalne izložbe u salonu MSU, nikada nisam ostvario
nikakav profesionalni kontakt. To je njihov izbor, i to bi
bilo u redu da je muzej njihovo vlasništvo. Ili da je
privatna galerija. Moj rad je prisutan na sceni, deo je
vremena o kome je i govorila izložba „O normalnosti”...
Ne mora neko da ga ocenjuje kao značajan i
dozvoljavam da se nekom dopada a nekom ne. Ja u
Muzeju savremene umetnosti imam jedan značajan rad –
„Brak” – koji je otkupljen u „lošim“ godinama, 1996.
Ponekad u tome vidim razlog za to što nisam uključen u
ovaj presek decenijskog stvaralaštva. Saznanje da baš
nema mnogo nas opstalih vajara generacije kojoj
pripadam, čiji je rad prepoznat i van Srbije i činjenica da
je moj rad nastajao u velikoj meri devedesetih godina
svakako su doprineli da se u najmanju ruku osećam
iznenađenim što nisam pozvan da izlažem na izložbi „O
normalnosti...”.
Mislim da bi institucija kao što je Muzej savremene
umetnosti trebalo da šire prati savremenu scenu. Ima tu
još značajnih umetnika koji nemaju pristup.
Kao na primer, ko?
Pa eto, na primer, Dragan Papić kao izuzetan umetnik
i mislilac. I on je izostavljen.
Kada je pravljen otkup Telenor fondacije vaši
prasići u terakoti naišli su na neodobravanje dela
zaposlenih. Kako je to rešeno?
Ideja o skulpturi prasića u terakoti nastala je na
čuvenoj kikindskoj koloniji Tera. Tamo sam učestvovao
tri puta i osećao sam potrebu da im se nekako odužim. Sa
jednim radnikom uputio sam se u mesaru i kupili smo
prase koje je najpre poslužilo kao model sa kojeg je
skinut kalup za utiskivanje gline, a kasnije je napravljena
i mala gozba i – pojedosmo model. Utisnuo sam tri
praseta u glini. Ova skulptura se zove „Odmor”. Izbor
radova za Telenorovu kolekciju je vršila galerija Remont,
a neki zaposleni su smatrali da je moja skulptura
neprikladna. Možda isuviše opominje i pomalo mami
osmehe. Bio sam spreman da ponudim drugi, prikladniji
rad, ali stvar je rešena na višem nivou u korist prasića.
 Kako komentarišete nedavnu odluku Ministarstva
kulture da galeriji „Remont” dodeli svega 150.000
dinara za godišnje programe?
To je jednostavno rečeno svinjarija. Tek kad se desi
tako nešto, vidite da neko ili slučajno ili iz neznanja
pravi takvu vrstu greške. Ali, znajući gde i kako živimo,
znamo da ništa nije slučajno. Šta će se dalje desiti, da li
je na pomolu ideja o gašenju – videćemo. Iznenadim se
kako neko može na ponižavajući način da bude otpisan.
„Remont” je jedna od retkih umetničkih asocijacija koja
je rizikovala prepoznavajući određene pojave na
ovdašnjoj umetničkoj sceni. Mali je broj galerija, kojih i
inače nema dovoljno, tada radio sa mladim umetnicima
koji tek završavaju fakultet. I zato je takav odnos prema
njima velika greška.
Šta je problem ovdašnjih skulptura u javnom
prostoru?
Problem naše tradicije u skulpturi jeste u tome što je
mi nismo imali istu ni u srednjem veku niti smo imali
svest o potrebi, neophodnosti, postavljanja skulptura
aktivnih autora koji misle sada, za danas i sutra. Ovde je
ukus uvek bio u vezi sa političkom odlukom. Domi-
nantan broj tih radova bila je neuspela figuracija.
Putujući, video sam nekoliko spomenika koji su zabri-
njavajuće loše izvedeni, ali je problem da se sklone, jer je
reč o prikazu istorijskih ličnosti. Naravno, reč je
o spomeniku Tesli na beogradskom aerodromu, a ne-
davno sam u Trebinju video spomenik Dučiću, iste
autorke Drinke Radovanović. To je zabrinjavajući di-
letantizam.
I u Crnoj Gori je tako. Malo, malo, pa spomenička
konjanička figura. U 21. veku konjanik! Problem je kon-
cept. Šta mi obeležavamo, čega se sećamo i da li je to
sećanje, opominjanje ili svakodnevica. To je priča o
nama danas. Unazađeno mišljenje za koje se nadam da će
se promeniti. Jednoga dana, kada neko otkopavajući
bude pronalazio naše nasleđe, imaće čime da se zbuni i
uzbuni.
A kako komentarišete spomenik Zoranu Đinđiću u
Prokuplju Vašeg kolege Zdravka Joksimovića?
Nije neophodno da značajne ličnosti, da sećanje na
njih bude obeleženo figurativnom skulpturom. Kada se to
desi i u svesti naručioca i nas autora, napravićemo
iskorak ka promeni, koja mora da dođe iznutra, iz nas
samih.
Marija Đorđević, Politika
15
Sedi i gledaj, u ratu logike nema
Samuel Maoz
Izuzetan film sa potisnutim uspomenama na rat, u
kojem je učestvovao kao dvadesetogodišnjak, služeći
vojni rok u izraelskoj vojsci
Tog 6. juna 1982. godine u šest sati i petnaest minuta
ujutru, prvi put u životu sam ubio čoveka. Nisam to
uradio zbog sopstvenog izbora, niti po komandi. Bio je to
instinktivni čin samoodbrane, čin bez emotivne ili
intelektualne motivacije, samo bazični, onaj primarni
instinkt koji ne podrazumeva ljudske faktore, instinkt
koji se svom snagom sruči na osobu suočenu sa smrću.
Dvadeset i pet godina posle tog mizernog jutra kada je
započeo Libanski rat, počeo sam da pišem scenario za
film „Lebanon”, kaže u ekskluzivnom intervjuu za
„Politiku” izraelski scenarista i reditelj Samuel Maoz
(Tel Aviv, 1962), autor dokumentarnih, igranih i
televizijskih filmova, dobitnik „Zlatnog lava” na 66.
Venecijanskom festivalu.
Njegov uzbudljivi i potresan, vizuelno majstorski
postavljen ratni film u kome su prevaziđeni uobičajeni
klišei koji važe za ovaj žanr, osvojio je kritičare, publiku
i članove žirija. Između ostalog i zato što je reč o ličnom,
intimističkom filmu, neuobičajene strukture i snažnih
emocionalnih uspomena, filmu čiji scenario nije pošto-
vao konvencije kao što su upoznavanje likova, njihova
pozadina, dramska struktura, već je napisano samo ono
što je Maoz lično osećao, kopajući po duboko potisnutim
uspomenama na rat, u kojem je učestvovao kao
dvadesetogodišnjak, služeći vojni rok u izraelskoj vojsci.
– Imao sam neka prethodna iskustva sa ovim sadržajem,
ali sam sada tokom pisanja prvi put osetio miris ljudskog
mesa koji nije želeo da napusti moje nozdrve. Prestao
sam sa pisanjem, jer sam znao da će taj miris evocirati
potisnute scene koje sam odavno sahranio duboko u
umu. Posle toliko godina pasivne traume i nasilnih
napada ljutnje, naučio sam da identifikujem taj sudbo-
nosan trenutak i da pobegnem na vreme. Bolje je živeti u
poricanju nego ne živeti uopšte, kaže Maoz koji se radeći
na filmu „Lebanon” konačno suočio sa svojim post-
traumatskim sindromom.
Živeći tako u poricanju, vi ste ipak stvarali, snimali
filmove?
Jesam, naučio sam da živim nekim normalnim, radnim a
uvek neizvesnim životom filmskog stvaraoca. Onda sam
2006. godine shvatio da već pet godina nisam snimio
film, da samo tu i tamo produciram kratke reklamne
filmove i ništa drugo. Bio sam u velikoj finansijskoj
krizi, u fazi pasivnosti i zaluđujućem nedostatku odgo-
vornosti. A onda me je neko upitao šta je sa mojim
noćnim morama, šta je sa osećanjima prilikom prizivanja
sećanja na iskustvo rata, sa traumama bitki? Voleo bih
kada bi to bilo tako lako, pomislio sam tada u sebi, ali me
ta postavljena pitanja više nisu napuštala.
Koji je bio prelomni trenutak kad ste seli za radni sto
i počeli da pišete ovu priču?
Kada osoba oseti da nema šta da izgubi, prihvata šansu.
Eto, tako sam se osećao početkom 2007. kada sam
konačno seo da pišem scenario za ovaj film. Dotakao
sam dno i odlučio da idem do kraja. Ovog puta, pobeći
ću od mirisa koji po običaju dolaze prvi, ali ću im
dozvoliti da me vode do zamagljenih scena. Staviću ih u
fokus, zaroniću u njih pravo i sve ih poneti sa sobom.
Odjednom sam poleteo sa čudnim osećajem euforije.
Činilo mi se da nisam potpuno izgubljen i da još uvek
imam borbenog duha u sebi.
Da li je proces pisanja za vas bio i isceljujući?
Eh, kada bi to bilo tako lako. To je bio mučan proces,
koji je donosio puno bola i patnje, ali i otrežnjenja.
Shvatio sam da dečak iz mojih sećanja više nisam ja.
Osetio sam bol i saosećanje sa njim, ali je to bio bol
scenariste koji saoseća sa likom o kojem piše i koga
stvara. Mislim da sam tada postigao svetski rekord u
poricanju svega što mi se dogodilo tada sa tih mojih 20
godina, ali me je to i osvestilo. Odjednom sam se našao
preplavljen adrenalinom i osećao poput drhtavog pro-
jektila tik pred lansiranje. Ispalio sam prvu verziju
scenarija za svega tri nedelje!
I osetili olakšanje?
Možda je bolje reći trenutni oporavak od groznice koja
me je tresla. To brzo pisanje bilo je poput električnog
šoka koji me je izveo iz duge hibernacije i resetovao sve
moje prekidače. Bio sam fokusiran, posvećen projektu,
rehabilitovan i vraćen.
A kako je bilo tokom snimanja veoma kompleksnih
scena „Lebanona”?
Plamen, krv, eksplozije, pucnjava, želeo sam ubrzanje od
nule do sto! Želeo sam da celu ekipu preplavim svojim
adrenalinom! A onda je počelo da me boli levo stopalo,
svakog dana sve jače, do potpune iznenadne i neobja-
šnjive infekcije. Posle kure antibiotika, prilično nervozan
što me to sve zaustavlja u snimanju, iznenada sam
primetio da iz mog stopala viri parče metala. Bilo je to
16
parče šrapnela, poslednji dokaz mog boravka u
libanskom ratu! Nisam ni znao da ga nosim u svom telu,
a ono ga je iznenada detektovalo posle 25 godina i samo
odbacilo! Zahvaljujući ovom filmu, osim mog uma,
počelo je da se oslobađa i moje telo.
Koncept i struktura „Lebanona” su neuobičajeni za
ratni film. Gotovo sve se dešava unutar krajnje
klaustrofobičnog prostora jednog tenka?
Želeo sam da pričam o emotivnim ranama, o slomljenim
dušama. Priču koja neće biti pronađena u telu zapleta, ali
će izroniti iz njegove dubine. Naravno da sam imao
dileme kako da to postavim u filmu, a onda sam shvatio
da moram da uspostavim nekoliko principa, pričvrstim
više rigidnih sinematičkih armatura, kreirajući totalno
iskustvo umesto građenja zapleta. Odluka da uradim
iskustveni film, dao je povod njegovom konceptu. Moj
osnovni princip je bio da pozovem na predstavljanje
lične, subjektivne tačke gledišta. Publika neće gledati
zaplet koji se odvija pre nego što ga iskusi istovremeno
sa glumcima. Gledaocima nisu date nikakve uobičajene
informacije o onome što se događa, ali će se zajedno sa
glumcima naći zarobljeni u tenku i imati isti limitirani
pogled na rat iz tog skučenog prostora i čuti isti zvuk koji
će čuti i glumci, odnosno likovi u mom filmu. Osetiće i
smrad i ukus rata, a vizuelnim i zvučnim „melodijama”
omogućili smo im da postanu deo ovog iskustva.
Rad u vašem filmu mora da je i za glumce bio pravi
pakao. Dali ste im veoma težak zadatak, priredili ste
im traumu?
Dugo me je mučilo pitanje kako će veoma mladi glumci
iz Tel Aviva usvojiti tako ekstremne traume. Dugo na to
nisam imao odgovor dok nisam shvatio da moram da se
pridržavam iskustvenog principa i da će glumci razumeti
i usvojiti samo ono što budu osećali.
Zato ste ih osam dana držali zatvorene u mračnom i
vrelom kontejneru? Je li to tačno?
Tačno je. Pre početka snimanja odlučio sam da, umesto
što bih objašnjavao glumcima kako je u tenku veoma
tesno, toplo i neprijatno, i umesto opisivanja ekstremne
panike koja nastaje kada je on napadnut iz različitih pra-
vaca, glumce smestim u unapred pripremljen kontejner
okovan gvožđem. Tada su lično doživeli i osetili toplotu
ravnu ključanju, talase buke i krvi, tresak, drmanje, haos,
nenormalnu tišinu. Kada su izašli iz kontejnera, nijedan
od njih nije imao potrebu da priča. Sve je bilo jasno.
„Lebanon” deluje tako stvarno, istinito, opipljivo,
uznemirujuće, na trenutke i kao pravi ratni horor
film, a vi ste to postigli bez spektakularnih scena i bez
rediteljskog nadmudrivanja sa gledaocem?
Moj lični pristup filmu bio je: Ćuti i pusti vizuelnost da
govori za sebe. Za ovaj film pravila igre su glasila: Sedi i
gledaj! Ne traži priču ili logiku, jer u ratu logike nema!
Dubravka Lakić, Politika

!Lvmuvsb!
David Albahari
Podešavanje okvira
Petnaest godina posle prvog izdanja kod istog izda-
vača, izabrane priče Davida Albaharija pojavljuju se po
drugi put među Srbima, ovaj put pod naslovom Nema
pesma. Da nije u pitanju autor Porodičnog vremena,
Pelerine, Neobičnih priča i celog niza drugih zapaženih
zbirki, moglo bi se dokonati o razlozima pomenutog čina
(iscrpljenost tiraža, „sigurna stavka” godišnjeg izdavač-
kog plana itd.). Ovako, mnogo je uputnije razmišljati o
njegovim implikacijama i značenjima.
Lako je, naime, i moglo bi se reći neminovno, zapaziti
podudarnosti između prvog i drugog izdanja. Recimo,
„kanonizovane” priče, one koje su uvršćene i u jedno i u
drugo izdanje. Ili bi možda bolje bilo reći: „autoka-
nonizovane” priče, budući da je u oba slučaja izbor
sačinio sam autor. Ako se ne varam, takvih priča je
ukupno devet („Priče koje jedan drugom pričamo”,
„Jevanđelje po mom ocu”, „Jerusalim”, „Moja žena ima
svetle oči” itd.), što predstavlja tek nešto manje od
polovine naslova u ovom novom izdanju. Isto tako, i u
jednom i u drugom slučaju dve poslednje priče – „Papa”
i naslovna, „Nema pesma” – potpuno su iste, a to, čini se,
kazuje ponešto o piščevim afinitetima i prioritetima.
S druge strane, primetno je da ponovljeno i, kako se to
kaže, delimično izmenjeno izdanje, iako ima manji broj
naslova, opsegom zapravo nadilazi prvobitni izbor.
Možemo li – iz toga sledi moguće pitanje – u ovom
„priraštaju” tekstualnog obima tražiti svojevrsnu potvrdu
onoga što inače već znamo: da je Albahari u među-
vremenu postao takoreći „voluminozniji” pisac, autor ne
samo kratkih formi i kratkih knjiga, nego i pripovedač
šireg i u neku ruku obuhvatnijeg, pa i ambicioznijeg
zamaha (Svetski putnik, Pijavice)? Sudeći po pojedinim
ostvarenjima („Drugi jezik”, „Učenje ćirilice”), koja
opsegom i zahvatom deluju kao neka vrsta mikroromana
u nastajanju, uobličenih ekstenzijom i razradom
pansimultanističkog prosedea priča koja se pojavljuju
već u prethodnom izboru („Štrosmajer”, „Papa”), moguć-
nost potvrdnog odgovora na ovu nedoumicu nije
isključena. Kao što, naime, pokazuju i poslednje zbirke
(Svake noći u drugom gradu, 2008), pisac Jednostavnosti
i Frasa u šupi uspeo je da očuva „autonomiju” svog
novelističkog pisanja u odnosu na osvedočeni prodor
(novo)istorijske tematike u njegove romane sa razmeđe
vekova (Mamac, Mrak, Gec i Majer itd.), ali je zato, čini
se, decenijski duga praksa ispisivanja nešto eksten-
zivnijih proznih ostvarenja ipak ostavila traga na ukupno
ustrojstvo i tekstualni zahvat njegovih pripovedaka.
To je, uostalom, na izvestan način razaznatljivo već i
načinu autorskog komponovanja novog izbora. Namesto
tematskog rasporeda i jasno odelitog grupisanja Iza-
branih priča (priče o detinjstvu i mladosti, priče o zrelom
dobu i braku, priče o spisateljskom zanatu i opštim
stvarima), Nema pesma donosi jedinstven niz naslova
17
koji u ponečemu ponavlja prvobitni redosled, ali i u
poređenju s ranijim izdanjem po svoj prilici sugeriše
svojevrsnu kompaktnost. Priče iz tek publikovanog
odabira možda se, drugim rečima, mogu čitati i kao
neformalna poglavlja jednog znatno obuhvatnijeg, provi-
zornog narativa, naznačenog raspoznatljivim stilom,
manirom i ukupnim ambijentom Albaharijevog fikcio-
nalno dočaranog sveta.
U tom smislu, pojavljivanje Neme pesme može da ima
i diskretno simbolično značenje. Ne praveći drastične
obrte, već godinama i decenijama pažljivo, zanatski
samosvesno dograđujući svoj autorski rukopis i majstor-
ski nepopustljivo podešavajući okvir svog pripovedačkog
opusa, koji, rekao bih, ipak označava njegov prvenstveni
i zaista dragoceni doprinos savremenoj srpskoj knjiže-
vnosti, David Albahari ovim gestom je nenametljivo i u
izvesnom smislu „nemo”, na sebi svojstven način, dakle,
uputio zapravo i te kako „rečit” znak. Ko ume da čita,
razumeće ga.
Tihomir Brajović, NIN
____________________________________________
Promocija
Jevrejska op{tina Beograd
15. oktobar 2009.
Ivan Ivanji
AVETI IZ JEDNOG
MALOG GRADA
Izdanje Gradske Narodne biblioteke Zrenjanin,
Copyright „Stubovi kulture “
O knjizi je govorio Vladimir Arsenić, knjizevni kriti-
čar. O autoru i njegovom stvarala{tvu govorili su Ivan
Radosvljević iz Stubova kulture i drugi gosti.
Ubijeni sugradjani se kao aveti usred belog dana
javljaju starom muzičaru, koji se posle karijere u Holi-
vudu i više decenija odsustva prvi put ponovo vraća u
svoj rodni grad. Zahtevaju od njega da se seti njihovih
sudbina, pa čak i njihovih kućnih ljubimaca. U prvom
delu, “Mir”, opisuje se donekle lažna idila izmedju
Jevreja, Srba, Nemaca, Madjara i Roma, u drugom,
“Rat”, stradanje većine, ali i uspelo bekstvo ili borba
ponekog od njih. U najkraćem delu, “Mir posle rata”,
život onih, koji su preživeli.
U gradu “pored kanala, koji bi voleo da bude reka”,
može, a ne mora da se prepozna Zrenjanin, raniji
Veliki Bečkerek ili Petrovgrad. Ni jedan od opisanih
života i smrti, ponajmanje ona, koja bi mogla da se
protumači kao donekle autobiografska, ne odgovara
stvarnim likovima, ali je utoliko verodostojnija slika
celine, Holokausta u našoj sredini, medjuljudskih i
medjuetničkih odnosa, opisanih na novi i originalni
način.
Roman je već izašao i na nemačkom jeziku pod
naslovom “Geister aus einer kleinen Stadt” u izdanju
“Picus” u Beču.

IZLOŽBA DIZAJNERSKIH
RADOVA ALFREDA PALA
Alfred i Branka Pal
U reprezentativnom zagrebačkom Muzeju za umjet-
nost i obrt otvorena je 15. rujna 2009. cjeloživotna
izložba dizajnerskih radova velikoga hrvatskog umjetni-
ka Alfreda Pala. U nazočnosti mnogobrojnih uzvanika i
gostiju izložbu je otvorio ministar kulture u Vladi Repu-
blike Hrvatske, mr. Božo Biškupić, osvrnuvši se biranim
riječima na umjetnikov prijeđeni životni put i zasluge
koje je stekao u korpusu hrvatske kulture. O Palovom
umjetničkom radu u žanru književne grafike, govorila je
autorica izložbe, povjesničarka umjetnosti Branka
Hlevnjak. Potom se sam umjetnik, potresen i oduševljen,
u njemu svojstvenom ležernom stilu zahvalio Ministru,
organizatorima, autorici izložbe i posjetiteljima.
Alfred Pal: Majka Božja sa židovskom zvijezdom
plakat
Alfred Pal (Beč, 1920), slikar i grafički dizajner, osno-
vnu školu polazio je u Krakowu i Beču, a srednju školu
je završio u Vukovaru. Nakon upisanog studija arhitek-
ture u Beogradu (na koji, međutim, zbog proglasa
Numerus clausus nije primljen), slijedi vrijeme Drugog
svjetskog rata koje, iako provedeno u bijegu i logorima,
označava početke Palovog trajnog interesa za grafiku:
1944-1945. godine bio je član ratne redakcije "Vjesnika"
ZAVNOH-a, 1945-1947. tehnički urednik "Ilustriranog
vjesnika" te jedan od osnivača (1945) i urednika
18
Kerempuha (1947-1949). Nakon zatočeništva na Golom
otoku u periodima od 1949-1950. te od 1951. do 1954,
bavio se poslovima aranžiranja izloga, prevođenjem i
grafičkim dizajnom. Kao likovni urednik u Nakladnom
zavodu Matice Hrvatske provodi vrijeme od 1970. do
1984, dok od 1985. godine prelazi u slobodnu profesiju.
Dosadašnja izlagačka djelatnost Alfreda Pala očitovala
je raznovrsnost i bogatstvo kroz niz samostalnih i
skupnih izložbi, počevši od 1961. godine i izložbe Stra-
tišta u Zagrebu u Društvu arhitekata, do današnjih dana i
izložbe Ljudsko mjerilo Golog otoka u istome gradu i
prostoru.
Izložbom u Muzeju za umjetnost i obrt predstavljena
su kako idejna rješenja, tako i ostvareni plakati, letci te
ovitci i / ili korice knjiga, stvarane još od Pekara
Matejčića, karikature iz 1942. i Partizanskog bukvara iz
1944. godine pa sve do danas, koji pokazuju sa svim
svojim osobitostima kontinuitet rada i stvaranja Alfreda
Pala kroz kulturne, društvene i političke mijene.
Na ovoj izložbi posebnu je pozornost privukao slikar-
ski rad Alfreda Pala: «Majka Božja sa židovskom
zvijezdom». Za ovu plakat-sliku autor je kazao kako je to
njegov najjači rad, «prvotno zamišljen pod imenom
«Kraljica Hrvata». «Plakat «Majka Božja sa židovskom
zvijezdom - ističe Pal u razgovoru za zagrebački Vjesnik
od 15. IX. 2009 - trebao bi navesti ljude na razmišljanje,
podsjetiti ih da smo svi istoga podrijetla i da je naše
razilaženje dovelo do toga da jedan drugome vješamo
oznaku ili brojimo krvna zrnca, što je naš balkanski
specijalitet».
Alfred Pal je grafički uredio i oblikovao na tisuće
knjiga, ne samo u Hrvatskoj, već i na prostoru ex Jugo-
slavije. Stoga nema autora koji mu nije zahvalan, uklju-
čujući i pisca ovih redaka. Bio je odgovoran i kreativan
suradnik svih koji su od njega tražili pomoć, bez obzira
na vjersko i političko opredjeljenje, tako da je u isto
vrijeme uređivao knjige koje su objavljivali nakladnici
vezani uz Crkvu i Komunističku partiju, uz one koje je
uređivao kao stalni suradnik središnje hrvatske nacio-
nalne institucije – Matice hrvatske. U Hrvatskoj je vrlo
omiljena, gotovo kultna figura u umjetničkim krugovima.
Već na početku Domovinskog rata opredijelio se za
hrvatski državni suverenitet i djelatno se kao umjetnik i
hrvatski Židov uključio u borbu za zaustavljanje rata i
međunarodno priznanje RH.
Premda je zakoračio u deseto desetljeće života, i
unatoč svim padovima i usponima, stradanjima i uspje-
sima, Pal i dalje vedro kroči zagrebačkim ulicama,
mladolik i vedar, uvijek spreman na razgovor i druženje.
Đuro Vidmarović
Kfwsfktlj!jefoujufu!!
v!npefsopk!vnfuoptuj!
Marc Chagall je jednom prilikom rekao: "Da ni-
sam Jevrejin bio bih sasvim druga~iji umetnik."
[ta je time mislio da ka`e? Da li je to {to je
Jevrejin dovoljno da odredi svaku njegovu sliku –
kao jevrejsku? Pa i buket cve}a u vazi? I da nije
Jevrejin – da li bi tu istu vazu sa cve}em video i
slikao na drugaciji na~in?
Pitanje da li i do koje mere se iskustvo Jevrejina
umetnika u ne-jevrejskom svetu koji ga okru`uje
ispoljava u njegovom umetni~kom stvaral{tvu, je
pitanje koje i danas nastavlja da pobudjuje diskusije i
rasprave, kako medju teoreti~arima tako i medju
samim umetnicima.
Moderna umetnost, u kojoj Jevreji od 19. veka
po~inju da zauzimaju zna~ajno mesto, je po karakteru
internacionalna. Impresionizam, kubizam ili sureali-
zam, da navedemo samo nekoliko najpopularnijih
umetni~kih pokreta, ne trpe "nacionalna opredelenja."
Pariz u kojima su stvarani bio je meka svim
umetnicima, od [panije do Rusije i Jugoslavije. Pa
ipak, da li neko danas mo`e da zamisli rodjenje
kubizma bez Pikasovih {panskih korena, ili – Cha-
gallove slike bez isto~no-evropskih bradatih Jevreja?
Identifikcija sa nacionalnim identitetom, verom i
istorijom daje ose}aj sigurnosti i pripadanja, ali ~esto
radja i netrpeljivost prema "drugom." U evropskoj
istoriji i umetnosti Jevrejin je vekovima bio taj
"drugi." Tek sa pojavom emancipacije i dobivanjem
gradjanskih prava u toku 19. veka, Jevreji postaju
ravnopravni ~lanovi dru{tva u kojem `ive. To je
upravo i trenutak kada se i pojavljuju na umetni~koj
sceni koja im je do tada bila zatvorena, kako zbog
unutarnjih restrikcija (druga bo`ja zapovest koja
zabranjuje izradu lika i obli~ja), tako i zabrane upisa
na univerzitete i akademije.
Prva generacija Jevreja umetnika u Nema~koj,
Rusiji i Poljskoj odredila je put mladim umetnicima
koji su do{li iza njih: pitanje identiteta, kako li~nog
tako i ~itave jevrejske zajednice, postaje jedno od
klju~nih tema u njihovim umetni~kim radovima. Pred
njima su le`ali brojni problemi i upitnici: Kako biti
19
istovremeno Nemac, Poljak, Rus i – Jevrejin? Kako
se postaviti, i uspeti, kao Jevrejin medju ne-jevrej-
skim, hri{}anskim umetnicima? Kako reagovati na
~asove crtanja, kopiranja gr~kih skulptura, `enskih
aktova i raspela i uskladiti ih sa slavljem [abata u
tradicionalnoj roditeljskoj ku}i? Kako reagovati na
sredinu koja vidi takvog Jevrejina-umetnika druga~ije,
nekad benevolentno – nekad sa podozrivo{}u, zavisti
ili mr`njom?
Ako poku{amo da odgovorimo na ta pitanja
gledaju}i i analiziraju}i umetni~ka dela jevrejskih sli-
kara i vajara, kako te prve, tako i narednih genera-
cija, vide}emo da nema jedinstvenog odgovora. Svaki
umetnik tra`i i nalazi individualna re{enja. Mnogi
menjaju stav vi{e puta u toku umetni~kog razvoja i
`ivota. Kad reaguju kao Jevreji to ~ine kroz spe-
cifi~nu temu. Tema je ta koja odredjuje jevrejski
karakter dela: "Stari Jevrejin ~ita Talmud", "Jevrejska
svadba," "[abat posle podne," "Posle pogroma,"
"Alef-Bet"…To mo`e biti i sasvim apstraktna slika,
ukoliko njen naslov jo{ uvek aludira na vezu sa
jevresjkom tematikom – verskom, istorijskom,
socijalnom ili politi~kom.
Umetni~ki jezik, stil i forma pripadaju sredini u
kojoj stvaraju. Upravo ta veza izmedju sadr`aja i
forme u biti najbolje odra`ava kompleksnost identi-
teta jevrejskog umetnika: on je i Jevrejin i umetnik, a
kona~no - i pojedinac koji do`ivljava svet na samo
njemu specifi~an na~in i pretvara ga u umetni~ko
delo.
Mia Rajner
Jesi li sreo Hitlera?
Izdava~ka ku}a Norstedts u [vedskoj objavila je
nedavno novu knjigu Jovana Rajsa, profesora sudske
medicine na Karolin{kom univerzitetu u Stokholmu
Jesi li sreo Hitlera, koja se sastoji od {est auto-
biografskih pripovetki, vezanih za rasizam i Ho-
lokaust. U prvoj @uta tkanina pisac opisuje asoci-
jacije koje mu se stvaraju kada vidi par~e `ute
tkanine – Davidovu zvezdu koju je on jednom bio
prisiljen da nosi. U Skuplja~i i Ve~ernja molitva pro-
vodi besanu no} u krevetu nedavno preminulog
rodjaka dok se potisnute uspomene smenjuju kao
kratke filmske scene. U Jedan sretan dan u Bergen-
Belsenu pisac opisuje iz perspektive jedanaesto-
godi{njeg de~aka u jednom od najozlogla{enijih
koncentracionih logora. Preko {ezdest logora{a defilu-
ju kroz se}anje svojim pravim imenima i logorskim
brojevima. Apeli, maltretiranje, glad, smrt, pacovi i
va{ke se me{aju sa pesmama i uspomenama iz
mirnodopskih vremena u njegovom rodnom Be~ke-
reku. U Hungarians´Camp se autor vra}a posle
{ezdeset godina u logor, koji je sada centar za istra-
`ivanje istorije logora i edukaciju nema~ke omladine.
Tu on uvidja da se dana{ja omladina ne mo`e kriviti
za nedela svojih predaka. U Safari u [vedskoj autor
ukazuje da se rasizam ne mo`e olako pripisati dru-
gim zemljama i drugim vremenima. U centru pri~e je
najpoznatiji serijski ubica [vedske.
Jovan Rajs, penzionisani profesor sudske medi-
cine i pre`iveli logora{ ide ~esto u {kole da pri~a o
rasizmu. Tamo mu u~enici postavljaju mnoga pitanja
egzistencijalnog karaktera. I skoro uvek ga neko pita:
”Jesi li sreo Hitlera?”
Mladenka Ivanković
Jevreji u Jugoslaviji !
1944-1952.
!!Jotujuvu!{b!opwjkv!jtupsjkv Tscjkf!
Cfphsbe-!311:/!
Nau~no i istoriografski zasnovana knjiga Jevreji u
Jugoslaviji 1944-1952. bavi se istorijom Jevreja na
teritoriji Jugoslavije u neposrednom posleratnom pe-
riodu. Nastala je na osnovu doktorata Mladenke
Ivankovi}, nau~nog saradnika INIS-a. U njoj je data
rekonstrukcija osnovne jevrejske institucije - Saveza
JO Jugoslavije u posleratnom periodu, a posvećena je
posebna pažnja `ivotu jugoslovenskih stanovnika
jevrejske nacinalne pripadnosti u novoj Jugoslaviji.
Pored pregleda opšteg okvira i bilansa stanja sa
kojim je jevrejsko stanovni{tvo otpo~elo život u
novim uslovima, na osnovu raspoloživih dokumenata
su opisani - organizovanje verskog `ivota, formiranje
i rad prihvatilišta domova za stare; doma za ratnu
siro~ad, jevrejskih zabavišta i studentskih domova.
20
Takodje, predstavljen je doprinos Jevreja jugoslo-
venskom kulturnom nasledju u ovom periodu.
Posebno poglavlje je posvećeno organizaciji, pri-
premi i realizaciji alija iz Jugoslavije 1948-1952.
godine.
Knjiga ima 400 stranica, sa rezimeom na engles-
kom jeziku.
Dizajner korica je Ivan Čerešnješ.
Knjiga mo`e da se nabavi direktno od izdava~a
ili preko Saveza jevrejskih op{ina Srbije.
Lice i naličje portreta
Do 15. veka pravo na „večnost“ pripadalo je ple-
mićima, božanstvima i svecima, najzaslužnijim ratni-
cima i visokim državnicima
Postoje portreti koji vekovima inspirišu našu maštu i
takvi koji će, bez sumnje, tek postati besmrtni. Kada je
1911. sa zida Luvra ukradena Da Vinčijeva Mona Liza,
za njen nestanak su bili sumnjičeni i neki od najvećih
slikara tog doba – Pablo Pikaso, Feliks Valoton i Kes van
Dongen. Policija je, baš kao i deo javnosti, smatrala da
postoje mnogi koji bi poželeli da budu u društvu čuvene
dame misterioznog osmeha, te da bi i ugledni članovi
društva bili spremni da za nju rizikuju svoju slobodu.
Dorotea Golc: „A.D”, 2006.
Od 15. veka kada je nastao ovaj čuveni portret, u svetu
slikarstva se mnogo toga promenilo. Do tada je pravo na
„večnost” pripadalo plemićima, božanstvima i svecima,
najzaslužnijim ratnicima i visokim državnicima, što se
steklo po narudžbi. Za svega nekoliko decenija, spektar
portretisanih osoba se naglo proširio, prvi put prikazujući
i lica ljudi iz, takoreći, manje privilegovanog života. Sa
tehnološkim i ekonomskim napretkom, pravo na portret
osvaja novi građanski sloj uglednih trgovaca, bankara,
zanatlija, humanista i umetnika koji traže potvrdu svojih
zasluga u adekvatnom likovnom prikazu stečenog
statusa.
Portret kao jedan od najstarijih motiva u umetnosti
tema je izložbe „Portret kroz istoriju”, smeštene u galeriji
Kunsthale u Kremsu. Ova opsežna studija – koja broji
180 remek-dela „starih i novih klasika” poput Pola
Sezana, Alekseja fon Javlenskog, Pabla Pikasa, Eduara
Vijara, Emila Noldea, Rembranta, Alberta Đakometija,
Frensisa Bejkona, Albrehta Direra, Edvarda Munka,
Oskara Kokoške i Gustava Klimta, ali i veličina novije
umetnosti – od pop-art ikone Endija Vorhola, do
Gerharda Rihtera, Džulijana Opija, Sindi Šerman, Vali
Eksport i Elke Krištufek, pokazuje promenu umetničkog
stava prema sopstvenom i tuđem liku.
Eksponati potiču iz 37 nacionalnih i internacionalnih
kolekcija i muzeja i klasifikovani su prema temama:
praslika i preslikavanje (dilema o sličnosti portreta i
objekta), dekonstrukcija i deformacija, prisutnost i odsut-
nost, radiranje i prerušavanje, inscenacija i maskerada
(menjanje sopstvenog lika), zvezde i heroji (u ogledalu
javnosti), dokumentacija, inscenacija i simulacija i
virtuelnost.
Jedan od najznačajnijih predstavnika italijanske re-
nesanse, arhitekta i pisac Leon Batista Alberti 1435.
razvija teoriju prema kojoj se koreni istorije portreta
nalaze u mitu o Narcisu, mladiću koji se zaljubljuje u
svoje lice u vodi. Pet vekova kasnije, fotografija preuzi-
ma dokumentarnu ulogu nad likovnom prezentacijom,
vršeći pritisak na do tada jedini metod portretisanja, ne
umanjujući istinitost Albertijeve teorije. Potrajaće još
nekoliko decenija do inventivnosti moderne koja
dozvoljava individui da se izgubi u masi, a struktu-
ralizam i ekspresionizam uvode potrebu za traženjem
novih rešenja u percepciji slike i uloge individue u
modernom društvu.
Preispitivanje seksualnosti i identiteta u vidu otpora
prema klasičnim polnim ulogama u lokalnom miljeu
dobija na zamahu šezdesetih godina prošlog veka,
izbacujući na površinu vekovne tabu-teme kao što su
homoseksualnost, feminizam, suočavanje sa sopstvenim
agresijama i zločinom, mentalna oboljenja, prikrivene
seksualne porive i otvorene blasfemične sentimente. Na
polju slikarstva i fotografije dolazi do eksplozije ideja i
motiva, a granice ukusa i neukusa počinju da blede.
Samoinscenacija postaje bitna u žanru umetničkog por-
treta. Robert Mepltorp, Urs Liti, Jirgen Klauke, Vali
Eksport i Sindi Šerman, a odnedavno i britanska umet-
nica Sara Lukas, režiraju sebe u različitim ulogama u
seriji fotografskih autoportreta koji lebde između andro-
genih bića i izraženo seksualnih individua. U domenu
slikarstva, Pablo Pikaso, Alberto Đakometi, Roj Lihten-
štajn i Frensis Bejkon, da pomenemo samo neke od njih,
karikiraju klasične telesne i karakterne odlike modela,
postavljajući nove zadatke budućim generacijama
slikara.
Današnji fenomen paparaca svoje korene vuče iz ere
pop-arta u kojoj je komercijalni uspeh portreta filmskih,
muzičkih i modnih zvezda dostigao svoju artističku
kulminaciju. Vorholovi Bitlsi i, pre svega, portreti
Majkla Džeksona, Mika Džegera, Liz Tejlor i Merilin
Monro, dostigli su popularnost jedne Mona Lize, iako na
njima nema mnogo od njenog mističnog vela nedo-
dirljivosti. Besmrtna Đokonda je pretvorena u špilkartu
na Dišanovoj kompoziciji „L.H.O.O.Q, obrijana” (1965)
21
i u iskarikiranu figuru na bezimenom kolažu austrijske
umetničke grupe „Želitin” (2008).
Kunsthale izlaže portret „hevi metal zvezde” Albrehta
Direra umetnice Dorotee Golc – on je prikazan kao opak
momak desne šake zavučene pod levu mišku svoje kožne
jakne. Ruho je novo, ali lice je verodostojna kopija
Direrovog autoportreta iz 1500.
Izložba u Kunsthaleu u Kremsu trajala je do kraja
oktobra.
Marina Bauer, Politika
POLEMIKA O ROMANU
VILA AJZNERA
Grafički roman "Zavera – tajna priča o Protokolima
sionskih mudraca" u izdanju Samizdata B92 izazvao je
veliku pažnju javnosti u Srbiji. Autor dela je Vil Ajzner,
jedan od najvećih američkih strip crtača, koji je ujedno
i najuticajniji u istoriji američkog i svetskog stripa.
Objavljivanje ove grafičke novele je povod tribine koja
je održana u Domu omladine na temu rastućeg
antisemitizma u Srbiji i odjeka koje su Protokoli imali.
Uznemiren činjenicom da su "Protokoli sionskih
mudraca", koji su se shvatali kao doslovni planovi
Jevreja da zavladaju svetom, nastavili da se izdaju i
šire među milionima širom sveta, Ajzner se nadao da
će njegova grafička novela zaustaviti tu izmišljotinu.
“Ovo delo je njegova, recimo, propaganda protiv
propagande, koja je usmerena da se ljudi obrazuju
lakim i jednostavnim prenošenjem određenih
činjenica, što mu se donekle može i zameriti - ta
preterana jednostavnost i ekspresivnost", ocenio je
istoričar umetnosti Draško Roganović. Učesnici tribine
saglasili su se u oceni da, iako čitaoci uglavnom
shvataju da su Protokoli izmišljotina, mnogi ljudi u
Srbiji i dalje misle da je jevrejska zavera moguća.
Književnik Filip David smatra da “ljudi imaju jedan
pogled, čak politički, ideološki. Od 30 komentara koji
su se pojavili, 25 su bili, otprilike – možda to jeste
falsifikat, ali iako je falsifikat, to je istina’", upozorio je
on. "Delo Vila Ajznera stiže na tržište Srbije u pravi
čas, upravo kada su knjižare pune antisemitske litera-
ture", rekao je publicista Mirko Đorđević. "Antisemitske
knjige pogoduju atmosferi koja podstiče nasilje. Kod
nas, jevrejska zajednica je tako mala da se čovek pita
čemu ovoliki tomovi, čemu ne znam koje izdanje
‘Protokola sionskih mudraca’, ako Jevreja u Srbiji ima
par hiljada. Oni su odavno sve videli. Nekome treba
moneta da bi se stvorila atmosfera u kojoj smo", kazao
je Đorđević. Nažalost, Ajzner nije stigao da vidi
rezultate svog rada, jer je preminuo 2005. godine.
Nadao se da će “Zavera –Tajna priča o protokolima
sionskih mudraca“ biti, kako piše u knjizi, još jedan
ekser u mrtvačkom sanduku te strašne vampirske
prevare.
B92
 Herta Miler
dobitnica Nobelove nagrade za
književnost
Nemačka spisateljica Herta Miler dobila je Nobelovu
nagradu za književnost za 2009. godinu, saopštila je
Akademija u Stokholmu, prenosi BBC.
Milerova, rumunskog porekla, postala je poznata
pišući o teškim uslovima pod režimom Nikolaja Čau-
šeskog. Predstavnici Akademije su naveli da Milerova
"ima moć da opiše raspoloženje jednog naroda". Nagra-
đena je za prozu i poeziju.
Herta Miler je i prošle godine bila u konkurenciji, ali
je Nobelova nagrada pripala francuskom piscu Žan-
Mariju Gustavu Le Kleziju. Milerova je rođena 1953.
godine. Njena majka je tokom Drugog svetskog rata bila
deportovana u sovjetski logor, na prisilni rad. Herta je
1987. emigrirala u Nemačku nakon toga što je bila
otpuštena sa posla u Rumuniji. Ona je tada morala da
sarađuje sa diktatorskim režimom, na šta nije pristajala.
Njena prva zbirka kratkih priča na nemačkom jeziku,
objavljena 1982, bila je cenzurisana u Rumuniji.
Milerova je, pored nagrade, dobila i deset miliona
švedskih kruna (892.000 funti), koje će joj biti uručene
na ceremoniji u Štokholmu.
Ginter Gras je impresioniran
izborom Herte Miler
Nemački pisac Ginter Gras izjavio je da je impre-
sioniran i veoma zadovoljan što je ovogodišnja Nobelova
nagrada za literaturu pripala nemačkoj književnici Herti
Miler.
" O je izuzetno dobra autorka", rekao je Gras agenciji
Frans pres u Gdanjsku, na severu Poljske.
"Priznajem da je moj favorit bio izraelski književnik
Amos Oz, ali želim da istaknem da je Švedska aka-
demija donela veoma dobru odluku", dodao je Gras koji
je Nobelovu nagradu za knjževnost dobio 1999.
22
Ilana Šafir
u posjeti Kuli Norinskoj i
svome rodnom Sarajevu
Sredinom oktobra, poslije skoro sedamdeset godina, u
posjetu svome rodnom Sarajevu i Kuli Norinskoj, kod
Metkovića, gdje se sa porodicom sakrivala za vrijeme
Drugog svjetskog rata, došla je velika izraelska
umjetnica, jedna od najvećih mozaičarki na svijetu, gđa
Ilana Šafir. Sa velikim uzbuđenjem se spremala za
ponovni susret sa mjestima za koja je vežu predivni, ali i
teški trenuci iz njenog djetinjstva i rane mladosti, a
pogotovo sa prijateljima iz Kule Norinske, gdje je,
zahvaljujući svim mještanima sela, koji su krili tajnu o
Jevrejima, sakrivenim u jednoj sobici u zgradi
Željezničke stanice, zajedno sa roditeljima i sestrom
Gabi, preživjela godine nacističke okupacije. Taj susret
je, kako prenosi "Slobodna Dalmacija", a i po Ilaninom
uzbuđenom kazivanju, bio dirljiv, topao i okrunjen
veličanstvenim gostoprimstvom koje su njoj, njenoj
kćerki Lei i njihovoj prijateljici, prof. Eugeniji Šerman
Braun, ukazali mještani Kule
Ilana se srela sa nekim svojim vršnjacima iz Kule
Norinske, s kojima je proživljavala ratne strahote.
Osvježila su se sjećanja, krenula i pokoja suza radosnica
što su se ponovno vidjeli nakon sedamdesetak godina.
U tim teškim ratnim danima Ilana je otkrila svoj
slikarski talenat i dosta vremena provodila crtajući.
Najčešće je portretisala jednu lijepu, plavu djevojčicu sa
predivnim očima, za koju se raspitala prilikom svoje
posjete Kuli Norinskoj i ispostavilo se da je ona još tu i
došla je da se sretne sa Ilanom. Toj djevojčici je sada
sedamdeset i pet godina. Bio je to još jedan dirljiv susret.
Dolazili su ljudi koji su rođeni mnogo poslije Ilaninog
odlaska iz sela i svi su znali za nju. Bila je facinirana
ljudskom toplinom i preplavljena emocijama.
Druženje se odvijalo u restoranu "Lopoč" uz
tradicionalna neretvanska jela, a zamjenik načelnika
Općine, Branko Jerković, je dragoj gošći uručio prigodan
poklon, umjetničku sliku s motivom župne crkve Gospe
Karmelske, prepoznatljivim simbolom ovog kraja.
"Slobodna:
- Teška su to bila vremena - s tugom se prisjeća
Ilana. - Bila je velika neimaština. Nije bilo hrane,
ovdašnja djeca su s nama dijelila posljednju koricu
kruha. A, osim gladi, stalna prijetnja su bile
njemačke patrole. Nije bilo lako skrivati Židove, a
stanovnici Kule Norinske pokazali su se iznimno
hrabrima.
Teško je zamisliti da su i odrasli i djeca čuvali našu
tajnu. Da je itko makar i zucnuo, mi bismo zauvijek
bili izgubljeni. Posebno nam je pomagao tadašnji
župnik, Don Petar, koji je bio podrška i nama i
ostalima, koji su znali i čuvali našu tajnu. Stanovnici
Kule Norinske tako su bili doveli u opasnost svoje
obitelji, a i čitavo mjesto, jer da su nas otkrili,
prijetila bi im nemilosrdna njemačka odmazda.
 Ilana je po završetku rata otišla u Zagreb na studije,
gdje je diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti, a
zatim 1949. godine, odselila u Izrael, zajedno sa rodi-
teljima i sestrom. U Izraelu je oformila porodicu i nasta-
nila se u primorskom gradiću na jugu, Aškelonu.
Vođena velikim entuzijazmom i ljubavlju prema
umjetnosti i svojoj novoj domovini, uspjela je da oformi
Srednju umjetničku školu u Aškelonu, u kojoj je i sama
godinama pregalački radila, uvodeći u svijet umjetnosti
generacije i generacije učenika. Pored pedagoškog rada,
kulturu i da porazgovara o mogućnosti postavljanja njene
izložbe u Sarajevu, ali je rekla da je povodom toga
možemo kontaktirati e-mailom.
Sve u svemu, i meni i mojim gošćama je ovo druženje
bilo jako prijatno, a neka Ilanina sjećanja, pokrenuta
ovom šetnjom po Sarajevu, vjerovatno će ući u njenu
biografiju koju piše gđa Šerman.
Gordana Girt
____________________________________________
!

Ilana se privatno intenzivno bavila umjetnošću i vreme-

nom se specijalizirala za mozaik, umjetničku disciplinu u
Fsfw!Afoj!
kojoj je dosegla svjetsku slavu i priznanja i time učestvo- !
vala u afirmaciji izraelske umjetnosti u svijetu. Dobila je
nekoliko prvih nagrada na svjetskim takmičenjima
mozaičara. Svome gradu Aškelonu, poklonila je nekoliko
impozantnih mozaika koji ukrašavaju najreprezenta-
tivnije ustanove u ovom gradu (Pozorište, Bolnica "Bar-
zilai", Sinagoga, itd.) Od svoje bašte u Aškelonu je
napravila jedan čudesni svijet u kojoj njeni umjetnički
predmeti od keramike i mozaici žive u savršenoj simbio-
zi sa pažljivo odabranim i odnjegovanim biljkama, svijet
koji vas pri posjeti njenoj kući opčinjava i budi vašu
maštu.
Prst sudbine je mene i moje roditelje uveo u tu baštu i
tu kuću i spojio nas sa tom velikom ženom, u veoma
teškom periodu našega života, u periodu kada je u Bosni
buktao rat, a mi bili na samom početku svoga života u
!
novoj sredini, gdje je trebalo krenuti iznova. Ispostavilo !
se, na obostrano iznenađenje i oduševljenje, da je Ilanina
porodica, u vrijeme dok su živjeli u Sarajevu, bila u Dovoljno je pro~itati sa`etu informaciju o `ivotu
prijateljskim odnosima sa porodicom moje bake. Tada je i o djelatnosti @eni, ovde u par redaka na koricama
ona pokazala da nije samo velika umjetnica, nego i veliki knjige – da ~ovjek dobije pojam koliko je njezin `i-
plemeniti i nesebični čovjek. Pomagala nam je na sve vot izniman, jedinstveni potresno upe~atljiv.
moguće načine, da stanemo na noge i da pronađemo @eni, nakon dva klju~na perioda u `ivotu – prvi
svoje mjesto u izraelskom društvu. Od trenutka kada su u pubertetskim godinama (izmedju 14-18), kad je sa-
saznale za nas, ona i njena sestra Gabi su nas prihvatile ma samcata, daleko od familije ili ikog bliskog, pro-
kao svoju porodicu i to je ostalo tako do danas. Po- {la strahote proganjanja i mu~enja, potom po drugi
znanstvo sa njima nam je kompenzovalo gubitak mirnog put, u svojim dvadesetim godinama, kad je bila na
i bezbrižnog života u gradu. putu takore} meteorskog uspona – zloba i glupost
Kao što kažu: „Sudbina vam nešto uzme, ali vam onemogu}avaju ga i slijede patnje na Golom Otoku
nešto drugo da“. i u svemu {to je iza toga uslijedilo. Mnogo ko bi
S obzirom na sve to, bila sam jako sretna što je Ilana
posrnuo pod teretom tih mukotrpnih do`ivljaja i bio
odlučila da poslije Kule Norinske dođe u Sarajevo i bude
pot~injen razornoj sili pe~ata golemog gubitka: ne
moj gost. Došla je sa kćerkom Leom i američkom isto-
samo gubitka majke, koja je odvedena na Sajmi{te i
ričarkom Eugenijom Šerman Braun, koja piše njenu
ubijena, nego i viziji svijeta kao pakla nepravde i
biografiju. Pretpostavljala sam šta znači za nekoga da
patnje, viziji koja bi mogla da destruktivno djeluje na
poslije skoro sedamdeset godina dođe u grad svog ro-
li~nost, na sposobnost dru`enja s ljudima, na cjelo-
đenja, djetinjstva i rane mladosti, pa sam se potrudila da
kupan `ivotni ciklus ~ovjeka koji je pretrpio toliku
budem od pomoći u pronalaženju nekih mjesta kojih se
nepravdu. Ko pozna @eni, njezino intere-sovanje za
Ilana sjeća. Prepoznala je zgrade gdje je jedno vrijeme
svakog i za sve, njezinu vitalnost, zna da je svako
stanovala, a prošle smo i kroz Novo Sarajevo, da vidi dio
odstupanje od `ivota daleko od onog {to je izabrala.
@eni sve to nosi u sebi, ali ga je jedisntvenim
oko stare željezničke stanice, gdje su kao porodica
procesom duhovne alhemije pretvorila u specifi~no i
direktora željezničke stanice stanovali u nekoj kući koje
neizmjerno bogatsvo ne samo para-medicinske profe-
više nema. U subotu ujutro smo otišle u Opštinu da gošće
sije u kojoj se istakla u svemu {to je radila do pen-
vide sinagogu i tu su se upoznale sa par prisutnih članova
zije, nego i nau~nog rada i stvaranja nevjerovatnog
Opštine. Ilana se jako obradovala kad je upoznala Sonju
obima, koje je uz svoj posao razvijala, uz neumornu
Elazar i saznala da je to kćerka pokojnog Samuela
potragu za sve {irim i dubljim saznavanjem kao isto-
Elazara, kojeg se ona sjeća kao apotekara. Šteta što nije
ri~ar jugoslovenskog Jevrejstva. Bogatsvo znanstve-
imala vremena da se sretne sa ljudima iz naše Sekcije za

23
nosti o `ivotu mnogih pojedinaca koji zajedno sa-
~injavaju ~itav svijet nestao u velikoj kataklizmi, ~i-
ni se da kod @eni proizlazi u prvom redu iz saznanja
da velike nepravde po~injene pojedincu na ovom
svijetu uvijek su ~vrsto povezane sa ideologijama
koje propagiraju mr`nju i sa zvjerstvom ljudske pri-
rode, kojoj te ideologije kro~e put. @eni kao da je
sebi predstavila misiju da taj proces opi{e, poka`e i
doka`e. Ali, naravno, ne samo to, nego da predstavi
sliku i pojam svijeta koji je bio na taj na~in pogu-
bljen. Mislim da se cijeli opus njezinog stvarala{tva
sastoji u nastojanju da opi{e na najodgovorniji mogu}
na~in ne samo svoje li~ne do`ivljaje ({to je u~inila u
dvije autobiografske knjige), nego da predstavi {to
potpuniju sliku `ivota mnogih ljudi koji zajedno
sa~injavaju svijet koji je okrutno pogubljen, s jedne
strane ({to je u~inila u svojim knjigama o Jevrejima
Makedonije, Beograda i Srbije i u mnogobrojnim
~lancima), i s druge strane – ideologiju kao i djela/
nedjela jednog posebnog “uzornog” zlo~inca koji je
doprineo velikom zlo~inu, polaze}i sa ovog prostora
u kome na{ narod jo{ uvijek krvari – kao {to je @eni
u~inila u knjizi Hadj Amin i Berlin.
Neizmjerna `udnja za znanjem, interes za svaki
pojedini detalj i aspekt koji sa~injavaju cjelokupan
`ivot pojedinca i zajednice, neumoran rad oko priku-
pljanja i obradjivanja raznovrsnog materijala i poda-
taka sakupljenih iz mnogih i ra{trkanih arhivskih
izvora, kao i obrada i integracija tih materijala u
knjige koje sadr`e i sa~injavaju svjedo~anstvo o pro-
{losti jedne iznimne zajednice evropskog Jevrejstva –
to je veliki plod @eninog rada, to je njezin jedinstven
i dragocjen poklon `ivotu i odgovor na ono {to je
vidjela i do`ivjela. @enine knjige predstavljaju riznicu
dragocjeih podataka za svakog nau~nika i pisca koji
su poneseni `eljom da pi{e o temama koje su
prirodno bliske evropskom Jevrejstvu, a posebno
njegovoj jugoslovenskoj grani.
Dina Katan Ben Cijon, A{kelon, 20.5.2004.
____________________________________________
!
!!!!!!!!Efdb!j!ufmfwj{jkb!
Delo “Deca i televizija” nastalo je nakon dugo-
godi{njih istra`ivanja autora Dafne Lemi{, kao glo-
balna perspektiva kompleksne oblasti pro`imanja TV
medija i njegove najmladje publike. Pisac ove knjige
prou~avala je 25 godina tematiku programa i uticaja
televizije iz raznih aspekata na odgoj dece u Sjedi-
njenim Ameri~kim Dr`avama, Evropi i Izraelu. Ona
je i sama u~esrvovala u istra`ivanjima, nastupala na
medjunarodnim skupovima i objavljivala svoje radove
u nau~nim publikacijama. Dafna Lemi{ nagla{ava da
je njena knjiga rezultat profesionalne aktivnosti, ali i
privatnog `ivota, s obzirom da je svakodnevno
posmatrala reagovanje svoje troje dece na uticaj TV
emisija. I, najzad, ona nagla{ava da je njen pogled na
24
svet i sistem vrednost posmatran iz feministi~kog
ugla.
“Deca i televizija” prevela je sa engleskog jezika
Mirjana Ivanji. Izdava~ je “Klio” iz Beograda.
_____________________________________________
!!!!!!!!!
!!!!!!!!!!!Tbgb!!cfsvsb+!!
Ifcsfktlb!|lpmb!v!Tbsbkfwv!
Kako je radila hebraizacija u
Jugoslaviji
Bila je to jedinstvena {kola za u~enje hebrejskog
jezika na teritoriji Kraljevine SHS i Jugoslavije. U
toj ustanovi predavao se moderni govorni i pisani
hebrejski ili novohebrejski sefardskog izgovara; izda-
vana su svedo~anstva na {tampanim formularima na
hebrejskom jeziku, s hebrejskim datumima i potpi-
sima nastavnika, pa i roditeja. Tako saznajemo da je
glavno usmerenje {kole bilo na {kolsku omladinu tj.
na djake gimnazija i tehni~kih/obrtnih kurseva. Prema
podacima Arhive Eventov u Jerusalimu ta ustavova
osnovana je u okviru "@idovskog narodnog dru{tva"
koje se ubrzo pretvorulo u MCO (Mesnu cionisti~ku
organizaciju). Ne znamo ta~no ~ija je to bila inici-
jativa; znamo jedino da je glavna li~nost u tom
poduhvatu bio Jakov Maestro. Njegov nadimak
"More" (U~itelj) ukazuje na njegovu popularnost u
zajednici. Ali, veoma malo znamo o njegovom `i-
votu. Jednom je posetio Palestinu, gde je bio u
kontaktu sa ji{uvom (jevrejskim naseljem) i na{im
doseljenicima. Kraj mu je bio u`asan. U Jasenovcu
ga je zaklao zlikovac Ljubo Milo{. U svakom
slu~aju njegovo se ime ne nalazi u spisku si}u{nog
broja pre`ivelih Jevreja.
Iz jednog predavanja posle Drugog svetskog rata
hebraiste Eugena Mo{e Werbera, odr`anog na skupu
hebraista u Amsteradmu 1978. godine, doznajemo da
je prose~no bilo 25 do 30 u~enika, a ponekad ~ak i
70 slu{alaca. On je to ~uo od biv{ih studenata Safa
berure. Iz jevrejske {tampe medjuratnog doba pak
saznajemo da je prilikom posete Nahuma Sokolova,
druge li~nosti svetskog cionizma, jevrejskoj zajednci
Jugoslavije tokom 1928. godine, za vreme svog
boravka u Sarajevu, prisustvovao ~asu Safa berura i
vodio razgvor sa studentina na hebrejskom jeziku.
______________________________
*Knjiga proroka Sofonija 3.9: Jasan jezik
 Uz Maestra hebrejski je predavao i Segal, izbe-
glica, A{kenaz iz Poljske ili Rusije. Ne znamo da li
je jo{ bilo i drugih nastavnika.
U~enje ivrita odigralo se prema jednom od zna-
~ajnijih cionisti~kih postulata, naime usvanjanja i
primene hebrejskog kao nacionalnog jezika Jevreja.
Taj se ideal ostvario u Palestini, ali u diaspori to
nije bio nimalo lak zadatak. U na{im krajevima,
cionisti~ki prvaci i poneki rabini, te u~itelji jevrejskih
{kola otvarali su kurseve, ali je bilo malo sposobnih
predava~a, niti ud`benika, sve do pojave knjige Mo-
sesa Ratha, koju je sa nema~kog preveo rabin Pinhas
Keller, koji se potpisivao kao: Marteph (hebr. prevod
prezimena). Keller je bio rabin u Ba~koj Toploli i
izdava~ nedeljnika na nema~kom jeziku. U pojedenim
mestima, na primer, u Zagrebu je rabin i verou~itelj
Moses Margel, autor Hebrejsko-nema~kog re~nika,
mogao vr{iti tu funkciju. U Osijeku to je palo u ~ast
u~enom hazanu/kantoru Kisi~kom, poreklom iz Slo-
nima u Poljskoj. U Beogradu je ing. Werber stvorio
"Hug ivri" (kru`ok za hebrejski). Mo`da je takvih
kru`oka bilo jo{ ponegde.
U Skoplju je bio Josef Behar koji se vratio sa
studja u Jerusalimu. U Novom Sadu je prvi kurs vo-
dio Mihajlo Boro{, direktor jevrejske {kole, a mnogo
kasnije je to vr{io pomo}nik rabina, dr. Mordehaj
Silber. Ponegde su tu slu`bu obavljale gananot
(pred{kolske u~iteljice), dovedene iz Palestine. U
omladinskim udru`enjima je hebrejski bio na pro-
gramu, ali veoma malo se govorilo tim jezikom.
Utoliko je ve}a zasluge Safa berure u Sarajevu,
jedinom mestu gde se na tome sistematski uspe{no
radilo. Isto tako je samo u Sarajevu bilo mogu}e
osnivanje i delovanje Srednjeg teolo{kog seminara,
~iji su biv{i u~enici ne samo vladali hebrejskim
jezikom, ve} su ga podu~avali u raznim op{tinama
{irom zemlje. U tom Seminaru, koji je istovremeno
bio gimanzija i jevrejski midra{, svojevremeno je
podu~avao Jakov Maestro. Ova izvrsna ustanova -
delo Saveza jevrejskih veroispovednih op{tina u Beo-
gradu, predstavlja temu za sebe, koju }emo ostaviti
za drugu priliku.
Cvi Loker
OBAVE[TENJE
Molimo vas da nam, ukoliko imate e-mail, a
ne dobijate informacije od Hitahduta,
po{aljete vasu elektronsku adresu na
bensha1@bezeqint.net, kako bismo {to bolje
ostvarili komunikaciju sa vama.
25
!
Fgsbjn![vspg!
Mpwbd!ob!obdjtuf
Zavod za ud`benike
Beograd, 2009.
U ovoj knjizi direktor centra "Simon Vizental" iz
Jerusalima odgovara na klju~no pitanje: da li ima
svrhe toliko godina posle Drugog svetskog rata tra-
gati za jo{ `ivim nacistima i privesti ih pravdi? Kako
je mogu}e da u dana{njem svetu ima zemalja koje
{tite zlo~ince i spre~avaju njihovo pojavljivanje pred
licem pravde? Na ta pitanja odgovara Zurof u ovoj
knjizi, nastavljaju}i rad koji je zapo~eo Simon Vi-
zental, neumorni legendarni traga~ za nacistima. Zu-
rof je sa svojim saradnicima otkrio lokacije oko
3.000 nacisti~kih zlo~inaca i njihovih pomaga~a. Ali,
samo je u jednom slu~aju uspeo svoj lov da kruni{e
uspehom. Nakon Predgovora Sonje Liht, sledi preko
dvadeset tekstova u kojima autor opisuje svoj muko-
trpni hod po lavirintima medjunarodne zavere }u-
tanja.
Medjutim, to Efraima Zurofa ne obeshrabruje: on
nastavlja svoju misiju radi potomaka `rtava, da bi
pravda bila zadovoljena.
Knjigu je prevela Ana A. Jovanovi}.
***
Bsjkf!Lbqmbo
Cftlsbkob!twfumptu.!
Ufgjmjo.Djdju!
!!!!!!!!!!!!!Knji`evno dru{tvo Pismo
Zemun, 2009
Kao petnaestu knjigu u biblioteci Ner Micva, ko-
ju uredjuje rabi Isak Asael, Knji`evno dru{tvo Pismo
iz Zemuna, osnovano inicijativom knji`evnika Ra{e
Livade, objavilo je u jednom tomu tri rada poznatog
judaiste Arija Kaplana.
Postizanje svesti o Bogu je te`ak zadatak, ka`e u
predgovoru knjige Baruh Taub. Ali, Arije Kaplan je
mag re~i i on i o najte`im metafizi~kim pitanjima pi-
{e sa takvom ubedljivo{}u da vernik postaje jo{
~vr{}i u svojoj veri, a u svest agnostika uvla~i su-
mnju.
Kaplan postavlja su{tinska pitanja o smislu `i-
vota: za{to sam se rodio, kakvi su smisao i zna~aj
`ivota; za{to sam ja – ja, kako da pro`ivim svoj
`ivot; {ta da ponudim `ivotu? Autor prolazi kroz ceo
spektar jevrejske tradicije da bi prikazao shvatanje
Boga. Ta `udnja za Njegovom spoznajom najlep{e je
izrazio Juda Halevi: "Ukoliko bih mogao da Ga
vidim u snu nastavio bih da spavam zauvek".
Knjigu je preveo Hilel Fle{.
I.N.
 neku specifičnu temu. Vrlo simpatična i pametna
Tf~bokb djevojka. Ne govorimo mnogo o njenoj svadbi. Poziva
me u posjet svojim roditeljima u Bat Jam kraj Tel Aviva.
Klub kibuca: »Der Spiegel»!
Ljubo R. Weiss
28.07.1971.
Već u četiri moramo ustati. Ovaj puta radimo na
IZRAEL MON AMOUR plantaži grejprufta – veselo, ali i naporno. U kibucu oko
11 sati, spavanje. Popodne predavanje Johannana O
!!!!!!!!!Eofwoj•lj!qvupqjt!)6*! IZRAELSKOJ EKONOMIJI.
! Zemlja nije bogata ekonomskim resursima i od početka
intenzivnog naseljavanja doseljenici su se orijentirali na
27.07.1971.
poljoprivredu, uključujući stočarstvo, te uzgoj ribe. U toj
Još jednom rano ustajanje. Radimo u «grejpruftu» -
grani razvoj je brz i zadivljujući, a posebno značajnu
malo radimo, malo galamimo, zevamo, pomalo se i
ulogu u tome imali su, i imaju, kibuci. Jaffa narandže i
odmaramo. Treba štedjeti snagu – dug je dan!
limun bili su osnovni izvozni artikal Izraela, a tek kasnije
Poslije ručka – na bazen!
razvija se kemijska industrija, elektronika, drvna indu-
16 i 30: Jona drži predavanje O ORGANIZACIJAMA
strija, građevinarstvo i turizam.
U IZRAELU (strankama, sindikatu, ženskim društvima,
Poslije večere: košarkaška utakmica s Amerikancima –
udruženjima građana, Knesetu, Vladi, Goldi Meir kao
doživjeli zaslužen poraz!
premijerki…). Teško je reći da je Izrael republika po
U očekivanju Erelle gledam dokumentarne filmove o
uređenju, jer Izrael, začudo, nema Ustav gdje se takva
kibucu jučer, danas… Na kamenju i pijesku kibuc je
(i druga) pitanja reguliraju. Ključan je Kneset
nicao i razvijao se, a bez pionirskog duha uspjeha ne bi
(Parlament) u kojem je 120 zastupnika, koji se biraju na
bilo.
četiri godine, predsjednik Izraela bira se na pet godina. U
Veliki preokret nastao je onog časa kada je otkriveno
političkoj lepezi stranaka (kojih je za malu zemlju
da zemlja ispod kamenja, pa i pjeskovita zemlja, uz
relativno mnogo, nikad manje od 10) dominiraju lijeve
navodnjavanje, može davati mnoštvo raznovrsnih plo-
(socijalističke) i desne (nacionalističko-religiozne)
dova. Pioniri nisu imali odgovarajuće oruđe – o trakto-
stranke. MAPAI je Socijalistička radnička partija, postoji
rima u početku nije moglo biti riječi, konj je bio sve.
nekoliko umjereno lijevih, (npr. MAPAM koji je osnivač
Živjelo se prvih desetljeća pod šatorima, a Nacionalni
kibuca Šaar Haamakim). HERUT je nacionalistički
fond odugovlačio je s odobrenjem da se od dasaka rade
obojen, AGUDAT ISRAEL je vjerska, ortodoksna
barake. Tek 1909, u prethodniku kibuca, osnovanom
grupacija. Zanimljivo je da postoje i dvije komunističke
južno od Galilejskog jezera, Deganiji (kvuca, kolektivno
partije – židovska i arapska. Vlada se formira često na
naselje), izgrađena je prva baraka.
osnovu labavih koalicija, a ponekad male stranke imaju
Danas je kibuc bogato naselje, s elegantnim kućama
presudan utjecaj na formiranje vlade i politiku Izraela.
za stanovanje koje su opremljene klima uređajima, često
Značajan je Histadrut, sindikat osnovan 1920. kao opći
s vrtovima, a u kuće su ugrađeni obavezno tuševi i
izraelski radnički sindikat.
hladnjaci.
Trening: pripreme za košarkašku utakmicu s
Najteže je bilo raditi i braniti se. Kao da se ništa nije
Amerikancima. Ne igram – rezerva!
promijenilo od vremena Nehemije koji je opisao gradnju
Iako se najavila, nisam znao tačno kada dolazi Erella.
zidina Jeruzalema: «S jednom rukom radili su, u drugoj
Iznenadila me je predvečer i nisam je zamišljao u
su držali oružje!»
vojničkoj opremi - s mašinskom puškom, hlačama i
Riječi Nehemije, koji je umro prije 2.300 godina nisu u
čizmama. Omanja djevojka lijepih crta lica, tamnije puti.
Izraelu izgubile na aktualnosti sve do danas.
«Od sunca!» objašnjava. «Kada si u vojsci nisi u
U temelju kibuca su pionirski duh, a to znači hrabrost,
šatoru, najčešće si u pokretu, vani. Ali mi «sabre»
upornost, silna volja i nadčovječanska snaga.
navikli smo na to.»
Stigla Erella i iznenadila me plodovima o kojima smo
Iako sam prethodno mnogo čitao o Izraelu i znao
razgovarali: donijela mi je sabre, da ih probam. Lijepa
otprilike što znači taj pojam, ponovili smo: naziv za sve
pažnja, ugodan razgovor.
rođene u Izraelu, vrsta kaktusa, izvana bodljikav, iznutra
Poslije u klubu kibuca: muzika, ples, veselje, razgovori
sladak. Arapska riječ! Erella je otvorena, direktna,
– koliko je to u buci moguće!
samouvjerena.
Kaže: «Takve smo mi Izraelke, u velikoj većini. 29.07.1971.
Možda samosvijest dolazi zbog vojske, tu se nosimo s Pospanom i umornom neće mi se na sat ivrita. Poslije
muškarcima, malo ojačamo pa i ogrubimo – fizički i - Jona drži predavanje o ODGOJU U KIBUCU,
psihički». predavanje koje je do sada izazvalo najveću buru u
Govori dosta dobro hrvatsko - srpski mada se žali da grupi, posebno su djevojke burno reagirale na kolekti-
je mnoge riječi zaboravila. U kući s majkom i ocem vizam u odgoju, te odvajanje djece od roditelja tokom
govori materinski jezik, ali kako vrijeme (od useljavanja) dana. Praktički, djeca se s roditeljima viđaju nekoliko
odmiče, sve manje i manje. Govorni jezik joj ide, ali sati navečer kada dođu «kući» prespavati, dok su sve
teško bi razumjela neki stručniji tekst ili diskutirala na ostalo vrijeme u programu odgajatelja i nastavnika.

26
Razvijena je posebna metoda učenja koja odgovara
specifičnim odnosima u kibucu. Glavni je cilj kibučkog
odgoja pružiti djetetu tzv. sintetički odgoj, a to znači
sticanje znanja iz humanističkih tema, ali i prirodnih
znanosti i tehnike. Nema svjedodžbi, nema ocjenjivanja,
nema ponavljanja razreda, ali ne znači da svaki učenik
radi što hoće. Dapače, vrlo inventivnim metodama
razvijaju se sposobnosti djece. Kolektivni odgoj stvorio
je sasvim novi odnos odgajatelja – nastavnika prema
djeci – obostrano povjerenje je najvažnije. Vrlo su česti
razgovori odgajatelja s djecom, učenici su navikli osobne
probleme raspraviti s nastavnikom.
Ali, najsporniji je odnos majke i djeteta koji je bitno
promijenjen. Majka nije jedina koja se brine o djetetu i
radnim danom gotovo da nije s njim jer ima svoje radne
obaveze. Djeca se već u dobi dojenčeta odvajaju od
majki, no radi se na tome da, primjerice, majke tokom
dana bar kupaju svoje bebice. Često rade u blizini, u
stalnoj su vezi telefonom s jaslicama…I pored nekih
nedostataka «slobodnog odgoja djece» mnoga su
istraživanja kao i praksa pokazali da su kibučka djeca
bolji vojnici od onih koji su odgajani izvan kibuca, da je
rezultat odgoja discipliniran, kreativan, samouvjeren i
odgovoran mladi čovjek, ukratko, duševno i fizički
zdrav. Imaju sposobnost brzo se naviknuti na teške
životne uvjete. Među tisućama djece u kibucima gotovo
se ne bilježi kriminalitet ili seksualne perverzije.
Naravno, kolektivni odgoj nije zadan za sva vremena i
nužne su korekcije da bi se poštovao individualitet
osobe, njene specifične želje, kako se ne bi ovaj odgoj
doživjelo kao prisilu nego kao slobodan izbor.
Za ručkom čeznutljivo pogledavamo prema osobi
koja dijeli poštanske pošiljke. Za mene ništa iz
Jugoslavije – zašto ne pišu? Pošiljke, pisma putuju
sporo, vjerojatno i zbog kontrola na ulazu i izlazu iz
Izraela.
Popodne planiramo posjet jednom arapskom selu i
nakon iščekivanja prijevoza koji kasni (očigledno kibuc,
kao i sve zajednice ljudi, treba organizacijski jačati)
konačno putujemo u jedno arapsko selo ne baš daleko
od kibuca. Zanimljivo je razgledati arapsko selo s
visokim standardom, selo nastanjeno marljivim ljudima
koji se vrlo malo razlikuju od Židova. Nisam zapisao
naziv sela. Razgovaramo dugo u jednoj arapskoj obitelji
i domaćin s više djece koja trče uokolo ili mu sjede u
krilu, uvjerava nas kako je sretan što se može baviti
prijevozničkom djelatnošću – tim poslom stekao je
moderno uređenu kuću i tvrdi da svaki Arapin koji
uistinu želi raditi u Izraelu, to i može, ali mnogima je
lakše smjestiti se u izbjegličke logore, živjeti od male
pomoći i ne trošiti glavu i mišiće. Slušamo ga i pitam se
nije li to ipak izuzetak, a ne pravilo, nije li odabir naših
domaćina pomno planiran, odnosno nema li tu i ponešto
režije od izraelske strane? Opet, ako znamo da ćemo
posjetiti i jedan, možda i dva izbjeglička logora, zašto bi
nešto, pa i ovaj posjet, bio režiran? Domaćini nas
uvjeravaju da u demokratskom društvu sve je manje -
više vidljivo i sve se prije ili kasnije sazna pa nema
potrebe da nam se prezentira samo ono što ide u prilog
27
Izraelu, jer i u najbolje organiziranoj zemlji ima pro-
blema i Izrael ih, i stoga, ne taji.
Poslije večere u kibucu vježbanje izraelskog folklora.
Neki brzo uče plesne korake dok meni nikako ne
uspijeva uhvatiti ritam koraka kolegica i kolega. Ili sam
preumoran, dekoncentriran ili jednostavno antitalent za
horu i druge folklorne plesove i igre. Snužden, povlačim
se na klupu kraj igrališta i tu i tamo pjevuckam hebrejske
pjesme koje plesači glasno i jasno pjevaju.
Jedva čekam da folklor završi pa da započne košarka
koja mi ipak više leži.
30.07.1971.
Ovaj dan određen je za privatne potrebe, nešto kao
slobodan dan, pa ustajem oko 11 sati. Spremam se za
Haifu, porodici čiju adresu mi je dao otac uz napomenu:
«Pozdravi ih u moje ime, porazgovaraj otvoreno o
svemu, to su ljudi koji nemaju dlake na jeziku».
Porodica koja je nekada nosili prezime Buchenholz,
srdačno me prima u kuću koja bi se mogla opisati kao
mala vila, kući koju sam ipak brzo pronašao. Pljušte
obostrano pitanja: Zanima ih sudbina virovitičkih
Židova, životni standard u Jugoslaviji, odnosno Hrvat-
skoj. Njihova priča relativno je jednostavna: Doselili su
se u Izrael odmah nakon proglašenja nezavisnosti ze-
mlje, žestoko su se borili za odštetu koju su, kao većina
Izraelaca, dobili od Njemačke i s tim novcem otpočeli
posao: Buki, tako ga oslovljava žena, je taksirao, kupio
nekoliko taksija i sada drugi već voze za njega.
Žena mu je Poljakinja, no, ne mogu zaključiti da li je
Židovka ili ne? Oslovljava je: «Moja Poljakinja!»
Ujedno, provokativno govori o očevom izboru tj. o
porodici moje majke. Smatra da je otac trebao doći u
Izrael i da bi se ovdje lakše snašao i nada se, nikada ne bi
doživio antisemitske ispade kojih je u Virovitici bilo, a
što on, ponosan, nije mogao podnositi: «Moramo imati
svoju državu, moramo biti jaki!»
Poznato mu je da je otac objavio ponešto tekstova o
«svojim» logorima u naci – vrijeme i poručuje mu da
više piše i objavljuje. Kaže mi: «Na kraju ovog boravka
u Izraelu pitat ćeš se gdje živjeti, dilema «tu ili tamo» bit
će izraženija nego prilikom dolaska. Ja ti mogu reći
ako čovjek uopće može biti slobodan, onda to može biti
u ovoj zemlji!»
Oko 17 sati vratio se u kibuc zadovoljan posjetom.
Svaki dan naučim nešto novo.
Poslije večere – Šabat je!- potegao malo više iz boce sa
stola. Kako nisam vinopija, ovaj alkohol me omamio i
osjećao sam se napola pijan. I drugi u grupi tješili su se
odličnim vinom.
Na velikom, bijelom platnu, postavljenom u središtu
kibuca, vrti se neki američki film, mi polijegali na travu,
pokušavamo ga gledati, a oči nam se sklapaju…Konačno
shvatim da film gledam u komadima – dakle, dvadesetak
minuta spavanja, zatim opet film, zatim spavanje. Ako
me sjećanje ne vara, bio je to tada popularan američki
film Easy Ryder.
Odnekuda netko donosi lubenice i filmska večer
pretvara se u – lubeničku večer!
Diskoteka, na spavanje oko ponoći!
 31.07.1971. Šabat
Ustao tek oko 10 sati i kao obično za šabat, prespavao
doručak. Vježbam ivrit.
Poslije ručka - bazen, ivrit, lubenice!
Oko 19 sati na večeru i ponovo srećem Juliet. Rukama
maše kao da pliva, sliježe ramenima poručujući mi da
čeka poziv za još jedno noćno kupanje. Nespretan,
neodlučan, smeten!
Kažem: «Trebali bi naći Miguela i Dominic!»; ona se
smije i kaže: «Ako tebi trebaju, meni ne!»
Opet taj engleski - sramim se priznati joj da je najveća
prepreka noćnom kupanju moj slabi engleski i da mi je
glupo služiti se pantomimom da joj nešto objasnim.
Grliti i pipkati se nije mi dovoljno – pokušavam joj
objasniti. Evo, htio bih joj reći da mi se sviđaju njene
pjegice na licu, ali ne mogu se sjetiti kako se kažu na
engleskom «pjegice»? Hoću joj reći da po danu vidim
kako ima prelijepu dugu kosu boje rđe – ali kako to
prevesti? Boja korozije željeza? A ne znam reći na
engleskom ni «korozija željeza». Možda bih rekao i neku
lascivnost u vezi njenog bujnog poprsja, ali kako? Da je
na «balkanski» zagrlim, privučem k sebi kao što to rade
oni osvajači u filmovima…? Dotičem njene pjegice,
njenu kosu…i s naporom objašnjavam da jako žalim, ali
javit ću joj se možda neke iduće godine kada naučim
tečni engleski.
Nakon povratka iz Izraela u rujnu 1971. upisao sam
tečaj engleskog u Varšavskoj, u Zagrebu, ali nisam bio
redoviti tečajac – zanimljivije je bilo angažirati se u
studentskom pokretu (sa pozicija – ljevice!), a to znači
odlaziti na sastanke, priredbe, raditi fakultetske novine
itd.
I opet nezadovoljstvo zbog jezika: nakon večere
prikazivan je izraelski film na ivritu i kako mi je bio,
zbog jezika nerazumljiv, prebacio sam se u Klub kibuca.
Hoće li konačno sutra biti pošte?
______________________________________________
EPHPEJMP!TF!
QSF!78!HPEJOB!
Leto 1941. godine bilo je vreme kada su Beogra-
djani po~eli da se privikavaju na nema~ku okupaciju.
Ta iznenadna promena situacije potpuno je izmenila
tok svakodnevnog `ivota prestonice. Gradjani su bili
obeshrabreni. Kod izvesnih ljudi moral je bio na nis-
kom stupnju. Po~eli su na neki na~in da se “sna-
laze”. Jevrejska zajednica bila je prepu{tena svojoj
sudbini.
Okupacione vlasti su jednog dana objavile na
radiju, u {tampi i uli~nim plakatama da svi Jevreji
koji poseduju radio-prijemnike moraju da ih odre-
djenog dana na odredjenoj lokaciji predaju nadle`nim
slu`bama.
Bila je nedelja. Probudili smo se ranije nego
obi~no. Moj 64-godi{nji otac oti{ao je na prinudni
rad, a ja sam bio zadu`en da predam radio-aparat.
28
Pre izlaska sam za svaki slu~aj stavio na rukav `utu
traku sa {estokrakom.
Predaju aparata su nadgledali uniformisani aro-
gantni folksdoj~eri. Nakon toga uputio sam se ka
centru grada i na pogodnom mestu kri{om skinuo sa
ruke `utu traku, posle ~ega sam se ponovo osetio kao
“normalan” gradjanin sa pravom da se slobodno
kre}em ulicama.
Terazije me je do~ekalo sa veoma neprijatnim
iznenadjenjem. Na pet visokih elektri~nih stubova
visilo je pet le{eva, koje su zbog “terorizma” i za
primer drugima prethodne no}i obesili. Stao sam kao
ukopan, ne shvataju}i da time postajem sumnjiv. Na
svakom koraku mogli su se videti nema~ki vojnici.
Sre}a me je poslu`ila. Brzo sam se oporavio od
{oka i priklju~io struji prolaznika, koji su nastojali da
deluju kao da `ure i “gledaju svoja posla”. Gdegod
bih se osvrnuo bio sam o~evidac neke nadrealisti~ke
scene. Izmedju dva druga stuba u blizini obe{enih
bila je razapeta ogromna platnena plakata na kojoj je
krupnim {tampanim slovima bilo objavljeno da }e se
istog dana u popodnevnim ~asovima kod Careve
}uprije odr`ati konjske trke.
Na suprotnoj strani trga, takodje u neposrednoj
blizini obe{enih, kod bioskopa “Beograd” u paradnoj
uniformi stajala je ~eta nema~kih oficira i u dru{tvu
nekih dama strpljivo ~ekala po~etak filmskog ma-
tinea. Nema~ke vlasti su ve} na po~etku okupacije
konfiskovale tu dvoranu za svoje potrebe i dali joj
novo ime “Ufa film theatre”.
Javni saobra}aj su obavljali stari rasklimatani
tramvaji na kojima je bilo napisano velikim slovima:
”Jevrejima i Ciganima najstro`ije je zabranjena vo-
`nja”.
Po{ao sam Knez Mihajlovom ulicom. Beogradjani
su se uvek trudili da na neki na~in ulep{aju `ivot u
tim tmurnim danima. [etali su korzoom. Bio je lep
dan i na Kalemegdanu sam tada sreo mnogo `ena sa
malom decom. Oko vodoskoka su kao i uvek sedeli
penzioneri i igrali {ah. Posmatrao sam u{}e Save u
Dunav i kao i uvek ~udio se razli~itim bojama tih
reka. Kalemegdanskom padinom spustio sam se do
pristani{ta i na obali Save seo na klupu da se odmo-
rim i u`ivam u prijatnom povetarcu i mirisu reke.
Onda sam krenuo ku}i Karadjordjevom ulicom
gde smo stanovali. Pro{ao sam pored nekoliko bifea
koji su kao i uvek bili puni. Slu`ili su kao neki
centri za informacije. Savamalci su rado tamo
svra}ali na po jednu ~a{icu {ljivovice.
Kod ku}e sam poku{ao da sredim utiske koje
sam tog dana stekao dok sam o~ekivao oca da se
vrati sa prinudnog rada. S obzirom da je policijski
~as tada bio ve} u kasnim popodnevnim ~asovima,
morali smo da do tada obavimo sve poslove van
ku}e, kako bismo izbegli da zbog kr{enja zakona
budemo streljani. Patrole nema~ke vojne `andarmerije
su vrlo savesno vr{ile svoju du`nost. Tako je
izgledao Beograd u letnjim mesecima 1941. godine.
Pomenuo bih da je pet obe{enih gradjana
neposredno posle oslobodjenja grada, oktobra 1944.
godine, progla{eno narodnim herojima.
Daniel Semnitz
____________________________________________
PATRIJARH PAVLE I
PRAVEDNICI MEĐU NARODIMA
U jeku najvećih sankcija prema Srbiji, 1996. godine,
Jad Vašem – Muzej žrtava Holokausta u Jerusalimu –
odlučio je da dodeli četiri medalje „Pravednika među
narodima“ ljudima iz Srbije. Ove medalje dodeljuju se
onim časnim ljudima koji su tokom Drugog svetskog
rata, po cenu svog života, spasli nekog Jevrejina. Jer,
kako na povelji piše, „ako si spasao jednog čoveka,
spasao si čitav svet“.
U ime Jad Vašema, medalje je u Srbiju iz Izraela
doneo Josef Žamboki, koji se od smrti na beogradskom
Sajmištu kao desetogodišnjak spasao 1942. zahvaljujući
Palu Žambokiju iz Kanjiže – pa i danas u znak
zahvalnosti nosi njegovo prezime.
Svečanost je bila zakazana u beogradskoj Jevrejskoj
opštini 1. novembra 1996.
Dan uoči toga, Žamboki je otišao do Patrijaršije i
portiru rekao da želi da ovoj svečanosti prisustvuje i
patijarh.
Kada je to javljeno partijarhu Pavlu, on je odmah
pozvao Žambokija, zadržao ga u audijenciji 40 minuta,
otkazao sve svoje sutrašnje obaveze i obećao da će doći
na svečanost.
U Jevrejskoj opštini su bili zatečeni tom činjenicom, jer –
kako su tvrdili - u dvadesetom veku nijedan srpski
partijarh nije posetio Jevrejsku opštinu.
I zbilja, sutradan je parijarh Pavle stigao na svečanost.
Hor „Braća Baruh“ otpevao je u njegovu čast Očenaš, a
patrijarh je ostao do kraja svečanosti.
Nakon toga, po lepom srpskom i jevrejskom običaju,
priređen je koktel, sa raznim đakonijama – šampanjcem,
kavijarom i sl.
Partijarh je, međutim presekao jedno kuhano jaje na
četiri dela i pojeo samo jednu četvrtinu. To mu je, kako
je rekao, bilo sasvim dovoljno i bio je zahvalan za
ukazanu čast.
Dušan Mihalek, Beer [eva, 18. XI 2009.
! elementa u istoriju i kulturu Balkana, i otkrivaju duboki
Joh/!!Ujcps!Lpmub!
!
Rodjen je u Kikindi, 1913, umro u Detroitu 2009.
Godinama je radio u fabrici FORD, prvo u Brazilu,
zatim u Americi.
Oplakuju ga }erka i brati} Ivan Mo{e Pinto u Izraelu.
29
In memoriam
Afoj!Mfcm!!
)2:38.311:*!
!
U Tel Avivu je preminula Ženi Lebl (rođ. 1927),
novinar, pisac i istoričar, žena koja je Danilu Kišu, pa
posle i mnogima od nas, otvorila oči o strahotama za
koje nismo znali.
Svaki Jevrejin koji je preživeo užas Holokausta Dru-
gog svetskog rata predstavlja roman za sebe. O Ženi Lebl
moglo bi da se napiše desetak romana. Nakon ratnih
strahota, ona je doživela i nezamislive dane „jugosloven-
skog Gulaga“, Golog Otoka.
Kada se Danilo Kiš u Izraelu upoznao sa Evom Panić i
njom, shvatio je da pred sobom ima svog jugoslovenskog
Borisa Davidoviča u ženskom liku, nešto „što se deša-
valo ispod njegovog sopstvenog prozora“. Sudbine Eve
Panić i Ženi Lebl, koje je tada saznao, nije već stigao ni
da zapiše. Svestan neminivnosti svog kraja, uspeo je da
nabrzinu organizuje snimanje dokumentarne TV serije o
njima („Goli život“, reditelj Aleksandar Mandić). Kako
je kasnije zapisala Ženi Lebl, „Danilo nije doživeo da
vidi Goli život, svoje poslednje delo, ovoga puta ne
književno. Kao što je i pretpostavljao, on je prvi u sve
domove Jugoslavije doneo istinu, podigao kao olovo
tešku zavesu tajne arhipelaga zvanog Goli otok“.
Na podsticaj Danila Kiša, Ženi Lebl je napisala i
objavila knjigu o svojoj golootočkoj sudbini „Ljubičica
bela“ (dva izdanja 1990. i treće, dopunjeno, u samo 300
primeraka, 2009). Potpunije, izraelsko izdanje ove knji-
ge, bilo je bestseler i ostalo to do danas. Opis svog života
pod nemačkom okupacijom i u nemačkim logorima
„Odjednom drukčija, odjednom druga“ objavila je u
izdanju Čigoje 2008. opet u 300 primeraka (izraelsko
idanje je takođe bilo bestseler).
Te dve autobiografske knjige potresna su svedočanstva
i vredni literarni prilozi pisani jednim lepim, već pomalo
zaboravljenim stilom, stilom velikana „Politikinog“ novi-
narstva, čija je zvezda u usponu bila Ženi do progona na
Goli Otok.
Poseban značaj za istoriju jugoslovenskih i balkanskih
naroda predstavljaju njene istorijske knjige i studije. Bez
dlake na jeziku, otporna na bilo kakav politički ili
ideološki pritisak, držeći se nepobitnih arhivskih poda-
taka, od kojih je mnoge prva iznela na svetlo dana (npr.
responze, drevne rabinske tekstove, pisane „Rašijevom
ortografijom“) ušla je u srž jevrejskog bitisanja na
Balkanu. Antologijske su njene knjige i studije o Jevre-
jima Beograda, Dubrovnika, Pirota, Srbije, Makedonije,
kroz koje se prodire u suštinu utkivanja jevrejskog
koreni, kako bliskih odnosa između ovih naroda, tako i
antisemitizma.
Svesna neminovnosti kraja u borbi sa teškom bolešću
kroz koju je prolazila poslednjih nekoliko godina, sa
neverovatnom energijom potrudila se da sredi, prevede i
objavi definitivna izdanja svojih tekstova. U toj po-
slednjoj fazi života, na srpskom, hebrejskom i engleskom
jeziku obelodanila je veze „Jerusalimskog muftije“
Hadž-Amina Huseinija sa nacional-socijalističkom Ne-
mačkom i njegovo delovanje u Bosni za vreme Drugog
svetskog rata, čije se posledice osećaju do današnjeg
dana i na Bliskom Istoku i na Balkanu.
Poseban biser u ovom poznom opusu Ženi Lebl
predstavlja zbornik istorijskih tekstova „Da se ne za-
boravi“, izdat prošle godine. U njima nailazimo na nove i
neočekivane podatke o jugoslovenskim Jevrejima -
pretečama cionizma (Rabin Jehuda iz Raguze, Rabin
Alkalaj, Leopold Pavle Lebl), tragedijama transporta
Kladovo-Šabac i „Kindertransporta“ iz NDH februara
1943 i dr. Nadajmo se da će njeni naslednici i prijatelji
uspeti da objave i mnoge druge studije, članke, pre-
davanja, radove sa simpozijuma i okruglih stolova, kroz
koje je Ženi Lebl ovu tematiku na velika vrata unela u
svetsku istoriografiju.
Dušan Mihalek, 20. X 2009.
______________________________________________________________________________________
!!!!!!!!Ebo!Cbs!Bn!
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!2:42.311:/!
Doselio se u Izrael 1949. godine. Prvih godina je
`iveo u kibucu [aar hagolan. U~esnik je u svim rato-
vima Izraela kao artiljerijski oficir. Bio ~lan uprave
Egeda. Posle Jomkipurskog rata pre{ao je u policiju i
bio jedan od osniva~a Mi{mat ezrahi (Nacionalne
garde). Bio je na raznim du`nostima u strukturama
bezbednosti i penzionisan 1998. godine kao brigadni
general.
Od 1991. bio je po~asni konzul Republike hrvat-
ske u Izraelu.
_____________________________________________________________
Mj•optuj!
!!!!!Qspupkfsfk!Tmbwlp!Nbltjnpwj~!
!
Protojerej stavrofor Slavko Maksimovi} je 1989,
revoltiran postupkom gradskih vlasti u Br~kom
(Bosna i Hercegovina) kojim se, u ime urbanizacije
grada, ~itav jedan dio starog Br~kog trebalo sru{iti i
"urbanizirati", a na kojem je, izmedju ostalog, bilo i
staro br~ansko Jevrejsko groblje, uzeo stvar u svoje
ruke i, prethodno me obavijestiv~i kao predsjednika
Jevrejske zajednice (u Br~kom Jevreja nema, jer su
gotovo svi istrebljeni jo{ 1941. godine i poslije rata
se vi{e nije imao ko vratiti u Br~ko) spasio 4
spomenika, prakti~no ispred ma{ina koje su ve}
uni{tavale groblje. Prenio ih je na Srpsko pravo-
slavno groblje i na tro{ak svoje parohije podigao
memorijalno obilje`je br~anskim Jevrejima – susje-
dima kojih vi{e nema. U vrlo decentno i dosto-
janstveno obilje`je ukomponovao je spasene spome-
nike i postavio tekst koji mu je poslao na{ pokojni
rabin Cadik Danon iz Beograda.
Spomen-obilje`je se dobro odr`ava. Otac Slav-
ko se brine da je svje`e cvije}e uvijek postavljeno i
zahvaljuju}i njemu uspomena na br~anske Jevreje
ne}e se ugasiti.

Mjmj!Cvdicjoefs!)Lpsotufjo*!
2:22.311:/!
14.10. 2009. preminula je moja tetka. Ona je došla
u Izrael 1949. nakon što je preživela strahote Aušvica.
Njenog brata Odona streljali su mađarski fašisti za-
jedno sa grupom Jevreja iz Subotice i okoline nakon
što sto su ih optužili za paljenje žita koje je je bilo
namenjeno mađarskoj vojsci.
U Izraelu se udala za Marcija, poreklom iz Češke
i posle lutanja po Evropi i Kanadi konačno su se
nastanili u Australiji, u Sidneju zajedno sa svojim
sestrama i njihovim muževima.
Preminula je nedavno u dubokoj starosti.
Za njom tuguje njen sinovac, (Pali Kornstein) Medjutim, nije to jedino {to je otac Slavko ura-
Perec Kranot. dio da bi se uspomena na Holokaust i tragi~nu
sudbinu br~anskih Jevreja sa~uvala. Iste godine.
!
1989, inicirao je postavljanje spomen-obilje`ja u kru-
Wmbejnjs!)Wjmlp*!\ufsl! gu biv{e fabrike "[ipad" koji obilje`ava tragi~nu
Doseljenici iz Jugoslavije sau~estvuju u velikom sudbinu vi{e od 100 jeverjskih porodica koje su
bolu porodice [terk povodom smrti Vladimira (Vilka) uspjele pobje}i iz Austrije i Njema~ke, u Br~kom
[terka, brata Jehude [terka. bile zatvorene na {lepovima na Savi i u decembru
Udru`enje doseljenika iz Jugoslavije 1941. brutalno pobijene od strane usta{kih i njema-
~kih zlo~inaca. Danas je spomenik u dosta lo{em

30
stanju, privatni vlasnik biv{e fabrike bi htio da ga
se rije{si iz kruga fabrike, tako da mu je daljnja
sudbina neizvjesna.
Na br~anskom mostu preko Save, ta~no na
sredini, stajala je spomen-plo~a obilje`avaju}i mjesto
na kome je, takodje u decembru 1941, pobijeno 168
br~anskih Jevreja, a tijela su im ba~ena u Savu.
Po~etkom pro{log rata, 1992-1995, most je sru{en i
plo~a je nestala u Savi. Poslije rata opet se otac
Slavko Maksimovi} pojavio kao inicijator i kad je
most ponovo izgradjen na bosanskoj strani podignuta
je skromna tabla kojom je taj tragi~ni dogadjaj
ponovo obilje`en.
Ivica ^ere{nje{
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
!
Протојереј!ставрофор!Славко!Митровић!
Српскоправославни! свештеник! цркве! у! Брчком-
архијерејски! намјесник! брчански! и замјеник! Епи-
скопа!зворничко!тузланског!за!Брчко!дистрикт/!
!!!!Рођен! je 27.! јануара! 1946/! године! у! селу!
Загонима! општина! Бијељина/! Дипломирао! Вишу!
богословску! школу! у! Призрену! 1966/! године/! На!
парохији! у! Брчком! службује! од! 1.! октобра! 1970.!
године!до!данас/!За!вријеме!службовања!са!вјерним!
народом! подигао! 11! цркава/! Награђен! свим! цркве-
ним! одликовањима! која! додјељује! Српска! Право-
славна! Црква-! међу! којима! и! највеће;! ОРДЕН!
СВЕТОГ!САВЕ/!
!!
LWBSUFU!SVDOFS!V!!
UFM!BWJWV!
Stogodišnjica osnutka Tel-Aviva proslavljena je nizom
manifestacija i nastupa najznačajnijih svjetskih ansam-
bala, od pekinške opere do milanske La Scale.
Zagrebački gudački kvartet Rucner doprinio je ovoj
svječanosti neobičnom i lijepo primljenom gestom: pre-
mijerno je izveo Varijacije hrvatskog skladatelja Josipa
Magdića insirisane glazbom Mendelssohna (povodom
200-godišnjice rođenja), a posvjećene stogodišnjici Tel-
Aviva. Koncertu u elitnoj izraelskoj dvorani Einav
prosustvovali su 18. XI gradonačelnik Tel-Aviva, vele-
poslanica Hrvatske, gospodja Marica Matković, članovi
diplomatskog kora i druge ugledne uzvanice, ali i
mnogobrojna publika koja je sa velikim pozorom pratila
muziciranje kvarteta.
Program je u cijelosti bio sastavljen od djela hrvatskih
skladatelja – od muzikološkog rariteta Stratika, preko
ukusnih folklornih minijaruta Emila Cossetta i Miroslava
Miletića, do klasika hrvatske glazbe Stjepana Šuleka (III
kvartet).
31
Članovi kvarteta - violinistice Sidonija Lebar i Ana
Paula Knapić Franković i bračni par Rucner (violista
Dragan i čelistica Snježana) djelovali su kao skladno
ukomponiran glazbeni ansambl, koji sa punom pažnjom i
ozbiljnošću pristupa svojoj misiji, propagiranja hrvatske
glazbe. Publika je to umjela da cijeni i pozdravi,
insistirajući i na “bisu” – tangu Astora Piazzolle.
Dušan Mihalek
!
Mjnnve!Lf|fu!311:/!
Od 19. do 22. novembra odr`ana je u Subotici
Limmud Ke{et konferencija na kojoj je u~estvovalo
26 predava~a i bilo predstavljeno 70 aktivnosti
nau~nog, literarnog, dramskog, filmskog, muzi~kog i
rekreativnog programa iz zemalja ex Jugoslavije i
sveta.
Organizatori programa su bili Dina [osberger i
Dejan Vili~i} sa saradnicima.
!
Epcspwpmkoj!!
qsjmp{j!
-Beti Engel 100 NIS za Socijalni fond
-Jelena Salom 400$ (200$ za ~lanarinu i Most, 200$
za Socijalni fond novih olima u pomen na{em
dugogodi{njem prijatelju pokojnom Cfoni Finciju iz
kibuca [aar Haamakim)
-Jelena i Slobodan Diklić 150 SFR za Most i
socijalnu sekciju. Novac je u ime sećanja na našu
sestru Blanku Fišer
-Zlata i Zlatko Vamo{er 100 NIS za Most
-Moric D. Montiljo 50 NIS za HOJ povodom smrti
dragog rodjaka Rafaela Montilja.
-Zlata i Zlatko Vamo{er 200 NIS za Most
-Josef Tavor 50 NIS za HOJ
-Galija i Davor Bekovi} 50 NIS za HOJ
-Rahel Kalderon 50 NIS za HOJ
-Ora i Ben Berger 150 NIS za HOJ
-Ester Mili} 30 NIS za Most
-Ranko Damjanovi} 150 NIS za Most
-Vera i Johnny Kemeny 200 $ za Most
-Vera Vig 50 NIS za HOJ
-Alex Zelikovi} 50 NIS za Most
-Elizabeth i Mo{e Pinto 250 NIS za HOJ
-Vera Danon 100 NIS za Most
 ‫גשר‬
‫!בילטן של התאחדות עולי יוגוסלביה לשעבר בישראל‬
‫!````````````````````````````````````````````````````````````````````````‬
‫דצמבר ‪2009‬‬ ‫מספר ‪6‬‬ ‫שנה ‪57‬‬

‫!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!‬

‫!‪Tsf~bo!qsb{ojl‬‬
‫‪Ibovlb‬‬
‫חג חנוכה שמח‬

‫‪32‬‬