MATRICE

1. DEFINICIJA I OSNOVNE OPERACIJE

Definicija 1. Matrica tipa m × n (ili formata m×n) nad skupom A je pravougaona tablica koja se sastoji
od m vrsta (horizontalnih redova) i n kolona (vertikalnih redova) qija su polja popunjena elementima skupa
A:
 
a11 a12 a13 ... a1n
 a21 a22 a23 ... a2n 
 
 a31 a32 a33 ... a3n .
 
 . . . ... . 
am1 am2 am3 ... amn
Gornju matricu skraeno obeleavamo [aij ]m,n .

Dve matrice su jednake akko imaju isti tip i svi odgovarajui elementi su jednaki:
[aij ]m,n = [bij ]k,l akko m = k, n = l i aij = bij za sve i ≤ m i j ≤ n.
Prvu vrstu qine: a11 , a12 , a13 , ..., a1n , drugu a21 , a22 , a23 , ..., a2n ,..., dok m-tu vrstu qine: am1 , am2 , am3 , ..., amn .
Prvu kolonu qine: a11 , a21 , a31 , ..., an1 , drugu a12 , a22 , a32 , ..., an2 ,..., dok n-tu kolonu qine: a1m , a2m , a3m , ..., anm .
Sve u svemu, element aij se nalazi u preseku i-te vrste i j-te kolone.
Definicija 2. Skup svih matrica tipa m × n nad skupom A oznaqavamo sa Mm,n (A). Obiqno smatramo da je
A = R, ukoliko drugaqije nije naglaxeno. Nula-matrica tipa m × n (u oznaci 0m,n , ili samo 0 ako je format
jasan iz konteksta) je matrica qiji su svi elementi nule.
Definicija 3. Matrice tipa n × n su kvadratne matrice. Ako je [aij ]n×n kvadratna matrica onda njena
glavna dijagonala poqinje u gornjem levom uglu i zavrxava se u donjem desnom uglu (qine je elementi:
a11 , a22 , ..., ann ).

(1) Sabiranje matrica

Moemo sabirati samo matrice istog tipa, na sledei naqin:

     
a11 a12 ... a1n b11 b12 ... b1n a11 + b11 a12 + b12 ... a1n + b1n
 a21 a22 ... a2n   b21 b22 ... b2n   a21 + b21 a22 + b22 ... a2n + b2n 
     
 +  =  
     
 . . ... .   . . ... .   . . ... . 
am1 am2 ... amn bm1 bm2 ... bmn am1 + bm1 am2 + bm2 ... amn + bmn

(2) Mnoenje matrice brojem (skalarom)

   
a11 a12 ... a1n λa11 λa12 ... λa1n
 a21 a22 ... a2n   λa21 λa22 ... λa2n 
   
Za svaki realan broj λ ∈ R definixemo: λ

=
 
.

 . . ... .   . . ... . 
am1 am2 ... amn λam1 λam2 ... λamn

Oznake: −A =def (−1) · A; A − B =def A + (−B) .

Ako su matrice A, B, C istog formata, sledee qinjenice nije texko proveriti:

(1) A ± B = ±B + A (2) A + (B + C) = (A + B) + C (3) A + 0 = 0 + A (4) λ(A ± B) = λA ± λB
(5) (λµ)A = λ(µA) (6) (λ + µ)A = λA + µA (7) A + A = 2A.

1
2 MATRICE
2. MNOENjE MATRICA

Definicija 4. Ako je A = [aij ] matrica tipa m × n i B = [bjk ] matrica tipa n × k definixemo proizvod A · B
(koji je matrica tipa m × k) na sledei naqin:
   
a11 a12 ... a1n b11 b12 ... b1k
 a21 a22 ... a2n   b21 b22 ... b2k 
A·B =  .
·  =
. ... .   . . ... . 
am1 am2 ... amn bn1 bn2 ... bnk
 
a11 b11 + a12 b21 + ... + a1n bn1 ... a11 b1k + a12 b2k + ... + a1n bnk
 a21 b11 + a22 b21 + ... + a2n bn1 ... a21 b1k + a22 b2k + ... + a2n bnk 
=
.

. ... .
am1 b11 + am b21 + ... + amn bn1 ... am1 b1k + am b2k + ... + amn bnk
Oznaqimo prvu vrstu (b11 , b12 , ... , b1k ) matrice B sa V1 , drugu (b21 , b22 , ... , b2k ) sa V2 , ..., n-tu (bn1 bn2 ... bnk ) sa
Vn . Tada prethodnu formulu moemo shvatiti i kao:
     
a11 a12 ... a1n V1 a11 V1 + a12 V2 + ... + a1n Vn
 a21 a22 ... a2n   V2   a21 V1 + a22 V2 + ... + a2n Vn 
 · = 
 . . ... .   ...   ... 
am1 am2 ... amn Vn am1 V1 + am2 V2 + ... + amn Vn
pri qemu je za svako i:
 
b11 b12 ... b1k
£ ¤ £ ¤  b21 b22 ... b2k 
ai1 V1 + ai2 V2 + ... + ain Vn = ai1 ai2 ... ain ·
 .
=
. ... . 
bn1 bn2 ... bnk
£ ¤
ai1 b11 + ... + ain bn1 ai1 b12 + ... + ain bn2 ... ai1 b1k + ai2 b22 + ... + ain bnk

Znaqi proizvod A · B moemo shvatiti i kao rezultat delovanja matrice A na vrste matrice B, tako
da u njoj (tj. u B) prvu vrstu V1 zamenjuje linearnom kombinacijom a11 V1 + a12 V1 + ... + a1n Vn vrsta matrice B
u kojoj su koeficijenti brojevi prve vrste matrice A, drugu vrstu zamenjuje linearnom kombinacijom vrsta
matrice B sa koeficijentima iz druge vrste matrice A....
Sliqno, proizvod A · B moemo shvatiti i kao rezultat delovanja matrice B na kolone matrice A, tako da
u njoj (tj. u A) prvu kolonu K1 zamenjuje linearnom kombinacijom b11 K1 + b21 K2 + ... + bn1 Kn kolona matrice
A u kojoj su koeficijenti brojevi prve kolone matrice B, drugu kolonu zamenjuje linearnom kombinacijom
kolona matrice A qiji su koeficijenti brojevi druge kolone matrice B ...:
 
b11 b12 ... b1k
£ ¤  b21 b22 ... b2k  £ ¤
K1 K2 ... Kn ·   .
 = b11 K1 + ... + bn1 Kn b12 K1 + ... + bn2 Kn ... b1k K1 + ... + bnk Kn .
. ... . 
bn1 bn2 ... bnk

 
· ¸ −1 3 · ¸ · ¸
2 1 −1 2(−1) + 1 · 1 + (−1)2 2 · 3 + 1(−2) + (−1)1 −3 3
Primer 1. · 1 −2  = = .
3 5 4 3(−1) + 5 · 1 + 4 · 2 3 · 3 + 5(−2) + 4 · 1 10 3
2 1

· ¸ · ¸ · ¸
a 0 0 0 0 0
Primer 2. · =
b 0 c d 0 0

 
£ 4¤
Primer 3. 1 2 3 ·  5  = [32]
6
   
1 £ ¤ 4 5 6
Primer 4.  2  · 4 5 6 =  8 10 12 
3 12 15 18
 MATRICE 3

Primer 5. Sistem linearnih jednaqina:

a11 x1 + a12 x2 + ... + a1n xn = b1
a21 x1 + a22 x2 + ... + a2n xn = b2
..................
am1 x1 + am2 x2 + ... + amn xn = bm .
je ekvivalentan matriqnoj jednaqini:
     
a11 a12 ... a1n x1 b1
 a21 a22 ... a2n   x2   b2 
 · = .
 . . ... .   ...   ... 
am1 am2 ... amn xn bm

Definicija 5. Jediniqna matrica tipa n × n je matrica koja na glavnoj dijagonali ima jedinice a van nje
nule:
 
1 0 ... 0
 0 1 ... 0 
En =  .
. . ... . 
0 0 ... 1

Primer 6. Ako je A ∈ Mm×n i B ∈ Mn×m onda je: A · En = A i En · B = B.

     
a11 a12 ... a1n 1 0 ... 0 a11 a12 ... a1n
 a21 a22 ... a2n   0 1 ... 0   
 ·   =  a21 a22 ... a2n ;
 . . ... .   . . ... .   . . ... . 
am1 am2 ... amn 0 0 ... 1 am1 am2 ... amn
     
1 0 ... 0 a11 a12 ... a1m a11 a12 ... a1m
 0 1 ... 0   a21 a22 ... a2m   
    =  a21 a22 ... a2m .
 . . ... .  ·  . . ... .   . . ... . 
0 0 ... 1 an1 an2 ... anm an1 an2 ... anm
Ako je A kvadratna n × n matrica onda je A · En = En · A = A.

Osnovne osobine mnoenja:

(1) (λA) · B = A · (λB) = λ(A · B) (2)(asocijatvnost mnoenja) A · (B · C) = (A · B) · C.
(3) (leva distributivnost) A · (B + C) = A · B + A · C (4) (desna distributivnost) (A + B) · C = A · C + B · C

Primer 7. (Zakon komutativnosti ne vai za mnoenje matrica)

Primetimo da komutativnost (A · B = B · A) ima smisla samo u sluqaju kvadratnih matrica istog tipa; da
bi oba proizvoda A · B i B · A bila definisana i istog tipa, neophodno je da A i B budu kvadratne istog
formata. Meutim, qak i za kvadratne matrice istog tipa ne vai u opxtem sluqaju komutativnost mnoenja
(A · B = B · A).
· ¸ · ¸ · ¸ · ¸ · ¸ · ¸
1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
Na primer: · = , ali · = .
2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 3 2

U nekim sluqajevima za kvadratne matrice istog tipa A i B vai: A · B = B · A. U tom sluqaju kaemo da
one komutiraju. Preciznije, kada kaemo da matrice A i B komutiraju podrazumevamo: da su kvadratne,
da su istog tipa i da vai A · B = B · A. Na primer E komutira sa svakom matricom istog tipa. Isto tako
0n,n komutira sa svakom matricom tipa n × n.

Primer 8. (Ne smemo ’skraivati’ !!!) Iz A · B = A · C ne sledi obavezno B = C. Na primer:

· ¸ · ¸ · ¸ · ¸ · ¸
1 0 0 0 1 0 0 0 0 0
· = · = ,
1 0 3 4 1 0 8 9 0 0
· ¸ · ¸
0 0 0 0
ali: 6= .
3 4 8 9
Iz ovog primera se vidi i da iz A · B = 0 ne sledi obavezno A = 0 ili B = 0.
4 MATRICE
Definicija 6. Stepen kvadratne matrice definixemo induktivno:
A1 =def A, An+1 =def An · A; ako je A 6= 0 onda A0 =def E.
Nije texko proveriti: An · Am = Am+n i (Am )n = Amn .

ZADACI
     
1 2 3 −1 2 1 2 · ¸
1 2 3
1. Izraqunaj (a)  −1 0 6 · −1 0  (b)  −1 0  · .
1 −1 2
3 −2 −1 3 1 0 −1
· ¸ · ¸
1 2 7 0
2. Rexi jednaqinu: ·X = .
1 1 4 6
 
· ¸ · ¸ 1 2 0
1 2 −1 9 2
3. Rexi jednaqinu: (a) ·X = ; (b) X · 1 0 0  = 04,3 .
0 1 −2 4 1
0 0 0
4. Neka je A kvadratna matrica. Ako je p(x) = a0 xn + a1 xn−1 + ... + an polinom definixemo:
p(A) = a0 An + a1 An−1 + ... + an E.
Dokai da matrice p(A) i q(A) komutiraju za bilo koja dva polinoma p, q (A i B komutiraju ako je A · B =
B · A.)
· ¸
1 2
5. (a) Odredi sve kvadratne matrice koje komutiraju sa A = .
3 4
(b) Dokai da se svaka matrica koja komutira sa A moe prikazati u obliku αE + βA, gde su α, β realni
brojevi.
(c) Nai primer 2 × 2 matrice B za koju postoji matrica koja komutira sa B a koja se ne moe prikazati
u obliku αE + βB.
· ¸ · ¸ · ¸n
cos φ sin φ cos ψ sin ψ cos φ sin φ
6. Izraqunaj: (a) · ; (b) .
− sin φ cos φ − sin ψ cos ψ − sin φ cos φ
7. Rexi jednaqinu X 2 = 0 u skupu 2 × 2 realnih matrica.
8. (a) Pretpostavimo da kvadratna n × n matrica A zadovoljava A2 + A + E = 0. Izrazi A8 i A100 u obliku
aA + bE gde a, b ∈ R.
(b) Nai bar jednu matricu A ∈ M22 (R) koja zadovoljava gornju jednaqinu.
· ¸ · ¸ · ¸ · ¸
1 1 1 2 1 3 1 2007
9. Izraqunaj: · · · ... ·
0 1 0 1 0 1 0 1
10. Neka je A kvadratna matrica koja zadovoljava A2 = 0. Uprosti:
(A + E) · (A + 2E) · (A + 22 E) · ... · (A + 2n E).
11. Neka je A2 − 2A + 3E = 0.
(a) Izrazi A8 i A100 u obliku aA + bE gde a, b ∈ R.
(b) Nai primer za A u skupu 2 × 2 matrica.
· ¸n · ¸
a b an bn
12. ∗ Neka je = . Dokai: (a) bcn = cbn ; (b) cn (a − d) = c(an − dn ).
c d cn dn

3. STEPEN ZBIRA

U ovom delu pretpostavljamo da su A i B kvadratne matrice istog formata.

(A + B)2 = (A + B)(A + B) = A(A + B) + B(A + B) = AA + AB + BA + BB
(A + B)2 = A2 + AB + BA + B 2
Ukoliko matrice A i B komutiraju, vai ’standardna’ formula:
(A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 .
Sliqno: (A + B)3 = A3 + A2 B + ABA + BA2 + AB 2 + BAB + B 2 A + B 3 ,
a ukoliko matrice A i B komutiraju vai formula:
(A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 .
 MATRICE 5

Teorema 1. (Njutnova binomna formula) Ako kvadratne matrice A i B komutiraju vai:

X n µ ¶
n n n−k
(A + B) = A · Bk
k
k=0
n n
¡n¢ n−1 ¡n¢ n−2 ¡ n ¢
odnosno (A + B) = A + 1 A ·B+ 2 A · B 2 + ... + n−1 A · B n−1 + B n .

Kako jediniqna matrica E komutira sa svakom matricom A, iz prethodne teoreme zakljuqujemo:

µ ¶ µ ¶ µ ¶
n n n n−1 n n−2 n
(E + A) = A + A + A + ... + A + E.
1 2 n−1
Primer 9. Ako je A2 = 0 iz prethodne formule imamo (E + A)n = E + nA.
¡ ¢
Ako je A3 = 0 onda je (E + A)n = E + nA + n2 A2 , ako je A4 = 0 ...
   
1 −1 3 0 −1 3
Primer 10. Ako je A =  0 1 1  izraqunaemo An . Neka je B =  0 0 1 .
0 0 1 0 0 0
 
−n2 + 5n
¡ ¢  1 −n 
Tada je B 3 = 0 pa je An = (E + B)n = E + nB + n2 B 2 . Znaqi: An =  0 1 2 .
n
0 0 1

ZADACI

· ¸
0 1
13. Neka je A = . Izraqunaj (E + 2A)2005 (2E − A)2005 .
0 0
 n  n
0 2 1 3 2 1
14. Izraqunaj  0 0 2  i  0 3 2  .
0 0 0 0 0 3
 n  n
0 b 0 a b 0
15. Izraqunaj  b 0 b  i  b a b  .
0 b 0 0 b a
· ¸
4 2
16. Neka je A = .
−1 1
(a) Dokai da je A2 − 5A + 6E = 0.
(b) Dokai indukcijom da je An = (3n − 2n )A + (3 · 2n − 2 · 3n )E.
· ¸
−1 2
17. Neka je A = . Nai an i bn tako da vai An = an E + bn A.
−2 3
(Hint: prvo ih nai za n = 2, 3, potom probaj da pogodix opxti oblik koji dokaex indukcijom.)
· ¸
a b
18. Neka je A = .
c d
(a) Dokai da A zadovoljava kvadratnu jednaqinu: A2 − (a + d)A + (ad − bc)E = 0.
n
(b) Dokai da za svako n matricu A moemo predstaviti u obliku αE + βA gde α, β ∈ R.
∗
19. Neka je A ∈ M2,2 (R) takva da je A100 = 0. Dokai da je A2 = 0.

4. STEPEN 2 × 2 MATRICE
· ¸n
a b
Prvi naqin (a) Izraqunaj .
· ¸ c −a
a b
(b) Izraqunaj (E + )100 .
c −a · ¸
−a b
(c) Dokai da svaku 2 × 2 matricu moemo predstaviti u obliku λE + .
c a
6 MATRICE
· ¸2005
4 2
(d) Izraqunaj koristei (a),(b) i (c).
−1 1
· ¸
¸ ·
a b bn n an
Drugi naqin Neka je A = i A = . Iz An+1 = An · A imamo:
c d dn cn
¸ ·· ¸ · ¸
an bn a b an+1 bn+1
· =
cn dn c d cn+1 dn+1
Dobijamo sistem diferencnih jednaqina, zapravo dva sistema koje razlikuju samo poqetni uslovi:
an+1 = a an + c bn , bn+1 = b an + d bn , a1 = a, b1 = b;
cn+1 = a cn + c dn , dn+1 = b cn + d dn , c1 = c, d1 = d.
Rexavanjem ovih sistema dobija se formula za An , xto emo uraditi na primeru.
· ¸ · ¸n
4 2 4 2
Primer 11. Neka je A = i An = . Tada je:
−1 1 −1 1
an+1 = 4 an − bn , bn+1 = 2 an + bn , a1 = 4, b1 = 2.
Iz prve jednaqine je bn = 4 an − an+1 , i kada to ubacimo u drugu dobijamo:
4 an+1 − an+2 = 2 an + (4 an − an+1 )
odnosno an+2 − 5an+1 + 6an = 0. Kako je a1 = 4, a2 = 14 dobijamo an = 2 · 3n − 2n , bn = 2(3n − 2n ).
Sliqno: cn = 2n − 3n i dn = −3n + 2n+1 .
· ¸
a b
Trei naqin Neka je A = . Prema zadatku 18(a) vai:
c d
A2 − (a + d)A + (ad − bc)E = 0.
Dalje, prema zadatku 18(b) za neke pn , qn ∈ R vai An = pn A + qn E. Tada je:
pn+1 A + qn+1 E = An+1 = An · A = (pn A + qn E)A =
= pn A2 + qn A = pn ((a + d)A − (ad − bc)E) + qn A =
= ((a + d)pn + qn )A − pn (ad − bc)E.
Sledi: pn+1 = (a + d)pn + qn ; qn+1 = −(ad − bc)pn , odnosno
pn+2 = (a + d)pn+1 − (ad − bc)pn .
Rexavanjem ove diferencne jednaqine (uqiete iz analize) sa poqetnim uslovima p1 = 1; q1 = 0, p2 = (a +
d), q2 = −(ad − bc) dobijamo pn i qn :
Ako su α i β (oba, mogue i konjugovano-kompleksna) rexenja jednaqine x2 − (a + d)x + ad − bc = 0 onda je:
αn − β n αβ n − βαn
An = A+ E (za α 6= β), ili:
α−β α−β
An = nαn−1 A + (n − 1)αn E (za α = β).
· ¸
4 2
Primer 12. Neka je A = . Tada je: A2 = 5A − 6E pa, prema gornjoj formuli,
−1 1
An = (3n − 2n )A − 6(3n−1 − 2n−1 )E.

Drugi i trei naqin se oslanjaju na poznavanje rexavanja diferencnih jednaqina xto uqite iz analize.
Zadatak 31 pokazuje da je rexavanje diferencne
· ¸ jednaqine stvar linearne algebre: rexiti an+2 = p an+1 +q an
p q
je isto xto i nai stepen matrice .
1 0

· ¸ ¸ ·· ¸
−1 1 3 12 1
20. Neka je A = ,B= ,C= . Izraqunaj: A2 − CA + B 2 + CB − AB − BA.
1 2 −1 01 1
     
a+2 1 1 x 1
21. Diskutuj po parametru i rexi:  1 a+2 1  ·  y  =  −a  .
1 1 −2 z 3
 MATRICE 7
   
1 −1 1   0
 1  x 
 m−1 2 · y = 1 
.
22. Diskutuj po parametru i rexi:  −1  
2 2m − 1 3 
z
1 1 1 4
23. Neka je A kvadratna matrica koja zadovoljava A2 = 0. Uprosti:
(A + 2E)100 · (A − E)100 .
· ¸ · ¸ · ¸
2 1 1 2 1 0
24. Neka je A= , B= , C= .
0 2 0 1 1 1
(a) Izraqunaj: CA + C + BC + C 2 + BA + A.
(b) Izraqunaj (xto jednostavnije): A4 B − B 4 A + ABA2 + BAB 2 .
25. Neka n × n matrica A zadovoljava: A2 − 3A + 4E = 0.
(a) Izrazi A8 u obliku aA + bE gde a, b ∈ R.
(b) Nai bar jedan primer za A u skupu 2 × 2 matrica.
 n
2 1 3
26. Izraqunaj  0 2 1  .
0 0 2
 n  n
0 1 0 0 2 1 0 0
 0 0 1 0   0 2 1 0 
27. Izraqunaj   i  
 0 0 0 1   0 0 2 1  .
0 0 0 0 0 0 0 2
28. Da li postoje kvadratne matrice istog formata A i B qiji su svi elementi prirodni brojevi uzajamno
prosti sa 7 takve da je svaki element matrice A · B deljiv sa 7?
· ¸
1 1
29. Neka je Fn Fibonaqijev niz (zadat sa F0 = 0 F1 = 1 i Fn+1 = Fn + Fn−1 ) i A = . Dokai:
· ¸ 1 0
Fn+1 Fn
An = .
Fn Fn−1
30. Neka je Fn Fibonaqijev niz. Koristei Am+n = Am · An dokai da je Fm+n+1 = Fm+1 Fn+1 + Fm Fn .
· ¸ · ¸
p q n an+1 an
31. Neka je an niz zadat sa a0 = 0 a1 = 1 i an+1 = p an + q an−1 i A = . Dokai: A = .
1 0 an an−1
32. ∗ Neka su αi i βj , za 1 ≤ i, j ≤ n, proizvoljni realni brojevi i neka je cij = cos(αi + βj ). Predstavi
matricu [cij ]n×n u obliku A · B, gde su A i B n × n-matrice takve da elementi A ne zavise od βj -ova a elementi
B od αi -ova.
33. ∗ Neka su ai i bj , za 1 ≤ i, j ≤ n, proizvoljni realni brojevi i neka je cij = 1 + ai bj . Predstavi matricu
[cij ]n×n u obliku A · B, gde su A i B n × n-matrice takve da elementi A ne zavise od bj -ova a elementi B od
ai -ova.
∗
34. Rexi: (x + 2y)(x − 2z) = −15
(y + 2x)(y − 2z) = −35
(z − 2x)(z − 2y) = −3