Koliko dugo je trajalo Egipatsko ropstvo?

S vremena na vreme, neki ljudi će insistirati kako Biblija ili Sveto Pismo nije verodostojna Božija reč, a
da bi dokazali svoje stajalište navodiće određene “kontradikcije” u samoj Bibliji. Jedna od tih
navodnih kontradikcija koje se često koriste, da bi se pokazala takva stajališta, jeste dužina
Egipatskog roptstva Jevreja. Postoji pet stihova u Bibliji koji govore o dužini ovog ropstva, i čini se da
daju četiri različite dužine. Ti stihovi su 1. Mojsijeva 15:13-14, 2. Mojsijeva 12:40-41, Dela 7:6, Dela
13:17-20 i Galatima 3:17.

Da bi smo bolje razumeli šta svaki od stihova govori, napravićemo jednu tabelu u kojoj ćemo imati
informacije o dužini (periodu) ropstva, početnoj tački (početnom događaju) od koje se meri dužina
ropstva i završnoj tački (završnom događaju) gde se ropstvo završava.

Početni događaj Period Završni događaj

1.Mojsijeva Nije spomenjen Porobljeni i sluge 400 Izaći će sa velikim
15:13-14 godina blagom
2. Mojsijeva Ulazak u Egipat Život u Egiptu 430 Izlazak iz Egipta
12:40-41 godina, tačno u dan
Dela 7:6 Nije spomenjen Porobljeni i sluge 400 Nije spomenjen
godina
Dela 13:17-20 Njihov boravak u Oko 450 godina Zauzimanje Hanana
Egiptu
Galatima 3:17 Zavet potvrđen od Posle 430 godina Davanje Zakona
Boga

Zapazimo da je stih u 2. Mojsijevoj 12:40-41 veoma precizan u svojoj izjavi, koja se tiče dužine
boravišta Jevrejskog naroda u Egiptu. U pitanju je 430 godina, tačno u dan! Ovo je jako bitno da
zapazimo jer postoje pojedini „teolozi“ koji zastupaju stajalište da je dužina Egipatskog ropstva u
stvari 215 godina.

Još jedna stvar koju možemo zapaziti u navedenim stihovima, jeste da se vremena spomenuta u
njima ne podudaraju u svakom stihu.

Jevreji su ušli u Egipat kada je Josif vladao Egiptom, kao slobodan čovek. Tek kasnije oni su porobljeni
(2. Mojsijeva 1:8). Zbog toga, period ropstva je manji od perioda samog boravka u Egiptu. Pa tako
možemo videti, da su Jevreji bili slobodni u Egiptu samo prvih 30 godina boravka.

Ukoliko Dela 13:17-20 počinje sa porobljavanjem Jevrejskog naroda, tada 450 godina možemo
podeliti na 400 godina ropstva, 1 godinu pod planinom Sinaj, 40 godina lutanja po pustinji, i oko 9
godina zauzimanja Hanana. Čak i ako pogresimo za nekoliko godina u računici, još uvek je to oko 450
godina, kako čitamo u Bibliji.

Stih koji možda može najviše da „zbuni“, jeste Pavlova izjava u Galatima 3:17. Na prvi pogled, neko
može reći (vec spomenuti „teolozi“) kako Pavle meri period od Zaveta sa Avramom pa do davanja
Zakona na planini Sinaj, kao period od 430 godina. Međutim, ovo je u direktnoj suprotnosti sa
2.Mojsijevom 12:40-41, gde imamo znatno manji vremenski raspon, koji traje tačno 430 godina.

1
Prema tome, ukoliko pažljivo pročitamo Galatima 3:17, videćemo da početna tačka nije davanje
zaveta Avramu, nego potvrđivanje zaveta sa Jakovom, neposredno pred ulazak u Egipat.

Zašto je ovo bitno? Zato što se Bog u više navrata javljao Avramu i svaki naredni put ga je podsećao
na Zavet, koji je sa njim učinio prvi put. Pa tako vidimo da se Božije prvo javljanje Avramu, i davanje
Zaveta odigralo kada je Avram (Abram) imao 75 godina (1. Mojsijeva 12), drugo - kada je Avramu
(Abramu) bilo 89 godina (1. Mojsijeva 15), treće - kada je Avramu (Abrahamu) bilo 99 godina
(1.Mojsijeva 17), a zadnje javljanje se odigralo u trenutku kada nemamo tačan izveštaj o Avramovoj
starosti (1. Mojsijeva 22:16-18).

Isto tako, ako pogledamo potvrđivanje Zaveta Avramovom potomstvu, videćemo da se i ono odigralo
nekoliko puta. Bog je potvrdio (ili overio) Zavet sa Isakom u 1. Mojsijevoj 23:24.Takođe, isto se
dogodilo sa Jakovom tri puta: 1. Mojsijeva 28:14, 1. Mojsijeva 25:10-12 i 1. Mojsijeva 46:2-4. Kao što
je ranije rečeno, poslednja potvrda (ili overa) Zaveta se desila neposredno pred Jakovljev ulazak u
Egipat. Pa tako možemo videti da je Pavle najverovatnije mislio na poslednju potvrdu Zaveta sa
Jakovom, što daje dužinu od 430 godina – identično kao i kod drugih stihova.

Ovi i slični primeri nas uče da dobro pogledamo šta zaista govore stihovi u Bibliji, a ne da
pretpostavljamo i unapred olako donosimo zaključke.

Postoje još neki stihovi koje treba da razrešimo, a tiču se identičnog „problema“. Mojsijev rodoslov
je spomenut na nekoliko mesta u Bibliji (2. Mojsijeva 6:16-20, 4. Mojsijeva 3:17-30; 26:57-59,
1.Dnevnika 6:1-3; 23:6-13).

Stih u 2. Mojsijevoj 6 je posebno interesantan jer nam daje godine svakog od otaca. Levije (Levi), koji
je živeo 137 godina, „rodio“ je Kata (Kehata). Kat, koji je živeo 133 godine, „rodio“ je Amrama.
Amram se oženio Johavedom (Johevedom), Levijevom ćerkom rođenom nakom što su Jevreji ušli u
Egipat. Amram i Johaveda su dobili Arona i Mojsija. Amram je živeo 137 godina. Mojsije (Moshe) je
izveo Jevreje iz Egipta kada je imao 80 godina (2. Mojsijeva 7:7). Takođe, znamo da je Kat rođen pre
odlaska Jevreja u Egipat (1. Mojsijeva 46:11). Ono što ne znamo jeste, kada je koji od sinova rođen, u
zavisnosti od Katove starosti. Ali, čak iako pretpostavimo da je Kat rođen u godini kada je Jakov ušao
u Egipat (malo verovatno) i ako uzmemo da su oba, i Amram i Mojsije rođeni u godinama kada su im
očevi umrli (opet teško izvodivo), maksimalna dužina vremena provedenog u Egiptu (neki „teolozi“
kažu) jeste 350 godina. Bar 80 godina, a zasigurno i više nedostaje u ovoj genealogiji.

Na prvi pogled, i ovde imamo „solidnu podlogu“ kada je u pitanju navodna kontradikcija o dužini
Egipatskog. Međutim, postoji nekoliko problema ukoliko želimo koristiti Mojsijev rodoslov kako bi
izračunavali dužinu Egipatskog ropstva.

Kao prvo, Hebrejska reč za „sina“ se koristi u mnogo širem kontekstu nego što bi smo očekivali u
našim „savremenim“ jezicima. Bilo koji muški potomak nekog od predaka, može da se zove „sinom“
tog predaka! Pa tako, Isus (Jeshua) se naziva i „sinom Avramovim“ i „sinom Davidovim“ (Matej 1:1).
Nekoliko kraljeva Jude nazivali su Davida svojim ocem, iako su živeli po nekoliko generacija posle
Davida (1. Carevima 15:3.11; 22:50). To što imamo izveštaj o tome koliko su živeli Mojsijevi roditelji,
ni u kom slučaju ne znači da je rodoslov kompletan (da su svi potomci navedeni). Pošto nemamo
izveštaj o tome sa koliko je godina određeni otac rodio određenog sina, i sve tako dalje u rodoslovu

2
(kao što je slučaj u 1. Mojsijevoj 5), ne možemo ni govoriti, sa apsolutnom sigurnošću, da li nedostaju
neke od generacija u rodoslovu.

Postoji nekoliko primera u Bibliji gde možemo videti da su u nekim rodoslovima preskočene neke od
generacija. Za primer, mi ćemo ovde uzeti samo jednu od njih da bi smo videli kako to izgleda u
praksi. U pitanju je rodoslov Levijeve prodice u 1. Dnevnika 6:16-28 :

Levi – Kat (Kehat) – Aminadav –Korej (Korah) – Asir – Elkana –Sufija (Zofai) – Mahat
(Nahat) – Elijav – Joram (Jeroham) – Elkana – Samuilo (Samuel) – Joilo

Samo par stihova kasnije u 1. Dnevnika 6:33-38 čitamo potomke Emana (Hemana), sina Joila. Ukoliko
poredamo imena u isti rodoslov, dobijamo:

Levi – Kat (Kehat) – Isar (Jichar) – Korej (Korah) – Aviasaf – Asir - Tahat – Sofonija
(Zefaniah) – Azarija – Joil – Elkana – Amasaja – Mat (Mahat) – Elkana – Suf (Zuf) –
Toja (Toah) – Elil (Eliel) – Joram (Jeroham) – Elkana – Samuilo – Joilo

Imena označena crvenom bojom nedostaju u prvom rodoslovu. Najverovatnije da Suf (Zuf), Toja
(Toah) i Elil (Eliel) odgovaraju imenima Sufija (Zofai), Mahat (Nahat) i Elijav. Kao sto možemo videti
izgovor ovih imena je jako sličan. Neki veruju da su Aminadav i Isar (Ishar) jedna osoba, iako ne
postoji sličnost u izgovoru ova dva imena. Sasvim je moguće da je Aminadav sin od Isara (Jichara), a
otac od Koreja (Koraha). Zapazimo da je u prvom rodoslovu preskočena jedna generacija između
Koreja (Koraha) i Asira. Nakon toga, sedam generacija je preskočeno između Asira i Elkane.

Sve ovo što smo naveli, pokazuje da su najverovatnije i u Mojsijevom rodoslovu preskočene
određene generacije, pa tako imamo nepotpun rodoslov, što očito nije redak slučaj u Bibliji (niti
problem) imajući u vidu da termin „sin“ može ozbačavati sina, unuka, čukununuka ili bilo kog
direktnog potomka u budućnosti.

Sledaća stvar na koju trebamo obratiti pažnju jeste Katova (Kehatova) porodica, gde imamo 8600
muškaraca starosti od mesec dana i više (4. Mojsijeva 3:27-28). Kasnije, čitamo da je bilo 2750
muškaraca između 30 godina i 50 godina (4. Mojsijeva 4:34-36). „Problem“ koji imamo ovde jeste da
čitamo da je Kat (Kehat) imao 4 sina, 12 unuka, i najmanje 6 praunuka. Ukoliko uzmemo
pretpostavku da su Mojsijeva i Aronova deca u stvari Katovi praunuci (što zastupaju određeni
„teolozi“), a pošto već znamo potomstvo Mojsija i Arona, ispada da ostalih 10 Katovih praunuka bi
trebalo da ima prosečno oko 860 muških potomaka u svakoj od linija rodoslova. Ukoliko bi postojale
još dve dodatne generacije između Kata i Amrama, to bi značilo 29 muškaraca (muške dece) po
svakoj generaciji. A kada bi dodali tri generacije između Kata i Amrama, smanjili bi broj muških
potomaka na prosek od 9 po generaciji. Zapazimo da ovo ne znači 9 dece po generaciji, već 9 sinova
po generaciji (po osobi)! Kao što vidimo, opet zdravom logikom zaključujemo da su morale postojati
dodatne generacije koje nisu pomenute u rodoslovu Mojsija!

Pre tome, ukoliko neko želi da koristi Mojsijev rodoslov kako bi pokazao ili dokazao koliko je bila
dužina Jevrejskog ropstva u Egiptu, pre toga mora da pretpostaviti kako ne postoje dodatne
generacije u postojećim rodoslovima. To je nemoguće dokazati iz Biblije, a kao što smo videli, sa
druge strane postoji mnoštvo dokaza da su rodoslovi „nekompletni“ i da su dodatne generacije koje
se ne pominju u rodoslovima realnost i nešto sasvim uobičajeno.