Ustavni Okvir Regionalne Drzave Primer Srbije

USTAVI OKVIR REGIOALE DRŽAVE – primer
Srbije
Prof. dr Marijana Pajvančić - Centar za regionalizam
15 maj 2009, ovi Sad

1
Deo I
REGIOALA DRŽAVA - MEĐUARODI IZVORI I

KOMPARATIVA USTAVOST
Poseban oblik složene vertikalne organizacije državne

vlasti su regionalne države. Regionalno uređene države,
predstavljaju osoben oblik institucionalne organizacije države
koju odlikuje podela vlasti između različitih nivoa državne
organizacije. Ustavne sisteme velikog broja evropskih država
karakteriše proces prenošenja nadležnosti sa centralnih
organa državne vlasti na niže nivoe vlasti. Osnovni smisao
tog procesa decentralizacije i regionalizacije je da se vlast
približi građanima i omogući njihov neposredniji uticaj na
vršenje vlasti, kao i da se načelo podele (i ograničenja) vlasti
primeni ne samo na horizontalnoj već i na vertikalnoj ravni.
Iz ovih razloga se proces prenošenja nadležnosti sa
centralnog nivoa na niže oblike teritorijalne organizacije
smatra instrumentom i pretpostavkom demokratizacije.
Regionalizacija predstavlja »ostvarivanje demokratskih i
liberalnih aksioma za ograničenom državom i njenim
represivnim i imanentno autoritarnim osobinama« (A. Simić).
Deo tog procesa odražava se i na vertikalnu organizaciju
državne vlasti i na oblik teritorijalne organizacije države.
Pored organa lokalne samouprave kao oblika decentralizacije
i podele vlasti između vlasti organa centralne vlasti i lokalnih
organa obrazuju se i drugi oblici decentralizacije. To su
regioni kao jedan specifičan oblik decentralizacije, koji se
interpolira između organa centralne vlasti i lokalnih vlasti,
neposredno ispod nivoa centralne vlasti i koji se neposredno
održava na teritorijalnu organizaciju države.
Princip decentralizacije vlasti u različitim oblicima
kao i osnovne elemente koji čine sadržaj decentralizacije
uređuju i dokumenti međunarodnog prava, među kojima
2
posebno Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (Strazbur,
1987.), Evropska povelja o regionalnoj samoupravi (nacrt),
usvojena od strane Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti
Evrope (1997.), Deklaracija o regionalizmu u Evropi
usvojena od strane Skupštine evropskih regija (Bazel, 1996.),
Evropska okvirna konvencija o prekograničnoj saradnji
između teritorijalnih zajednica i vlasti (Madrid, 1980.),
Deklaracija o regionalnoj samoupravi (Helsinki, 2002.).1
Sadržaj principa2 postavljenih ovim dokumentima se na
nacionalnom planu bliže reguliše ustavom ili odgovarajućim
zakonima (npr. zakon o teritorijalnoj organizaciji).
1. POJAM REGIOA
Pojam regije se u teoriji konstitucionalizma shvata

različito. Regija se definiše kao oblik administrativno
teritorijalne podele ili kao oblik političko teritorijalne
samouprave i autonomije. Zato su u pravu autori koji ukazuju
da je regionalna država poseban oblik države, između
federalne i unitarne države (P. Eskobarhero).3 U okviru
koncepta evroregija, regije su »zamišljene kao budući
javnopravni subjekti, donekle nezavisni od subjektiviteta
matičnih država što dovodi do promena u tradicionalnoj
koncepciji suvereniteta i vodi do neke moguće »Evrope
regija«.4 I nazivi koji se u komparativnoj ustavnosti koriste
za ovaj oblik teritorijalne organizacije državne vlasti su
takođe različiti (provincije, autonomije, gradovi, regije,
županije, vojvodstva, oblasti i sl.).
Opšte određenje pojma regiona nalazimo i u
međunarodnim dokumentima, npr. u Deklaraciji Skupštine
1
Videti šire: dr J. Komšić Principi evropskog regionalizma, Filia
asocijacija multietničkih gradova, Novi Sad, 2007. godine, str. 57 – 123.
2
U radu koristimo opšti termin „standardi međunarodnih dokumenata o
regionima.”
3
Videti P. Eskobarhero Ogledi o regionalizmu, Agencija za lokalnu
samoupravu Subotica, 2001. str, 21 – 45.
4
Šire A. Simić Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.
3
evropskih regiona. Pod regionom se, u smislu ove
Deklaracije, podrazumeva »organ javnog prava ustanovljen
na nivou neposredno ispod nivoa države, sa političkom
samoupravom«.5 Otuda sledi da je bitno svojstvo regiona
poseban politički identitet, a oblici u kome se taj identitet
iskazuje mogu biti raznovrsni. To objašnjava i različitost
oblika regionalnog organizovanja i različit položaj regiona u
komparativnoj ustavnosti.6 Uprkos velikoj različitosti oblika
regionalnog uređenja, razlikama u statusu regiona i različitom
sadržaju regionalne autonomije u komparativnim ustavnim
sistemima mogu se istaći neki osnovni principi koji čine set
zajedničkih karakteristika koje odlikuju regionalne države.
2. USTAVI STATUS REGIOA
Status regiona u ustavnom sistemu definišu osnovni

principi koji odlikuju regionalne države. Ovi principi su
definisani međunarodnim dokumentima o regijama kao i
propisima unutrašnjeg prava. Regionalno uređena država je
specifičan oblik složene države koju odlikuje različitost
oblika i specifični odnosi između države (centralne vlasti) i
autonomnih zajednica (regiona). Specifičnost ovih odnosa
ogleda se u državnoj organizaciji regionalno uređenih država.
Državnu organizaciju regionalnih država odlikuje složenost
jer ona »treba da istovremeno sadrži mehanizme koji će
omogućiti ispoljavanje razlika, zatim mehanizme koji će,
kroz usmeravanje i kordiniranje, smanjivati efekte razlika i
mehanizme koji će obezbediti integritet celog državnog i
5
Član 1 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
6
Videti: Zbornik Ogledi o regionalizmu, Agencija za lokalnu
samoupravu, Subotica, 2001; Z. Vacić, B. Mijatović, A. Simić, Z Radović
Regionalizacija Srbije, CLDS, Beograd, 2003; dr J. Komšić Principi
evropskog regionalizma, Novi Sad, 2007. str. 6 – 29; Zbornik radova
Građani i regioni, Subotica, 1994, posebno priloge dr V. Pavlovića O
pojmu regiona i regionalizacije (str. 49 – 52), dr N. Skenderović Ćuk
Koncepcija regionalizma – pluralizam pristupa novim asocijacijama (str.
56 – 60), dr M. Podunavac Politički principi regionalizma (str. 67 – 71) i
dr.
4
društvenog organizma«.7 Ova načela se konkretizuju i
definišu ustavom (ili zakonima) regionalno uređenih država i
oni mogu biti različiti jer zavise od konkretnih prilika u
svakoj od regionalno uređenih država.
»Republika jedinstvena i nedeljiva, priznaje i
unapređuje lokalne autonomije; uvodi u službama koje zavise od
države, najširu administrativnu decentralizaciju; usklađuje načela
i metode svoga zakonodavstva sa potrebama autonomije i
decentralizacije«.8
»Ustav počiva na neraskidivom jedinstvu španske
nacije, zajedničke i nedeljive otadžbine svih Španaca, i priznaje i
garantuje pravo na autonomiju nacionalnosti i regiona koji je
sačinjavaju, kao i na solidarnosti među svima njima«.9
2.1 Opšti okvir
Opšti okvir koji definiše status regiona u ustavnom

sistemu čine: regionalni princip organizacije država, podela
vlasti između različitih nivoa organizacije države,
ustanovljavanje regiona aktima najviše pravne snage, pravo
regiona na samoorganizovanje, različitost tipova i oblika
regionalnog uređenja, posebna ustavna zaštita statusa regiona
i prava na regionalnu samoupravu.
Regionalni princip organizacije država utvrđuju,
već pomenuti, međunarodni dokumenti o regijama. U ovim
dokumentima postavljeni su bitni principi koji postavljaju
osnov i određuju okvire organizacije regionalne države i
regionalne samouprave i definisan je njihov sadržaj. Ovi
principi se konkretizuju propisima unutrašnjeg prava uz
prilagođavanje uslovima i speficičnostima svake države.
Propisima centralne vlasti (ustav ili zakon) garantuje se
regionalna autonomija, regionalni identitet, nadležnosti
regiona i osnovne institucionalne strukture vlasti koje se
7
Videti dr Z. Radović: Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke
odnose, Beograd, 2000. i Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.
8
Član 5 Ustava Italije.
9
Član 5 Ustava Španije.
5
obrazuju na regionalnom nivou.10 Garantovanje statusa
regiona u ustavnom sistemu treba da pruži naročitu zaštitu,
jer se ove garancije u organizacionom i funkcionalnom
smislu mogu umanjiti samo putem ustavne reforme«.11
»Republiku čine Opštine, Pokrajine, Velegradovi,
Regije i država. Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regioni su
autonomni subjekti sa sopstvenim statutima, ovlašćenjima i
funkcijama shodno principima utvrđenim u Ustavu«.12
»Država je teritorijalno organizovana u opštine, pok-
rajine i autonomne zajednice koje budu obrazovane. Sve ove
jedinice uživaju autonomiju u upravljanju sopstvenim intere-
sima«.13
Za regionalno uređenu državu karakteristična je
podela vlasti (raspodela nadležnosti) između organa cent-
ralne vlasti, lokalnih vlasti i regionalnih vlasti. Podela
kompetencija između različitih nivoa organizacije vlasti
(vertikalna podela vlasti) predstavlja ujedno i specifičan vid
ograničenja vlasti,14 jer u okviru, u osnovi istovrsne funkcije
državne vlasti uspostavlja više nosilaca vlasti među kojima su
kompetencije podeljene i razlikuju se po sadržaju, obimu i
kvalitetu.
Obrazovanje regiona. Regioni se ustanovljavaju
ustavom (npr. Belgija, Italija) ili se ustavom načelno
garantuje pravo na regionalnu samoupravu, pravo na regio-
nalno organizovanje i ustanovljava naročita procedura po
kojoj se obrazuju regioni (npr. Španija). U nekim ustavnim
sistemima (npr. Francuska) pravo na regionalnu samoupravu
i obrazovanje regiona reguliše se zakonom.
Pravo regiona na samoorganizovanje. Pravo
regiona na samoorganizovanje je osnova autonomije regiona.
Autonomija regiona pretpostavlja garantovanje određenog
10
11
Videti P. Eskobarhero u Ogledi o regionalizaciji, Agencija za lokalnu
samoupravu, Subotica, 2001. godine, str. 25 – 41.
12
Član 114 stav 1 Ustava Italije.
13
Član 137 Ustava Španije.
14
Šire dr V. Stanovčić Podela vlasti, Zbornik Građanin u pravnom
sistemu SR Jugoslavije, Beograd, 1999. godine str. 297 – 317.
6
nivoa i sadržaja samouprave stanovništva na područjima koja
odlikuju specifičnosti koje oblikuju poseban identitet.
Poseban identitet regiona iskazuje se i kroz pravo na
regionalnu samoorganizovanje. Region ima pravo da aktom
samoorganizovanja (konstitutivni akt regije) uredi sopstvenu
organizaciju i nadležnost.15 Po svom obliku konstitutivni akt
regiona može biti ustav, statut ili neki drugi zakonski akt.
Bitno svojstvo tog akta, nezavisno od njegovog naziva, je
njegov status u pravnom sistemu. Konstitutivni akt regiona
čini »deo pravnog poretka države na najvišem nivou«,16 a
donosi ga region samostalno ili uz saglasnost organa
centralne vlasti.
Zaštita prava na regionalnu samoupravu. Status
regiona u ustavnom sistemu posebno je zaštićen. Zaštita
prava na regionalnu samoupravu u pravnom poretku
obezbeđuje se garantovanjem različitih instrumenata koji
regionima stoje na raspolaganju u cilju zaštite prava kao i
različitim procedurama koje obezbeđuju učešće regiona u
donošenju odluka koje se odnose na status regiona i njegove
nadležnosti.
2.2 Oblici regionalizma
Status regiona obrazovanih u okviru iste države može

biti različit17 zavisno od istorijskih, političkih, socijalnih i
kulturnih odlika područja na kome se obrazuje region. U
regionalno uređenoj državi mogu se obrazovati monotipski
regioni, ali je takođe moguće obrazovati regione koji imaju
različit status u ustavnom sistemu. To je tzv. asimetrični
regionalizam čija su karakteristika politipski regioni. Koncept
asimetričnog regionalizma prihvaćen je u više evropskih
država.
15
16
17
7
Komparativna ustavnost pruža primere različitih
oblika regionalizma. U osnovi pristupa regionalizaciji stoje
dva koncepta.
Prvi je administrativni koncept. U okviru ovog
koncepta regioni su definisani kao oblik teritorijalne podele
države na administrativne jedinice. Ovakav tip regiona
predstavlja jedan oblik administrativne decentralizacije. U
osnovi je karakterističan za unitarne države. Status regiona u
ustavnom sistemu, u ovom tipu regionalne države, bitno se ne
razlikuje od statusa jedinica lokalne samouprave.
Drugi je politički koncept koji region definiše kao
oblik podele vlasti u kome regioni uživaju političku
samoupravu i autonomiju. Kao oblik političke samouprave,
region je »izraz posebnog političkog identiteta«.18 Regioni
koji su obrazovani na ovom principu uživaju političku
samoupravu. Politička samouprava se ogleda u pravu regiona
da, izražavajući svoju političku volju »usvoji oblik političke
organizacije koji smatra najpovoljnijim«.19 Otuda različit
ustavni status regiona koji su obrazovani na ovom principu.
Prema načinu nastanka razlikuju se tri osnovna tipa
regiona: regioni koji su nastali kao izraz administrativno –
teritorijalne podele unitarnih država kao poseban vid lokalne
samouprave (npr. Grčka, Portugalija); regioni koji nastaju u
procesu prilagođavanja postojećih oblika teritorijalne organi-
zacije principima regionalnog uređenja države (npr. Švedska,
Nemačka, Holandija) i regioni (npr. Španija, Italija) koji
predstavljaju vid »institucionalne regionalizacije koja podra-
zumeva uvođenje regiona u strukturu vlasti kao političkih
entiteta koji u sebi sadrže i svojstvo decentralizovanih organa
vlasti ali prevashodno svojstvo političke autonomije«.20
18
19
20
Videti dr Z. Radović: Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke
odnose, Beograd, 2000, str. 33 – 40, kao i ista autorka Regionalizacija
Srbije, Beograd, CLDS, 2003.
8
Ako se kao kriterijum razlikovanja regiona uzmu u
obzir osnovna svojstva koja određuju regionalni identitet
pojedinog regiona, tada razlike među regionima nastaju,
zavisno od faktora koji su presudno uticali i utiču na
oblikovanje političkog identiteta konkretnih regiona. To
mogu biti: geografski položaj (npr. Alandska ostrva,
Grenland); zajednička istorijska, kulturna i privredna obeležja
(npr. Španija, Italija); specifičan kulturni identitet oblikovan
multietničkim sastavom stanovništva (npr. Španija, Italija);
osoben etnički sastav stanovništva (npr. Škotska, Vels).
Najčešće politički identitet regiona oblikuje više faktora.
»Regionalizaciju i sa njom povezano stvaranje teritorijalnih
autonomija najrazličitijeg stepena, snažno zastupaju svi oni
koji polaze od istorijskih, kulturnih, jezičkih, etničkih,
konfesionalnih i geografskih posebnosti određen ih oblasti –
koje žele očuvanje, kao i razvoj svojih individualnosti i
identiteta koji se, manje ili više razlikuju od onog opšteg ili
nacionalnog«.21
3. ADLEŽOSTI REGIOA
Nadležnost regiona obuhvata skup različitih poslova

koje organi obrazovani na regionalnom nivou ostvaruju u
različitim oblastima. Nadležnosti regiona određuju stepen,
sadržaj, kvalitet i obim regionalne samouprave. Međunarodni
dokumentima o regionima navode, na opšti način, oblasti u
kojima se prostiru nadležnostik regiona i upućuju na propise
unutrašnjeg prava koji definišu okvir i sadržaj nadležnosti
regiona u konkretnoj državnoj zajednici.
3.1 Principi raspodele nadležnosti
Nadležnosti regiona garantuju se propisima koje

donosi centralna vlast koji u ustavnom sistemu imaju status
21
Videti A. Simić Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.
9
najvišeg pravnog akta (ustav ili posebni zakon) kao i
konstitutivnim aktom regiona (ustav ili statut)22 kao i aktima
međunarodnog prava.23 Raspodela nadležnosti između države
i regiona počiva na dva osnovna principa koji se primenjuju
kumulativno. To su princip političke decentralizacije i princip
supsidijarnosti.
Politička decentralizacija, što je osnovni smisao
regionalizacije, predstavlja podelu vlasti između različitih
nivoa vlasti. U tom kontekstu regionalizacija predstavlja
»proširenje demokratske osnove vlasti«, a »središnja vlast
postupno gubi apsolutnu dominaciju, odnosno pravo i mo-
gućnost mešanja u sve poslove pojedinih regiona i lokalnih
zajednica«. 24 Ujedno, ova vertikalna podela vlasti je i osoben
oblik uzajamnog ograničavanja vlasti koje se obrazuju na
različitim nivoima. »Lokalna (i regionalna) samouprava je (ili
bi mogla i morala da postane) i oblik učešća u raspodeli
jednog znatnog dela moći, vlasti i nacionalnog dohodka.«25
Princip supsidijarnosti definiše se kao opšta pretpos-
tavka nadležnosti u korist lokalne zajednice kao primarnog
oblika samouprave građana. U lokalnoj zajednici se obavljaju
svi oni poslovi koji izričito nisu stavljeni u nadležnost drugim
nivoima vlasti, uz taksativno navođenje nadležnosti kojima
raspolažu viši nivoi vlasti. Primena ovog principa pri
raspodeli nadležnosti nalaže da se nadležnosti svih drugih
(viših) nivoa vlasti utvrđuju primenom metoda enumeracije
(taksativno, poimenično navođenje nadležnosti). Princip
subsidijarnosti pretpostavlja da se nadležnosti regiona ne
smeju ograničiti od strane centralne ili lokalnih vlasti zadira-
njem bilo koje od njih u domen nadležnosti regionalnih
vlasti. Ovo ograničenje primenjuje se i na odnos regionalnih
vlasti prema lokalnim vlastima. Nadležnosti regiona ne smeju
ograničavati niti zadirati u izvorne nadležnosti lokalnih vlasti.
22
23
Član 4 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
24
Dr V. Stanovčić: Op.cit. str. 308.
25
Dr V. Stanovčić: Op.cit. str. 308.
10
«Regije imaju isključivu‚ nadležnost u svim pitanjima
koja nisu izričito zadržana za državni nivo»26
Cilj koji se nastoji ostvariti uvažavanjem načela
političke decentralizacije i načela supsidijarnosti pri raspo-
deli nadležnosti između države i regiona je demokratizacija.
U ovom slučaju to znači takvu raspodelu nadležnosti koja
omogućuje da se na svim različitim nivoima vlasti u proces
odlučivanja neposredno uključe građani, da građani imaju
realnu molgućnost da ostvare demokratsku kontrolu vlasti
kao i da se odluke donose na nivou koji je najbliži građanima.
U nacionalnom zakonodavstvui ovi principi se garantuju a
njihov sadržaj detaljnije reguliše ustavom ili posebnim
zakonima koji regulišu teritorijaklnu organizaciju države.
»Shodno principu subsidijarnosti Država, Regije, Vele-
gradovi, Provincije i Opštine podržavaju autonomne inicijative
koje pokreću građani, individualno ili udruženo u cilju sprovo-
đenja aktivnosti od opšteg interesa.«27
3.2 Obim i sadržaj nadležnosti regiona
Domen nadležnosti regiona i sadržaj ovlašćenja

kojima raspolažu regionalni organi garantuju se propisima
koje donose organi centralne vlasti (ustav ili zakon) kao i
konstitutivnim aktom regiona (ustav, statut), ali i aktima
međunarodnog prava.28 Aktima međunarodnog prava utvr-
đuju se osnovni principi na kojima počivaju nadležnosti
regiona, određuje se priroda njihovih nadležnosti i navodi
okvirni sadržaj ovlašćenja kojima raspolažu regioni.
Regioni imaju tri osnovne grupe nadležnosti: izvorne
(originerne) nadležnosti, prenete (poverene) nadležnosti
(poslove) i konkurentne nadležnosti. Priroda ovih nadležnosti
je različita.
Izvorne nadležnosti čine skup ovlašćenja i poslova
koje regioni obavljaju samostalno i koje »ne mogu biti pod
26
27
28
11
uticajem ili ograničene ustavom, nacionalnim ili međuna-
rodnim zakonom«.29 Izvorne nadležnosti regiona obuhvataju
poslove koji omogućuju da se kroz njihovo obavljanje
praktično ostvaruju »politike specifične za svaki region«.30
Regioni uživaju finansijsku samostalnost. Oni raspolažu
sopstvenim izvorima prihoda za finansiranje izvornih nad-
ležnosti. Izvorne nadležnosti regiona utvrđuju se i garantuju
ustavom ili odgovarajućim zakonom kao i konstitutivnim
aktom regiona.
«Regije imaju isključivu‚ nadležnost u svim pitanjima
koja nisu izričito zadržana za državni nivo».31
Okvirni sadržaj nadležnosti koje se ostvaruju na
regionalnom niovou definiše princip prema kome »region
odgovara za sve nadležnosti koje imaju pretežno regionalnu
dimenziju«,32 a u ustavu se preciziraju oblasti u kojima se
prostire nadležnost regionalnih organa.33 Oblasti u kojima se
prostire nadležnost regiona okvirno su definisane međunarod-
nim dokumentima o regionima i obuhvataju: regionalne
ekonomske politike, regionalno planiranje, izgradnju i
stambenu politiku, telekomunikacije i saobraćajnu strukturu,
energiju i životnu sredinu, poljoprivredu i ribolov, obrazo-
vanje na svim nivoima, univerzitete i istraživački rad, kulturu
i informisanje, zdravstvo, turizam, razonodu i sport, policiju i
javni red.
Iako regioni uživaju samostalnost u obavljanju izvor-
nih nadležnosti, oni su dužni da se prilikom ostvarivanja ovih
nadležnosti rukovode načelom harmonizacije.34 Načelo
harmonizacije nalaže regionalnim vlastima da međusobno
sarađuju i sporazumevaju se i kada ostvaruju svoje izvorne
nadležnosti. Smisao ovog načela je da se aktivnosti koje se, u
domenu izvornih nadležnosti regiona, odvijaju na nivou
29
30
Član 4 staav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
31
32
33
Npr. član 148 Ustava Španije, član 117 stav 1 Ustava Italije.
34
12
regiona sporazumno usklađuju imajući u vidu činjenicu da su
regioni formirani u okviru jedne države, uprkos raznoli-
kostima i osobenostima koje ih odlikuju, povezani nizom
zajedničkih interesa.
»Država može doneti zakone kojima će se ustanoviti
neophodna načela za usklađivanje normativnih propisa autonom-
nih zajednica, čak i u slučaju materija datih im u nadležnost, ako
to zahteva opšti interes. Generalni kortes ceni ovu neophodnost
apsolutnom većinom u svakom domu«.35
Pored izvornih nadležnosti region može obavljati i
druge poslove. Ove poslove su na regionalne organe vlasti
delegirani od strane organa centralne vlasti ili organa lokalne
samouprave. To su prenete nadležnosti (povereni poslovi).
Ovlašćenja regiona su u tom slučaju definisana po kvalitetu,
u obimu i sadržaju koji utvrđuju organi koji su na region
preneli deo svojih nadležnosti. Prenete nadležnosti definišu
se na takav način da regionalnim organima ostavljaju slobodu
odlučivanja koja im omogućuje da »u granicama zakona...
prilagode rad uslovima koji su specifični u regionu«, da
prilagode ostvarivanje ovih nadležnosti organizacionoj struk-
turi regiona, efikasnosti, kao i potrebama i željama stanovni-
ka regiona.36 Ova načela definišu se bliže ustavom i odgova-
rajućim zakonima.
»Generalni kortes može u materijama koje spadaju u
državnu nadležnost dati svim ili pojedinim autonomnim zajed-
nicama ovlašćenje da same donose zakonske norme u okviru
načela, osnova i direktiva utvrđenih zakonom te države... Država
može organskim zakonom preneti ili delegirati autonomnim
zajednicama nadležnosti koje spadaju u materije u kojima je
država titular, i to one nadležnosti koje su po svojoj prirodi
podobne za prenošenje ili delegiranje. Zakonom će se u svakom
posebnom slučaju predvideti odgovarajuće prenošenje finansij-
skih sredstava, kao i oblici kontrole koje država rezerviše za
sebe«.37
35
Član 150 stav 3 Ustava Španije.
36
37
Član 150 stavovi 1 i 2 Ustava Španije.
13
#ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti omogu-
ćuje izvestan stepen samostalnosti pri njihovom ostvarivanju
na regionalnom nivou zavisno od regionalnih prilika kao i od
potreba stanovnika regiona. Organ koji na region prenosi
obavljanje određenih poslova dužan je da obezbedi i finan-
sijska sredstva neophodna za ostvarivanje prenete nadležnosti
(poverenog posla). Aktom o prenošenju nadležnosti utvrđuju
se, takođe, i finansijska sredstva (izvori sredstava i obim)
koja su neophodna za ostvarivanje prenetih nadležnosti.38
Načelo harmonizacije pri ostvarivanju izvornih nad-
ležnosti i princip prilagođavanja nadležnosti prilikom ostvari-
vanja prenetih nadležnosti su dva kompatibilna načela. Ova
načela uvažavaju regionalne posebnosti i omogućuju njihovo
iskazivanje uz istovremeno očuvanje neophodne povezanosti
između regiona u okviru određene državne zajednice.
Konkurentne nadležnosti obuhvataju skup poslova u
oblastima u kojima država (organi centralne vlasti) zadržava
određene kompetencije uz garantovanje prava regiona da u
istim materijama ostvaruju deo nadležnosti preko svojih
organa. U ovom slučaju ne radi se, dakle, o raspodeli
nadležnosti između centralne vlasti i regionalnih vlasti u
različitim materijama, već o prirodi, kvalitetu i obimu
nadležnosti koju, u istoj oblasti društvenih odnosa, ostvaruju
organi centralne vlasti odnosno organi koji se obrazuju u
regionu, ali se obim i kvalitet njihovih nadležnosti razlikuju.
Centralna vlast za sebe zadržava najčešće pravo da reguliše
osnovna pitanja u određenom domenu (osnove sistema,
principe ili načela na kojima počiva regulisanje određenih
društvenih odnosa i sl.) dok regionalnim vlastima pripada
pravo da, u okvirima koje postavlja nacionalno zakono-
davstvo, bliže regulišu određena pitanja i konkretizuju ih
saglasno interesima i potrebama stanovnika regiona. Primere
38
Član 5 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona i član 5 stav 2
Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
14
ovakvog načina raspodele nadležnosti između centralne vlasti
i regiona nalazimo u Ustavu Italije39 i Ustavu Španije.
«Generalni kortes može u materijama koje spadaju u
državnu nadležnost dati svim ili pojedinim autonomne zajednice
ovlašćenje da same donose zakonske norme u okviru načela,
osnova i direktiva utvrđenih zakonom države».40
3.3 Priroda i vrste nadležnosti regiona
U oblastima koje obuhvataju nadležnosti regiona,

sadržaj ovlašćenja regionalnih organa obuhvata dve osnovne
vrste poslova. Ovi poslovi se iskazuju kroz: pravo regiona da
regulišu odnose i donose regionalne propise (zakone,
odluke) i ovlašćenje regionalnih vlasti vezana za izvršavanje
propisa. U domenu nadležnosti regionalnih organa je
izvršavanje propisa koji se donose na regionalnom nivou na
osnovu izvornih nadležnosti regiona kao i u domenu prenetih
nadležnosti. Pored toga, u regionalno uređenoj državi, u
nadležnosti regionalnih organa je i izvršavanje nacionalnog
zakonodavstva. Princip odgovornosti regiona za izvršavanje
nacionalnog zakonodavstva »trebalo bi da bude opšte
pravilo« u regionalno uređenim državama.41 Regionalni
organi su odgovorni ne samo za sprovođenje propisa donetih
od strane regionalnih organa i na nivou regija, već i od strane
centralnih organa vlasti.
«Ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata poverava
se Državi u stvarima u kojima isključivu zakonodavnu vlast
ukoliko ne delegira takvo ovlašćenje Regijama.
Ovlašćenje za izdavanje podzakonskih akata delegira se
Regijama u svim drugim stvarima.
Opštine, Autonomne pokrajine i Velegradovi imaju
zakonodavnu vlast u vezi sa organizovanjem i izvršavanjem
funkcija koje su im dodeljene».42
39
40
41
42
15
U domenu izvršavanja propisa (poslovi izvršne vlasti)
pretpostavku nadležnosti regiona potvrđuju i međunarodni
dokumenti - Deklaracija skupštine evropskih regiona43 kao i
Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, koja
dopušta i odstupanje od osnovnog principa prema kome su
regioni nadležni za izvršavanje propisa. Odstupanje je
opravdano i legitimno u slučaju vanrednih okolnosti u kojima
poslove izvršne i administrativne vlasti preuzima država.
4. UČEŠĆE REGIOA U OBAVLJAJU

DRŽAVIH POSLOVA
Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju državnih

poslova koji predstavljaju nadležnosti centralne vlasti.44
Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su različiti kao
što je različit i sadržaj u kome se pravo regiona da učestvuju
u poslovima iz domena nadležnosti centralne vlasti iskazuje
na institucionalnoj ravni (procedure, organizacija i
instrumenti). Regioni participiraju u zakonodavnoj, izvršnoj i
sudskoj vlasti države, ali na različite načine, u različitim
oblicima i sa različitim sadržajem.
Osnovni principi na kojima počivaju odnosi između
države i regiona su međusobno poštovanje, saradnja i soli-
darnost. Oni definišu okvir i predstavljaju osnovu na kojoj se,
u regionalno uređenoj državi, izgrađuju odnosi između drža-
ve i regiona.
Nacrt Evropske povelja o regionalnoj samoupravi
utvrđuje princip učešća regiona u donošenju odluka central-
nih vlasti, osobito u slučaju kada regulativa centralne vlasti
»može promeniti obim regionalne samouprave ili uticati na
interese regiona«.45 Oblici učešća regiona u poslovima
43
44
Šire: dr M. Pajvančić Participation of the Autonomous Province in
State Affairs: European Standards and Domestic Legislation, Zbornik
Essays on regionalisation – 2, Local Democracy Agency, Subotica, 2005,
str. 22 – 33.
45
16
centralne vlasti uključuju više mogućnosti među kojima su:46
reprezentovanje regiona u organima centralne vlasti
(»odgovarajuće predstavništvo regiona u zakonodavnim i
administrativnim organima«47), procedure uključivanja
regiona u proces odlučivanja na nivou centralne vlasti
(»procedure rasprave i konsultovanja između organa države i
svakog zainteresovanog regiona«48), saradnju organa
centralne vlasti i regionalnih tela (»konsultovanje između
organa centralne vlasti i struktura koje predstavljaju
regione«49).
Principi koje utvrđuje Nacrt Evropske povelje o regio-
nalnoj samoupravi potvrđeni su i bliže određeni u Deklaraciji
Skupštine evropskih regiona50 u kojoj su istaknuti način i
oblici uključivanja regiona u organe na centralnom državnom
nivou. Precizira se da će regioni imati »odgovarajuću ulogu u
zakonodavnim telima države«,51 a nacionalnom zakono-
davstvu prepušta da operacionalizuje i bliže reguliše oblike,
procedure, sadržaj i instrumente koji omogućuju regionima
da ostvare to pravo. Nalaže se državama da »u okviru svojih
nadležnosti obezbede koordinaciju učešća regionalnih institu-
cija u državnim procesima odlučivanja, u slučajevima kada se
te odluke odnose na nadležnosti regiona«.52 Predviđa se
učešće regiona »u postavljanje sudskih organa odgovornih za
rešavanje sporova oko podele vlasti između države i regi-
ona«53 i utvrđuju institucionalni okvire rešavanja sporova
između regiona i države (centralne vlasti). Sporovi između
regiona kao i sporovi između regiona i centralne vlasti reša-
vaju se u sudskom postupku ili arbitražom,54 a nacionalno
46
47
Član 9 stav 2 alineja 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
48
Član 9 stav 2 alineja 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
49
Član 9 stav 2 alineja 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona
50
Član 7 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
51
52
53
54
Član 7 stav 3 in fine Deklaracije skupštine evropskih regiona.
17
zakonodavstvo precizira institucionalni okvir (organe koji o
tome odlučuju, procedure i instrumente) kao i oblike i način
ostvarivanja zaštite prava na regionalnu samoupravu.
Učešće regiona u državnim poslovima ima svoj
organizacioni i proceduralni vid. Organizacioni vid se iskazu-
je kroz institucionalni okvir, posebno kroz oblike i forme
reprezentovanja, dok se proceduralni manifestuje u pravnom
okviru i instrumentima koji obezbeđuju učešće regiona u
odlučivanju na centralnom nivou vlasti. Oni su povezani,
komplementarni i međusobno se dopunjuju. Pomenućemo
samo značajnije.
4.2 Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti organa

na centralnom nivou
Učešće regiona u ostvarivanju zakonodavne vlasti

koja se realizuje na nivou centralnih organa državne vlasti
ostvaruje se na dva osnovna načina: izborom predstavnika
regiona u zakonodavno telo centralne vlasti i procedurama
konsultovanja regionalnih organa prilikom odlučivanja naro-
čito u vezi sa pitanjima od regionalnog značaja kao i onima
koja se odnose na status regiona
Reprezentovanje regiona u zakonodavnom telu
centralne vlasti je jedan od oblika učešća regiona u zakono-
davnoj vlasti centralnih organa. Ovaj princip ostvaruje se u
različitim oblicima u komparativnoj ustavnoj praksi.55
U jednodomnim parlamentima pravo regiona na rep-
rezentovanje u zakonodavnom telu inkorporirano je u izborne
sisteme Portugalije, Finske i Danske. U ovim zemljama pravo
regiona na reprezentovanje u zakonodavnom telu uživa
ustavnu zaštitu.
55
Šire: dr M. Pajvančić Struktura parlamenata i reprezentovanje regija,
Zbornik radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93
– 102 kao i dr M. Pajvančić Izborno pravo, Novi Sad, 2008, str. 259 –
261.
18
U Porugaliji izborne jedinice obrazuju se na bazi
okruga kao oblika teritorijalnog organizovanja. Od ovog
osnovnog pravila predviđeno je odstupanje (asimetrija) za
autonomne regione Maderu i Azorska ostrva koji, svaki za
sebe čine posebnu izbornu jedinicu. U Finskoj se poseban
status Alandskih ostrva odražava i na reprezenovanje u
parlamentu. Alandi su posebna izborna jedinica. Ovakav
status obezbeđuje Alandima reprezentovanje u parlamentu. U
Danskoj je regionalni princip reprezentovanja zastupljen pri
formiranju izbornih jedinica, kao i pri raspodeli tzv. dodatnih
mandata. Granice izbornih jedinica oblikovane su prema
područjima nekadašnjih grofovija. Specifična asimetrija u
reprezentovanju obezbeđuje se za Farska ostrva i Grenland.
Svako predstavlja posebnu izbornu jedinicu, a u parlamentu
ih predstavljaju po dva poslanika. Od ukupno 179 poslaničkih
mesta u parlamentu 135 se deli primenom proporcionalnog
pravila. Preostalih 40 mandata dodeljuju se naknadno, a
pravo na učešće u raspodeli ovih mandata stiču liste koje
ispune jedan od uslova propisanih izbornim zakonom. Među
uslovima za sticanje prava na učešće u naknadnoj raspodeli
mandata su čak dva koja se oslanjaju na regionalni princip.
Prvi, da lista osvoji poslanički mandat barem u dva od tri
regiona i drugi da lista osvoji barem ½ glasova u svakoj od
izbornih jedinica u regionu.
U dvodomnim parlamentima federalnih država pri
izboru doma koji reprezentuje građane uključen je regionalni
princip. U Austriji se pri izboru Nacionalnog veća izborne
jedinice obrazuju tako da područje na kome se prostiru mora
odgovarati podeli države na federalne jedinice. Ovo pravilo
uživa ustavnu zaštitu.56 Regionalni princip primenjuje se pri-
likom obrazovanja izbornih jedinica u federalnim jedinicama.
I prilikom raspodele mandata regionalni princip nalazi svoje
mesto. Raspodela mandata se obavlja na tri nivoa. Mandati se
najpre distribuiraju na regionalnom, potom na nivou fede-
56
Član 26 stav 2 Ustava Austrije.
19
ralnih jedinica i najzad na nivou cele zemlje. U #emačkoj
prilikom izbora Bundestaga kao doma koji reprezentuje
građane, izborne jedinice za izbor polovine ili više poslanika
ovog doma koji se biraju sa izbornih lista prema propor-
cionalnom sistemu, formiraju se za svaku od federalnih
jedinica.
U dvodomnim parlamentima unitarnih država bele-
žimo različite vidove reprezentovanja teritorijalnih zajednica
u drugom domu parlamenta. Sastav ovog doma se razlikuje, a
oblici u kojima se regionalna struktura države iskazuje prili-
kom izbora poslanika u ovaj dom su specifični. Specifičnost
se ogleda u načinu izbora, postavljanju granica na kojima se
prostiru izborne jedinice, garancijama minimalnog broja
poslanika koji reprezentuju regiju, direktnim ili posrednim
izborima, asimetričnom načinu reprezentovanja. U Fran-
cuskoj je skupština dvodomna. Čine je Narodna skupština i
Senat. Poslanici se biraju posredno. Izborno telo za izbor
poslanika Senata čine poslanici Narodne skupštine, članovi
regionalnih veća, članovi opštih veća, i delegati opštinskih
veća. Struktura elektorskog kolegijuma za izbor Senata
pokazuje da je, čak i u visoko centralizovano uređenoj državi,
za kakvu Francuska slovi, regionalni princip reprezentovanja
našao svoje mesto. Način izbora poslanika Senata uređen je
Ustavom57 i uživa ustavnu zaštitu. Parlament Holandije je
dvodoman i čine ga Prvo i Drugo veće. Poslanici drugog veća
biraju se neposredno i reprezentuju građane. Poslanici prvog
veća reprezentuju pokrajine, biraju se posredno, a izbor je
poveren pokrajinskim savetima. U Belgiji je parlament,
takođe dvodoman. Čini ga Veće poslanika koje se bira
neposredno i Senat. Senat broji 71 poslanika od kojih se deo
(40) bira neposredno, deo (21) delegiraju veća zajednica, a
deo (10) su kooptirani poslanici koje biraju prve dve
kategorije poslanika Senata – oni izabrani na neposrednim
izborima i oni delegirani od strane veća zajednica. Regionalni
57
Član 24 Ustava Francuske.
20
princip zastupljen je ne samo u strukturi poslaničkih mesta u
Senatu, već i pri formiranju izbornih jedinica u kojima se
biraju oni senatori o čijem izboru odlučuju građani. Granice
izbornih jedinica se najvećim delom podudaraju sa podelom
zemlje na flamansku, valonsku i briselsku pokrajinu. Pored
toga, regionalni princip reprezentovanja prihvaćen je i pri
određivanju broja članova Senata koji se biraju neposredno.
Broj ovih članova Senata se određuje srazmerno broju sta-
novnika svake pokrajine. Način izbora propisan je Ustavom
Belgije i uživa ustavnu zaštitu.
Posebno su zanimljivi primeri Španije i Italije. Ove
države se često ističu kao primer regionalnih država u Evropi.
Parlament (Generalni Kortes) Španije je dvodoman i
čine ga Kongres i Senat. Regionalni princip primenjen je pri
izboru Senata, ali, u specifičnom obliku on se primenjuje i pri
izboru poslanika Kongresa. Prema Ustavu Španije »Senat je
dom teritorijalnog predstavništva«.58 Ustav regulišei način
izbora senatora na regionalnom principu, pa ovaj princip
uživa i ustavnu zaštitu. Svi senatori ne biraju se na isti način.
Deo senatora (204) bira se neposredno. Osnovni princip pri
njihovom izboru je jednaka zastupljenost svake pokrajine u
Senatu. Svaka pokrajina bira jednak broj senatora (po 4
senatora) nezavisno od svoje veličine, broja stanovnika,
ekonomske snage i dr. Neposredan izbor senatora organizuje
se u okviru autonomnih zajednica. Od ovog osnovnog pravila
postoje odstupanja, dakle, određena asimetrija, koju utvrđuje
sam Ustav.59 Izuzetak su tzv. velika ostrva, mala ostrva i dva
grada. Po tri senatora bira svako od velikih ostrva (Velika
Kanarska, Majorka i Tenerife), a po jednog senatora biraju
ostrva ili grupe ostrva (ukupno 7) i to: Ibica – Formantera,
Minorka, Fuerteventura, Gomera, Hiero, Lanzarote i La
Palma. Na posletku, prema izričitoj ustavnoj normi60 dva
grada Seuta i Melije biraju po dva senatora. Pored
58
59
Član 69 stavovi 3 i 4 Ustava Španije.
60
21
neposredno izabranih senatora, deo poslanika u Senatu (47)
bira se posredno. Izbor ovih senatora poveren je zako-
nodavnim telima autonomnih zajednica ili, ukoliko ona ne
postoji drugi najviši kolegijalni organ u autonomnoj
zajednici.
Manje je poznato da se i prilikom izbora poslanika u
Kongres koji je predstavništvo građana, takođe vodi računa o
regionalnom načelu, kao i da je ovo načelo utvrđeno
Ustavom i da uživa ustavnu zaštitu. Pri izboru poslanika koji
reprezentuju građane granice izbornih jedinica postavljene su
tako da svaka autonomna zajednica predstavlja jednu izbornu
jedinicu,61 a broj poslanika koji se bira u svakoj od njih
ponaosob srazmeran je broju stanovnika. Primenom propor-
cionalnosti pri utvrđivanju broja poslanika koje u Kongres
biraju građani, građani svake od autonomnih zajednica
predstavljeni su sa po 3 poslanika. Pored toga, za svaku
autonomnu zajednicu rezervisano je najmanje po jedno
poslaničko mesto u Kongresu. Svojevrsna asimetrija u
reprezentovanju regiona predviđena je Ustavom za gradove
Seutu i Meliju za koje je rezervisano po jedno poslaničko
mesto u Kongresu.
Parlament Italije čine Veće poslanika i Senat.
Poslanici i senatori biraju se neposredno izuzev senatora po
položaju i najviše do 5 senatora koje može imenovati
Predsednik Republike.62 Osnovni princip izbora Senata je
regionalni princip. To izričito utvrđuje Ustav.63 Izborne
jedinice formiraju se na regionalnoj osnovi. Od ukupno 315
senatora 238 poslanika bira se po većinskom sistemu, a 77
poslanika po proporcionalnom principu. Za svaki region
rezervisan je određeni, minimalni broj poslaničkih mesta.
Ustav utvrđuje da ni jedan region neće imati manje od sedam
senatora,64 ali dopušta asimetriju u dva pravca. Region može
61
62
63
64
22
imati i veći broj poslanika u Senatu, srazmerno broju
stanovnika. Regije Molise i Valle d Aosta, prema samom
Ustavu imaju manji broj senatora i to: Molise dva, a Valle d
Aosta jednog. Poseban status ovih regiona ima konsekvence i
na princip po kome su ovi regioni reprezentovani u Senatu.
Regionalni princip inkorporiran je i u izbor Veća
poslanika. Ovo veće broji 630 poslanika od kojih se veći broj
(475) bira po većinskom principu u uninominalnim izbornim
jedinicama. Preostalih 155 poslanika ovog doma bira se po
proporcionalnom principu. Regionalni princip u izbornom
zakonodavstvu primenjen je pri oblikovanju izbornih jedi-
nica. Uninominalne izborne jedinice grupušu se u izborne
okruge čije područje je podudarno sa područjem regiona i
jedinica teritorijalne organizacije.
Pored neposrednog reprezentovanja regiona u
zakonodavnom telu centralne vlasti u komparativnoj ustavnoj
praksi postoje i drugi oblici učešća regiona u ostvarivanju
poslova iz domena nadležnosti centralne vlasti. Učešće
regiona u poslovima centralne vlasti obezbeđuje se i uspos-
tavljanjem različitih procedura konsultovanja regiona o
određenim pitanjima koja su u nadležnosti centralne vlasti i o
kojima odlučuju organi centralne vlasti, a koja su značajna za
status regiona.
U određenim oblastima država može donositi odluke
ili preduzimati određene mere samo uz prethodnu saglasnost
regiona.65 Saglasnost regiona potrebna je prilikom donošenja
odluka koje »imaju uticaja na nadležnost ili interese
regiona«.66 To se posebno odnosi na odluke koje utiču na
finansiranje regiona ili »obim njihovih zakonodavnih nad-
ležnosti«,67 kao i prilikom odlučivanja o promeni granica
regiona.68
65
66
67
68
Član 16 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
23
5. FIASIJSKA AUTOOMIJA REGIOA
Važan element regionalne samouprave je finansijska

autonomija regiona. Osnovno pravilo finansiranja nadležnosti
regiona je načelo da regioni imaju prihode neophodne za
obavljanje svojih nadležnosti. To mogu biti sopstveni prihodi
regiona ili pravo regiona na određeni deo prihoda od
nacionalnih poreza.69 Okvir i sadržaj finansijske autonomije
regiona reguliše se ustavom ili zakonom. Finansijska sredstva
namenjena ostvarivanju nadležnosti regiona obezbeđuju se u
poreskom sistemu, a sredstva koja stoje na raspolaganju
regionu i kojima raspolažu regionalni organi moraju biti
dovoljna za nesmetano obavljanje izvornih i prenetih
nadležnosti regiona. Finasijske prihode regiona čini nekoliko
izvora: sopstveni porezi regiona, porezi koje prikuplja država
a od kojih deo pripada regionu i drugi izvori među kojima je
svakako najznačajniji onaj koji region ostvaruje po osnovu
prava na pristup tržištu kapitala.
«Prihode autonomnih zajednica sačinjavaju:
1. porezi koje država delimično ili potpuno ustupi; prirezi na
državne poreze i drugi oblici učešća u prihodima države;
2. sopstveni porezi, takse i posebni doprinosi;
3. doprinosi iz fonda za kompenzacije među različitim područ-
jima i druga davanja na teret opšteg budžeta države;
4. prihodi od sopstvene imovine i privatnopravni prihodi;
5. proizvodi kreditnih operacija.»70
Sopstveni porezi regiona su jedan od najvažnijih
pokazatelja finansijske samostalnosti regiona. Nacionalnim
zakonodavstvom garantuje se pravo regiona da »prikuplja
poreze i odredi izvore prihoda od poreza«, kao i da »utvrdi
kriterijume za određivanje sopstvenih poreza, nameta i
taksi«.71 Sopstvene izvore prihoda region određuje i reguliše
u obimu i okvirima koje definišu ustav i zakoni.72 Finansijska
69
70
Član 157 stav1 Ustava Španije.
71
72
24
samostalnost regiona ogleda se i u pravu regiona da »odrede
dodatni procenat na poreze koje ubiraju drugi javni organi«.73
Izvorne nadležnosti regiona po pravilu se finansiraju iz
sredstava koje samostalno određuje i ubira region.
»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije, imaju finan-
sijsku autonomiju u pogledu prihoda i rashoda. Opštine, Pok-
rajine, Velegradovi i Regije imaju autonomne resurse. One će
utvrditi i sprovoditi sopstvene poreze i prihode u skladu sa
Ustavom i principima koordinacije sistema javnih finansija i
oporezivanja. Dobijaju deo sredstava od državnih poreza koji se
odnosi na njihovu teritoriju. Sredstva koja potiču iz izvora
pomenutih u prethodnim paragrafima, omogućuju Opštinama,
Pokrajinama, Velegradovima i Regijama da u celosti finansiraju
funkcije koje su im date«.74
U slučaju da regioni ne raspolažu pravom da
samostalno određuju i prikupljaju sopstvene poreze (puna
finansijska autonomija), pored prava regiona da sudeluju u
donošenju poreskih zakona, garantuje se pravo regiona da
bude »uključen u određivanje organizacije, relevantnih orga-
na i procedura za poreze«.75 Ukoliko nacionalno zakono-
davstvo ne garantuje pravo regiona da samostalno određuje i
prikuplja sopstvene poreze, finansijska sredstva koja
predstavljaju »udeo regiona u opštim porezima... smatraće se
sopstvenim sredstvima« regiona.76
Porezi koje prikuplja država i prenosi ih regionu
kako bi se obezbedila materijalna osnova za obavljanje nad-
ležnosti regiona. Prilikom donošenja poreskih zakona
»regioni imaju odlučujuću ulogu«,77 a odgovarajuće zakonske
procedure obezbeđuju »konsultovanje svih regiona o pra-
vilima i rešenjima za raspodelu i dodeljivanje sredstava«.78
Nadležnosti koje centralna vlast prenese na regione finasiraju
se iz poreza koje prikuplja država i prenosi ih regionima.
73
74
Član 119 stavovi 1, 2 i 4 Ustava Italije.
75
76
77
78
25
»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije imaće sopst-
vena sredstva preneta u skladu sa opštim principima utvrđenim
zakonom Države«.79
Pristup tržištu kapitala garantuje se kao pravo
regiona pod određenim uslovima. Regioni imaju pravo da
zatraže zajam, ali samo za pokrivanje kapitalnih troškova
(investicije) i uz obavezu regiona da iz sopstvenih izvora
otplati zajam.80
»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije »mogu da
podizu zajmove samo za finansiranje investicionih troškova.
Isključena je bilo kakva garancija Države za takve zajmove.«81
Princip fiskalne autonomije regiona dopunjuje
princip solidarnosti kako međuregionalne, tako i unutar
regiona. Princip solidarnosti proističe iz principa jedinstva
države i principa jednakosti i pravičnosti. To je instrument
koji obezbeđuje principe jednakosti i pravičnosti. Princip
međuregionalne solidarnosti pretpostavlja uspostavljanje
instrumenata za finansijsko ujednačavanje među regionima.
Cilj finansijskog ujednačavanja među regionima je postizanje
»harmonizacije standarda života stanovnika različitih regija«
kako bi se smanjile međuregionalne nejednakosti82 kako
unutar određene državne zajednice tako i u okviru širih
asocijacija (npr. Evropska unija) među regionima koji se
prostiru na području različitih država. Princip solidarnosti
proteže se i na lokalne zajednice na području jednog regiona.
To podrazumeva obavezu regiona da na području na kome se
region prostire »obezbede finansijsko ujednačavanje između
lokalnih vlasti unutar njihovih granica«.83
»Zakonom države uspostavlja se egalizacioni fond u
korist područja gde je smanjena fiskalna sposobnost po stanov-
niku, bez ograničenja u pogledu alokacije svojih sredstava«.84
79
80
Član 4 stav 6 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi
81
82
83
84
26
»U cilju unapređenja ekonomskog razvoja, socijalne
kohezije i solidarnosti, za otklanjanje ekonomskih i socijalnih
nejednakosti, u cilju negovanja stvarnog vršenja ljudskih prava,
u cilju ostvarivanja ciljeva osim onih koji se tiču vršenja njenih
redovnih funkcija, Država može da dodeli dodatna sredstva za
sprovođenje specijalnih akcija u korist određenih Opština, Pok-
rajina, Velegradova i Regija«.85
6. ORGAIZACIJA VLASTI U REGIOIMA
Pravo na regionalnu samoupravu uključuje ne samo

pravo regionalnih vlasti da obavljaju poslove iz domena
nadležnosti regiona, već i pravo regiona da ustanove organe
vlasti na regionalnom nivou, da urede njihovu organizaciju i
regulišu način rada. To je pravo regiona na samoorganizo-
vanje.
Osnovne principe na kojima počiva pravo regiona na
samoorganizovanje utvrđuju međunarodni akti. Institucio-
nalna organizacija regiona počiva na garantovanju punog
pravnog statusa regiona,86 pravu regiona da uredi svoju
institucionalnu organizaciju »uz dužno poštovanje ustava i
zakona«,87 autonomnosti regionalnih organa u obavljanju
poslova iz domena njihove nadležnosti što isključuje »super-
viziju od strane centralne vlasti« koja bi se odnosila na čla-
nove regionalnih organa88 ili »mere centralne vlasti koje
zadiru u slobodno izvršavanje nadležnosti regiona«.89 Ovako
koncipiran okvirni sadržaj prava regiona na samoorganizo-
vanje govori u prilog zaključku da je pravo regiona na samo-
organizovanje »takvog tipa koji je uobičajen ili svojstven
centralnoj vlasti«.90
Na regionalnom nivou se obrazuju različiti regionalni
organi.
85
86
87
88
89
90
A. Simić, Op. cit str. 46.
27
U regionima se obrazuju predstavnička tela
(skupštine) čije članove neposredno biraju građani na osnovu
opšteg prava glasa, tajnim glasanjem.91 Skupština regiona
donosi propise kojima reguliše odnose iz domena nadležnosti
regiona i »može dobiti zakonodavne nadležnosti podložne
ograničenjima koja propisuje pravni poredak«.92 Skupština
regiona donosi i konstitutivni akt (ustav, statut) regiona
kojim, koristeći svoje pravo na samoorganizovanje uređuje
organizaciju vlasti u regionu. Sadržaj prava regiona da
donose propise kojima regulišu pitanja iz svoje nadležnosti
kao i prirodu ovlašćenja (zakonodavna vlast ili pravo
donošenja podzakonskih opštih pravnih akata) kojima regioni
raspolažu u ovom domenu bliže se uređuju propisima unu-
trašnjeg prava.
»Zakonodavnu vlast vrši država i regije u skladu sa
Ustavom u granicama utvrđenim zakonom Evropske unije i
međunarodnim obavezama.«.93
»Regije imaju isključivu zakonodavnu vlast u svim
pitanjima koja nisu izričito zadržana za državni zakon« .94
Ustavom se postavljaju osnovni okviri organizacije
vlasti u regionima i navode osnovni organi koji se obrazuju
na regionalnom nivou.
»Regionalni organi su: regionalno Veće, regionalni
Kabinet i njegov Predsednik. Regionalno veće vrši zakonodavnu
vlast, datu Regiji, i sve druge funkcije koje su mu prenete Usta-
vom ili zakonom. Može da predlaže predloge zakona u Domo-
vima. Regionalni Kabinet je izvršni organ Regije. Predsednik
regionalnog Kabineta zastupa Region: on rukovodi opštom poli-
tikom i odgovoran je za nju; on proglašava regionalne zakone i
propise; on vrši upravne funkcije delegirane Regiji od strane
države u skladu sa instrukcijama centralne vlade«.95
Pored opšteg predstavništva građana na regionalnom
nivou se obrazuje i izvršni organ vlasti. Izvršni organ je
91
Član 12 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 2 stav 3
Deklaracije skupštine evropskih regiona.
92
Član 2 stav 3 in fine Deklaracije skupštine evropskih regiona.
93
94
95
Član 121 Ustava Italije.
28
politički odgovoran skupštini regiona »u skladu sa uslovima i
procedurom predviđenim u domaćem zakonodavstvu«.96
Nadležnost izvršnog organa obuhvata izvršavanje propisa
donetih od strane skupštine regiona. Saglasno opštem načelu
da izvršavanje zakona (direktno ili dodeljivanjem) »treba da
bude nadležnost regiona«,97 izvršnim organima regiona
poverava se i izvršavanje zakona donetih od strane centralne
vlasti. Organi centralne vlasti zadržavaju pravo nadzora nad
ostvarivanjem ovih nadležnosti regiona.U domenima u
kojima centralna vlast zadržava »kontrolu nad regionima ona
se uređuje ustavom ili odgovarajućim zakonom«.98
U organizaciji sudske vlasti u regionalno uređenoj
državi zadržava se načelo jedinstva sudskog sistema.
Sudska vlast ostaje, u osnovi, u domenu nadležnosti centralne
vlasti. Za razliku od skupština i izvršnih organa, pravo
regiona da obrazuje sudove na regionalnom nivou kao deo
prava na samoorganizovanje postoji samo u nekim državama
(npr. Španija).
»Jedan visoki sud pravde, ne dirajući u nadležnost koja
pripada Vrhovnom sudu, biće na čelu sudske organizacije na
području autonomne zajednice. U statutima autonomnih zajed-
nica mogu biti utvrđeni slučajevi i oblici učešća autonomnih
zajednica u organizaciji sudskih jedinica na datom području. Sve
ovo saglasno odredbama organskog zakona o sudskoj vlasti i u
okviru jedinstva i nezavisnosti ove vlasti«.99
»Vrhovni sud Katalonije... je sudski organ na najvišem
nivou unutar teritorije pred kojim će se odvijati buduće sudske
rasprave u skladu sa Ustavom i ovim Statutom«.100
Od opšteg pravila da članovi skupštine regiona i
izvršnih organa regiona ne podležu merama centralne vlasti u
domenima izvornih nadležnosti regiona, izuzetak su sudski
postupci u kojima centralna vlast zadržava pravo preduzi-
96
Član 12 stav 4 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
97
98
99
Član 152 stav 1 alineja 2 Ustava Španije.
100
Član 19 Statuta Katalonije.
29
manja mera.101 Pa ipak, regioni uživaju, u ograničenom
okviru, pravo uticaja i na sudsku vlast. To se ogleda u pravu
regiona da učestvuju u odlučivanju o postavljanju sudskih
organa (redovni sudovi ili ustavni sud) odgovornih za reša-
vanje sporova oko podele vlasti između države i regiona.102
Na nivou regiona obrazuje se regionalna admini-
stracija prema opštem načelu da »administrativnu vlast treba
da vrše regioni, a jedino u vanrednim okolnostima država«.103
Strukturu svog administrativnog sistema, ustanovljavanje
administrativnih organa kao i imenovanje osoblja u tim orga-
nima je pravo regiona.104 Sadržaj prava regiona da regulišu i
ustanove regionalnu administraciju i njene organe kao i da
imenuju administratitvne službenike bliže se reguliše propi-
sima unutrašnjeg prava.
7. MEĐUREGIOALA SARADJA
Regioni međusobno sarađuju. Saradnja među regio-

nima može imati dva osnovna oblika od kojih se jedan
ostvaruje se u okviru regionalno uređene države, a drugi na
međunarodnom planu.
Saradnja među regionima u okviru regionalno
uređene države zasniva se na principima poštovanja,
saradnje i solidarnosti. Regioni imaju pravo da zaključuju
sporazume i potpisuju ugovore kojima uređuju sadržaj i
oblike međusobne saradnje.105
Saradnja regiona na međunarodnom nivou ostva-
ruje se kao međuregionalna prekogranična saradnja regiona iz
susednih država odnosno međunarodna saradnja regiona
različitih država. Sadržaj prava regiona da ostvaruju međuna-
101
102
103
104
105
30
rodnu saradnju obuhvata više posebnih prava među kojima
posebno:
- pravo regiona da budu reprezentovani u
odgovarajućim telima evropskih institucija kao i da učestvuju
u aktivnostima tih institucija;106
- pravo regiona da budu konsultovani od strane
centralne vlasti u slučaju kada bi međunarodni sporazum koji
zaključuje država »mogao uticati na njihove nadležnosti ili
fundamentalne interese«;107
- pravo regiona da učestvuje u izradi međunarodnog
sporazuma koji država namerava da potpiše, ako se sporazum
odnosi na nadležnosti regiona;108
- pravo regiona da uspostave »biroe za kontakt sa
drugim regionima ili lokalnim vlastima ili sa međunarodnim
organizacijama koje su aktivne u njihovoj sferi nadlež-
nosti«;109
- pravo regiona da sklapaju sporazume, ugovore ili
protokole koje »odobrava centralna vlada ako to nalažu
nacionalni zakoni«;110
- mogućnost uključivanja regiona u proces pregova-
ranja »uključivanjem regionalnih predstavnika u nacionalne
delegacije«.111
Sadržaj prava regiona da ostvaruju saradnju sa
regionima drugih država kao i na međunarodnom nivou bliže
se reguliše propisima unutrašnjeg prava.
»U okviru svoje nadležnosti Regija može da sklapa
sporazume da stranim državama i razumevanja sa teritorijalnim
jedinicama koje pripadaju nekoj stranoj državi u slučajevima i u
oblicima koje određuje državni zakon.«112
106
107
108
Član 10 stav 5 Nacrta Deklaracije skupštine evropskih regiona.
109
Član 10 stav 4 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i
član 10 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
110
111
112
31
8. ZAŠTITA PRAVA A REGIOALU
SAMOUPRAVU
Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu

zaštitu. Osnovne principe zaštite prava na regionalnu samo-
upravu utvrđuju međunarodni akti, a bliže se konkretizuju
propisima unutrašnjeg prava - ustavom ili odgovarajućim
zakonima kao i konstitutivnim aktima regiona.
Zaštita prava na regionalnu samoupravu obezbeđuje
se garantovanjem različitih instrumenata koji regionima stoje
na raspolaganju u cilju zaštite prava kao i procedurama koje
obezbeđuju učešće regiona u donošenju odluka koje se
odnose na status regiona i njegove nadležnosti. Posebna
zaštita obezbeđuje se u pitanjima koja definišu status regiona
u ustavnom sistemu. Među ovim pitanjima, kao najvažnija,
mogu se posebno pomenuti odlučivanje o promeni statusa
regiona u ustavnom sistemu, odlučivanje o promeni teritorijie
na kojoj se region prostire, pravo pokretanja postupka za
zaštitu prava na regionalnu samoupravu pred nadležnim
sudskim telima.
Promena statusa regiona, garantovanog ustavom ili
odgovarajućim zakonima najvišeg ranga u pravnom sistemu,
kao i konstitutivnim aktima regiona je posebno zaštićena.
Status regiona u ustavnom sistemu moguće je promeniti samo
u saradnji sa tim regionom.113 Pored toga, regioni imaju
pravo da budu konsultovani ili da učestvuju u procesu izrade
i zaključivanja međunarodnih sporazuma čiji je država
potpisnik, kada se oni odnose na suštinske interese regiona ili
njihove nadležnosti.114
Odlučivanje o teritoriji i granicama regiona.
Područje na kome se prostire region (teritorija i granice
regiona) ne može se menjati bez saglasnosti zainteresovanog
113
114
Član 10 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona i član 10 stav
2 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
32
regiona.115 Uključivanje regiona u odlučivanje o promeni
područja na kome se region prostire može se realizovati na
različite načine. Najčešće je to učešće regionalnih organa ili
neposredno učešće građana koji žive na području regiona.
Uslovi i način ostvarivanja ovog prava bliže regulišu ustav i
nacionalno zakonodavstvo.
»Ustavnim aktom, uz konsultaciju regionalnog Veća,
postojeći regioni mogu da se spajaju ili da se stvaraju novi
regioni, s tim da je broj stanovnika svakog regiona najmanje
milion, kada to zahteva onaj broj opštinskih veća koji predstavlja
najmanje jednu trećinu dotičnog stanovništva i kada predlog
odobri većina dotičnog stanovništva na referendumu«.116
Pravo obraćanja nadležnim organima za zaštitu
prava na regionalnu samoupravu. Regioni raspolažu pra-
vom da pred nadležnim sudom pokrenu postupak za zaštitu
prava na regionalnu samoupravu.117 Pravo regiona da zaštiti
pravo na regionalnu samoupravu i ustavni status regiona
eksplicitno se gantuje ustavom ili odgovarajućim zakonom.
»Kadgod Regija bude smatrala državni zakon ili drugi
akt države sa snagom zakona, ili zakon drugog Regiona kao
mešanje u svoju sferu ovlašćenja, može da pokrene pitanje
ustavnosti pred Ustavnim sudom u roku od 60 dana od dana
objavljivanja zakona ili akta sa zakonskom snagom«.118
115
116
117
118
33
Deo II
PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE I AUTOOMIJA

VOJVODIE119
evropski standardi i uporedna analiza projekata
Ustava Srbije
U diskusiji o novom Ustavu Srbije vertikalna podela

vlasti bila je jedno od središnjih pitanja.120 Mišljenja stručne i
političke javnosti o regionalnom uređenju Srbije i statusu
autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu su podeljena. Na
ovom pitanju prelama se i ustavni položaj autonomnih
pokrajina. U toku ustavne debate pominjana je »široka
autonomija«, »autonomija saobražena evropskim standar-
dima«, ukazivalo se na rešenja u komparativnoj ustavnosti.
Posebno su isticani primeri ustavnih sistema Španije i Italije.
119
Rad je izvorno i u celini publikovan u Glasniku advokatske komore
Vojvodine, br. 12/2005, str. 591-613, a u ovoj studiji je dat u izvodima, sa
nužnim redaktorskim intervencijama.
120
O značaju koji je u ustavnoj debati dat ovim pitanjima svedoče studije:
Srbija država regiona, Veće za demokratske promene, Beograd, 2000;
Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomija Vojvodine,
Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001; Ogledi o regionalizaciji –
komparativna studija, Otvoreni univerzitet Subotica, 2001; #ovi koncept
lokalne samouprave u Srbiji, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica,
2002; Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske studije,
Beograd, 2003 i dr.
34
Sledi komparativna analiza rešenja sadržanih u pro-
jektima Ustava Srbije121 i njihovo poređenje sa standardima
evropskih dokumenata o regijama122 i primerima komparativ-
ne ustavnosti.
1. Ustavni status autonomne pokrajine
Status regiona u ustavnom sistemu determiniše

nekoliko osnovnih ustavnih načela, među kojima naročito:
načelo decentralizacije vlasti, regionalni princip organizacije
države, podela vlasti između različitih nivoa organizacije
vlasti, ustanovljavanje regiona aktima najviše pravne snage u
pravnom sistemu, pravo regiona na samoorganizovanje,
različitost oblika regionalnog uređenja i posebna ustavna
zaštita statusa regiona.
Regionalni princip teritorijalne organizacije prih-
vaćen je u svim projektima. U svim projektima ustava Srbije
garantuje se pravo na decentralizaciju, regionalnu i lokalnu
samoupravu već u osnovnim odredbama ustava. Takav
pristup govori o poštovanju evropskih standarda123 koji
nalažu da se ovo pitanje reguliše aktom najviše pravne snage
u pravnom saistemu. Među projektima ustava beleže se,
međutim, izvesne razlike u pogledu shvatanja sadržaja i
prirode ovog prava. Regionalni princip teritorijalne organi-
121
U analizu su uključeni: Predlozi za novi Ustav Srbije, Beogradskog
centra za ljudska prava; #acrt Ustava Kraljevine Srbije dr P. Nikolića;
Model Ustava Srbije, Forum iurisa; #acrt Ustava Srbije, Demokratske
stranke; #acrt Ustava Srbije, Demokratske stranke Srbije; #acrt Ustava
Srbije, Liberala Srbije i #acrt Ustava Srbije koji je pripremila Vlada
Republike Srbije. Svi predlozi izuzev projekta Vlade Srbije publikovani
su u Zborniku Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrih Ebert Stiftung,
Beograd 2004. godine.
122
Princip decentralizacije vlasti u različitim oblicima i osnovne elemente
koji čine sadržaj i određuju obim i kvalitet decentralizacije uređuju
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (Strazbur, 1987), Evropska
povelja o regionalnoj samoupravi (nacrt), usvojena od strane Kongresa
lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (1997), Deklaracija usvojena od
strane Skupštine evropskih regija (Bazel, 1996).
123
Deklaracije skupštine evropskih regiona, član 1 stav 1.
35
zacije garantuje se kao pravo građana na decentralizaciju,
samoupravu, regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu124
ili kao pravo na lokalnu samoupravu125 i autonomiju oblasti
zasnovano na ustavu koje se ostvaruje u okviru ustava.126
Pristupi ukazuju na konceptualne razlike među autorima
predloga. Neki autori regionalnu autonomiju shvataju kao
oblik realizacije prava građana na samoupravu, drugi kao
oblik teritorijalne samouprave zajemčen ustavom. Zavisno od
toga kako se shvata sadržaj prava na samoupravu i
autonomiju u nekim projektima autonomne pokrajine se
obrazuju samim ustavom uz mogućnost ukidanja, spajanja i
obrazovanja novih autonomija,127 dok u drugima ovo pravo
koriste građani neposredno uz poštovanje ustavom
postavljenih kriterijumima za formiranje autnomne pok-
rajine128 i po postupku koji propisuje ustav ili ustavni zakon
koji se usvaja po strožijem postupku od postupka usvajanja
ostalih zakona.
Definisanje autonomije se razlikuje u predlozima us-
tava. Autori projekata koriste različite nazive129 za oblik
teritorijalne samouprave koji se organizuje neposredno ispod
124
Projekti Beogradskog centra za ljudska prava, Deo I, teza Republika
Srbija, stav 5; Forum iurisa, Osnovne odredbe, teza 16 stav 1 i Glava VI
teza 1; Demokratske stranke Srbije, Osnovne odredbe, član 11 stavovi 1 i
2; Liberala Srbije Osnovna načela član 13; Vlade Republike Srbije (Deo I
Osnovna načela, član 12 stav 2 i Deo V tačka 1 član 142 stav 1.
125
Projekt Demokratske stranke, Deo I Osnovne odredbe član Lokalna
samouprava.
126
Projekt dr P. Nikolića, član 188.
127
Dr P. Nikolić, član 189 stav 3; Demokratska stranka Srbije član 150
stav 3 i Vlada Republike Srbije, član 148 stav 3.
128
Forum iuris Glava VII teza 1 stav 2 i Liberali Srbije, član 141 stavovi
1 i 2.
129
Npr: oblast (dr P. Nikolić), autonomne teritorijalne zajednice i auto-
nomne pokrajine – naziv koji se koristi za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju
(Forum iuris), autonomne pokrajine (Demokratska stranka), regioni
(Demokratska stranka Srbije), teritorijalne autonomije odnosno regije,
autonomne pokrajine – naziv se koristi za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju
(Liberali Srbije), zajednice teritorijalne samouprave, autonomne pokrajine
(Beogradski Centar za ljudska prava), autonomne pokrajine (Vlada
Srbije).
36
nivoa centralne vlasti. Razlike među autorima beleže se i u
pogledu određivanja osnovnih svojstava koji odlikuju ovaj
oblik teritorijalne samouprave. Autonomija se definiše kao
»zajednica teritorijalne samouprave u kojoj građani
neposredno ili preko pokrajinskih organa obavljaju poslove
utvrđene Ustavom i zakonom«;130 »oblasti su autonomne
političko – teritorijalne jedinice koje predstavljaju zajednice
opština i građana;131 »svi oblici teritorijalnih zajednica
uživaju uživaju političku, pravnu, ekonomsku i kulturnu
autonomiju, u skladu sa njihovim posebnostima i na način
određen Ustavom«;132 »regioni su autonomne teritorijalne
zajednice osnovane Ustavom u kojima građani ostvaruju
pravo na regionalnu autonomiju«;133 »autonomne pokrajine
su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u ko-
jima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju«.134
Iz primera koji su navedeni može se zaključiti da su
autori saglasni u tome da autonomne pokrajine predstavljaju
oblik teritorijalne samouprave. Većina autora saglasna je i u
tome da u ovim zajednicama građani ostvaruju svoje pravo na
regionalnu samoupravu. Međutim, samo u jednom projektu
eksplicitno se navodi sadržina prava na autonomiju (poli-
tička, pravna, ekonomska i kulturna) i ističu posebnosti kao
bitna odlika svake autonomne teritorijalne zajednice.
U većini projekata potvrđen je regionalni identitet dve
postojeće autonomne pokrajine koje se izričito i poimenično
navode - Autonomna pokrajina Vojvodina i autonomna
pokrajina Kosovo i Metohija.135 Izuzetak su dva projekta. U
130
Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Zajednice teritorijal-
ne samouprave, stav 6
131
Dr P. Nikolić, član 189 stav 1.
132
Forum iuris Osnovne odredbe, teza 16 stav 4.
133
Demokratska stranka Srbije, član 150 stav 1.
134
Vlade Republike Srbije, član 148 stav 2.
135
Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Teritorijalne
zajednice stav 7; Forum iuris, Osnovne odredbe teza 16 stavovi 2 i 3;
Demokratska stranka, Glava II član autonomija stav 1; Liberali Srbije,
član 139; Vlada Republika Srbije, član 148 stav 2.
37
prvom136 se izričito pominju samo sedišta budućih regiona
među kojima su i Novi Sad i Priština, dok se u drugom137
postojeće autonomne pokrajine uopšte ne pominju.
Formiranje autonomnih pokrajina (regiona) je
različito regulisano u predlozima koji su predmet analize. U
tri projekta, autonomne pokrajine (regije) se obrazuju
ustavom i eksplicitno se navode u ustavu138 uz mogućnost
obrazovanja i drugih autonomnih pokrajina,139 uz priznanje i
uvažavanje postojećih autonomija u granicama na kojima se
one prostiru140 ili bez uvažavanja činjenice postojanja
autonomnih pokrajina.141 U drugima se u ustavu eksplicitno
navode samo postojeće autonomne pokrajine (Vojvodina i
Kosovo i Metohija).142 Na specifičan status Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija ukazuje većina projekata143
upućujući opštom normom na međunarodni dokument
(rezolucija 1244 OUN) koji se odnosi na status ove auto-
nomne pokrajine. U većini predloga ustavom se garantuje i
136
137
138
U projektu Beogradskog centra za ljudska prava autonomne pokrajine
su: Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija, Jugoistočna Srbija, Kosovo
i Metodija i Šumadija i podunavlje, Glava II Teza Zajednice teritorijalne
samouprave, stavovi 7 i 8; u projektu dr P. Nikolića navode se oblasne
autonomije: Bačka, Banat, Srem, Beograd, Podrinjska, Posavska, Zlati-
borska, Šumadija, Raška, Podunavsko – Timočka, Južnomoravska,
Kosovska oblast i Metohijska oblast, član 189 stav 1; u projektu
Demokratske stranke Srbije sedišta regiona su: Beograd, Kragijevac, Niš,
Novi Sad, Priština i Užice, član 150 stav 2.
139
Dr P. Nikolić, član 189 stav 3 i Demokratska stranka Srbije, član 150
stav 3.
140
Beogradski centar za ljudska prava.
141
Dr P. Nikolić.
142
Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 16 stavovi 2 i 3; Liberali Srbije,
članovi 138 i 141 stavovi 1 i 2; Vlada Republike Srbije, član 148 stavovi
2 i 3.
143
Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Zajednice teri-
torijalne autonomije stav 7; Forum iuris, Osnovna načela, teza 16 stav 2;
Demokratska stranka Deo VIII član Autonomna Pokrajina Kosovo i
Metohija; Demokratska stranka Srbije, član 153 stav 3; Vlada Republike
Srbije, član 148 stav 2 in fine.
38
pravo na formiranje drugih pokrajina144 i ustanovljavaju
kriterijumi i postupak za formiranje novih autonomnih pok-
rajina145 ili se regulisanje ovih pitanja delegira zakonodavcu
koji ih uređuje ustavnim zakonom za čije usvajanje se
propisuje poseban (strožiji) postupak.146
Analiza rešenja sadržanih u projektima ukazuje da se
samo u nekima147 uvažava evropski standard prema kome je
saglasnost regiona neophodna prilikom odlučivanja o statusu
regiona. U ovim projektima propisane su posebne procedure
odlučivanja Narodne skupštine, uključiv i pravo veta doma u
kome su reprezentovane autonomne pokrajine.148
Konstitutivni akt autonomne pokrajine je pravni
izraz prava autonomne pokrajine da iskaže svoj regionalni
identitet i kroz pravo na samoorganizovanje i predstavlja
jedan od međunarodnih standarda.149 Konstitutivni akt
regiona može imati različite forme (ustav, statut) i deo je
»pravnog poretka države na najvišem nivou«.150 Svoj osnovni
i najviši pravni akt regionalni organi donose samostalno ili uz
saglasnost (prethodnu ili naknadnu) organa centralne vlasti.
Pravo autonomnih pokrajina da svojim najvišim
pravnim aktom regulišu sopstvenu organizaciju načelno
garantuju svi projekti. Razlike beležimo u odnosu na dva
pitanja. Prvo se odnosi na naziv najvišeg pravnog akta
pokrajine, drugo na postupak njegovog donošenja. Za najviši
pravni akt autonomne pokrajine koriste se tri naziva –
144
Projekt Vlade republike Srbije predviđa da se »mogu osnivati i nove
autonomne pokrajine, a već osnovane mogu se ukidati ili spajati u pos-
tupku predviđenom za promenu Ustava«, član 148 stav 2. Identično u
projektu dr P. Nikolića, član 189 stav 3 i projekt Vlade Republike Srbije,
član 148 stav 3.
145
Forum iuris, Glava VI teza 1 stav 2.
146
Liberali Srbije, član 141 stavovi 1 i 2.
147
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1. teza pos-
tupak odlučivanja; Forum iuris, Glava IV deo I tačka 2, teze 2.11 i 2.12.
148
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza pos-
tupak odlučivanja stavovi 10, 12, 15 i 16; Forum iuris Glava IV deo I
tačka 2, teza 2.12 stav 13.
149
Deklaracija skupštine evropskih regija, član 1 stav 3.
150
39
konstitutivni akt, 151 osnovni zakon152 i statut.153 Postupak
donošenja najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine je
različito regulisan. Osnovna razlika među predlozima ogleda
se u stepenu samostalnosti koji ima autonomna pokrajina
prilikom donošenja osnovnog pravnog akta. Većina predloga
prihvata rešenje prema kome se najviši pravni akt autonomne
pokrajine usvaja uz prethodnu154 ili naknadnu155 saglasnost
Narodne skupštine Republike Srbije. Pravo autonomne pok-
rajine da samostalno, bez učešća organa centralne vlasti,
donese svoj najviši pravni akt garantuje se u dva projekta.156
Specifično rešenje u tom pogledu sadrži jedan od predloga.
Prema rešenjima koje sadrži ovaj predlog ustava postojeće
autonomne pokrajine samostalno donose svoj najviši pravni
akt, dok najviši pravni akt novoformiranih pokrajina pro-
glašava predsednik Republike.157 Rešenja predložena u
projektima, uprkos razlikama koje među njima postoje, ostaju
u okvirima standarda utvrđenih evropskim dokumentima
donetim u ovoj oblasti.
Pravni subjektivitet regiona kao standard koji
postavljaju evropski dokumenti o regijama,158 prihvaćen je i
poštovan u većini projekata. U nekoliko projekata ustavom se
propisuje da autonomna pokrajina ima svojstvo pravnog
lica,159 dok u drugima izostaje izričita ustavna odredba koja
autonomnim pokrajinama garantuje status pravnog lica.
Zanimljivo je zapažanje da su to upravo oni projekti ustava u
kojima se autonomija definiše kao oblik prava građana na
151
Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris, i Liberali Srbije.
152
Demokratska stranka.
153
Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Sdrbije i Vlada Republike Srbije.
154
Demokratska stranka, Glava II član Nadležnosti autonomne pokrajine,
stav 1 tačka 2.
155
Dr P. Nikolić član 191 stav 3; Demokratska stranka Srbije član 156
stav 1; Vlada Republike Srbije član 152 stav 1.
156
Beogradski centar za ljudska prava i Forum iuris.
157
Liberali Srbije, član 141 stav 4.
158
159
Dr P. Nikolić, član 191; Demokratska stranke, Deo V Glava I, član
pravni status; Demokratska stranka Srbije, član 160; Vlada Republike
Srbije, član 142 stav 2.
40
decentralizaciju i samoupravu i garantuju pravo autonomnih
pokrajina da samostalno donose svoj konstitutivni akt,160 pa
je teško razumeti i objasniti zašto je upravo u tim projektima
ustava izostala ustavna garancija ovog važnog evropskog
standarda koji se neposredno odnosi na status regiona.
Teritorija regiona i zaštita područja na kome se
region prostire je važan pokazatelj ustavnog statusa regiona.
Reguliše se međunarodnim dokumentima koji postavljaju
standard prema kome se područje na kome se prostire region
(teritorija i granice regiona) ne može se menjati bez
saglasnosti zainteresovanog regiona (regionalnih organa ili
građana).161 Svi projekti ustava regulišu ovo pitanje, ali je
ono različito rešeno.
U nekoliko projekata predviđeno je se da se područje
na kome se prostire teritorija autonomne pokrajine reguliše
organskim zakonom,162 izuzev kada se radi o postojećim
autonomnim pokrajinama. Postojeće autonomne pokrajine
zadržavaju sadašnje granice.163 Organski zakon se donosi po
posebnom postupku. On je strožiji od standardnog zako-
nodavnog postupka, što takođe predstavlja svojevsnu zaštitu
teritorije na kojoj se pokrajina prostire i njenog ustavnog
statusa. Teritorija autonomne pokrajine se reguliše zakonom
za čije donošenje je potrebna posebna većina164 ili običnim
zakonom.165 Prema jednom rešenju, na zakon o teritorijalnoj
organizaciji dom koji reprezentuje autonomne teritorijalne
zajednice ima pravo apsolutnog veta. Za odluku o stavljanju
160
Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris i Liberali Srbije.
161
Evropska povelja o regionalnoj samoupravi, član 16 stav 1.
162
Demokratska stranka Srbije, član 151 stav 2; Vlada Republike Srbije,
član 102 stav 3 i član 148 stav 4; Beogradski centar za ljudska prava, Deo
III Glava II teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 7.
163
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza zajednice
teritorijalne autonomije, stav 7.
164
Dr P. Nikolića, član 190.
165
Demokratska stranka, Deo V Glava II član autonomija, stav 4; Liberali
Srbije, član 91 stav 1 alineja 8.
41
veta potrebna je dvotrećinska većina glasova svih senatora.166
Samo u jednom od projekata167 zahteva se saglasnost građana
za promenu teritorije na kojoj se prostire autonomna pok-
rajina. O promeni granica autonomne teritorijalne zajednice
građani odlučuju na referendumu raspisanom u tu svrhu, a
odluka se donosi većinom od 50% + 1 važećih glasova
građana sa područja autonomne teritorijalne zajednice koji
imaju biračko pravo.168
2. adležnosti autonomne pokrajine
Jedno od najsloženijih pitanja u regionalno uređenoj

državi je definisanje nadležnosti regiona. Regionalnu državu
karakteriše raspodela nadležnosti između organa centralne,
lokalnih i regionalnih vlasti. U vezi sa nadležnostima auto-
nomnih pokrajina među važnijim pitanjima koja treba
osvetliti jesu neka od sledećih. Koji se osnovni princip koristi
kao kriterijum na osnovu koga se utvrđuju i razgraničavaju
nadležnosti između različitih oblika teritorijalnih zajednica,
uključiv i autonomije sa jedne strane i centralnih organa
vlasti sa druge strane? Kojim pravnim aktima se regulišu
nadležnosti autonomnih pokrajina? Kakva je priroda, kvalitet
i obim nadležnosti koje se ostvaruju na nivou autonomne
pokrajine? Na koje se oblasti prostiru nadležnosti autonomne
pokrajine i koja pitanja čine sadržaj njihovih nadležnosti? Na
koji se način osigurava jedinstvo pravnog poretka?
Principe distribucije nadležnosti definišu propisi
međunarodnog169 i propisi unutrašnjeg prava. Raspodela
nadležnosti počiva na nekoliko osnovnih principa: principu
subsidijalnosti, principu ograničenja vlasti i principu koordi-
nacije koji se primenjuju kumulativno.
166
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza postu-
pak odlučivanja stavovi 14 i 15.
167
Forum iuris, Deo IV Glava VI teza 6 stav 2.
168
Forum iuris, deo IV Glava VI teza 6 stav 2.
169
Član 4 stav 1 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i član 3 stav
1 Deklaracije skupštine evropskih regija.
42
Načelo subsidijariteta kao osnovni princip raspodele
nadležnosti izričito je utvrđeno u nekoliko projekata usta-
va.170 Ovaj načelni stav (i evropski standard) preciziraju
odredbe o opštoj pretpostavci nadležnosti u korist opštine171
(u jednom od projekata opšta pretpostavka nadležnosti je
ustanovljena u korist centralne vlasti172) kao i odredbe prema
kojima se nadležnosti autonomnih teritorijalnih zajednica i
centralne vlasti utvrđuju metodom enumeracije.173 Eksplicit-
no pravilo o subsidijaritetu ne postoji u nekoliko predloga.174
U nekima od predloga pravila su kontradiktorna. Iako izričito
utvrđuju da je »državna vlast ograničena pravom građana na
regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu«, u ovim pro-
jektima nalazimo i odredbu o opštoj pretpostavci nadležnosti
u korist centralne vlasti prema kojoj je »Republika Srbija
nadležna u svim pitanjima u kojima nije region ili jedinica
lokalne samouprave«.175
Pravo autonomnih pokrajina da Narodnoj skupštini
podnesu predlog zakona (pravo pokretanja zakonodavnog
postupka), koje autonomne pokrajine imaju i prema Ustavu iz
1990. godine176 garantuje se u većini projekata,177 za razliku
od prava autonomnih pokrajina da podnose predlog za
reviziju Ustava (pravo pokretanja postupka revizije Ustava)
koje je ustanovljeno samo u nekima od projekata.178
170
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela
stav 4; dr P. Nikolić, član 207; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 4;
Liberali Srbije, član 143 stav 1.
171
Dr P. Nikolić, član 207; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 4; Liberali
172
stav 4.
173
174
Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Vlada Republike
Srbije.
175
176
Član 80 stav 2.
177
Forum iuris, Glava IV tačka 2 teza 2.11 stav 3 i teza 2.12 stav 2;
Demokratska stranka Srbije, član 105 stav 1; Liberali Srbije, član 88 stav
2; Vlada Republike Srbije, član 104 stav 1.
178
Forum iuris, Glava VIII tačka 1 stav 1; Demokratska stranka Srbije,
član 183 stav 1; Liberali Srbije, član 155 stav 1.
43
Pravni akti kojima se regulišu nadležnosti regiona
su akti najviše pravne snage i statusa u pravnom poretku179
kao i najviši pravni akt regiona. Ovaj standard prihvaćen je u
najvećem broju projekata ustava. Autori projekata saglasni su
u tome da se nadležnosti autonomnih pokrajina definišu i
garantuju ustavom. U svim projektima to je i učinjeno.180 U
pogledu prava autonomnih pokrajina da svojim konstitutiv-
nim aktom regulišu nadležnosti autonomne pokrajine, saglas-
nost među autorima projekata izostaje. Pravo autonomnih
pokrajina da svojim konstitutivnim aktom regulišu nadležno-
sti garantovano je u samo tri predloga.181 Naposletku, u
nekima od predloga predviđeno je da se nadležnosti auto-
nomnih pokrajina utvrđuju i zakonom.182
Priroda i kvalitet nadležnosti autonomnih pokrajina
su jedan od najznačajnijih pokazatelja stvarne sadržine
autonomije, sa jedne strane i statusa koji autonomne pok-
rajine imaju u ustavnom sistemu. Osnovni principi i standardi
vezani za nadležnost (sadržaj, prirodu, kvalitet i obim)
regulisani su aktima međunarodnog prava. Regioni raspolažu
sa tri grupe ovlašćenja. To su: izvorne (originerne),183 prenete
(povereni poslovi) i konkurentne nadležnosti.
U svim projektima ustava izvorne nadležnosti auto-
nomnih pokrajina su utvrđene ustavom. Autori projekata
najčešće taksativno (metodom enumeracije) navode oblasti u
kojima se prostiru ovlašćenja autonomnih pokrajina iz
domena njihovih izvornih nadležnosti. U većini predloga
179
Npr. u Italiji i Španiji se nadležnosti utvrđuju ustavom.
180
Beogradski centar za ljudska prava, deo III Glava II teza nadležnosti
autonomne pokrajine; dr P. Nikolić, član 192; Forum iuris, Glava VI teza
7; Demokratska stranka Deo V Glava II član nadležnosti autonomne
pokrajine; Demokratska stranka Srbije, član 152; Liberali Srbije, član
149; Vlada Republike Srbije, član 149.
181
Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 1; Demokratska stranka, Deo V
Glava II član nadležnosti autonomne pokrajine stav 1 i teza samoorgani-
zovanje stav 1; Liberali Srbije, član 140.
182
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava 2 teza zajednice
teritorijalne autonomije, stav 6; Demokratska stranka Srbije, član 145 stav
2.
183
Član 4 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
44
izričito se navodi priroda i karakter nadležnosti autonomne
pokrajine i ističe da su u pitanju izvorne nadležnosti.184
Primetno je da se samo u jednom projektu eksplicitno
garantuje samostalnost autonomnih pokrajina u ostvarivanju
sopstvenih nadležnosti.185 Takođe se može zapaziti da ni
jedan od predloga ne sadrži odredbe niti eksplicitnu garanciju
standarda koji se odnosi na finansijska sredstva (izvore i
obim) koja bi bilo da budu dovoljna za obavljanje izvornih
nadležnosti autonomne pokrajine. Načelo harmonizacije kao
standard koji treba da obezbedi usklađeno delovanje regiona
u okviru određene državne zajednice i tada kada regioni
ostvaruju svoje izvorne nadležnosti, ne pominje se ni u
jednom od projekata ustava. Sve to govori u prilog zaključku
da se međunarodni standardi vezani za regulisanje izvornih
nadležnosti autonomnih pokrajina, u projektima ustava
delimično poštuju.
U svim projektima ustava predviđena je mogućnost da
organi centralne ili lokalnih vlasti prenesu (povere poslove)
autonomnim pokrajinama i druge nadležnosti.186 Međutim,
samo u nekim predlozima prihvaćen je standard prema kome
se za obavljanje prenetih nadležnosti obezbeđuju finansijska
sredstva, kao i da se ta sredstva obezbeđuju sa nivoa sa koga
se nadležnosti prenose (poslovi poveravaju) autonomnim
pokrajinama.187 Samo jedan projekt sadrži standard koji
garantuje autonomnim pokrajinama i njihovim organima
mogućnost da prenete nadležnosti (poverene poslove) prila-
gode lokalnim prilikama.188
184
Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 1; Demokratska stranka Srbije, član
152; Liberali Srbije, član 143 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 149.
185
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II opšta načela, stav
3;
186
Dr P. Nikolić član 193; Forum iuris, Glava VI tačka 2 stav 3;
Demokratska stranka Deo V Glava II član preneto zakonodavstvo;
Demokkratska stranka Srbije član 154 stav 2; Liberali Srbije član 142;
Vlada Republike Srbije član 150.
187
Dr P. Nikolić član 193; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 3; Liberali
Srbije član 142.
188
45
Načelo harmonizacije u ostvarivanju izvornih nadlež-
nosti i načelo prilagođavanja prenetih nadležnosti su
kompatibilni principi. Oni uvažavaju regionalne posebnosti i
omogućavaju njihovo iskazivanje uz očuvanje neophodne
povezanosti među regionima u jednoj državi. Primetno je da
u projektima ustava koji su analizirani izostaju odredbe o
ovim važnim standardima vezanim za nadležnosti auto-
nomnih pokrajina.
Konkurentnu nadležnost reguliše većina projekata.189
Razlike među projektima ustava odnose se na način
utvrđivanja ovih nadležnosti. U nekim projektima ove
nadležnosti autonomnih pokrajina se navode u ustavu190
taksativno (metodom enumeracije). U drugima se bliže
određuje kvalitet i obim nadležnosti Republike u određenim
oblastima191 (npr. uređuje osnove sistema; utvrđuje načela).
U pojedinim projektima ustava konkurentna nadležnost je
izuzetak o kome se u Narodnoj skupštini odlučuje kvalifiko-
vanom većinom.192
S obzirom na vrstu poslova koji se obavljaju na
pokrajinskom nivou nadležnosti autonomnih pokrajina obuh-
vataju: pravo da propisima koje donose organi autonomnih
pokrajina regulišu određene, prava vezana za izvršavanje
propisa i deo ovlašćenja u domenu sudske vlasti.
Pravo autonomnih pokrajina da propisima koje
donose pokrajinski organi (pre svega skupština autonomne
pokrajine) regulišu odnose u domenu svojih, prvenstveno
izvornih nadležnosti, garantuju svi predlozi ustava. Razlike
među predlozima odnose se na sadržaj, kvalitet i prirodu
189
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza nadležnosti
Republike; Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 3; Demokratska stranka,
Deo V Glava II član preneto zakonodavstvo; Demokratska stranka Srbije
član 154 stav 2; Liberali Srbije član 150; Vlada Republike Srbije član
150.
190
Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 3 i Liberali Srbije član 150.
191
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza nadležnosti
Republike.
192
Demokratska stranka Srbije član 154 stav 2 i Vlada Republike Srbije
član 150.
46
ovog prava. Pravo autonomne pokrajine na zakonodavnu
delatnost u okviru koje pokrajinska skupština ima pravo da
donosi pokrajinske zakone u oblastima u kojima se prostire
izvorna nadležnost pokrajine utvrđeno je u gotovo svim
predlozima.193 Samo u jednom predlogu pokrajine (oblasti)
nemaju pravo da donose zakone, već samo podzakonske
pravne akte, što proističe iz kvaliteta poslova koji su
definisani kao nadležnost oblasti, a koji ne obuhvataju pravo
oblasnih organa da uređuju odnose.194
Ovlašćenja autonomnih pokrajina u domenu izvrša-
vanja pokrajinskih propisa (zakoni, odluke) regulišu svi
predlozi ustava koji su bili predmet analize. U većini pred-
loga posebno su regulisana i prava autonomnih pokrajina i
posebno odgovarajućih organa u autonomnim pokrajinama,
vezana za izvršavanje republičkih zakona. Prava vezana za
izvršavanje republičkih zakona autonomne pokrajine ostva-
ruju u skladu sa načelom subsidijariteta195 ili, kako je to
uređeno u pojedinim projektima ustava, uz uslov da
Republika organskim zakonom poveri pokrajinama ovu
nadležnost.196
Prava autonomnih pokrajina u domenu sudske vlasti
utvrđena su samo u dva predloga,197 dok je u jednom od
projekata ustava jedan član ekspertske grupe izdvojio svoje
193
Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava I teza osnovna
načela stav 2; Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 4; Demokratska stranka,
Deo V Glava II teza nadležnosti; Demokratska stranka Srbije, član 152
stav 3; Liberali Srbije, član 146 stav 1; Vlada Republike Srbije, članovi
146 stav 1 in fine i 144 stav 1.
194
U projektu dr P. Nikolića nadležnost oblasti formuliše se kao pravo da
se „stara o vodovodu, putevima, saobraćaju, melioraciji, navodnjavanju,
razvoju zanatstva, izvođenju javnih radova, radu zdravstvene i socijalne
službe, ...“ (član 192).
195
196
član 144 stav 1.
197
Forum iuris, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 4, 5 , 6, 8 i 9; Liberali
47
mišljenje po tom pitanju.198 Projekti ustava se razlikuju
prvenstveno s obzirom na određivanje obima i sadržaja
nadležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti.
Prema jednima199 ona se ostvaruje u domenima u kojima se
kreće sadržaj izvornih nadležnosti autonomne pokrajine. U
drugim projektima se precizno navode kompetencije
autonomnih pokrajina u oblasti sudske vlasti.200
Ni u jednome od projekata ustava nije, međutim,
regulisano pravo autonomnih pokrajina da sudeluju u pos-
tavljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje sukoba
nadležnosti između Republike i autonomnih pokrajina, što je
standard međunarodnih dokumenata o regionima koji
definiše okvir nadležnosti regiona u domenu sudske vlasti.
Rešavanje sporova koji se tiču sukoba nadležnosti između
organa autonomnih pokrajina i organa centralne vlasti je u
nadležnosti ustavnog suda.201 Prema predlozima, iznetim u
projektima ustava, a koji se odnose na postupak izbora sudija
ustavnog suda može se zaključiti da autonomne pokrajine ne
sudeluju u izboru organa koji rešavaju sukob nadležnosti. U
projektima ustava ovaj standard međunarodnih dokumenata o
regionima vezan za status regiona nije našao svoje mesto.
Lista poslova koji čine sadržaj izvornih nadležnosti
autonomnih pokrajina pokazuje značajne razlike među
rešenjima u projektima ustava, kako u pogledu oblasti u
kojima se ustanovljava nadležnost autonomnih pokrajina tako
i u pogledu obima i kvaliteta nadležnosti. Analiza pokazuje
da su autori svih ustavnih projekata saglasni da se nadležnost
autonomnih pokrajina prostire u oblasti poljoprivrede,
198
Videti Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrich Ebert Stiftung,
Beograd, 2004, str. 47 – 48 (Beogradski centar za ljudska prava –
izdvojeno mišljenje dr M. Pajvančić).
199
Liberali Srbije, član 146 stav 1 i izdvojeno mišljenje dr M. Pajvančić u
projektu Beogradskog centra za ljudska prava.
200
Forum iuris, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 4, 5 , 6, 8 i 9.
201
Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava II teza nadležnost
stav 5 alineja 4; dr P. Nikolić, član 157 stav 1 pod g; Forum iuris, Glava
VII, tačka 2 teza 2 stav 1 alineja 4; Demokratska stranka Srbije, član 175
stav 2; Vlada Republike Srbije, član 171 stav 2.
48
zdravstva, socijalne zaštite, prosvete, kulture kao i u
oblastima uređenja i organizacije pokrajinskih službi i javnih
službi, utvrđivanja prihoda i rashoda u budžetu i izvršavanju
zakona. Najveći broj autora ovoj listi dodaje još i oblast
šumarstva, stočarstva, lova i ribolova kao i pravo autonomne
pokrajine da upravlja pokrajinskom imovinom. Većina autora
saglasna je da su među pitanjima koja čine sadržaj izvornih
nadležnosti autonomne pokrajine još i oblasti prostornog i
razvojnog planiranja, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite život-
ne sredine, turizma i ugostiteljstva kao i saradnja sa drugim
autonomnim pokrajinama u republici i sa regionima u drugim
zemljama. Autori pojedinih projekta među oblastima u
kojima se prostire sadržaj nadležnost autonomne pokrajine
navode još i javne radove pokrajinskog značaja; istraživanje i
korišćenje mineralnih nalazišta; sport, rekreaciju i fizičku
kulturu; statističku službu; sajmove i privredne manifes-
tacije202 kao i održavanje javnog reda i mira,203 industriju i
zanatstvo.204 Neke oblasti koje čine sadržaj izvornih
nadležnosti autonomne pokrajine pominju se samo u poje-
dinim projektima kao npr. penzijsko i invalidsko osiguranje,
organizovanje službe pravne pomoći i advokature, službena
upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina, raspisivanje
pokrajinskog referenduma, ekonomska politika, ubranizam i
stanovanje.
Oblasti u kojima se prostire nadležnost autonomnih
pokrajina najvećim delom su u skladu sa odgovarajućim
standardima izvornih nadležnosti autonomnih pokrajina o
kojima govore međunarodni dokumenti, ali obim i kvalitet
nadležnosti ne prati standarde u punom obimu jer veći deo
ovlašćenja ostaje na nivou centralne vlasti.
Princip jedinstva pravnog poretka Republike i
instrumenti koji obezbeđuju poštovanje ovog principa (npr.
jednaka prava građana i jednaka važnost pojedinačnih prav-
202
Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris i Liberali Srbije.
203
Beogradski centar za ljudska prava, dr P. Nikolić i Forum iuris.
204
Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Srbije i Vlada Republike Srbije.
49
nih akata na celoj teritoriji Republike205) izričito je regulisano
u tri ustavna projekata.206 Jedinstvo pravnog poretka
obezbeđuje više instrumenata. Među njima najznačajniji su
oni koji se koriste pred ustavnim sudom u postupku ocene
ustavnosti i zakonitosti. Autori svih ustavnih projekata su
saglasni da pravni akti koje donose organi autonomne
pokrajine podležu kontroli ustavnosti i zakonitosti. Izvesne
razlike među projektima ustava postoje. One se u prvom redu
odnose na status najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine
u pravnom sistemu. Prema jednoj grupi predloga konsti-
tutivni akti autonomnih pokrajina podležu samo kontroli
ustavnosti. Najviši pravni akt pokrajine mora biti u skladu sa
ustavom.207 Prema drugim predlozima, propisi koje donose
organi autonomnih pokrajina podležu ne samo kontroli
ustavnosti već i kontroli zakonitosti. Najviši pravni akt
pokrajine mora biti u skladu ne samo sa ustavom već i
republičkim zakonom.208
Pored toga, u nekim projektima ustava utvrđuju se i
drugi instrumenti čiji je smisao obezbeđivanje jedinstva
pravnog poretka, a koji predstavljaju posebna ovlašćenja
organa centralne vlasti prema organima autonomih pokrajina.
Među ovim instrumentima su npr. pravo pokretanja postupka
205
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela,
stavovi 10 i 11 i Forum iuris, Glava IV teza 3 stav 5.
206
Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Opšta načela, stavovi
9, 10 i 11; Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 9; Liberali Srbije, član 4
stav 5.
207
Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava II teza nadležnost,
stav 5; Forum iuris, Glava VII tačka 1 teza 1 stav 1 i tačka 2 teza 2 stav 1;
Demokratska stranka, Deo IV Glava II član nadležnosti stav 1 alineja 1;
Liberali Srbije, član 128 stav 1 alineja 1.
208
Dr P. Nikolić, član 157 stav 1 pod a. U predlozima Demokratske
stranke Srbije (član 175 stav 1) i Vlade Republike Srbije (član 171 stav 1)
među nadležnostima ustavnog suda ne spominje se izričito ocena ustav-
nosti i zakonitosti statuta autonomne pokrajine već se koristi opšta
odredba »drugi opšti akti« koja može obuhvatati i statut pokrajine.
50
ocene ustavnosti zakona i statuta pokrajine209 i pravo organa
centralne vlasti da raspuste skupštinu pokrajine.210
3. Učešće autonomnih pokrajina u organima

centralne vlasti
Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti centralnih

organa ostvaruje se izborom predstavnika regiona u
zakonodavno telo211 i procedurama konsultovanja regionalnih
organa prilikom odlučivanja. 212
Pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u
arodnoj skupštini garantuje većina ustavnih projekata,213
ali se predlozi i rešenja značajno razlikuju. Najznačajnija
razlika odnosi se na strukturu skupštine. Prema jednoj grupi
autora ustavnih projekata skupština je dvodomna214 i čine je
dom građana i dom teritorijalnih zajednica. Prema drugim
predlozima215 skupština i nadalje zadržava jednodomnu
strukturu, ali deo poslanika biraju neposredno građani dok se
deo bira u autonomnim pokrajinama. Broj poslanika koji se
bira u autonomnim pokrajinama utvrđuje se kao apsolutni
broj u ustavu216 ili se njihov broj, kako se predlaže u nekim
209
Dr P. Nikolić, član 202; Demokratska stranka Srbije, član 158; Vlada
Republike Srbije, član 161.
210
Dr P. Nikolić, član 203; Demokratska stranka, Deo V Glava II, član
zaštita pravnog poretka i interesa Republike; Demokratska stranka Srbije,
član 159.
211
Evropska povelja o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja 9.
212
213
Pravo na reprezentovanje autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini
nije predviđeno u projektima Demokratske stranka, Liberala Srbije i
Vlade Srbije.
214
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava I tačka l teza
organizacija i Forum iuris Glava IV tačka 2 teza 2.2.
215
dr P. Nikolić, član 100; Demokratska stranka Srbije, član 96.
216
Projekt ustava Demokratske stranke Srbije, utvrđuje je da se 100 od
ukupno 250 poslanika bira u regionima. Region je jedna izborna jedinica
iz koje se bira 10 do 25 poslanika srazmerno broju stanovnika regiona
(član 96 stav 2).
51
ustavnim projektima, utvrđuje s obzirom na broj stanovnika
autonomne pokrajine i proporcionalno sa njim.217
4. Učešće u donošenju odluka centralne vlasti
Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju poslova

centralne vlasti. Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo
su različiti. Osnovni principi na kojima počivaju odnosi
između države i regiona su međusobno poštovanje, saradnja i
solidarnost.
Posebne odredbe o načinu učešća autonomnih
pokrajina u donošenju odluka na nivou Republike sadrži
samo nekoliko ustavnih projekata. Ovo pravo autonomnih
pokrajina ostvaruje se kroz učešće doma koji reprezentuje
autonomne pokrajine u zakonodavnom postupku,218 koriš-
ćenjem prava (organa) autonomne pokrajine da podnese
predlog zakona (pokretanje zakonodavnog postupka)219 kao i
učešćem autonomne pokrajine i njenih organa u postupku
revizije ustava u slučaju kada se promene ustava odnose na
status autonomne pokrajine.220
U projektima ustava više važnih pitanja iz ovog
domena koja predstavljaju evropske standarde regionalne
samouprave nije regulisano. To se posebno odnosi na neko-
liko grupa pitanja:
Prvo, izostalo je definisanje onih pitanja iz domena
nadležnosti organa centralne vlasti koja zahtevaju uklju-
čivanje autonomnih pokrajina u proces odlučivanja, jer su u
217
Prema predlogu dr P. Nikolića, na svakih 200 000 stanovnika bira se
jedan poslanik, a još po njedan poslanik bira se na preostali višak
stanovnika preko 100 000 (član 100).
218
Beogradski centar za ljudska prava Deo III, Glava I teza postupak
odlučivanja; Forum iuris, Glava IV tačka 2 teze 2.10, 2.11 i 2.12; Liberali
Srbije član 149 stav 3.
219
Forum iuris, Glava IV tačka 2 teza 2.11 stavovi 2 i 3 i teza 2.12
stavovi 2 i 3; Demokratska stranka Srbije, član 105 stav 1; Liberali Srbije,
član 88 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 104 stav 1.
220
Beogradski centar za ljudska prava, Deo V; Forum iuris, Glava VIII.
52
pitanju odluke koje utiču na kvalitet i »obim regionalne
samouprave ili utiču na interese regiona«.221
Drugo, nisu precizirane obaveze centralnih organa
vlasti niti su propisane procedure koje će obezbediti da organi
centralne vlasti i »u okviru svojih nadležnosti obezbede
koordinaciju učešća regionalnih institucija u državnim pro-
cesima odlučivanja, u slučajevima kada se te odluke odnose
na nadležnosti regiona«.222
Treće, ni u jednom od ustavnih projekata nije regu-
lisana saradnja centralne vlasti i regionalnih vlasti ni kada su
u pitanju »procedure rasprave i konsultovanja između organa
države i svakog zainteresovanog regiona«223 prilikom
odlučivanja o pitanjima iz nadležnosti centralne vlasti, niti su
precizirani modeliteti i načini »konsultovanja između organa
centralne vlasti i struktura koje predstavljaju regione«.224
Četvrto, u projektima ustava nisu regulisani način i
oblici učešća regiona »u postavljanju sudskih organa odgo-
vornih za rešavanje sporova oko podele vlasti između države
i regiona«225 niti su postavljeni »institucionalni okviri reša-
vanja sporova između regiona i države.226
Saglasnost autonomnih pokrajina prilikom odluči-
vanja o pitanjima koja se odnose na status autonomne pok-
rajine, njene nadležnosti kao i na promenu područja na kome
se prostire autonomna pokrajina regulisana je samo u nekim
ustavnim projektima. Instrumenti koji se mogu koristiti kako
bi se manifestovala (ne) saglasnost autonomnih pokrajina u
procesu donošenja odluka u organima centralne vlasti su
različiti i uključuju:
221
Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 1.
222
223
Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja
2.
224
Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja
3.
225
226
Deklaracija skupštine evropskih regija utvrđuje da se ovi sporovi reša-
vaju u sudskom postupku ili arbitražom (član 7 stav 3 in fine).
53
- Pravo suspenzivnog227 ili pravo apsolutnog veta228
koje stoji na raspolaganju skupštinskom domu koji reprezen-
tuje autonomne teritorijalne zajednice u ustavom precizno
definisanim slučajevima značajnim za status autonomne
pokrajine u ustavnom sistemu.
- Posebna procedura odlučivanja o materijama koje su
u ravnopravnoj nadležnosti oba skupštinska doma, posebno o
pitanjima vezanim za status autonomne pokrajine.229
- Neposredno izjašnjavanje građana na referendumu o
pitanjima koja se tiču najvažnijih pitanja ustavnog statusa
autonomne pokrajine.230
- Posebna većina u Narodnoj skupštini prilikom odlu-
čivanja o promeni područja autonomne pokrajine.231
Primetno je da u projektima ustava izostaje preciznije
navođenje oblasti i pitanja koja se smatraju vitalnim za status
autonomne pokrajine u ustavnom sistemu. Formulacije su
najčešće načelne (status autonomne pokrajine, interesi sta-
novništva autonomne pokrajine), a konkretne su samo kada
se radi o odlučivanju o promeni teritorije na kojoj se prostire
autonomna pokrajina (promena granica). Evropski standardi
koji se odnose na zaštitu statusa regiona koja se obezbeđuje
kroz saglasnost regiona sa odlukama centralne vlasti
uključuju, međutim, i odluke centralne vlasti koje se odnose
na finansiranje,232 na zakonodavne ingerencije regiona233 kao
i na odluke koje utiču na nadležnosti ili interese regiona.234 U
projektima ustava ovi standardi nisu regulisani.
227
Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava I, teza postupak
odlučivanja stavovi 10, 11, 12, 13;
228
Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava I, teza postupak
odlučivanja stavovi 14 i 15; Forum iuris Glava IV tačka 2 teze 2.10, 2.11 i
2.12
229
Forum iuris Glava IV tačka 2 teze 2.11 i 2.12.
230
Forum iuris Glava VI teza 6.
231
član 102 stav 3 i član 148 stav 4; Beogradski centar za ljudska prava, Deo
III Glava II teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 7.
232
233
234
54
Status regiona i stanovništva koje živi na tom
području ne regulišu samo propisi unutrašnjeg prava, već i
međunarodni sporazumi koje zaključuju organi centralne
vlasti. Zato je važno garantovanje prava regiona da budu
konsultovani od strane centralne vlasti i da učestvuju u
izradi i zaključivanju međunarodnih sporazuma ukoliko
bi međunarodni sporazum »mogao uticati na njihove nad-
ležnosti ili fundamentalne interese«,235 kao i pravo regiona da
svoje predstavnike uključe u sastav nacionalnih delegacija
koje učestvuju u pregovorima.236
Izuzimajući pravo autonomnih pokrajina da učestvuju
u međunarodnoj saradnji i sarađuju sa regionima drugih drža-
va uz poštovanje teritorijalnog integriteta i jedinstva pravnog
poretka Republike, koje je garantovano samo u nekim
projektima ustava237 i pravo autonomnih pokrajina da, u
okviru ove saradnje sklapaju sporazume koji podležu nak-
nadnoj potvrdi Narodne skupštine ili Vlade238 druga pitanja iz
domena međunarodne saradnje koja evropski dokumenti o
regionima regulišu i postavljaju okvirne standarde, nisu
regulisana u projektima ustava.
5. Finansiranje autonomnih pokrajina
Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina kao

važan element regionalne samouprave garantuje i reguliše
najveći broj projekata ustava. Sadržaj i obim finansijske
autonomije je, međutim različit. U najvećem broju ustavnih
projekata finansijska autonomija garantuje se u granicama i
obimu koji utvrđuje Ustav239 i republički zakon.240 Među
235
Član 10 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i
236
237
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava II teza opšta načela
stav 7; Forum iuris, Glava VI teza 5 stav 2; Demokratska stranka Srbije,
238
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava II teza opšta načela
stav 8.
239
Forum iuris, Glava I teza 16 stav 5
55
rešenjima u projektima beležimo razlike s obzirom na to da li
se finansijska autonomija (obim i sadržaj finansijske auto-
nomije) reguliše običnim zakonom koji se donosi po pro-
ceduri po kojoj i bilo koji drugi zakon i za čije je usvajanje
dovoljna prosta većina241 ili je to naročit (organski) zakon,
koji se usvaja po posebnom postupku i za čije usvajanje je
neophodna kvalifikovana većina poslanika.242
Ni jedan od projekata ustava ne sadrži načelno pravilo
koje autonomnim pokrajinama garantuje prihode neophodne
za obavljanje njihovih nadležnosti niti je u bilo kome od
projekata regulisan način učešća autonomnih pokrajina u
postupku odlučivanja o usvajanju finansijskih zakona, što
jesu standardi evropskih dokumenata o regionima.243
Finansijska autonomija uključuje pravo autonomne
pokrajine na sopstvene izvore prihoda244 kao i njeno pravo
na slobodno raspolaganje prihodima u okviru ustavom
utvrđene nadležnosti autonomne pokrajine. U nekim projek-
tima ustava regulišu se (metodom enumeracije ili primerično)
osnovne i najznačajnije vrste izvora prihoda autonomne
pokrajina kao što su npr. lokalni porezi, takse, prirezi,
dažbine, donacije, prihodi od pokrajinske imovine, a izuzetno
i prihodi od privatizacije245 i dr.246
240
stav 3; Demokratska stranka, Deo V Glava II član finansiranje
autonomije, stav 1;
241
Dr P. Nikolić, član 194 stav 1; Liberali Srbije, član 144;
242
Demokratska stranka Srbije, član 155; Vlada Republike Srbije, član
149 stav 2.
243
244
Dr P. Nikolić, član 194 stav 2; Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 16
stav 5; Demokratska stranka Deo V Glava II član finansiranje autonomija
stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 155 stav 1; Liberali Srbije, član
144; Vlada Republike Srbije član 149 stav 2.
245
Forum iuris, Glava III, teza 2 stav 3.
246
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza Finansijska
autonomija teritorijalnih zajednica; dr P. Nikolić, član 228; Demokratska
stranka Deo V Glava II član finansijska autonomija stav 2.
56
U svim projektima ustava predviđa se da autonomne
pokrajine imaju budžet.247 Pored toga, autonomne pokrajine
samostalno, u zakonskim okvirima, raspolažu sredstvima
budžeta. Samo u nekim projektima ustava regulisan je i
nadzor nad izvršavanjem pokrajinskog budžeta, a to ovlaš-
ćenje povereno je računskom sudu.248
Primetno je da u projektima ustava izostaju ekspli-
citne garancije nekih standarda o kojima govore evropski
dokumenti o regionima, među kojima su npr. pravo auto-
nomne pokrajine da samostalno »prikuplja poreze i odredi
izvore prihoda od poreza«, pravo da »utvrdi kriterijume za
određivanje sopstvenih poreza, nameta i taksi«,249 pravo da
»odredi dodatni procenat na poreze koje ubiraju drugi javni
organi«,250 pravo da bude »uključena u određivanje organiza-
cije, relevantnih organa i procedura za poreze«.251 U
projektima ustava izostaje i standard prema kome se
finansijska sredstva koja čine »udeo regiona u opštim
porezima ... smatraju sopstvenim sredstvima« regiona.252 U
celini posmatrano može se oceniti da su delovi projekata
ustava koji regulišu pitanja finansijske autonomije
autonomnih pokrajina veoma šturi, da su ustavne odredbe
najčešće formulisane kao set načela, a ne kao pravne norme,
da izostaju zaštitne klauzule, da brojni evropski standardi o
regionima nisu našli svoje mesto u ustavnim normama i dr.
Porezi koje prikuplja država i prenosi ih auto-
nomnoj pokrajini su deo izvora sredstava namenjenih
247
Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava II teza Nadležnosti
autonomne pokrajine, alineja 3; dr P. Nikolić, član 195; Forum iuris
Glava VI teza 7 stav 4; Demokratska stranka Deo VI član Budžet stav 1;
Demokratska stranka Srbije, član 90 stav 1; Liberali Srbije član 149 stav
1 alineja 4; Vlada Republike Srbije, član 90 stav 2.
248
Dr P Nikolić, član 228 in fine; Demokratska stranka, Deo III Glava IV
teza Računski sud stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 90 stav 3;
Vlada Republike Srbije, član 94 stav 1.
249
Član 5 stav 3 Deklaracije skupštine evropkskih regiona.
250
251
252
57
ostvarivanju poslova koji čine nadležnost autonomnih
pokrajina. Pravo autonomnih pokrajina na deo sredstava iz
republičkih poreza garantuju neki od ustavnih projekata bilo
opštom odredbom253 bilo uz preciziranje da se ova sredstva
obezbeđuju samo za ostvarivanje poverenih nadležnosti.254 U
većini projekata ustava255 propisuju se i posebne procedure
donošenja finansijskih zakona, koje uključuju odgovarajuće
učešće ili konsultovanje autonomnih pokrajina. Kvalitet i
sadržaj prava autonomnih pokrajina da učestvuju u postupku
odlučivanja o finansijskim zakonima se razlikuju. U nekim
ustavnim projektima za usvajanje finansijskih zakona zahteva
se kvalifikovana većina poslanika,256 u drugima se predviđa
pravo supenzivnog veta doma koji reprezentuje teritorijalne
zajednice kada je u pitanju usvajanje ovih zakona.257
Ni u jednome od projekata ustava standard iz doku-
menata o evropskim regionima prema kome prilikom dono-
šenja poreskih zakona »regioni imaju odlučujuću ulogu«258
nije našao mesta.
Pravo autonomnih pokrajina na pristup nacionalnom
tržištu kapitala izričito reguliše većina projekata ustava259 u
skladu sa standardima evropskih dokumenata o regionima. U
nekim predlozima se precizira da se uslovi pod kojima se
253
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza Finansijska
autonomija; dr P. Nikolić, član 194 stav 3.
254
Demokratska stranke, Deo V Glava II član finansiranje autonomnih
pokrajina stav 3; Demokratska stranka Srbije, član 146 stav 1; Liberali
Srbije, član 143 stav 3; Vlada Republike Srbije, član 144 stav 2.
255
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza
Postupak odlučivanja, stav 8 alineja 10 i stavovi 10, 12, 13, i 14; Forum
iuris, Glava IV tačka 1 teza 2.10 stav 6 alineja 12 i Glava VI teza 7 stav 2;
Demokratska stranka Srbije, član 152 stav 2; Vlada Republike Srbije, član
149 stav 2.
256
Demokratska stranka Srbije, član 152 stav 2; Vlada Republike Srbije
član 149 stav 2.
257
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza Pos-
tupak odlučivanja, stav 8 alineja 10 i stavovi 10, 12, 13, i 14; Forum iuris,
Glava IV tačka 1 teza 2.10 stav 6 alineja 12 i Glava VI teza 7 stav 2.
258
Član 2 stav 2 Deklaracije skupštine evropkskih regiona.
259
Forum iuris, Glava VI teza 4 stav 2; dr P. Nikolić, član 194 stav 4;
Demokratska stranka Srbije, član 91; Vlada Republike Srbije član 91.
58
autonomne pokrajine mogu zaduživati i postupak odlučivanja
o zaduživanju regulišu zakonom260 ili da se ovo pravo
autonomnih pokrajina ostvaruje u skladu sa načelom
solidarnosti, što uključuje samo pravo autonomne pokrajine
na pristup fondovima solidarnosti namenjenim podsticanju
razvoja.261
Princip solidarnosti čiji je smisao da doprinese
»harmonizacija standarda života stanovnika različitih regija«
kako bi se smanjile međuregionalne nejednakosti262 regulišu
samo u neki od ustavnih projekata. U nekim predlozima ovaj
standard je regulisan na nivou načela,263 dok je u drugima
sadržaj ovog principa bliže regulisan u odredbama o fondu
solidarnosti koji se obrazuje pri Ministarskom savetu i čija su
sredstva namenjena je kreditiranju nedovoljno razvijenih
oblasti.264
Izostalo je, međutim, regulisanje sadržaja principa
solidarnosti koji se realizuje u autonomnoj pokrajini i uk-
ljučuje otklanjanje ili ublažavanje standarda života stanovni-
ka lokalnih zajednica na području autonomne pokrajine.
6. Organi autonomne pokrajine
U projektima ustava koji su bili predmet analize

garantuje se pravo autonomnih pokrajina da urede samostalno
svoju organizaciju u skladu sa svojim potrebama.265 U većini
260
Demokratska stranka Srbije, član 91; Vlada Republike Srbije član 91.
261
262
263
Beogradski centar za ljudska prava, Deo I teza Republika Srbija, stav 5
in fine; Forum iuris Osnovne odredbe, teza 14; Demokratska stranka
Srbije član 92; Vlada republike Srbije, član 91.
264
265
Videti napomene uz sadržaj nadležnosti autonomnih pokrajina koje
obuhvataju pravo autonomne pokrajine da «obrazuje i uredi organe vlas-
ti» (dr P. Nikolić, član 192 stav 1 alineja 1) i njihovo pravo da «samostal-
no, statutima propišu uređenje i nadležnost svojih organa, prema sopstve-
nim prilikama i potrebama» (Vlada Republike Srbije, član 145 stav 1).
59
projekata se ipak i u samom ustavu uređuju organi auto-
nomne pokrajine.266
U autonomnoj pokrajini se obrazuje skupština auto-
nomne pokrajine kao predstavničko telo koje neposredno
biraju građani sa domicilom na području autonomne
pokrajine, na pokrajinskim izborima na osnovu jednakog
biračkog prava, tajnim glasanjem.267 Svoje pravo na
regionalnu samoupravu građani ostvaruju i preko poslanika
koje neposredno biraju u pokrajinsku skupštinu. U nekim
projektima ustava preciziraju se još i dužina trajanja mandata
poslanika pokrajinske skupštine,268 priroda poslaničkog man-
data (slobodni mandat) i njegova zaštita,269 princip nespoji-
vosti funkcija270 kao i struktura pokrajinske skupštine.
Predlozi u projektima se razlikuju s obzirom na to da li je
skupština autonomne pokrajine projektovana kao jednodom-
na ili kao dvodomna. U većini projekata ustava skupština
autonomne pokrajine je jednodomna,271 a u nekim projektima
predviđeno je da se u »regionima sa mešovitim nacionalnim
sastavom stanovništva omogućuje srazmerna zastupljenost
nacionalnih manjina«.272
Jedno od važnih pitanja u vezi sa statusom skupštine
pokrajine je pravo raspuštanja skupštine od strane organa
centralne vlasti. U odnosu na ovo pitanje autori projekata
266
Izuzetak su projekti Beogradskog centra za ljudska prava i Forum
iurisa koji uređivanje organizacije vlasti prepuštaju konstitutivnim aktima
autonomnih pokrajina.
267
Dr P. Nikolić, član 196 stav 1 i član 197; Demokratska stranka, Deo V
Glava II član Organi autonomne pokrajine; Demokratska stranka Srbije,
član 148 i član 156; Liberali Srbije, član 145; Vlada Republike Srbije,
članovi 146 i 153.
268
Dr P. Nikolić, član 197 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 148
269
Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne
pokrajine, stav 3; Demokratske stranke Srbije, član148 stav 3; Vlade
Republike Srbije, član 146 stav 4.
270
271
Dr P. Nikolić, član 197; Demokratska stranka Srbije član 148 stav 1;
Vlada Republike Srbije, član 146 stav 2.
272
član 146 stav 5.
60
ustava se razlikuju. Pravo centralne vlasti da pod određenim,
ustavom utvrđenim okolnostima273 raspusti pokrajinsku
skupštinu utvrđeno je u nekoliko ustavnih projekata.274
Odluku o raspuštanju skupštine autonomne pokrajine donosi
Ustavni sud na predlog vlade,275 ili Narodna skupština na
predlog Ministarskog saveta,276 odnosno Vlada uz saglasnost
Narodne skupštine.277 Prema drugim predlozima,278 organi
centralne vlasti ne raspolažu ovim pravom, što se i izričito
utvrđuje ustavom.279
U autonomnoj pokrajini se obrazuju i pokrajinski
izvršni organi. U projektima ustava koji u samom ustavu
utvrđuju organe koji se obrazuju na nivou autonomnih
pokrajina izričito se navode i ova tela. Rešenja u projektima
ustava se razlikuju u pogledu naziva (vlada,280 izvršno
veće,281 savet oblasti,282) organa kome se poveravaju poslovi
izvršne vlasti na nivou autonomne pokrajine. U ovim projek-
273
Među razlozima koji mogu dovesti do raspuštanja pokrajinske skupšti-
ne navode se „grubo kršenje ustava i zakona od strane skupštine ili izvrš-
nog veća autonomne pokrajine ili ugrožavanje pravnog poretka Republike
Srbije“ (Demokratska stranka Srbije, član 159 stav 1; Vlada Republike
Srbije, član 155 stav 1); ukoliko pokrajina „ne ispunjava obaveze
utvrđene ustavom i zakonima Republike Srbije ili postupa na način koji
teško vređa opšti interes Republike Srbije“ (Demokratska stranka, Deo V,
Glava II član Zaštita pravnog poretkla Republike Srbije, stav 1); „kršenje
ustava i zakona, aktima, delovanjem odnosno nedelovanjem i grubo
narušavanje interesa Kraljevine Srbije kao celine ili lokalne samouprave i
građana na svojoj teritoriji“ (dr P. Nikolić, član 203)
274
Dr P. Nikolić, član 203; Demokratska stranka, Deo V, Glava II član
zaštita pravnog poretka i interesa Republike Srbije; Demokratska stranka
Srbije, član 159; Vlada Republike Srbije, član 155.
275
član 155.
276
Dr P. Nikolić, član 203.
277
Demokratska stranka, Deo V Glava II član Zaštita poretka i interesa
Republike Srbije, stav 2.
278
Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris, Liberali Srbije.
279
Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava I tačka 1 teza
Nadležnost stav 1 alineja 12 i stav 6 alineja 3.
280
Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne
pokrajine, stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 2.
281
Vlada Republike Srbije, član 153.
282
61
tima ustava preciziraju se još neka pitanja vezana za status
izvršnog organa među kojima su posebno: način izbora
izvršnog organa koji je poveren skupštini (izvršni organ se
određuje kao organ skupštine);283 dužina trajanja mandata
njegovih članova i pravo autonomne pokrajine da odredi broj
članova izvršnog organa;284 status i način izbora presednika
izvršnog organa pokrajine.285
Jedno od pitanja na kome se stavovi autora ustavnih
projekata značajno razilaze jeste organizacija sudstva na
nivou autonomne pokrajine. U većini ustavnih projekata je
izričito utvrđena jedinstvena organizacija sudstva i pravo-
sudnog sistema unutar kojih nisu predviđeni sudski organi na
nivou autonomnih pokrajina.286 U tri ustavna projekta
predviđeno je postojanje sudskih organa i na pokrajinskom
nivou. Prema rešenjima u jednom od ustavnih projekata
autonomna pokrajina raspolaže pravom »osnivanja i
organizovanja prekršajnih sudova« kao i pravom »osnivanja i
organizovanja administrativnih sudova za rešavanje sporova
nastalih u upravnim stvarima opština, gradova kao i pok-
rajinskih organa uprave«.287 U drugom projektu ustava ne
precizira se organizacija sudstva u autonomnoj pokrajini niti
sadržaj i priroda ovlašćenja autnomne pokrajine u domenu
sudstva, već se jednom opštom odredbom utvrđuje da auto-
nomna pokrajina ima sudsku vlast u okviru svojih ustavom
utvrđenih nadležnosti.288 Samo u jednom od ustavnih
283
284
član 157 stav 2.
285
član 157 stav 2.
286
Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Srbije, Vlada Republike Srbije,
Beogradski centar za ljudska prava uz izdvojeno mišljenje jednog člana
grupe prema kome pokrajina ima sudsku vlast u oblastima u kojima se
prostire njena izvorna zakonodavna nadležnost utvrđena ustavom.
287
Demokratska stranka, Deo V Glava II član Nadležnosti, stav 2 alineje
10 i 11.
288
Liberali Srbije, član 157. U projektu Beogradskog centra za ljudska
prava to je i predlog iznet u izdvojenom mišljenju jednog člana grupe.
62
projekata predviđeno je osnivanje sudova na nivou pokrajine,
preciziran je naziv suda (Vrhovni sud ili Visoki sud) i
precizno uređena nadležnost najvišeg sudskog organa u
autonomnoj pokrajini.289
Zaslužuje pažnju podatak da ni u jednome od ustavnih
projekata nije regulisano pravo autonomne pokrajine da
sudeluje u izboru sudskih organa koji odlučuju o sukobu
nadležnosti između pokrajinskih organa i organa centralne
vlasti, niti su regulisane procedure koje omogućuju učešće
autonomne pokrajine prilikom odlučivanja o (izboru)
postavljanju ovih sudskih organa iako je u pitanju standard o
kome govore međunarodni dokumenti o regionima.
U autonomnim pokrajinama se obrazuju i pokra-
jinski organi uprave (pokrajinska administracija). Izričite
odredbe o organima uprave na nivou autonomne pokrajine
sadrži samo nekoliko ustavnih projekata.290 U nekima se
reguliše i pravo autonomne pokrajine da obrazuje javne
službe291 i bliže uređuje način imenovanja starešina koji su na
čelu organa uprave.292
Samo u nekoliko ustavnih projekata izričito je
utvrđeno da se u autonomnoj pokrajini, na nivou autonomne
pokrajine obrazuje institucija ombudsmana.293
7. Zaštita prava na regionalnu samoupravu
Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu zaš-

titu koja se obezbeđuje garantovanjem različitih instrumenata
koji regionima stoje na raspolaganju kako bi mogli da zaštite
289
Projekt Forum iurisa, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 8 i 9.
290
Dr P. Nikolić, član 200 stav 2; Demokratska stranka, Deo V Glava II
član Organi autonomne pokrajine, stav 4; Demokratska stranka Srbije,
291
član 152 stav 2.
292
Dr P. Nikolić, član 200 stav 2;
293
Forum iuris, Glava IV tačka 5 teza 5.2 stav 2; Demokratska stranka
Srbije, član 156 stav 2; Liberali Srbije, član 146 stav 1; Vlada Republike
63
svoja prava kao i procedurama koje obezbeđuju učešće
regiona u donošenju odluka, posebno onih koje se odnose na
status regiona i njegove nadležnosti. Posebna zaštita
obezbeđuje se u pitanjima koja definišu položaj regiona u
ustavnom sistemu (npr. odlučivanje o promeni statusa
regiona, odlučivanje o promeni teritorije na kojoj se region
prostire, pravo pokretanja postupka za zaštitu prava na
regionalnu samoupravu pred nadležnim sudskim telima).
Set pitanja koji se neposredno odnosi na status auto-
nomne pokrajine u ustavnom sistemu različito je uređen u
predlozima.
Odlučivanje o području na kome se prostire auto-
nomna pokrajina i promeni granica ili teritorije autonomne
pokrajine različito je rešeno u ustavnim projektima.294
Zaštitu prava na regionalnu samoupravu i autonomiju,
kao i pravo autonomne pokrajine da se obrati nadležnim
organima za zaštitu prava na pokrajinsku autonomiju
regulisano je u nekoliko ustavnih projekata. Većina ustavnih
projekata garantuje ustavno-sudsku zaštitu koja se obezbe-
đuje u postupku ocene ustavnosti295 ili u postupku ustavne
žalbe296 ukoliko se »pojedinačnim aktom ili radnjom, bez
obzira od koga dolaze, ometa nadležnost autonomne pokra-
jine«.297 Samo u jednom projektu ustava regulisana je i
sudska zaštita prava na autonomiju. Instrumenti kojima se
ostvaruje ovaj vid zaštite autonomije pokrajine ostvaruje se
pravom na »pokretanje postupka pred Upravnim sudom za
ocenu ustavnosti upravnih akata državnih organa i organiza-
cija koje vrše javna ovlašćenja kojima se narušava autono-
294
Videti detaljnije u razmatranjima koja se odnose na teritoriju auto-
nomne pokrajine i odlučivanje o promeni teritorije.
295
stav 2; Liberali Srbije, član 128 stav 1 alineja 8; Vlada Republike Srbije
član 160 stav 2.
296
član 160 stav 1.
297
član 160 stav 1.
64
mija«,298 kao i pravom »pokretanja postupka pred Računskim
sudom i svim redovnim sudovima radi zaštite autonomije i
autonomnih prava oblasti«.299 Pravom pokretanja postupka
raspolažu skupština oblasti, predsednik oblasti i savet
oblasti300 ili organima za koje to utvrdi statut kao najviši
pravni akt autonomne pokrajine.301
STADARDI EVROPSKIH DOKUMEATA O

REGIOIMA I OVI USTAV SRBIJE
- predlozi ovlašćenih predlagača -
Debata vođena u procesu pripreme novog Ustava

Srbije, pokazala je da vertikalna podela vlasti predstavlja
pitanje o kome su mišljenja aktera ustavnog procesa bila
podeljena. Rešenja izneta u više ustavnih projekata koja su se
odnosila na ovo pitanje značajno su se razlikovala.
Između više projekata novog Ustava Srbije izdvojili
smo u ovom prilogu samo dva predloga čija će se rešenja o
statusu autonomnih pokrajina analizirati. To su nacrt Ustava
koji je pripremila Vlada Republike Srbije i predlog Ustava
Srbije koji predstavlja rad grupe eksperata koju je obrazovao
predsednik Republike. Razlog što će biti upoređena rešenja o
statusu autonomnih pokrajina sadržana samo ovim predlo-
zima Ustava Srbije leži u tome što su ovi predlozi podržani
od strane subjekata koji, prema odredbama tada važećeg
Ustava, imaju pravo da predlože promenu Ustava Srbije. Po
subjektima koji stoje iza pomenutih predloga, ovi se predlozi
ustava razlikuju od svih ostalih ustavnih projekata.
Među ovim predlozima beleže se značajne razlike u
pogledima na ustavni status autonomnih pokrajina. U analizi
298
299
300
Dr P. Nikolić, član 201 stavovi 2 i 3.
301
Demokratska stranka Srbije, član 156; Vlada Republike Srbije član
160.
65
koja počiva na komparativnom metodu neće biti obuhvaćeno
samo identifikovanje onih pitanja u pogledu kojih se beleže
razlike, već će ova pitanja biti sagledana u kontekstu stan-
darda sadržanih u evropskim dokumenatima o regionima.
Neophodno je pri tom ukazati na načelan karakter standarda
sadržanih u ovim dokumenatima. To je važno naglasiti, jer
standardi koji su tako postavljeni da dopuštaju mogućnost
različite interpretacije opštih principa i načelnih pravila,
otvara i mogućnost da se u komparativnoj ustavnosti prihvate
veoma različita rešenja koja, uprkos evidentnim razlikama
među njima, ostaju u okvirima opšteg koncepta regionalizma
i saglasna su sa međunarodnim standardima koji se odnose na
status regiona.
Iz mnoštva zanimljivih pitanja izdvojili smo i ona
pitanja u pogledu kojih se rešenja u pomenutim predlozima
ustava razlikuju ili su pitanja regulisana načelno, bez
neophodnog preciziranja koje bi otklonilo ili barem smanjilo
prostor različitim interpretacijama prilikom primene načelnog
pravila. Da bi bile primenjljive okvirne i načelne ustavne
odredbe zahtevaju dodatnu i naknadnu interpretaciju. Ona
može pokazati razlike pri preciziranju načelnog pravila.
Saglasje na načelnom nivou je, u tom slučaju, samo prividno
ukoliko nije praćeno i saglasnošću prilikom interpretacije i
praktične primene načelnog pravila.
Predmet analize neće biti sva, već samo najvažnija
pitanja ustavnog statusa autonomnih pokrajina
1. Formiranje autonomnih pokrajina
Među pitanjima koja se odnose na formiranje auto-

nomnih pokrajina nekoliko pitanja, zbog svog značaja,
zaslužuju da budu bliže osvetljena. To su u prvom redu
kriterijumi za formiranje autonomnih pokrajina, postupak po
kome se odlučuje o obrazovanju nove autonomne pokrajine,
ustavni status i oblici autonomnih pokrajina (monotipske ili
66
politipske) kao i status postojećih autonomnih pokrajina u
ustavnom sistemu.
U međunarodnim dokumentima o regionima ustanov-
ljeni su osnovni kriterijumi za formiranje regiona kao i
principi na kojima počiva procedura odlučivanja o formiranju
regiona, o području na kome se prostire region kao i o
promeni granica regiona.
Kriterijumi za formiranje regiona su definisani u
preambuli Deklaracije skupštine evropskih regiona.302 Među
kriterijumima koji bliže određuju regionalni identitet navode
se istorijske, jezičke, kulturne, društvene, ekonomske i geo-
grafske veze stanovništva na određenom području; različito
poreklo i funkcija koju regioni imaju u okviru određene
državne zajednice; poseban politički identitet koji može imati
različite političke oblike.
Predlozi ustava koji su predmet analize razlikuju se u
ovom pogledu. Oba predloga polaze načelno od prava
građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu i
eksplicitno garantuju ovo pravo.303 U oba predloga izričito se
navode obe postojeće autonomne pokrajine.304 Oba predloga
dopuštaju mogućnost da se pored postojećih obrazuju i nove
autonomne pokrajina.305
Ovaj načelni pristup koji, samo na prvi pogled,
pokazuje sličnost rešenja sadržanih u predlozima ustava, je
međutim, različito operacionalizovan u daljim ustavnim
rešenjima. Najznačajnije razlike među predlozima se odnose
na nekoliko pitanja. Prva razlika ogleda se u ustavnom
definisanju kriterijuma koji moraju biti ispunjeni i uslova pod
302
Tačka 4 preambule Deklaracije Skupštine evropskih regiona.
303
Član 142 stav 1 Nacrta Ustava Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu
Nacrt Ustava Vlade) i član 156 stav 1 Modela Ustava Srbije koji je
pripremila grupa eksperata koju je obrazovao predsednik Republike (u
daljem tekstu Model Ustava predsednika Republike).
304
Član 148 stav 2 Nacrta Ustava Vlade i član 159 stav 1 Modela Ustava
predsednika Republike.
305
Član 148 stavovi 2, 3 i 4 Nacrta Ustava Vlade Srbije i član 159 stavovi
2 i 3 Modela Ustava predsednika Republike.
67
kojima se mogu obrazovati nove autonomne pokrajine.
Drugu razliku beležimo u načinu na koji je regulisan pos-
tupak odlučivanja o formiranju novih autonomnih pokrajina.
Treća razlika se odnosi na ustavni položaj postojećih auto-
nomnih pokrajina.
Nacrt Ustava Vlade Srbije ne reguliše kriterijume za
formiranje novih autonomnih pokrajina. Sadržaj ustavom
načelno garantovanog prava građana na pokrajinsku autono
miju i lokalnu samoupravu306 bliže je operacionalizovan
definisanjem autonomne pokrajine kao »autonomne terito-
rijalne zajednice osnovane Ustavom«,307 u kojoj građani
ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomiju. U Nacrtu
Ustava koji je pripremila Vlada Srbije nema odredbe o
kriterijumima za formiranje novih autonomnih pokrajina.
Iako sam ne reguliše ovo pitanje, ustav nije delegirao ovo
pitanje zakonodavcu i nije ovlastio zakonodavca da ga on
reguliše. Prema ovom predlogu nove autonomne pokrajine
osnivaju se u postupku promene ustava, pa se samo može
pretpostaviti da će se u toku postupka promene ustava, i kao
sastavni deo tog postupka, ustanoviti i kriterijumi za
formiranje autonomnih pokrajina.
Model Ustava pripremiljen od strane grupe stručnjaka
koju je formirao predsednik Republike, polazi takođe od
ustavom garantovanog »prava građanki i građana na
decentralizovanu državu, koje uključuje pravo na lokalnu
samoupravu i autonomiju«.308 U ovom predlogu precizirana
su tri osnovna i najvažnija kriterijuma za formiranje novih
autonomnih pokrajina, a koja moraju biti ispunjena u
momentu formiranja autonomne pokrajine.309 To su:
- Broj stanovnika koji živi na području na kome se
formira autonomna pokrajina (najmanje jedan, a najviše dva
miliona stanovnika).
306
Član 142 stav 1 Nacrta Ustava Vlade.
307
308
Član 156 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike.
309
68
- Teritorija (autonomna pokrajina se može obrazovati
na području više opština ukoliko su ove opštine međusobno
teritorijalno povezane).
- Stepen ekonomskog razvoja (područje na kome se
formira autonomna pokrajina mora zadovoljiti kriterijum
prema kome se može samostalno finansirati).
Zapaža se da su postavljeni kriterijumi objektivizirani
i merljivi (broj stanovnika, teritorijalna povezanost opština
koje obrazuju autonomnu pokrajinu, samostalno finansira-
nje). Među kriterijumima za formiranje novih autonomnih
pokrajina nema, međutim, onih koji se odnose na regionalni
identitet (kultura, poreklo, geografski položaj, istorija) koji
omogućuje ljudima da se identifikuju sa svojom zajednicom,
a koji pripadaju setu evropskih standarda o regionima.310
Principi regionalne samouprave, među kojima su nesumnjivo
i kriterijumi za obrazovanje regiona, trebalo bi da budu
utvrđeni ustavom, na šta upućuje i načelno pravilo Nacrta
evropske povelje o regionalnoj samoupravi.311
Postupak odlučivanja o statusu regiona i području na
kome se obrazuje region regulisan je načelno Nacrtom
Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. Iako Povelja ne
uređuje posebno postupak formiranja novih regiona, na ovaj
postupak bi se po analogiji mogla primeniti osnovna načela
na kojima počiva postupak odlučivanja o statusu regiona,
načela postupka po kome se odlučuje o području na kome se
region prostire kao i načela postupka po kome se odlučuje o
promeni granica regiona. Među ovim načelima postupka su:
- Saglasnost zainteresovanog regiona kao uslov za
donošenje odluke o promeni područja na kome se region
prostire (promena granica regiona).312
310
Tačke 2, 4, 6 i 9 Preambule Deklaracije skupštine evropskih regiona.
311
312
utvrđuje da “regionalna granica ne može biti promenjena dok zaintere-
sovani region ne da svoju saglasnost.”
69
- Učešće regiona u odlučivanju o području na kome se
region prostire, a koje uključuje više mogućnosti, od
»procedura neposredne demokratije«313 u kojima sudeluju
građani koji žive na području regiona, procedura koje
obezbeđuju »konsutovanje svih zainteresovanih regiona«, ili
»izričitu saglasnost svakog regiona«.314
- Prednost imaju one procedure koje omogućuju
neposredno odlučivanje građana, nad drugim procedurama
odlučivanja.315
Predlozi koje smo analizirali i rešenja sadržana u
njima razlikuju se i u pogledu procedure predviđene za odlu-
čivanje o formiranju novih autonomnih pokrajina. Razlika se
u prvom redu odnosi na dva pitanja. Prvo, da li se područje
budućih autonomnih pokrajina utvrđuje u samom ustavu
prilikom njegovog donošenja (ili naknadne revizije), ili o
formiranju autonomne pokrajine odlučuju subjekti (lokalne
zajednice i građani) koji žive na odgovarajućem području i
imaju interes da se to područje organizuje kao autonomna
pokrajina. Drugo, na koji način autonomne pokrajine (odno-
sno građani sa područja autonomne pokrajine) sudeluju u
donošenju odluke o formiranju autonomne pokrajine?
Prema rešenjima Nacrta Ustava Vlade nove auto-
nomne pokrajine formiraju se po postupku predviđenom za
promenu ustava.316 Postupak promene ustava, međutim ne
predviđa uključivanje autonomnih pokrajina i njihovih orga-
na u ustavni proces (predlaganje ili učešće u odlučivanju o
reviziji ustava) bilo u formi konsutovanja, bilo u formi
davanja saglasnosti. O promeni ustava odlučuje Narodna
313
utvrđuje da ”procedura neposredne demokratije ... može biti predviđena
domaćim zakonom”.
314
315
utvrđuje da se procedura pribavljanja saglasnosti zainteresovanog regiona
prilikom odlučivanja o granici regiona, ostvaruje “bez štete po proceduru
neposredne demokratije” iz čega se može zaključiti da se prednost daje
neposrednim oblicima odlučivanja.
316
70
skupština317 dvotrećinskom većinom ukupnog broja narodnih
poslanika.318 Predviđen je i fakultativni referendum koji se
raspisuje na zahtev većine narodnih poslanika ili 150 000
birača (pod uslovom da predlog za promenu ustava nije
potekao od birača).319 Odluka na referendumu donosi se
većinom glasova birača koji su glasali na referendumu uz
uslov da je na referendum izašla većina birača.320
Prema drugom predlogu ustava, postupak po kome se
donosi odluka o formiranju nove autonomne pokrajine uređen
je ustavom. Odluku donose građani na referendumu koji se
organizuje na području na kome se predlaže obrazovanje
nove autonomne pokrajine. Odluka se donosi većinom gla-
sova birača koji su glasali na referendumu uz uslov da je na
referendum izašla najmanje polovina ukupnog broja birača sa
područja na kome se obrazuje autonomne pokrajina.321
Ustavom bi, sledeći evropske dokumente o regionima,
trebalo regulisati kriterijume formiranja autonomnih pokraji-
na i proceduru po kojoj se odlučuje o njihovom obrazovanju.
Procedura po kojoj se donosi odluka o formiranju nove
autonomne pokrajine morala bi da obezbedi mogućnost da
građani sa područja na kome se obrazuje nova autonomna
pokrajina učestvuju u postupku odlučivanja. To može biti
neposredno učešće građana u ovom procesu ili konsultovanje,
odnosno saglasnost odgovarajućih organa sa područja na
kome se formira nova autonomna pokrajina.
Ukoliko bi ustavotvorac dao prednost demokratskim
procedurama koje uključuju i neposredno odlučivanje građa-
na u odlučivanju o formiranju autonomne pokrajine, na šta
upućuju i evropski dokumenti o regionima ustavom bi moralo
biti regulisano na koji način se obezbeđuje učešće građana
koji žive na području na kome se obrazuje autonomna pok-
317
318
319
320
321
71
rajina u procesu formiranja nove autonomne pokrajine. Da li
je to forma referenduma (ili neki drugi vid neposrednog
učešća građana, npr. pravo da pokrenu proces formiranja
autonomne pokrajine) i ako jeste kakve je prirode i kakvo je
dejstvo odluke usvojene na referendumu? Da li je referendum
prethodni ili naknadni, obavezni ili fakultativni? Ako se
prihvati rešenje prema kome se u procesu formiranja nove
autonomne pokrajine konsultuju ili daju svoju saglasnost na
odluku, ustavom bi se moralo urediti ko sudeluje i na koji
način u procesu konsultovanja, odnosno ko daje saglasnost na
formiranje nove autonomne pokrajine? Da li su to građani sa
određenog područja ili možda organi lokalnih zajednica (npr.
skupštine kao predstavnička tela) na čijem se području
formira nova autonomna pokrajina?
Naposletku ostaje pitanje da li se autonomne pokra-
jine obrazuju kao monotipske ili politipske i kakav je ustavni
status postojećih autonomnih pokrajina?
Deklaracija skupštine evropskih regiona izričito utvr-
đuje da »regioni koji se nalaze u istoj državi mogu imati
različit status, u skladu sa svojim istorijskim, političkim,
kulturnim i socijalnim razlikama«.322 Kao »izraz posebnog
političkog identiteta« regioni mogu imati i »različit politički
oblik«.323
Predlozi ustava Srbije koji su bili predmet analize
indirektno upućuju na zaključak o prihvatanju koncepta
asimetričnog regionalizma. To se posebno ogleda u odred-
bama koje se odnose na status dve postojeće autonomne
pokrajine, kao i na poseban status autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija. U oba predloga poimenično se navode
obe postojeće autonomne pokrajine – Autonomna pokrajina
Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.324
Položaj Atonomne pokrajine Kosova i Metohije, prema ovim
322
323
324
Član 148 stav 2 Nacrta Ustava Vlade i član 159 stav 1 Modela Ustava
predsednika Republike.
72
predlozima, posebno se reguliše.325 U Nacrtu Ustava Vlade
precizira se i akt koji reguliše poseban status ove autonomne
pokrajine. Status Kosova i Metohije uređuje se organskim
zakonom koji se donosi dvotrećinskom većinom glasova
narodnih poslanika.326
2. Pravna priroda i status najvišeg pravnog akta

autonomne pokrajine
Autonomija pretpostavlja garantovanje određenog

nivoa i sadržaja samouprave stanovništva na području koje
odlikuje poseban identitet. Poseban identitet iskazuje se i
kroz pravo na samoorganizovanje. Region ima pravo da
aktom samoorganizovanja (konstitutivni akt) regulišu sop-
stvenu organizaciju i nadležnost.327 Predlozi ustava koji
potiču od ovlašćenih predlagača razlikuju se i u regulisanju
karaktera, pravne prirode i statusa najvišeg pravnog akta
autonomne pokrajine u pravnom sistemu. Suštinska pitanja
koja se odnose na status najvišeg pravnog akta autonomne
pokrajine svode se, na tri ključna pitanja.
Da li najviši pravni akt autonomne pokrajine donose
samostalno organi autonomne pokrajine u okviru svojih
izvornih nadležnosti, na osnovu samog ustava, po postupku i
na način propisan ovim aktom, ili se on donosi uz prethodnu
ili naknadnu potvrdu od strane Narodne skupštine? Odgovor
na ovo pitanje odrediće i njegovo mesto u pravnom sistemu.
Ukoliko bi se prihvatilo rešenje sadržano u Nacrtu Ustava
Vlade Srbije prema kome najviši pravni akt podleže potvrdi
od strane Narodne skupštine328 koje, recimo i to, postoji u
komparativnoj praksi regionalnih država, u ustavnom sistemu
325
326
Član 148 stav 2 in fine Nacrta Ustava Vlade.
327
328
Član 152 stav 1 Nacrta Ustava Vlade predviđa da statut autonomne
pokrajine stupa na snagu kada ga Narodna skupština potvrdi organskim
zakonom. Organski zakoni donose se većinom glasova svih narodnih
poslanika (član 102 stav 2 Nacrta Ustava Vlade.
73
bi postojao moćan instrument kojim bi parlamentarna većina
mogla sprečiti donošenje ovog akta ili ograničiti sadržaj
izvornih ovlašćenja autonomnih pokrajina, posebno ukoliko u
samom ustavu ne bi bile eksplicitno navedene izvorne
nadležnosti autonomne pokrajine. Pravo autonomne
pokrajine na samoogranizovanje bilo bi u tom slučaju bitno
ograničeno.
Da li najviši pravni akt autonomne pokrajine podleže
kontroli zakonitosti ili instrumenti kontrole ustavnosti ovog
akta predstavljaju pouzdan instrument njegovog usklađivanja
sa ustavom? Ukoliko bi se prihvatilo rešenje prema kome
autonomna pokrajina raspolaže izvornim pravom da na
osnovu ustava donosi svoj najviši pravni akt, koje je sadržano
u predlogu grupe eksperata koju je formirao predsednik
Republike,329 sledilo bi da najviši pravni akt autonomne
pokrajine podleže kontroli ustavnosti koja osigurava neop-
hodnu hijerarhiju propisa unutar jedinstvenog pravnog
sistema, ali ne i kontroli zakonitosti.
Naposletku, ostaje otvoreno i pitanje naziva ovog
pravnog akta – osnovni zakon ili statut?
Konstitutivni akt regiona čini »deo pravnog poretka
države na najvišem nivou«,330 a donosi ga region samostalno
ili uz saglasnost organa centralne vlasti.
3. Odlučivanje o području na kome se prostire

autonomna pokrajina
Evropski standardi o regionalnoj samoupravi odnose

se, između ostalog, i na uključivanje regiona u odlučivanje o
promeni područja na kome se region prostire bilo putem
regionalnih organa ili kroz oblik neposrednog učešća građana
koji žive na području regiona u odlučivanje o području na
kome se region prostire. To pretpostavlja da se područje na
329
Član 173 stav 3 i član 190 stav 1 alineja 1 Modela Ustava predsednika
Republike.
330
74
kome se prostire region (teritorija i granice regiona) ne može
menjati bez saglasnosti zainteresovanog regiona.331 Uslovi i
način ostvarivanja ovog prava bliže se uređuju ustavom.332
U vezi sa implementacijom ovog standarda, a imajući
u vidu rešenja sadržana u projektima ustava pažnju privlače
sledeća pitanja.
Prvo pitanje se odnosi na propise koji regulišu način
odlučivanja o području na kome se prostire autonomna
pokrajina. Da li se ovo pitanje reguliše u samom ustavu, kako
je to predloženo od strane grupe eksperata333 ili se »teritorija
autonomne pokrajine i uslovi pod kojima se može promeniti
granica između autonomnih pokrajina, određuje organskim
zakonom«334 kako predviđa Nacrt Ustava Vlade Srbije?
Drugo pitanje odnosi se na postupak donošenja ovih
propisa i procedure koje obezbeđuju (ili ne obezbeđuju)
učešće autonomnih pokrajina prilikom odlučivanja o ovom
pitanju. Predložena rešenja u projektima ustava se razlikuju.
Prema jednom (predlog Vlade) ustav ne govori posebno o
ovom pitanju već njegovo uređivanje prepušta zakonodavcu,
dok prema drugom (predlog grupe eksperata) ustav predviđa
proceduru po kojoj autonomne pokrajine sudeluju u odluči-
vanju o promeni teritorije autonomne pokrajine.335
Treće, da li o promeni područja na kome se prostire
autonomna pokrajina odlučuju neposredno na referendumu
građani sa tog područja ili su oni isključeni iz tog procesa? I
u ovom pogledu predlozi se razlikuju. Predlog Vlade delegira
zakonodavcu da reguliše ovo pitanje,336 dok predlog grupe
331
332
»Ustavnim aktom, uz konsultaciju regionalnog Veća, postojeći regioni
mogu da se spajaju ili da se stvaraju novi regioni, s tim da je broj
stanovnika svakog regiona najmanje milion, kada to zahteva onaj broj
opštinskih veća koji predstavlja najmanje jednu trećinu dotičnog
stanovništva i kada predlog odobri većina dotičnog stanovništva na
referendumu«. (čl. 132 st. 1 Ustava Italije)
333
Član 161 Modela Ustava predsednika Republike.
334
335
336
75
eksperata sadrži eksplicitnu odredbu prema kojoj se »terito-
rija opštine, grada i autonomne pokrajine ne može menjati
bez saglasnosti građana sa područja odgovarajuće zajednice«,
kao i da građani o tome odlučuju neposredno »na referen-
dumu većinom glasova birača, pod uslovom da je na
referendum izašla najmanje polovina od ukupnog broja
upisanih birača«.337
4. ačelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti
Raspodela nadležnosti između države i regiona počiva

na dva osnovna principa338 koji se primenjuju kumulativno:
principu političke decentralizacije i principu supsidijarnosti.
Sadržaj principa supsidijernosti, od koga načelno
polaze predlozi ustava kao osnovnog principa na kome
počiva raspodela nadležnosti između Republike, autonomne
pokrajine i lokalnih zajednica kako u domenu uređivanja
odnosa tako i u oblasti izvršavanja propisa, različito je opera-
cionalizovan u predlozima.
Pitanje koje u ovom pogledu zaslužuje pažnju je
sledeće. Koje od dva osnovna ponuđena rešenja odgovara
međunarodnim standardima u ovoj oblasti? Da li ono sadr-
žano u predlogu Vlade339 prema kome su »jedinice lokalne
samouprave nadležne u pitanjima kojima se ostvaruju potrebe
građana od lokalnog značaja, a autonomne pokrajine u
pitanjima od šireg značaja od lokalnog« dok je opšta pret-
postavka nadležnosti ustanovljena u korist centralne vlasti, a
sadržaj pitanja od »pokrajinskog, republičkog i lokalnog
značaja« definiše organski zakon. Ili je evropskim standar-
dima bliže rešenje prema kome se u samom ustavu precizno
reguliše nadležnost centralne vlasti i nadležnosti autonomnih
pokrajina,340 a opšta pretpostavka nadležnosti ustanovljena je
337
338
339
340
Članovi 174, 176 i 177 Modela Ustava predsednika Republike.
76
u korist lokalne zajednice,341 kako je ovo pitanje uređeno u
predlogu grupe eksperata koju je formirao predsednik
Republike?
Cilj koji se nastoji ostvariti uvažavanjem načela

političke decentralizacije i načela supsidijarnosti pri raspodeli
nadležnosti između države i regiona je demokratizacija. To
znači takvu raspodelu nadležnosti koja omogućuje da se na
svim nivoima vlasti u proces odlučivanja neposredno uključe
građani, da građani mogu ostvarivati demokratsku kontrolu
vlasti kao i da se odluke donose na nivou koji je najbliži
građanima. Ovi principi garantuju se ustavom342 ili posebnim
zakonima koji uređuju regionalnu organizaciju.
5. Propisi koji ustanovljavaju izvornu nadležnost

autonomnih pokrajina
Suštinsko pitanje koje se postavlja u vezi sa nadlež-

nostima autonomnih pokrajina jeste na koji način su ustavom
garantovane izvorne nadležnosti autonomnih pokrajina jer
upravo kvalitet i oblasti na kojima se prostiru te nadležnosti
govore o sadržaju i kvalitetu autonomije? Da li se izvorne
nadležnosti autonomnih pokrajina regulišu na način da se u
ustavu okvirno navode osnovne oblasti u kojima se prostire
izvorna nadležnost, kako je to učinjeno u predlogu Vlade343
ili taksativnim navođenjem ne samo oblasti u kojima se
proteže izvorna nadležnost autonomne pokrajine, već i
dimenzioniranjem sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u
svakoj od oblasti iz domena izvorne nadležnosti, kako je
postupljeno u predlogu grupe eksperata?344
341
342
»Shodno principu subsidijarnosti Država, Regije, Velegradovi,
Provincije i Opštine podržavaju autonomne inicijative koje pokreću
građani, individualno ili udruženo u cilju sprovođenja aktivnosti od
opšteg interesa.« (čl. 118 st. 4 Ustava Italije)
343
Član 149 Nacrta Ustava Vlade.
344
77
Načelo subsidijariteta nalagalo bi da se izvorne nad-
ležnosti svih viših nivoa vlasti, pa dakle i izvorne nadležnosti
autonomne pokrajine utvrde ustavom, primenom metoda
enumeracje. Ovo pitanje posebno dobija na značaju prilikom
dimenzionisanja sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u
domenu tzv. konkurentnih nadležnosti. Ukoliko kvalitet,
sadržaj i obim izvornih nadležnosti nisu precizno određeni
mogu u primeni nastati problemi koji će zahtevati naknadnu
interpretaciju ustavnih pravila jer ustavne norme nisu
dovoljno jasne.
6. adležnosti autonomne pokrajine u domenu

sudske vlasti
U projektima ustava i debati o statusu autonomnih

pokrajina u ustavnom sistemu i mišljenja o ingerencijama
autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti su bila izrazito
polarizovana. Stanovišta su se kretala na skali u rasponu koji
se kretao od jedne krajnosti koja je negirala mogućnost da se
ustanove bilo kakve nadležnosti autonomne pokrajine u
domenu sudske vlasti, pozivajući se na princip jedinstva
pravosudnog sistema kao i komparativnu praksu većeg broja
regionalno uređenih zemalja, do projekata i predloga u
kojima su izneta zalaganja za uspostavljanje Vrhovnog suda
autonomne pokrajine, pozivom na iskustva iz ranijeg perioda
ustavnog razvoja, kao i nužnost decentralizacije i ove grane
vlasti.
I u predlozima ustava koji su predmet ove analize
rešenja o nadležnostima autonomne pokrajine u domenu
sudske vlasti su različita.
Prema rešenjima u Nacrtu Ustava Vlade, autonomne
pokrajine nemaju nadležnosti u domenu sudske vlasti. Na
nivou autonomne pokrajine nema posebnog sudskog organa u
bilo kojoj formi. Iako evropski dokumenti koji postavljaju
načelne standarde regionalne samouprave među kojima je i
pravo regiona da učestvuju u odlučivanju o postavljanju
78
sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova oko podele
vlasti između države i regiona,345 prema rešenju koje sadrži
Nacrt ustava Vlade, autonomne pokrajine su isključene i iz
procesa odlučivanja o izboru (postavljanju) sudskih organa u
čijoj je nadležnosti rešavanje sukoba nadležnosti između
centralne vlasti (organa centralne vlasti) i autonomne
pokrajine (pokrajinskih organa).
Prema predlogu Ustava Srbije koji je sačinila grupa
eksperata autonomna pokrajina ima, u skladu sa evropskim
standardima o regionima, neke nadležnosti u domenu sudske
vlasti. Nadležnosti autonomne pokrajine, u domenu sudske
vlasti, se prvenstveno odnose na učešće autonomnih pokra-
jina u izboru organa koji odlučuju o sukobu nadležnosti
ukoliko do njega dođe između organa centralne vlasti i
pokrajinskih organa. Tako skupštine autonomnih pokrajina
imaju pravo da predlaže 5 od 15 sudija Ustavnog suda346 kao
organa koji među svojim nadležnostima ima dve, posebno
značajne za zaštitu ustavnog statusa autonomne pokrajine.
Ustavni sud je nadležan da rešava sukob nadležnosti između
organa na različitim nivoima. Pored toga, Ustavni sud
odlučuje o povredi ustavom i zakonom utvrđenog položaja
autonomne pokrajine.347
Autonomne pokrajine imaju i pravo da učestvuju u
izboru sudija redovnih sudova kao i javnih tužilaca koji se
biraju sa područja autonomne pokrajine. Učešće autonomnih
pokrajina obezbeđuje se preko sastava izabranih članova Vi-
sokog pravosudnog saveta (biraju se sa područja autonomnih
pokrajina) koji učestvuju izboru sudija sa područja autonom-
ne pokrajine. 348
Ne samo kada je u pitanju nadležnosti autonomne
pokrajine u domenu sudske vlasti, već i kada se radi o
organizaciji (jedinstvene) organizacije sudstva, u predlogu
345
346
347
Član 190 stav 1 alineje 6 i 9 Modela Ustava predsednika Republike.
348
79
grupe eksperata sadržano je rešenje, koje govori u prilog
zaključku o organizacionoj decentralizaciji sudske vlasti. U
prilog ovom zaključku govori rešenje prema kome se u auto-
nomnoj pokrajini obrazuje Odeljenje Vrhovnog suda.349
Budući da su razlike među predlozima znatne, pitanja
iz domena sudske vlasti zaslužuju pažljivo razmatranje i
diskusiju kako bi se u Ustavu Srbije našla rešenja koja
uvažavaju iskustvo iz dosadašnjeg ustavnog razvoja kao i
evropske standarde u ovoj oblasti.
Prvo pitanje je da li autonomna pokrajina može imati
nadležnosti u domenu sudske vlasti, i da li prema rešenjima
za novi Ustav treba autonomnim pokrajinama garantovati
izvesne nadležnosti u domenu sudske vlasti?
Drugo pitanje se odnosi na prirodu nadležnost auto-
nomne pokrajine u domenu sudske vlasti i njen sadržaj. Da li
se nadležnost autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti
kreće samo u okvirima koji su postavljeni u katalogu izvornih
ovlašćenja autonomne pokrajine (funkcionalni princip) i
njene zakonodavne nadležnosti ili sadržaj ovih nadležnosti
može biti i širi (teritorijalni princip)?
Treće, da li se obezbeđuje učešće autonomnih pokraji-
na »u postavljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje
sporova između države i regiona«350 i na koji način auto-
nom ne pokrajine sudeluju u postavljanju sudskih organa koji
rešavaju sukob nadležnosti ukoliko do sukoba dođe između
(organa) centralne vlasti i autonomne pokrajine (pokrajinski
organi)?
Četvrto, da li se u autonomnoj pokrajini obrazuje
Vrhovni sud i ako se formira šta je sadržaj nadležnosti ovog
suda; kakva je priroda, kvalitet i obim njegovih nadležnosti,
ili se u autonomnoj pokrajini obrazuje Odeljenje Vrhovnog
suda ili ni jedno ni drugo?
Odgovor na postavljena pitanja trebalo bi tražiti u
kontekstu standarda u evropskim dokumentima o regionima
349
350
80
koji u regionalno uređenoj državi zadržavaju načelo jedinstva
sudskog sistema, koji ne isključuju mogućnost organizovanja
sudskih organa na regionalnom nivou (npr.Španija)351 i koji,
za razliku od opšteg pravila da članovi skupštine i izvršnih
organa regiona ne podležu merama centralne vlasti u domenu
izvornih nadležnosti regiona, izuzetak propisuju za sudske
postupke u kojima centralna vlast zadržava pravo preduzi-
manja mera.352
7. Izvršavanje propisa centralne vlasti
Saglasno opštem principu evropskih standarda o re-

gionima da izvršavanje nacionalnog zakonodavstva (direktno
ili dodeljivanjem) »treba da bude nadležnost regiona«,353
izvršnim organima regiona poverava se i izvršavanje zakona
donetih od strane centralne vlasti. Organi centralne vlasti
zadržavaju pravo nadzora nad ostvarivanjem ovih nadležnosti
regiona. U domenima u kojima centralna vlast zadržava
»kontrolu nad regionima ona se uređuje ustavom ili
odgovarajućim zakonom«.354
Ovom važnom pitanju koje se odnosi na sadržaj,
kvalitet i prirodu dela nadležnosti autonomnih pokrajina u
vezi sa izvršavanjem propisa centralne vlasti u projektima
ustava nije poklonjena dužna pažnja. Pitanje je regulisano
samo načelno, dok su odredbe koje bi to bliže regulisale
izostale ili ovo pitanje uopšte nije regulisano. Nadležnosti
autonomnih pokrajina koje se odnose na izvršavanje propisa
koje donosi Republika regulisane su različito u predlozima.
Prema predlogu Vlade izvršavanje republičkih propisa može
biti povereno autonomnoj pokrajini.355 U predlogu koji je
sačinila grupa eksperata ovo pitanje uopšte nije regulisano.
351
Član 152 stav 1 alineja 2 Ustava i član 19 Statuta Katalonije.
352
353
Član 3 stavovi 2 i 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
354
355
81
8. Instrumenti koji obezbeđuju jedinstvo pravnog
poretka
Jedinstvo pravnog poretka u regionalno uređenim

državama obezbeđuju različiti instrumenti. Međunarodni
stadardi u ovoj oblasti nalažu da se ovlašćenja (organa)
centralne vlasti u kontroli (organa) regionalnih vlasti, kao i
postupak po kome se kontrola ostvaruje moraju biti propisani
ustavom ili zakonom.356 Sadržaj, obim i kvalitet ovlašćenja
centralne vlasti u vezi sa kontrolom regionalnih vlasti se
razlikuju i zavise od toga da li se kontrola odnosi na izvorne
nadležnosti regiona ili na nadležnosti koje su prenete na
regionalne organe (povereni poslovi). Ovlašćenja centralne
vlasti su uža kada se radi o ostvarivanju izvornih nadležnosti
regiona i odnose se samo na kontrolu zakonitosti. Kontrola
zakonitosti je po obliku naknadna, i ostvaruje se u postupku
po kome se usvaja osnovni akt. Regiona.357 Instrumenti koji
stoje na raspolaganju centralnoj vlasti su vezani za pokretanje
postupka ocene zakonitosti. Ovlašćenja centralnih organa
vezana za kontrolu regionalnih vlasti su šira kada se radi o
prenetim nadležnostima (povereni poslovi) i pored ocene
zakonitosti uključuju i pravo centralne vlasti da ocenjuje
celishodnost propisa i mera koje preduizimaju regionalne
vlasti.358 Izvorne nadležnosti regiona, dakle, podležu samo
kontroli zakonitosti, dok povereni poslovi podležu i kontroli
zakonitosti i kontroli celishodnosti.
U pogledu instrumenata koji obezbeđuju jedinstvo
pravnog poretka izdvaja se nekoliko pitanja u pogledu kojih
se beleže razlike među predlozima ustava iza kojih su stali
ovlašćeni predlagači.
356
357
358
82
Prvo pitanje koje je različito rešeno u predlozima,
odnosi se na ocenu zakonitosti najvišeg pravnog akta auto-
nomne pokrajine i pokrajinskih zakona.
Predlog Ustava koji je potekao od Vlade sadrži
rešenje prema kome najviši pravni akt autonomne pokrajine
podleže oceni zakonitosti,359 dok pokrajinski zakoni podležu
prethodnoj oceni ustavnosti. Postupak prethodne ocene
ustavnosti pokrajinskih zakona pred Ustavnim sudom može
pokrenuti Vlada.360 Predlog grupe eksperata koju je formirao
predsednik Republike među instrumentima kojima centralna
vlast kontroliše regionalne vlasti i čiji je krajnji smisao da
obezbede jedinstvo pravnog poretka, predviđa samo ustavno-
sudsku kontrolu najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine
(kontrola ustavnosti),361 dok pokrajinski zakoni podležu
ustavnosudskoj kontrolu ustavnosti i zakonitosti (kontrola
ustavnosti i zakonitosti).362
Drugo pitanje odnosi se na pravo organa centralne
vlasti da raspuste skupštinu autonomne pokrajine. Prema
predlogu Vlade organi centralne vlasti, konkretno Vlada
Republike Srbije, raspolažu ovim pravom.363 U predlogu,
međutim, nije bliže regulisan postupak odlučivanja o ovom
osetljivom pitanju. U predlogu na kome je radila grupa
eksperata centralna vlast ne raspolaže pravom da raspusti
skupštinu autonomne pokrajine.
9. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova

iz nadležnosti Republike
Odnosi između države i regiona počivaju na princi-

pima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti. Regi-
oni imaju pravo da sudeluju i u obavljanju poslova koji čine
359
360
361
Član 190 stav 1 alineja 1 Modela Ustava predsednika Republike.
362
Član 190 stav 1 alineja 3 Modela Ustava predsednika Republike.
363
83
nadležnost centralne vlasti. Oblici u kojima regioni ostvaruju
ovo pravo su različiti. Različit je i sadržaj u kome se ovo
pravo regiona iskazuje na institucionalnoj ravni (organizacija,
instrumenti i procedure). Regioni participiraju u zakonodav-
noj, izvršnoj i sudskoj vlasti koju vrše centralni organi vlasti.
U donošenju odluka centralnih vlasti, osobito kada propis
centralne vlasti »može promeniti obim regionalne samoupra
ve ili uticati na interese regiona«,364 regioni učestvuju na
različite načine i u različitim formama. Obim, sadržaj i
kvalitet njihovih ovlašćenja u procesu odlučivanja je različit.
U predlozima ustava koji su analizirani, primetno je
da više evropskih standarda koji se odnose na učešće regiona
u obavljanju poslova iz domena nadležnosti centralne vlasti
nije našlo svoje mesto među rešenjima sadržanim u predlo-
zima. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova iz
domena nadležnosti Republike, posebno kada se propisi ili
mere centralne vlasti odnose na pitanja koja tangiraju status
autonomnih pokrajina, pitanja koja se odnose na sadržaj,
obim i kvalitet njihove samouprave kao i interese stanov-
ništva sa područja autonomne pokrajine samo je delom
regulisano u predlozima ustava koji su analizirani.
Nisu bliže regulisane procedure, na koje upućuju ev-
ropski standardi o regionima, koje obezbeđuju instrumente za
različite vidove uključivanje autonomnih pokrajina u proces
odlučivanja na nivou centralne vlasti.
Saglasnost autonomne pokrajine na odluke ili mere
centralne vlasti koje imaju uticaja na nadležnost ili interese
autonomne pokrajine bliže regulisana u predlozima ustava,
izuzev kada je reč o promeni granica regiona. Ovo pitanje
regulisano je u predlogu ustava na kome je radila grupa
eksperata. Rešenje koje sadrži ovaj predlog polazi od
evropskih standarda i eksplicitno utvrđuje da se teritorija
autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti
građana sa područja autonomne pokrajine.365 Neposredno
364
365
84
odlučivanja građana o promeni područja na kome se prostire
autonomna pokrajina je rešenje koje prefirira ovaj predlog.
Odluku o promeni teritorije autonomne pokrajine donose
građani sa područja autonomne pokrajine na referendumu
većinom glasova birača, uz uslov da je na referendum izašla
najmanje polovina ukupnog broja birača.366
Učešće autonomnih pokrajina u obavljanju poslova
koji su u nadležnosti centralne vlasti ima svoj organizacioni i
proceduralni vid. Oni su tesno povezani, komplementarni i
međusobno se dopunjuju.
Svakako da je jedan od najznačajnijih vidova učešća
autonomnih pokrajina u obavljanju poslova iz nadležnosti
centralne vlasti, njihovo učešće u ostvarivanju zakonodavne
vlasti koja se ostvaruje na nivou centralnih organa državne
vlasti. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju zakonodavne
vlasti centralnih organa može biti različito: reprezentovanje
u zakonodavnom telu, procedure konsultovanja prilikom
odlučivanja, instrumenti koji omogućuju aktivnu participaciju
u procesu odlučivanja (npr. pravo predlaganja zakona) i dr.
Princip reprezentovanja regiona u zakonodavnom telu
centralne vlasti ostvaruje se u različitim oblicima u kompa-
rativnoj ustavnoj praksi.367
Sva ova pitanja samo su delom regulisana u predlozi-
ma ustava koji su predmet analize ili uopšte nisu regulisana.
Način i oblici u kojima se ostvaruje pravo autonomnih
pokrajina na reprezentovanje u Narodnoj skupštini i u
administrativnim organima samo je delom regulisano u pred-
logu na kome je radila grupa eksperata. Dva pitanja u ovom
kontekstu zaslužuju pažnju.
Prvo pitanje se odnosi na kriterijume i način
reprezentovanja autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini.
Ovo pitanje samo je načelno regulisano u predlogu grupe
366
367
Šire: dr M. Pajvančić: Struktura parlamenata i reprezentovanje regija,
Zbornik radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93
– 102; dr M. Pajvančić Izborno pravo, Novi Sad, 2008, str. 259 – 261.
85
eksperata u kome se priznaje i garantuje pravo autonomnih
pokrajina na reprezentovanje u Narodnoj skupštini. Načelno
pravilo da autonomne pokrajine imaju pravo na reprezento-
vanje u Narodnoj skupštini se ne reguliše bliže već se sva
pitanja vezana za reprezentovanje autonomnih pokrajina u
Narodnoj skupštini delegiraju zakonodavcu da ih on uredi. U
ovom predlogu ustava propisano je da se »zakonom reguliše
zastupljenost građana i građanki autonomnih pokrajina u
Narodnoj skupštini«.368
Može se zapaziti da se pravo na reprezentovanje
autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini garantuje kao
pravo građana i građanki sa područja autonomne pokrajine.
Takvo rešenje implicira da o izboru predstavnika (narodnih
poslanika) koji će reprezentovati autonomne pokrajine odlu-
čuju neposredno građani sa područja autonomne pokrajine
kao i da je isključena mogućnost da se reprezentanti auto-
nomnih pokrajina u Narodnoj skupštini biraju posredno od
strane pokrajinskih organa (npr. u pokrajinskoj skupštini).
Drugo pitanje su kriterijumi i način reprezentovanja
autonomnih pokrajina u administrativnim telima centralne
vlasti. U predlozima ustava koje smo analizirali ovo pitanje
regulisano je samo delimično u predlogu ustava koji je
izradila grupa eksperata. Prema rešenjima sadržanim u ovom
predlogu autonomne pokrajine su reprezentovane u Visokom
pravosudnom savetu. Kada Visoki pravosudni savet odlučuje
o izboru i razrešenju sudija i javnih tužilaca i drugim
pitanjima iz svoje nadležnosti koja se odnose na autonomnu
pokrajinu, izborni članovi su sudije, javni tužioci, profesori i
advokati iz autonomn porajine.369
Pored neposrednog reprezentovanja autonomnih pok-
raina u Narodnoj skupštini kao zakonodavnom telu centralne
vlasti i u Visokom pravosudnom savetu koji obavlja deo
poslova u domenu sudske vlasti, u predlozima ustava koji su
analizirani samo su delimično regulisane procedure konsulto-
368
369
86
vanja autonomnih pokrajina o pitanjima o kojima odlučuju
organi centralne vlasti, posebno kada se radi o pitanjima koja
se neposrednije dotiču statusa autonomnih pokrajina u
ustavnom sistemu.
U oba predloga ustava, autonomne pokrajine imaju
pravo da Narodnoj skupštini podnesu predlog za donošenje
zakona. Pravo predlaganja zakona konstituisano je u korist
skupštine autonomne pokrajine koja, prema izričitoj ustavnoj
odredbi, ima status ovlašćenog prelagača zakona.370
Samo predlog ustava na kome je radila grupa ekspe-
rata reguliše učešće autonomne pokrajine (neposredno učešće
građana sa područja autonomne pokrajine) u odlučivanju o
promeni granica autonomne pokrajine.371 Pored toga, u ovom
predlogu garantuje se i učešće autonomne pokrajine u postup-
ku izbora sudija ustavnog suda (pravo da predlaže 5 od 15
sudija),372 kao i pravo autonomnih pokrajina da sudeluju u
postupku odlučivanju o izboru sudija i javnih tužilaca sa
područja autonomne pokrajine.373
10. Evropski standardi o regionima koje predlozi

ustava ne regulišu
Mnogi standardi o kojima govore evropski dokumenti

o regionima nisu našli svoje mesto u predlozima ustava koji
su predmet analize. Skrećemo pažnju na nekoliko, po našem
mišljenju važnih, pitanja koja nisu regulisana u predlozima
ustava ili su regulisana samo načelno dok je njihova bliža
razrada izostala u unutrašnjem pravu. Evropski dokumenti o
regionima sadrže standarde i u ovim materijama koji su mogli
poslužiti kao putokaz i za bliže ustavno regulisanje ovih
pitanja.
370
Član 104 stav 1 Nacrta Ustava Vlade Srbije i član 101 stav 1 Modela
Ustava predsednika Republike
371
372
373
87
Bliža razrada sadržaja, načina i oblika u kome se
operacionalizuje princip solidarnosti (među regionima i na
području regiona) koji predstavlja dopunu principa finan-
sijske autonomije je izostala ili je, kako je to učinjeno u
predlogu ustava koji je pripremila grupa eksperata, regulisana
samo na nivou opšteg načela.374 Primeri komparativne ustav-
nosti pokazuju kako se aktima unutrašnjeg prava regulišu
pomenuti evropski standardi o regionima.375
U evropskim dokumentima o regionima princip fis-
kalne autonomnije regiona i princip solidarnosti formuilišu se
kao komplementarna načela. Smisao ovih načela je da, uz
očuvanje fiskalne autonomije regiona, harmonizuju standard
života i smanje nejednakosti376 u socijalnom i ekonomskom
statusu stanovnika različitih regiona unutar jedne države ali i
među regionima sa područja različitih država.
ačelo harmonizacije kojim se regionalne vlasti
rukovode prilikom ostvarivanja izvornih ovlašćenja nije
posebno regulisano u predlozima ustava iako se radi o veoma
važnom instrumentu koji omogućuje postizanje neophodnog
stepena međusobne, posebno sadržinske, usklađenosti propisa
koje autonomne pokrajine donose u okviru svojih izvornih
nadležnosti.
Komparativna ustavna praksa regionalno uređenih
država pruža primere načina na koji je u ustavu regulisana
saradnja i sporazumevanje regiona kada ostvaruju svoje
izvorne nadležnosti.377
ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti kon-
kuretnim uslovima u svakom regionu nije bliže regulisano u
predlozima ustava iako je reč o standardu koji je važan
instrument ostvarivanja prava na regionalnu samoupravu i u
domenima poverenih poslova, jer omogućuju da se i ovi
374
375
Član 119 stavovi 3 i 5 Ustava Italije.
376
377
88
poslovi »u granicama zakona... prilagode rad uslovima koji
su specifični u regionu«, kao i da se njihovo ostvarivanje
prilagodi organizacionoj strukturi autonomne pokrajine,
efikasnosti i potrebama stanovnika autonomne pokrajine.378
Nije, čak ni opštom ustavnom normom, garantovano pravo
autonomne pokrajine da one nadležnosti koje su joj poverili
organi centralne vlasti prilagodi svojim potrebama bilo u
pogledu kvaliteta i sadržaja poslova koji su joj povereni bilo
u pogledu načina njihovog ostvarivanja.
Načelo harmonizacije prilikom ostvarivanja izvornih
nadležnosti i načelo prilagođavanja prenetih nadležnosti
konkretnim potrebama i prilikama u autonomnoj pokrajini su
povezani principi. U regionalnoj državi, oni uvažavaju
regionalne posebnosti i omogućavaju njihovo iskazivanje uz
istovremeno očuvanje neophodne povezanosti između
regiona u okviru državne zajednice.
*
* *
Pitanja koja smo u ovoj analizi posebno izdvojili

upoređujući ustavne projekte koji su potekli od ovlašćenih
predlagača i evropske dokumente o regionima upućuje na tri
osnovna zapažanja.
Prvo, neka važna pitanja nisu regulisana u predlozima
ustava ili su regulisana samo na načelnom nivou (npr. princip
solidarnosti i operacionalizacija ovog načela; načelo harmo-
nizacije pravnih propisa koje donose autonomne pokrajine u
okviru izvornih nadležnosti; načelo prilagođavanja poverenih
poslova u skladu sa specifičnostima, uslovima i potrebama
stanovnika u autonomnoj pokrajini).
Drugo, komparativna analiza predloga ustava i po-
ređenje rešenja koja sadrže ovi predlozi sa standardima
evropskih dokumenata o regionima pokazala je da neka
378
89
rešenja u predlozima ne uvažavaju evropske standarde (npr.
način na koji je operacionalizovan princip subsidijarnosti;
odsustvo procedura ili nepotpuno regulisane procedure kon-
sultovanja autonomnih pokrajina u pitanjima o kojima
odlučuje centralna vlast, a koja su značajna za autonomne
pokrajine; pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u
predstavničkim i administrativnim telima centralne vlasti, kao
i oblici i način realizacije ovog prava).
Treće, uprkos čestom upućivanju na komparativnu
ustavnu praksu regionalno uređenih država, posebno na
iskustva Španije i Italije, mogućnosti implementacije ovih
primera dobre prakse (ustavnih rešenja i praktičnih iskustava)
u ustavne projekte nisu iskorišćene u meri u kojoj je to bilo
moguće.
90
Deo III
PRAVO GRAĐAA A POKRAJISKU

AUTOOMIJU
- evropski standardi i ustavna rešenja -
Vertikalna podela vlasti, teritorijalna organizacija u

okviru koje posebno status koji autonomne pokrajine imaju u
ustavnom sistemu bili su predmet posebne pažnje u različitim
projektima i predlozima za novi Ustav Srbije, kao i u debati
vođenoj u stručnim i političkim krugovima. Mišljenja o
statusu autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu bila su
podeljena, a rešenja izneta u različitim predlozima za novi
Ustav Srbije različita.379 Moglo bi se reći da je to bilo jedno
od najkontraverznijih pitanja u ustavnoj debati koja se o
ovom pitanju vodila nekoliko godina i u procesu pripreme i
izrade novog ustava.
Novi Ustav Republike Srbije, pripremljen je u veoma
kratkom razdoblju (u toku leta 2006. godine), a usvojen je 8.
XI 2006. godine.380 U ovom prilogu kratko ukazujemo na
379
Šire: dr M. Pajvančić #ovi Ustav Srbije i autonomija Vojvodine,
Glasnik advokatske komore Vojvodine, br. 12/ 2005, str. 591 – 613.
380
Usvajanje ustava, pozivajući građane da ne odazovu na ustavni
referendum koji je trajao dva dana i da ne izađu na birališta, bojkotovalo
je nekoliko političkih stranaka i više nevladinih organizacija. Više: dr M.
Pajvančić Postupak usvajanja Ustava – odsustvo demokratske legitima-
cije Vanredno izdanje Srpske pravne revije posvećeno ustavnom procesu i
donošenju novog Ustava (Izdanje 2 broj 5) 2006. str. 16 - 24
91
osnovne karakteristike ustavnog položaja autonomnih pokra-
jina prema rešenjima koje sadrži novi Ustav Srbije. Predmet
posebne pažnje biće ona ustavna rešenja za koja je moguće
očekivati da će izazvati problem prilikom primene, jer su
rešenja nepotpuna, ustavne norme nejasne, ponekad kontra-
diktorne ili nedostaju instrumenti i procedure za rešavanje
ustavnih sporova u okvirima ustava i pravnim instrumentima.
Na mnoga od ovih pitanja ukazuje i Venecijanska komisija u
svom mišljenju o Ustavu Srbije, koje je dostavljeno nekoliko
meseci nakon usvajanja Ustava.381 Upravo je teritorijalna
organizacija vlasti, pored poglavlja o sudstvu, predstavljala
onaj deo Ustava Srbije na koji su stručnjaci Venecijanske
komisije uputili posebne kritike.
1. Odredbe o autonomnim pokrajinama u ustavnoj

sistematici
Ustavne odredbe koje postavljaju opšti ustavni okvir

ili bliže definišu status autonomnih pokrajina u ustavnom
sistemu svrstane su u nekoliko odeljaka Ustava. Na odredbe o
autonomnim pokrajinama nailazimo najpre u preambuli
Ustava u kojoj se eksplicitno pominje samo jedna od posto-
jećih autonomnih pokrajina - autonomna pokrajina Kosovo i
Metohija i načelno se definiše njen status u ustavnom sistemu
koji karakteriše »suštinska autonomija u okviru suverene
države Srbije«. Moglo bi se reći da je upravo status ove
autonomne pokrajine bio najneposredniji povod da se u
izrazito kratkom vremenu, i po postupku koji je kritikovan u
stručnoj javnosti kao i od strane nekoliko političkih stranaka
koje su pozvale na bojkot ustavnog referenduma. Kritiku
381
Mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijans-
ka komisija) broj 405/2006 (prevod Kancelarije Saveta Evrope Beograd)
je usvojeno 17 i 18. marta 2007. godine, gotovo četiri meseca nakon što je
Ustav usvojen.
http://www.sudije.org.yu/Members/milos/dokumenti/01/misljenje.VK.
ustav_RS.
92
postupka usvajanja Ustava iznosi i Venecijanska komisija u
uvodnom delu svog izveštaja. Specifičan položaj autonomne
pokrajine Kosova i Metohije na koji upućuje Preambula
Ustava, potvrđuje i samo jedna odredba normativnog dela
Ustava u kojoj se ponavlja odredba o »suštinskoj autonomiji
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohije«, čiji se sadržaj de-
legira zakonodavcu da ga reguliše »posebnim zakonom koji
se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava«.382
Deo ustavnih odredbi o autonomnim pokrajinama
svrstan je i u delu Ustava koji sadrži osnovne odredbe (prvi
deo). U načelnim odredbama Ustava garantuje se pokrajinska
autonomija kao »pravo građana na pokrajinsku autonomiju«
zajedno sa »pravom građana na lokalnu samoupravu«. Oba
ova prava Ustav definiše kao faktore ograničenja državne
vlasti.
»Državna vlast je ograničena pravom građana na pokrajinsku
autonomiju i lokalnu samoupravu«.383
Pravo građana na pokrajinsku autonomiju kao i pravo
građana na lokalnu samoupravu, prema izričitoj ustavnoj od-
redbi podležu kontroli (u Ustavu se koristi termin »nadzor«)
ustavnosti i zakonitosti.
»Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu
podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.«384
Ako se ova odredba analizira u kontekstu gore po-
menutih odredbi Ustava o statusu »suštinske autronomije
Kosova i Metohije« koja se definiše posebnim zakonom koji
se usvaja po postupku revizije Ustava, postavlja se pitanje
statusa ovog posebnog zakona u ustavnom i pravnom sis-
temu. Kako se ovaj zakon usvaja po postupku propisanom za
reviziju Ustava sa razlogom se postavljaju dva pitanja. Prvo,
da li ovakav zakon podleže oceni ustavnosti, budući da se
usvaja po postupku promene Ustava i u izvesnom smislu
predstavlja njegovu dopunu? Drugo, da li zakon koji je usvo-
382
Član 182 stav 2 Ustava Republike Srbije.
383
384
93
jen po postupku revizije ustava uopšte može biti podvrgnut
postupku ocene zakonitosti? Ova pitanja su pisci Ustava
ostavili bez odgovora.
Neka važna pitanja ustavnog statusa autonomnih pok-
rajina regulisana su u delu Ustava koji se odnosi na položaj i
nadležnosti Ustavnog suda (šesti deo). Među ovim pitanjima
su tri posebno značajna jer su primer primene evropskih
standarda o regijama. To su standardi koji se odnose na
zaštitu regionalne samouprave, standardi koji su vezani za
učešće regiona u odlučivanju o postavljanju (izboru) organa
koji su u ustavnom sistemu nadležni da odlučuju o zaštiti
regionalne samouprave i standardi koji se odnose na nadzor
centralnih vlasti nad regionalnim organima. Jedno pitanje
odnosi se na nadležnosti Ustavnog suda vezane za zaštitu
pokrajinske autonomije.385 Drugo se odnosi na izbor sudija
ustavnog suda sa područja autonomne pokraji-ne,386 a treće
reguliše kontrolu ustavnosti i zakonitosti propisa autonomnih
pokrajina kao jedan vid nadzora koje organi centralne vlasti
ostvaruju nad pokrajinskim organima.387
Odredbe o teritorijalnoj autonomiji sistematizovane su
u delu Ustava koji nosi naslov Teritorijalno uređenje (osmi
deo).388 U ovom delu Ustava je grupisan najveći broj odredbi
o autonomnim pokrajiama. Odredbe su sistematizovane u tri
posebna pododeljka. Prvi pododeljak obuhvata zajedničke
odredbe koje se podjednako odnose kako na autonomne pok-
rajine tako i na lokalnu samoupravu. U drugom pododeljku
su sistematizovane odredbe o autonomnim pokrajinama.389
Treći pododeljak obuhvata odredbe o lokalnoj samoupravi.390
2. Opšte ustavne odredbe o statusu autonomne

pokrajine i lokalne samouprave
385
Član 167 stav 2 tačke 2, 3 i 4 i član 187 Ustava Republike Srbije.
386
387
Član 167 stav 1 tačka 4 Ustava Republike Srbije.
388
Članovi 176 do 182 Ustava Republike Srbije.
389
Tačka 2 dela sedmog, članovi 182 do 188 Ustava Republike Srbije.
390
Tačka 3 dela sedmog, članovi 188 do 194 Ustava Republike Srbije.
94
U opštim odredbama (Glava VIII Ustava koja reguliše
teritorijalnu organizaciju) koje se podjednako odnose kako na
autonomne pokrajine tako i na lokalne zajednice, Ustav bliže
reguliše nekoliko pitanja.
To je najpre način ostvarivanja prava građana na
pokrajinsku autonomiju. Pravo na pokrajinsku autonomiju
građani ostvaruju na dva načina: neposredno ili preko svojih
slobodno izabranih predstavnika.391
U ovom delu Ustav eksplicitno garantuje autonomnim
pokrajinama status pravnog lica.392 Ovo važno obeležje us-
tavnog statusa autonomne pokrajine je novina u poređenju sa
prethodnim Ustavom i izražava nastojanje da se evropski
standardi o statusu regiona implementiraju u ustavni sistem.
Prema ovim standardima institucionalna organizacija regiona,
počiva na garantovanju punog pravnog statusa regiona.393
Kao osnovni princip raspodele nadležnosti između
centralne vlasti i autonomnih pokrajina i lokalne samouprave,
Ustav navodi princip subsidijarnosti preuzimajući izvornu
definiciju ovog načela iz odgovarajućih međunarodnih doku-
menata.394 Može se zapaziti da je ustavotvorac izbegao da, u
samom Ustavu, precizira i operacionalizuje sadržaj načela
subsidijarnosti, već je to pitanje delegirao zakonodavcu395
prepuštajući tako zakonu da bliže odredi sadržaj ovog načerla
kao osnovnog kriterijuma za distribuciju nadležnosti između
centralne, pokrajinske i lokalnih vlasti. Postupajući na ovaj
način ustavotvorac je ostavio otvorenim ona pitanja ustavnog
statusa autonomnih pokrajina koja se prelamaju kroz sadržaj,
obim i kvalitet njihovih nadležnosti. Na ovo pitanje odgovor
će dati zakon koji operacionalizuje načelni ustavni princip
391
392
393
394
395
95
subsudijariteta i reguliše prirodu, sadržaj, kvalitet i obim
nadležnosti koje se ostvaruju na nivou autonomne pokrajine.
U opštim odredbama o teritorijalnom uređenju normi-
rana je mogućnost da Republika zakonom poveri pojedina
pitanja iz svoje nadležnosti (povereni poslovi) autonomnim
pokrajinama,396 uz obavezu da obezbedi i finansijska sredstva
za obavljanje poverenih poslova.397 Republički organi imaju
pravo nadzora nad obavljanjem poverenih poslova. Sadržaj i
način ostvarivanja prava republičkih organa da ostvaruju
nadzor nad obavljanjem poverenih poslova bliže se reguliše
zakonom.398 Istovetno pravo Ustav je zagarantovao i auto-
nomnim pokrajinama, koje takođe imaju pravo, da obavljanje
pojedinih poslova iz domena svojih nadležnosti povere
lokalnim zajednicama,399 kao i obavezu da za obavljanje tih
poslova obezbede finansijska sredstva.400
Autonomnim pokrajinama se Ustavom garantuje
pravo da samostalno urede (Ustav koristi termin propišu)
sopstvenu organizaciju, ustanove pokrajinske organe, i bliže
definišu njihovu nadležnost, organizaciju i način rada kao i
da regulišu javne službe.401 Prilikom regulisanja ovih pitanja
organi autonomne pokrajine su vezani Ustavom, a akt kojim
uređuju ova pitanja na koja Ustav izričito upućuje je statut
autonomne pokrajine.402 U vezi sa ovim ustavnim rešenjem
može se postaviti pitanje da li autonomne pokrajine odista
uživaju samostalnost kada regulišu sopstvenu organizaciju?
Ako se ima u vidu da autonomna pokrajina svoju organizaci-
ju reguliše statutom, kao i da statut ne donose samostalno
pokrajinski organi već da se on donosi uz prethodnu
saglasnost Narodne skupštine,403 teško se može govoriti o
396
397
398
399
400
401
Član 179 Ustava Republike Srbije.
402
403
96
samostalnosti autonomne pokrajine kada reguliše svoju orga-
nizaciju. Evropski standardi o regionima, uključuju između
ostalog i pravo regiona da uredi svoju organizaciju »uz dužno
poštovanje ustava i zakona«.404 Ovaj standard koji se odnosi
na status regiona potvrđen je ustavnim rešenjem prema kome
statut autonomne pokrajine podleže oceni ustavnosti i zakoni-
tosti,405 što ustavnu normu o prethodnoj saglasnosti Narodne
skupštine na statut autonomne pokrajine kao uslov za usvaja-
nje statuta, čini nepotrebnom i suvišnom.
U Ustavu se izričito navodi samo skupština auto-
nomne pokrajine kao najviši organ autonomne pokrajine.406
Pokrajinsku skupštinu čine poslanici izabrani na četiri godine
na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, a način njihovog
izbora propisuje samostalno autonomna pokrajina svojim
aktom koji donosi u formi odluke407 (odluka o izboru
poslanika). Ustav propisuje da se u autonomnim pokrajinama
u kojima živi stanovništvo nacionalno mešovitog sastava
obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u
skupštini.408 Način na koji je Ustav regulisao elemente insti-
tucionalne organizacije i organe autonomnih pokrajine polaze
od evropskih standarda koji se odnose na autonomnost
regionalnih organa u obavljanju poslova iz domena njihove
nadležnosti koja isključuje »superviziju od strane centralne
vlasti« koja bi se odnosila na »članove regionalnih organa« ili
»mere centralne vlasti koje zadiru u slobodno izvršavanje
nadležnosti regiona«.409
Među opštim odredbama Ustava koje se odnose i na
autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave su i
odredbe o pravu autonomne pokrajine da ostvaruje saradnju
sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država.
Svoje pravo da sarađuje sa teritorijalnim zajednicama drugih
404
Član 11 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
405
406
407
408
409
97
država, autonomna pokrajina ostvaruje pod određenim uslo-
vima koje propisuje Ustav. Autonomna pokrajina ostvaruje
ovo svoje pravo u okviru spoljne politike Republike Srbije i
uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Re-
publike Srbije.410
3. Posebne ustavne odredbe o statusu autonomnih

pokrajina
Pored opštih odredbi koje se podjednako odnose i na

autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave, u
delu o teritorijalnoj organizaciji u Ustavu postoji poseban
pododeljak (sadrži nekoliko članova) koji se odnose samo na
autonomne pokrajine i njihov status u ustavnom sistemu.
Autonomnu pokrajinu Ustav definiše kao teritorijalnu
zajednicu, koja se osniva Ustavom i u kojoj građani ostvaruju
pravo na pokrajinsku autonomiju.411 Ustav prihvata koncept
autonomne pokrajine kao teritorijalne zajednice, ali ne i kao
političko teritorijalne zajednice.
Eksplicitno i poimenično se u Ustavu navode dve
postojeće autonomne pokrajine (Autonomna pokrajina Voj-
vodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija). Samo za
jednu od autonomnih pokrajina, za Kosovo i Metohiju rezer-
visana je, u samom Ustavu, pozicija »suštinske autonomije«.
Ustav ne definiše bliže, sadržaj koji je obuhvaćen pojmom
»suštinske autonomije«. Regulisanje tog pitanja prepušteno je
zakonodavcu.412
Pored dve postojeće autonomne pokrajine, Ustav
prihvata i mogućnost formiranja novih autonomnih pokrajina,
ali i mogućnost da već osnovane autonomne pokrajine budu
ukinute ili spojene.413 Odredbe Ustava o ovim pitanjima su
načelne i šture i samo upućuju na postupak po kome se
410
411
412
413
98
odlučuje o formiranju, ukidanju ili spajanju autonomnih
pokrajina. O osnivanju novih autonomnih pokrajina kao i o
ukidanju ili spajanju postojećih odlučuje se u postupku
propisanom za reviziju Ustava.414 Predlog za da se obrazuje
nova autonomna pokrajina, ukine postojeća ili da se dve ili
više autonomnih pokrajina spoje utvrđuju građani na refe-
rendumu i u skladu sa zakonom.415
Način na koji je ustavotvorac regulisao ova pitanja
ostavlja niz dilema. Ukazujemo samo na neke među kojima
su npr. dilema koji postupak revizije Ustava će biti primenjen
u slučaju kada se odlučuje o formiranju (ukidanju ili spaja-
nju) autonomne pokrajine budući da Ustav propisuje u osnovi
dve različite procedure za promenu ustava;416 da li se u pos-
tupku odlučivanja o promeni statusa autonomnih pokrajina
uvažavaju međunarodni standardi koji pretpostavljaju učešće
građana sa područja autonomnih pokrajina u odlučivanju o
promeni statusa autonomne pokrajine; koji oblik ustavnog
referenduma (obavezni ili fakultativni) se primenjuje prili-
kom odlučivanja o statusu autonomne pokrajine; ko odlučuje
o raspisivanju referenduma i ko su subjekti koji sudeluju u
odlučivanju na referendumu i dr?
Nekoliko pitanja vezanih za formiranje autonomnih
pokrajina zaslužuju da budu bliže osvetljena zbog značaja
koji imaju za status autonomnih pokrajina. Među ovim pita-
njima, koja su ujedno i deo evropskih standarda o regionima,
su kriterijumi za formiranje autonomnih pokrajina, postupak
odlučivanja o obrazovanju autonomne pokrajine, ustavni sta-
tus autonomnih pokrajina (monotipske ili politipske) i status
postojećih autonomnih pokrajina.
Među kriterijumima koji bliže govore o regionalnom
identitetu, opredeljuju prirodu regiona i utiču na status
regiona u ustavnom sistemu u evropskim dokumentima o
414
415
416
99
regionima417 navode se posebno: istorijske, jezičke, kulturne,
društvene, ekonomske i geografske veze418 stanovništva koje
živi na određenom području; različito poreklo i funkcija koju
regioni imaju u konkretnoj državnoj zajednici;419 poseban
politički identitet regiona420 koji može imati različite poli-
tičke oblike.
Principi regionalne samouprave, među kojima su i
najvažniji kriterijumi za obrazovanje regiona, trebalo bi da
budu utvrđeni u samom Ustavu, što u Ustavu Republike
Srbije nije učinjeno. Postupak odlučivanja o statusu regiona i
području na kome se obrazuje region regulisan je načelno
Nacrtom evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 421
Iako ovaj dokument ne reguliše posebno postupak
formiranja novih regiona, na postupak odlučivanja o formi-
ranju regiona mogla bi se, po analogiji, primeniti osnovna
načela na kojima počiva postupak odlučivanja o statusu
regiona, području na kome se on prostire i promeni njegovih
granica. Načela postupka po kome se odlučuje o ovim
pitanjima uključuju:
- saglasnost zainteresovanog regiona koja je jedan od
najvažnijih uslova za donošenje odluke o promeni područja
na kome se region prostire (promena granica);422
- učešće regiona u odlučivanju o području na kome se
region prostire, a koje je moguće ostvariti na više različitih
načina, od »procedura neposredne demokratije«423 u kojima
sudeluju građani koji žive na području regiona, procedura
417
Tačke 2, 4, 6 i 9 Preambule Deklaracije skupštine evropskih regiona.
418
419
420
Član 1 stav 4 Deklaracije Skupštine evropskih regiona.
421
Član 2 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
422
Član 16 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvr-
đuje da “regionalna granica ne može biti promenjena dok zainteresovani
region ne da svoju saglasnost”.
423
đuje da ”procedura neposredne demokratije ... može biti predviđena
domaćim zakonom.”
100
koje obezbeđuju »konsutovanje svih zainteresovanih regio-
na«, ili »izričitu saglasnost svakog regiona«;424
- prednost procedura koje omogućuju neposredno od-
lučivanje građana, nad drugim procedurama.425
Naposletku ostaje otvoreno i pitanje da li se autono-
mne pokrajine obrazuju kao monotipske ili politipske? Ev-
ropski dokumenti o regionima izričito propisuju da »regioni
koji se nalaze u istoj državi mogu imati različit status, u
skladu sa svojim istorijskim, političkim, kulturnim i soci -
jalnim razlikama«,426 a kao »izraz posebnog političkog
identiteta« regioni mogu imati i »različit politički oblik«.427
Ustav posebno reguliše odlučivanje o teritoriji na
kojoj se prostire autonomna pokrajina. Promena teritorije
autonomnih pokrajina je materija koja se reguliše zakonom,
budući da Ustav izričito propisuje da se teritorija autonomne
pokrajine kao i uslovi pod kojima se može menjati granica
između autonomnih pokrajina uređuju zakonom.428 Ustav je-
dino postavlja uslov da se teritorija autonomne pokrajine ne
može menjati bez saglasnosti građana izražene na referen-
dumu, ali ne precizira bliže o kom obliku referenduma je reč,
već ovo pitanje delegira zakonodavcu da ga on uredi.429
Nesporno je da je u pitanju obavezni referendum, kao i da
stav koju građani na njemu iskažu obavezuje, ali mnoga
pitanja ostaju otvorena i prepuštena zakonskoj razradi (npr.
kada se referendum raspisuje – da li kao prethodni ili nak-
nadni; ko ima pravo da zatraži njegovo raspisivanje ili ko je
na osnovu Ustava obavezan da ga raspiše: kakve su posledice
ako referendum ne bude raspisan i dr.). Evropski dokumenti o
424
425
đuje da se procedura pribavljanja saglasnosti zainteresovanog regiona
prilikom odlučivanja o granici regiona, ostvaruje “bez štete po proceduru
neposredne demokratije” iz čega se može zaključiti da se prednost daje
neposrednim oblicima odlučivanja.
426
427
428
429
101
regionalnoj samoupravi utvrđuju da se područje na kome se
prostire region (teritorija i granice regiona) ne može menjati
bez saglasnosti zainteresovanog regiona.430 Način uključiva-
nja regiona u odlučivanje o promeni područja na kome se
region prostire može biti različit, bilo putem regionalnih
organa ili uz neposredno učešće građana koji žive na pod-
ručju regiona, dok se uslovi i način ostvarivanja ovog prava
bliže se regulišu ustavom.431
Svakako najvažniji deo ustavne regulative koji se
odnosi na ustavni status autonomne pokrajine jesu njene
nadležnosti kojima Ustav Republike Srbije posvećuje jedan
član. Ustav izričito ne govori o sadržaju, kvalitetu i prirodi
ovih nadležnosti. Zato preostaje da se na bazi analize zaklju-
čuje o tome kakva je priroda i kvalitet nadležnosti auto-
nomnih pokrajina. Suštinsko pitanje koje se postavlja jeste na
koji način su ustavom garantovane izvorne nadležnosti auto-
nomnih pokrajina jer upravo ove nadležnosti govore o
sadržaju i kvalitetu autonomije? Da li se izvorne nadležnosti
autonomne pokrajine utvrđuju navođenjem samo osnovnih
oblasti u kojima se prostire izvorna nadležnost pokrajine?
Načelo subsidijariteta nalagalo bi da se izvorne
nadležnosti svih viših nivoa vlasti, pa i izvorne nadležnosti
autonomne pokrajine utvrde ustavom, primenom metoda
enumeracje. Ovo pitanje posebno dobija na značaju prilikom
dimenzionisanja sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u do-
menu tzv. konkurentnih nadležnosti. Ukoliko kvalitet, sadržaj
i obim nadležnosti nisu precizno određeni mogu u primeni
nastati problemi zbog pozitivnog ili negativnog sukoba nad-
ležnosti između pokrajinskih organa i organa centralne vlasti
sa jedne strane, kao i sukoba nadležnosti između pokrajinskih
430
431
Npr. član 132 stav 1 Ustava Italije propisuje:»Ustavnim aktom, uz
konsultaciju regionalnog Veća, postojeći regioni mogu da se spajaju ili da
se stvaraju novi regioni, s tim da je broj stanovnika svakog regiona
najmanje milion, kada to zahteva onaj broj opštinskih veća koji
predstavlja najmanje jednu trećinu dotičnog stanovništva i kada predlog
odobri većina dotičnog stanovništva na referendumu«.
102
organa i organa lokalne samouprave, jer ustavne norme nisu
jasne.
Međunarodni dokumenti432 utvrđuju da se nadležnosti
regiona garantuju propisima koje donosi centralna vlast i koji
imaju status najvišeg akta u ustavnom sistemu, kao i konsti-
tutivnim aktom regiona. Raspodela nadležnosti između
države i regiona počiva na dva osnovna principa koji se
primenjuju kumulativno: principu političke decentralizacije i
principu supsidijarnosti. Princip supsidijarnosti nalaže da se
nadležnosti svih nivoa vlasti iznad lokalne samouprave
utvrđuju metodom enumeracije.
Nadležnosti koje autonomna pokrajina ostvaruje na
osnovu samog Ustava i statuta autonomne pokrajine kao svog
osnovnog akta obuhvataju samo dve grupe poslova. Prva
grupa poslova je vezana za pravo autonomne pokrajine na
samoorganizovanje koje organi autonomne pokrajine ostva-
ruju donošenjem pokrajinskih propisa (statut, odluka) koji
regulišu izbor, nadležnosti, organizaciju i načina rada organa
i službi čiji je pokrajina osnivač.433 Druga je nadležnost
autonomne pokrajine da u formi pokrajinskog propisa utvrdi
simbole autonomne pokrajine i propiše način njihovog koriš-
ćenja.434
Iako ove nadležnosti autonomna pokrajina ostvaruje
neposredno na osnovu samog Ustava, prilikom ocene obima i
kvaliteta ovih nadležnosti ne bi se smelo izgubiti iz vida da se
statut autonomne pokrajine donosi uz prethodnu saglasnost
Narodne skupštine Republike Srbije,435 kao i da statut i svi
ostali akti autonomne pokrajine podležu oceni ustavnosti i
zakonitosti.436 U takvim okolnostima opravdano se može
postaviti pitanje da li su odista u pitanju izvorne nadležnosti
432
Član 4 stavovi 1 i 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi
i član 1 stav 1 i član 3 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona.
433
434
435
436
103
koje autonomna pokrajina i njeni organi samostalno ostvaruju
na osnovu samog Ustava?
U drugoj grupi su nadležnosti koje autonomne pok-
rajine ostvaruju regulišući pitanja u oblastima koje se navode
u Ustavu, ali se te nadležnosti ne ostvaruju neposredno na
osnovu samog Ustava, već ih pokrajinski organi obavljaju u
skladu sa zakonom i u okvirima koje postavi zakonodavac.437
Među ovim nadležnostima su prava autonomne pokrajine da,
u skladu sa zakonom, regulišu pitanja od pokrajinskog znača-
ja u oblastima: prostornog planiranja i razvoja; poljoprivrede,
vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, banja i leči-
lišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog,
rečnog i železničkog saobraćaja kao i uređivanje puteva,
privređivanja, sajmova i drugih privrednih manifestacija;
prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i u
oblasti javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Ustav
stavlja u nadležnost autonomnim pokrajinama da se staraju o
ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, ali ne definiše bliže
sadržaj i kvalitet ovih ovlašćenja već i to pitanje delegira
zakonodavcu da ga on uredi.438
Okvirni sadržaj nadležnosti koje se ostvaruju na
regionalnom nivou, u evropskim dokumentima o regionima,
određuje princip da »region odgovara za sve nadležnosti koje
imaju pretežno regionalnu dimenziju«.439 Oblasti u kojima se
prostire nadležnost regiona obuhvataju: regionalne ekonom-
ske politike, regionalno planiranje, izgradnju i stambenu
politiku, telekomunikacije i saobraćajnu strukturu, energiju i
životnu sredinu, poljoprivredu i ribolov, obrazovanje na svim
nivoima, univerzitete i istraživački rad, informisanje i kul-
turu, zdravstvo, turizam, razonodu i sport, policiju i javni red.
Ustav reguliše i neka prava u vezi sa finansijskom
autonomijom autonomne pokrajine. Među ovim pravima
autonomne pokrajine su pravo autonomne pokrajine da
437
Član 183 stav 2 tačke 1, 2 i 3 Ustava Republike Srbije.
438
439
104
upravlja pokrajinskom imovinom na način koji propisuje za-
kon,440 kao i njeno pravo na izvorne prihode, budžet i završni
račun, uz obavezu da obezbedi sredstva jedinicama lokalne
samouprave za finansiranje onih poslova čije obavljanje auto-
nomna pokrajina prenese na lokalnu zajednicu.441 Finansijsku
autonomiju autonomnih pokrajina Ustav posebno reguliše
načelnom odredbom o pravu autonomne pokrajine na izvorne
prihode kojima finansira svoje nadležnosti,442 ali vrste i
visinu prihoda autonomne pokrajine definiše zakon,443 koji
reguliše i učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda
Republike Srbije.444 Svakako neobičan ustavni presedan
predstavlja odredba Ustava o budžetu autonomne pokrajine
iskazana kao minimalno procentualno učešće (7%) u budžetu
Republike Srbije, uz ustavno preciziranje namene (finansi-
ranje kapitalnih investicija) procentualno izraženog dela ovih
sredstava (3% od ukupno 7%).445
Uvid u ustavne odredbe koje definišu nadležnosti
autonomne pokrajina upućuje na jedan opšti zaključak koji bi
sažeto mogao da glasi: Ustav nije odredio sadržaj i kvalitet
prava građana na pokrajinsku autonomiju, već je prepustio
zakonodavcu da reguliše ta pitanja. Autonomija pokrajina,
dakle, nije garantovana Ustavom, već je redukovana na
zakonski okvir, a Ustavom garantovano pravo građana na
pokrajinsku autonomiju izgubilo je na taj način status ustav-
nog prava i postalo je jedno od zakonskih prava.
Ustav reguliše i koje pravne akte donosi autonomna
pokrajina.446 Kao najviši pravni akt autonomne pokrajine
Ustav navodi statut. Statut autonomne pokrajine se usvaja u
postupku koji uključuje prethodnu saglasnost Narodne skupš-
440
441
442
Član 184 stav 1 kao i član 183 stav 6 Ustava Republike Srbije.
443
444
445
446
105
tine Republike Srbije.447 Standardi evropskih dokumenata o
regionima uključuju garantovanje prava na samoorganizo-
vanje regiona koje omogućuje da se iskaže poseban identitet
regiona. Region ima pravo da aktom samoorganizovanja
(konstitutivni akt) koji donose regionalni organi reguliše
sopstvenu organizaciju.448 Bitno svojstvo tog akta (nezavisno
od toga koji naziv nosi), je njegov status u pravnom sistemu.
Konstitutivni akt regiona čini »deo pravnog poretka države
na najvišem nivou«,449 a donosi ga region samostalno ili uz
saglasnost organa centralne vlasti.
Pored statuta autonomna pokrajina donosi i odluke
kao opšte pravne akte kojima reguliše pitanja iz svoje nad-
ležnosti, kao i druge pravne akte.450 Pravni akti autonomne
pokrajine podležu oceni ustavnosti i zakonitosti. Ocena
ustavnosti i zakonitosti pokrajinskih propisa poverena je
Ustavnom sudu koji odlučuje o saglasnosti statuta i opštih
akata autonomne pokrajine sa Ustavom i zakonom.451 U
skladu sa standardima evropskih dokumenata o regionima, da
regioni imaju pravo da budu zastupljeni u organima centralne
vlasti koji odlučuju o pitanjima značajnim za status regiona, u
sastav Ustavnog suda biraju se odnosno postavljaju sudije (3
od 15 sudija) sa područja autonomnih pokrajina.452
U okviru prava nadzora nad radom organa auto-
nomne pokrajine Vlada ima pravo da, pred Ustavnim sudom,
pokrene postupak prethodne ocene ustavnosti ili zakonitosti
odluke kao opšteg pravnog akta autonomne pokrajine.Ustavni
sud ima pravo da odloži stupanje na snagu osporene odluke
sve dok ne donese svoju odluku u toj stvari.453 Ovo ustavno
rešenje je primer širokih ovlašćenja organa centralne izvršne
vlasti prema neposredno biranim najvišim organima auto-
447
448
449
450
451
452
453
106
nomne pokrajine (skupština autonomne pokrajine). Ovako
široko postavljena ovlašćenja egzekutive na centralnom
nivou mogu onemogućiti ostvarivanje i onako uskih Ustavom
definisanih kompetencija autonomne pokrajine.
Međunarodni standardi uključuju pravo centralne
vlasti da ostvaruje nadzor nad regionalnim vlastima.
Ovlašćenja centralne vlasti i postupak po kome se ostvaruju
regulišu ustavom ili zakon.454 Sadržaj ovlašćenja centralne
vlasti uključuje kontrolu zakonitosti koja se ostvaruje u
obliku naknadne kontrole po postupku koji je propisan za
usvajanje osnovnog akta regiona.455 U okviru prava nadzora
ocena celishodnosti moguća samo u odnosu na nadležnosti
koje su prenete regionima.456 Izvorne nadležnosti podležu
samo oceni zakonitosti, a prenete nadležnosti podležu i kont-
roli celishodnosti.
Predmet ustavne regulative je i zaštita prava na
pokrajinsku autonomiju. Odlučivanje o zaštiti prava na pok-
rajinsku autonomiju povereno je Ustavnom sudu. O zaštiti
pokrajinske autonomije Ustavni sud odlučuje u tri različita
postupka.
Prvi je slučaj kada Ustavni sud rešava spor o sukobu
nadležnosti između organa centralne vlasti i organa autonom-
ne pokrajine kao i sukob nadležnosti između organa auto-
nomne pokrajine i organa lokalnih zajednica.457
Drugi je slučaj kada Ustavni sud, na predlog organa
određenog statutom autonomne pokrajine, odlučuje u pos-
tupku po žalbi na pojedinačni akt ili radnju državnog organa
ili organa jedinica lokalne samouprave koji onemogućava
obavljanje nadležnosti autonomne pokrajine.458
Treći slučaj je kada Ustavni sud, na predlog organa
određenog statutom autonomne pokrajine, odlučuje o oceni
454
455
456
457
458
107
ustavnosti i zakonitosti zakona ili drugog opšteg akta Repub-
like Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojima
se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju.459
Autonomne pokrajine su reprezentovane u sastavu
Ustavnog suda. Prilikom izbora sudija Ustavnog suda,
Ustav460 nalaže da sa svake od tri liste kandidata461 jedan od
izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokra-
jina. Postavlja se, međutim pitanje da li ovo ustavno rešenje
obezbeđuje primenu evropskih standarda o regionima? Ovi
standardi uključuju učešće autonomnih pokrajina »u postav-
ljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova
između države i regiona«?462 Pomenuto ustavno rešenje ne
obezbeđuje učešće autonomnih pokrajina u postavljanju sud-
skih organa koji rešavaju sukob nadležnosti između centralne
vlasti i autonomne pokrajine, jer autonomna pokrajina ni na
koji način (npr. preko svojih organa ili preko poslanika u
Narodnoj skupštini) ne sudeluje u postavljanju sudskih orga-
na odgovornih za rešavanje sporova između države i regiona.
4. Evropski standardi o regionima koji u Ustavu

nisu regulisani
Više važnih međunarodnih standarda koji su utvrđeni

u dokumentima o regionima i koje poznaje komparativna
ustavnost nisu uopšte regulisana Ustavom ili su se pisci
Ustava zadovoljili opštim blanketnim normama (često su od-
redbe direktno preuzete iz evropskih dokumenata o regioni-
ma) koje nisu bliže operacionalizovane. Evropski dokumenti
459
460
461
Jednu listu predlaže Predsednik Republike, drugu Narodna skupštiona,
a treću Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Na svakoj od lista
nalazi se dva puta više kandidata od broja koji se bira (10 kandidata, a
bira se 5). Na svakoj od lista najmanje jedan kandidat mora biti sa pod-
ručja autonomne pokrajine
462
108
o regionima sadrže standarde i u ovim materijama koji bi
mogli biti putokaz za regulisanje ovih pitanja.
Među značajnim međunarodnim standardima o regio-
nima koje Ustav nije regulisao su i neka od sledećih pitanja:
Pretpostavka nadležnosti regiona u domenu izvršava-
nja propisa centralne vlasti je standard koji potvrđuje Dek-
laracija skupštine evropskih regiona.463 Odstupanje od ovog
načelnog pravila je dopušteno u slučaju vanrednih prilika.
Tada administrativnu vlast preuzima država.464 Princip odgo-
vornosti regiona za izvršavanje nacionalnog zakonodavstva
»trebalo bi da bude opšte pravilo« u regionalno uređenim
državama.465 Saglasno opštem načelu da izvršavanje zakona
(direktno ili dodeljivanjem posla) »treba da bude nadležnost
regiona«,466 izvršnim organima regiona poverava se i izvrša-
vanje zakona koje je donela centralna vlast. Organi centralne
vlasti zadržavaju pravo nadzora nad ostvarivanjem ovih
nadležnosti regiona. U domenima u kojima centralna vlast
zadržava »kontrolu nad regionima ona se uređuje ustavom ili
odgovarajućim zakonom«.467
Učešće regiona u vršenju poslova koji su u domenu
nadležnosti centralne vlasti, posebno u pitanjima koja se
odnose na obim regionalne samouprave i interese regiona je
standard koji definišu međunarodni dokumenti o regionima a
koji nije našao odgovarajuće mesto u ustavnom sistemu
Srbije. Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su razli-
čiti kao što je različit i sadržaj u kome se pravo regiona da
učestvuje u poslovima iz domena nadležnosti centralne vlasti
iskazuje na institucionalnoj ravni (organizacija, instrumenti i
procedure). Na primer »odgovarajuće predstavništvo regiona
u zakonodavnim i administrativnim organima«;468 »odgova-
463
464
465
466
467
468
Član 9 stav 2 alineja 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samo-
upravi.
109
rajuća uloga regiona u zakonodavnim telima države«.469
»procedure rasprave i konsultovanja između organa države i
svakog zainteresovanog regiona«;470 saglasnost regiona prili-
kom donošenja odluka koje »imaju uticaja na nadležnost ili
interese regiona«471 (finansiranje regiona, »obim njihovih
zakonodavnih nadležnosti«,472 odlučivanje o promeni granica
regiona473); »konsultovanje između organa centralne vlasti i
struktura koje predstavljaju regione«;474 obaveza država da
»u okviru svojih nadležnosti obezbede koordinaciju učešća
regionalnih institucija u državnim procesima odlučivanja, u
slučajevima kada se te odluke odnose na nadležnosti
regiona«.475 Posebno je značajno definisanje instrumenata i
procedura koje obezbeđuju učešće regiona u donošenju odlu-
ka centralnih vlasti, kada regulativa centralne vlasti »može
promeniti obim regionalne samouprave ili uticati na interese
regiona«.476
Izostala je operacionalizacija principa solidarnosti u
Ustavu Srbije kako međuregionalna tako i u okviru regiona
čiji je cilj i smisao »harmonizacija standarda života
stanovnika različitih regija« i smanjenjenje neravnomernosti
u privrednom i ekonomskom razvoju,477 ali i solidarnost koja
se ostvaruje u okviru autonomne pokrajine kroz standard koji
nalaže regionima da »obezbede finansijsko ujednačavanje
između lokalnih vlasti unutar njihovih granica«.478
#ačelo harmonizacije, saradnje i sporazumevanja
kao princip kojim se rukovode regionalne vlasti prilikom ost-
469
470
Član 9 stav 2 alineja 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samo-
upravi.
471
472
473
Član 6 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi.
474
Član 9 stav 2 alineja 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoup-
ravi.
475
476
477
478
Član 7 stav 4 Nacrta evropske povelje o regionaln oj samoupravi.
110
varivanja izvornih ovlašćenja regiona nije regulisano u
Ustavu. Iako regioni uživaju samostalnost u obavljanju izvor-
nih nadležnosti, oni su dužni da se prilikom ostvarivanja ovih
nadležnosti rukovode načelom harmonizacije.479
#ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti konkret-
nim uslovima u svakom regionu nije regulisano Ustavom.
Međunarodni dokumenti postavljaju okvir i za uređivanje
ovog pitanja u unutrašnjem pravu. Prenete nadležnosti defi-
nišu se na način da regionalnim organima ostavljaju slobodu
odlučivanja koja im omogućuje da »u granicama zakona...
prilagode rad uslovima koji su specifični u regionu«, da prila-
gode ostvarivanje ovih nadležnosti organizacionoj strukturi
regiona, efikasnosti, kao i potrebama i željama stanovnika
regiona.480
I letimičan pregled ustavnih rešenja koja regulišu sta-

tus autonomnih pokrajina govore u prilog zaključku da pravo
građana na pokrajinsku autonomiju, mada proklamovano
načelnom ustavnom normom već u osnovnim odredbama
Ustava, nije bliže regulisano u Ustavu.
Analiza je pokazala da pravo građana na pokrajinsku
autonomiju nije ustavno već zakonsko pravo, jer sadržaj ovog
prava ne reguliše Ustav, već ga delegira zakonodavcu.
Više važnih pitanja statusa autonomne pokrajine u
ustavnom sistemu Ustav nije regulisao.
Deo standarda koje regulišu evropski dokumenti o
regionima nisu našli mesto u Ustavu.
479
480
111
MIŠLJEJE VEECIJASKE KOMISIJE481
U uvodnim komentarima svog izveštaja Venecijanska

komisija konstatuje najpre manjkavosti u procesu usvajanja
novog Ustava Srbije. U procesu pripreme i usvajanja Ustava
autonomne pokrajine nisu sudelovale niti putem svojim
oragana niti putem svojih predstavnika u telima koja su radila
na pripremi Ustava.
U mišljenju Venecijanske komisije navodi se da je
»konačno usvojeni tekst pripremljen veoma brzo. Mala grupa
partijskih vođa i eksperata je pregovarala u periodu od oko
dve nedelje u cilju utvrđivanja kompromisnog teksta prih-
vatljivog za sve političke stranke uključujući i Srpsku
radikalnu stranku. Ovaj kompromisni tekst je finalizovan u
petak, 29. septembra i izglasan na posebnoj sednici 30.
septembra. Poslovnik o radu Narodne skupštine je izmenjen
29. septembra da bi se omogućio ovakav postupak. Svih 242
prisutnih članova Narodne skupštine glasalo je za usvajanje
novog Ustava«.482
Pored ocene ustavnog procesa, Venecijanska komisija
se u svom mišljenju osvrće i na ustavne odredbe koje regulišu
decentralizaciju i u tom kontekstu i pokrajinsku autonomiju.
Među najznačajnijim kritičkim zapažanjima i pri-
medbama upućenim na deo Ustava koji reguliše status
autonomnih pokrajina mogu se izdvojiti nekoliko pitanja.
Najpre se ukazuje na netipično rešenje člana 12 koji
garantuje pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu
481
Mišljenje o novom Ustavu Srbije Evropske komisije za demokratiju
putem prava (Venecijanska komiosija) br. 405 iz marta 2007 godine
482
Tačka 4 uvodnog dela Izveštaja Venecijanske komisije.
112
samoupravu, posebno na činjenicu da Ustav ovo pravo defi-
niše kao ograničenje državne vlasti, a samo pravo podvrgava
jedino nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Komisija pozdravlja
ovakvo rešenje kao demokratski princip, ali istovremeno
konstatuje da je »za žaljenje da sadržaj ovog prava nije
konkretizovan u Ustavu, čime je skoro u celosti ostavljeno
zakonodavnom organu da odredi obim ovog prava«. Pored
toga, konstatuje se da je odredba člana 12 Ustava formulisana
na »dvosmislen način: sa jedne strane u prvom stavu se pred-
viđa da je državna vlast ograničena pravom građana na
pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, ali se, sa
druge strane, utvrđuje da pravo građana na pokrajinsku auto-
nomiju i lokalnu samoupravu podleže nadzoru ustavnosti i
zakonitosti. Stoga je jasno da zakon može ograničiti
autonomiju Pokrajine predviđenu u Ustavu«.
Jedna od važnih primedbi odnosi se na operacionali-
zaciju ustavne odredbe o »suštinskoj autonomiji« u vezi sa
kojim eksperti Venecijanske komisije zaključuju da »pažljivo
čitanje Ustava, posebno Dela VII, jasno ukazuje da ova
suštinska autonomija uopšte nije zajemčena na ustavnom
nivou, jer skoro svaki važan aspekt ove autonomije Ustav
delegira na zakonodavca«.
U prilog zaključku da autonomija pokrajina nije
garantovana Ustavom, već je u suštini reč o zakonskoj
kategoriji navodi se više argumenata među kojima se
posebno navodi nekoliko odredaba Ustava:
- odredba prema kojoj se »suštinska autonomija Auto-
nomne pokrajine Kosovo i Metohija uređuje posebnim
zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za pro-
menu Ustava« (član 182 stav 2 Ustava);
- odredba o tome da se »teritorija autonomnih pokraji-
na i uslovi pod kojima se može promeniti granica između
autonomnih pokrajina određuje zakonom« (član 182 stav 4);
- odredba prema kojoj »autonomne pokrajine, u skla-
du sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u
oblasti...« (član 183 stav 2);
113
- odredba da se »autonomne pokrajine staraju o ostva-
rivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom«
(član 183 stav 3);
- odredba da »autonomne pokrajine upravljaju pokra-
jinskom imovinom na način predviđen zakonom« (član 183
stav 5);
- odredba prema kojoj »autonomne pokrajine, u skla-
du sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode...« (član
186 stav 6);
- odredba da se »vrste i visina izvornih prihoda auto-
nomnih pokrajina određuju zakonom« (član 184 stav 2);
- odredba da se »zakonom određuje učešće autonom-
nih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije« (član 184 stav
3).
Na kraju ove analize eksperti Venecijanske komisije
formulišu svoje mišljenje u obliku opšte konstatacije da
»nasuptot onome što proklamuje Preambulom, sam Ustav
uopšte ne garantuje suštinsku autonomiju Kosova, jer u
svemu zavisi od volje arodne skupštine Republike Srbije
da li će se samouprava realizovati ili neće«.
U svom mišljenju Venecijanska komisija analizira
posebno i odredbe Ustava koje regulišu finansijsku autono-
miju. Svoja zapažanja sublimira i formuliše u dva zaključka.
Prvi se odnosi na ustavna jemstva finansijske autono-
mije. U vezi sa tim pitanjem konstatuje se da su »ustavna
jemstva za finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina
takođe slaba«. Argumentaciju za ovaj zaključak eksperti
Venecijanske komisije nalaze, pre svega. u tome što je Ustav
»ostavio otvorenim pitanje da li pokrajine imaju pravo
oporezivanja ili ne«. Pored toga, »Ustav prenosi na nivo
zakona određivanje vrste i visine državnih subvencija koje
pripadaju autonomnim pokrajinama« (čln 184 stav 2).
Drugi se odnosi na netipičnu i kako se u mišljenju
Venecijanske komisije navodi »dosta čudnu odredbu prema
kojoj budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi naj-
manje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, imajući u
114
vidu da se sedmina budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine
koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.«
Primedbe iznete u mišljenju Venecijanske komisije
koje su veoma značajne za ustavni status autonomne pokraji-
ne došle su, međutim prekasno, čak četiri meseca nakon što
je Ustav Srbije usvojen. Najmanje što se u vezi sa tim može
reći i čime zaključujemo naša razmatranja o ustavnom statusu
autonomnih pokrajina je – neuobičajen i teško objašnjiv
postupak, imajući u vidu misiju Evropske komisije za demok-
ratiju putem prava.
PRILOZI
Zakon br. 11 od 31. marta 1948. godine, o autonomiji

Farskih Ostrva
115
Uzimajući u obzir posebnu nacionalnu, istorijsku i
geografsku poziciju koju Farska Ostrva zauzimaju u okviru
kraljevstva, Parlament Kraljevine Danske (Rigsdagen), u
skladu sa odobrenjem Parlamenta Farskih Ostrva (Løgtingið),
usvaja, a Njegovo Visočanstvo Kralj Kraljevskim
odobrenjem potvrđuje, sledeće:
Zakon o autonomiji Farskih Ostrva
Član 1.
Na osnovu ovog zakona, Farska Ostrva predstavljaju
samoupravnu državu u okviru države Danske. Uz dužno
poštovanje prema državnim granicama, narod Farskih Ostrva
preko svojih izabranih predstavnika: Parlamenta (Løgtingið) i
izvršnog tela koje se putem njega uspostavlja Vlade
(Landsstýrið), preuzima ovlašćenja nad specijalnim
poslovima Farskih Ostrva kako se navodi u ovom Zakonu.
Član 2.
Pitanja i oblasti nadležnosti koja se navode u dodatku:
Lista A, smatraju se, u načelu, specijalnim poslovima
Farskih Ostrva. Autonomna Vlada Farskih Ostrva (tela
navedena u drugoj rečenici člana 1.) može odlučiti da bez
odlaganja preuzme nadležnosti nad svim ili nekim od tih
pitanja i oblasti, uz to preuzimajući kao posledicu i troškove
koje one uključuju. Autonomna Vlada može kasnije odlučiti
da preuzme, uz iste posledice, nadležnosti nad pitanjima i
oblastima sa navedene Liste koja nisu ranije preuzeta.
Autonomna Vlada je, na sličan način, u obavezi da preuzme
odgovornosti nad pitanjima i oblastima sa navedene Liste
kada to zahtevaju državne vlasti.
Član 3.
U vezi sa nadležnostima nad oblastima datim u Listi
B, sprovešće se dalji pregovori kako bi se utvrdilo da li i u
kojoj meri one mogu biti prenete na specijalne poslove
Farskih Ostrva.
116
Član 4.
Autonomna Vlada ima zakonodavnu i izvršnu vlast
nad oblastima odgovornosti iz svog delokruga.
Akte koje usvoji Parlament Farskih Ostrva i odobri
Predsednik Vlade Farskih Ostrva predstavljaće Løgtingslógir
[Parlamentarne akte].
Član 5.
Samouprava Farskih Ostrva, u svakom trenutku,
podleže ograničenjima koja proizlaze iz postojećih
sporazuma i drugih međunarodnih prava i obaveza.
Državne vlasti odlučuju o pitanjima koja se tiču
spoljnih poslova države.
Član 6.
Pitanja koja, u skladu sa važećim zakonom, ne
spadaju pod pravnu nadležnost Autonomne Vlade Farskih
Ostrva, razmatraju državne vlasti kao opšta državna pitanja.
Sporna pitanja u vezi sa ovlašćenjima Autonomne
Vlade Farskih Ostrva u odnosu na organe državne vlasti,
upućuju se sudu koji se sastoji od dva člana imenovana od
strane Vlade Danske, dva člana imenovana od strane Vlade
Farskih Ostrva, tri sudije Vrhovnog suda koje imenuje
predsednik Vrhovnog suda, od kojih se jedan imenuje za
predsedavajućeg. U slučaju da se postigne sporazum između
četiri člana imenovana od strane Vlade Danske i Vlade
Farskih Ostrva, pitanje se smatra rešeno. Ukoliko do
sporazuma ne dođe, o pitanju odlučuju tri sudije Vrhovnog
suda.
Predsednik Vlade Danske može suspendovati odluku
koja je upućena sudu, dok sud ne donese odluku po tom
pitanju.
Član 7.
117
Predlozi zakona Vlade Danske koji sadrže odredbe
koje se odnose isključivo na Farska Ostrva, pre nego što se
iznesu pred Parlament Danske podnose se na razmatranje
Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva, kako bi se obezbedio
najveći mogući uticaj Parlamenta Farskih Ostrva na razradu
takvih odredbi. Drugi zakoni Vlade Danske koji imaju uticaj
na prilike na Farskim Ostrvima, pre nego što stupe na snagu
na Farskim Ostrvima, podnose se na razmatranje
Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva. U svakom slučaju može
se predvideti vremenski rok pre čijeg isteka bi Autonomna
Vlada trebalo da da mišljenje. U slučaju da iz bilo kog
nepremostivog razloga nije moguće izvršiti konsultacije
predviđene ovim članom, zakon će biti dat na tumačenje
Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva što je pre moguće.
Ista procedura se primenjuje na sporazume i druge
međunarodne ugovore za koje se zahteva odobrenje
Parlamenta Danske i koji utiču na interese Farskih Ostrva.
Član 8.
Na zahtev Autonomne Vlade Farskih Ostrva, imenuje
se stručnjak za pitanja Farskih Ostrva koji, nakon pregovora
sa Vladom Farskih Ostrva, učestvuje u radu Ministra,
Danskog Ministarstva Spoljnih Poslova u rešavanju problema
u vezi sa posebnim ekonomskim interesima Farskih Ostrva.
Obuhvaćene troškove plaća državna blagajna Danske .
Na zahtev Autonomne Vlade Farskih Ostrva imenuju
se, nakon pregovora sa Vladom Farskih Ostrva, atašei u
Danskim misijama u onim zemljama u kojima Farska Ostrva
imaju posebne ekonomske interese kako bi štitili te interese.
Obuhvaćene troškove plaćaju Farska Ostrva.
U pregovorima sa stranim zemljama Autonomna
Vlada Farskih Ostrva može da, nakon konsultacija o svakom
posebnom slučaju, brani posebne interese Farskih Ostrva koji
se tiču sporazuma o trgovini i ribarstvu.
Kada postanu sporna pitanja od posebnog interesa za
Farska Ostrva, Ministar Inostranih Poslova može, na zahtev
118
Autonomne Vlade, ovlastiti predstavnike Autonomne Vlade
da direktno pregovaraju sa Kupertinom inostranih poslova,
pod uslovom da pregovori nisu u sukobu sa interesima
Kraljevine.
Član 9.
Kada je reč o Opštim poslovima, nakon pregovora
može biti dogovoreno u kojim slučajevima i u kolikoj meri je
moguće ovlastiti Autonomnu Vladu Farskih Ostrva da izda
detaljne propise u vezi sa posebnim pitanjima koja se tiču
Farskih Ostrva i preuzme upravu nad nadležnostima nad
datom oblasti.
Član 10.
U pasošu i potvrdi o nacionalnosti koji se izdaju
Farskom narodu na Farskim Ostrvima reči ”Føroyingur” i
”Føroyar” se unose nakon reči ”Dansk” i ”Danmark”. Osoba
koja je Danski državljanin a nastanjena je na Farskim
Ostrvima smatra se pripadnikom Farskog naroda.
Pravo na glasanje i prava na institucije Autonomne
Vlade Farskih Ostrva mogu biti uslovljena pripadnošću date
osobe Farskom narodu. Nikakva druga zakonodavna niti
izvršna razlika ne može da se pravi između pripadnika
Farskog naroda i Danskih državljana.
Član 11.
Farski je priznat kao glavni jezik, a Danski se
podučava dobro i s pažnjom, dok se Danski može koristiti
jednako kao i Farski u javnim poslovima.
Pri podnošenju žalbi, svi dokumenti na Farskom treba
da imaju i prevod na Danski jezik.
Član 12.
Priznaje se posebna zastava Farskih Ostrva. Organi
vlasti Danske ističu zastavu Danske na Farskim Ostrvima i na
brodovima. Privatna lica i kompanije, udruženja i institucije
119
mogu koristiti zastavu Danske na kopnu. Inače, pravila koja
uređuju upotrebu farske zastave na Farskim Ostrvima i na
plovilima koja su registrovana na Farskim Ostrvima smatraju
se pitanjima koja spadaju pod Specijalne poslove Farskih
Ostrva.
Član 13.
Sve odredbe zakona koje su na snazi na Farskim
Ostrvima, a nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na
snazi dok ne dođe do njihove izmene i dopune ili dok ne
budu ukinute od strane nadležnih organa.
Član 14.
Pripadnici farskog naroda imaju svoje predstavnike u
Parlamentu Danske od najmanje dva člana. Dok god je
Parlament Danske podeljen u sadašnja dva doma, farski
narod u Gornjem Domu predstavlja jedan član, vidi Član 36
Ustava Danske, a u Donjem Domu dva člana.
Član 15.
Kancelarija Prefekta Farskih Ostrva se ukida.
Umesto nje uspostavlja se kancelarija Visokog Poverenika.
Visoki Poverenik je najviši predstavnik države Danske na
Farskim Ostrvima i rukovodilac danske uprave na Farskim
Ostrvima. Visoki Poverenik zvanično ima pristup Parlamentu
Farskih Ostrva i može učestvovati u dogovorima u vezi sa
Opštim Poslovima, međutim bez prava da glasa. Visoki
Poverenik se bez odlaganja obaveštava o odlukama koje
donese Parlament ili Vlada Farskih Ostrva, a kopije Farskih
parlamentarnih akata i drugih propisa koje donese
Autonomna Vlada Farskih Ostrva mu se bez odlaganja
prosleđuju.
Visoki Poverenik preuzima dužnosti Prefekta na
osnovu promena koje proizlaze iz ovog zakona, dok se ovo
područje rada ne reorganizuje.
120
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu 01. aprila 1948. godine.
Specijalni poslovi Farskih Ostrva
Lista A
Utvrđeno je da oblasti odgovornosti navedene u
produžetku teksta spadaju pod Specijalne poslove Farskih
Ostrva i prenose se na Autonomnu Vladu Farskih Ostrva
odmah ili kasnije na zahtev Autonomne Vlade ili Vlade
Danske.
1. Ustav Farskih Ostrva u okviru novog sistema.
Uključujući – u pomenutom okviru – odredbe
zakona u vezi sa Parlamentom Farskih Ostrva;
zakoni koji se odnose na izbore za Parlament
Farskih Ostrva; izvršnu vlast; pravljenje nacrta,
usvajanje, odobravanje i proglašenje
parlamentarnih akata; imenovanje, otpuštanje,
uslove službe, plate i penzije državnih službenika.
2. Opštinski poslovi. Uključujući upravljanje,
nadgledanje i oporezivanje opština.
3. Pitanja koja se odnose na javne radove i
vatrogasnu službu; urbanizam; smeštaj;
stanovanje; nacionalni registar.
4. Zdravstvene usluge; medicinska praksa,
akušerstvo, bolničke usluge, apoteke. Uključujući
javne zdravstvene radnike, zakone o
nekvalifikovanoj praksi; borbu protiv tuberkuloze
i drugih zaraznih bolesti; brigu o mentalnim
pacijentima; vakcinaciju.
5. Javne socijalne službe. Posebna nega za osobe
oštećenog mentalnog zdravlja. Državno
osiguranje. Obavezno osiguranje od nesrećnog
slučaja. Radnici i uslovi rada, početnici, asistenti,
godišnji odmori.
121
6. Direktni i indirektni porezi. Uključujući taksu u
taksenim markama; ukupne obaveze; poreze na
posebnu lutriju Farskih Ostrva. Naplate kao što su
nasledna taksa, pravne takse i plaćanja za prijave
na evidenciju pripadaju upravi koja snosi troškove
date institucije.
7. Raspodela i uopšte upravljanje svim vlastitim
prihodima. Propisi o obračunu cena, reviziji i
raspodeli vlastitih prihoda i rashoda.
8. Odobravanje pristanišnih poreza.
9. Obrazovanje. Uključujući osnovne škole; srednje
škole i kurseve; pedagoške koledže; narodne
gimnazije; post-osnovne škole; omladinske i
večernje časove; domaće ekonomske škole;
usmerene škole poput poslovnih, tehničkih i
navigacionih koledža, i sl.
10. Arhive, biblioteke, muzeji. Izuzetak je napravljen
za arhivu države Danske; a ograda je napravljena
kod zakonske isporuke Kraljevskoj biblioteci.
11. Očuvanje građevina i prirode.
12. Luke; zaštita priobalja; kanali; hidroelektrane;
pitanja saobraćaja, uključujući puteve, železnice,
tramvaje, trajektne službe, autobuske usluge i
drumski prevoz. Poslovi vezani za motorni i
drumski prevoz. Poštanske, telefonske i
telegrafske usluge na Farskim Ostrvima.
Električne instalacije.
13. Ruralna i poljoprivredna pitanja. Uključujući
opšte ruralne zakone; zakup poseda; stanovanje;
parcelisanje zemljišta; razmenu pojasnih poseda;
malih poseda; kultivaciju biljaka; uzgoj životinja;
hortikulturu; sporedna poljoprivredna zanimanja;
poboljšanje zemljišta; šumarstvo. Pitanja u vezi sa
veterinom. Suzbijanje štetočina. Domaće
životinje, arbitraža; zaštita životinja; zakoni o
psima. Lov i zaštita životinja na toj teritoriji.
122
Ribolov i zaštita ribe na toj teritoriji. Uknjižavanje
zemljišta.
14. Davanje dozvola pozorištima i bioskopima;
razonoda. Prilozi i lutrije. Olupine broda.
Izgubljeno i pronađeno vlasništvo. Otrovne
supstance, eksplozivi, oružje.
15. Nabavka, proizvodnja i distribucija. Kontrola
cena; najviše cene. Racioniranje, popusti i
dotacije. Ograničenja na bonuse i dividende.
Prodavanje robe na malo. Propisi o alkoholnim
pićima. Propisi o zatvaranju prodavnica.
Restorani, sale za ručavanje, hoteli, krčme, hosteli
i kuće za odmor. Trgovinski poslovi. Trgovinski
registar i registar udruženja. Brodski registar.
Brokeri; prevodioci; prosečni regulatori; merači
težine i veličine. Kontrolori. Skladišni
prostori.Komisija; zastupnici; trgovački putnici.
Zastupnici stranih kompanija. Knjigovodstvo.
Institucije za hipotekarni kredit, i sl; osiguravajuće
kompanije na Farskim Ostrvima.
16. Javni Poverenik na Farskim Ostrvima.
Evidentiranje. Turizam. Lišavanje imovine u
posebne svrhe. Propisi u vezi sa proizvodnjom
štampanih stvari. Posebni propisi u vezi sa
pitanjima kalendara. Građanske dužnosti. Jednaka
prava muškaraca i žena.
Lista B
Oblasti odgovornosti navedene u produžetku teksta
predmet su daljih pregovora, pre nego što se konačno utvrdi
da li i u kojoj meri će one biti priznate kao Specijalni poslovi
Farskih Ostrva:
1. Državna crkva. Uključujući sve aspekte crkvene
organizacije; rituale; crkvene zvaničnike; njihove plate i
123
penzije; crkvene građevine; groblja; povlačenje iz i prijem u
Državnu crkvu; saveti kongregacije; dobrovoljne
kongregacije u okviru crkve; odnosi između parohijana i
njihovog sveštenstva; verske zajednice van Državne crkve;
zakon o praznicima.
2. Policija.
3. Podzemni izvori. Radio. Vazduhoplovstvo.
4. Zemljišni fond.
5. Kontrola uvoza i izvoza.
Zakon o preuzimanju nadležnosti nad pitanjima i

oblastima od strane organa vlasti Farskih Ostrva, član br.
79 od 12. maja 2005. godine
Zakon o preuzimanju nadležnosti nad pitanjima i

oblastima od strane organa vlasti Farskih Ostrva.
Ovaj zakon se zasniva na Sporazumu između Vlade
Farskih Ostrva i Vlade Danske kao ravnopravnih strana.
Član 1.
Ovim zakonom su obuhvaćena sva pitanja i oblasti
nadležnosti, pri čemu se uzima u obzir navedeno u
podčlanu (2).
(2) Ovim zakonom nisu obuhvaćene nadležnosti nad dole
navedenim pitanjima i oblastima:
1) Ustav države Danske.
2) Državljanstvo države Danske.
3) Vrhunski sud države Danske.
4) Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
5) Monetarna i devizna politika.
Član 2.
(1) Organi vlasti Farskih Ostrva odlučuju o tome kada
preuzimaju nadležnosti nad pitanjima i oblastima
uređenim ovim zakonom; pri čemu se uzima u obzir
navedeno u podčlanovima (2) i (3).
124
(2) Organi vlasti Farskih Ostrva odlučuju, po
dogovoru sa organima vlasti Danske, kad preuzimaju
nadležnosti nad pitanjima i oblastima navedenim u priloženoj
Listi I.
(3) Nadležnosti nad pitanjima i oblastima navedenim
pod istim brojem u pomenutoj Listi I na koje se upućuje u
podčlanu (2) istovremeno se preuzimaju.
Član 3.
(1) Organi vlasti Farskih Ostrva imaju zakonodavnu i
izvršnu vlast po pitanjima i u oblastima nadležnosti koje se
preuzimaju shodno članu 2.
(2) Organi vlasti Farskih Ostrva preuzimaju troškove
i osnovna sredstva koja su direktno povezana sa pitanjima i
oblastima nad kojima su preuzeli nadležnost.
Član 4.
Sudovi osnovani od strane organa vlasti Farskih
Ostrva imaju sudsku nadležnosti nad svim pitanjima i
oblastima nadležnosti na Farskim Ostrvima.
Član 5.
(1) Odredbe navedene u članu 5, članu 6, članu 10,
podčlanu (2), druga rečenica, i članu 13 Zakona o
autonomiji Farskih Ostrva, primenjuju se u skladu
sa nadležnostima nad pitanjima i oblastima
uređenim ovim zakonom.
(2) Odredba u članu 2, četvrta rečenica Zakona o
autonomiji Farskih Ostrva primenjuje se u skladu
sa nadležnostima nad pitanjima i oblastima
uređenim u članu 2, podčlan (1) ovog zakona.
Član 6.
125
Organi vlasti Farskih Ostrva mogu, u skladu sa
sporazumom postignutim sa organima vlasti Danske, preuzeti
nadležnosti nad međunarodnim aerodromom Vágar i
njegovim operacijama.
Član 7.
Ovaj zakon stupa na snagu 29. jula 2005. godine.
Član 8.
(1) Kada preuzmu nadležnosti nad jednom oblasti,
merodavni organi vlasti Farskih Ostrva završavaju sve
poslove u okviru te oblasti koje su do datuma
preuzimanja obavljali organi vlasti Danske, pri čemu
se uzima u obzir navedeno u podčlanu (2).
(2) Merodavni organi vlasti Danske mogu pod
specijalnim okolnostima, i u skladu sa prethodnim
sporazumom sa odgovarajućim organima vlasti Farskih
Ostrva, doneti odluku da organi vlasti Danske završe
pojedine poslove.
Lista I
1) Zatvorske i uslovne kazne.

2) Zakon o imovini.
3) Vazduhoplovstvo.
4) Državna crkva.
5) Prava industrijskog intelektualnog vlasništva.
6) Pasoši.
7) Policija i tužilaštvo i relevantni elementi sistema krivičnog
pravosuđa.
8) Lex specialis, porodično i nasledno pravo.
9) Krivično pravo.
10) Sudska uprava, uključujući i osnivanje sudova.
11) Pravna praksa.
12) Imigraciona kontrola i kontrola granice.
126
Zakon o potpisivanju ugovora zasnovanih na
međunarodnom pravu od strane Vlade Farskih Ostrva
Zakon br. 80 od 14. maja 2005. godine o potpisivanju

ugovora zasnovanih na međunarodnom pravu od strane
Vlade Farskih Ostrva
Ovaj zakon se zasniva na Sporazumu između Vlade

Farskih Ostrva i Vlade Danske kao ravnopravnih strana.
Član 1.
(1) Vlada Farskih Ostrva može voditi pregovore i
potpisivati ugovore sa stranim državama i
međunarodnim organizacijama na osnovu
međunarodnog prava, uključujući administrativne
sporazume, koji se u potpunosti odnose na pitanja
u nadležnosti organa vlasti Farskih Ostrva.
(2) Podčlan (1) se ne primenjuje na vođenje
pregovora i potpisivanje ugovora zasnovanih na
međunarodnom pravu koji se odnose i na Farska
Ostrva i na Grenland. Vlade Farskih Ostrva i
Grenlanda mogu, međutim, da nakon zajedničkog
donošenja odluke, istupaju zajedno u vezi sa
ugovorima baziranim na međunarodnom pravu u
skladu sa odredbama ovog zakona.
(3) Ugovori bazirani na međunarodnom pravu koji su
zaključeni u skladu sa podčlanom 1 i podčlanom
2, druga rečenica, mogu se raskinuti na osnovu
istih odredbi.
(4) Odredbe podčlanova (1)-(3) ne primenjuju se na
ugovore bazirane na međunarodnom pravu koji
imaju uticaja na odbrambenu i bezbednosnu
politiku, ili ugovore koji se primenjuju u Danskoj
127
ili na one koje je zaključila međunarodna
organizacija čiji je član Kraljevina Danska.
(5) Odredbe podčlanova (1)-(3) ne ograničavaju
ustavne nadležnosti i ovlašćenja organa vlasti
Danske koja se odnose na vođenje pregovora,
potpisivanje i raskidanje ugovora baziranih na
međunarodnom pravu koji uključuju ugovore
pokrivene podčlanovima (1)-(3).
Član 2.
(1) Vlada Farskih Ostrva zaključuje ugovore bazirane
na međunarodnom pravu iz člana 1 (1) u ime Države na
osnovu naimenovanja od strane Kraljevine Danske koje se
odnosi na Farska Ostrva. Ugovorima baziranim na
međunarodnom pravu iz člana 1 (2), druga rečenica,
pristupaju zajedno Vlada Farskih Ostrva i vlada Grenlanda na
osnovu naimenovanja od strane Kraljevine Danske koje se
odnosi na Farska Ostrva i Grenland. Slična naimenovanja
mogu, ukoliko je to neophodno, biti ustanovljena na osnovu
druge rečenice iz podčlana (2).
(2) Aktuelni zakon pretpostavlja blisku saradnju
između vlade Farskih Ostrva i vlade Danske kako ne bi bili
zapostavljeni sveobuhvatni interesi Kraljevine Danske i kako
bi Vlada Danske bila obaveštena o nameravanim
pregovorima pre nego što oni započnu, i o njihovom
napredovanju pre nego što se ugovori bazirani na
međunarodnom pravu zaključe ili raskinu. Vlada Danske,
nakon pregovora sa vladom Farskih Ostrva, utvrđuje pravila
kojima se uspostavlja okvir za saradnju.
Član 3.
Član 8 (2) Zakona o autonomiji Farskih Ostrva se
shodno tome primenjuje pri imenovanju predstavnika vlade
Farskih Ostrva u diplomatskim misijama Kraljevine Danske
kako bi učestvovao u rešavanju pitanja koja spadaju pod
pravnu nadležnost organa vlasti Farskih Ostrva.
128
Član 4.
Kada međunarodne organizacije dopuštaju da pored
država i udruženja država njihovo članstvo na svoje vlastito
ime dobiju i zasebni entiteti, vlada Danske može, na zahtev
vlade Farskih Ostrva, odlučiti da podrži aplikaciju koja se
podnosi u ovu svrhu od strane Farskih Ostrva, u slučajevima
kada je to u skladu sa ustavnim statusom Farskih Ostrva.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu 29. jula 2005. godine.
Parlamentarni akt br. 103 od 26. jula 1994. godine o

autonomiji na Farskim Ostrvima
Uvod
§ 1. Kada je reč o pitanjima kojima se bave organi
vlasti Farskih Ostrva, zakonodavna vlast je podeljena između
Løgting (Parlamenta) i Løgmaður (Predsednika Vlade).
Vlada (Landsstýrið) ima izvršnu vlast. Sudska vlast pripada
sudskom sistemu Danske.
Zakonodavna vlast
§ 2. Løgting je zakonodavna skupština stanovnika
Farskih Ostrva koja ima najviše 33 člana.
§ 3. Svi koji su stariji od 18 godina i državljani su
Danske sa stalnim prebivalištem na Farskim Ostrvima mogu
biti izabrani u Løgting osim ako nisu po nekoj drugoj osnovi
proglašeni nepodobnim za to.
§ 4. Svi glasači sa pravom glasa mogu da služe u
Løgting-u, osim ako su bili osuđeni za zločin koji ih čini
129
nepodobnim na osnovu opšte prihvaćenog stava koji se
odnosi na preuzimanje mesta u Løgting-u.
2. Osoba koja je osuđena za zločin ne smatra se
nepodobnom osim ako je ta osoba bila osuđena na kaznu
zatvora od četiri ili više meseci ili je osuđena na preventivni
pritvor.
3. Osoba se ne smatra nepodobnom ako je proteklo
pet godina od kada je presuda izvršena, zakon o zastarevanju
istekao, dato joj pomilovanje, ili je puštena iz preventivnog
pritvora.
§ 5. Predstavnici za Løgting se biraju na javnim,
tajnim i direktnim izborima.
2. Dalji propisi u vezi sa glasanjem su navedeni u
zakonu o opštim izborima za Løgting (løgtingsvallógin), koji
uključuje i određivanje broja članova Løgting-a u okviru
ograničenja navedenog pod § 2.
§ 6. Članovi Løgting-a se biraju na četiri godine.
2. Løgting, kao i Løgmaður, može raspisati opšte
izbore u bilo koje vreme, što podrazumeva da mandat
aktivnih članova Løgting-a prestaje nakon otvaranja novo
izabranog Løgting-a.
3. Løgmaður je nadležan da obezbedi održavanje
novih izbora pre isteka tekućeg mandata. 4. Član Løgting-
a koji izgubi pravo da služi u njemu oslobodiće svoje mesto u
Løgting-u.
§ 7. Sam Løgting donosi odluku o tome da li su izbori
validni, kao i da li je član Løgting-a izgubio svoju podobnost.
§ 8. Kada je potvrđeno da je član Løgting-a propisno
izabran, on/ona daje ostavku na pozicije u odborima,
komitetima i sl. koje su predmet kontrole Landsstýri ili na
koje je postavljen od strane Landsstýri, isključujući, međutim
pozicije na koje je član Løgting-a direktno izabran od strane
naroda.
§ 9. Novoizabrani Løgting se saziva u 10:00 ujutru
dvanaestog radnog dana nakon dana izbora, osim ako je
Løgmaður već sazvao sastanak.
130
2. Kada su potvrđeni zvanični rezultati izbora,
Løgting se otvara i zatim bira predsednika i zamenika
predsednika Løgting-a.
3. Predsednik Løgting-a i zamenik predsednika ostaju
na dužnosti tokom celog mandata za Løgting, osim ako
on/ona dobrovoljno ne daju ostavku ili četiri petine svih
članova Løgting-a ne podnesu pismeni zahtev da se održe
novi izbori za pomenute pozicije.
§ 10. Zasedanje Løgting-a počinje na dan Svetog
Olafa (Ólavsøkudag, 29. jula) i nastavlja se do dana Svetog
Olafa naredne godine.
2. Na dan Svetog Olafa predsednik Løgting-a, članovi
Løgting-a, Løgmaður, Landsstýri ministri i drugi funkcioneri
iz Vlade idu u povorci od sedišta Løgting-a do nacionalne
katedrale u kojoj se održava služba, te se potom vraćaju u
povorci u sedište Løgting-a. Predsednik Løgting-a određuje
koji funkcioneri učestvuju u povorci i kako se ona organizuje.
3. Løgting se ponovo otvara na dan Svetog Olafa u 13
časova.
§ 11. Sedište Løgting-a je Tórshavn. Pod specijalinim
okolnostima, međutim, Løgting može da se sazove i u
drugom gradu u zemlji.
§ 12. Nakon otvaranja Løgting-a na dan Svetog Olafa,
Løgmaður se obraća naciji sa govorom u kome daje kratak
pregled ciljeva koje želi da postigne njegova/njena Vlada.
2. U roku od šest radnih dana Løgting počinje većanje
o stanju u kome se nalazi država na osnovu onog što je
Løgmaður izložio u svom obraćanju.
§ 13. Predsednik saziva zasedanje Løgting-a i nakon
toga objavljuje dnevni red. Ukoliko najmanje dve petine
članova Løgting-a ili Løgmaður podnesu pisani zahtev
predsedniku da sazove zasedanje Løgting-a i istovremeno
odrede dnevni red, predsednik, bez daljeg odlaganja, saziva
zasedanje Løgting-a.
§ 14. Løgmaður, Landsstýrið ministri i Visoki
Poverenik imaju, po službenoj dužnosti, ali bez prava glasa,
131
pristup Løgting-u i pravo da zahtevaju da govore na
zasedanju Løgting-a, dok inače poštuju parlamentarna
proceduralna pravila koja donosi Løgting.
§ 15. Løgmaður, Landsstýri ministri i članovi
parlamenta imaju pravo da Løgting-u predstave predložene
zakone, preporuke za proširenje državnih zakona Danske na
Farska Ostrva, kao i druge odluke.
2. Predloženi zakoni i/ili preporuke za proširenje
državnih zakona Danske ne mogu biti konačno usvojeni ako
nisu tri puta pročitani u Løgting-u.
3. Ukoliko dođe do novih izbora ili kad se zasedanje
parlamenta završi, zastaruju svi nerešeni predlozi zakona,
preporuke za proširenje državnih zakona Danske i druge
odluke koje nisu konačno potvrđene.
§ 16. Sam Løgting utvrđuje svoja parlamentarna
proceduralna pravila koja dalje ocrtavaju procedure za
vođenje njenog poslovanja i održavanja reda.
§ 17. Zasedanja Løgting-a su javna. Dozvoljeno je
radio i televizijsko prenošenje zasedanja Løgting-a. U
specijalnim uslovima, Løgting može voditi poslove iza
zatvorenih vrata.
§ 18. Løgting ne može odlučivati o nečemu ako nije
prisutan kvorum od najmanje više od polovine članova na
konkretnom zasedanju Løgting-a.
2. Pitanje o kome se odlučuje u Løgting-u smatra se
odobrenim kad većina glasača glasa za njega nego protiv,
osim ako se ovde ne navodi drugačije.
§ 19. Løgting može da osnuje komitet koji bi se
sastojao od njegovih članova kako bi razmatrao neko važno
pitanje. Komitet ima pravo da zahteva pisanu ili usmenu
informaciju od svakog državljana, kao i od državnih
funkcionera.
§ 20. Løgting donosi odluke o članstvu u komitetima i
imenovanjima na osnovu izbora putem srazmerne
zastupljenosti.
132
§ 21. Svakom članu Løgting-a, nakon pristupanja
Løgting-u, dozvoljeno je da iznese bilo koje javno pitanje na
razmatranje i pregled i da zahteva komentar na to pitanje od
Løgmaður-a ili Landsstýri ministra.
2. Isto pravilo primenjuje se i na članove Løgting-a u
slučaju da se o tome usaglasi dve petine članova prisutnih na
sastanku.
§ 22. Nikakva peticija se ne podnosi Løgting-u osim
onih koje podnesu članovi Løgting-a ili Landsstýri-ja.
§ 23. Članovi Løgting-a su u obavezi prema svojim
biračima samo preko svojih uverenja, a ne putem bilo kakvih
direktiva.
§ 24. Članovi Løgting-a poseduju imunitet protiv
krivičnog gonjenja, osim u slučajevima kada Løgting ukine
pomenuti imunitet ili kada ne postoji sumnja u njenu/njegovu
krivicu.
2. Bez odobrenja Løgting-a se ne može podići
nijedan tužbeni zahtev protiv člana Løgting-a u vezi sa
izjavom koju je taj član dao na zasedanjima Løgting-a.
§ 25. Løgting određuje plate svojim članovima na
osnovu zakona.
§ 26. Parlamentarni predlog zakona koji je usvojen od
strane Løgting-a stupa na snagu kada ga ratifikuje Løgmaður,
a ne kasnije od 30 dana nakon konačnog razmatranja
predloga zakona, i objavljuje se shodno pravilima kojima se
uređuje način objavljivanja, a koja su utvrđena datim
predlogom zakona.
Izvršna vlast
§ 27. Landsstýri se sastoji od Løgmaður-a i najmanje
dva ministra.
2. Løgmaður se imenuje u skladu sa aranžmanom
predviđenim pod § 28. Løgmaður odlučuje o broju ministara i
imenuje ih.
133
§ 28. Kada treba da se imenuje Løgmaður, predsednik
Løgting-a okuplja predsednike partija, koje su predstavljene u
Løgting-u, na individualne konsultacije.
2. U roku od 10 radnih dana, nakon što Løgmaður u
ostavci podnese molbu za oslobađanje od dužnosti,
predsednik Løgting-a predlaže Løgting-u kandidata za
Løgmaður-a. U slučaju da se održavaju novi izbori za
Løgting ili u slučaju Løgmaður-ove smrti, navedeno
vremensko ograničenje počinje da teče od dana kada je prvi
put nakon izbora zasedao Løgting ili od dana kada je
Løgmaður preminuo.
3. Ne kasnije od četvrtog radnog dana nakon toga,
Løgting će, bez razmatranja u komitetu, glasati o datom
predlogu. Predlog je odbijen ako više od polovine svih
članova Løgting-a glasa protiv njega. U protivnom on je
prihvaćen.
4. Ukoliko Løgting odbije predlog za Løgmaður-a
koji je podneo predsednik, predsednik ponovo okuplja
predsednike partija na konsultacije, shodno gore navedenom
stavu 1 i u roku od četiri radna dana nakon što je njegov
predlog odbijen, daje predlog za kandidata za Løgmaður-a, o
kome Løgting glasa istog dana na osnovu odredbi koje su
date u gorenavedenom stavu 3.
5. Ako Løgting četiri puta odbije predlog za kandidata
za Løgmaður-a koji podnese predsednik, vršilac dužnosti
Løgmaður-a raspisuje nove opšte izbore za Løgting.
§ 29. Løgmaður ili Landsstýri ministar može biti
razrešen dužnosti na svoj zahtev. Predsednik može biti
razrešen dužnosti na svoj zahtev. Predsednik razrešava
dužnosti Løgmaður-a, a Løgmaður razrešava dužnosti
Landsstýri ministra.
2. Løgmaður može takođe u drugim slučajevima
razreširi dužnosti Landsstýri ministra i razrešiće dužnosti
Landsstýri ministra ako predlog o nepoverenju Landsstýri
ministru izglasa više od pola članova Løgting-a.
134
§ 30. U slučaju da više od pola članova Løgting-a
izglasa predlog o nepoverenju Løgmaður-u, Løgmaður će
zahtevati od Predsednika da ga razreši dužnosti.
§ 31. Ukoliko Løgmaður zahteva da bude razrešen
dužnosti (vidi § 29) ili ukoliko Løgting izglasa predlog o
nepoverenje (vidi § 30), Landsstýri ministri nastavljaju sa
radom dok se ne imenuje novi Løgmaður. U očekivanju
imenovanja novog Løgmaður-a, Landsstýri može samo da
radi na onim pitanjima čije je rešavanje neophodno kako bi se
omogućilo administraciji Vlade da neometano nastavi sa
radom. Ipak, Løgmaður može, u roku od jedne sedmice
nakon što mu je izglasano nepoverenje, iskoristiti svoje
ovlašćenje na osnovu § 6, stava 2 da raspiše nove izbore.
§ 32. Član Løgting-a koji postane Løgmaður ili
Landsstýri ministar oslobađa svoje mesto u Løgting-u dok
obavlja službu u Landsstýri.
2. Dalji propisi kojima se uređuje imenovanje
Løgmaður-a i Landsstýri ministara utvrđuju se zakonom.
§ 33. Løgmaður dodeljuje Landsstýri ministrima
oblasti nadležnosti u državi. Svaki/a od njih je lično
odgovoran/na za svoje oblasti.
2. Løgmaður kooridinira radom Landsstýri ministara i
u tom kontekstu redovno saziva sastanke sa njima na kojima
se, između ostalog, ispituju svi predloženi zakoni, predlozi za
nacionalne zakone Danske, i dodatne raspodele sredstava pre
nego što budu izneti pred Løgting.
3. Odgovornost je Løgmaður-a da omogući svakom
pojedinom Landsstýri ministru da upravlja svojom oblasti
Državne nadležnosti na legalan i zadovoljavajući način.
§ 34. § 1 ovog zakona ne ograničava Landsstýri niti
Vladinu agenciju ili instituciju da na osnovu Løgting-ovog
zakona objave detaljnije propise koji su opšte prirode.
Ovlašćenja za objavljivanje pomenutih propisa neće biti
uslovljena odobrenjem članova Løgting-a.
135
§ 35. Odredbe iz § 1 mogu da na osnovu zakona
Løgting-a, bez obzira na komitete, komisije i veća, dobiju
ovlašćenja da donose konačne upravne odluke.
2. Løgting ne može imenovati članove komiteta,
komisija i veća u gorenavedenom stavu 1.
§ 36. Løgmaður određuje koji Landsstýri ministri
treba da služe kao zamenici Løgmaður-a i ko će nadgledati
dužnosti Løgmaður-s u njegovom odsustvu. Ako niko ne
bude određen, Landsstýri ministar koji najduže vrši tu
dužnost preuzima dužnosti Løgmaður-a. Ukoliko dva
Landsstýri ministra jednako dugo vrše tu dužnost, stariji
preuzima dužnosti Løgmaður-a.
§ 37. Løgmaður i Landsstýri ministri imaju pravnu
dužnost da upravljaju oblastima iz državne nadležnosti koje
su im pripisane. Sporna pitanja u vezi sa ovom pravnom
dužnosti se uređuju na zasedanju suda sa porotom. Detaljni
propisi u vezi sa pomenutom dužnosti se utvrđuju zakonom
koji donosi Løgting.
§ 38. Løgting imenuje komitet od tri svoja člana kako
bi omogućio zakonito sprovođenje aktivnosti Landsstýri-ja.
2.Ukoliko komitet sumnja da je Landsstýri postupio
na nepravilan način, može zahtevati da predsednik Løgting-a
imenuje nezavisno veće bez sudskih ovlašćenja. Nakon
završetka svoje istrage po datom pitanju, nezavisno veće
priprema izveštaj za Løgting o tome da li je ili ne
administracija spornog pitanja bila vođena na zakonit način.
Dve petine članova Løgting-a mogu napismeno podneti isti
zahev.
3. Članovi nezavisnog veća imaju završen pravni
fakultet i nisu zaposleni u Landsstýri administraciji, vladinoj
instituciji, pravosuđu, i nisu prethodno bili uključeni u dati
slučaj.
4. Nezavisno veće ima pravo da zahteva da dobije
pisane ili usmen informacije od pojedinih građana, kao i
državnih funkcionera.
136
§ 39. Løgting može donositi zakone kojima se
omogućava Løgting-u da izabere dodatnu osobu u
Parlamentu koja bi nadgledala rad autonomne uprave.
Pravosuđe
§ 40. Sudske vlasti su organizovane kao samostalan
sudski sistem koji deluje u skladu sa Zakonom o sudskoj
praksi Danske za Farska Ostrva.
Finansijski poslovi
§ 41. Nikakav direktni ili indirektni porez ne može
biti nametnut, izmenjen, ili ukinut osim putem zakona
donetog od strane Løgting-a.
2. Nikakvi direktni ili indirektni porezi ne mogu biti
uvedeni na bilo koji dohodak, uvoz, izvoz, prodaju, isplate ili
slično, ako se nisu pojavili pre nego što je Løgting-u podnet
predlog zakona u vezi sa datim porezima.
3. Nije dozvoljeno zahtevati plaćanje poreza koji je
naveden u stavu 1 dok se od strane Løgting-a ne usvoji
budžet Løgting-a ili privremeni budžet.
§ 42. Zajmovi, garancije i sl. koji obavezuju Løgting,
Landsstýri ili organe Vlade ne mogu da se uzimaju ili daju
ako ne postoji ovlašćenje na osnovu zakona koji je doneo
Løgting.
§ 43. Pre prvog oktobra svake godine, Landsstýri
podnosi Løgting-u predlog budžeta za narednu kalendarsku
godinu.
2. Nikakvi troškovi se ne plaćaju ako za to ne postoji
ovlašćenje u budžetu ili drugim namenskim sredstvima koja
su na snazi u vreme kada je trošak uknjižen. Ipak, od datuma
završetka fiskalne godine do prvog aprila, za troškove koji su
napravljeni u prethodoj fiskalnoj godini, sredstva se mogu
dodeliti iz prethodnog budžeta.
3. Ukoliko postane evidentno da budžet neće biti
odobren pre početka fiskalne godine, Landsstýrið podnosi
predlog privremenog budžeta.
137
§ 44. Dodatne raspodele sredstava su predviđene
zakonom Løgting-a.
2. Ukoliko je stvar hitna, po predlogu Landsstýri-a,
komitet za finansije Løgting-a može dodeliti dodatna
sredstva, osim ako dve petine članova komiteta ne zahteva da
se pitanje reši po zakonu koji donosi Løgting.
3. Dodatne raspodele sredstava za koje postoji
ovlašćenje od strane finansijskog komiteta odobravaju se
tokom godine kroz dodatni budžet ne kasnije od 31.
decembra iste godine. Landsstýri je odgovoran za podnošenje
predloga dodatnog budžeta pre 1.decembra.
§ 45. Državni računi se ne iznose pred Løgting
kasnije od šest meseci nakon završetka fiskalne godine.
2. Løgting bira revizora koji pregleda godišnje
državne račune i obezbeđuje da sav prihod Vlade bude
uknjižen u tim računima, i da ni jedan trošak ne bude plaćen a
da za to ne postoji neophodno ovlašćenje u budžetu ili
drugim dodatnim raspodelama sredstava. Revizori mogu
zahtevati da im se omogući pristup svim informacijama i
dokumentima koji su im potrebni. Detaljni propisi o tome
koliko revizora treba da bude imenovano i koje delatnosti
treba da obavljaju predviđa zakon Løgting-a.
3. Državni računi sa napomenama revizora se
podnose Løgting-u na odobrenje.
4. Odredbe gore navedenih stavova 1-3 takođe su
primenjive na državne organe vlasti koji vode odvojene
račune.
Pitanja od opšteg značaja
§ 46. Nakon što organi vlasti Farskih Ostrva donesu
odluku, oblasti pod danskom nadležnosti se preuzimaju
shodno zakonu koji donosi Løgting.
§ 47. Podnesci organima vlasti Danske o mogućnosti
primene zakona ili Kraljevskog Dekreta, koji su na snazi
samo u državi Danskoj, i na Farska Ostrva, mogu se ostvariti
samo putem danske zakonske preporuke.
138
§ 48. Danska zakonska preporuka koja je odobrena od
strane Løgting-a stupa na snagu ne kasnije od 30 dana nakon
što Løgmaður ratifikuje tu preporuku i prosledi je organima
vlasti Danske.
§ 49. Landsstýri preispituje samo Kraljevske Dekrete
koji su na snazi u državi Danskoj. Ovo se takođe primenjuje
na sve propise koje prosleđuje danski Ministar sa namerom
da omogući njihovo stupanje na snagu na Farskim Ostrvima.
§ 50. Ukoliko se organima vlasti Farskih Ostrva
odgovornost za državnu nadležnost daje danskim zakonom ili
Kraljevskim Dekretom, opšte zakone koji se odnose na
pomenuto ovlašćenje donosi Løgting; za druga pitanja
ovlašćenje da objavi opšte direktive ima Landsstýri.
2. U slučajevima gde je organima vlasti Farskih
Ostrva data odgovornost nad oblastima državne nadležnosti
izvršnim nalogom od strane danskog Ministra, pomenuto
ovlašćenje ima Landsstýri.
§ 51. Landsstýri predstavlja organe vlasti Farskih
Ostrva pred organima vlasti Danske.
2. Pod ovim okolnostima, § 52, stavovi 2 i 3 su takođe
primenjivi.
Međunarodni ugovori
§ 52. Landsstýri ima sudsku nadležnost nad pitanjima
državne nadležnosti o kojima organi vlasti Farskih Ostrva
imaju pravo da pregovaraju i zaključuju ugovore/sporazume
sa drugim zemljama.
2. Landsstýri ne može, međutim, bez odobrenja
Løgting-a da zaključi ugovore koji, da bi mogli da se primene
ili su bitni zbog nekog drugog razloga, zahtevaju savet ili
dopuštenje Løgting-a.
3. Kada se pomenuti ugovor/sporazum da Løgting-u
na ratifikaciju, Landsstýri navodi koji su pralamentarni
zakoni i zakonski predlozi Danske potrebni da bi se
međunarodni sporazum mogao primeniti.
139
§ 53. Landsstýri razmatra međunarodne sporazume
koje organi vlasti Danske daju na razmatranje organima vlasti
Danske.
2. Pod ovim okolnostima, § 52, stav 2 i 3 su takođe
primenjivi.
§ 54. Løgting iz svog članstva bira sedmočlani
komitet spoljnih poslova, sa kojim se Landsstýri konsultuje
pre donošenja odluka koje se odnose na pitanja inostrane
politike od izuzetno velike važnosti.
2. Shodno ovome, Landsstýr se konsultuje sa svojim
komitetom u vezi sa pregovorima sa organima vlasti Danske
o važnim pitanjima koja utiču na odnose između Farskih
Ostrva i Danske.
§ 55. Smatra se da Løgting-ov zakon, ili jedan njegov
deo, nije stupio na snagu ako je:
a. u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom koji
su ratifikovala Farska Ostrva,
b. u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom koji je
ratifikovalal Danska bez ograđivanja od Farskih Ostrva.
Opštine
§ 56. Prava opština da upravljaju svojim sopstvenim
poslovima pod nadzorom Landsstýri su predviđena zakonom
Løgting-a, uključujući, ali ne ograničavajući se na, stepen do
kog lokalne vlasti i međuopštinske organizacije mogu postati
zadužene koristeći kredite,
Stupanje na snagu
§ 57. Ukoliko Løgting usvoji predlog zakona kojim
bi se izmenio ovaj zakon, Løgmaður ne može odmah
ratifikovati odobreni zakon. Nakon sledećih izbora za
Løgting, isti neizmenjeni zakon mora biti odobren na prvom
zasedanju novoizabranog Løgting-a. Nakon odobrenja,
Løgmaður može ratifikovati zakon na uobičajeni način.
140
2. Ukoliko se autonomija izmeni, predlozi zakona
planirani tako da izmene Zakon o autonomiji shodno
rafitikovanim izmenama Zakona o autonomiji se odobravaju
i ratifikuju u skladu sa normalnim procedurama.
§ 58. Ovaj zakon Løgting-a stupa na snagu na dan
Svetog Olafa 1995.godine.
2. Istovremeno, sledeći zakoni se opozivaju:
a) Parlamentarni akt br. 1 od 13. maja 1948. godine, o
merodavnoj povelji Farskih Ostrva koja se odnosi na
specijalna pitanja, kako je izmenjeno Parlamentarnim
aktom br. 2 od 3. januara 1985. godine.
b) Parlamentarni akt br. 2 od 13. maja 1948. godine o
izvršnoj vlasti Farskih Ostrva.
c) Parlamentarni akt br. 22 od 22. maja 1962. godine o
stalnom komitetu Løgting-a koji se bavi ograničenjima u
ribolovu i spornim pitanjima jedinstvenog tržišta EEZ.
d) § 2, stav 2, tačka 2, Parlamentarnog akta br. 49 od 20.
jula 1978. godine o izborima za Løgting, kako je
izmenjeno parlamentarnim aktom br. 68 od 13. maja
1992. godine.
3. § 33 ovog akta, međutim ne stupa na snagu do dana
Svetog Olafa 1996. godine. Pre nego što §33stupi na snagu, §
6 parlamentarnog akta br.1 od 13. maja 1948. godine o
merodavnoj povelji Farskih Ostrva koja se odnosi na
specijalna pitanja, izmenjena parlamentarnim aktom br. 2 od
3. januara 1985. godine, i § 8 parlamentarnog akta br. 2 od
13. maja 1948. godine o izvršnoj vlasti na Farskim Ostrvima
u potpunosti ostaju na snazi.
141
Organski zakon 6/2006 od 19. jula o reformi
Statuta autonomije Katalonije
Preambula
Katalonija se razvijala tokom vremena zahvaljujući
doprinosu mnogih generacija, tradicija i kultura, koje su u
Kataloniji pronašli zemlju dobrodošlice.
Katalonski narod vekovima izražava svoju volju za
samoupravom, koja je otelotvorena u institucijama kao što je
njen Generalitat – stvoren 1359. godine od strane Cervera
Corts – kao i u njihovom posebnom pravnom sistemu, koji je
objedinjen, zajedno sa drugim pravnim kompilacijama u
Constitucions i altres drets de Catalunya (Ustavu i drugim
zakonima Katalonije). Nakon 1714. godine bilo je raznih
pokušaja obnavljanja institucija samouprave. Prekretnice na
ovom istorijskom putu uključuju Mancomunitat iz 1914.
godine, obnovu Generalitata praćeno Statutom iz 1932.
godine, ponovno uspostavljanje Generalitata 1977. godine i
Statut iz 1979. godine, što se odvijalo istovremeno sa
povratkom demokratije, donošenjem Ustava 1978. godine i
Statutom autonomija.
Katalonija je uspostavila kolektivnu slobodu u
institucijama Generalitata što je u povezano sa istorijom
afirmacije i poštovanja osnovnih prava i javnih sloboda
pojedinca, kao i naroda; istorijom koju građanke i građani
Katalonije žele da nastave, kako bi omogućili izgradnju
demokratskog i unapređenog društva, društva blagostanja i
napretka, u solidarnosti sa Španijom kao celinom, i Španijom
sjedinjenom sa Evropom.
Narod Katalonije i danas zagovara slobodu, pravdu i
jednakost kao viših vrednosti svog kolektivnog postojaja i
iskazuje svoju želju da napreduje na način kojim će se
142
obezbediti dostojanstven kvalitet života svih koji žive i rade u
Kataloniji.
Organi javne vlasti služe opštem interesu i pravima
građana, poštujući princip supsidijarnosti. U svetlu svega
gore navedenog, i u skladu sa duhom preambule Statuta iz
1979., ovim Estatutom predviđa se sledeće:
• Katalonija je zemlja bogata teritorijom i narodima,

različitostima koje je vekovima definiše i obogaćuju, kao i
osnažuju za vreme koje dolazi.
• Katalonija je zajednica slobodnih ljudi za slobodne ljude, u
kojoj svaki pojedinac može da živi i izražava različite
indentitete, čvrsto se zalažući za zajednicu utemeljenu na
poštovanju dostojanstva pojedinca.
• Doprinosom njenih građana oblikovano je ujedinjeno
društvo, koje nastojanja smatra vrednostima, koje je
inovativno i preduzimljivo, a to su sve vrednosti koje i dalje
pokreću njegov napredak.
• Samouprava Katalonije utemeljena je Ustavom, kao i na
osnovu istorijskih prava naroda Katalonije koji, u okviru
Ustava, dovode do priznavanja jedinstvenog položaja
Generalitata u ovom Estatutu. Katalonija želi da razvija
svoju političku ličnost u okviru države koja priznaje i poštuje
različitost identiteta koja karakteriše narode Španije.
• U građanskoj tradiciji i tradiciji udruživanja oduvek se
isticao značaj katalonskog jezika i kulture, prava i dužnosti,
znanja, obrazovanja, društvene kohezije, održivog razvoja i
jednakosti prava, a danas se naročito ističe jednakost između
žena i muškaraca.
• Katalonija, posredstvom države, učestvuje u izgradnji
političkog projekta Evropske unije, čije vrednosti i ciljeve i
sama deli.
• Katalonija, svojom humanističkom tradicijom, afirmiše
svoja zalaganja zajedno sa svim narodima, u izgradnji mirnog
i pravednog svetskog poretka.
143
Kao odraz osećanja i želja građana Katalonije, Parlament
Katalonije definisao je Kataloniju kao naciju ogromnom
većinom. Španski Ustav, u svom drugom članu, priznaje
nacionalnu stvarnost Katalonije kao nacionalnosti.
Pri ostvarivanju neotuđivog prava Katalonije na samoupravu,
članovi Parlamenta Katalonije ovim putem predlažu, Ustavni
odbor Kongresa poslanika prihvata, a narod Katalonije
ratifikuje ovaj Statut.
UVODI DEO
Član 1. Katalonija
Katalonija, kao nacionalnost, ostvaruje svoju
samoupravu, koja je osnovana kao autonomna zajednica u
skladu sa Ustavom i ovim Estatutom, koji predstavlja njen
osnovni institucionalni zakon.
Član 2. Generalitat
1. Generalitat je institucionalni sistem u okviru kojeg
je politički organizovana samouprava Katalonije.
2. Generalitat se sastoji od Parlamenta, Predsedništva
Generalitata, Vlade i drugih institucija čije osnivanje se
predviđa u Poglavlju V Dela II.
3. Opštine, vegueries, comarques i drugi organi
lokalne samouprave koji mogu da budu određeni zakonom
takođe čine institucionalni sistem Generalitata, s obzirom na
to da predstavljaju organe na osnovu kojih je Generalitat
teritorijalno organizovan, ne dovodeći u pitanje njihovu
autonomiju.
4. Ovlašćenja koja ima Generalitat potiču od naroda
Katalonije i ostvaruju se u skladu sa ovim Estatutom i
Ustavom.
Član 3. Politički okvir

1. Odnos koji Generalitat ima prema državi temelji se
na principu obostrane institucionalne lojalonsti, a reguliše se
144
opštim principom na osnovu kojeg je Generalitat zapravo
država, zatim principima autonomije, bilateralizma i
multilateralizma.
2. Katalonija ima svoj politički i geografski značaj u
državi Španiji i Evropskoj uniji, i inkorporira vrednosti,
principe i obaveze koje se podrazumevaju na osnovu
činjenice da je ona njihov deo.
Član 4. Prava i rukovodeći principi

1. Organi javne vlasti Katalonije promovišu puno
ostvarivanje sloboda i prava priznatih u ovom Estatutu,
Ustavu, Evropskoj uniji, Opštoj deklaraciji o pravima
čoveka, Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava kao i
drugim međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je
potpisala Španija, a kojima se priznaju i garantuju osnovna
prava i slobode.
2. Organi javne vlasti Katalonije promovišu uslove u
kojima su pojedinačna i zajednička sloboda i jednakost
stvarne i delotvorne; one omogućuju učešće svih ljudi u
političkom, ekonomskom, kulturnom i društvenom životu, i
priznaju pravo naroda na očuvanje i razvijanje svog
identiteta.
3. Organi javne vlasti Katalonije promovišu vrednosti
slobode, demokratije, jednakosti, pluralizma, mira, pravde,
solidarnosti, društvene kohezije, jednakosti polova i održivog
razvoja.
Član 5. Istorijska prava

Samouprava Katalonije takođe je utemeljena na
istorijskim pravima naroda Katalonije, na njihovim
svetovnim institucijama, kao i na pravnoj tradiciji Katalonije,
koju ovaj Estatut inkorporira i modernizuje u članu 2,
Privremene odredbe broj dva, kao i u drugim propisima u
okviru Ustava, iz kojih proizilazi priznanje jedinstvenog
145
stava Generalitata kada je reč o građanskom pravu, jeziku,
kulturi, njihovoj projekciji u oblasti obrazovanja, kao i
institucionalni sistem na osnovu kojeg je organizovan
Generalitat.
Član. Jezik Katalonije i jezici u službenoj upotrebi

1. Jezik Katalonije jeste katalonski jezik. Kao takav,
katalonski jezik se obično koristi i ima prednost u organima
državne uprave, kao i u javnim medijima Katalonije, a takođe
je i jezik na kojem se obično odvija nastava u okviru
obrazovnog sistema.
2. Katalonski jezik je službeni jezik Katalonije,
zajedno sa kastiljanskim, koji je službeni jezik države
Španije. Svako lice ima pravo da upotrebljava ova dva
službena jezika i građani Katalonije imaju pravo i obavezu da
poznaju ova dva jezika. Organi javne vlasti Katalonije
uspostavljaju potrebne mere kako bi se omogućilo
ostvarivanje ovih prava i ispunjavanje ove obaveze. U skladu
sa odredbama člana 32., ne postoji diskriminacija na osnovu
korišćenja bilo kojeg od ova dva jezika.
3. Generalitat i država preduzimaju potrebne mere
kako bi katalonski jezik dobio status službenog jezika u
Evropskoj uniji, kako bi uspostavili njegovo prisustvo i
upotrebu u međunarodnim organizacijama i međunarodnim
ugovorima sa kulturološkim ili lingvističkim sadržajem.
4. Generalitat promoviše komunikaciju i saradnju sa
drugim zajednicama i teritorijama kojima je zajedničko
jezičko nasleđe Katalonije. U tom smislu, Generalitat i
država mogu, prema potrebi, da zaključuju sporazume,
ugovore i druge instrumente saradnje s ciljem promovisanja i
eksternog širenja katalonskog jezika.
5. Oksitanski jezik, poznat kao aranski jezik u Aranu,
jeste jezik Arana i u službenoj je upotrebi u Kataloniji, kako
je utvrđeno ovim Estatutom i zakonima kojima se uređuje
lingvistička normalizacija.
146
Član 7. Politički status Katalonaca
1. Španski građani sa zakonskim prebivalištem u
Kataloniji uživaju pogodnosti u okviru političkog statusa
Katalonaca ili građana Katalonije. Njihova politička prava
ostvaruju se u skladu sa ovim Estatutom i zakonom.
2. Španski građani sa prebivalištem u inostranstvu
čije poslednje zakonsko prebivalište je bila Katalonija,
takođe uživaju, kao Katalonci, politička prava utvrđena ovim
Estatutom; njihovi naslednici, koji zadrže ovo državljanstvo,
takođe uživaju ova prava, ukoliko to zahtevaju, na način
određen zakonom.
Član 8. Simboli Katalonije

1. Zastava, državni praznik i himna su nacionalni
simboli Katalonije, definisane kao nacionalnosti u članu 1.
2. Zastava Katalonije, koja je tradicionalna zastava sa
četiri crvene trake na žutoj pozadini, postavlja se na
državnim ustanovama, kao i tokom zvaničnih manifestacija
koje se održavaju u Kataloniji.
3. Državni praznik Katalonije je Diada, koja se
obeležava jedanaestog septembra.
4. Himna Katalonije naziva se Els segadors.
5. Parlament reguliše različito izražavanje
simboličkog okvira Katalonije i definiše njihov protokolarni
red.
6. Pravna zaštita simbola Katalonije ista je kao i
zaštita koja se primenjuje za druge simbole države.
Član 9. Teritorija
Teritorija Katalonije je teritorija koja odgovara
geografskim i administrativnim granicama Generalitata od
stupanja na snagu ovog Estatuta.
Član 10. Glavni grad

Glavni grad Katalonije je grad Barselona, u kojem se
nalazi i stalno sedište Parlamenta, Predsedništva Generalitata
147
i Vlade, ne dovodeći u pitanje moguće sastanke Parlamenta i
Vlade na nekim drugim lokacijama u Kataloniji, u skladu sa
Poslovnikom Parlamenta i zakonom.
Član 11. Aran

1. Narod Arana ostvaruje pravo na samoupravu preko
ovog Estatuta, Conselh Generau d’Aran i bilo koje druge
svoje institucije.
2. Građani Katalonije i njihove političke institucije
priznaju Aran kao oksitanski entitet, sa kulturološkim,
istorijskim, geografskim i jezičkim identitetom kojeg aranski
narod vekovima brani. Ovaj Estatut priznaje, čuva i poštuje
ovu jedinstvenost i priznaje Aran kao jedinstveni teritorijalni
entitet u okviru Katalonije, koji podleže posebnoj zaštiti u
okviru posebnog pravnog sistema.
Član 12. Teritorije sa istorijskim, jezičkim i

kulturološkim vezama sa Katalonijom
Generalitat promoviše komunikaciju, kulturnu
razmenu i saradnju sa svakom zajednicom i teritorijom, bez
obzira da li pripada državi Španiji ili ne, koja je istorijski,
jezički i u kulturološkom smislu povezana sa Katalonijom. Iz
tog razloga, Generalitat i država Španija, prema potrebi,
mogu da zaključuju sporazume, ugovore ili druge
instrumente saradnje u bilo kojoj oblasti, što može da
uključuje i stvaranje zajedničkih entiteta.
Član 13. Katalonske zajednice izvan Katalonije

Generalitat, u skladu sa uslovima utvrđenim
zakonom, neguje društvene, ekonomske i kulturološke veze
sa katalonskim zajednicama izvan Katalonije i obezbeđuje za
to potrebnu pomoć. U tom smislu, Generalitat, prema
potrebi, može da zaključuje sporazume o saradnji sa javnim i
privatnim institucijama na teritorijama i u državama gde
148
postoje ove katalonske zajednice i može da zahteva od države
da u ovom smislu zaključuje međunarodne ugovore.
Član 14. Teritorijalna primena propisa

1. Propisi i rezolucije Generalitata i građanskog
prava Katalonije primenjiva su na teritoriji Katalonije, ne
dovodeći u pitanje bilo koje izuzetke koji mogu da budu
utvrđeni u vezi sa bilo kojim pitanjem ili u bilo kojoj situaciji
koja se reguliše na osnovu privatnog statusa ili drugim
pravilima izvan date teritorije.
2. Strani građani koji steknu špansko državljanstvo
podležu građanskom pravu Katalonije ukoliko imaju
zakonsko prebivalište u Kataloniji, osim u slučaju da
zahtevaju drugačije.
DEO I. PRAVA, OBAVEZE I RUKOVODEĆI

PRICIPI
POGLAVLJE I. GRAĐASKA I SOCIJALA PRAVA

I OBAVEZE
Član. 15. Prava pojedinca

1. Građani Katalonije imaju prava i obaveze
potvrđene u pravilima navedenim u članu 4.1.
2. Svaki pojedinac ima pravo da živi dostojanstveno,
bezbedno i nezavisno, bez eksploatacije, maltretiranja i
svake vrste diskriminacije, i ima pravo da slobodno razvija
svoju ličnost i lične sposobnosti.
3. Prava građana Katalonije, kako je utvrđeno ovim
Estatutom, mogu da se prenose i na druge pojedince, u skladu
sa uslovima utvrđenim zakonom.
Član 16. Prava u oblasti porodice

Svaki pojedinac ima pravo, u skladu sa uslovima
utvrđenim zakonom, na socijalne doprinose i pomoć države
namenjene za ispunjavanje porodičnih obaveza.
149
Član 17. Prava maloletnih lica
Sva maloletna lica imaju pravo da dobijaju svu pažnju
koja je potrebna za razvijanje njihove ličnosti, kao i za
njihovu dobrobit kako u porodičnom, tako i u društvenom
kontekstu.
Član 18. Prava starih lica
Stara lica imaju pravo da žive dostojanstveno, bez
eksploatacije i maltretiranja, i nije dozvoljena njihova
diskriminacija po osnovu starosne dobi.
Član 19. Prava žena

1. Svaka žena ima pravo da slobodno razvija svoju
ličnost i lične sposobnosti, da živi dostojanstveno, uz
samopouzdanje i nezavisnost, bez eksploatacije, maltretiranja
i bilo koje vrste diskriminacije.
2. Žene imaju pravo da, jednako kao i muškarci,
učestvuju u svim privatnim i javnim sferama.
Član 20. Pravo na dostojanstvenu smrt

1. Svaki pojedinac ima pravo da dobije odgovarajući
tretman bola i potpunu palijativnu negu, kao i da pokrene
postupak za obezbeđivanje dostojanstvene smrti.
2. Svaki pojedinac ima pravo da unapred izrazi svoju
volju kako bi se zabeležila uputstva u vezi sa medicinskim
tretmanom ili intervencijom koja će možda biti potrebna tom
licu. Ova uputstva moraju se poštovati, naročito od strane
medicinskog osoblja, u skladu sa uslovim utvrđenim
zakonom, ukoliko pojedinac nije u mogućnosti da lično
uzrazi šta želi.
Član 21. Prava i obaveze u oblasti obrazovanja

1. Svaki pojedinac ima pravo na kvalitetno
obrazovanje i jednakost kada je reč o pristupu obrazovanju.
Generalitat utvrđuje model obrazovanja koji je u javnom
interesu i kojim će ova prava biti zagarantovana.
150
2. U skladu sa principima utvrđenim u članu 37.4,
roditeljima je garantovano pravo njihove dece na sticanje
moralnog i verskog obrazovanja u skladu sa njihovim
uverenjima kada je reč o državnim školama, u kojima
obrazovanje nije verskog karaktera.
3. Privatne škole mogu da dobijaju sredstva od države
u skladu sa odredbama zakona, kako bi se garantovala prava
na jednak pristup i kvalitetno obrazovanje.
4. Obrazovanje je besplatno na svim obaveznim
nivoima, a na ostalim nivoima kako se zakonom utvrdi.
5. Svaki pojedinac ima pravo na profesionalnu i trajnu
obuku, shodno uslovima utvrđenim zakonom.
6. Svaki pojedinac ima pravo, prema uslovima koji se
utvrđuju zakonom, na sredstva od države s ciljem
zadovoljenja svojih obrazovnih potreba, kao i na jednak
pristup višim stepenima obrazovanja, u skladu sa sopstvenim
ekonomskim mogućnostima, sposobnostima i sklonostima.
7. Pojedinci sa posebnim potrebama, kada je reč o
obrazovanju, imaju pravo na podršku potrebnu kako bi dobili
pristup obrazovnom sistemu, u skladu sa odredbama zakona.
8. Članovi obrazovne zajednice imaju pravo da
učestvuju u poslovima škola i univerziteta, u skladu sa
uslovima utvrđenim zakonom.
Član 22. Prava i obaveze u oblasti kulture

1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup kulturi
i razvijanju svojih pojedinačnih i kolektivnih kreativnih
sposobnosti.
2. Svaki pojedinac dužan je da poštuje i čuva kulturno
nasleđe.
Član 23. Prava u oblasti zdravstva

1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup
besplatnim uslugama zdravstvene zaštite koje se obezbeđuju
u okviru javne odgovornosti, prema uslovima utvrđenim
zakonom.
151
2. Korisnici javne zdravstvene zaštite imaju pravo na
poštovanje prednosti koju navode kada je reč o izboru
doktora ili zdravstvene ustanove, prema uslovima utvrđenim
zakonom.
3. Svaki pojedinac, kada je reč o uslugama javne ili
privatne zdravstvene zaštite, ima pravo da bude informisan o
uslugama kojima može da pristupi, kao i o uslovima njihovog
korišćenja; da bude informisan o medicinskim terapijama i
njihovim rizicima, pre početka lečenja; da daje svoj pristanak
na sve medicinske intervencije; da ima pristup svojoj
medicinskoj evidenciji; kao i pravo na poverljivost kada je
reč o podacima u vezi sa njegovim/njenim zdravljem, prema
Član 24. Prava u oblasti usluga socijalne zaštite

1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup mreži
usluga socijalne zaštite koje se obezbeđuju u okviru javnih
odgovornosti, da bude informisan o ovim uslugama i da daje
svoj pristanak na bilo kakvu aktivnost koja na njega ili nju
lično utiče, prema uslovima utvrđenim zakonom.
2. Lica sa posebnim potrebama kada je reč o ličnoj
nezavisnosti u okviru svakodnevnih aktivnosti, imaju pravo
na brigu koja odgovara njihovoj situaciji, u skladu sa
zakonom utvrđenim uslovima.
3. Ona lica ili porodice koji se nalaze u uslovima
siromaštva imaju pravo na minimalni zagarantovani doprinos
kojim im se obezbeđuju minimalni uslovi neophodni za
dostojanstven život, u skladu sa zakonom utvrđenim
uslovima.
4. Organizacije trećeg društvenog sektora imaju pravo
da ostvaruju svoje funkcije u oblastima socijalnog učešća i
saradnje.
Član 25. Prava u oblasti rada
152
1. Svi zaposleni imaju pravo na profesionalnu
obuku i napredovanje i pravo slobodnog pristupa uslugama
javnog zapošljavanja.
2. Pojedinci koji su isključeni sa tržišta rada zbog
toga što nisu bili u mogućnosti da se prijave ili ponovo
prijave na tržište rada, a ne raspolažu sredstvima za
izdržavanje, imaju pravo na namirnice i resurse za koje ne
plaćaju doprinos, kako bi im se olakšao opstanak u situaciji u
kojoj se nalaze, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima.
3. Svi zaposleni imaju pravo da obavljaju svoj
posao i radne zadatke u uslovima kojima se garantuje njihovo
zdravlje, bezbednost i dostojanstvo.
4. Zaposleni, ili njihovi predstavici, imaju pravo na
informisanje, konsultovanje i učestvovanje u svojim
preduzećima.
5. Organizacije kao što su sindikati i unije
poslodavaca imaju pravo da obavljaju svoje funkcije u
oblastima socijalnog dogovaranja, učešća i socijalne
saradnje.
Član 26. Prava u oblasti stanovanja

Pojedinci koji nemaju dovoljno resursa imaju pravo
na pristojan dom, stoga organi javne vlasti zakonom utvrđuju
sistem mera kojima će se ovo pravo garantovati, u skladu sa
zakonom određenim uslovima.
Član 27. Prava i obaveze u oblasti životne sredine

1. Svaki pojedinac ima pravo da živi u okruženju u
kojem je uspostavljena ravnoteža, koje je održivo i u kojem
se uvažava zdravlje, u skladu sa standardima i nivoima
zaštite utvrđenim zakonom. Svaki pojedinac takođe ima
pravo da uživa u pejzažu i prirodnim dobrima, dužan je da ih
koristi odgovorno i da izbegava rasipanje prirodnih dobara i
nanošenje štete ovim dobrima.
2. Svaki pojedinac ima pravo na zaštitu od
različitih vrsta zagađenja, u skladu sa standardima i nivoima
153
koji su utvrđeni zakonom. Pojedinac je takođe u obavezi da
sarađuje u procesu očuvanja prirodnog nasleđa, kao i u
aktivnostima koje za cilj imaju uklanjanje svih vrsta
zagađenja, s ciljem održavanja i očuvanja prirodne sredine za
buduće generacije.
3. Svaki pojedinac ima pravo pristupa
informacijama o životnoj sredini kojima raspolažu organi
javne vlasti. Pravo na informisanost može da se ograniči
samo opravdanim razlozima u okviru javnog reda, prema
Član 28. Prava potrošača i korisnika

1. Svaki pojedinac, kao potrošač ili korisnik robe i
usluga, ima pravo na zaštitu svog zdravlja i bezbednosti.
On/ona ima pravo na tačne i razumljive informacije o
karakteristikama i cenama robe i usluga, na sistem garancija
za kupljene proizvode i ugovoreno obezbeđivanje usluga, kao
i na zaštitu svojih ekonomskih interesa od zloupotrebe,
nemara ili prevare.
2. Potrošači i korsnici imaju pravo na informisanost,
kao i na učešće, bilo direktno ili preko svojih predstavnika,
kada je reč o organima državne uprave Katalonije, prema
zakonom utvrđenim uslovima.
POGLAVLJE II. PRAVA U OBLASTI POLITIKE I

UPRAVE
Član 29. Pravo na učešće

1. Građani Katalonije imaju jednako pravo da
učestvuju u javnim poslovima Katalonije, bilo direktno ili
154
preko svojih predstavnika, pod pretpostavkama i prema
uslovima utvrđenim ovim Estatutom i zakonom.
2. Građani Katalonije imaju pravo da biraju svoje
predstavnike u predstavničkim političkim telima i da budu
kandidati na izborima, u skladu sa uslovima i zahtevima
utvrđenim zakonom.
3. Građani Katalonije imaju pravo da promovišu i
predstavljaju zakonske inicijative Parlamentu, u uskladu sa
uslovima utvrđenim ovim Estatutom i zakonom.
4. Građani Katalonije imaju pravo da učestvuju,
direktno ili preko udruženih tela, u parlamentarnom postupku
izrade zakona, u skladu sa procedurama utvrđenim u
Poslovniku Parlamenta.
5. Svaki pojedinac ima pravo da podnosi
predstavke i žalbe, u formi i vrsti dejstva koji su utvrđeni
zakonom, institucijama i Upravi Generalitata, kao i
jedincama lokalne samouprave Katalonije kada je reč o
pitanjima iz oblasti za koje su navedeni organi nadležni.
Uslovi za ostvarivanje ovog prava i njegovog dejstva, kao i
obaveze institucija kod kojih se podnose predstavke i žalbe,
utvrđuju se zakonom.
6. Građani Katalonije imaju pravo da promovišu
sazivanje javnih konsultacija od strane Generalitata i
gradskih odbora u vezi sa pitanjima u njihovoj nadležnosti, u
formi i u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom.
Član 30. Prava na pristup javnim uslugama i dobroj

upravi
1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup
javnim i ekonomskim uslugama od opšteg interesa. Organi
državne uprave određuju uslove pristupa i standarde kvaliteta
u vezi sa ovim uslugama, bez obzira na to o kojem sistemu
njihovog obezbeđivanja je reč.
2. Svaki pojedinac ima pravo na nepristrasno i
objektivno postupanje od strane organa javne vlasti
Katalonija u pitanjima koja utiču na pojedinca, kao i da
155
aktivnosti koje organi javne vlasti preduzimaju budu
proporcionalne ciljevima koje te aktivnosti opravdavaju.
3. Zakonom se regulišu uslovi ostvarivanja i
obezbeđivanja prava navedenih u prethodnim stavovima 1. i
2. i određuju se okolnosti pod kojima katalonski organi
državne uprave i bilo koje javne usluge koje od njih zavise
donose pravila o pravima korisnika i obavezama pružaoca
usluga.
Član 31. Pravo na zaštitu ličnih podataka

Svaki pojedinac ima pravo na zaštitu ličnih podataka
koji se nalaze u evidenciji Generalitat-a, I imaju pravo da
pristupaju, pregledaju i ispravljaju ove podatke. Nezavisni
organ vlasti, imenovan od strane Parlamenta, obezbeđuje
poštovanje ovih prava u skladu sa uslovima određenim
zakonom.
POGLAVLJE III. JEZIČKA PRAVA I OBAVEZE
Član 32. Prava i obaveze u vezi sa poznavanjem i

upotrebom jezika
Svaki pojedinac ima pravo da ne bude diskriminisan
po osnovu jezika. Pravni akti koji se sprovode na bilo koja od
dva jezika u službenoj upotrebi, su u jezičkom smislu
potpuno validni i delotvorni.
Član 33. Jezička prava u ophođenju sa organima državne

uprave i državnim institucijama
1. Građani imaju pravo na svoj jezički izbor. U
ophođenju sa institucijama, organizacijama i organima
državne uprave u Kataloniji, svaki pojedinac ima pravo da
upotrebljava jezik u službenoj upotrebi po svom izboru. Ovo
pravo je obavezujuće za državne institucije, organizacije i
organe uprave, uključujući i izbornu upravu u Kataloniji, i
uopšteno posmatrano, bilo koji privatni organ koji od njih
zavisi kada ostvaruje javne funkcije.
156
2. U ophođenju sa Upravom pravosuđa, javnim
tužilaštvom, javnim beležnicima i javnim matičnim uredima,
svaki pojedinac ima pravo da koristi jezik u službenoj
upotrebi po sopstvenom izboru u bilo kojem postupku koji
uključuje sud, javnog beležnika ili registrovanje, zatim da mu
se sva službena dokumentacija koja se izdaje u Kataloniji
izda na željenom jeziku, bez dovođenja u situaciju da bude
bespomoćan ili da izdavanje dokumenta neopravdano kasni
zbog jezika koji je pojedinac odabrao, kao i da nije u obavezi
da obezbedi bilo koju vrstu prevoda.
3. S ciljem garantovanja prava na izbor jezika, sudije i
sudije za prekršaje, javni tužioci, javni beležnici, službenici
koji registruju imovinu i preduzeća, osobe zadužene za
civilni registar ili službenici u Upravi pravosuđa, dužni su,
kako bi služili Kataloniji, na način utvrđen zakonom, da
pokažu da adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju jezike u
službenoj upotrebi, čime dokazuju da su sposobni da
ispunjavaju funkcije svoje pozicije i u opisu njihovog radnog
mesta.
4. S ciljem garantovanja prava na izbor jezika,
Državna uprava u Kataloniji dužna je da pokaže da njeni
zaposlenici adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju dva jezika
u službenoj upotrebi čime dokazuju da su sposobni da
ispunjavaju funkcije svoje pozicije i u opisu njihovog radnog
mesta.
5. Građani Katalonije imaju pravo da komuniciraju
pismenim putem na katalonskom jeziku sa ustavnim
entitetima i pravosudnim organima u celoj državi, u skladu sa
procedurama utvrđenim odgovarajućim zakonom. Ove
institucije staraju se i obrađuju pismenu komunikaciju na
katalonskom jeziku, koji je u svim slučajevima u potpunosti
zakonski validan.
Član 34. Prava potrošača i korisnika

Svaki pojedinac, u svojstvu potrošača ili korisnika
robe, proizvoda i usluga, ima pravo da bude uslužen usmeno
157
ili u pisanoj formi na jeziku u službenoj upotrebi po
sopstvenom izboru. Organi, preduzeća i ustanove koje su
otvorene za javnost u Kataloniji obavezane su da omoguće
postojanje jezičkog izbora u skladu sa zakonom utvrđenim
uslovima.
Član 35. Jezička prava u oblasti obrazovanja

1. Svaki pojedinac ima pravo na obrazovanje na
katalonskom jeziku, kako je utvrđeno ovim Estatutom.
Katalonski jezik upotrebljava se kao jezik nastave i učenja u
okviru univerzitetskog i ne-univerzitetskog obrazovanja.
2. Učenici imaju pravo na obrazovanje na
katalonskom jeziku na ne-univerzitetskom nivou. Oni takođe
imaju pravo i obavezu da u dovoljnoj meri poznaju usmeno i
pismeno izražavanje na katalonskom i kastiljanskom jeziku
nakon završetka obaveznog obrazovanja, bez obzira na to
kojim jezikom su se obično služili kada su započeli
školovanje. Katalonski i kastiljanski jezici dovoljno su
zastupljeni u nastavnom planu.
3. Učenici imaju pravo da ne budu razdvojeni u centre
ili različite razrede po osnovu jezika kojim se obično služe.
4. Učenici koji se priključe školskom sistemu u
Kataloniji u kasnijem uzrastu od uobičajene starosne dobi
kada se počinje sa školovanjem, imaju pravo na posebnu
jezičku pomoć ukoliko im nedostatak sposobnosti
razumevanja otežava normalno praćenje nastave.
5. Nastavno osoblje i studenti na univerzitetima imaju
pravo da se izražavaju, usmeno ili u pisanoj formi, na jeziku
u službenoj upotrebi po sopstvenom izboru.
Član 36. Prava koja se odnose na aranski jezik

1. Svaki pojedinac u Aranu ima pravo da poznaje i
upotrebljava aranski jezik i da bude uslužen usmeno ili u
pisanoj formi, na aranskom jeziku prilikom ophođenja sa
organima državne uprave, kao i javnim i privatnim entitetima
odgovornim upravi.
158
2. Građani Arana imaju pravo da se služe aranskim
jezikom u ophođenju sa Generalitat-om.
3. Druga jezička prava i obaveze u vezi sa aranskim
jezikom utvrđuju se zakonom.
POGLAVLJE IV. GARACIJE ZAKOSKIH PRAVA
Član 37. Opšte odredbe

1. Prava priznata u Poglavljima I, II I III ovog Dela
obavezuju sve organe javne vlasti Katalonije, kao i
pojedinačne građane, u zavisnosti od prirode svakog prava. U
propisima koje donose organi javne vlasti u Kataloniji ova
prava se poštuju, tumače i primenjuju na način na koji se
najbolje obezbeđuje njihova potpuna delotvornost. Prava
priznata u članovima 32. i 33. obavezujuća su takođe za
Opštu državnu upravu u Kataloniji.
2. Parlament zakonom odobrava Povelju o pravima i
obavezama građana Katalonije. Odredbe ovog člana koje se
odnose na prava priznata u Poglavljima I, II i III ovog Dela
takođe se primenjuju i na prava priznata u gore navedenoj
Povelji.
3. Osnovno uređenje i direktno razvijanje prava
priznatih u Poglavljima I, II I III ovog Dela sprovode se
aktom Parlamenta.
4. Prava i principi u ovom Delu ne podrazumevaju
nikakve izmene sistema raspodele ovlašćenja, stvaranje novih
delova koja se odnose na ovlašćenja, kao ni izmene
postojećih. Nijedna odredba ovog Dela neće se doneti,
primeniti ili tumačiti ni na jedan način kojim bi se umanjila
ili ograničila osnovna prava priznata Ustavom,
međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je
ratifikovala Španija.
159
Član 38. Zaštita
1. Veće za zakonske garancije štiti prava priznata u
Poglavljima I, II i III ovog Dela i u Povelji prava i obaveza
građana Katalonije, u skladu sa članom 76.2 b i c.
2. Protiv bilo kojeg akta kojim se umanjuju prava
priznata u Poglavljima I, II i III ovog Dela i Povelje o
pravima i obavezama građana Katalonije može da se podnese
tužba Vrhovnom sudu pravde Katalonije, u skladu sa
procedurom utvrđenom zakonom.
POGLAVLJE V. RUKOVODEĆI PRICIPI

1. Organi javne vlasti Katalonije upravljaju javnom
politikom u skladu sa rukovodećim principima utvrđenim
Ustavom ovim Estatutom. U ostvarivanju svojih ovlašćenja,
organi javne vlasti Katalonije promovišu i usvajaju sve mere
potrebne za garantovanje njihove pune delotvornosti.
2. Priznavanje, poštovanje i zaštita ovih rukovodećih
principa oblikuje pozitivno zakonodavstvo, sudsku praksu i
aktivnosti koje preduzimaju organi javne vlasti.
3. Rukovodeći principi su primenjivi kod nadležnosti,
u skladu sa odredbama zakona i drugih propisa kojim se
utvrđuju.
Član 40. Zaštita pojedinca i porodice

1. Organi javne vlasti imaju za cilj unapređivanje
kvaliteta života za svakog pojedinca.
2. Organi javne vlasti garantuju pravnu, ekonomsku i
socijalnu zaštitu različitih vidova porodice regulisanih
zakonom, kao osnovne strukture, kao elementa koji pogoduje
razvoju društvene kohezije i kao primarne strukture suživota
između pojedinaca. Zatim, oni promivišu ekonomske mere i
propise koji pružaju podršku porodici s ciljem garantovanja
160
ravoteže između profesionalnog i porodičnog života i rađanja
dece, sa posebnom pažnjom usmerenom na velike prodice.
3. Organi javne vlasti naročito garantuju zaštitu dece
od svih oblika eksploatacije, napuštanja, maltretiranja i
okrutnosti, od siromaštva i posledica istog. U svim
aktivnostima koje sprovode organi javne vlasti ili privatne
institucije, interesima deteta daje se prioritet.
4. Organi javne vlasti promovišu javne politike
kojima se podstiče emancipacija mladih, olakšavajući im
pristup zaposlenju i rešenju stambenog pitanja, kako bi mogli
da kreiraju sopstveni život i učestvuju sa jednakim pravima i
obavezama u društvenom i kulturnom životu.
5. Organi javne vlasti garantuju pravnu zaštitu licima
sa invaliditetom i promovišu njihovu društvenu, ekonomsku i
radnu integraciju. Oni takođe usvajaju potrebne mere kako bi
se pronašla zamena ili upotpunila podrška neposrednog
porodičnog okruženja.
6. Organi javne vlasti garantuju zaštitu starim licima
kako bi mogli da vode pristojan i samostalan život i kako bi
mogli da učestvuju u društvenom i kulturnom životu. Oni
takođe nastoje da omoguće potpunu integraciju starih lica u
društvo putem javnih politika koje su utemeljene na principu
međugeneracijske solidarnosti.
7. Organi javne vlasti promovišu jednakost različitih
stabilnih oblika zajednice između parova, vodeći računa o
njihovim karakteristikama, bez obzira na seksualno
opredeljenje partnera. Ove zajednice i drugi oblici suživota,
kao i posledice koje iz njih proističu, regulišu se zakonom.
8. Organi javne vlasti promovišu jednakost svih
pojedinaca, bez obzira na njihovo poreklo, nacionalnu
pripadnost, pol, rasu, veroispovest, socijalno stanje ili
seksualno opredeljenje, i takođe promovišu iskorenjivanje
rasizma, antisemitizma, ksenofobije, homofobije i drugih
pojava koje mogu da predstavljaju narušavanje jednakosti i
dostojanstva pojedinca.
161
Član. 41. Rodna perspektiva
1. Organi javne vlasti garantuju prodržavanje principa
jednakih mogućnosti ženama i muškarcima kada je reč o
pristupu zaposlenju, profesionalnom napredovanju, radnim
uslovima, uključujući zaradu, kao i u svim drugim
okolnostima, i takođe garantuju da žene neće biti
diskriminisane po osnovu trudnoće ili majčinstva.
2. Organi javne vlasti garantuju integraciju rodne
perspektive i žena u sve javne politike kako bi se obezbedila
stvarna i delotvorna jednakost i ravnopravnost između žena i
muškaraca.
3. Javne politike garantuju da će u celosti rešavati sve
oblike nasilja nad ženama i aktivnosti seksističke ili
diskriminatorne prirode; one podstiču poštovanje uloge žena
u kulturološki, istorijskim, socijalnim i ekonomskim
oblastima i promovišu učešće ženskih grupa i udruženja u
kreiranju i ocenjivanju ovih politika.
4. Organi javne vlasti, kod utvrđivanja ekonomskih i
socijalnih politika, priznaju i uzimaju u obzir ekonomsku
vrednost porodične brige i nege.
5. Organi javne vlasti, u okviru svojih ovlašćenja, i u
slučajevima koje utvrde zakon, obezbeđuju da je slobodan
izbor kod žena odlučujući faktor u svim pitanjima koja mogu
da utiču na njihovo dostojanstvo, integritet, fizičko i
mentalno napredovanje, a naročito kada je reč o pitanjima
kojima se utiče na telo i reproduktivno i seksualno zdravlje
žena.
Član 42. Socijalna kohezija i zaštita

1. Organi javne vlasti promovišu javne politike koje
podstiču socijalnu koheziju i garantuju sistem socijalnih
usluga, bilo da se radi o javnim ili privatnim subvencijama, u
skladu sa ekonomskim i socijalnim pokazateljima Katalonije.
162
2. Organi javne vlasti obezbeđuju celovitu socijalnu,
ekonomsku i radnu integraciju pojedinaca i grupa kod kojih
je najizraženija poteba za zaštitom, naročito kod onih koji su
pogođeni siromaštvom ili suočeni sa rizikom od socijalnog
isključivanja.
3. Organi javne vlasti obezbeđuju dostojanstvo,
sigurnost i celokupnu zaštitu svih pojedinaca, posebno onih
koji spadaju u najugroženije grupe.
4. Organi javne vlasti garantuju kvalitet usluge i
besplatnu javnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa uslovima
utvrđenim zakonom.
5. Organi javne vlasti promovišu preventivne politike
i politike zajednice i garantuju kvalitetne i besplatne usluge
socijalne pomoći koje su zakonom određene kao osnovne.
6. Organi javne vlasti preduzimaju neophodne mere
kako bi uspostavili sistem za prihvatanje doseljenika i
promovišu politike kojima se garantuju priznavanje
delotvornost njihovih prava i obaveza, jednake mogućnosti,
kao i usluge i pomoć kojima će se olakšati njihovo socijalno i
ekonomsko prilagođavanje i učešće u javnim poslovima.
7. Organi javne vlasti obezbeđuju društvenu,
kulturološku i versku harmoniju među pojedincima u
Kataloniji, kao i poštovanje različitosti kada je reč o
verovanju, etičkim i filozofskim uverenjima. Oni neguju
međukulturne odnose podsticanjem i stvaranjem foruma za
razvoj obostrane svesti, dijaloga i medijacije. Oni takođe
garantuju priznavanje kulture Roma s ciljem očuvanja
njihovog istorijskog nasleđa.
Član 43. Promovisanje učešća

1. Organi javne vlasti promovišu socijalno učešće u
izradi, obezbeđivanju i ocenjivanju javnih politika, kao i
učestvovanje pojedinaca i udruženja u civilnim, socijalnim,
163
kulturološkim i političkim pitanjima, poštujući u celosti
principe pluralizma, slobodnog preduzetništva i autonomije.
2. Organi javne vlasti omogućuju građansko i
političko učešće i predstavljanje, sa posebnim osvrtom na
slabije naseljene delove teritorije.
3. Organi javne vlasti obezbeđuju da cilj
institucionalnih kampanja koje se organizuju prilikom izbora
bude podsticanje učešća građana, kao i da informacije o
izbornim kandidatima koje prenose mediji budu tačne,
objektivne i neutralne, kako bi bio poštovan politički
pluralizam.
Član 44. Obrazovanje, istraživanje i kultura

1. Organi javne vlasti garantuju kvalitet obrazovnog
sistema i obezbeđuje studentima humanističko, naučno i
tehničko obrazovanje, zasnovano na društvenim vrednostima
jednakosti, solidarnosti, slobode, pluralizma i građanske
odgovornosti, kao i svim drugim vrednostima koje čine
temelje demokratskog suživota.
2. Organi javne vlasti obezbeđuju dovoljan nivo
poznavanja trećeg jezika po okončanju obaveznog
obrazovanja.
3. Organi javne vlasti promovišu i podstiču
uključenost i učešće porodice u obrazovanju dece, u okviru
obrazovne zajednice, i omogućuju i promovišu pristup
vannastavnim obrazovnim aktivnostima.
4. Organi javne vlasti podstiču visokokvalitetno
naučno proučavanje i istraživanje, umetničku kreativnost,
kao i očuvanje i širenje kulturnog nasleđa Katalonije.
5. Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere
kako bi svakom pojedincu omogućili pristup kulturi,
kulturnim dobrima i uslugama, kao i kulturnom,
arheološkom, istorijskom, industrijskom i umetničkom
nasleđu Katalonije.
Član 45. Društveno-ekonomska oblast

164
1. Organi javne vlasti usvajaju potrebne mere za
promovisanje ekonomskog i društvenog napretka Katalonije i
njenih građana, na osnovu principa solidarnosti, kohezije,
održivog razvoja i jednakih mogućnosti.
2. Organi javne vlasti promovišu pravedniju
raspodelu ličnog i teritorijalnog bogatstva u okviru
katalonskog sistema socijalne zaštite.
3. Organi javne vlasti usvajaju mere potrebne kako bi
se garantovala prava zaposlenih na rad i sindikat, i podstiču i
promovišu njihovo učestvovanje u preduzećima, kao i
politike zaposlenja sa punim radnim vremenom, jačanje
stabilnosti zaposlenja, obuku zaposlenih, sprečavanje rizika
na radnom mestu, zdravlje i bezbednost na radnom mestu,
stvaranje prihvatljivih uslova na radnom mestu,
nediskriminaciju po osnovu pola, i garantovanje potrebnih
perioda odmora i plaćenog godišnjeg odmora.
4. Generalitat promoviše stvaranje oblasti koja se
odnosi na radne odnose u Kataloniji, koja bi bila utvrđena u
skladu sa specifičnom proizvodnom i poslovnom realnošću
Katalonije i socijalnih agenata Katalonije, u kojoj bi bili
predstavljeni sindikati, organizacije poslodavaca kao i uprava
Generalitata. U okviru ove oblasti, organi javne vlasti
podstiču praksu socijalnog dijaloga, dogovaranja, kolektivnih
nagodbi, vansudskih rešavanja sporova u vezi sa
zaposlenjem, kao i učestvovanje u razvijanju i unapređivanju
proizvodne strukture.
5. Generalitat daje prednost razvoju poslovanja i
preduzetničkog duha, uzimajući u obzir društvenu
odgovornost preduzeća, slobodno preduzetništvo i uslove
konkurentnosti, i obezbeđuje zaštitu, s posebnim osvrtom na
proizvodnu ekonomiju i poslovanje samozaposlenih
preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Generalitat
podstiče aktivnosti zadruga i radničkih udruženja i stimuliše
inicijative socijalne ekonomije.
6. Sindikati i organizacije poslodavaca učestvuju u
definisanju javnih politika koje na njih utiču. Generalitat
165
promoviše medijaciju i arbitražu kada je reč o rešavanju
konflikata interesa različitih socijalnih agenata.
7. Stručne organizacije i organi koji se bave javnim
pravom koji zastupaju ekonomske i profesionalne interese,
kao i udruženja koja pripadaju trećem sektoru konsultuju se
prilikom utvrđivanja javnih politika koje na njih utiču.
8. Vodeći računa o društvenim, kulturološkim i
funkcijama ekonomske promocije koje imaju štedionice,
Generalitat štiti njihovu institucionalnu autonomiju i
promoviše društveni doprinos koji ovi subjekti imaju na
ekonomske i socijalne strategije u različitim delovima
Katalonije.
Član 46. Životna sredina, održivi razvoj i teritorijalna

uravnoteženost
1. Organi javne vlasti obezbeđuju zaštitu životne
sredine usvajanjem javnih politika koje se temelje na
održivom razvoju, kao i na kolektivnoj i međugeneracijskoj
solidarnosti.
2. Politike u vezi sa životnom sredinom naročitu
pažnju posvećuju smanjenju različitih vidova zagađenja,
uspostavljanju standarda i nivoa minimalne zaštite, kreiranju
mera za ispravljanje štete nanete životnoj sredini, razumnom
korišćenju prirodnih dobara, prevenciji i kontroli erozije i
aktivnosti koje menjaju atmosferske i klimatske modele, kao
i poštovanju principa zaštite životne sredine, očuvanja
priridnih dobara, odgovornosti, ekološke kontrole,
recikliranja i ponovne upotrebe robe i proizvoda.
3. Organi javne vlasti stvaraju uslove za očuvanje
prirode i biodiverziteta, promovišu integraciju ciljeva iz
oblasti životne sredine i sektorskih politika i uspostavljaju
uslove u kojima svaki pojedinac može da uživa u prirodnom
nasleđu i pejzažu.
4. Organi javne vlasti obezbeđuju ekonomsku i
teritorijalnu koheziju primenom politika kojima se
obezbeđuje poseban tretman planinskih predela, zaštita
166
pejzaža i obale, promocija poljoprivrede, stočarstva i
šumarstva, kao i uravnotežena raspodela proizvodnih sektora,
usluga u opštem interesu i komunikacijskih mreža po celoj
teritoriji.
5. Organi javne vlasti obezbeđuju građanima
informacije o životnoj sredini i podstiču obrazovanje o
vrednostima u vezi sa očuvanjem i unapređivanjem životne
sredine kao zajedničkog nasleđa.
Član 47. Stanovanje

Organi javne vlasti omogućuju pristup stanovanju
obezbeđivanjem zemljišta i promovisanjem smeštaja u
državnim ili subvencionisanim stanovima, s posebnim
osvrtom na mlade, kao i grupe sa najizraženijim potrebama.
Član 48. Pokretljivost i bezbednost na putevima

1. Organi javne vlasti promovišu politike o saobraćaju
i komunikaciji koje su zasnovane na kriterijumu održivosti
kojima se podstiče korišćenje javnog prevoza i unapređivanje
pokretljivosti, i kojima se garantuje pristup ljudima sa
smanjenom pokretljivošću.
2. Organi javne vlasti podstiču, u smislu prioriteta,
mere kojima je cilj unapređivanje bezbednosti na putevima i
smanjenje broja saobraćajnih nesreća, sa posebnim
naglaskom na njihovom sprečavanju, obrazovanju o
bezbednosti na putevima i brizi za žrtve saobraćajnih nesreća.
Član 49. Zaštita potrošača i korisnika

1. Organi javne vlasti garantuju zaštitu zdravlja,
bezbednost i odbranu prava i legitimnih interesa potrošača i
korisnika.
2. Organi javne vlasti garantuju postojanje
instrumenata medijacije i arbitraže za potrošače, razvijaju
svest o ovim instrumentima i njihovoj primeni i pružaju
podršku udruženjima potrošača i korisnika.
167
Član 50. Promovisanje i širenje katalonskog jezika
1. Organi javne vlasti štite katalonski jezik u svim
oblastima i podstiču njegovo poznavanje, upotrebu i širenje.
Ovi principi takođe se primenjuju i za aranski jezik.
2. Vlada, univerziteti i institucije višeg obrazovanja,
na osnovu ovlašćenja koja imaju, usvajaju odgovarajuće
mere kojima se garantuje upotreba katalonskog jezika u
nastavi, administraciji i istraživačkim aktivnostima.
3. Politike kojima se promoviše katalonski jezik
proširuju se po celoj državi, Evropskoj uniji i ostatku sveta.
4. Organi javne vlasti preduzimaju potrebne korake
kako bi obezbedili da podaci sadržani na oznakama, ambalaži
i uputstvima za upotrebu proizvoda koji se distribuiraju u
Kataloniji takođe budu odštampani na katalonskom jeziku.
5. Generalitat, lokalna uprava u druge javne
korporacije u Kataloniji, institucije i preduzeća koja su
odgovorna ovim telima i franšizama ovih usluga, služe se
katalonskim jezikom u sprovođenju svojih internih
postupaka, kao i u njihovim međusobnim odnosima. Oni se
takođe služe ovim jezikom u komunikaciji i obaveštenjima
naslovljenim na fizička ili pravna lica sa prebivalištem u
Kataloniji, ne dovodeći u pitanje prava građana na prijem
istih na kastiljanskom jeziku, ukoliko oni tako zatraže.
6. Organi javne vlasti garantuju upotrebu katalonskog
znakovnog pisma i uslove jednakosti za osobe oštećenog
sluha koji odaberu da se služe ovim jezikom, koji će biti
predmet obrazovanja, zaštite i poštovanja.
7. U skladu sa odredbama Ustava, država obezbeđuje
podršku za primenu principa navedenih u ovom članu.
Uspostavljaju se instrumenti za koordinaciju, i prema potrebi,
kombinovane aktivnosti za postizanje veće delotvornosti.
Član 51. Saradnja radi promovisanja mira i saradnja u

oblasti razvoja
1. Generalitat promoviše kulturu mira i aktivnosti
kojima se neguje mir u svetu.
168
2. Generalitat promoviše aktivnosti saradnje i politike
razvoja odnosa među narodima i uspostavlja programe za
obezbeđivanje hitne humanitarne pomoći.
Član 52. Mediji

1. Organi javne vlasti promovišu uslove kojima se
garantuje pravo na informacije i pravo na dobijanje tačnih
informacija iz medija, čija sadržina uvažava lično
dostojanstvo i politički, socijalni, kulturni i verski pluralizam.
Takođe, kada je reč o medijima u vlasništvu države,
informacije koje se obezbeđuju su neutralne.
2. Organi javne vlasti promovišu uslove kojima se
garantuje jednak pristup audio-vizuelnim uslugama u
Kataloniji.
Član 53. Pristup informacijama i komunikacionim

tehnologijama
1. Organi javne vlasti omogućuju poznavanje
informacijskog društva i podstiču jednak pristup
komunikacionim i informacionim tehnologijama u svim
oblastima života, uključujući radno mesto; oni podstiču da
ove tehnologije budu ljudima na usluzi i da ne utiču
negativno na njihova prava, i garantuju pružanje usluga preko
gorenavedenih tehnologija, u skladu sa principima
univerzalnosti, kontinuiteta i modernizacije.
2. Generalitat promoviše tehnološke obuke,
istraživanje i inovacije kako bi mogućnosti napredovanja
koje se nude zahvaljujući poznavanju informacionog društva
mogle da doprinesu poboljšanju usluga socijalne zaštite i
društvene kohezije.
Član 54. Istorijsko sećanje

1. Generalitat i drugi organi javne vlasti ulažu napore
kada je reč o poznavanju i očuvanju istorijskog sećanja o
Kataloniji, kao kolektivnog nasleđa koje svedoči o otporu i
borbi za prava i demokratske slobode. S tom namerom oni
169
usvajaju potrebne institucionalne inicijative za priznavanje i
rehabilitaciju svih građana koji su bili prognani, kao
posledica odbrane demokratije i katalonske samouprave.
2. Generalitat nastoji da ovo istorijsko sećanje
postane trajan simbol tolerancije, dostojanstva demokratskih
vrednosti, odbacivanja totalitarizma i priznavanja svih
pojedinaca koji su bili prognani kao posledica njihovih ličnih,
ideoloških ili izbora po sopstvenoj savesti.
DEO II. ISTITUCIJE
POGLAVLJE I. PARLAMET

1. Parlament predstavlja narod Katalonije.
2. Parlament ostvaruje zakonodavnu nadležnost,
odobrava budžet Generalitata i kontroliše i promoviše
političke aktivnosti, kao i aktivnosti Vlade. On je mesto gde
se izražava pluralizam i odvija politička rasprava.
3. Parlament je nepovrediv.
Član 56. Sastav i izborni sistem

1. Parlament sačinjava najmanje stotinu, a najviše sto
pedeset poslanika, izabranih na period of četiri godine na
osnovu univerzalnog, slobodnog, jednakog, direktnog i
tajnog glasanja, u skladu sa ovim Estatutom i izbornim
zakonodavstvom.
2. Izborni sistem je sistem proporcionalne
zastupljenosti i trebalo bi da obezbedi adekvatnu
zastupljenost svih područja na teritoriji Katalonije. Izborna
uprava je nezavisna i garantuje transparentnost i objektivnost
izbornog procesa. Izborni sistem reguliše se aktom
Parlamenta odobrenog konačnim izglasavanjem integralnog
teksta većine od dve trećine poslanika u Parlamentu.
170
3. U skladu sa izbornim zakonodavstvom, građani
Katalonije, zahvaljujući građanskim i političkim pravima
koje imaju, su oni koji biraju i koji imaju pravo da budu
birani. Katalonski Zakon o izborima uspostavlja kriterijume
ravnopravnosti između žena i muškaraca kada je reč o
sastavljanju izborne liste.
4. Petnaest dana pre isteka zakonskog mandata,
Predsednik Generalitata raspisuje izbore koji se održavaju u
roku od četrdeset do šezdeset dana od raspisivanja.
Član 57. Pravni status poslanika u Parlamentu

1. Poslanici u Parlamentu su nepovredivi kada je reč o
glasovima i mišljenjima koje izražavanju prilikom obavljanja
svojih funkcija. Za vreme njihovog mandata, oni uživaju
pravni imunitet, dakle ne mogu da budu hapšeni osim u
slučaju flagrantnog krivičnog dela.
2. Nadležni organ u procesima koji se vode protiv
poslanika je Vrhovni sud pravede Katalonije. Izvan teritorije
Katalonije, krivična odgovornost primenjuje se pod istim
uslovima pred Krivičnim većem Vrhovnog suda Španije.
3. Članovi Parlamenta ne podležu obaveznom
mandatu.
Član 58. Parlamentarna autonomija

1. Parlament ima organizacionu, finansijsku,
administrativnu i disciplinarnu autonomiju.
2. Parlament izrađuje i odobrava Poslovnik, svoj
budžet i utvrđuje pravni status svojih zaposlenih.
3. Odobravanje ili reforma Poslovnika Parlamenta
razmatra se na plenarnoj skupštini za šta je potreban
pozitivan glas apsolutne većine članova Parlamenta kod
konačnog izglasavanja integralnog teksta.
Član 59. Organizacija i rad
171
1. Parlament ima predsednika i Predsednički odbor
koji se biraju na plenarnoj skupštini. Njihov izbor i funkcije
regulišu se Poslovnikom Parlamenta.
2. Poslovnik Parlamenta utvrđuje prava i obaveze
poslanika, uslove potrebne za formiranje parlamentarnih
grupa, ulogu ovih grupa u obavljanju parlamentarnih funkcija
i ovlašćenja Odbora predstavnika.
3. Parlament radi za vreme plenarne skupštine u
okviru odbora. Parlamentarne grupe učestvuju u radu svih
odbora u broju koji je srazmeran njihovoj zastupljenosti.
4. Parlament ima stalni odbor, kojim predsedava
predsednik Parlamenta i koji se sastoji od onoliko poslanika u
Parlamentu koliko je određeno Poslovnikom Parlamenta,
srazmerno zastupljenosti njihove parlamentarne grupe. Stalni
odbor nadgleda ostvarivanje parlamentarnih ovlašćenja kada
Parlament ne zaseda, u periodima između sednica po
završetku parlamentarnog mandata i kada dođe do
raspuštanja Parlamenta. Na kraju zakonskog mandata ili
nakon raspuštanja Parlamenta, mandat poslanika u
Parlamentu koji čine Stalni odbor se produžava do
konstituisanja novog Parlamenta.
5. Osobe koje vrše javne funkcije i zaposleni u
organima javne uprave koji funkcionišu u Kataloniji, dužni
su da se pojave pred Parlamentom kada se to od njih zahteva.
6. Parlament može da formira istražne odbore u vezi
sa bilo kojim pitanjem od javnog značaja ili u interesu
Generalitata. Lica koja dobiju poziv da se pojave pred tim
odborom dužna su da to učine u skladu sa procedurama i
garancijama koje su utvrđene Poslovnikom Parlamenta.
Sankcije za neispunjavanje ove obaveze regulišu se
zakonom.
7. Pojedinačne ili grupne predstavke upućene
Parlamentu regulišu se Poslovnikom Parlamenta.
Poslovnikom se takođe uspostavljaju mehanizmi učešća
građana u ostvarivanju parlamentarnih funkcija.
172
Član 60. Sistem sastajanja i sednica
1. Parlament se na godišnjoj osnovi obično sastaje u
toku dva perioda zasedanja koji su utvrđeni Poslovnikom.
Parlament može da se sastaje na vanrednim sednicama koje
se održavaju izvan uobičajenih perioda zasedanja. Vanredne
parlamentarne sednice saziva predsednik Parlamenta uz
odobrenje Stalnog odbora, na predlog tri parlamentarne grupe
ili jedne četvrtine poslanika u Parlamentu ili na zahtev
parlamentarnih grupa ili poslanika u Parlamentu koji
predstavljaju apsolutnu većinu. Parlament se takođe ssastaje
na vanrednim sednicama na zahtev predsednika Generalitata.
Vanredne sednice sazivaju se za rešavanje pitanja u okviru
posebnog dnevnog reda i raspuštaju se kada završe sa datim
pitanjima.
2. Plenarne sednice su javne, osim u situacijama koje
odredi Poslovnik Parlamenta.
3. Kako bi Parlament usvojio validne odluke, potrebo
je prisustvo apsolutne većine poslanika u Parlamentu. Odluke
su važeće ukoliko ih odobri prosta većina prisutnih poslanika,
ne dovodeći u pitanje posebne većine utvrđene ovim
Estatutom, zakonom ili poslovnikom Parlamenta.
Član 61. Funkcije

Osim funkcija utvrđenih u članu 55., Parlament se
bavi i sledećim pitanjima:
a) Postavlja senatore koji predstavljaju Generalitat u
Senatu. Ovo postavljanje vrši se u toku posebnog zasedanja
sazvanog u tu svrhu i srazmerno je broju poslanika u svakoj
parlamentarnoj grupi.
b) Izrađuje predloge zakona poslanika koji se
predstavljanju pred Predsedničkim odborom Kongresa i da
predlaže poslanike koji su zaduženi da brane ove predloge
zakona.
c) Zahteva od državne Vlade da usvoji predloge
zakona Vlade.
173
d) Zahteva od države da prenese ili poveri nadležnosti
i dodeli ovlašćenja, iz člana 150. Ustava.
e) Da podnosi žalbe po osnovu neustavnosti i da se
pojavljuje pred Ustavnim sudom u drugim ustavnim
postupcima, u skladu sa Organskim zakonom o Ustavnom
sudu.
f) Ostvaruje bilo koju drugu funkciju koja mu je
dodeljena ovim Estatutom i zakonom.
Član 62. Zakonodavna inicijativa i ostvarivanje

zakonodavne funkcije
1. Zakonodavna inicijativa je pitanje kojim se bave
poslanici u Parlamentu, parlamentarne grupe i Vlada. Ovo je
takođe i pitanje kojim se bave građani, u skladu sa uslovima
utvrđenim zakonima Katalonije, u okviru građanske
zakonodavne inicijative, kao i za predstavnička tela jedinica
teritorijalne organizacije Katalonije na nivou iznad
opštinskog, koje su utvrđene ovim Estatutom.
2. Zakoni kojima se direktno regulišu pitanja
navedena u članovima 2.3, 6, 37.2, 56.2, 67.5, 68.3, 77.3,
79.3, 81.2 i 94.1 su zakoni koji se odnose na osnovni razvoj
Estatuta. Za odobravanje, izmene i ukidanje ovih zakona
potreban je pozitivan glas apsolutne većine prisutne na
plenarnoj sednici kod konačnog izglasavanja glasanja
integralnog teksta, osim u slučajevima za koje Estatut utvrdi
drugi sistem glasanja.
3. Plenarna sednica može da poveri procese obrade i
odobravanja zakonodavnih inicijativa stalnim zakonodavnim
odborima. Ovo poveravanje može da se ukine u bilo kojem
trenutku. Pitanja koja ne mogu da budu poverena odborima
obuhvataju reformu Estatuta, osnovne razvojne zakone,
budžet Generalitata i zakone o zakonodavnom poveravanju
ovlašćenja Vladi.
Član 63. Poveravanje zakonodavne nadležnosti Vladi
174
1. Parlament može da poveri Vladi pravo
donošenja odredbi zakonskog ranga. Propisi Vlade koji
sadrže poverene zakonodavne nadležnosti nazivaju se
zakonodavne uredbe. Pitanja koja ne mogu da se obuhvate
poveravanjem zakonodavnih nadležnosti uključuju reformu
Estatuta, osnovne razvojne zakone, sa izuzetkom
poveravanja utvrđivanja prerađenog teksta, osnovno
uređivanje i direkno razvijanje prava priznatih u ovom
Estatutu i Povelji o pravima i obavezama građana Katalonije,
kao i pitanje budžeta Generalitata.
2. Zakonodavne nadležnosti mogu da se poveravaju
samo Vladi. Poveravanje se vrši promišljeno, zakonskim
putem, za određenu namenu, i potrebno je da se navede
vremenski rok u kojem se ono primenjuje. Poveravanje
prestaje nakon što Vlada proglasi odgovarajuću zakonodavnu
uredbu ili kada Vlada postane vršilac dužnosti Vlade.
3. Nakon ovlašćivanja Vlade da izradi novi tekst
člana zakona, zakoni kojima se uređuje poveravanje utvrđuju
osnove koje Vlada primenjuje kod ostvarivanja poveravanja
zakonodavnih nadležnosti. Nakon ovlašćivanja Vlade da
preradi zakonski tekst, zakonom se utvrđuju obim i
kriterijumi u vezi sa prerađivanjem teksta.
4. Kontrola poverenih zakonodavnih nadležnosti
reguliše se Poslovnikom Parlamenta. Zakoni kojim se
uređuje poveravanje takođe mogu da utvrde poseban sistem
kontrole zakonodavnih uredbi.
Član 64. Uredbe sa zakonskom snagom

1. U slučaju vanredne ili hitne potrebe, Vlada može
da donese privremene zakonske odredbe u vidu uredbe sa
zakonskom snagom. Pitanja koja ne mogu da budu predmet
ovih uredbi sa zakonskom snagom uključuju reformu
Estatuta, predmete osnovnih razvojnih zakona, osnovno
uređivanje i direktno razvijanje prava priznatih u ovom
175
Estatutu i Povelji o pravima i obavezama građana Katalonije
kao i pitanje budžeta Generalitata.
2. Uredbe sa zakonskom snagom se ukidaju ukoliko u
roku od trideset dana od njihovog objavljivanja, što je period
koji ne može da bude produžen, ne budu posebno posebno
potvrđene od strane Parlamenta, nakon rasprave i glasanja.
3. Parlament može da obrađuje uredbe sa zakonskom
snagom kao Vladine nacrte zakona, u okviru hitne procedure
i u roku određenom u gorenavedenoj tački 2.
Član 65. Proglašavanje i objavljivanje zakona

Zakone Katalonije objavljuje, u ime kralja,
predsednik Generalitata, koji nalaže njihovo objavljivanje u
Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya (Službenom
listu Generalitata Katalonije) u roku od petnaest dana, kao i u
Boletín Oficial del Estado (Službenom glasniku države
Španije). Datum objavljivanja u Diari Oficial de la
Generalitat de Catalunya smatra se datumom stupanja na
snagu datog zakona. Zvanična verzija na kastiljanskom
jeziku je prevod sačinjen u Generalitatu.
Član 66. Razlozi prestanka zakonodavnog mandata

Zakonodavni mandat prestaje istekom mandata od
četiri godine od datuma održavanja izbora. Zakonodavni
mandat može takođe da prestane i ranije ukoliko ne dođe do
inauguracije predsednika Generalitata, ili u slučaju da
predsednik Generalitata odredi prevremeno raspuštanje
parlamenta.
POGLAVLJE II. PREDSEDIK I GEERALITAT
176
Član 67. Izbor, predlaganje, lični status, prestanak
funkcije i ovlašćenja
1. Predsednik je najviši predstavnik Generalita-a i on
upravlja aktivnostima Vlade. Predsednik je takođe redovni
zastupnik države u Kataloniji..
2. Predsednik Generalitat-a bira se u Parlamentu iz
redova poslanika. Zakonom mogu da se urede ograničenja u
vezi sa mandatom.
3. Ukoliko dva meseca nakon prvog glasanja za
inauguraciju ne bude izabran nijedan kandidat,
Parlament se automatski raspušta i vršilac dužnosti
predsednika Generalitata odmah raspisuje izbore koji
se održavaju u roku od četrdeset do šezdeset dana.
4. Predsednika Generalitata imenuje kralj.
5. Pravni status predsednika Generalitata reguliše se
aktom Parlamenta. S ciljem postizanja prvenstva i protokola
u Kataloniji, predsednik Generalitata ima najistaknutiji
položaj kako i dolikuje zastupniku Generalitata i države u
Kataloniji.
6. Kao redovni zastupnik države u Kataloniji,
predsednik je ovlašćen da:
a) proglašava, u ime kralja, zakone, pravne
uredbe i zakonodavne uredbe u Kataloniji i da daje nalog za
njihovo objavljivanje;
b) Daje nalog za objavljivanje postavljanja
institucionalnih ustanova države u Kataloniji;
c) Zahteva saradnju sa bilo kojim organom
državne uprave koji ostvaruje javne funkcije u Kataloniji;
d) Preduzima druge aktivnosti u skladu sa
zakonom.
7. Mandat predsednika Generalitata prestaje
obnavljanjem Parlamenta na narednim izborima,
prihvatanjem predloga o nepoverenju vlade ili poništavanjem
glasanja o poverenju vlade, smrću, ostavkom, usled trajne
fizičke ili mentalne onesposobljenosti, potvrđene od strane
Parlamenta, koja Predsednika čini neprikladnim za
177
obavljanje bilo koje javne funkcije, ili potvrđenom krivičnom
kaznom koja Predsednika čini neprikladnim za obavljanje
bilo koje javne funkcije.
8. Prvi ministar, ukoliko postoji, ili ministar određen
zakonom, menja i zamenjuje predsednika Generalitata u
slučaju njegovog odstustva, bolesti ili prestanka funkcije
usled onesposobljenosti ili smrti. Ovo menjanje i zamena ne
podrazumevaju ostvarivanje funkcije predsednika kada je reč
o predlaganju glasanja o poverenju vladi, postavljanju i
prestanku fuunkcije ministara ili prevremenom raspuštanju
Parlamenta.
9. Predsednik Generalitata u slučajevima kada nije
imenovan prvi ministar, može privremeno da poveri izvršne
funkcije drugom ministru.
POGLAVLJE III. VLADA I UPRAVA

GEERALITATA
ODELJAK JEDA. VLADA
Član 68. Funkcije, sastav, organizacija i prestanak rada

1. Vlada je vrhovni zajednički organ koji rukovodi
političkim delovanjem i Upravom Generalitata. Ovaj organ
ostvaruje izvršne funkcije i regulativna ovlašćenja u skladu
sa ovim Estatutom i zakonom.
2. Vlada se sastoji od predsednika Generalitata,
prvog ministra, ukoliko postoji, i ministara.
3. Zakonom se uređuje organizacija, funkcije i
ovlašćenja Vlade.
4. Vlada prestaje da postoji po prestanku funkcije
predsednika Generalitata.
178
5. Svi akti, opšti propisi i odredbe koji potiču iz Vlade
ili Uprave Generalitata objavljuju se u Diari Oficial de la
Generalitat de Catalunya. Ovo se smatra dovoljnim za sve
namene kada je reč o delotvornosti i stupanju na snagu opštih
propisa i odredbi.
Član 69. Prvi ministar

Predsednik Generalitat-a može uredbom da imenuje
prvog ministra. Obrazloženje za ovo imenovanje podnosi se
Parlamentu. Prvi ministar je član Vlade. Dužnost prvog
ministra, u skladu sa zakonom, uključuje njegove sopstvene
funkcije, kao i funkcije koje mu poveri predsednik
Generalitata.
Član 70. Lični status članova Vlade

1. Predsednik i ministri u Generalitatu za vreme svog
mandata ne mogu da budu hapšeni ili pritvarani za krivična
dela za koja se pretpostavi da su počinili na teritoriji
Katalonije, osim u slučaju flagrantnih krivičnih dela.
2. Vrhovni sud pravde Katalonije ovlašćen je da
odlučuje o optužnici, krivičnom gonjenju i sudskom procesu
koji se odnose na predsednika i ministre Generalitata. Izvan
teritorije Katalonije, krivična odgovornost se primenjuje pod
istim uslovima pred Sudskim većem Vrhovnog suda Španije.
ODELJAK DVA. UPRAVA GEERALITATA
Član 71. Opšte odredbe i principi organizacije i rada

1. Uprava Generalitata je organizacija koja ostvaruje
izvršne funkcije koje se ovim Estatutom dodeljuju
Generalitatu. Ona se smatra uobičajenim organom uprave u
skladu sa odredbama ovog Estatut-a i zakona, ne dovodeći u
pitanje ovlašćenja lokalnih uprava.
2. Uprava Generalitata objektivno služi opštim
interesima i u celosti podleže zakonu.
179
3. Uprava Generalitata deluje u skladu sa principima
koordinacije i sveobuhvatne primene, kako bi garantovala
integraciju javnih politika.
4. Uprava Generalitata, u skladu sa principima
transparentnosti, objavljuje potrebne informacije u javnosti
kako bi omogućila građanima da ocenjuju njeno upravljanje.
5. Uprava Generalitata ostvaruje svoje funkcije na
teritoriji Katalonije u skladu sa principima dekoncentracije i
decentralizacije.
6. Zakonom se reguliše organizacija Uprave
Generalitata i u svakom slučaju se određuje sledeće:
a) Vrste funkcionalne decentralizacije i
različiti oblici javnih i privatnih manifestacija koje Uprava
Generalitata može da usvoji;
b) Oblike organizacije i upravljanja javnim
uslugama;
c) Aktivnosti Uprave Generalitata u oblasti
privatnog prava, kao i učešće privatnog sektora u izvršavanju
javnih politika i obezbeđivanje javnih usluga.
7. Pravni status zaposlenih sa službom u Upravi
Generalitata reguliše se zakonom, u svakom slučaju
uključuje uslove o nespojivosti funkcija, zagarantovanu
obuku i nadograđivanje znanja, kao i praksu potrebnu za
obavljanje javnih funkcija.
Član 72. Konsultativni organi Vlade

1. Pravno-savetodavna komisija je najviši
konsultativni organ Vlade. Njen sastav i funkcije regulišu se
aktom Parlamenta.
2. Ekonomski, socijalni i radnički savet Katalonije je
konsultativni i savetodavni organ Vlade za socio-ekonomska
pitanja, kao i pitanja rada i zaposlenja. Njegov sastav i
funkcije regulišu se aktom Parlamenta.
POGLAVLJE IV. ODOSI IZMEĐU PARLAMETA I

VLADE
180
Član 73. Prava i obaveze članova Vlade u odnosu na
Parlament
1. Predsednik i ministri Generalitata imaju pravo da
prisustvuju i obraćaju se na sastancima plenarne skupštine i
parlamentarnih odbora.
2. Parlament može da zahteva od Vlade i njenih
članova da mu obezbede informacije koje smatra potrebnim
za obavljanje njihovih funkcija. On takođe moža da zahteva
prisustvo Vlade na sednicama plenarne skupštine i
sastancima parlamentarnih odbora, u skladu sa uslovima
utvrđenim u Poslovniku Parlamenta.
Član 74. Politička odgovornost Vlade i njenih članova

1. U političkom smislu, predsednik i ministri
Generalitata zajednički su odgovorni Parlamentu, ne
dovodeći u pitanje direktne odgovornosti koje svaki od njih
pojedinačno ima.
2. Poveravanje funkcija predsednika Generalitata ne
izuzima Predsednika od političke odgovornosti pred
Parlamentom.
Član75. Prevremeno raspuštanje Parlamenta

Predsednik Generalitat-a, na osnovu prethodne
rasprave sa Vladom i na osnovu sopstvene ekskluzivne
odgovornosti, može da raspusti Parlament. Ova nadležnost ne
može da se ostvaruje za vreme procedure glasanja o
nepoverenju vlade, kao ni u slučaju da je prošlo manje od
godinu dana od prethodnog raspuštanja Parlamenta. Uredbom
o raspuštanju utvrđuje se raspisivanje novih izbora, koji se
održavaju u roku od četrdeset do šezdeset dana od datuma
objavljivanja ove odredbe u Diari Oficial de la Generalitat
de Catalunya.
POGLAVLJE V. DRUGE ISTITUCIJE

GEERALITATA
181
ODELJAK JEDA. VEĆE ZA ZAKOSKE
GARACIJE
Član 76. Funkcije

1. Veće za zakonske garancije je institucija
Generalitata koja obezbeđuje usaglašenost propisa
Generalitata sa ovim Estatutom i Ustavom, u skladu sa
uslovima utvrđenim u tački 2. u nastavku teksta.
2. Veće za zakonske garancije može da donosi
mišljenje, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima, o
sledećim pitanjima:
a) Usaglašenosti nacrta zakona i predloga
reformi Statuta autonomije Katalonije sa Ustavom, pre nego
što ih odobri Parlament;
b) Usaglašenosti sa ovim Estatutom i Ustavom
predloga zakona Vlade i predloga zakona poslanika u
Parlamentu podnetih na raspravu i odobrenje od strane
Parlamenta, kao i zakonskih uredbi koje podležu ocenjivanju
od strane Parlamenta;
c) Usaglašenosti sa ovim Estatutom i Ustavom
nacrta zakonodavnih uredbi koje odobri Vlada;
d) Usaglašenosti predloga zakona Vlade i
predloga zakona poslanika u Parlamentu i nacrta
zakonodavnih uredbi koje odobri Vlada sa lokalnom
autonomijom u skladu sa uslovima koji se garantuju ovim
Estatutom.
3. Pre ulaganja žalbi po osnovu neustavnosti
Parlamenta ili Vlade, ulaganja žalbi po osnovu sukoba
nadležnosti od strane Vlade i ulaganja žalbi po osnovu
sukoba u vezi sa odbranom autonomije pred Ustavnim
sudom, Veće za zakonske garancije donosi mišljenje o datim
pitanjima.
4. Mišljenja Veća za zakonske garancije, kada je reč o
predlozima zakona Vlade i predlozima zakona poslanika u
182
Parlamentu na osnovu kojih se razvijaju ili se utiče na prava
priznata ovim Estatutom su obavezujućeg karaktera.
Član 77. Sastav i funkcionisanje

1. Veće za zakonske garancije čine članovi koje
imenuje predsednik Generalitata iz redova pravnika priznate
stručnosti, od kojih dve trećine članova predlaže Parlament,
većinom od tri petine poslanika, dok preostalu trećinu
predlaže Vlada.
2. Veće za zakonske garancije bira predsednika iz
redova svojih članova.
3. Aktom Parlamenta reguliše se sastav i
funkcionisanje Veća za zakonske garancije, status njegovih
članova i procedure u vezi sa ostvarivanjem funkcija ovog
veća. Ovlašćenje Veća za zakonske garancije da donosi
mišljenje, kako je utvrđeno ovim Estatutom, može da se
proširi zakonom, s tim što ova mišljenja ne moraju da budu
obavezujućeg karaktera.
4. Veće za zakonske garancije ima organsku,
funkcionalnu i budžetsku autonomiju u skladu sa zakonom.
ODELJAK DVA. OMBUDSMA
Član 78. Funkcije i odnosi sa drugim sličnim

institucijama
1. Funkcija Ombudsmana je da obezbeđuje zaštitu i
odbranu prava i sloboda priznatih u Ustavu i ovom Estatutu.
U toj nameri, on ili ona ekskluzivno nadgleda delovanje
Uprave Generalitata, kao i delovanje svakog javnog ili
privatnog organa koji je sa Ombudsmanom povezan ili mu je
odgovoran za svoj rad, aktvnosti privatnih preduzeća koje
rukovode javnim uslugama ili sprovode aktivnosti od opšteg
ili univerzalnog interesa, ili istovetne radnje na javno
subvencionisan ili indirektan način, kao i delovanje drugih
lica koja su ugovorom povezane sa Upravom Generalitata
kao i sa javnim organima koji su odgovorni Upravi za svoj
183
rad. On ili ona takođe nadgleda rad lokalne uprave u
Kataloniji i rad privatnih ili javnih organa koji su povezani sa
lokalnom upravom ili joj odgovaraju za svoj rad.
2. Ombudsman i španski Ombudsman sarađuju u
ostvarivanju svojih funkcija.
3. Ombudsman može da zahteva izveštaj Veća za
zakonske garancije o predlozima zakona Vlade ili predlozima
zakona poslanika koji su podneti Parlamentu na raspravu i
odobrenje, kao i zakonske uredbe podnete Parlamentu na
ocenjivanje, kada se njima regulišu prava priznata ovim
Estatutom.
4. Ombudsman može da uspostavi odnose saradnje sa
lokalnim ombudsmanima i drugim sličnim institucijama
utvrđenim u javnim i privatnim oblastima.
5. Organi javne uprave u Kataloniji i drugi subjekti i
pojedinci, navedeni u tački 1. ovog člana, dužni su da
sarađuju sa Ombudsmanom. Sankcije i mehanizmi čija svrha
je da garantuju ispunjavanje ove obaveze regulišu se
zakonom.
Član 79. Postavljanje i status Ombudsmana

1. Ombudsmana bira Parlament većinom od tri petine
njegovih poslanika.
2. Ombudsman ostvaruje svoje funkcije nepristrasno i
nezavisno, nepovrediv je kada je reč o bilo kojem stavu
izraženom prilikom sprovođenja svojih dužnosti, sa stalnom
funkcijom, i može da bude uklonjen sa dužnosti ili
suspendovan samo na osnovu razloga utvrđenih zakonom.
3. Lični status Ombudsmana, nespojivosti funkcija,
razlozi prestanka rada, oranizacija i ovlašćenja institucije
regulišu se zakonom. Ombudsman ima regulativnu,
organizacionu, funkcionalnu i budžetsku autonomiju u skladu
sa zakonom.
ODELJAK TRI. AGECIJA ZA REVIZIJU
184
Član 80. Funkcije i odnosi sa Državnom revizorskom
institucijom
1. Agencija za reviziju je spoljni regulatorni organ
koji se bavi finansijama, ekonomskim upravljanjem i
kontrolom delotvornosti Generalitata, lokalnih organa i
ostalim delovima javnog sektora u Kataloniji.
2. U organizacionom smislu, Agencija za reviziju
odgovara za svoj rad Parlamentu, ostvaruje svoje funkcije na
osnovu dužnosti poverenih od strane Parlamenta i ima punu
organizacionu, radnu i budžetsku autonomiju, u skladu sa
zakonom.
3. Agencija za reviziju i Državna revizorska
institucija uspostavljaju saradnju na osnovu sporazuma.
Ovim sporazumom utvrđuju se mehanizmi učešća u sudskim
postupcima u vezi sa bilansom dugovanja.
Član 81. Sastav, rad i pravni status

1. Agencija za reviziju sastavljena je od revizora
postavljenih u Parlamentu većinom od tri petine poslanika u
Parlamentu. Glavni revizor bira se iz redova revizora.
2. Pravni status, nespojivosti funkcija, razlozi
prestanka rada, kao i organizacija i rad Agencije za reviziju
regulišu se zakonom.
ODELJAK ČETIRI. UREĐEJE KATALOSKE

RADIODIFUZE AGECIJE
Član 82. Katalonska radiodifuzna agencija

Katalonska radiodifuzna agencija je u regulatornom
smislu nezavisna agencija iz oblasti javne i privatne audio-
vizuelne komunikacije. Katalonska radiodifuzna agencija
deluje potpuno nezavisno u odnosu na Vladu Generalitata u
vršenju svojuh funkcija. Kriterijumi za izbor njenih članova i
posebne oblasti njenog delovanja utvrđuju se aktom
Parlamenta.
185
POGLAVLJE VI. LOKALA SAMOUPRAVA
ODELJAK JEDA. LOKALA TERITORIJALA

ORGAIZACIJA
Član 83. Organizacija lokalne samouprave u Kataloniji

1. Teritorijalna organizacija Katalonije zasnovana je
na opštinama i vegueries.
2. U svakom slučaju, uspostavlja nivo vlasti iznad
opštinskog, na osnovu comarques, što je regulisano aktom
Parlamenta.
3. Svaki drugi entitet iznad opštinskog nivoa kojeg
utvrdi Generalitat zasniva se se na težnji opština za
uspostavljanejm saradnje i udruživanjem.
Član 84. Ovlašćenja na lokalnom nivou

1. Ovaj Estatut garantuje opštinama niz osnovnih
ovlašćenja koje opštine ostvaruju potpuno autonomno, i koje
jedino podležu kontroli ustavnosti i zakonitosti.
2. Lokalne samouprave u Kataloniji u svakom slučaju
imaju sopstvena ovlašćenja, shodno zakonom utvrđenim
uslovima, u sledećim oblastima:
a) Teritorijalna podela i upravljanje, urbano
planiranje i ograničenja u vezi sa planiranjem, kao i očuvanje
i održavanje lokalne javne imovine;
b) Planiranje, programiranje i upravljanje
javnim stanovanjem i učešće u planiranju subvencionisanog
stanovanja na zemljištu u vlasništvu opštine;
c) Organizacija i obezbeđivanje osnovnih
usluga za zajednicu;
d) Uređenje i upravljanje opštinskim
objektima;
e) Uređenje uslova bezbednosti za aktivnosti
koje se organizuju na javnim površinama i u javnim
186
objektima i koordinacija različitih organa i divizija u opštini
posredstvom Odbora za bezbednost;
f) Civilna zaštita i prevencija požara;
g) Planiranje, organizacija i upravljanje
obrazovanjem predškolske dece, učestvovanje u procesu
upisa u javne i subvencionisane obratzovne centre na
teritoriji opštine, održavanje i kontrola javnih centara izvan
školskog radnog vremena i školski kalendar.
h) Saobraćaj, usluge mobilnosti i upravljanje
opštinskim sistemom javnog prevoza;
i) Uređenje i utvrđivanje odobrenja i
promovisanje svih vrsta ekonomskih aktivnosti, naročito onih
koje se odnose na maloprodaju, zanatstvo i turizam, i one
kojima se podstiče zapošljavanje;
j) Formulisanje i upravljanje politikama za
zaštitu životne sredine i održivog razvoja;
k) Uređenje i upravljanje objektima sportskog
i zabavnog karaktera i promovisanje aktivnosti;
l)Uređenje uspostavljanja telekomunikacione
infrastrukture i obezbeđivanje usluga telekomunikacija;
m) Uređenje i obezbeđivanje usluga nege,
javnih usluga primarne nege i promovisanje politika za
prihvatanje doseljenika;
n) Uređenje, upravljanje i nadgledanje
aktivnosti koje se odvijaju na plažama, rekama, jezerima i u
planinama, kao i nadgledanje njihovog korišćenja;
3. Kod pitanja obuhvaćenih u gore navedenoj tački 2.,
prilikom raspodele upravnih nadležnosti između različitih
lokalnih samouprava, vodi se računa o kapacitetima za
upravljanje, što je regulisano zakonima donetim od strane
Parlamenta, u skladu sa principom supsidijarnosti i
Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i u skladu
sa principom diferencijacije, karakteristikama opštine, kao i
principom finansijskog kapaciteta.
187
4. Generalitat određuje i utvrđuje mehanizme
finansiranja novih usluga koje nastanu usled širenja
ovlašćenja lokalne samouprave.
Član 85. Savet lokalnih samouprava

Savet lokalnih samouprava je predstavničko telo
opština i vegueries u institucijama Generalitata. Ovaj Savet
se uzima u obzir u parlamentarnim procedurama kada je reč o
zakonodavnim inicijativama koje naročito utiču na lokalne
uprave, kao i kod obrađivanja planova i regulativnih propisa
ovog tipa. Aktom Parlamenta reguliše se sastav, organizacija
i funkcije Saveta lokalnih samouprava.
ODELJAK DVA. OPŠTIA
Član 86. Opština i opštinska autonomija

1. Opština je osnovna lokalna jedinica teritorijalne
organizacije u Kataloniji i osnovno sredstvo preko kojeg
lokalna zajednica učestvuje u javnim poslovima.
2. Opštinska samouprava i uprava su u nadležnosti
gradskog odbora, koju čini gradonačelnik ili gradonačelnica i
gradski odbornici. Uslovi kandidovanja za otvoreni sistema
odbora utvrđuju se zakonom.
3. Ovim Estatutom se opštini garantuje autonomija
potrebna za sprovođenje njenih ovlašćenja, kao i za odbranu
interesa zajednice koju zastupa.
4. Akti i odluke koje donose opštine ne podležu
kontroli primerenosti od strane bilo koje druge uprave.
5. Generalitat ima nadležnost da proveri da li su akti i
odluke koje donose opštine usaglašeni sa pravnim sistemom,
i, ukoliko je potrebno, preduzme potrebne radnje kako bi ovo
188
pitanje bilo izneto pred sudove nadležne za upravne sporove,
ne dovodeći u pitanje bilo koje radnje koje država može da
preduze u odbranu svojih nadležnosti.
6. Gradske odbornike biraju ljudi sa prebivalištem u
datoj opštini sistemom univerzalnog, jednakog, slobodnog ,
direktnog i tajnog glasanja.
7. Koncentracije stanovništva u okviru opštine koje
čine odvojena središta, mogu da postanu decentralizovane
opštinske jedinice. Zakonom se garantuje njihova
decentralizacija kao i da na raspolaganju imaju dovoljno
kapaciteta za sprovođenje aktivnosti i obezbeđivanje usluga u
okviru svojih nadležnosti.
Član 87. Principi organizacije i funkcionisanja i

regulatorna ovlašćenja
1. Opštine imaju punu nadležnost za
samoorganizaciju u okviru opštih odredbi utvrđenih zakonom
kada se radi o pitanjima opštinske organizacije i
funkcionisanja.
2. Opštine imaju pravo da se udružuju sa drugim
opštinama i da sarađuju međusobno, kao i sa drugim javnim
organima prilikom ostvarivanja svojih ovlašćenja i da
sprovode druge zadatke koji su od zajedničkog interesa. U toj
nameri, opštne mogu da zaključuju sporazume i stvaraju i
učestvuju u mancomunitats, konzorcijumima i udruženjima, a
mogu da preduzimaju i druge oblike zajedničkog delovanja.
Zakonom se ne može ograničiti ovo pravo, osim ukoliko se
njime ne garantuje priznata autonomija drugih jedinica.
3. Kao izraz demokratskog principa na kojem su
zasnovane, opštine imaju regulatorna ovlašćenja kojima
uređuju sfere svojih ovlašćenja kao i druge oblasti gde je
primenjiva njihova autonomija.
Član 88. Princip diferencijacije

Zakoni koji utiču na pravni, organski, funkcionalni,
pravosudni i finansijski sistem u opštinama, vode računa o
189
njihovim različitim demografskim, geografskim,
funkcionalnim i organizacionim karakteristikama, kao i o
njihovoj veličini i kapacitetima za upravljanje.
Član 89. Poseban sistem Opštine Barselona

Opština Barselona ima poseban sistem utvrđen aktom
Parlamenta. Gradski odbor Barselone može da predloži
izmenu ovog posebnog sistema, i u skladu sa zakonima
donetim u Parlamentu i Poslovnikom Parlamenta, učestvuju u
pripremi Vladinih predloga zakona koji utiču na ovaj
poseban sistem i konsultuju se u toku parlamentarne
procedure u vezi sa drugim zakonodavnim inicijativama koje
utiču na ovaj posebni sistem.
ODELJAK TRI. VEGUERIA
Član 90. Vegueria

1. Vegueria je posebno teritorijalno područje za
ostvarivanje međuopštinske samouprave u oblasti lokalne
saradnje, i ima status pravnog subjekta. Vegueria takođe
predstavlja teritorijalnu podelu koju donosi Generalitat za
teritorijalnu organizaciju svojih usluga.
2. Vegueria, kao lokalna samouprava, po prirodi je
teritorijalna i ima autonomiju kada je reč o upravljanju
svojim interesima.
Član 91. Odbor Vegueria

1. Vlada i autonomna uprava vegueria u nadležnosti
su Odbora Vegueria, kojeg formira predsednik i odbornici
vegueria.
2. Predsednika vegueria biraju odbornici vegueria iz
redova svojih članova.
3. Odbori vegueria zamenjuju pokrajinske odbore.
190
4. Stvaranje, modifikovanje, ukidanje kao i
sprovođenje pravnog sistema u okviru vegueries regulisano je
aktom Parlamenta. Menjanje pokrajinskih granica, prema
potrebi, sprovodi se u skladu sa uslovima utvrđenim u članu
141.1 Ustava.
ODELJAK ČETIRI. COMARCA I DRUGE JEDIICE

LOKALE SAMOUPRAVE IZAD IVOA OPŠTIE
Član 92. Comarca

1. Comarca je jedinica lokalne samouprave koja ima
status pravnog subjekta. Formiraju je opštine, a njen zadatak
je upravljanje lokalnim ovlašćenjima i uslugama.
2. Stvaranje, modifikovanje i ukidanje comarques,
kao i utvrđivanje njihovog pravnog sistema regulisano je
aktom Parlamenta.
Član 93. Druge jedinice lokalne samouprave iznad nivoa

opštine
Druge jedinice lokalne samouprave iznad nivoa
opštine osnivaju se na temelju težnji opština za
uspostavljanjem saradnje i udruživanja, kao i težnji za
priznavanjem gradskih područja. Stvaranje, modifikovanje i
ukidanje ovih jedinica, kao i utvrđivanje njihovog pravnog
sistema reguliše se aktom Parlamenta.
POGLAVLJEVII. ISTITUCIOALA
ORGAIZACIJA ARAA
Član. 94. Pravni sistem

1. Aran ima poseban pravni sistem utvrđen aktom
Parlamenta. Posebnost institucionalne i administrativne
organizacije Arana priznata je ovim sistemom, kojim se ovoj
teritoriji garantuje autonomija u organizovanju i upravljanju
svojim javnim poslovima.
191
2. Institucija Vlade Arana naziva se Conselh Gene-
rau, koju sačinjavaju Síndic, Plen des Conselhèrs e
Conselhères Generaus i Comission d’Auditors de Compdes.
Síndic je najviši organ i uobičajeni predstavnik Generalitat-a
u Aranu.
3. Institucija Vlade Arana bira se univerzalnim,
jednakim, slobodnim, direktnim i tajnim glasanjem, na način
predviđen zakonom.
4. Conselh Generau nadležan je za pitanja koja su
određena zakonom kojim je regulisan poseban pravni sistem
Arana, i svim drugim zakonima koje odobri Parlament, kao i
za ovlašćenja koja su mu dodeljena zakonom, naročito za
planinsku oblast. Aran, preko institucije koja ga predstavlja,
učestvuje u razradi zakonodavnih inicijativa koje utiču na
ovaj poseban sistem.
5. Aktom Parlamenta utvrđuje se dovoljna količina
finansijskih resursa za rad Conselh Generau kako bi se ovom
organu omogućilo da obezbeđuje usluge u skladu sa svojim
ovlašćenjima.
DEO III. SUDSKA VLAST U KATALOIJI
POGLAVLJE I. VRHOVI SUD PRAVDE I DRŽAVI

TUŽILAC KATALOIJE
Član 95. Visoki sud pravde Katalonije

1. Visoki sud pravde Katalonije je vrhovni pravosudni
organ pravnog sistema Katalonije i nadležan je, u skladu sa
uslovima utvrđenim odgovarajućim organskim zakonom, za
rešavanje žalbi i slučajeva sa različitih sudskih područja, kao
i da štiti prava priznata ovim Estatutom. U svakom slučaju,
Visoki sud pravde Katalonije nadležan je za oblasti
građanskog, krivičnog prava, upravnog i socijalnog prava,
192
kao i za druge oblasti prava koje mogu da nastanu u
budućnosti.
2. Visoki sud pravde Katalonije je najviši pravosudni
sud nadležan za sudske postupke pokrenute u Kataloniji, kao
i za sve žalbe sa kojima se postupa u okviru njegove
teritorije, bez obzira na pravo koje se smatra važećim, u
skladu sa uslovima utvrđenim Organskim zakonom o sudskoj
vlasti, ne dovodeći u pitanje ovlašćenja koja Vrhovni sud
zadržava s ciljem objedinjavanja doktrine. Organski zakon o
sudskoj vlasti određuje obim i sadržaj prethodno pomenutih
žalbi.
3. Visoki sud pravde Katalonije ima isključivo
ovlašćenje za objedinjavanje tumačenja zakona Katalonije.
4. Visoki sud pravde Katalonije ima ovlašćenje da
odlučuje u vanrednim proverama žalbi dozvoljenih zakonom,
protiv konačnih primenjivih presuda donetih u sudskim
organima Katalonije.
5. Predsednik Visokog suda pravde Katalonije je
predstavnik sudske vlast u Kataloniji. Njega ili nju imenuje
kralj, na predlog Generalnog saveta sudske vlasti, uz učešće
Saveta pravosuđa Katalonije, u skladu sa uslovima
određenim u Organskom zakonu o sudskoj vlasti. Predsednik
Generalitata nalaže objavljivanje ovakvog imenovanja u
Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya.
6. Predsednici veća u Visokom sudu pravde
Katalonije imenuju se na predlog Generalnog saveta sudske
vlasti, uz učešće Saveta pravosuđa Katalonije, u skladu sa
uslovima određenim u Organskom zakonu o sudskoj vlasti.
Član 96. Javni tužilac Katalonije

1. Javni tužilac Katalonije je vrhovni tužilac Visokog
suda pravde Katalonije, predstavlja Javno tužilaštvo u
Kataloniji i imenuje se u skladu sa uslovima koje utvrđuje
njegov ili njen organski statut.
193
2. Predsednik Generalitata nalaže da imenovanje
Javnog tužioca Katalonije bude objavljeno u Diari Oficial de
la Generalitat de Catalunya.
3. Javni tužilac Katalonije šalje Vladi primerak
godišnjeg izveštaja Javnog tužilaštva Visokog suda pravde
Katalonije, Savetu pravosuđe Katalonije i Parlamentu,
predstavlja gorenavedeni izveštaj pred poslednje navedenim
organom u roku od šest meseci od dana njegovog
objavljivanja.
4. Funkcije Javnog tužioca Katalonije utvrđene su
Organskim statutom Javnog tužilaštva. Generalitat može da
zaključuje sporazume sa Javnim tužilaštvom.
POGLAVLJE II. SAVET PRAVOSUĐA KATALOIJE
Član 97. Savet pravosuđa Katalonije

Savet pravosuđa Katalonije je organ koji upravlja
sudskom vlašću u Kataloniji. On deluje kao decentralizovani
organ Generalnog saveta sudske vlasti, ne dovodeći u pitanje
ovlašćenje poslednje navedenog organa, pridržavajući se
odredbi Organskog zakona o sudskoj vlasti.
Član 98. Ovlašćenja

1. Ovlašćenja Saveta pravosuđa Katalonije utvrđena
su ovim Estatutom, Organskim zakonom o sudskoj vlasti,
zakonima odobrenim od strane Parlamenta, a obuhvataju i
ovlašćenja, u slučajevima gde je to primenljivo, poverena od
strane Generalnog saveta sudske vlasti.
2. Ovlašćenja Saveta pravosuđa Katalonije, kada je
reč o pravosudnim jedinicama koje se nalaze na teritoriji
Katalonije, u skladu sa odredbama Organskog zakona o
sudskoj vlasti, su sledeća:
a) Učestvovanje u imenovanju predsednika
Visokog suda pravde Katalonije, kao i u imenovanju
predsednika veća u okviru Visokog suda i predsednika
pokrajinskih sudova;
194
b) Podnošenje predloga Generalnom savetu
sudske vlasti i objavljivanje imenovanja i prestanka funkcija
sudija i sudija za prekršaje koji su privremeno uključeni u
pravosudni sistem, a čiji zadatak je asistiranje, obezbeđivanje
podrške ili zamenjivanje, kao i odlučivanje o predlaganju
ovih sudija i sudija za prekršaje bilo kojem pravosudnom
organu koji zahteva mere pojačanja.
c) Nalaganje postupaka, i generalno,
sprovođenje funkcija disciplinskog organa protiv sudija i
sudija za prekršaje, u skladu sa uslovima utvrđenim
zakonom.
d) Učestvovanje u planiranju kontrole sudova
i trubunala; nalaganje, po potrebi, kontrole i praćenja, i
podnošenje predloga u ovoj oblasti; staranje o nalozima za
kontrolu sudova i tribunala kako je dogovoreno sa Vladom i
izveštavanje o rezultatima i usvojenim merama.
e) Izveštavanje o svim žalbama uloženim
protiv odluka rukovodećih organa tribunala i sudova
Katalonije;
f) Specifikacija i primena, po potrebi, propisa
Generalnog saveta sudske vlasti na teritoriji Katalonije.
g) Obezbeđivanje informacija o predlozima za
reviziju, razgraničavanje i modifikovanje teritorijalnih
granica pravosudnih organa i predlozima za uspostavljanje
odeljenja i sudova.
h) Predstavljanje godišnjeg izveštaja
Parlamentu o statusu i funkcionisanju Uprave pravosuđa u
Kataloniji.
i) Sve funkcije koje su mu dodeljene
Organskim zakonom o sudskoj vlasti i zakonima Parlamenta,
kao i one poverene od strane Generalnog saveta sudske
vlasti.
3. Rezolucije Saveta pravosuđa Katalonije u vezi sa
imenovanjima, ovlašćenjima, dozvolama i odsustvima
donose se u skladu sa kriterijumima koje odobri Generalni
savet sudske vlasti.
195
4. Savet pravosuđa Katalonije, preko svog
predsednika, obaveštava Generalni savet sudske vlasti o
usvojenim rezolucijama i preduzetim inicijativama, i
obezbeđuje informacije koje se od njega zahtevaju.
Član 99. Sastav, organizacija i rad

1. Savet pravosuđa Katalonije čine predsednik
Visokog suda pravde Katalonije, koji predsedava Savetom, i
članovi imenovani u skladu sa Organskim zakonom o
sudskoj vlasti, iz redova sudija, sudija za prekršaje, tužilaca
ili istaknutih pravnika. Parlament Katalonije imenuje članove
Saveta, kako je utvrđeno Organskim zakonom o sudskoj
vlasti.
2. Savet pravosuđa Katalonije odobrava svoje interne
propise kojima se reguliše organizacija i rad, u skladu sa
važećim propisima.
Član 100. Kontrola akata Saveta pravosuđa Katalonije

1. Akti Saveta pravosuđa Katalonije mogu da se
ospore podnošenjem žalbe Generalnom savetu sudske vlasti,
osim onih akata koji su izdati u vezi sa ostvarivanjem
ovlašćenja autonomne zajednice.
2. Akti Saveta pravosuđa Katalonije koji ne mogu da
se ospore podnošenjem žalbe Generalnom savetu sudske
vlasti mogu da se ospore sudskim putem u skladu sa
POGLAVLJE III. OVLAŠĆEJA GEERALITATA

AD UPRAVOM PRAVOSUĐA
Član 101. Državni ispiti i konkursi

1. Generalitat predlaže državnoj Vladi, Generalnom
savetu sudske vlasti ili Savetu pravosuđa Katalonije, po
potrebi, organizovanje državnih ispita i konkursa za
popunjavanje upražnjenih mesta za sudije za prekršaje, sudije
i javne tužioce u Kataloniji.
196
2. Savet pravosuđa Katalonije objavljuje javne
konkurse radi popunjavanja upražnjenih mesta za sudije i
sudije za prekršaje u Kataloniji, u skladu sa uslovima koje
utvrđuje Organski zakon o sudskoj vlasti.
3. Kandidati mogu da biraju da polažu ispite u okviru
javnih konkursa i državne ispite regulisane ovim članom koji
se održavaju u Kataloniji, na bilo kojem od dva jezika u
službenoj upotrebi.
Član 102. Sudsko osoblje i drugi zaposleni sa službom u

Upravi pravosuđa u Kataloniji
1. Sudije za prekršaje, sudije i javni tužioci koji su
zaposleni na radnim mestima u Kataloniji dokazuju da
adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju katalonski jezik kako bi
obezbedili sprovođenje jezičkog prava građana, na način i u
obimu određenim zakonom.
2. Sudije za prekršaje, sudije i javni tužioci koji su
zaposleni na radnim mestima u Kataloniji dokazuju da u
dovoljnoj meri poznaju katalonski zakon, na način i u obimu
određenim zakonom.
3. U svakom slučaju, dovoljno poznavanje
katalonskog jezika i zakona ocenjuje se na poseban i
jedinstven način za dobijanje radnog mesta u odgovarajućim
konkursima za premeštaj.
4. Zaposleni sa službom u Upravi pravosuđa i Javnom
tužilaštvu u Kataloniji obavezni su da prikažu da adekvatno
i u dovoljnoj meri poznaju oba jezika u službenoj upotrebi,
što ih kvalifikuje za obavljanje funkcija u okviru njihovog
radnog mesta ili pozicije.
Član 103. Ljudski resursi

1. Generalitat ima regulatorna ovlašćenja nad
nesudskim osobljem sa službom u Upravi pravosuđa,
poštujuću pravni status ovih zaposlenih kako je utvrđeno
Organskim zakonom o sudskoj vlasti. U smislu
197
gorenavedenih uslova, ovo ovlašćenje obuhvata regulisanje
pitanja kao što su:
a) Organizacija ovih zaposlenih u korpuse i stepene;
b) Proces odabira;
c) Interno napredovanje u karijeri, početna obuka i
trajna obuka;
d) Obezbeđivanje radnih mesta i napredovanja u
karijeri;
e) Upravna pitanja;
f) Zarade;
g) Radni dan i raspored poslova;
h) Planiranje profesionalnih aktivnosti i funkcija;
i) Plaćeno i neplaćeno odsustvo, godišnji odmor i
nespojivosti funkcija;
j) Evidencija o zaposlenima;
k) Disciplinska pitanja.
2. Pod istim uslovima kao što su oni utvrđeni u tački

1., Generalitat ima izvršna ovlašćenja i ovlašćenja za
upravljanje kada je reč o nesudskom osoblju sa službom u
Upravi pravosuđa. Ova ovlašćenja obuhvataju:
a) Odobravanje javnih konkursa radi
popunujavanja upražnjenih radnih mesta;
b) Raspisivanje i odlučivanje u svim
procesima odabira, kao i zakazivanje
sastanaka;
c) Imenovanje državnih službenika koji budu
odabrani;
d) Obezbeđivanje početne i trajne obuke;
e) Pripremanje spiskova radnih mesta;
f) Raspisivanje i rešavanje postupaka za
obezbeđivanje radnih mesta;
g) Raspisivanje i odlučivanje o internim
postupcima napredovanja u karijeri;
h) Upravljanje registrima zaposlenih, uz
koordinaciju sa registrima na nivou države;
198
i) Upravljanje ovim osobljem kada je reč o
primeni zakonskih sistema i sistema zarade;
j) Sprovođenje disciplinskih ovlašćenja i
uvođenje potrebnih sankcija, uključujući
otpuštanje sa radnog mesta;
k) Sprovođenje svih potrebnih funkcija kako
bi se garantovalo uspešno i delotvorno upravljanje ljudskim
resursima u Upravi pravosuđa.
3. U okviru odredbi Organskog zakona o sudskoj
vlasti, aktom Parlamenta mogu da se stvaraju korpusi
državnih službenika sa službom u Upravi pravosuđa, koji
odgovaraju za svoj rad javnoj funkciji Generalitata.
4. Generalitat ima isključivu nadležnost za celokupno
zaposleno osoblje sa službom u Upravi pravosuđa.
Član 104. Materijalni resursi

Odeljenje za materijalne resurse Uprave pravosuđa
u Kataloniji pripada Generalitatu. Ova ovlašćenja u svakom
slučaju, obuhvataju sledeće poslove:
a) Izgradnja i renoviranje sudskih objekata kao i
objekata Javnog tužilaštva;
b) Obezbeđivanje robe i opreme za prostorije
sudskih objekata i objekata Javnog tužilaštva;
c) Konfigurisanje, primena i održavanje
računarskih i komunikacionih sistema, ne dovodeći u pitanje
ovlašćenja za koordinaciju i standardizaciju, za koje je
nadležna država, kako bi se obezbedila kompatibilnost
sistema;
d) Upravljanje i čuvanje arhiva, pisanog dokaznog
materijala i zaplenjene imovine, u svim pitanjima koja nisu
pravnog karaktera;
e) Učestvovanje u upravljanju računima uloga i
sudskim pošiljkama kao i njihovim vraćanjem, vodeći računa
o obimu sudskih aktivnosti koje se odvijaju u autonomnoj
zajednici i o efektivnim troškovima usluga;
199
f) Upravljanje, obračunavanje i naplaćivanje
sudskih troškova koje utvrđuje Generalitat u okviru oblasti u
kojima je nadležan za Upravu pravosuđa.
Član 105. Sudijska funkcija, institucije i prateće usluge

U skladu sa Organskim zakonom o sudskoj vlasti,
Generalitat je nadležan da odluči o uspostavljanju, planu,
organizaciji, resursima i upravljanju sudijskim funkcijama i
pratećim uslugama koje koriste pravosudni organi,
uključujući uređenje institucija, instituta, sudske medicine i
toksikoloških usluga.
Član 106. Besplatne pravne usluge. Medijacija i proces

pomirenja
1. Generalitat ima ovlašćenje da organizuje
besplatne pravne usluge i besplatne pravne savetodavne
usluge.
2. Generalitat može da uspostavi instrumente i
procedure za medijaciju i pomirenje u okviru rešavanja
konfliktnih situacija kada je reč o pitanjima u okviru njegovih
ovlašćenja.
Član 107. Sudsko razgraničenje, organizacija i glavni

gradovi
1. U skladu sa izveštajem Saveta pravosuđa
Katalonije, Vlada Generalitata predlaže državnoj Vladi da
odredi i kontroliše sudsko razgraničenje i organizacije u
Kataloniji, najmanje jednom u pet godina. Ovaj predlog, koji
je obavezan, Vlada podnosi u Cortes Generales, zajedno sa
Vladinim predlogom zakona.
2. Modifikovanje sudske organizacije koje ne
obuhvata zakonodavnu reformu može da pripada Vladi
Generalitata. Na sličan način, Generalitat može da stvara
odeljenja i sudove, u okviru prenosa ovlašćenja sa nivoa
državne Vlade, u skladu sa uslovima utvrđenim u Organskom
zakonu o sudskoj vlasti.
200
3. Glavni gradovi sudski razgraničenih područja
utvrđuju se aktom Parlamenta.
Član 108. Mirovni sudija i “pravosuđe na nižem

nivou”483
1. Generalitat je nadležan za imenovanje mirovnih
sudija u skladu sa uslovima koje utvrđuje Organski zakon o
sudskoj vlasti. Pod istim ovim uslovima, imenovanje sudija
pripada Savetu pravosuđa Katalonije. Generalitat je takođe
nadležan za odlučivanje o njihovim nadoknadama, kao i za
obezbeđivanje resursa potrebnih za sprovođenje njihovih
dužnosti. Za uspostavljanje sekretarskih kancelarija i njihovo
obezbeđivanje takođe se odgovara Generalitatu.
2. U pojedinim gradovima, a u skladu sa
odredbama Organskog zakona o sudskoj vlasti, Generalitat
može da zahteva uspostavljanje sistema “pravosuđa na nižem
nivou”, za što brže i efikasnije rešavanje manjih prestupa i
konflikata.
Član 109. Klauzula o subrogaciji

Osim ovlašćenja koja su mu izričito dodeljena
ovim Estatutom, Generalitat ostvaruje sve funkcije i
ovlašćenja koja su potvrđena za državnu Vladu u Organskom
zakonu o sudskoj vlasti, kada je reč o Upravi pravosuđa u
Kataloniji.
483
Prim. prev. – sistem pravosuđa za rešavanje sporova bliže kontekstu u kojem
su nastali
201
DEO IV. ADLEŽOSTI
POGLAVLJE I. VRSTE ADLEŽOSTI
Član 110. Isključiva nadležnost

1. U pitanjima u kojima Generalitat ima isključivu
nadležnost, zakonodavna i regulativna ovlašćenja, kao i
izvršna funkcija u potpunosti pripadaju Generalitatu.
Ostvarivanje ovih ovlašćenja i funkcija, na osnovu kojih on
može da utvrđuje sopstvene politike, jeste isključivo pravo
Generalitata.
2. U pitanjima u vezi sa isključivom nadležnošću
Generalitata, na teritoriji Katalonije primenjuje se katalonski
zakon i ima prioritet u odnosu na bilo koji drugi zakon.
Član 111. Podeljena nadležnost

U pitanjima za koja Estatut dodeljuje Generalitatu
nadležnosti koje deli sa državom, zakonodavna i regulatorna
ovlašćenja, kao i izvršna funkcija su u nadležnosti
Generalitata, u okviru osnovnih uslova koje država utvrdi
kao principe ili najniže zajedničke zakonodavne imenioce
kada je reč o propisima zakonskog ranga, osim onih
okolnosti koje su utvrđene Ustavom ili ovim Estatutom.
Generalitat može da utvrđuje sopstvene politike za
ostvarivanje ovih ovlašćenja. Parlament zakonskim putem
sprovodi i određuje gorepomenute osnovne odredbe.
Član 112. Izvršna nadležnost

U pitanjima u kojima Generalitat ima izvršnu
nadležnost, Generalitat ima regulativno ovlašćenje, koje
obuhvata ovlašćenje za odobravanje odredbi koej se odnose
na izvršavanje državnih propisa, a ima i izvršnu funciju koja
u svakom slučaju uključuje ovlašćenje za organizovanje
sopstvene uprave, i generalno, sprovođenje svih funkcija i
poslova koje sistem dodeljuje Državnoj upravi.
202
Član 113. Ovlašćenja Generalitat-a i propisi Evropske
unije
Generalitat ima ovlašćenje da donosi, primenjuje i
sprovodi propise Evropske unije u slučajevima kada oni utiču
na njegova ovlašćenja, u skladu sa uslovima utvrđenim u
Delu V.
Član 114. Promotivne aktivnosti

1. Generalitat ima ovlašćenje da sprovodi
promotivne aktivnosti u pitanjima koja su u njegovoj
nadležnosti. U tom smislu, Generalitat može da dodeljuje
bespovratna sredstva iz sopstvenih fondova.
2. U pitanjima u kojima Generalitat ima isključivu
nadležnost, Generalitat ima ovlašćenje da navede svrhu
korišćenja subvencija koje mogu da se teritorijalizuju,
dobijenih od države i iz evropskih zajednica, kao i da uređuje
uslove njihovog dodeljivanja, uključujući administrativna
pitanja i dodeljivanje.
3. U pitanjima za koje je podeljena nadležnost,
Generalitat ima ovlašćenje da, u vidu propisa, navede svrhu
korišćenja subvencija koje mogu da se teritorijalizuju,
dobijenih od države i iz evropskih zajednica, kao i da
upotpuni uređenje i uslove njihovog dodeljivanja, uključujući
administrativna pitanja i dodeljivanje.
4. U pitanjima u kojima Generalitat ima izvršnu
nadležnost, Generalitat ima ovlašćenja da upravlja
subvencijama koje mogu da se teritorijalizuju, dobijenih od
države ili evropskih zajednica, uključujući administrativna
pitanja i dodeljivanje.
5. Generalitat učestvuje u određivanju slučajeva
kada nije moguće teritorijalizovati subvencije dobijene od
države i iz evropskih zajednica. Na sličan način ovaj organ
učestvuje u upravljanju i administrativnim pitanjima u vezi sa
ovim subvencijama, u skladu sa uslovima koje utvrdi država.
203
Član 115. Teritorijalni delokrug i dejstvo ovlašćenja
1. Područje gde su primenjive nadležnosti
Generalitata jeste teritorija Katalonije, osim u slučajevima
navedenim u ovom Estatutu i drugim zakonskim
regulativama kojima se utvrđuje izvanteritorijalna primena
odredbi i delovanja Generalitata.
2. U pitanjima u kojima se predmet njegovih
ovlašćenja nalazi izvan teritorije Katalonije, Generalitat
ostvaruje svoja ovlašćenja nad delom ovog predmeta u
okviru svoje teritorije, ne dovodeći u pitanje instrumente
saradnje uspostavljene sa drugim teritorijalnim organima, ili,
u manjoj meri, koordinaciju države kada je reč o datim
autonomnim zajednicama na koje se utiče.
POGLAVLJE II. OBLASTI ADLEŽOSTI
Član 116. Poljoprivreda, stočarstvo i šumarstvo

1. Pridržavajući se odredbi koje država utvrdi u
ostvarivanju ovlašćenja koja su mu dodeljena Ustavom
prema članu 149.1.13 i 16 Ustav, Generalitat ima isključivu
nadležnost u oblasti poljoprivrede i stočarstva. Ova
nadležnost u svakom slučaju obuhvata sledeće aktivnosti:
a) Uređenje i razvoj poljoprivrede, stočarstva i
prehrambene industrije;
b) Uređenje i primenu kvaliteta, sledljivosti i zahteva
kada je reč o poljoprivrednim i stočarskim proizvodima, kao i
borba protiv zloupotrebe u oblasti proizvodnje i prodaje
prehrambenih proizvoda;
c) Uređenje učešća organizacija koje se bave
poljoprivredom i stočarstvom, kao i agrarnih komora u
javnim organima;
d) Brigu o zdravlju biljaka i životinja, u slučajevima
gde nema uticaja po ljudsko zdravlje, kao i zaštitu životinja;
e) Briga o semenima i lejama rasada, naročito kada je
reč o genetski modifikovanim organizmima;
204
f) Uređenju proizvodnog procesa, uzgoja,
poljoprivredne strukture i odgovarajućih pravnih sistema;
g) Integrisani razvoj i zaštitu ruralnih sredina;
h) Istraživanje, razvoj, transfer tehnologije, inovacije
u uzgoju, poljoprivredi i prehrambenim preduzećima, kao i
obuku iz ovih oblasti;
i) Trgovinske sajmove i izlaganja u oblasti
poljoprivrede, stočarstva i šumarstva.
2. Generalitat ima podeljenu nadležnost za:
a) Planiranje poljoprivrede, stočarstva i
prehrambenog sektora;
b) Uređenje, sistem administrativnih intervencija i
korišćenje šuma, eksploataciju šuma, usluge iz oblasti
šumarstva i staze za kretanje stoke u Kataloniji.
Član 117. Voda i vodoprivredni radovi

1. Generalitat ima ekskluzivno ovlašćenje u pitanjima
koja se odnose na vodu koja pripada slivu zajednice, koje u
svakom slučaju obuhvata sledeće aktivnosti:
a) Administrativnu organizaciju, planiranje i
upravljanje površinskim i podzemnim vodama, korišćenje i
eksploataciju vode i vodoprivredne radove koji se ne vode
kao radovi od opšteg interesa;
b) Planiranje i usvajanje mera i posebnih instrumenata
za upravljanje i zaštitu vodenih resursa, i akvatičkih i
terestrijalnih ekosistema, kao i ekosistema koji su povezani
sa vodom;
c) Vanredne mere, po potrebi, s ciljem garantovanja
vodosnabdevanja;
d) Organizaciju uprave vodovoda u Kataloniji,
uključujući učešće korisnika;
e) Uređenje i sprovođenje aktivnosti u vezi sa
konsolidacijom zemljišta i navodnjavanje.
2. U skladu sa uslovima utvrđenim državnim
zakonima, Generalitat ima izvršna ovlašćenja u oblasti
javnih vodenih resursa i radova od opšteg interesa. Prema
205
istim ovim uslovima, Generalitat učestvuje u planiranju i
izradi progama za radove od opšteg interesa.
3. Generalitat učestvuje u hidrološkom planiranju i u
državnim organima koji upravljaju vodenim resursima i
korišćenjem resursa u slivovima u okviru zajednice.
Generalitat, u okviru svoje teritorije, ima izvršnu nadležnost
za sledeće aktivnosti:
a) Usvajanje dodatnih zaštitnih i sanitarnih mera za
očuvanje vodenih resursa i akvatičnih ekosistema;
b) Izvršenje i eksploataciju radova u nadležnosti
države, kada se to utvrdi sporazumom;
c) Ovlašćenja za kontrolu javnih vodenih resursa,
dodeljena državnim zakonima;
4. Generalitat podnosi obavezan izveštaj o svim
predlozima transfera iz slivova, koji uključuju modifikovanje
vodenih resursa na teritoriji za koju je nadležan;
5. Generalitat učestvuje u hidrološkom planiranju u
vezi sa vodenim resursima i postrojenjima za eksploataciju
vode koja se nalaze na teritoriji Katalonije ili vode na
teritorijama izvan države Španije čiji tok prestaje u
Kataloniji, uskladu sa mehanizmima utvrđenim u Delu V, i
učestvuje u izvršavanju gorenavedenog planiranja, u skladu
sa uslovima utvrđenim državnim zakonima.
Član 118. Asocijacije i fondacije

1. Pridržavajući se osnovnih principa koje utvrdi
država, kako bi se garantovala jednakost u ostvarivanju
zakona i ograđivanja od organskog zakona, Generalitat ima
isključivu nadležnost kada je reč o pravnom sistemu
asocijacija koje svoje funkcije uglavnom sprovode u
Kataloniji. Ova nadležnost, u svakom slučaju, uključuje
sledeće:
a) Uređenja oblika asocijacija, imenovanje
asocijacija, ciljeve, uslove za njihovo osnivanje, izmene,
raspuštanje i ukidanje, sadržinu i članove asocijacija,
206
rukovodeće organe, prava i obaveze članova, obaveze
asocijacija i asocijacije posebnog tipa;
b) Određivanje poreskih beneficija za asocijacije i
sistema njihove primene, kako je utvrđeno poreskim
propisima, kao i objavljivanje javnog komunalnih usluga,
sadržaja i uslova za dobijanje beneficija.
c) Registar asocijacija;
2. Generalitat je isključivo nadležan za pravni
sistem fondacija koje sprovode svoju delatnost najvećim
delom u Kataloniji. Ova nedležnost uključuje, u svakom
slučaju, sledeće:
a) Uređenje modaliteta fondacija; imenovanje
fondacija; uređenje ciljeva i korisnika fondacija; finansijskog
kapaciteta; uslova za njihovo osnivanje; izmene, raspuštanje
ili ukidanje; predmete fondacija; zadužbine i sistem osnivanja
fondacija; upravni odbor i nadzorni odbor; nasleđe, kao i
ekonomski i finansijski sistem;
b) Određivanje poreskih beneficija za fondacije i
sistem njihove primene, kako je utvrđeno poreskim
propisima;
c) Registar fondacija;
3. Generalitat ima ovlašćenje da određuje
kriterijume, uređuje uslove, sprovodi i kontroliše javne
donacije koje se dodeljuju asocijacijama i fondacijama.
Član 119. Lov, ribolov, pomorska delatnost i sektor

ribolova
1. Generalitat ima isključivu nadležnost za oblasti
lova i rečnog ribolova, koja u svakom slučaju obuhvata
sledeće aktivnosti:
a) Planiranje i uređenje;
b) Uređenje sistema administrativnih intervencija u
oblasti lova i ribolova, nadzora, kao i korišćenja lova i
ribolova;
2. Generalitat ima isključivu nadležnost za rečni i
rekreativni ribolov u kontinentalnim vodama, kao i za
207
uređenje i upravljanje ribljim fondom i razgraničavanje
zaštićenih područja.
3. Generalitat ima isključivu nadležnost za
pomorske aktivnosti, uključujući, u svakom slučaju, sledeće
aktivnosti:
a) Uređenje i upravljanje uzgojem školjki i ribe i
utvrđivanje uslova za bavljenje ovim delatnostima, kao i
uređenje i upravljanje resursima;
b) Uređenje i upravljanje postrojenjima koja se
koriste za ove delatnosti;
c) Profesionalno ronjenje;
d) Obuku i izdavanje uverenja u oblasti slobodnih
aktivnosti;
4. Generalitat ima podeljenu nadležnost u oblasti
planiranja u sektoru ribarstva. Ova nadležnost obuhvata, u
svakom slučaju, organizovanje i administrativno sprovođenje
mera kada je reč o stručnim zahtevima za ribolovnu
delatnost, izgradnji, bezbednosti i zvaničnom registrovanju
plovnih objekata, asocijacijama ribolovaca i tržištu ribe.
Član 120. Štedionice

uređenje i organizaciju štedionica sa sedištem u Kataloniji,
pridržavajući se odredbi koje je propisala država u vezi sa
ostvarivanjem ovlašćenja koja su mu dodeljena članom
149.1.11 i 13 Ustava. Ova nadležnost, u svakom slučaju,
obuhvata sledeće aktivnosti:
a) Određivanje rukovodećih organa i načina na koji
oni zastupaju različite društvene interese;
b) Pravni status članova rukovodećih tela i drugih
pozicija u štedionicama;
c) Pravni sistem koji upravlja stvaranjem,
spajanjem, likvidacijom i registrovanjem;
d) Ostvarivanje upravnih ovlašćenja u vezi sa bilo
kojom fondacijom koju mogu da osnuju;
208
e) Uređenje grupa štedionica sa registrovanim
sedištem u Kataloniji;
2. Za pitanja u vezi sa štedionicama čija sedišta se
nalaze u Kataloniji, Generalitat ima podeljenu nadležnosti u
oblasti finansijske delatnosti, u skladu sa principima,
propisima i minimalnim standardima utvrđenim u osnovnom
zakonu države, koja u svakom slučaju, obuhvata uređenje
raspodele viška i socijalne aktivnosti štedionica.
Na sličan način, Generalitat nadgleda proces izdavanja i
raspodele prava na vlasnički udeo, osim kada je reč o
aspektima koji se odnose na sistem javne ponude, kupovinu
hartija od vrednosti, pristupanje pregovorima, finansijsku
stabilnost i solventnost.
3. Za pitanja u vezi sa štedionicama čija sedišta se
nalaze u Kataloniji, Generalitat ima podeljenu nadležnosti za
disciplinska pitanja, inspekciju i sankcionisanje. Ova
nadležnosti, u svakom slučaju, obuhvata definisanje dodatnih
povreda i sankcija u okviru njegovih ovlašćenja.
4. Generalitat, pridržavajući se državnih zakona,
sarađuje u pitanjima inspekcije i sanksionisanja štedionica sa
sedištem u Kataloniji, koje sprovode Ministarstvo trezora i
Banka Španije.
Član 121. Trgovina i trgovinski sajmovi

1. Generalitat ima isključivu nadležnost u oblasti
trgovine i trgovinskih sajmova, uključujući i uređenje
sajamske delatnosti u okviru domaće trgovine i
administrativno planiranje trgovinske delatnosti, koja u
svakom slučaju, obuhvata sledeće:
a) Određivanje administrativnih uslova za
sprovođenje delatnosti, lokacija i preduzeća koja su
usaglašena, kao i administrativno uređenje elektronske
trgovine ili trgovine koja se odvija preko bilo kojeg drugog
sredstva;
209
b) Administrativno uređenje svih oblika prodaje i
snabdevanja koje se odnose na trgovinsku delatnost,
promotivnu prodaju i prodaju sa gubitkom;
c) Uređenje radnog vremena za trgovinsku
delatnost, poštujući ustavni princip tržišnog jedinstva;
d) Klasifikaciju i teritorijano planiranje trgovinskih
objekata i uređenje uslova i sistema postavljanja,
produžavanja i menjanja delatnosti navedenih trgovinskih
objekata;.
e) Utvrđivanje i sprovođenje normi i standarda
kvaliteta kada je reč o trgovinskoj delatnosti;
f) Usvajanje mera administrativne kontrole kada je
reč o tržišnoj disciplini;
međunarodne sajmove koji se održavaju u Kataloniji. Ova
nadležnost, u svakom slučaju, obuhvata sledeće aktivnosti:
a) Izdavanje odobrenja i objavljivanje
međunarodnog trgovinskog sajma;
b) Promociju, upravljanje i koordiniranje;
c) Inspekciju, ocenjivanje i odgovornost;
d) Utvrđivanje internih propisa;
e) Imenovanje predstavnika u organu rukovodstva
za svaki sajam trgovine;
3. Generalitat sarađuje sa državom kada je reč o
određivanju kalendara za održavanje međunarodnih
trgovinskih sajmova.
Član 122. Konsultovanje naroda

Generalitat ima isključivu nadležnost za
uspostavljanje pravnog sistema, modaliteta, procedure,
sprovođenja i raspisivanja anketa za ispitivanje javnog
mnenja, javnih saslušanja, tribina i drugih instrumenata
konsultovanja naroda, osim onih određenih Ustavom u članu
149.1.32, bilo da ih organizuje Generalitat ili lokalni organi,
koji deluju u okviru svojih nadležnosti.
210
Član 123. Rad sa potrošačima
Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja
rada sa potrošačima. Ova nadležnost, u svakom slučaju,
obuhvata sledeće aktivnosti:
a) Odbranu prava potrošača i korisnika, kao što je
predviđeno članom 28., kao i utvrđivanje i primena
administrativnih procedura za rešavanje prigovora i žalbi;
b) Uređenje i promovisanje asocijacija potrošača i
korisnika, kao i njihovog učešća u svim procedurama i
pitanjima koja na njih utiču;
c) Uređenje organa i procedura medijacije za
pitanja rada sa potrošačima;
d) Obuku i obrazovanje potrošača;
e) Uređenje informacija o potrošačima korisnicima.
Član 124. Zadruge i socijalna ekonomija

1. Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja
koja utiču na zadruge.
2. Nadležnost iz tačke 1. uključuje organizaciju i
funkcionisanje zadruga, što podrazumeva, u svakom slučaju,
sledeće:
a) Njihovo definisanje, imenovanje i klasifikaciju;
b) Kriterijume za osnivanje registrovanih
kancelarija;
c) Kriterijume za rukovođenje njihovim radom;
d) Uslove u vezi sa uspostavljanjem,
modifikovanjem predmeta asocijacija, spajanjem,
razdvajanjem, transformacijom, raspuštanjem i likvidacijom.
e) Kvalifikaciju, registrovanje i atestiranje u
odgovarajućem matičnom uredu;
f) Prava i obaveze članova;
g) Ekonomski sistem i dokumentaciju preduzeća;
h) Pomirenje i medijaciju;
i) Grupe zadruga i oblike privredne saradnje
između zadruga.
211
3. Ovlašćenje predviđeno u tački 1. ovog člana u
svakom slučaju, podrazumeva uređenje i promovisanje
zadružnih pokreta, naročito s ciljem promovisanja oblika
učešća u preduzećima, pristupa radnika proizvodnim
sredstvima, kao i društvene i teritorijalne kohezije. Uređenje i
promovisanje zadružnih pokreta podrazumeva sledeće:
a) Uređenje zadružih asocijacija;
b) Obrazovanje i obuku u okviru zadruga;
c) Utvrđivanje kriterijuma, uređenje uslova,
sprovođenje i kontrolisanje javnih subvencija koje se
dodeljuju zadrugama.
promovisanje i organizovanje sektora socijalne ekonomije.
Član 125. Javno-pravne korporacije i ovlašćene profesije

1. Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja
koja utiču na profesionalne asocijacije, akademije,
poljoprivredne komore, privredne, industrijske i navigacijske
komore i druge javno-pravne korporacije koje zastupaju
privredne i profesionalne interese, osim onih predviđenih u
tački 2. i 3. Poštujući odredbe iz člana 36. i 139. Ustava, ova
nadležnost, u svakom slučaju, podrazumeva sledeće:
a) Uređenje interne organizacije, funkcionisanja,
ekonomskog, budžetskog i računovodstvenog sistema, kao i
sistema asocijacija i članstva, prava i obaveza članova i
disciplinski sistem.
b) Kreiranje i dodeljivanje funkcija;
c) Administrativni nadzor;
d) Izborni sistem i izborne procedure koje se
primenjuju za biranje članova korporacija;
e) Određivanje teritorijalnih granica i mogućih
grupisanja na teritoriji Katalonije.
2. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč
o definisanju korporacija navedenih u tački 1. ovog člana ,
uslovima za njihovo uspostavljanje, kao i u vezi sa
članstvom.
212
3. U slučaju da postoji prethodni dogovor između
Generalitata i države, privredne, industrijske i navigacijske
komore mogu da sprovode aktivnosti u vezi sa spoljnom
trgovinom, za koje mogu da dodeljuju resurse kojima
raspolažu.
4. Pridržavajući se opštih propisa o akademskim i
profesionalnim kvalifikacijama, kao i odredbi navedenih u
članovima 36. i 139. Ustava, Generalitat ima isključivu
nadležnost za sprovođenje ovlašćenih profesija, koja u
svakom slučaju podrazumeva sledeće:
a) Određivanje zahteva i uslova za bavljenje
ovlašćenim profesijama, prava i obaveze ovlašćenih
stručnjaka i onih u okviru sistema nespojivosti funkcija;
b) Uređenje administrativnih garancija protiv
bavljenja profesijom bez odgovarajućih kvalifikacija i protiv
vršenja nepropisnih radnji, kao i uređenje obaveznog
pružanja stručnih usluga.
c) Disciplinski sistem za bavljenje ovlašćenim
profesijama.
Član 126. Zajmovi, banke, osiguranje i društva sa

uzajamnim beneficijama koja nisu uključena u sistem
socijalnog osiguranja
1. Generalitat ima isključivu nadležnost kada je reč o
strukturi, organizaciji i funkcionisanju društava sa uzajamnim
penzionim fondom koja nisu deo sistema socijalnog
osiguranja.
2. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč o
strukturi, organizaciji i funkciji subjekata za davanje zajma
koji ne uključuju štedionice, zatim zadrugea koje daju zajam,
subjekata koji upravljaju penzijskim planom i sredstvima i
fizičkim i pravnim licima koja posluju na tržištu osiguranja,
osim onih navedenih u tački 1., u skladu sa principima,
propisima i minimumom standarda utvrđenim osnovnim
zakonom države.
213
delatnosti subjekata navedenih pod tačkom 1. i 2. Ova
nadležnost uključuje akte o regulisanom sprovođenju, koji se
dodeljuju Generalitatu državnim zakonima.
disiplinskim pitanjima, inspekciji i sankcionisanju subjekata
navedenih pod tačkom 2. ovog člana.
Član 127. Kultura

oblasti kulture. Ova nadležnost, u svakom slučaju,
podrazumeva sledeće:
a) Umetničku i kulturnu delatnost koja se odvija u
Kataloniji, uključujući:
1.) Mere u vezi sa proizvodnjom i distribucijom
knjiga i periodičnih publikacija svih oblika, kao i upravljanje
autorskim pravima i dodeljivanje identifikacionih kodova.
2.) Uređenje i inspekciju bioskopa, zaštitne mere u
filmskoj industriji, kontrolu i dodeljivanje dozvola za
sinhronizaciju distributivnim kompanijama sa sedištem u
Kataloniji.
3.) Klasifikovanje filmova i audio-vizuelnog
materijala prema starosnoj dobi i kulturološkim vrednostima.
4.) Promivisanje, planiranje, izgradnju i upravljanje
kulturnim objektima koji se nalaze u Kataloniji.
5.) Utvrđivanje poreskih stimulansa za one kulturne
delatnosti nad kojima Generalitat ima regulatorna ovlašćenja
kada je reč o porezu.
b) Kulturno nasleđe, u svakom slučaju uključujući
sledeće:
1.) Uređenje i sprovođenje mera s ciljem garantovanja
bogaćenja i širenja kulturnog nasleđa Katalonije i
obezbeđivanje lakšeg pristupa ovom nasleđu.
2.) Inspekciju, vođenje inventara i obnavljanje
arhitektonskog, arheološkog, naučnog, tehničkog, istorijskog,
umetničkog, etnološkog i opšteg kulturnog nasleđa.
214
3.) Uspostavljanje pravnog sistema za radnje u vezi sa
pokretnom i nepokretnom imovinom koja čini deo kulturnog
nasleđa Katalonije, odlučivanje o pravnom sistemu koji utiče
na nepokretnu imovinu, objavljivanje i upravljanje ovom
imovinom, osim imovine koja je u vlasništvu države.
4.) Zaštitu kulturnog nasleđa Katalonije, koja
obuhvata konzervaciju, obnavljanje, nadzor i kontrolu
imovine, ne dovodeći u pitanje ovlašćenje države za
obezbeđivanje zaštite od eksploatacije i raznošenja.
c) Arhive, biblioteke, muzeji i drugi centri kulturnog
nasleđa koji nisu u vlasništvu države, ukjučujući u svakom
slučaju, sledeće:
1.) Stvaranje, upravljanje, zaštitu i uspostavljanje
pravnog sistema koji se odnosi na centre u kojima su
integrisani arhivski i bibliotečki sistem, muzeji i drugi centri
kulturnog nasleđa.
2.) Uspostavljanje pravnog sistema u vezi sa
dokumentarnom, bibliografskom i kulturnom imovinom koja
se čuva u ovim centrima.
3.) Konzervaciju i obnavljanje imovine koja je
sastavni deo katalonskog bibliografskog i dokumentarnog
nasleđa.
d) Promovisanje kulture, uključujući:
1.) Promovisanje i širenje pozorišnih, muzičkih,
audio-vizuelnih, literarnih, plesnih, cirkuskih i kombinovanih
umetničkih tvorevina i produkcija koje se odvijaju u
Kataloniji.
2.) Promovisanje i širenje kulturnog, umetničkog i
spomeničkog nasleđa i centara kulturnog nasleđa u
Kataloniji.
3.) Međunarodna projekcija katalonske kulture.
arhivama, bibliotekama, muzejima i centrima kulturnog
nasleđa u vlasništvu države, a koji se nalaze u Kataloniji i
čije upravljanje država ne zadržava za sebe. Ova nadležnost,
215
u svakom slučaju, podrazumeva uređenje njihovog
funkcionisanja, organizacije i sistema zapošljavanja.
3. U radnjama koje država sprovodi u Kataloniji u
oblasti ulaganja u kulturnu imovinu i opremu, potrebno je
uspostaviti prethodni dogovor sa Generalitatom. Kada je reč
o aktivnostima koje država sprovodi u vezi sa
međunarodnom projekcijom kulture, državna Vlada i Vlada
Generalitata se dogovaraju o načinima obostrane saradnje, u
skladu sa odredbama iz Dela V ovog Estatuta.
Art. 128. Geografske oznake i oznake kvaliteta

1. Generalitat, poštujući odredbe Člana 149.1.13
Ustava, ima isključivu nadležnost kod određivanja porekla i
drugih odrednica u pogledu kvaliteta, uključujući pravni
sistem koji obuhvata njihovo utvrđivanje i donošenje, što
takođe uključuje:
a) Utvrđivanje mogućih nivoa zaštite proizvoda,
sistema i zahteva povezanih sa njima, kao i prava i obaveza
koje iz toga proizilaze.
b) Odgovornost za oznake uz poštovanje
zakonodavstva o industrijskoj svojini.
c) Regulisanje formi i zahteva u pogledu proizvodnje
i prodaje odgovarajućih proizvoda i važeći sistem
sankcionisanja.
d) Sistem upravnog organizovanja oznaka porekla, ili
oznaka kvaliteta koji se odnosi i na upravljanje i na kontrolu
proizvodnje i prodaje.
2. Ovlašćenje pomenuto u Odeljku 1 takođe uključuje
priznavanje oznaka, odobravanje propisa i sve upravne
nadležnosti u pogledu upravljanja i kontrole nad aktivnostima
u vezi sa oznakama, posebno onima koja proističu iz
mogućeg upravnog nadzora nad telima za oznake i iz
korišćenja nadležnosti sankcionisanja u vezi sa sistemom
označavanja.
3. Ako se teritorija označavanja prostire van
katalonskih granica, Generalitat koristi svoje funkcije
216
upravljanja i kontrole nad aktivnostima tela za označavanje
koje se odnose na zemljište i objekte locirane u Kataloniji
pod uslovima utvrđenim zakonom. Generalitat učestvuje u
radu tela za označavanje i koristi svoja ovlašćenja u
upravljanju.
4. Na svojoj teritoriji Generalitat ispunjava obavezu
zaštite koja proizilazi njegovog priznavanja oznake porkela
ili zaštićene georgrafseke oznake. Nadležne vlasti sarađuju
na zaštiti katalonske geografske oznake i oznake kvaliteta
van teritorije Katolonije pre relevantnih evropskih i
međunarodnih institucija za zaštitu.
Član 129. Građansko pravo

Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima
građanskog prava, sa izuzetkom onih koje Član 149.1.8
Ustava dodeljuje državi u svakom slučaju. Ova nadležnost
uključuje utvrđivanje sistema izvora građanskog prava u
Kataloniji.
Član 130. Pokretanje sudskog postupka

Generalitat ima nadležnost da diktira konkretna
pravila pokretanja sudskog postupka koja proizilaze iz
konkretne prirode materijalnog prava u Kataloniji.
Član 131. Obrazovanje

1. Generalitat ima isključivu nadležnost u
neuniverzitetskom obrazovanju, nad obrazovanjem nakon
obaveznog obrazovanja koje ne daje akademsko ili
profesionalno zvanje koje se priznaje u celoj državi i nad
obrazovnim centrima u kojima se takvo obrazovanje odvija.
neuniverzitetskom obrazovanju, u odnosu na obavezne i
neobavezne predmete koji vode akademskoj ili
profesionalnoj kvalifikaciji koja se priznaje u celoj državi i u
odnosu na obrazovanje dece koje uključuje:
217
a) Donošenje propisa za participativna i konsultativna
tela u sektorima koji su uključeni u obrazovno planiranje na
svojoj teritoriji.
b) Utvrđivanje obrazovnog sadržaja prvog ciklusa
obrazovanja dece i donošenje propisa za centre u kojima se ti
ciklusi predaju, kao i definisanje rasporeda osoblja i
kvalifikacija i specijalizacija drugog osoblja.
c) Kreiranje, organizacioni razvoj i celokupni sistem
javnih centara.
d) Inspekciju, interno ocenjivanje obrazovnog
sistema, obrazovnih inovacija i eksperimentisanja, kao i
obezbeđivanje kvaliteta obrazovnog sistema.
e) Sistem provomovisanja studija, stipendija i
grantova iz sopstvenih sredstava.
f) Stalna obuka i unapređivanje nastavnika i drugog
osoblja u obrazovnom sistemu i odobravanje direktiva za
ljudske resurse.
g) Obrazovne usluge i komplementarne aktivnosti van
programa koje se odnose na javne obrazovne centre i na
privatne obrazovne centre potpomognute javnim sredstvima.
h) Organizacione aspekti učenja na daljinu usmerenog
na studente koji završavaju obavezno obrazovanje.
3. Za pitanja koja nisu regulisana u Odeljku 2 i u vezi
sa obrazovanjem koje se pominje u pomenutom Odeljku 2,
Generalitat deli nadležnost u pogledu osnovnih aspekata
prava na obrazovanje i slobodu podučavanja u
neuniverzitetskom obrazovanju u skladu sa odredbama Člana
149.1.30 Ustava. Ovo ovlašćenje u svakom slučaju uključuje:
a) Programiranje podučavanja, njegovu definiciju i
opštu ocenu obrazovnog sistema.
b) Organizaciju obrazovnog sektora i aktivnosti
podučavanja i obrazovanja.
c) Uvođenje odgovarajućih nastavnih planova,
uključujući planiranje nastavnog programa.
d) Sistem promovisanja studija i državnih grantova i
pomoći.
218
e) Pristup obrazovanju i utvrđivanju i regulisanju
kriterijuma za upis i podučavanje studenata u obrazovnim
centrima.
f) Sistem održavanja podučavanja javnim sredstvima
u obrazovnom sistemu i centrima koja ga pružaju.
g) Zahtevi i uslovi obrazovnih centara i centara za
podučavanje.
h) Organizovanje javnih centara i privatnih centra
potpomognutih javnim sredstvima.
i) Učešće obrazovne zajednice u kontroli i upravljanju
javnim obrazovnim centrima i privatnim centrima
potpomognutim javnim sredstvima.
j) Dobijanje i gubitak statusa obrazovnog državnog
službenika za nastavnike koje zapošljavaju nadležna
obrazovna tela, razovoj njihovih osnovnih prava i obaveza,
kao i politika zapošljavanja osoblja u obrazovnoj
administraciji.
4. Generalitat u neuniverzitetskom obrazovanju ima
isključivu nadležnost nad izdavanjem i odobravanjem
državnih akademskih i profesionalnih kvalifikacija.
Član 132. Vanredne situacije i civilna zaštita

1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad
civilnom zaštitom, što u svakom slučaju uključuje
regulisanje, planiranje i implementaciju mera koje se odnose
na vanredne situacije i civilnu bezbednost i pitanja
bezbednosti, upravljanje i koordinaciju usluga civilne zaštite,
uključujući prevenciju požara i protivpožarnih usluga bez
štetnog uticaja na ovlašćenja lokalnih uprava po ovom
pitanju i uz poštovanje državnih odredaba utvrđenih u
korišćenju ovih nadležnosti u pitanjima javne bezbednosti.
2. Za pitanja vanrednih situacija i civilne zaštite koja
prelaze okvire Katalonije, Generalitat će promovisati
mehanizme saradnje sa drugim autonomnim zajednicama i sa
državom.
219
3. Generalitat ima izvršnu vlast u pitanjima operacija
spasavanja na moru u smislu određenom državnim
zakonodavstvom.
4. Generalitat učestvuje u sprovođenju aktivnosti u
vezi sa nuklearnom bezbednošću, na način na koji je to
dogovoreno sporazumima potpisanim u tu svrhu, i, tamo gde
je to celishodno, kako je utvrđeno zakonom.
Član 133. Energija i rudnici

1. Generalitat deli nadležnost u energetici. Ova
nadležnost u svakom slučaju uključuje:
a) Regulisanje aktivnosti u vezi sa proizvodnjom,
skladištenjem i transportom energije, pitanje licenci za
objekte koji u celini posluju u okviru katalonske teritorije i
inspekciju i kontrolu svih objekata lociranih u Kataloniji.
b) Regulisanje distribucije energije u Kataloniji,
pitanje licenci za predmetne objekte i inspekciju i kontrolu
svih objekata lociranih u Kataloniji.
c) Implementaciju dodatnih standarda kvaliteta za
usluge snabdevanja energijom.
d) Jačanje i upravljanje obnovljivim izvorima energije
i unapređenje energetske efikasnosti.
2. Generalitat učestvuje putem izdavanja
preliminarnog izveštaja u postupku odobravanja licence
objektima za proizvodnju i transport energije koji se nalaze i
van katalonske teritorije ili ako se energija koristi van ove
teritorije.
3. Generalitat učestvuje u regulisanju energetskog
sektora i u planiranju na državnom nivou koje se odnosi na
teritoriju Katalonije..
4. Generalitat deli nadležnost nad sistemom rudnika.
Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje regulisanje
sistema za administrativnu intervenciju i kontrolu rudinka i
rudnih resursa lociranih na teritoriji Katalonije i nad svim
rudarskim aktivnostima koje se odvijaju u Kataloniji.
220
Član 134. Sport i zabava (slobodno vreme)
1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad sportom
koja u svakom slučaju uključuje:
a) Jačanje, širenje, planiranje, koordinaciju,
sprovođenje, konsultacije, ugrađivanje i projektovanje prakse
fizičke aktivnosti i sporta u celoj Kataloniji, na svim
društvenim nivoima.
b) Organizaciju posredničkih tela u pitanjima u vezi
sa sportom.
c) Regulisanje treninga u sportu i jačanje rezultata
tehničkog treninga i elitnih sportova.
d) Utvrđivanje pravnog sistema za sportske federacije
i klubove i katalonske subjekte koji promovišu i organizuju
sportsku i fizičku aktivnost u Kataloniji i izjave o javnoj
nameni sportskih subjekata.
e) Regulisanje pitanja sportske, takmičarske i izborne
discipline subjekata koji organizuju bavljenje sportom.
f) Jačanje i promociju sportskih asocijacija.
g) Registraciju subjekata koji promovišu i
organizujuju fizičke i sportske aktivnosti sa sedištem u
Kataloniji.
h) Planiranje mreže sportskih objekata u Kataloniji i
promociju njihovog korišćenja.
i) Medicinska i zdravstvena kontrola i praćenje
pojedinaca koji se bave fizičkim i sportskim aktivnostima.
j) Regulisanje pitanja prevencije i kontrole nasilja na
javnim sportskim priredbama uz poštovanje ovlašćenja
rezervisanih za Državu u vezi sa javnom bezbednošću.
k) Obezbeđivanje zdravalja gledalaca i drugih
pojedinaca uključenih u organizovanje i obavljanje fizičke i
sportske aktivnosti, sigurnosti i kontrole zdravlja u sportskim
objektima.
l) Razvoj naučnog istraživanja u sportu.
2. Generalitat učestvuje u subjektima i telima na
državnom, evropskom i međunarodnom nivou čija je svrha
razvoj sporta.
221
3. Generalitat ima isključivo olvašćenje nad pitanjima
slobodnog vremena i ono u svakom slučaju uključuje jačanje
i regulisanje aktivnosti koje se odvijaju na teritoriji
Katalonije i pravni sistem koji se odnosi na subjekte čija su
svrha aktivnosti u slobodnom vremenu.
4. Generalitat učestvuje u subjektima i telima na
državnom, evropskom i međunarodnom nivou čija je svrha
razvoj upražnjavanja aktivnosti u slobodno vreme.
Član 135. Statistika

1. Generalitat ima isključivo ovlašćenje nad
statistikom koja je od značaja za Generalitat. Ovo ovlašćenje
u svakom slučaju uključuje:
a) Statističko planiranje.
b) Administrativnu organizaciju.
c) Stvaranje Generalitatovog sopstvenog zvaničnog
statističkom sistema.
2. Generalitat učestvuje i sarađuje u pripremi
statističkih podata na nivou nad-autonomne zajednice.
Član 136. Zapošljavanje u javnim ustanovama i osoblje

zaposleno u katalonskim javnim administrativnim telima
Uz poštovanje principa lokalne autonomije u
pitanjima zapošljavanja u javnim ustanovama, Generalitat
ima:
a) Isključivu nadležnost nad statutarnim sistemom za
osoblje zaposleno u katalonskim javnim administrativnim
telima i nad klasifikacijom i oganizacijom javnog
zapošljavanja osim u slučaju niže navedenih odredaba pod b.
b) Podeljena nadležnost u razvoju principa
organizovanja zapošljavanja u javnim ustanovama, kod
sticanja i gubitka statusa državnog službenika, stanja i prava
u administraciji, obaveza i nespojivosti osoblja zaposlenog u
telima javne administracije.
222
c) Isključivo ovlašćenje u oblasti zaključivanja
ugovora sa osobljem, u prilagođavanju liste poslova sa
potrebama administrativne organizacije i obuke osoblja.
Član 137. Stanovanje

1. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima
stanovanja, koje, u svakom slučaju, uključuje:
a) Planiranje, klalsifikovanje, upravljanje, inspekcija i
kontrola stanovanja u skladu sa društvenim potrebama i
potrebom teritorijalne ravnoteže.
b) Utvrđivanje prioriteta i cljeva u promotivnoj
aktivnosti tela katalonske javne administracije u pitanjima u
vezi sa stanovanjem i usvajanjem neophodnih mera da bi se
oni ostvraili i u javnom i u privatnom sektoru.
c) Obezbeđenje javnog smeštaja.
d) Administrativno regulisanje prodaje stambenih
jedinica i utvrđivanje zaštitnih i disciplinskih mera u ovoj
oblasti.
e) Tehnička pravila, inspekcija i kontrola kvaliteta
gradnje.
f) Pravila o pogodnosti stambenih jedinica za boravak
u njima.
g) Tehnološke inovacije i održivost primenjiva na
stanovanje.
h) Odredbe o očuvanju i održavanju kuća i njihova
primena.
2. Generalitat ima nadležnost nad zahtevima za
zgrade koji se odnose na instalisanje zajedničke
infrastrukture za telekomunikacije, emitovanje programa,
osnovne telefonske i druge kablovske usluge uz poštovanje
državnog zakonodavstva u oblasti telekomunikacija.
Član 138. Useljavanje

1. U pitanjima koja se odnose na useljavanje
Generalitat ima:
223
a) Isključivu nadležnost u pogledu prvog prijema
useljenika, što uključuje socijalno-sanitarnu pažnju i
usmeravanje.
b) Razvoj politike integrisanja za useljenik u okviru
svojih ovlašćenja.
c) Utvrđivanje i regulisanje mera potrebnih za
društveno i ekonomsko integrisanje useljenika i za njihovo
društveno učešće.
d) Zakonsko utvrđivanje referentnog okvira za prijem
i integraciju useljenika.
e) Promociju i integrisanje useljenika povratnika,
pružanje pomoći i olakšavanje njihovog povratka u
Kataloniju kroz odgovarajuće politike i mere.
odobravanju rada strancima koji su zaposleni u Kataloniji.
Ovo ovlašćenje, koje je koordinisano sa ovlašćenjem države
u pogledu ulaska i boravka stranaca uključuje:
a) Obradu i dodelu prve radne dozvole zaposlenim i
samozaposlenim radnicima.
b) Obradu i rešavanje žalbi u vezi sa slučajevima iz
gornjeg paragrafa a) i primenu sistema inspekcije i
sankcionisanja.
3. Generalitat učestvuje u odlučivanju države u vezi
sa useljavanjem koje je posebno važno za Kataloniju, i
konkretno preskriptivno učestvuje u utvrđivanju kontingenta
stranih radnika na osnovu mehanizama utvrđenih u Poglavlju
V.
Član 139. Industrija, zanatstvo, kontrola mernog sistema

i procena metala
industrijom, uz izuzetak odredaba u niže navedenom Odeljku
2. Ova nadležnost uključuje u, svakom slučaju,
klasifikovanje industrijskih sektora i procesa u Kataloniji,
bezbednost aktivnosti, objekata, opreme, procesa i
224
industrijskih proizvoda i regulisanje industrijskih aktivnosti
koje mogu imati uticaja na bezbednost ili zdravlje ljudi.
2. Generalitat deli nadležnost nad planiranjem
industrije u okviru opšteg planiranja ekonomije.
pitanjima zanatstva.
4. Generalitat ime isključivu nadležnost nad
kontrolom mernog sistema.
procenom metala.
Član 140. Infrastruktura u transportu i komunikacijama

1. Generalitat isključivu nadležnost nad svim lukama,
aerodromina, heliodromima i transportnoj infrastrukturi na
teritoriji Katalonije koja nije zakonom klasifikovana kao
infrastructure od opšteg interesa. Ovo ovlašćenje, u svakom
slučaju, uključuje:
a) Pravni sistem, planiranje i upravljanje svim lukama
i aerodromima, lučkim i aerodromskim objektima, manjim
pomorskim objektima, utovarnim terminalima u lukama i na
aerodromima i drugom transportnom infrastrukturom.
b) Upravljanje u javnom domenu potrebno da bi se
obezbedile te usluge i posebno izdavanje dozvola i davanje
koncesija u okviru luka ili aerodroma.
c) Finansijski sistem za lučke i aerodromske ulsuge i
posebno ovlašćenje za utvrđivanje tarifa i taksi i za
zaračunavanje i naplatu svih vrsta taksi i dažbina koje se
odnose na korišćenje te infrastrukture i na usluge koje ona
pruža.
d) Utvrđivanje oblasti pružanja usluga za luke i
aerodrome i utvrđivanje načina korišćenja, opreme i
komplementarnih aktivnosti u okviru lučkog ili
aerodromskog prostora ili druge transportne infrastrukture, uz
poštovanje ovlašćenja vlasnika javnog domena.
2. Generalitat učestvuje u telima nadautonomne
zajednice koja obavljaju funkcije u vezi sa transportnom
225
infrastrukturom lociranom u Kataloniji, a koja je u vlasništvu
države.
3. Klasifikacija luka, aerodroma ili transportne
infrastrukture locirane u Kataloniji kao imovine od opšteg
interesa podleže preliminarnom izveštaju Generalitata, i on
može da učestvuje u upravljanju njima ili da preuzme
odgovornost za upravljanje njima, u skladu sa odredbama
zakona.
4. Generalitat učestvuje u planiranju i programiranju
luka i aerodroma od opšteg interesa u smislu utvrđenom
državnim odredbama.
5. Generalitat ima isključivo ovlašćenje nad putnom
mrežom na celoj teritoriji Katalonije i takođe može da
učestvuje u upravljanju državne drumske mreže u Kataloniji
u skladu sa državnim odredbama. Ova nadležnost, u svakom
slučaju, uključuje:
a) Organizovanje, planiranje i integrisano upravljanje
drumskom mrežom u Kataloniji.
b) Pravni i finansijski sistem svih elemenata drumske
mreže čiji je vlasnik Generalitat.
c) Mogućnost povezivanja, bilo u okviru međusobnog
ili sa drugim transportnim infrastrukturama ili mrežama,
elemenata koji sačinjavaju drumsku mrežu u Kataloniji.
6. Generalitat ima isključivu nadležnost, u pitanjima
koja se odnose na železničku mrežu, nad infrastrukturom čiji
je vlasnik, i učestvuje u planiranju i upravljanju
infrastrukturom u vlasništvu države, a koja je locirana u
Kataloniji u skladu sa odredbama državnih propisa.
7. U skladu sa državnim odredbama, Generalitat ima
izvršnu nadležnost nad električnim komunikacijama, Ova
nadležnost, u svakom slučaju, uključuje:
a) Promovisanje postojanja minimuma usluga kojima
je pristup univerzalan.
b) Inspekcija zajedničke telekomunikacione
infrastrukture i
korišćenje odgovarajućeg ovlašćenja za sankcionisanje.
226
c) Rešavanje sukoba između emitera programa u
multipleksima, čija pokrivenost ne prelazi teritoriju
Katalonije.
d) Upravljanje registrom instalatere zajedničkih
telekomunikacionih struktura i registrom menadžera
multipleksa čija sfera aktivnosti ne prelazi teritoriju
Katalonije.
Član 141. Igre i zabava

1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad igrama,
klađenjem i kasinima kada se te aktivnosti odvijaju samo u
Kataloniji, uključujući u svakom skučaju:
a) Uvođenje i odobravanje igara i klađenja i
donošenje propisa koji se odnose na njih i na kompanije
odgovorne za upravljanje, poslovanje i upražnjavanje ovih
aktivnosti, ili za one čiji je cilj prodaja i distribucija
materijala koji se generalno odnose na igre, uključujući
kompjutersko i telematsko kockanje.
b) Donošenje propisa i kontrola koji se odnose na
prostorije, objekte i opremu koja se koristi u izvođenju ovih
aktivnosti.
c) Utvrđivanje, u okviru svojih nadležnosti, fiskalnog
sistema koji se odnosi na igre kompanija koje organizuju ove
aktivnosti.
2. Odobravanje novih formi igara i klađenja na
državnom nivou ili modifikovanje već postojećih formi
zahtevaju razgovore na relaciji Generalitat – Državna
bilateralna komisija utvrđene Poglavljem V i odlučujući
preliminarni izveštaj Generalitata.
3. Generalitat ima isključivu nadležnost nad drugim
priredbama i rekreativnim aktivnostima. Ovo ovlašćenje u
svakom slučaju uključuje sistem administrativne intervencije
i kontrole nad svim vrstama šou-programa na javnim
mestima i u javnim prostorima.
227
Član 142. Omladina
pitanjima omladine, koja, u svakom slučaju, uključuje:
a) Projektovanje, primenu i ocenu politika, planova i
programa usmerenih ka mladim ljudima.
b) Promovisanje omladinskih asocijacija, inicijativa
na ohrabrivanju učešća, međunarodne mobilnosti i
omladinskog turizma.
c) Donošenje propisa, upravljanje, intervenciju i
administrativnu kontrola nad aktivnostima i objektima
namenjenim mladim ljudima.
2. Generalitat je odgovoran za potpisivanje
sporazuma sa međunarodnim subjektima i za učešće u
međunarodnim telima sa državom, ili autonomno, ako to
propisi tog subjekta dozvoljavaju i, u svakom slučaju, za
obradu dokumenata koje izdaju međunarodni subjekti, a koji
utiču na pojedince, objekte ili subjekte u Kataloniji uz
poštovanje državnog zakonodavstva.
Član 143. Sopstveni jezik Katalonije

1. Katalonski Generalitat ima isključivu nadležnost
nad pitanjem sopstvenog jezika Katalonije. Ova nadležnost u
svakom slučaju uključuje utvrđivanje obima, korišćenja i
pravnih efekata njegovog zvaničnog statusa, kao i
lingvističke standardizacije katalonskog jezika.
2. Generalitat, kao i Conselh Generau d’Aran, je
nadležan za lingvističku standardizaciju Occitan-a, poznatog
kao Aranese u Aran-u.
Član 144. Životna sredina, prirodne oblasti i

meteorologija
1. Generalitat deli nadležnost za životnu sredinu i ima
nadležnost za utvrđivanje dodatnih pravila zaštite. Ova
zajednička nadležnost u svakom slučaju uključuje:
228
a) Utvrđivanje i donošenje propisa za instrumente
planiranja životne sredine i postupaka obrade i odobravanja
ovih instrumenata.
b) Utvrđivanje i donošenje propisa o održivosti
životne sredine, poreza i mera u oblasti istraživanja.
c) Donošenje propisa koji se odnose na prirodne
resurse, floru i faunu, bioraznovrsnost i morsku i vodenu
životnu sredinu, osim ako nije za potrebe očuvanja fonda
morske ribe.
d) Donošenje propisa u vezi sa prevencijom u
proizvodnji kontejnera i njihovog korišćenja tokom veka
trajanja, od stvaranja do pretvaranja u otpadni materijal.
e) Donošenje propisa u vezi sa prevencijom i
korigovanjem u stvaranju otpadnog materijala čije je poreklo
ili odredište u Kataloniji, upravljanjem njime i konačnim
odlaganjem.
f) Donošnje propisa u vezi sa prevencijom,
kontrolom, korekcijom, obnavljanjem i nadoknadom za
zagađenje površinskog i potpovšinskog sloja zemlje.
g) Donošenje propisa i upravljanje potapanjem u vode
u Kataloniji, i u površinske i u podzemne, koje ne prolaze
kroz drugu autonomnu zajednicu. U svakom slučaju,
Generalitat ima izvršnu vlast nad administrativnom
intervencijom kada je reč o potapanju u površinske ili
podzemne vode na njegovoj teritoriji.
h) Donošenje propisa koji se odnose na atmosfersko
okruženje i razne vrste njegovog zagađenja, saopštenja o
zagađenom atmosferskom okruženju i utvrđivanje drugih
instrumenata za kontrolu zagađenja, bez obzira na javne
vlasti nadležne za odobrenje radova, objekata ili aktivnosti
koje dovode do zagađenja.
i) Donošenje propisa u vezi sa sistemom odobravanja
i praćenja emisije gasova iz staklene bašte.
j) Unapređenje klasifikacije proizvoda, aktivnosti,
objekata, infrastrukture, procedura, proizvodnih procesa i
prakse koja ne dovodi do zagađenja životne sredine.
229
k) Prevencija, vraćanje u prvobitno stanje i
otklanjanje štete nanete životnoj sredini, kao i odgovarajući
sistem sankcija.
l) Mere zaštite vrsta i sistem sankcija.
2. Uz poštovanje odredaba Člana 149.1.23 Ustava,
Generalitat ima isključivu nadležnost nad prirodnim
oblastima. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje
donošenje propisa i davanje saopštenja o zaštiti, utvrđivanju,
planiranju i upravljanju instrumentima za prirodne prostore i
zaštićena staništa locirana u Kataloniji.
3. U slučaju prirodnih oblasti koje se prostiru van
teritorije Katalonije, Generalitat će promovisati instrumente
saradnje sa drugim autonomnim zajednicama u cilju
stvaranja, utvrđivanja, regulisanja i upravljanja tim
oblastima.
4. Proglašavanje i utvrđivanje prirodnih oblasti u
sistemu državne zaštite zahteva obavezan izveštaj
Generalitat-a Državnoj bilateralnoj komisiji. Ako je takva
oblast potpuno u okviru teritorije
Katalonije, Generalitat je odgovoran za upravljanje njome.
5. Generalitat će uspostaviti sopstvenu meteorološku
službu, dostavljaće meteorološke i klimatske informacije,
uključujući prognoze, nadzor i praćenje meteorološki rizičnih
situacija, obavljanje istraživanja u tim oblastima i
sačinjavanje klimatskih karata.
6. Generalitat koristi svoja ovlašćenja preko Corps of
Rural Agents, odgovornog za praćenje, kontrolu, zaštitu,
kompletnu prevenciju i saradnju u vezi sa upravljanjem
životnom sredinom. Članovi ovog tela imaju status agenata
vlasti i obavljaju specijalne administrativne i sudske funkcije
u okvirima utvrđenim zakonom.
Član 145. Berze i centri ugovaranja

Generalitat deli ovlašćenje u vezi sa berzama i
centrima ugovaranja lociranim u Kataloniji. Ovo ovlašćenje
uključuje u svakom slučaju:
230
a) Stvaranje, klasifikovanje, davanje dozvole i nadzor
nad berzama akcija i organizovanim sistemima pregovaranja.
b) Donošenje propisa i administrativnih izvršnih mera
za organizovanje, funkcinisanje, disciplinu i sistem
sankcionisanja tela koja upravljaju berzama akcija.
c) Kontrola nad emitovanjem, prijemom,
suspendovanjem, isključivanjem i utvrđivanje dodatnih
zahteva za prijem hartija od vrednosti o kojima će se
pregovarati isključivo na tim tržištima, kao i inspekcija i
kontrola.
d) Akreditovanje lica i subjekata za članstvo na tim
tržištima.
e) Utvrđivanje depozita koje članovi berze akcija
moraju da polože kao garanciju za operacije koje će biti
saldirane.
Član 146. Mediji i usluge audiovizuelnog sadržaja

1. U oblasti radio i televizijskih usluga, kao i kod svih
drugih usluga audiovizuelne komunikacije Generalitat ima:
a) Isključivu nadležnost nad organizovanjem pružanja
javnih usluga emitovanja programa Generalitata i usluga
javnog emitovanja na lokalnom nivou, uz poštovanje principa
lokalne autonomije.
b) Podeljenu nadležnost nad regulisanjem i kontrolom
usluga emitovanja koje koriste neki od dostupnih formata i
tehnologija usmerenih na publiku u Kataloniji i nuđenje
usluga emitovanja na teritoriji Katalonije.
2. Generalitat deli nadležnost u pitanjima medija.
3. Generalitat će promovisati lingvistički i kulturni
pluralizam Katalonije u medijima.
Član 147. otarski poslovi i javni beležnici

1. Generalitat ima izvršnu vlast nad notarskim
poslovima i nad javnim beležnicima za nepokretnu imovinu,
beležnicima u trgovinskim registrima i registrima pokretne
imovine. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje:
231
a) Imenovanje notara i trgovinskih beležnika i
beležnika pokretne imovine putem poziva, administriranje i
odlučivanje o otvorenim i ograničenim ispitima koji će biti
objavljeni i implementirani, a rezultiraće formalnim
imenovanjem. Kandidati za zvanje notara ili beležnika biće
primani na osnovu jednakih prava i dostaviće dokaz o
poznavanju katalonskog jezika i zakona u formi i obimu
utvrđenim Estatut-om i zakonom.
b) Učešće u razvoju pristupnih programa za zvanje
notara i beležnika za imovinu, trgovinu i pokretnu imovinu u
Španiji za potrebe akreditovanja za poznavanje katalonskog
zakona.
c) Utvrđivanje notarskih i beležničkih okruga,
uključujući utvrđivanje hipotekarnih distrikata i notarskih
teritorijalnih distrikata.
d) Imenovanje notarskih arhivara prema protokolu
distrikta i vođenje registara hipotekarnih izveštaja.
pitanjima koja se odnose na sistem žalbi u vezi sa
kvalifikacijom naslova ili konkretnih klauzula u katalonskom
zakonu koji moraju biti istaknuti za beležnike nepokretne
imovine, trgovinske beležnike i beležnike pokretne imovine u
Kataloniji.
3. U okviru opšteg regulisanja, Generalitat ima
izvršnu vlast nad Civilnim registrom, uključujući imenovanje
odgovornih zvaničnika, privremenog osoblja ili zamena,
izvršavanje interdisciplinarnih funkcija u odnosu na njih i
obezbeđivanje ljudskih i materijalnih resursa potrebnih za
obavljanje njihovih funkcija. Odgovorni zvaničnici podnose
dokaz o poznavanju katalonskog jezika i katalonskog zakona
u formi i obimu utvrđenim Estatutom i zakonom.
Član 148. Javni radovi

1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad javnim
radovima koji se obavljaju na teritoriji Katalonije koji nisu
klasifikovani kao radovi od opšteg interesa i koji ne utiču na
232
drugu autonomnu zajednicu. Ova nadležnost u svakom
slučaju uključuje planiranje, izgradnju i finansiranje takvih
radova.
2. Klasifikovanje da li je nešto od opšteg interesa
podleže preliminarnom izveštaju od strane Generalitata.
Generalitat učestvuje u planiranju javnih radova
kvalifikovanih da su od javnog interesa, u skladu sa državnim
zakonoma i odredbama Dela V ovog Estatuta.
3. Generalitat je odgovoran za upravljanje javnim
uslugama u okviru svoje nadležnosti koju ima za sve javne
radove koji se odvijaju u Kataloniji, a nisu kategorizovani da
su od opšteg interesa ili na koje može da utiče. U slučaju
radova klasifikovanih kao od opšteg interesa ili koji utiču na
drugu autonomnu zajednicu, sporazumi o saradnji mogu se
potpisati za upravljanje odgovarajućim uslugama.
Član 149. Teritorijalno, prostorno, obalno i urbanističko

planiranje
teritorijalnim i prostornim planiranjem. Ova nadležnost u
svakom slučaju uključuje:
a) Utvrđivanje smernica za planiranje i upravljanje
tetoritorijom i prostorom i aktivnosti koje utiču na te oblasti.
b) Utvrđivanje i regulisanje formi teritorijalnog
planiranja i procedura njihove obrade i odobravanja.
c) Utvrđivanje i regulisanje instrumenata očuvanja
prirodnih oblasti i bioloških koridora u skladu sa odredbama
Člana 144.2.
d) Planiranje buduće lokacije infrastrukture i opreme
u okviru nadležnosti Generalitata.
e) Utvrđivanje konkretnih mera za unapređenje
teritorijalne, demografske, društveno-ekonomske i ravnoteže
životne sredine.
2. Kod utvrđivanja lokacija za infrastrukturu i opremu
u vlasništvu države u Katloniji Generalitat podnosi izveštaj –
Državnoj bilateralnoj komisiji.
233
upravljanjem obalom uz poštovanje opšteg sistema javnog
domena. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje:
a) Utvrđivanje i regulisanje teritorijalnih planova za
klasifikaciju i korišćenje obale i plaža i regulisanje postupaka
za obradu i odobravanje ovih instrumenata i planova.
b) Davanje dozvola za zauzimanje i korišćenje
pomorsko-kopnenog javnog domena i posebno pitanje
izdavanja dozvola i davanja koncesija i, u svakom slučaju,
davanja koncesija za fiksne objekte u moru, uz poštovanje
izuzetaka koji se mogu utvrditi iz razloga zaštite životne
sredine u kontinentalnim i prelaznim priobalnim vodama.
c) Regulisanje i upravljanje ekonomskim i
finansijskim sistemom kojim se rukovodi pomorsko-kopneni
javni domen, pod uslovima utvrđenim opštim
zakonodavstvom.
d) Izvođenje radova i aktivnosti na katalonskoj obali koji
nisu od opšteg interesa.
4. Generalitat je odgovoran za izvođenje i upravljanje
radovima od opšteg interesa na katalonskoj obali, u skladu sa
odredbama Člana 148.
urbanističkim razvojem. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Regulisanje sistema razvoja urbanističkog zemljišta
koje u svakom slučaju uključuje utvrđivanje kriterijuma za
različite vrste zemljišta i za korišćenje zemljišta.
b) Regulisanje pravnog sistema vlasništva nad
zemljištem uz poštovanje uslova koje je država utvrdila kako
bi se garantovala ravnopravnost u korišćenju prava na
imovinu.
c) Utvrđivanje i regulisanje urbanističkog planiranja i
instrumenata upravljanja, kao i procedura za njihovu obradu i
odobrenje.
d) Politika upravljanja zemljištem i stanovanjem,
regulisanje državnog zemljišta i stanovanja i sistema
234
administrativnog intervenisanja u gradnji, urbanističkom
razvoju i korišćenju zemljišta i podzemlja.
e) Obezbeđenje legalnosti u urbanističkom razvoju,
što u svakom slučaju uključuje urbanističku inspekciju,
naloge za suspendovanje radova i licenci, mere poništenja
nelegalnih fizičkih izmena i disciplinu u urbanističkom
razvoju.
6. Generalitat deli nadležnost nad pravom dodele
imovne državi u urbanističkim eksporprijacijama u okviru
državnog zakonodavstva.
Član 150. Organizacija Uprave Generalitata

U vezi sa organizacijom svoje uprave, Generalitat
ima isključivu nadležnost nad:
a) Strukturom i regulisanjem javnih tela i menadžera,
njihovog funkcionisanja i teritorijalne koordinacije.
b) Različitim organizacionim i instrumentalnim
modalitetima za administrativno delovanje.
Član 151. Teritorijalna organizacija

Poštujući institucionalnu garanciju utvrđenu
Članovima 140. i 141. Ustava, Generalitat ima isključivu
nadležnost nad teritorijalnom organizacijom koja u svakom
slučaju uključuje:
a) Utvrđivanje, formiranje, izmene i ukidanje vladinih
tela koja čine teritorijalnu organizaciju Katalonije.
b) Formiranje, ukidanje i izmenu granica i opština i
tela lokalnih uprava manjeg teritorijalnog obima;
označavanje, utvrđivanje glavnog grada i simbola za opštine i
druga tela lokalnih uprava; nazive mesta i utvrđivanje
specijalnih sistema.
c) Utvrđivanje na osnovu zakona procedura u
odnosima subjekata lokalnih vlada i stanovništva, uz
poštovanje lokalne autonomije.
235
Član 152. Planiranje, organizovanje i promovisanje
ekonomske aktivnosti
1. Generalitat ima nadležnost da promoviše
ekonomsku aktivnost u Kataloniji.
2. Generalitat deli nadležnost nad organizovanjem
ekonomske aktivnosti u Kataloniji.
3. Generalitat može da utvrdi planiranje ekonomske
aktivnosti u okviru smernica utvrđenih opštim državnim
planiranjem.
4. Generalitat je odgovoran za razvoj i upravljanje
planiranjem opšte ekonomske aktivnosti. Ova nadležnost u
a) Implementaciju državnih planova.
b) Učešće u državnom planiranju kroz mehanizme
utvrđene u Delu V.
c) Upravljanje planovima, uključujući državna
sredstva i resurse čiji je cilj jačanje ekonomske aktivnosti pod
uslovima utvrđenim sporazumom.
Član 153. Rodne politike

Generalitat ima isključivu nadležnost nad rodnim
politikama. Uz poštovanje odredaba države u korišćenju
nadležnosti koja joj pripada po Članu 149.1.1 Ustava, ova
a) Planiranje, projektovanje, sprovođenje i kontrolu
pravila, planova i opštih smernica u vezi sa politikama prema
ženama i utvrđivanje pozitivnog delovanja radi eliminisanja
diskriminacije zasnovane na rodu koje treba uniformno
implementirati na celoj teritoriji Katalonije.
b) Promovisanje asocijacija žena koje obavljaju
aktivnosti koje se odnose na jednakost, nediskriminaciju i sa
inicijativom za učešćem.
c) Regulisanje mera i instrumenata sa ciljem
podizanja svesti o rodnom nasilju i njegovog otkrivanja i
sprečavanja, kao i regulisanje usluga i sopstvenih resursa u
236
cilju opšte zaštite žena koje su imale ili imaju iskustvo sa
ovakvom vrstom nasilja.
Član 154. Promocija i zaštita konkurencije

promovisanjem tržišne konkurencije u ekonomskim
aktivnostima koje se obavljaju uglavnom u Kataloniji.
2. Generalitat ima izvršnu nadležnost nad zaštitom
konkurencije u obavljanju ekonomskih aktivnosti koje
menjaju ili mogu da promene konkurenciju na slobodnom
tržištu na prostoru koji ne prelazi teritoriju Katalonije. Ova
a) Sprovođenje mera koje se odnose na ekonomske
procese koji utiču na konkurenciju.
b) Inspekciju i implementaciju procedure
sankcionisanja.
c) Zaštitu konkurencije u obavljanju ekonomske
aktivnosti.
osnivanjem i regulisanjem Katalonskog suda za zaštitu
konkurencije, kao nezavisnog tela sa nadležnošću nad celom
teritorijom Katalonije i koji je jedino telo odgovorno za
ekonomske aktivnosti koje se pretežno obavljaju u Kataloniji,
a koje menjaju ili mogu da izmene konkurenciju u skladu sa
uslovima utvrđenim u Odeljcima 1 i 2.
Član 155. Intelektualna i industrijska svojina

1. Generalitat de Catalunya ima isključivu izvršnu
nadležnost kada je u pitanju intelektualna svojina. Ova
a) Utvrđivanje i regulisanje, u koordinaciji sa
državnim registrom, registra prava intelektualne svojine koja
potiču iz Katalonije ili u posedu pojedinaca koji obično
borave u Kataloniji; registracija, modifikovanje ili ukidanje
tih prava i sprovođenje administrativne aktivnosti potrebne
da bi se garantovala njihova zaštita na celoj teritoriji
237
Katalonije. Generalitat treba da obaveštava državu o svim
unosima u njegov registar kako bi bili uključeni u državni
registar, kao i da sarađuje sa Državnim registrom i olakaša
razmenu informacija.
b) Odobravanje i ukidanje subjekata za kolektivno
upravljanje pravima intelektualne svojine koji pretežno
deluju u Kataloniji i kompementarna inspekcija i kontrola
zadataka u vezi sa aktivnošću tih subjekata.
2. Generalitat ima izvršnu nadležnost nad
industrijskom svojinom. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Osnivanje i regulisanje, u koordinaciji sa državnim
registrom, registra industrijske svojine za fizička i pravna
lica.
b) Pravnu i proceduralnu zaštitu naziva mesta u
Kataloniji koja se koriste u industriji.
Član 156. Zaštita ličnih podataka

Uz poštovanje garancija osnovnih prava u ovoj
oblasti, Generalitat ima izvršnu vlast nad zaštitom ličnih
podataka. Ovo u svakom slučaju uključuje:
a) Registraciju i kontrolu datoteka ili obrade ličnih
podataka koji su kreirani ili se njima upravlja u javnim
institucijama Katalonije, Upravi Generalitata, lokalnim
javnim vlastima Katalonije, autonomnim subjektima i javnim
ili privatnim pravnim subjektima koji su odgovorni
autonomnim ili lokalnim javnim vlastima ili koji pružaju
usluge ili obavljaju aktivnosti za sopstveni račun na osnovu
bilo koje forme direktnog ili indirektnog upravljanja, kao i na
univerzitetima koji čine katalonski sistem univerziteta.
b) Registracija i kontrola datoteka ili obrade ličnih
podataka koje su kreirala i kojima upravljaju fizička ili
pravna lica koja obavljaju javne funkcije u vezi sa pitanjima
koja spadaju pod nadležnost Generalitat-a ili subjekata
lokalne vlasti Katalonije, ukoliko se njihova obrada odvija u
Kataloniji.
238
c) Registracija i kontrola datoteka i obrade podataka
koje su kreirala ili kojima upravljaju javna pravna tela koja
svoje funkcije obavljaju isključivo na teritoriji Katalonije.
d) Osnivanje nezavisnog tela, imenovanog od strane
Parlamenta, da nadzire zaštitu prava na zaštitu ličnih
podataka u okviru ovlašćenja Generalitata.
Član 157. Oglašavanje

Bez štetnih posledica po trgovačko zakonodavstvo
države, Generalitat ima isključivu nadležnost nad
regulisanjem oglašavanja.
Član 158. Istraživanje, razvoj i tehnološke inovacije

1. U pitanjima koja se odnose na naučno i tehničko
istraživanje Generalitat ima isključivu nadležnost nad
sopstvenim istraživačkim centrima i objektima i nad
projektima koje finansira. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Utvrđivanje sopstvenih istraživačkih oblasti i
monitoring, kontrolu i ocenu projekata.
b) Organizaciju, funkcionisanje sistema, monitoring i
akreditaciju centara i objekata u Kataloniji.
c) Regulisanje i upravljanje grantovima i
finansijskom pomoći koju organizuje i daje Generalitat.
d) Regulisanje i profesionalnu obuku istraživačkog i
pomoćnog istraživačkog osobalja.
e) Širenje nauke i transfer rezultata.
2. Generalitat deli nadležnost nad koordinisanjem
istraživačkih centara i objekata u Kataloniji.
3. Kriterijumi saradnje između države i Generalitata
u politici istraživanja, razvoju i inovaciji se utvrđuju u okviru
odredaba Dela V. Isto tako, utvrđuju se sistemi za učešće
Generalitata u definisanju politika koje utiču na ta pitanja na
nivou EU i u drugim međunarodnim telima i institucijama.
239
Član 159. Pravni sistem, pravna procedura, javni
ugovori, eksproprijacija i odgovornost katalonskih javnih
upravnih tela
koja se odnose na pravni sistem i pravnu proceduru kojima se
rukovode javna katalonska upravna tela na koja se ne odnosi
Član 149.1.18 Ustava. Ova nadležnost uključuje:
a) Sredstva potrebna za obavljanje administratvnih
funkcija, uključujući sistem upravljanja javnom i
patrimonijalnom imovinom.
b) Kontrola, inspekcija i sankcionisanje u svim
materijalnim oblastima nad kojima Generalitat ima
nadležnost.
c) Pravila upravne procedure koja proističu iz
specifičnosti katalonskog materijalnog prava ili iz
specijalizovanih oblasti organizacije Generalitat-a.
2. Generalitat deli nadležnost u svim pitanjima koja
se odnose na pravni sistem i pravnu proceduru katalonskih
javnih upravnih tela koja nisu uključena u prethodni Odeljak
1.
3. U vezi sa ugovorima katalonskih javnih pravnih
tela, Generalitat ima:
a) Isključivu nadležnost nad organizacijom i
jurisdikcijom u pitanjima ugovaranja od strane katalonskih
javnih upravnih tela i nad pitanjima izvršenja, modifikovanja
i raskida ugovora uprave u onim pitanjima na koja se ne
odnosi Član 149.1.18 Ustava.
b) Podeljenu nadležnost u svim pitanjima koja se ne
pripisuju isključivo jurisdikciji Generalitata u skladu sa gore
navedenim pod a.
4. U pitanjima koja se odnose na prisilnu
eksproprijaciju, Generalitat ima isključivu nadležnosti da u
svakom slučaju:
a) Utvrdi slučajeve i uslove u kojima katalonska
upravna tela mogu da koriste ovlašćenje za konfiskaciju.
240
b) Utvrdi kriterijume za vrednovanje eksproprisane
imovine prema socijalnoj funkciji te imovine u skladu sa
državnim zakonodavstvom.
c) Osniva i reguliše sopstveni subjekat za potrebe
utvrđivanja poštene cene i utvrđivanje njene procedure.
5. U pitanjima nasledne odgovornosti, Generalitat
deli nadležnost u utvrđivanju uzroka koji rezultiraju
odgovornošću u vezi sa sporovima protiv Generalitata, u
skladu sa opštim sistemom odgovornosti svih javnih upravnih
tela.
6. Ovlašćenja Generalitata navedena u gornjim
Odeljcima 1, 3, 4 i 5 koristiće se u pogledu principa lokalne
autonomije.
Član 160. Sistem lokalne uprave

sistemom lokalne uprave koji, uz poštovanje principa lokalne
autonomije, uključuje:
a) Odnose između institucija Generalitata i subjekata
lokalne uprave, kao i metode organizovanja i povezivanja u
pogledu saradnje između subjekata lokalne vlasti i između
njih i uprave Generalitata, uključujući različite forme:
asocijacije, mancomunitats, konvencionalne asocijacije i
konzorcijume.
b) Utvrđivanje nadležnosti i jurisdikcije opština i
drugih subjekata lokalne vlasti u oblastima navedenim u
Članu 84.
c) Sistem državne, komunalne i nasledne imovine i
modaliteti pružanja javnih usluga.
d) Određivanje upravljačkih tela lokalne vlasti koja
osniva Generalitat i njihovo funkcionisanje i sistem
odlučivanja.
e) Sistem kojim se rukovode komplementarna tela u
organizaciji subjekata lokalne vlasti.
2. Generalitat deli nadležnost u svim pitanjim koja
nisu utvrđena gornjim Odeljkom 1.
241
koja se odnose na izborni sistem za lokalne subjekte koje
osniva, sa izuzetkom onih koja su garantovana Ustavom.
Član 161. Religiozni subjekti

religioznim subjektima koji deluju u Kataloniji. Ova
nadležnost u svakom slučaju uključuje regulisanje i
utvrđivanje mehanizama saradnje za obavljanje njihovih
aktivnosti u okviru jurisdikcije Generalitata.
slobodom ispovedanja. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Učešće u upravljanju Državnim registrom
religioznih subjekata za crkve, konfesije i religiozne
zajednice koje obavljaju svoje aktivnosti u Kataloniji pod
b) Zaključivanje sporazuma i konvencija o saradnji sa
crkvama, konfesijama i religioznim zajednicama
registrovanim u Državnom registru religioznih subjekata u
okviru jurisdikcije Generalitata.
c) Promovisanje, razvoj i ispunjenje, u okviru
jurisdikcije Generalitata, sporazuma i konvencija potpisanih
od strane države i crkava, konfesija i religioznih zajednica
registrovanih u Državnom registru religioznih subjekata.
3. Generalitat sarađuje u telima na državnom nivou
kojima su dodeljene funkcije u vezi sa religioznim
subjektima.
Član 162. Zdravstvena briga, javno zdravlje,

farmaceutski propisi i farmaceutski proizvodi
zdravstvene brige i javnog zdravlja nad organizacijom,
internim funkcionisanjem, ocenom, inspekcijom i kontrolom
zdravstvenih centra, usluga i ustanova.
242
2. Generalitat klasifikuje farmaceutske proizvode na
osnovu Člana 149.1.16 Ustava.
3. Generalitat deli nadležnost u svakom slučaju u
sledećim obalstima:
a) Klasifikovanje, planiranje, utvrđivanje, regulisanje
i sprovođenje odredaba koje se odnose na javno, socijalno i
mentalno zdravlje i usluge na svim nivoima za sve građane.
b) Klasifikovanje, planiranje, utvrđivanje, regulisanje
i sprovođenje mera i aktivnosti u cilju očuvanja, zaštite i
promocije javnog zdravalja u svim oblastima, uključujući
zdravlje na poslu, zdravlje životinja koje ima uticaj na
ljudsko zdravlje, zdravu hranu, zdravlje okruženja i
epidemiološku budnost.
c) Planiranje resursa za zdravstvenu brigu koje
obezbeđuje država i koordinisanje privatne aktivnosti u
oblasti zdravstvene brige sa javnim sistemom zdravstvene
brige.
d) Specijalizovana obuka u oblasti zdravstvene brige
koja uključuje centre za akreditaciju i ocenu; planiranje
zapošljavanja; učešće u pripremi procedura selekcije i
upravljanje programima obuke za struke i za drugu
specifičnu obuku, izdavanje diploma za oblasti specifične
obuke.
e) Statutarni sistem i obuka osoblja koje pruža usluge
u sistemu usluga javne zdravstvene brige.
4. Generalitat učestvuje u planiranju i državnom
koordinisanju pitanja zdravstvene brige u skladu sa
odredbama Dela V.
5. Generalitat ima izvršnu vlast nad državnim
zakonodavstvom koje se odnosi na farmaceutske proizvode.
Član 163. Privatna bezbednost

Generalitat primenjuje državno zakonodavstvo u
243
a) Davanje dozvola kompanijama za privatnu zaštitu
sa sedištem u Kataloniji čija oblast aktivnosti ne prelazi
teritoriju Katalonije.
b) Inspekcija i sankcionisanje aktivnosti privatne
zaštite koje se obavljaju u Kataloniji.
c) Davanje dozvola centrima za obuku osoblja za
pružanje privatne zaštite.
d) Koordinisanje privatne bezbednosti i istražnih
usluga sa policijom Generalitata i lokalnom policijom
Katalonije.
Član 164. Javna bezbednost

1. U pitanjima javne bezbednosti, Generalitat je, u
skladu sa državnim zakonodavstvom, odgovoran za:
a) Planiranje i regulisanje sistema javne bezbednosti
za Kataloniju i za organizovanje lokalne policije.
b) Osnivanje i organizaciju policijskih snaga
Generalitata - Mossos d’Esquadra.
c) Kontrolu saobraćaja i budnost.
2. Generalitat ima vrhovnu komandu nad svojim
policijskim snagama – Mossos d’Esquadra i koordiniše
aktivnosti lokalne policije.
3. U okviru državnog zakonodavstva koje se odnosi
na bezbednost, Generalitat ima izvršnu vlast koju mu je
dodelila država i to su u svakom slučaju:
a) Upravljačke funkcije nad korišćenjem prava
okupljanja i demonstriranja.
b) Usaglašenost sa odredbama koje se odnose na
konzervaciju prirode, životne sredine i vodnih resursa.
4. Generalitat učestvuje preko Odobra za bezbednost,
sa jednakom zastupljenošću Generalitata i države kojim
predsedava Predsednik Generalitata, u koordinaciji
bezbednosnih politika i aktivnosti države i katalonskih
policijskih snaga, kao i u razmeni informacija na
međunarodnom nivou i u saradnji i pružanju pomoći
policijskim vlastima u drugim državama. U dogovoru sa
244
državom, Generalitat je zastupljen u radnim grupama koje
sarađuju sa policijm drugih zemalja u kojima učestvuje i
država.
5. Aktivnosti policijskih snaga Generalitata, Mossos
d’Esquadra, se odvijaju na celoj katalonskoj teritoriji i one
obavljaju funkcije policijskih snaga u sledećim oblastima:
a) Javna sigurnost i javni red.
b) Administrativno održavanje reda, uključujući i ono
koje proističe iz državnih propisa.
c) Sudsko održavanje reda i krivična istraga,
uključujući različite forme organizovanog kriminala i
terorizma pod uslovima utvrđenim zakonom.
Član 165. Socijalna sigurnost

1. Uz poštovanje principa jedinstva ekonomske
patrimonije i finansijske solidarnosti socijalne sigurnosti,
Generalitat deli nadležnost nad pitanjima socijalne
sigurnosti. Ova nadležnost uključuje:
a) Implemenatciju državnog zakonodavstva uz
izuzetak pravila koja čine ekonomski sistem.
b) Upravljanje ekonomskim sistemom socijalne
sigurnosti.
c) Organizacija i upravljanje imovinom i uslugama
koje predstavljaju zdravstvenu brigu i socijalne usluge
sistema socijalne sigurnosti u Kataloniji.
d) Organizacija i sprovođenje administrativne
jurisdikcije nad institucijama, kompanijama i fondacijama
koje sarađuju sa sistemom socijalne sigurnosti u pitanjima
pomenutim pod c, kao i koordiancija aktivnosti na prevenciji
rizika na radnom mestu koje u Katloniji sprovode zdravstveni
fondovi za nesreće na radnom mestu i profesionalne bolesti.
e) Priznavanje i upravljanje nekontributivnim
penzionim fondovima.
f) Koordinacija aktivnosti zdravstvenog sistema
povezanih sa službom socijalne sigurnosti.
245
2. Generalitat može da organizuje i da upravlja, u tom
cilju i na svojoj teritoriji, svim službama koje se bave gore
navedenim pitanjima i da obavlja nadzor nad institucijama,
subjektima i fondacijama u oblasti zdravstvene i socijalne
sigurnosti, uz izuzetak inspekcije na visokom nivou, što je
rezervisano za državu.
Član 166. Socijalne službe, volonteri, maloletnici i

promovisanje porodice
socijalnim službama. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Regulisanje i organizovanje aktivnosti socijalnih
službi, tehničke pomoći socijalnih službi i plaćanja u formi
socijalnih dodataka ili kao dopune drugim sistemima
socijalne pomoći.
b) Regulisanje i organizovanje subjekata, službi i
javnih i privatnih institucija koje pružaju socijalnu pomoć u
Kataloniji.
c) Regulisanje i odobravanje konkretnih planova i
programa koji se odnose na siromašne i socijalno ugrožene
pojedince i grupe.
d) Nadzor i kontrola sistema dodatne privatne
socijalne zaštite.
2. Generalitat ima isljučivu nadležnost nad
volonterima. Ova nadležnost uključuje u svakom slučaju:
definisanje aktivnosti i regulisanje i promociju aktivnosti
koje podržavaju solidarnost volonterskih aktivnosti koje se
sprovode individualno ili preko javnih ili privatnih institucija.
3. U vezi sa maloleticima, Generalitat ima:
a) Isključivu nadležnost nad zaštitom maloletnika
koja u svakom slučaju uključuje regulisanje sistema zaštite i
javnih institucija za zaštitu i starateljstvo nad bespomoćnim i
ugroženim maloletnicima i maloletnicima prestupnicima, uz
poštovanje krivičnog zakonodavstva u poslednjem slučaju.
246
b) Generalitat učestvuje u pripremi i reformi
kaznenog i procesnog zakonodavstva koje se utiče na
ovlašćenja u vezi sa maloletnicima.
promocijom porodice i dece. Ovo u svakom slučaju uključuje
mere socijalne zaštite i njihovu implementaciju.
Član 167. Simboli Katalonije

Generalitat ima isključivu nadležnost nad
regulisanjem, oganizacijom, osmišljavanjem i čuvanjem
simbola Katalonije u skladu sa odredbama ovog Estatuta.
Član 168. Sistem zatvora

funkcionisanjem sistema zatvora u skladu sa državnim
zakonima. Ovo u svakom slučaju uključuje:
a) Kapacitet za donošenje odredaba kojima se
zakonski propisi prilagođavaju društvenoj realnosti
Katalonije.
b) Celokupno upravljanje aktivnostima u vezi sa
zatvorima u Kataloniji, a posebno usmeravanje,
organizovanje, funkcionisanje, planiranje i inspekcija
institucija za izdržavanje kazni bilo koje vrste u Kataloniji.
c) Planiranje, gradnja i obnavljanje zatvorskih
objekata lociranih u Kataloniji.
d) Administriranje i upravljanje imovinom i
objektima dodeljenim katalonskoj upravi za zatvore i svim
drugim materijalnim resursima koji su joj dodeljeni.
e) Planiranje i organizovanje plaćenog rada zatvorske
populacije i implementacija mera koje su alternativa zatvoru i
mera reintegracije.
2. Generalitat može da podnosi izveštaje u proceduri
za pomilovanje.
247
Član 169. Transport
1. Generalitat ima isključivu naldežnost nad
kopnenim transportom putnika i robe drumom, železnicom,
kablovskim putem koji se odvija potpuno u okviru katalonske
teritorije, bez obzira na to ko je vlasnik infrastrukture. Ova
a) Regulisanje, planiranje, upravljanje i inspekciju
usluga i aktivnosti.
b) Regulisanje administrativnog nadzora nad
obavljanjem transportnih aktivnosti.
c) Regulisanje gradskog transporta i povremenih
trensportnih usluga za putnike u turističkim vozilima.
d) Posebno regulisanje turističkog prevoza, školskog
prevoza ili prevoza maloletnika, prevoza za potrebe
zdravstva, pogreba, opasne ili kvarljive robe i drugog
transpota koji zahteva posebne sisteme uz poštovanje
ovlašćenja države u oblasti javne bezbednosti.
e) Regulisanje sistema posredovanja u pitanjima
transporta.
f) Nadležnost određivanja cena kopnenog trasnporta.
2. Integrisanje transportnih ruta ili usluga koje su
potpuno u okviru teritorije Katalonije u više linijske nivoe i
usluge zahteva preliminarni izveštaj Generalitata.
3. Generalitat učestvuje u utvrđivanju železničkih
usluga koje obezbeđuju povezivanje sa drugim autonomnim
zajednicama ili sa međunarodnim saobraćajem u skladu sa
odredbama Dela V.
transportnim, logističkim i distributivnim centrima lociranim
u Kataloniji, uključujući:
a) Centre za distribuciju informacija i tereta.
b) Stanice za drumski transport.
operaterima u aktivnostima koje se odnose na organizaciju
transporta, logistiku i distribuciju u Kataloniji.
248
6. Uz poštovanje nadležnosti države u oblasti
trgovačke mornarice i luka, Generalitat ima isključivu
nadležnost u pomorskom i rečnom transportu koji se odvija u
potpunosti u okviru teritorije Katalonije, uključujući:
a) Regulisanje, planiranje i upravljanje pomorskim i
rečnim putničkim transportom.
b) Administrativnu superviziju pružanja usluga i
obavljanja aktivnosti koje se odnose na pomorski i rečni
transport.
c) Zahteve u pogledu obavljanja te aktivnosti.
Član 170. Rad i radni odnosi

rada i radnih odnosa. Ova nadležnost u svakom slučaju
uključuje:
a) Radne odnose i uslove rada.
b) Politike aktivnog zapošljavanja koje uključuju
obuku lica koja traže posao i aktivnih radnika, kao i
upravljanje dotacijama. Generalitat učestvuje i u planovima
ili aktivnostima obuke van teritorije Katalonije.
c) Profesionalne kvalifikacije u Kataloniji.
d) Posredovanje u zapošljavanju, što uključuje
regulisanje, odobravanje i kontrolu agencija za zapošljavanje
sa sedištem u Kataloniji.
e) Kolektivno pregovaranje i registraciju kolektivnih
ugovora.
f) Procedure regulisanja zaposlenja i administrativne
aktivnosti u kolektivnim transferima između cenatra rada
lociranih u Kataloniji.
g) Sprečavanje rizika na radu i obzbeđivanje zdravlja
i sigurnosti na radu.
h) Nadležnost izricanja sankcija za narušavanje
društvenog reda u okviru svoje jurisdikcije.
i) Utvrđivanje minimalnih usluga u slučaju štrajkova
u Kataloniji.
249
j) Obezbeđivanje legalnosti i, ako je potrebno,
naknadno registrovanje kolektivnih ugovora za kompanije
koje posluju isključivo u Kataloniji.
k) Mirenje u radnim sporovima, posredovanje i
instrumenti arbitraže.
l) Priprema kalendara praznika za celu teritoriju
Katalonije.
2. Generalitat ima isključivu nadležnost nad javnom
inspekcijom u svim pitanjima regulisanim ovim Članom. U
tom smislu, državni službenici u telima koja obavljaju ovu
funkciju su strukturno i funkcionalno odgovorni
Generalitatu. Formule koje garantuju efektivno obavljanje
funkcije inspekcije u društvenoj sferi utvrđuju se pomoću
mehanizama saradnje određenim u Delu V.
Član 171. Turizam

Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima
turizma. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje:
a) Organizaciju i planiranje turističkog sektora.
b) Promociju turizma koja uključuje potpisivanje
sporazuma sa organizacijama iz inostranstva i otvaranje
kancelarija u inostranstvu.
c) Regulisanje i klasifikaciju turističkih kompanija i
organizacija i upravljanje mrežom turističkih organizacija u
vlasništvu Generalitata.
U cilju olakšavanja koordinacije između ovih
organizacija i onih iz državne mreže Paradores #acionales
lociranih u Kataloniji, Generalitat učestvuje, pod uslovimapa
utvrđenim državnim zakonom, u
upravljačkim telima Paradores de Turismo de España.
d) Regulisanje posebnih prava i obaveza korisnika i
davalaca turističkih usluga i alternativnih sredstava rešavanja
sukoba.
e) Podučavanje i obuka u turizmu koji ne vode
zvaničnoj kvalifikaciji.
250
f) Utvrđivanje kriterijuma, regulisanje uslova,
implementacija i kontrola nad javnim sredstvima za pomoć u
promociji turizma.
Član 172. Univerziteti

1. U pitanjima univerzitetskog obrazovanja,
Generalitat ima isključivu nadležnost, bez štetnih posledica
po autonomiju univerziteta, nad:
a) Planiranjem i koordinacijom katalonskog
univerzitetskog sistema u okviru generalne koordinacije.
b) Odlučivanjem o osnivanju javnih univerziteta i
davanjem dozvola privatnim univerzitetima.
c) Odobravanjem statuta javnih univerziteta i pravila
organizovanja i funkcionisanja privatnih univerziteta.
d) Koordinisanjem procedura upisa na univerzitete.
e) Pravnim okvirom za sopstvene kvalifikacije
univerziteta, u skladu sa principima autonomije univerziteta.
f) Sopstvenim finansiranjem univerziteta, i, tamo gde
je celishodno, upravljanjem državnim sredstvima za
univerzitetsko obrazovanje.
g) Regulisanjem i upravljanjem sistemom sopstvenih
grantova i donacija i, tamo gde je celishodno, regulisanjem i
upravljanjem državnim sredstvima u ovoj oblasti.
h) Sistemom nadoknade nastavnom i istraživačkom
osoblju zaposlenom na univerzitetima i utvrđivanjem dodatne
nadoknade za nastavno osoblje sa stalnim zaposlenjem u
javnim ustanovama.
2. Generalitat deli nadležnost, bez štetnih posledica
po autonomiju univerziteta, u onim pitanjima univerzitetskog
obrazovanja koja nisu pomenuta u gornjem Odeljku 1, koja u
a) Regulisanje zahteva u pogledu osnivanja i
priznavanja univerziteta i univerzitetskih centara i
priključivanje tih centara univerzitetima.
251
b) Pravni sistem za organizovanje i funkcionisanje
javnih univerziteta, uključujući upravljačka i predstavnička
tela.
c) Dodeljivanje ili oduzimanje naziva javnog ili
privatnog nastavnog centra koji daje zvanične univerzitetske
kvalifikacije i osnivanje, promene i ukidanje univerzitetskih
centara na javnim univerzitetima, priznavanje tih centara od
strane privatnih univerziteta, uvođenje i ukidanje nastavnih
predmeta.
d) Regulisanje sistema upisa na univerzitete.
e) Regulisanje sistema angažovanja ugovornog i
stalno zaposlenog nastavnog i istraživačkog osoblja.
f) Ocena i obezbeđenje izvrsnosti i kvaliteta
univerzitetskog obrazovanja, kao i nastavničkog i
istraživačkog osoblja.
3. Izvršna vlast u pogledu dodele zvaničnih
univerzitetskih kvalifikacija.
Član 173. Video i zvučni nadzor i snimanje

Generalitat je odgovoran za upotrebu video i zvučnog
nadzora, snimanja i sličnih sredstava koje koristi katalonska
policija ili privatne kompanije ili institucije u javnoj sferi.
Generalitat koristi ovu nadležnost uz poštovanje osnovnih
prava.
252
DEO V. ISTITUCIOALI ODOSI
GEERALITATA
POGLAVLJE I. ODOSI GEERALITAT-A SA

DRŽAVOM I DRUGIM AUTOOMIM
ZAJEDICAMA

1. Generalitat i država se uzajamno pomažu i
sarađuju kada je to nophodno u korišćenju svojih nadležnosti
i odbrani svojih interesa.
2. Generalitat može da upostavi saradnju sa drugim
autonomnim zajednicama radi utvrđivanja zajedničkih
politika, efektivnog korišćenja nadležnosti i bavljenja
pitanjima od zajedničkog interesa, posebno kada su ona po
obimu nadteritorijalna. Generalitat pruža neophodnu pomoć
drugim autonomnim zajednicama u cilju efektivnog
korišćenja njihovih nadležnosti.
3. Generalitat učestvuje u odlučivanju, telima i
procedurama države koji utiču na njegove nadležnosti u
skladu sa odredbama ovog Estatuta i zakona.
ODELJAK JEDA. SARADJA SA DRŽAVOM I

DRUGIM AUTOOMIM ZAJEDICAMA
Član 175. Instrumenti saradnje između Generalitata i

države
1. U okviru njihovih oblasti nadležnosti, Generalitat i
država mogu da potpisuju konvencije o saradnji i da koriste
druge instrumente saradnje koji se smatraju odgovarajućim
za ostvarenje ciljeva od zajedničkog interesa.
2. Generalitat takođe sarađuje sa državom preko
multilateralnih tela u oblastima i pitanjima od zajedničkog
interesa.
253
Član 176. Efekti saradnje Generalitata i države
1. Učešće Generalitat-a u bilateralnim i
multilateralnim telima i mehanizmima saradnje sa državom i
sa drugim autonomnim zajednicama ni na koji način ne
menja odgovornost za nadležnosti.
2. Generalitat nije obavezan odlukama donetim u
okviru mehanizama multilateralne dobrovoljne saradnje sa
državom i drugim autonomnim zajednicama za koje nije
iskazao svoju saglasnost.
3. Generalitat može da izrazi rezerve prema
sporazumima zaključenim u okviru mehanizama
multilateralne dobrovoljne saradnje kada su ti sporazumi
sačinjeni bez njegove saglasnosti.
Član 177. Sistem konvencija između Generalitat-a i

države
1. Pravni sistem koji reguliše konvencije koje
potpisuje Generalitat, a koji se odnosi na Generalitat,
utvrđuje se aktom Parlamenta.
2. Konvencije koje su potpisali Vlada Generalitata i
državna Vlada objavljuju se u Diari Oficial de la Generalitat
de Catalunya u roku od mesec dana od potpisivanja. Datum
objavljivanja konvencije u Boletín Oficial del Estado
utvrđuje početak njene primenjivosti u odnosu na treće
strane.
Član 178. Konvencije i sporazumi sa drugim autonomnim

zajednicama
1. Generalitat može da potpisuje konvencije i
ugovore o saradnji sa drugim autonomnim zajednicama.
2. Konvencije i sporazumi sa drugim autonomnim
zajednicama, mogu da se odnose, između ostalog, na
stvaranje zajedničkih tela i utvrđivanje zajedničkih projekata,
planova i programa.
3. Zakljčivanje konvencija i sporazuma zahteva
prethodno odobrenje Parlamenta samo u slučajevima kada to
254
utiče na zakonodavnu vlast. U drugim slučajevima, Vlada
informše Parlament o potpisivanju konvencija i sporazuma u
roku od mesec dan od datuma potpisivanja.
4. O konvencijama o saradnji koje Generalitat potpiše
sa drugim autonomnim zajednicama obaveštava se Cortes
Generales i one stupaju na snagu šezdeset dana od tog
obaveštenja, ukoliko Cortes Generales ne odluči da ih treba
klasifikovati kao sporazume o saradnji koji zahtevaju
prethodno odobrenje, kao što je navedeno u Članu 145.2
Ustava.
5. Konvencije i sporazumi koje Generalitat potpiše sa
drugim autonomnim zajednicama objavljuju se u roku od
četrdeset pet dana, odnosno jednog meseca, računajući od
datuma potpisivanja u Diari Oficial de la Generalitat de
Catalunya.
ODELJAK DVA. UČEŠĆE U DRŽAVIM

ISTITUCIJAMA KOJE DOOSE ODLUKE I
UTVRĐUJU PROCEDURE
Član. 179. Pojavljivanje senatora pred Parlamentom

Senatori izabrani u Kataloniji i oni koji predstavljuju
Generalitat u Senatu mogu da se pojave pred Parlamentom
na sopstveni zahtev radi izveštavanja o svojim aktivnostima u
Senatu u skladu se uslovima iz Poslovnika Parlamenta.
Član 180. Imenovanje članova Ustavnog suda i

Generalnog saveta sudske vlasti
Generalitat učestvuje u procesima za imenovanje
sudija Ustavnog suda i članova Generalnog saveta sudske
vlasti pod uslovima utvrđenim zakonom, ili, ako je
celishodno, na osnovu parlamentarnih propisa.
Član. 181. Učešće u generalnom regulisanju ekonomske

aktivnosti
255
Generalitat učestvuje u državnom procesu
odlučivanja koji se odnosi na generalnu organizaciju
ekonomske aktivnosti u okviru odredaba Člana 131.2 Ustava
Član 182. Imenovanje predstavnika u ekonomskim i

društvenim telima
1. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesu
imenovanja članova upravljačkih tela u Španskoj banci,
Komisiji nacionalne berze akcija i Komisiji za tržište
telekomunikacija, subjektima koji mogu da ih zamene i
drugim državnim subjektima koji imaju regulatorne funkcije
u pitanjima od ekonomskog i društvenog zanačaja, a koja
utiču na ovlašćenja Generalitata, pod uslovima utvrđenim
važećim
zakonodavstvom.
2. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesima
imenovanja članova ekonomskih ili energetskih subjekata,
finansijskih institucija i javnih državnih kompanija sa
nadležnostima na teritoriji Katalonije, koja nisu predmet
transfera, pod uslovima utvrđenim važećim zakonima.
3. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesima
imenovanja članova Računovodstvenog suda, Ekonomskog i
društvenog saveta, Poreske agencije, Nacionalne komisije za
energiju, Španske agencije za zaštitu podataka, Saveta radija
i televizije, subjekata koji mogu da ih zamene i subjekata
osnovanih u tim oblastima u skladu sa uslovima utvrđenim
važećim zakonima.
4. Ako priroda subjekta to zahteva i ako je njegova
centrala u Kataloniji, Generalitat može da zahteva od države
da formira teritorijalne delegacije tela pomenutih u Odeljku
1.
256
ODELJAK TRI. GEERALITAT – DRŽAVA
BILATERALA KOMISIJA
Član 183. Funkcije i sastav Generalitata – Državne

bilateralne komisije
1. U skladu da principima utvrđenim Članovima 3.1 i
174, Generalitat – Državna bilateralna komisija je opšti i
stalni okvir odnosa između Vlade Generalitata i Vlade
države čija je svrha sledeća:
a) Učešće i saradnja Generalitata u korišćenju
državnih ovlašćenja koja se odnose na autonomiju
Katalonije.
b) Razmena informacija u utvrđivanje, kada je to
celishodno, mehanizama saradnje u okviru relevantnih javnih
politika u pitanjima od zajedničkog interesa.
2. Funkcije Generalitata – Državne bilateralne
komisije su da inicira, predlaže i, ako je potrebno, zaključuje
sporazume utvrđene ovim Estatut-om i generalno, u sledećim
oblastima:
a) Državni zakoni kojima se jedinstveno određuje
raspodela ovlašćenja između države i Generalitata.
b) Planiranje opšte ekonomske politike centralne
Vlade u svim pitanjima koja jedinstveno određuju interese i
ovlašćenja Generalitata, i primena i razvoj te politike.
c) Promovisanje odgovarajućih mera na unapređenju
saradnje između države i Generalitata i obezbeđivanje
efektivnijeg korišćenja relevantnh ovlašćenja u oblastima od
zajedničkog interesa.
d) Sukobi nadležnosti koji se javljaju između dve
strane i predlaganje, kada je to celishodno, mera za njihovo
rešavanje.
e) Ocena funkcionisanja mehanizama saradnje
utvrđenih između države i Generalitata i predlaganje mera za
poboljšanje saradnje.
f) Predlaganje liste ekonomskih tela, finansijskih
institucija i državnih kompanija u koje Generalitat može da
257
imenuje svoje predstavnike, kao i modaliteta i načina takvog
predstavljanja.
g) Monitoring evropske politike kako bi se obezbedila
efektivnost učešća Generalitata u poslovima Evropske unije.
h) Monitoring spoljnih aktivnosti države koje utiču na
ovlašćenja Generalitata
i) Pitanja od zajedničkog interesa definisana zakonom
ili pokrenuta od jedne od strana.
3. Generalitat – Državna bilateralna komisija je
sačinjena od jednakog broja predstavnika države i
Generalitata. Njome naizmenično predsedava svaka od dve
strane tokom perioda od jedne godine. Komisija ima stalni
sekretaijat i može da formira potkomitete i komitete, uz
zavisnosti od potrebe. Bilateralna komisija priprema godišnji
izveštaj koji se dostavlja državnoj vladi, vladi Generalitatu i
Parlamentu.
4. Generalitat – Državna bilateralna komisija održava
plenarne sednice dva puta godišnje i uvek kada bilo koja od
strana zahteva održavanje sastanka.
5. Interno regulisanje i funkcionisanje Generalitata –
Državne bilateralne komisije je stvar dogovora dveju strana.
POGLAVLJE II. ODOSI GEERALITATA I

EVROPSKE UIJE

Generalitat učestvuje pod uslovima određenim
Estatutom i zakonima države u poslovima koji se odnose na
Evropsku uniju i koji utiču na ovlašćenja i interese
Katalonije. .
Član 185. Učešće u ugovorima Evropske unije

1. Generalitat će biti informisan od strane državne
vlade o inicijativama za reviziju ugovora Evropske unije i o
procesima potpisivanja i ratifikovanja koji slede nakon toga.
258
Vlada Generalitata i Parlament saopštavaju državnoj vladi i
Cortes Generales, primedbe koje smatraju bitnima za to.
2. Državna vlada može da uključi predstavnike
Generalitata u špansku delegaciju koja učestvuje u procesu
revizije i pregovaranja o prvobitnim ugovorima i o usvajanju
novih ugovora, u pitanjima koja utiču na isključive
nadležnosti Generalitata.
Član 186. Učešće u formiranju stava države

1. Generalitat učestvuje u formiranju stavova države
pred Evropskom unijom, posebno pred Savetom ministara, u
pitanjima koja se odnose na nadležnosti ili interese
Katalonije pod uslovima utvrđenim ovim Estatutom i
zakonima koji se odnose na ova pitanja.
2. Generalitat učestvuje bilateralno u formiranju
stavova države u onim poslovima Evropske unije koji
ekskluzivno utiču na njega. U drugim slučajevima, učešće se
odvija u okviru multilateralnih procedura koje se utvrđuju.
3. Stav koji iznese Generalitat je odlučujući za
formiranje stava države ako utiče na njegova ekskluzivna
ovlašćenja i ako evropski predlog ili inicijativa mogu da
dovedu do posebno važnih finansijskih ili administrativnih
posledica po Kataloniju. U ostalim slučajevima, ovakav stav
se iznosi pred državu.
4. Država dostavlja Generalitatu kompletne ažurirane
informacije o inicijativama i predlozima prezentovanim
Evropskoj uniji. Vlada Generalitata i katalonski Parlament
saopštavaju državnoj Vladi i Cortes Generales, ako je
potrebno, primedbe i predloge koje smatraju važnim za ove
inicijative i predloge.
Član 187. Učešće u evropskim institucijama i telima

1. Generalitat učestvuje u španskim delegacijama u
Evropskoj uniji koje se bave poslovima u okviru
zakonodavne vlasti Generalitata i posebno u Savetu
259
ministara i konsultativnim telima i telima za izradu
dokumenata Sveta i Komisije.
2. U oblastima koje spadaju u isključive nadležnosti
Generalitata, učešće utvrđeno u Odeljku 1 omogućava
Generalitatu, na osnovu preliminarnog sporazuma, da
učestvuje i predsedava tim telima u skladu sa važećim
propisima.
3. Generalitat, zajedno sa državom učestvuje u
imenovanju predstavnika u okviru stalnog predstavljanja
države u Evropskoj uniji.
4. Parlament može da utvrdi odnose sa Evropskim
parlamentom u oblastima od zajedničkog interesa.
Član 188. Učešće u nadziranju principa supsidijarnosti i

proporcionalne zastupljenosti
Parlament učestvuje u procesima nadziranja principa
supsidijarnosti i proporcionalnosti utvrđenim principima
zakona Evropske unije u vezi sa predlozma evropskog
zakonodavstva ako ti predlozi utiču na ovlašćenja
Generalitata.
Član 189. Razvoj i primena zakona Evropske unije

1. Generalitat implementira zakon Evropske unije u
okviru svoje nadležnosti. Postojanje evropskih propisa ne
menja unutrašnju podelu vlasti utvrđenu Ustavom i ovim
Estatutom.
2. Ako implementacija zakona Evropske unije
zahteva usvajanje internih mera koje prelaze teritoriju
Katalonije, a koje nadležne autonomne zajednice ne mogu da
usvoje na osnovu mehanizama saradnje i koordinacije,
država konsultuje Generalitat o ovim okolnostim pre
usvajanja tih mera. Generalitat učestvuje u telima koja
usvajaju ove mere ili, ukoliko učešće nije moguće, objavljuje
preliminarni izveštaj.
260
3. U slučaju da Evropska unija donese zakone koji
zamenjuju osnovne državne propise, Generalitat može da
usvoji razvojno zakonodavstvo na osnovu evropskih pravila.
Član 190. Upravljanje evropskim fondovima

Generalitat je odgovoran za upravljanje evropskim
fondovima u pitanjima u okviru svoje nadležnosti, pod
uslovima utvrđenim Članovima 114 i 210.
Član 191. Spor pred Sudom pravde

1. Generalitat ima pristup Sudu pravde Evropske
unije u okviru uslova utvrđenim evropskih propisima.
2. Vlada Generalitata može da zahteva od državne
vlade da povede spor pred Sudom prave Evropske unije radi
zaštite legitimnih interesa i ovlašćenja Generalitata.
Generalitat sarađuje u zakonskoj odbrani.
3. Odbijanje državne Vlade da pokrene traženi spor
mora biti opravdano i odmah saopšteno Generalitatu.
Član 192 Delegacija Generalitata u Evropskoj uniji

1. Generalitat može da formira delegaciju kako bi
bolje branio svoje interese pred institucijama Evropske unije.
POGLAVLJE III. AKTIVOSTI GEERALITATA U

IOSTRASTVU

1. Generalitat će jačati spoljnu projekciju Katalonije i
promovisati njene interese uz poštovanje ovlašćenja države u
spoljnim poslovima.
2. Generalitat ima kapacitet sprovođenja aktivnosti sa
spoljnom projekcijom koji proizilazi direktno iz njegovih
ovlašćenja, bilo neposredno ili preko tela Opšte uprave
države.
261
Član 194. Kancelarija u inostranstvu
U cilju promovisanja interesa Katalonije, Generalitat
može da otvori kancelarije u inostranstvu.
Član 195. Sporazumi o saradnji

U cilju promovisanja interesa Katalonije, Generalitat
može da potpisuje sporazume o saradnji u oblastima nad
kojima ima nadležnost. U ovu svrhu, spoljna predstavnička
tela države pružaju neophodnu pomoć Generalitatu u
njegovim inicijativama.
Član 196. Međunarodni ugovori i konvencije

1. Centralna vlada unapred obaveštava Generalitat o
potpisivanju ugovora koji imaju singularan efekat na
nadležnosti Katalonije. Generalitat i Parlament mogu Vladi
da upute primedbe koje smatraju relevantnim u vezi sa ovim
pitanjima.
2. U slučaju ugovora koji imaju direktan i singularan
efekat na Kataloniju, Generalitat može od Vlade da zahteva
da uključi predstavnike Generalitata u delegaciju koja
učestvuje u pregovorima.
3. Generalitat može da zahteva da Valda potpisuje
međunarodne ugovore iz oblasti koje su u njegovoj
nadležnosti.
4. Generalitat usvaja neophodne mere za ispunjavanje
obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora i konvencija
koje je Španija ratifikovala ili koji su obavezujući za državu
u okviru njenih ovlašćenja.
Član 197. Prekogranična, međuregionalna i razvojna

saradnja
1. Generalitat promoviše saradnju i uspostavlja
odgovarajuće odnose sa evropskim regionima sa kojima deli
ekonomske, društvene, ekološke i kulturne interese.
2. Generalitat promoviše saradnju sa drugim
teritorijama pod uslovima utvrđenim u Odeljku 1.
262
3. Generalitat promoviše programe razvojne saradnje.
Član 198. Učešće u međunarodnim telima

Generalitat učestvuje u nadležnim međunarodnim
telima u pitanjima koja su značajna za Kataloniju, posebno u
UNESCO i drugim telima u oblasti kulture, u formi utvrđenoj
relevantnim propisima.
Član 199. Koordinisanje aktivnosti u inostranstvu

Generalitat, u oblastima koja spadaju u njegovu
nadležnost, jača i koordiniše aktivnosti tela lokalne uprave i
drugih tela i javnih subjekata iz Katalonije u inostranstvu,
bez štetnih posledica po njihovu autonomiju.
Član 200. Međunarodno predstavljanje katalonskih

organizacija
Generalitat će raditi na unapređenju međunarodnog
predstavljanja društvenih, kulturnih i sportskih organizacija
iz Katalonije i, kada je to moguće, na njihovom pridruživanju
sličnim entitetima na međunarodnom nivou, uz poštovanje
njihovih ciljeva.
DEO VI. OSIVAJE GEERALITATA
POGLAVLJE I. FIASIJE GEERALITATA
Član 201. Principi

1. Poreski i finansijski odnosi između države i
Generalitata, regulisani su Ustavom, ovim Estatutom i
organskim zakonom koji se navode u Odeljku 3 a 157
Ustava.
2. Osnivanje Generalitata je regulisano principima
autonomije, koordinacije, solidarnosti, i transparentnosti u
fiskalnim i finansijskim odnosima među organima Javne
administracije, kao i principima zadovoljavajućih resursa,
fiskalne odgovornosti, ravnopravnosti i institucionalne
263
lojalnosti među gore navedenim organima Javne
administracije.
3. Za izradu sadržaja ovog Dela nadležna je
Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države
i Generalitata.
4. Shodno Članu 138.2 Ustava, finansiranje
Generalitata neće nužno proizvoditi diskriminativne efekte
po Kataloniju u odnosu na druge autonomne zajednice. Ovaj
princip će se u potpunosti zasnivati na kriterijumu
solidarnosti koji se navodi u Članu 206 ovog EstatuTa.
Član 202. Resursi Generalitata

1. Generalitat ima autonomne finansije i
zadovoljavajuće finansijske resurse za ispravno
funkcionisanje samouprave.
2. Generalitat uživa potpunu autonomiju u
rashodima, tako da može slobodno da koristi i primenjuje
svoja sredstva, u skladu sa političkim i društvenim
smernicama donetim od strane njegovih samoupravnih
institucija.
3. Finansijski resursi Generalitata sastoje se od:
a) Prihoda od poreza, taksi, specijalnih dažbina i
drugih nameta donetih u Kataloniji.
b) Prihoda od svih ustupljenih državnih poreza, u
skladu sa odredbama Člana 201 ovog Estatuta.
c) Dopunskih poreza na državne poreze.
d) Prihoda koji potiču iz Fonda za međuteritorijalnu
kompenzaciju i iz drugih vidova raspodele
predviđenih Ustavom, po potrebi.
e) Ostalih doznaka i raspodele, naplaćenih iz
zajedničkog državnog budžeta.
f) Prihoda od plaćanja za javne usluge..
g) Prihoda zarađenog sredstvima Generalitata.
h) Privatnih zakonskih prihoda.
264
i) Prihoda ostvarenih po osnovu dugovanja i kreditnih
poslova.
j) Prihoda od kazni i sankcija primenjenih
retroaktivno u okviru njegovih ovlašćenja.
k) Resursa koji potiču iz Evropske unije i programa
društvene zajednice.
l) Svih drugih resursa koji se mogu uspostaviti na
osnovu odredbi ovog Estatuta i Ustava.
Član 203. Finansijska vlast

1. Generalitat ima vlast da utvrđuje obim i sastav
prihoda koji spadaju pod njegova fiskalna ovlašćenja, i da
slobodno koristi svoje resurse za rashode koje smatra
potrebnim.
2. Generalitat učestvuje u prihodu koji potiče od
državnog poreza ustupljenog Kataloniji. U tom smislu,
pomenuti porezi su:
a) Potpuno ustupljeni porezi, odnosno, porezi na
ukupan dohodak i regulativna vlast nad njima koja odgovara
Generalitatu.
b) Delimično ustupljeni porezi, odnosno, porezi na
deo dohotka i regulativna vlast nad njima koja odgovara
Generalitatu.
3. U okvirima ovlašćenja države i Evropske Unije,
primena regulativne vlasti navedene u Odeljku 2.
podrazumeva učešće u utvrđivanju poreskih stopa, poreskih
olakšica, umanjenja i rabata na poresku osnovicu i umanjenja
kvota.
4. Generalitat je odgovoran za upravljanje, naplatu,
izmirenje i inspekciju potpuno ustupljenog državnog poreza i
isto tako u odgovarajućoj meri, u skladu sa odredbama Člana
204, delimično ustupljenog poreza.
5. Generalitat ima ovlašćenje da propiše, na osnovu
parlamentarnog zakona, sopstvene poreze, nad kojima ima
regulativnu vlast.
265
6. Regulativna vlast, koja Generalitatu daje pravo
delovanja u poreskoj sferi, zasniva se na principima
ravnopravnosti i efikasnosti. U svojoj poreskoj politici,
Generalitat radi na unapređenju društvene koherentnosti i
blagostanja, privrednog napretka i ekološke održivosti.
Član 204. Poreska agencija Katalonije

1. Poreska agencija Katalonije je odgovorna za
upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju svih poreza
Katalonije, a kada je delegira država, odgovorna je i za
državne poreze koji su potpuno ustupljeni Generalitatu.
2. Državna poreska uprava je odgovorna za
upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju ostalih državnih
poreza koji se naplaćuju u Kataloniji, bez uticaja na bilo
kakvo delegiranje Generalitat-a u ovom smislu, ili bilo
kakvu saradnju koja se može uspostaviti, posebno kada to
zahteva priroda poreza. Za implementaciju sadržaja iz
prethodnog paragrafa, konstituisaće se konzorcijum, ili neki
ekvivalentni organ, u roku od dve godine, po principu
pariteta učešća od strane državne Poreska uprave i Poreske
agencije Katalonije. Konzorcijum se može transformisati u
Poresku upravu Katalonije.
3. Ove dve poreske uprave treba da uspostave
neophodne mehanizme za podnošenje i prijem, u
odgovarajuće kancelarije, poreskih prijava i drugih poreskih
dokumenata koja se mogu odnositi na i neku drugu
administraciju, sa ciljem olakšavanja izvršenja poreskih
obaveza od strane poreskih obveznika. Generalitat učestvuje,
u formi koja treba da se definiše, u državnim poreskim
entitetima ili organima i ima odgovornost za upravljanje,
naplatu, izmirenje i inspekciju delimično ustupljenih
državnih poreza.
4. Poreska agencija Katalonije će se osnovati
parlamentarnim zakonom i imaće potpunu vlast i ovlašćenja
za organizaciju i vršenje funkcija navedenih u Odeljku 1.
266
5. Upravne funkcije u pogledu lokalnih poreza, mogu
Poreskoj agenciji Katalonije delegirati opštine.
Član 205. Privredno-administrativni organi

Generalitat će putem svojih sopstvenih privredno-
administrativnih organa, razmatrati reklamacije koje mogu
podneti poreski obveznici, protiv postupaka Poreske agencije
Katalonije.
Gore navedeno neće imati nikakvog uticaja na
ovlašćenja Opšte državne administracije u pogledu
unifikacije kriterijuma.
U ovom smislu, Generalitat i Opšta državna
administracija mogu se takođe dogovoriti o mehanizmima
potrebne saradnje koji su neophodni za ispravno vršenje
funkcija privredno-administrativnih revizija.
Član 206. Učešće u prihodu od državnih poreza i

mehanizmi izjednačenja i solidarnosti
1. Nivo finansijskih sredstava koja su na raspolaganju
Generalitatu za finansiranje njegovih usluga i ovlašćenja,
treba da se zasniva na kriterijumima potrebnih rashoda i treba
da uzme u obzir, između ostalih kriterijuma, i obim njegovih
poreskih ovlašćenja. U tom smislu, resursi Generalitat su,
između ostalog, i oni resursi izvedeni iz njegovih prihoda od
poreza, povećani ili smanjeni u skladu sa njegovim učešćem
u mehanizmima izjednačenja i solidarnosti.
2. Generalitat učestvuje u dohotku dobijenom iz
ustupljenih državnih poreza. Procenat učešća se određuje
uzimanjem u obzir njegovih usluga i ovlašćenja.
3. Finansijski resursi koji su na raspolaganju
Generalitatu mogu se usklađivati tako da omoguće državnom
finansijskom sistemu da ima zadovoljavajuće resurse za
obezbeđenje izjednačenja i solidarnosti sa drugim
autonomnim društvenim zajednicama, tako da prosveta,
zdravstvo i druge osnovne socijalne usluge države
blagostanja, koje pružaju različite autonomne uprave, mogu
267
da dostignu sličan nivo u okviru čitave države, pod uslovom
da i one vrše slične fiskalne obaveze. Slično tome, gde je to
primenjivo, Generalitat će primati resurse iz mehanizama
izjednačenja i solidarnosti. Napred navedene nivoe će utvrditi
država.
4. Mehanizmi izjednačenja i solidarnosti će se
utvrđivati u skladu sa principom transparentnosti, a rezultati
će se vrednovati svakih pet godina.
5. Država će garantovati da primena mehanizama
izjednačenja ni u kom slučaju neće izmeniti poziciju
Katalonije u odnosu na njenu poziciju rangiranja pre primene
mehanizama izjednačenja, ili njen dohodak po glavi
stanovnika.
6. Pri utvrđivanju potrebnih rashoda pomenutih u
Odeljku 1, populacija će, usklađena sa diferencijalnim
troškovima i demografskim varijablama, a posebno putem
korektivnog faktora zasnovanog na procentu imigranata u
populaciji, biti uzeta u obzir kao osnovna varijabla. Isto tako,
u obzir će se uzimati i gustina stanovništva, veličina urbanih
nukleusa i društveno isključena populacija.
Član 207. Fiskalni tretman

Generalitat uživa fiskalni tretman ustanovljen
državnim zakonom u pogledu državnih poreza.
Član 208. Ažuriranje sistema finansiranja

1. Država i Generalitat vršiće ažuriranje sistema
finansiranja svakih pet godina, uzimajući u obzir evoluciju
raspoloživih javnih resursa kao celinu, kao i evoluciju
potrebnih rashoda različitih administrativnih organa. Takvo
ažuriranje će se vršiti bez uticaja na monitoring i eventualno
ažuriranje osnovnih varijabli uzetih za određivanje resursa
koje obezbeđuje sistem finansiranja.
2. Ažuriranje koje se navodi u odeljku 1, treba da
odobri Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove
države i Generalitata.
268
Član 209. Institucionalna lojalnost
1. U skladu sa principom institucionalne lojalnosti,
finansijski uticaj, bilo pozitivan ili negativan, opštih odredaba
koje država odobri Generalitatu, i odredaba koje Generalitat
odobri državi, procenjivaće se u toku jednog vremenskog
perioda u smislu variranja potrebnih rashoda ili fiskalne
moći, s namerom da se uspostave poterebni mehanizmi
usklađivanja.
2. Obe administracije će zajednički olakšati pristup
potrebnim statističkim i menadžmentskim informacijama u
cilju najboljeg korišćenja njihove vlasti, u okviru saradnje i
transparentnosti.
Član 210. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne

poslove Države i Generalitata
1. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne

poslove države i Generalitata je bilateralni organ za odnose
između administracije države i administracije Generalitata
na polju finansiranja autonomnih društvenih zajednica.
Odgovorna je za specifikaciju, primenu, ažuriranje i
monitoring sistema finansiranja, kao i za kanalisanje ukupnih
fiskalnih i finansijskih odnosa između Generalitata i
države. Sastoji se od jednakog broja predstavnika države i
Generalitata. Predsedavanje Zajedničkom komisijom se
rotira između dve strane sa mandatom od po godinu dana.
Interna regulativa i fukcionisanje Komisije se zasniva na
sporazumu između dve delegacije. Zajednička komisija za
ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata vrši
svoje funkcije bez uticaja na sporazume potpisane od strane
Vlade Katalonije po ovom pitanju u okviru multilateralnih
institucija i organa.
poslove Države i Generalitata je odgovorna za:
a) Ugovaranje obima i uslova ustupanja poreza u
vlasništvu Države, i posebno, procenata učešća u delimično
269
ustupljenim državnim porezima koji se navode u Članu 206,
kao i njihovu reviziju svakih pet godina.
b) Ugovaranje doprinosa mehanizmima solidarnosti i
izjednačenja, koji se navode u Članu 206.
c) Uspostavljanje mehanizama za saradnju između
Poreske uprave Katalonije i Državne poreske uprave, koji se
navode u Članu 204, kao i kriterijuma za fiskalnu
koordinaciju i harmonizaciju u skladu sa karakteristikama ili
prirodom ustupljenih poreza.
d) Ugovaranje procenta učešća Katalonije u
teritorijalnoj raspodeli Evropskih strukturnih fondova.
e) Primena mehanizama ažuriranja ustanovljenih
Članom 208.
f) Davanje saglasnosti na vrednovanje usluga koje
država prenese na Generalitat.
g) Uspostavljanje potrebnih mehanizama saradnje
između Generalitata i državne administracije u cilju
pravilnog vršenja funkcija privredno-administrativne revizije,
kako se navodi u Članu 205.
h) Ugovaranje mehanizama za saradnju između
Generalitata i Opšte državne administracije u cilju vršenja
katastarskih funkcija, kako se navodi u Članu 221.
3. Shodno odredbama Člana 209, Zajednička komisija
za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata će
predložiti mere za saradnju koje su neophodne za
obezbeđenje ravnoteže u sistemu finansiranja uspostavljenog
po ovom Delu kada se on može menjati zakonskim odlukama
države ili Evropske Unije.
4. Katalonska strana Zajedničke komisije za
ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata,
odgovorna je Parlamentu za usaglašenost sa zahtevima ovog
Poglavlja.
270
POGLAVLJE II. BUDŽET GEERALITATA
Član 211. Ovlašćenja Generalitata

Generalitat ima isključivu vlast u oblasti planiranja i
regulisanja finansija.
Član 212. Budžet Generalitata

Budžet Generalitata se utvrđuje na godišnjem nivou,
jedinstven je i uključuje sve prihode i rashode Generalitata,
kao i sve prihode i rashode organa, institucija i kompanija
koje su mu odgovorne. Vlada je odgovorna za kreiranje i
realizaciju budžeta, a Parlament je odgovoran za pregled,
izmene, odobrenje i kontrolu budžeta. Aktom o budžetu ne
mogu se određivati porezi, ali se mogu modifikovati ako
materijalno poresko pravo tako određuje.
Član 213. Zaduživanje

1. Generalitat može u cilju finansiranja svojih
rashoda, pribeći sredstvu zaduživanja i može načiniti javni
dug u granicama koje je definisao sam Generalitat a uz
poštovanje opštih principa i državnih propisa.
2. Emitovane hartije od vrednosti će se, za sve
namene i efekte, smatrati javnim sredstvima i uživaće iste
beneficije i uslove kao i hartije koje emituje Država.
Član 214. Stabilnost budžeta

Generalitat je odgovoran za postavljanje granica i
uslova za postizanje cilja stabilnosti budžeta u okviru
principa i propisa Države i Evropske Unije.
Član 215. Osnovna sredstva Generalitata

1. Osnovna sredstva Generalitata sastoje se od robe i
prava koje Generalitat poseduje, kao i robe i prava koje
Generalitat stiče bilo kojim pravom vlasništva.
271
2. Parlamentarnim zakonom reguliše se
administracija, zaštita i čuvanje osnovnih sredstava
Generalitata.
Član 216. Javne Kompanije

Generalitat može da osniva javne kompanije u cilju
vršenja funkcija koje su u njegovoj vlasti, kako je definisano
u parlamentarnim zakonima.
POGLAVLJE III. FIASIJE LOKALE UPRAVE
Član 217. Merodavni principi

Merodavni principi koji se odnose na lokalne
finansije jesu principi zadovoljavajućih resursa,
ravnopravnosti, autonomije i fiskalne odgovornosti.
Generalitat predviđa usaglašenost sa ovim principima.
Član 218. Autonomija i finansijska vlast

1. Lokalne uprave imaju autonomiju nad svojim
budžetom i upotrebom i primenom svojih resursa, uključujući
i njihov udeo u budžetima drugih organa Javne
administracije, koji mogu da troše slobodno u vršenju svoje
vlasti.
2. Generalitat ima vlast u oblasti lokalnih finansija, u
okviru koji je ustanovljen Ustavom i državnim propisima.
Takva vlast može da znači i zakonodavnu moć da se
propisuju i regulišu porezi lokalne uprave, kao i moć da se
uspostavljaju kriterijumi za raspodelu učešća u budžetu
Generalitata.
3. Lokalne uprave mogu da regulišu svoje sopstvene
finansije u zakonskiom okvirima. To podrazumeva
nadležnost za utvrđivanje kvota ili lokalnih poreskih stopa,
kao i rabata i poreskih olakšica, u okviru zakonom utvrđenih
granica.
4. Lokalne uprave imaju vlast da u okviru propisa koji
regulišu lokalni poreski sistem, upravljaju i naplaćuju svoje
272
poreze i vrše inspekcije, bez uticaja na njihovu mogućnost
delegiranja ove funkcije na Generalitat, i da učestvuju u radu
Poreske agencije Katalonije.
5. Generalitat je odgovoran za finansijski nadzor
lokalnih uprava, uz poštovanje njihove autonomije, kako je
definisano Ustavom.
Član 219. Zadovoljavajući resursi

1. Generalitat će uspostaviti fond za lokalnu
saradnju. Ovaj fond, koji je obavezan, finansiraće
se iz opštih poreskih prihoda Generalitata, i biće
regulisan parlamentarnim zakonom.
Osim toga, Generalitat može da uspostavi programe
finansijske saradnje za određene slučajeve.
2. Prihodi lokalne uprave koji se sastoje iz udela u
porezima i obavezne državne pomoći, primaju se preko
Generalitata, koji ih raspoređuje u skladu sa zakonom koji
reguliše lokalne finansije u Kataloniji, a za usvajanje kojeg je
potrebna većina od tri petine i poštovanje kriterijuma
državnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U slučaju obaveznih
subvencija, ovi kriterijumi moraju da omoguće Parlamentu
da utiče na raspodelu resursa sa ciljem da posveti dužnu
pažnju jedinstveniosti institucionalnog sistema Katalonije,
kako se navodi u Članu 5 ovog Estatuta.
3. Lokalnim upravama se garantuju zadovoljavajući
resursi kako bi iste mogle da pružaju usluge za koje im je
preneto ili delegirano vlasništvo ili upravljanje. Svako novo
ovlašćenje će biti praćeno dodelom dodatnih sredstava, koja
su neophodna za finansiranje takvih ovlašćenja, tako što će se
uzimati u obzir ukupni i efektivni troškovi prenetih usluga.
Usaglašenost sa ovim principom je neophodan uslov za
pravosnažnost prenosa odnosno delegiranja neke
odgovornosti. U pogledu toga, mogu se uspostaviti različite
forme finansiranja, uključujući i učešće u finansijskim
resursima Generalitata, ili, po potrebi, države.
273
4. Raspodela resursa koji potiču iz obavezne
subvencije ili iz učešća u opštem porezu, vršiće se u skladu
sa fiskalnim mogućnostima i potrebnim rashodima lokalnih
uprava, ali se u svim slučajevima garantuju zadovoljavajuća
sredstva.
5. Raspodela resursa među lokalnim upravama ni u
kom slučaju neće podrazumevati smanjenje resursa koje
svaka uprava dobije, prema kriterijumima koji su važili u
finansijskom računovodstvenom periodu pre stupanja na
snagu zahteva ovog Estatuta.
Član 220. Zakon o lokalnim finansijama

1. Parlament će doneti svoj sopstveni Zakon o
lokalnim finansijama kako bi ozakonio principe i odredbe
definisane u ovom Poglavlju.
2. Jurisdikcija nad lokalnim finansijama data u ovom
Poglavlju Generalitatu, primenjivaće se uz propisno
poštovanje lokalne autonomije i propisno uvažavanje stavova
Veća lokalnih uprava, kako je navedeno u Članu 85.
Član 221. Katastar

Opšta državna administracija i Generalitat će
uspostaviti potrebna sredstva saradnje kako bi obezbedili
učešće Generalitata u odlučivanju i razmeni informacija
potrebnih za vršenje njihove vlasti. Slično tome,
konzorcijumski oblici upravljanja katastrom biće uspostvljeni
između države, Generalitat-a i opština, radi poštovanja
odredbi državnih propisa, a na takav način koji garantuje
potpunu dostupnost baza podataka svim administracijama i
jedinstvenost informacija.
274
DEO VII. IZMEE ESTATUTA
Član 222. Izmene delova koji ne utiču na odnose sa

državom
1. Izmene Delova I i II Estatuta treba da budu u
saglasnosti sa sledećim procedurama:
a) Inicijativu za izmene daje Parlament Katalonije, na
predlog jedne petine članova Parlamenta i Vlade
Generalitata. Gradska veća Katalonije mogu da predlože
sprovođenje inicijative za izmenu Estatuta Parlamentu na
zahtev od najmanje 20% plenarnih gradskih veća, što
predstavlja najmanje 20% populacije. Izmene mogu da se
predlože i na osnovu 300.000 akreditovanih potpisa građana
Katalonije koji imaju pravo glasa. Parlament treba da reguliše
ove dve procedure i da predloži početak izmene.
b) Za odobrenje izmena potrebni su pozitivni glasovi
dve trećine članova Parlamenta, podnošenje zahteva i
konsultovanje sa Cortes Generales, ratifikovanje od strane
Cortes Generales na osnovu organskog zakona i prihvatanje
na referendumu od strane katalonskog elektorata.
c) Ukoliko se u roku od tri dana od prijema zahteva za
konsultacije navede u gornjem paragrafu b), Cortes
Generales izjasni da je ugrožen takvim izmenama, izmene će
se vršiti prema procedurama definisanim u Članu 223.
d) Nakon što Cortes Generales ratifikuje izmene,
Generalitat će ih predati na referendum.
2. Ukoliko Parlament ili elektorat ne odobre
predložene izmene, iste se ne mogu ponovo dostavljati na
raspravu i glasanje u Parlamentu dok ne prođe period of
godinu dana.
Član 223. Izmene ostalih Delova

1. Izmene Delova Estatuta koje nisu sadržane u
Članu 222. treba da budu u saglasnosti sa sledećom
procedurom:
275
a) Inicijativu za izmene daje Parlament, Vlada
Generalitata i Cortes Generales. Gradska veća i lica koja
imaju pravo glasa na izborima za Parlament mogu da
predlože Parlamentu da isti preduzme inicijativu za izmene
pod uslovima definisanim Članom 222.1.a.
b) Za odobrenje izmena potrebno je imati pozitivne
glasove dve trećine članova Parlamenta, odobrenje od Cortes
Generales na osnovu organskog zakona, i konačno,
odobrenje na referendumu elektorata.
c) Nakon što se preložene izmene Estatuta odobre,
parlament će ih predati Kongresu poslanika.
d) Predložene izmene mogu se dostaviti na glasanje
radi ratifikacije Kongresu i Senatu u skladu sa procedurom
definisanom odgovarajućim parlamentarnim Pravilnikom o
proceduri. Parlament će imenovati delegaciju koja će
prezentovati predložene izmene Estatuta Kongresu i Senatu.
Ukoliko Cortes Generales ratifikuje predložene izmene
Estatuta, samtraće se da je odgovarajući organski zakon
donet.
e) Ukoliko se procedura izneta u paragrafu d) ne
primeni, konstituisaće se paritetna zajednička komisija, koja
će se sastojati od članova kompetentne komisije Kongresa
poslanika i delegacije iz Parlamenta u kojoj su
proporcionalno zastupljene sve parlamentarne grupe, radi
formulisanja zajedničkog predloga putem zajedničkog
sporazuma u periodu od dva meseca i primene procedure
ustanovljene Pravilnikom o proceduri Kongresa poslanika.
f) Prezentacija predloga za izmenu Estatuta Senatu
vršiće se po sličnoj proceduri kao što je definisano u gornjem
paragafu e) u skladu sa odredbama Pravilnika o proceduri
Senata. U ovom slučaju, delegacija iz Parlamenta, ocenjena
kao odgovarajuća, konstituisaće zajedno sa članovima
kompetentne komisije Senata, paritetnu zajedničku komisiju
koja će formulisati zajednički predlog putem zajednilčkog
sporazuma.
276
g) Ukoliko paritetna zajednička komisija ne bude u
mogućnosti da formuliše zajednički predlog, predložene
izmene Estatuta će se izvršiti u skladu sa redovnom
procedurom ustanovljenom od strane odgovarajućeg
parlamentarnog Pravilnika o proceduri.
h) Parlament može, uz apsolutnu većinu svojih
članova, povući predlog i izmeni koji je već odobrio, u bilo
kom momentu u toku prezentacije istog telu Cortes
Generales, a pre nego što bude definitivno odobren.
Povlačenje preloga izmena neće ni u kom slučaju
podrazumevati primenu odredbi Odeljka 2 dole.
i) Odobrenje izmena od strane Cortes Generales na
osnovu organskog zakona zahteva da država da autorizaciju
Generalitatu za raspisivanje referenduma, kako se navodi u
gornjem Članu b) u roku od najviše šest meseci.
2. Ukoliko Parlament, ili Cortes Generales , ili
elektorat ne odobri predložene izmene, iste se ne mogu
dostaviti ponovo na raspravu i glasanje u Parlament, dok ne
istekne period od godinu dana.
Prva dodatna odredba. Imenovanje senatora

1. Parlament imenuje senatore koji predstavljaju
Generalitat u Senatu, shodno odredbama ustanovljenim
zakonom koji je odobren apsolutnom većinom Plenarne
skupštine Parlamenta konačnim izglasavanjem integralnog
teksta. Imenovanje se vrši na posebno zakazanom zasedanju,
proporcionalno broju poslanika svake parlamentarne grupe.
2. Parlament će, na osnovu zakona koji je odobren
apsolutnom većinom konačnim izglasavanjem integralnog
teksta, uskladiti pravila koja se odnose na izbor Senatora sa
ustavnom reformom Senata, u onim aspektima u kojima je to
potrebno.
277
Druga dodatna odredba. Sporazumi sa državnom
Vladom
Ukoliko Estatut ustanovi da je stav Vlade
Generalitata odlučujući za donošenje sporazuma sa
državnom Vladom, a Vlada odbije takav stav, državna Vlada
će morati da obrazloži svoje razloge pred Bilateralnom
komisijom Generalitata – države.
Treća dodatna odredba. Investicije u infrastrukturu

1. Uz izuzetak Fonda za međuteritorijalnu naknadu,
investicije države u infrastrukturu Katalonije, biće jednake
proporcionalnom učešću bruto-domaćeg proizvoda
Katalonije u bruto-domaćem proizvodu države u periodu od
sedam godina. Ove investicije mogu da se koriste i za
ukidanje putarina ili za izgradnju alternativnih ekspesnih
saobraćajnica.
2. U ove svrhe će se osnovati Komitet koji predstavlja
državu, autonomne i lokalne administracije.
Četvrta dodatna odredba. Mogućnosti finansiranja

poslove države i Generalitata će pripremiti potrebne
izveštaje za procenu usaglašenosti sa odredbama Člana
201.4.
2. Mehanizmi koji će se eventualno ustanoviti sa
usaglašavanje sa odredbama Člana 201.4, moći će da se
primenjuju postepeno dok se ne postigne cilj.
Peta dodatna odredba. Provera specijalnog sistema

Arana
U periodu od četiri godine, nakon stupanja na snagu
ovog Estatuta, vršiće se provera i modifikacija specijalnog
sistema koji upravlja Aranom, kako bi se isti uskladio, po
potrebi, sa odrdbama ovog Estatuta.
278
Šesta dodatna odredba. Zvanična Administracija
Generalitat će postati zvanična državna
administracija u Kataloniji, kada se izvršne funkcije koje
vrši državna administracija, preko svojih teritorijalnih organa
u Kataloniji prenesu na nju, pomoću odgovarajućih
instrumenata.
Sedma dodatna odredba. Spisak ustupljenih poreza

Kao efekti odredbi Člana 203.2, a nakon stupanja na
snagu ovog Estatuta, sledeće će se smatrati:
a) Državnim porezima ustupljenim u potpunosti:
Porez na sukcesiju i donacije.
Porez na nasledstvo od predaka.
Porez na prenos nasledstva i na dokumentovana
sudska akta.
Porez na prihod od igara na sreću.
Porez na maloprodajnu cenu određenih
ugljovodonika.
Porez na određena transportna sredstva.
Porez na električnu energiju.
b) Delimično ustupljenim državnim porezima:
Porez na lični dohodak.
Porez na dodatu vrednost.
Porez na ugljovodonike.
Porez na proizvode od duvana.
Porez na alkoholna i osvežavajuća destilovana pića.
Porez na pivo.
Porez na vino i fermentisane osvežavajuće napitke.
Porez na poluproizvode.
Sadržaj ove odredbe može da se menja dogovorom
između Vlade Generalitata i državne Vlade, s tim što će ga
državna Vlada prdstaviti kao Vladin nact zakona. U tom
smislu, izmena ove odredbe se ne smatra izmenom Estatuta.
Predmet i uslove ustupanja će definisati Zajednička
komisija pomenuta u Članu 210 koja će, u svim slučajevima,
279
povezati ovo ustupanje sa prihodom u Kataloniji. Vlada će
sprovesti saglasnost Komisije kao Vladin nact zakona.
Osma dodatna odredba. Ustupanje poreza na lični

dohodak
Prvi Vladin nacrt zakona o ustupanju poreza koji se
donese nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, obezbediće,
uz primenu prethodne odredbe, ustupanje od 50% prihoda od
poreza na lični dohodak.
Ustupljeni prihod od poreza na lični dohodak koji
odgovara poreskim obveznicima čije je stalno prebivalište u
Kataloniji, smatraće se ostvarenim na teritoriji autonomne
zajednice Katalonije. Na sličan način će se podneti predlog
za povećanje pravne vlasti ove društvene zajednice nad
napred navedenim porezom.
Deveta dodatna odredba. Ustupanje poreza na

ugljovodonike, poreza na proizvode od duvana, poreza na
alkoholna i destilovana pića, poreza na pivo, poreza na
vino i fermentisane osvežavajuće napitke i poreza na
polu-proizvode.
uz primenu sedme dodatne odredbe, ustupanje od 58%
prihoda od sledećih poreza:
Poreza na ugljovodonike, Poreza na priozvode od
duvana, Poreza na alkoholna i destilovana pića, Poreza na
pivo, Poreza na vino i fermentisane osvežavajuće napitke i
Poreza na polu-proizvode. Pripisivanje poreza autonomnoj
zajednici Kataloniji će de utvrditi odgovarajućim indeksima u
svakom pojedinačnom slučaju.
Deseta dodatna odredba. Ustupanje poreza na dodatu

vrednost
280
uz primenu sedme dodatne odredbe, ustupanje od 50%
prihoda od Poreza na dodatu vrednost. Pripisivanje poreza
autonomnoj zajednici Kataloniji će de utvrditi na osnovu
potrošnje na njenoj teritoriji.
Jedanaesta dodatna odredba. Regulativna vlast

U okviru ovlašćenja i propisa Evropske Unije, Opšta
državna administracija će ustupiti regulativnu vlast nad
Porezom na dodatu vrednost iz maloprodajnih poslova, čiji
primaoci nisu klasifikovani kao preduzetnici ili stručnjaci,
kao i iz maloprodajnih poreza na proizvode koji podležu
posebnim porezima na proizvodnju.
Dvanaesta dodatna odredba. Usaglašeno tumačenje

Odredbe organskog zakona, koje se navode u Članu
157.3 Ustava i odredbe ovog Estatuta, tumačiće se
usaglašeno.
Trinaesta dodatna odredba. Sopstvene zbirke Katalonije i

zbirke koje se dele sa ostalim teritorijama
Sopstvene zbirke Katalonije u Arhivi Kraljevine
Aragon i u Kraljevskoj arhivi Barselone, biće objedinjene u
Katalonski arhivski sistem. U cilju efikasnog upravljanja
ostalim zbirkama koje se čuvaju zajednički sa drugim
teritorijama Kraljevine Aragon, Generalitat će sarađivati sa
Upravnim odborom Arhive Kraljevine Aragon, ostalim
autonomnim zajednicama sa kojima deli zbirke i sa državom,
putem mehanizama koji treba da se uspostave obostranim
dogovorom.
Četrnaesta dodatna odredba. Kockanje i klađenje

Odredbe Člana 141.2 se ne odnose na izmenu načina
kockanja i klađenja, što se pripisuje, u socijalne svrhe,
organizacijama na državnom nivou, društvenog i neprofitnog
karaktera, u skladu sa odredbama propisa koji se odnose na
pomenute organizacije.
281
Petnaesta dodatna odredba. Transparentnost
U skladu sa principom transparentnosti, država će
objavljivati izveštaje o pokrajinskim programima izmirenja
raznih javnih rashoda u Kataloniji.
Prva prelazna odredba. Usklađivanje zakona i pravnih

propisa
1. Parlamentarni zakoni i zakonski propisi Vlade koji
budu na snazi u vreme stupanja na snagu ovog Estatuta, a
koji mogu da budu neusklađeni sa pravima priznatim u Delu
I, ostaće na snazi u periodu od najviše dve godine, i za to
vreme će morati da se usklade sa regulativom ustanovljenom
ovim Estatutom.
2. Parlamentarne grupe, članovi Parlamenta, Vlada i
Ombudsman, mogu, u periodu određenom u gornjem Odeljku
1, tražiti od Veća za statutarna prava da upravlja, pod
zakonom utvrđenim uslovima, usklađivanjem
Parlamentarnih zakona ili pravnih propisa Vlade sa
Estatutom, pre no što Estatut stupi na snagu. Takvo
upravljanje nije obavezujuće, a Parlamentu ili Vladi se mogu
dati preporuke za izmenu ili ukidanje pravila koja se smatraju
neusklađenim.
Druga prelazna odredba. Važnost prethodnih prelaznih

odredbi
Prelazne odredbe Tri, Četiri i Šest Organskog zakona
4/1979 od 18. decembra, o Statutu autonomije Katalonije
imaju važnost, gde je to primenljivo, kao prelazne odredbe.
Odredba o ukidanju
Organski zakon 4/1979, od 18. decembra, o Statutu
autonomije Katalonije, ovim se ukida.
Prva konačna odredba. Primena odredbi Dela VI
282
poslove države i Generalitata će u roku od dve godine od
stupanja na snagu ovog Estatuta, definisati primenu odredbi
iz Dela VI.
2. Odredbe iz Dela VI mogu se primenjivati
postepeno u zavisnosti od njihove finansijske izvodljivosti. U
svakom slučaju, potpuna primena će stupiti na snagu u roku
od pet godina od stupanja ovog Estatuta na snagu.
Druga konačna odredba. Poreska agencija Katalonije

Poreska agencija Katalonije, koja se navodi u Članu
204, biće osnovana Parlamentarnim zakonom u roku od
godinu dana od stupanja ovog Estatuta na snagu.
Do tog roka, kada Poreska agencija Katalonije bude
konstituisana, funkcije koje ista treba da vrši u smislu
promene ovog Estatuta, vršiće organi koji sada vrše te
funkcije.
Treća konačna odredba. Period za osnivanje Zajedničke

komisije za ekonomske i fiskalne poslove države i
Generalitata
Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove
države i Generalitata, koja se navodi u Članu 210, biće
osnovana u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog
Estatuta. Do vremena osnivanja Komisije, njene funkcije će
biti prenete na Zajedničku komisiju države i Generalitata za
vrednovanje. Osnivanje Zajedničke komisije za ekonomske i
fiskalne poslove države i Generalitata podrazumeva
trenutno gašenje Zajedničke komisije države i Generalitata
za vrednovanje.
Četvrta konačna odredba. Spisak ekonomskih i

finansijskih entiteta
Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove
države i Generalitata će u roku od šest meseci od stupanja
283
na snagu ovog Estatuta, utvrditi spisak entiteta koji se
navode u Članu 182.
284
Akt o autonomiji Olandskih Ostrva484
U skladu sa odlukom Parlamenta, donesenom na
način koji je propisan u odeljku 67, Akt o Parlamentu, uz
odobrenje Parlamenta Olandskih Ostrva ozakonjeno je
sledeće:
Poglavlje 1 Opšte odredbe
Odeljak 1 Autonomija Olandskih Ostrva

Olandska Ostrva su autonomna, kao što se ovim
ozakonjuje.
Odeljak 2 Teritorija Olandskih Ostrva

Olandska Ostrva obuhvataju teritoriju koju imaju u
trenutku stupanja ovog Akta na snagu, kao i neposredno
pripadajuće teritorijalne vode u skladu sa stupanjem na snagu
granica teritorijalnih voda Finske.
Ako se jurisdikcija i suverenost Države [Finske] bude
protezala izvan [sadašnjih] granica teritorijalnih voda,
jurisdikcija i suverenost Olandskih Ostrva takođe mogu biti
prošireni, prema dogovoru Države i Olandskih Ostrva.
Odeljak 3 Institucije Olandskih Ostrva

Parlament Olandskih Ostrva predstavlja ljude
Olandskih Ostrva po pitanjima koja se odnose na autonomiju.
Administracija Olandskih Ostrva pripada Vladi
Olandskih Ostrva i zvaničnici su joj podređeni. (30. januar
2004/68)
Odeljak 4 Guverner
Napomena: Ovo je nezvaničan prevod. Orginalni tekst je na švedskom i

finskom.
285
Guverner predstavlja Vladu Finske na Olandskim
Ostrvima. Imenuje se na način propisan u odeljku 52.
Odeljak 5 (30. januar 2004/68) Olandska Delegacija

Olandska Delegacija je zajedničko telo Olandskih
Ostrva i Države Finske. Njen sastav, dužnosti i zadaci su
propisani u odeljcima 19, 32, 55-57 i 59b.
Odeljak 2 Pravo na prebivalište na Olandskim Ostrvima
Odeljak 6 Pravo na prebivalište na osnovu zakona
Pravo na prebivalište na Olandskim Ostrvima pripada:

1) osobi koja je u trenutku stupanja na snagu ovog
Akta ima pravo
na prebivalište shodno Aktu o Autonomiji
Olandksih Ostrva
(28.decembar 1951/670); i
2) detetu ispod 18 godina starosti koje je državljanin
Finske i ima
stalni boravak na Olandskim Ostrvima pod
uslovom da njegov otac
i majka imaju pravo na prebivalište.
Odeljak 7 Pravo na prebivalište na zahtev

Vlada Olandskih Ostrva je ovlašćena da odobri pravo
na prebivalište. (30. januar 2004/68)
Na zahtev, državljaninu Finske, se odobrava pravo na
prebivalište ukoliko ne postoje ubeljivi razlozi da se ne
odobri.
1) čiji je stalni boravak započeo na Olandskim
Ostvrima
2) ko bez prekida stalno boravi na Olandskim
Ostrvima bar pet
godina; i
3) ko ima zadovoljavajuće znanje švedskog jezika.
286
Zbog posebnog razloga pravo na prebivalište može se
odobriti i osobi koja ne ispunjava zahteve iz paragrafa 2, pod-
paragrafa 2 i 3, shodno odredbama Akta o Olandskim
Ostvima.
Odeljak 8 Gubitak prava na prebivalište

Osoba koja izgubi državljanstvo Finske isto tako gubi
i pravo na prebivalište.
Osoba koja seli svoj stalni boravak sa Olandskih
Ostrva, koji je drugačiji od privremenog, gubi pravo na
prebivalište na način koji je propisan Aktom o Olandskim
Ostrvima.
Odeljak 9 Učestvovanje na izborima i podobnost za

funkciju
Samo osoba koja ima pravo na pebivalište može da
učestvuje na izborima za olandski Parlament, opštinska veća i
za druge pozicije od poverenja u olandskoj i opštinskoj
administraciji.
Pravo na glasanje i podobnost za funkciju u
određenim slučajevima se uređuju odredbama iz odeljka 67.
Odeljak 10 Pravo na sticanje nekretnina

Ograničenje prava na sticanje nekretnina ili imovine
slične prirode na Olandskim Ostrvima sa punopravnim
zakonskom titulom ili pravo na uživanje se predviđa Aktom o
sticanju nekretnina na Olandskim Ostrvima (3. januar
1975/3). Ograničenja se ne primenjuje na osobe koji imaju
pravo prebivališta.
Odeljak 11 Pravo na trgovinu

Pravo osobe, koja nema pravo na prebivalište, da se
bavi trgovinom ili nekom profesijom na Olandskim Ostrvima
za ličnu dobit može da bude ograničeno Aktom o Olandskim
Ostrvima. Ipak, takav Akt o Olandskim Ostrvima ne može da
se koristi kao ograničenje prava na trgovinu osobe koja živi
287
na Olandskim Ostrvima ako nijedna druga osoba sem
supružnika i maloletne dece nisu zaposleni u trgovini i ako se
trgovina ne obavlja u poslovnim prostorijama, kancelariji ili
na bilo kom drugom posebnom mestu za poslovnu delatnost.
Odeljak 12 Obavezna vojna/službena obaveza

Osoba sa pravom na prebivalište može u mestu
obavezne službe za vojnu obavezu služiti na odgovarajući
način kontroli leta ili navigaciji ili službi svetionika ili nekoj
drugoj civilnoj upravi.
Služba u kontroli leta ili služba u svetioniku jeste
onakva kakva se predviđa Državnim Aktom nakon što je
olandski Parlament zadržao mogućnost da podnese mišljenje
po tom pitanju. Služba u nekoj drugoj civilnoj upravi se
predviđa Državnim Aktom uz saglasnost olandskog
Parlamenta. Dok se takva služba ne organizuje državljani
Olandskih Ostrva o kojim se govori u paragrafu 1će biti
izuzeti od regrutovanja za vojnu službu.
Paragraf 1 se ne primenjuje na osobe koje su počele
da stanuju na Olandskim Ostrvima nakon što su navršile 12
godina starosti.
Poglavlje 3 (30. januar 2004/68) Olandski Parlament i

Olandska Vlada
Odeljak 13 Biranje članova olandskog Parlamenta

Članovi olandskog Parlamenta se biraju direktvnim ili
tajnim glasanjem. Pravo glasa je univerzalno i ravnopravno.
Odeljak 14 Otvaranje i zatvaranje sednica olandskog

Parlamenta
Sednice olandskog Parlamenta otvara i zatvara
predsednik republike ili, u njegovo ime, guverner. Guverner
olandskom Parlamentu podnosi predloge i saopštenja
predsednika.
288
Odeljak 15 Raspuštanje olandskog Parlamenta
Nakon konsultovanja sa predsednikom olandskog
Parlamenta predsednik republike može da raspusti olandski
Parlament i da raspiše izbore. Pravo olandskog Parlamenta da
odluči o raspuštanju i raspisivanju izbora je propisano Aktom
o Olandskim Ostrvima.
Odeljak 16 (30. januar, 2004/68) Vlada Olandskih Ostrva
Odeljak 17 Zakonodavstvo Olandskih Ostrva

Olandski Parlament donosi zakone za Olandska
Ostrva (Akt o Olandskim Ostrvima)
Odeljak 18 Zakonodavna vlast Olandskih Ostrva

Olandska Ostrva imaju zakonodavnu vlast u pogledu:
1) organizacije i dužnosti olandskog Parlamenta i
izboru njegovih članova, vlade Olandskih Ostrva i zvaničnika
i službi koje su joj podređene; (30. januar, 2004/68)
2) zvaničnika Olandskih Ostrva, kolektivnih
sporazuma o platama zaposlenih na Olandskim Ostrvima i
osuđivanju zvaničnika Olandskih Ostrva na disciplinske
kazne.
2a) penzija iz zaposlenja zaposlenih na Olandskim
Ostrvima i izabranih predstavnika u upravi Olandskih Ostrva
kao i o glavnim nastavnicima, nastavnicima, učiteljima i
privremenog nastavnog kadra u osnovnim i nižim srednjim
školama na Olandskim Ostrvima; (12. jul 1996/520)
3) zastave i grba Olandskih Ostrva i njihovoj upotrebi
na Olandskim Ostrvima, upotrebi olandske zastave na
plovnim objektima Olanda i trgovinskim plovnim objektima,
ribarskim plovnim objektima, plovnim objektima za
razonodu i ostalim sličnim plovnim objektima čija je
domicilna luka na Olandskim Ostrvima, bez ograničavajućeg
prava državnih kancelarija ili privatnih lica da koriste zastavu
Države.
289
4) opštinske granice, opštinske izbore, opštinsku
upravu i kancelarije opštine, kolektivne sporazume o platama
zvaničnika opština i izricanje presuda zvaničnicima opština
za disciplinske kazne;
5) dodatnog poreza na dohodak za Oland i
provizornog poreza na ekstra dohodak kao i trgovinskog i
poreza na zabavne aktivnosti, osnova za naknade nametnute
za Olandska Ostrva i opštinski porez;
6) javnog reda i bezbednosti, sa izuzecima
predviđenim u odeljku 27, pod-paragrafima 27, 34 i 35;
vatrogasne službe i službe spašavanja;
7) izgradnje i planiranja, pridodatih imovina,
domaćinstava;
8) aproprijacije nekretnina i posebnih prava
neophodnih za javnu upotrebu u razmeni za punu
kompenzaciju sa izuzecima kao što je predviđeno odeljkom
61;
9) propisa za stanovanje i iznajmljivanje, zakup
zemljišta;
10) zaštita prirode i životne sredine, rekreativna
upotreba prirode, zakon o vodi;
11) praistorijski ostatci i zaštita objekata i rukotvorina
koje imaju kulturnu i istorijsku vrednost;
12) zdravstvena zaštita i medicinski tretmani, sa
izuzecima kako je propisano Odeljkom 27, pod-paragrafi 24,
29 i 30; sahrane kremiranjem;
13) socijalna zaštita; dozvole za služenje alkoholnih
pića;
14) obrazovanje, učenje zanata, kultura, sport i rad
omladine; arhiva, služba biblioteke i muzeja, sa izuzecima
kako je predviđeno Odeljkom 27, pod-paragrafom 39; (12.
juli 1996/520)
15) zemljoradnja i šumarstvo, propis o
poljoprivrednoj proizvodnji; pod uslovom da se zvaničnici
Države, nadležni za to, konsultuju pre nego sto se ozakone
zakoni o regulisanju poljoprivredne proizvodnje;
290
16) lov i ribolov, registrovanje ribarskih plovnih
objekata i propis o ribarskoj industriji;
17) prevencija okrutnosti prema životinjama i
veterinarska nega, sa izuzecima predviđenim odeljkom 27,
pod-paragrafi 31B33;
18) održavanje proizvodnog kapaciteta obradivog
zemljišta, šuma i ribarskih voda; dažbina na transfer u
zamenu za punu kompenzaciju, neiskorišćeno ili delimično
iskorišćeno poljoprivredno zemljište ili vode za ribolov u
vlasništvu druge osobe koje se koriste u ove svrhe na
određeni period;
19) pravo na traženje, polaganje prava na i korišćenje
mineralnih nalazišta; 20) poštanska služba i pravo na
emitovanje radija, ili kablovske na Olandskim Ostrvima, sa
ograničenjima koja proizilaze iz odeljka 27, pod-paragraf 4;
21) putevi i kanali, putni saobraćaj, železnički
saobraćaj, brodski saobraćaj, lokalne brodske putanje;
22) trgovina, podložna odredbama odeljka 11, odeljka
27, pod-paragrafi 2, 4, 9, 12-15, 17-19, 26, 27, 29-34, 37 i
40, i odeljak 29, stav 1, pod-paragrafi 3-5, sa izuzetkom koji i
olandski Parlament ima ovlašćenje da nametne mere za
podsticanje trgovine o kojoj se govori i pomenutim
paragrafima.
23) unapređivanje zaposlenja;
24) statistike o uslovima na Olandskim Ostrvima;
25) prouzrokovanje prekršaja i stepen kazne za takav
prekršaj po pitanju koje potpada pod zakonodavna ovlašćenja
Olanda;
26) nametanje pretnje novčanom kaznom i njena
primena kao i upotreba sredstava prinude po pitanju koje je
unutar zakonodavnih ovlašćenja Olanda;
27) ostala pitanja koja su unutar zakonodavne vlasti
Olanda u skladu sa načelima koja podležu ovom Aktu.
Odeljak 19 adgledanje zakonodavstva
291
Odluka o usvajanju Akta o Olandskim Ostrvima se
predaje Ministarstvu pravde i olandskoj Delegaciji;
Delegacija daje svoje mišljenje Ministarstvu Pravde pre nego
što se odluka podnese predsedniku republike. (31. decembar
1994/1556)
Nakon dobijanja mišljenja od Vrhovnog suda
predsednik republike može da naredi da je Akt o Olandskim
Ostrvima ukinut u potpunosti ili delimično, ako on smatra da
je olandski Parlament prekoračio svoja zakonodavna
ovlašćnja ili da se Akt o Olandskim Ostrvima odnosi na
unutrašnju ili spoljašnu bezbednost Države. Predsednik
naređuje ukidanje u roku od četiri meseca od dana kada je
odluka olandskog Parlementa podnesena Ministarstvu
Pravde. (31. decembar 1994/1556)
U svrhu homogenosti i jasnoće Akt o Olandskim
Ostrvima može da sadrži odredbe koje se odnose na pitanja
vezana za zakonodavnu vlast Države, pod uslovom da pitanja
u kojima se slažu odgovaraju odredbama Aktu Države.
Uključivanje takvih odredbi u Akt o Olandskim Ostrvima ne
menja razdvajanje zakonodavnih ovlašćenja Države i
Olandskih Ostrva.
Odeljak 20 (30. januar 2004/68) Stupanje na snagu i

objavljivanje Akta o Olandskim Ostrvima
Ako predsednik republike ukine Akt o Olandskim
Ostrvima, ili odluči da ne koristi veto, vlada Olandskih
Ostrva se obaveštava o tome. Gde se predsednički veto tiče
samo jednog dela Akta o Olandskim Ostrvima, vlada
Olandskih Ostrva odlučuje, kao što je predviđeno Aktom o
Olandskim Ostrvima, da li će preostali deo Akta stupiti na
snagu ili da li će ceo Akt biti ukinut.
Vlada Olandskih Ostrva objavljuje Akt o Olandskim
Ostrvima u „Olandskoj statutarnoj seriji“. Akt o Olandskim
Ostrvima stupa na snagu datumom koji je odredio olandski
Parlament. Ukoliko olandski Parlament nije odredio datum
stupanja na snagu, vlada Olandskih Ostrva odlučuje o
292
datumu. Ako Akt o Olandskim Ostrvima nije objavljen
najkasnije do datuma stupanja na stagu, stupiće na snagu
datumom objavljivanja.
Ako apropriacija uključena u budžet Olanda zahteva
donošenje Akta o Olandskim Ostrvima i ako postoje posebni
razlozi za ekspeditino stupanje na snagu Akta o Olandskim
Ostrvima, olandski Parlament može da ovlasti vladu
Olandskih Ostrva da odluči da Akt o Olandskim Ostrvima
treba da stupi na snagu u potpunosti ili delimično pre nego
što predsednik republike odluči da li da koristi veto na njega.
Prema tome, ako predsednik republike ukine dotični Akt o
Olandskim Ostrvima u potpunosti ili delimično, vlada
Olandskih Ostrva odmah objavljuje proglas na isti način kao i
Akt o Olandskim Ostrvima, u svrhu da Akt o Olandskim
Ostrvima ili njen deo prestaje da bude na snazi od datuma
objavljivanja proglasa.
Odeljak 21 (30. januar 2004/68) Dekret o Olandskim

Ostrvima
Na osnovu ovlašćenja u Aktu o Olandskim Ostrvima
Vlada Olandskih Ostrva može da izda Dekret o Olandskim
Ostrvima po pitanjima koja su u ovlašćenju Olanda. Ipak,
samo Akti o Olandskim Ostrvima mogu da izdaju odredbe na
osnovu prava lica ili obaveza i po pitanjima koja su inače
zakonodavne prirode Ustavom ili Aktom o autonomiji
Olandskih Ostrva.
Odredbe odeljka 19, Paragrafa 3 o Aktima o
Olandskim Ostrvima primenjuju se odgovarajuće na Dekret o
Olandskim Ostrvima.
Odeljak 22 (30. januar 2004/68) Inicijative olandskog

Parlamenta i Vlade Olandskih Ostrva
Olandski Parlament može da podnese inicijative po
pitanjima unutar zakonodavne vlasti Države. Vlada Finske
podnosi inicijativu na razmatranje Parlamentu Finske.
293
Vlada Olandskih Ostrva podnosi inicijative po
potanjima o kojima se govori u paragrafu 1 za izdavanje
Dekreta i propisa za Oland.
Odeljak 23 Administrativna vlast Olanda

Olandski zvaničnici vode administraciju pitanja koja
su u zakonodavnoj vlasti Olanda shodno sledećem:
1) statističke informacije neophodne za Državu a u vlasništvu
olandskih zvaničnika su, na zahtev, dostupne zvaničnicima
Države;
2) statističke informacije koje koristi Oland se prikupljaju u
saradnji sa dotičnim zvaničnicima Države;
3) Vlada Olandskih Ostrva dobija mišljenje od dotičnih
zvaničnika Države pre nego što preduzme mere u pogledu
nepokretnih praistorijsih ostataka; (30. januar 2004/68)
4) Vlada Olandskih Ostrva dobija mišljenje od Nacionalne
arhive pre nego što olandski zvaničnici ili opštinski ili
crkveni zvaničnici donesu odluku o uništavanju dokumenata
u arhivi koji se nalaze na Olandskim ostrvima. (30. januar
2004/68)
Odeljak 24 Državljanstvo zvaničnika

Državljanin Finske, Islanda, Norveške, Švedske ili
Danske može biti zaposlen kao zvaničnik Olanda ili opštine
na Olandskim Ostrvima. Zaposlenje ostalih stranaca u takvim
službama će biti kao što je propisano Aktom o Olandskim
Ostrvima.
Samo družavljanin Finske može biti zaposlen u
policiji.
Odelajk 25 (30. januar 2004/68) Upravni postupak

Žalba može biti podnesena olandskom
administratvnom sudu protiv odluke tela potčinjenog Vladi
Olandskih Ostrva. Žalba može biti podnesena olandskom
administrativnom sudu i protiv odluke opštinskog tela,
ukoliko žalba ne treba, po Aktu Države, da se podnese nekom
294
drugom telu. Međutim, može se predvideti Aktom o
Olandskim Ostrvima, da žalba protiv odluke nekog tela
podčinjenog Vladi Olandskih Ostrva po drugom pitanju nego
što je pitanja poreza ili javnih zaduženja ili protiv odluke
opštinskog tela po pitanju koje je u ovlašćenju Olanda treba
da se podnese Vladi Olandskih Ostrva umesto olandskom
administratinom sudu.
Žalba u pogledu legaliteta odluke Vlade Olandskih
Ostrva može se podneti Vrhovnom administrativnom sudu.
Ipak, žalba protiv odluke Vlade Olandskih Ostrva koja se
odnosi na penziju može se podneti osiguravajućem sudu.
Odluka Vlade Olandskih Ostrva po pitanju koje se tiče
naimenovanja nije otvorena za žalbe.
Bez obzira na paragrafe 1 i 2 žalba može biti
podnesena olandskom administrativnom sudu protiv oluke
olandskog tela na osnovu Konseznusnog Dekreta.
Molim pažnja: Akt od 30. januara 2004/68 stupio je
na snagu 1. juna 2004. godine. Ipak, odredba u odeljku 25,
paragraph 1 o žalbama protiv odluka zvaničnika podčinjenim
Vladi Olandskih Ostrva olandskom administrativnom sudu se
primenjuje na žalbe protiv odluka predanim posle stupanja na
snagu ovog Akta.
Odeljak 26 Uspostavljanje administrativnog suda

Državnim Aktom se uspostavlja administrativni sud
na Olandskim Ostrvima. Bez obzira na odeljak 25 takvom
sudu se Aktom o Olandskim Ostrvima može dati nadležnost
nad upravnim pitanjima u okviru ovlašćenja Olanda.
Poglavlje 5 Vlast Države
Zakonodavna vlast Države

Država ima zakonodavnu vlast po pitanjima koja se
odnose na:
1) donošenje, menjanje ili opoziv Ustava, i izuzetaka
od Ustava; (28. januar 2000/75)
295
2) pravo na prebivalište u zemlji, na izbor mesta
prebivališta, na preselenje iz jednog mesta u drugo,
ostvarivanje slobode govora, slobodu udruživanja, tajnost
pošte i telekomunikacija;
3) organizaciju i aktivnosti državnih zvaničnika;
4) inostrane odnose, shodno odredbama poglavlja 9 i
9 a; (30. januar 2004/68)
5) zastavu i grb Države i njihovu upotrebu, sa
izuzecima predviđenim odeljkom 18, pod-paragraf 3;
6) prezime i ime, starateljstvo, objavljivanje legalne
smrti osobe;
7) brak i porodične odnose, pravni status dece,
usvajanje i nasleđivanje, sa izuzecima predviđenim u odeljku
10;
8) udruženje i fondacije, preduzeća i ostale privatne
korporacije, knjigovodstvo;
9) širom države opšti preduslovi na pravo stranaca i
stranih korporacija da imaju i poseduju nekretnine i deonice
dobara i da se bave trgovinom;
10) autorska prava, patent, autorska prava na dizajn i
zaštitni znak, nepravedne poslovne prakse, unapređivanje
konkurencije, zaštitu potrošača;
11) ugovore o osiguranju;
12) inostranu trgovinu;
13) trgovačko brodarstvo i brodske putanje;
14) avijaciju;
15) cene poljoprivrednih i ribarskih industrijskih
proizvoda i unapređivanje izvoza poljoprivrednih proizvoda;
16) formiranje i registraciju delova nekretnina i
povezanih dažbina
17) mineralnih nalazišta i rudarstva, sa izuzecima kao
što je predviđeno odeljkom 18 pod-paragraf 19;
18) nuklearna energija; ipak, saglasnost Vlade
Olandskih Ostrva se traži za konstrukciju, posedovanje i rad
nuklearnine elektrane i rukovanje i gomilanje materijala za tu
svrhu na Olandskim Ostrvima; (30. januar 2004/68)
296
19) jedinica, merača i metoda merenja,
standardizacija;
20) proizvodnja i stavljanje žiga na plemenite metale i
trgovina artiklima koji sadrže plemenite metale;
21) zakon o radu, sa izuzetkom kolektivnih
sporazuma o platama na Olandskim Ostrvima i opštinskih
zvaničnika, i shodno odredbama odeljka 29, paragraf 1, pod-
paragraf 6 i odeljka 29, paragraf 2;
22 krivični zakon, sa izuzecima predviđenim
odeljkom 18, pod-paragraf 25; 23) sudski postupci shodno
odredbama odeljka 25 i 26; preliminarne istrage,
primenjivanje osuda, presude i ekstradicija prekršioca;
24) administrativno lišavanje lične slobode;
25) crkveni zakonik i ostalo zakonodavstvo koje se
odnosi na religiozne zajednice, pravo na držanje javne
kancelarije bez obzira na veru;
26) državljanstvo, zakoni o strancima, pasoši;
27) vatreno oružje i municiju;
28) civilna odbrana; međutim, odluka da se evakuišu
stanovnici Olandskih Ostrva i da se smeste izvan Olandskih
Ostrva može da se donesu samo uz saglasnost Vlade
Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)
29) ljudske zarazne bolesti, kastriranje i sterilizacija,
abortus, veštačko oplođavanje, forensički medicinski istražni
postupak;
30) stručnost osoba zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti i
negi, apotekarske usluge, lekove i farmaceutske proizvode,
droge i proizvodnju otrova i određivanje njihove upotrebe;
31) zarazne bolesti kod kućnih ljubimaca i žive stoke;
32) zabranu uvoza životinja i životinjskih proizvoda;
33) sprečavanje ulaska u zemlji materija koje su
pogubne za biljke
34) oružane snage i graničari, podložne odredbama iz
odeljka 12, akcije vlasti da obezbede Državu, stanje odbrane,
spemnost za vanredno stanje;
297
35) eksplozivne materije, u pogledu dela koji se
odnosi na bezbednost
Države;
36) takse i naknade, sa izuzecima propisanim u
odeljku 18, pod-paragraf 5;
37) izdavanje papirnog novca, stranih valuta;
38) statistike neophodne za Državu;
39) arhivski materijal proistekao od državnih
zvaničnika, shodno odrebama
odeljka 30, pod-paragraf 17;
40) telekomunikacije; ipak, samo državni zvaničnik
može da da odobrenje za angažovanje u opštim
telekomunikacijama na Olandskim Ostrvima uz saglasnost
Vlade Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)
41) ostala pitanja koja potpadaju pod privatno pravo
nisu posebno spomenuta u ovom odeljku, ukoliko nisu pitanja
koja se odnose direktno na oblast zakonodavstva u
nadležnosti Olandskih Ostrva shodno ovom Aktu;
42) ostala pitanja koja se razmatraju su u
zakonodavnoj vlasti Države po načelima koja su u temelju
ovog Akta.
Odeljak 28 Državni Akti od posebne važnosti za

Olandska Ostrva
Izmena ustavnog Akta ili drugog državnog Akta ne
stupa na snagu na Olandskim Ostrvima bez saglasnosti
olandskog Parlamenta, utoliko koliko se odnosi na načela
koja uređuju pravo privatnog lica da poseduje nekretnine ili
poslovnu imovinu na Olandskim Ostrvima.
Dobija se mišljenje iz Olanda pre nego što se ozakoni
akt od posebne važnosti za Olandska Ostrva.
Odeljak 29 Delegacija zakonodavnog ovlašćenja na

Olandskim
Ostrvima
298
U dodatku odrebama odeljka 27, sledeća pitanja
spadaju pod zakonodavnu vlast Države:
1) registrovanje stanovništva;
2) registrovanje trgovine, registrovanje udruženja i
registrovanje brodarstva;
3) penzije iz zaposlenja zaposlenih u opštinama i
izabranim zvaničnicima opština, i penzije iz zaposlenja
ostalih osoba sa izuzecima kako je propisano odeljkom 18,
pod-paragraf 2 a, kao i drugo socijalno osiguranje; (12. jul
1996/520)
4) drugi propisi o alkoholu od onih o kojima se govori
u odeljku 18, pod-paragraf 13;
5) bankarske i kreditne usluge;
6) ugovori o zaposlenju, sa izuzecima propisanim za
šegrtovanje iz odeljka 18, pod-paragraf 14, i saradnja u
preduzećima. (12. jul 1996/520)
Uz saglasnost olandskog Parlamenta Akt može biti

ozakonjen da stupi na snagu da je zakonodavno telo o kome
se govori u paragrafu 1delegirano na Oland u potpunosti ili
delimično. Takav Akt sadrži odredbe o merama koje imaju
posledice na delegirano telo.
Osoba čiji ugovor u službi Države oseća posledice
delegacijom tela o kome se govori u paragrafu 2 uz
saglasnost se premešta u službu Olanda na uporednu dužnost
i sa njegovim prethodnim beneficijama, kako je dalje
predviđeno Dekretom.
Odeljak 30 Administrativno telo i postupak

Državni zvaničnik rukovodi administrativnim
pitanjima sa zakonodavnom vlašću Države u pogledu
sledećeg:
1) pri zakazivanu sastanka u državnoj kancelariji na
Olandu, posebna težina se daje činjenici da je onaj koji
zakazje zna lokalne uslove na Olandu ili je stanovnik
Olandskih Ostrva:
299
2) reč "Oland" se inkorporira u pasoš koji se izdaje u
Olandu, ako vlasnik pasoša ima pravo na prebivalište;
3) zvaničnici Olanda učestvuju u civilnoj odbrani,
kao što je predviđeno Konsenzusnim Dekretom;
4) osobi sa pravom na prebivalište može da bude
imenovana samo na civilne dužnosti na Olandskim Ostrvima
na osnovu opštih obaveza građanstva na rad;
5) statistike koje se odnose na lokalne uslove
Olandskih Ostrva koje su u vlasništvu državnih zvaničnika na
zahteve se predaju odgovarajućem olandskom zvaničniku;
6) državni zvaničnici obezbeđuju da Olandska Ostrva
dobiju pristup neophodnim frekvencijama za radio i
televizijske programe;
7) Vlada Olandskih Ostrva odlučuje o davanju
strancima ili stranim korporacijama dozvolu da steknu
vlasništvo ili imovinu nekretnina na Olandskim Ostrvima ili
da se bave trgovinom na Olandskim Ostrvima; pre donošenja
odluke ona traži mišljenje od nadležnih državnih zvaničnika;
(30. januar 2004/68)
8) dužnosti koje prema zakonima o zaraznim
bolestima ljudi ili kućnih ljubimaca ili žive stoke, zakoni o
prevenciji materija pogubnim za biljke da uđu u zemlju i
zakoni o proizvodnji i upotrebi otrova pripadaju državnim
zvaničnicima; na Olandskim Ostrvima će ih vršiti Vlada
Olandskih Ostrva ili neki drugi zvaničnik kao što je
predviđeno Aktom o Olandskim Ostrvima; (30. januar
2004/68)
9) (ukinut Aktom od 31. decembra 1994/156);
10) dužnosti koje u Državi pripadaju Odboru za žalbe
potrošača na Olandskim Ostrvima obavlja posebni odbor
imenovan od strane Vlade Olandskih Ostrva; (30. januar
2004/68)
11) dužnosti koje po zakonima o potrošačkom
savetovanju pripadaju opštini na Olandskim Ostrvima
obavljaju zvaničnici Olanda kao što su se Oland i opštine
dogovorile;
300
12) nova trgovačka brodska putanja može biti
otvorena na Olandskim Ostrvima uz saglasnost Vlade
Olandskih Ostrva, shodno odredbama odeljka 62; (30. januar
2004/68)
13) pitanje koje se odnosi na dozvolu za upravljanje
trgovačkim brodarstvom na Olandskim Ostrvima ili između
Olandskih Ostrva i ostalog dela Finske u stranim plovnim
objektima se pregovara sa Vladom Olandskih Ostrva (30.
januar 2004/68)
14) o ograničenju brzine trgovačkih plovnih objekata
na putanjama Olandskih Ostrva i o drugim pitanjama koja se
odnose na brodarstvo koja su od posebnog značaja za
Olandska Ostrva se pregovara sa Vladom Olandskih Ostrva;
(30. januar 2004/68)
15) pitanja koja se odnose na pravo bavljenja
vazdušnim saobraćajem na Olandskim Ostrvima pripada
Vladi Olandskih Ostrva; ipak, mišljenje o takvim pitanjima se
dobija od državnog zvaničnika; (30. januar 2004/68)
16) kada se razmatraju pitanja koja se odnose na
vazdušni saobraćaj od posebnog značaja za Olandska ostrva,
državna tela konsultuju Vladu Olandskih Ostrva (30. januar
2004/68)
17) arhivski materijal proistekao od državnih tela na
Olandskim Ostrvima se može skloniti sa Olandskih Ostrva
samo posle pregovaranja sa Vladom Olandskih Ostrva; (30.
januar 2004/68)
19) Vlada Olandskih Ostrva ima pravo da bude
zastupljena zajedno sa Savetom Države u pregovorima sa
vodećim organizacijama proizvođača o dohotku iz
poljoprivredne i ribarske industrije i o propisu o
poljoprivrednoj proizvodnji i ribarskoj industriji; (30. januar
2004/68)
20) Vlada Olandskih Ostrva se izjašnjava pre
donošenja odluke o promenama propisa koji se odnose na
uvoz i koja mogu da budu posebno važna za poljoprivrednu
301
proizvodnju ili ribarsku industriju na Olandskim Ostrvima;
(30. januar 2004/68)
21) mišljenje se dobija od Vlade Olandskih Ostrva pre
davanja dozvole za bavljenje trgovinom, ako državni
zvaničnik ima ovlašćenje da odobri dozvolu; (30. january
2004/68)
22) Vlada Olandskih Ostrva se izjašnjava pre
donošenja odluke o zatvaranju institutcije ili stalnog položaja
u lokalnoj administraciji Države na Olandskim Ostrvima; (30
January 2004/68)
23) statistike o Olandskim Ostrvima neophodne za
Državu prikupljaju se u saradnji sa odgovarajućim olandskim
zvaničnicima.
Odeljak 31 (30. januar 2004/68) Obaveza državnih

zvaničnika da pomognu olandskim zvaničnicima
Na zahtev Vlade Olandskih Ostrva državni zvaničnici
su obavezni, kako stoji u njihovim opštim ovlašćenjima, da
pomognu olandskim zvaničnicima u izvršavanju dužnosti
koje se odnose na autonomiju.
Odeljak 32 Konsenzusni Dekreti

U sporazumu sa Vladom Olandskih Ostrva, dužnosti
koje pripadaju Državnoj administraciji mogu Dekretom da se
prenesu (Konsenzusni Dekret) na olandskog zvaničnika na
određeno vreme ili do daljnjeg. Prema tome, dužnosti koje
pripadaju olandskoj administraciji mogu da budu prenešene
na državnog zvaničnika. (30. januar 2004/68)
Ako je data najava o sporazumu, Dekret se menja ili
ukida što je pre moguće a u svakom slučaju u toku godine
dana od datuma najave. Ukoliko se Dekret ne menja ili ne
ukida u toku izrečenog vremena, smatra se da je sporazum
istekao godinu dana nakon najave. Akt o Olandskim
Ostrvima nasuprot Konsenszusnom Dekretu se ne primenjuje
na deo koje je suprotan Konsenzusnom Dekretu dok je
Dekret na snazi.
302
Mišljenje o prodlogu za Konsenzusni Dekret se traži
od Delegacije Olandskih Ostrva. Konsenzusni Dekret izdaje
Predsednik republike. (31 December 1994/1556)
Odeljak 33 (30. januar 2004/68) Dobijanje mišljenja od

Vlade Olandskih Ostrva
Pre nego što predsednik republike, Veće Države,
ministarstvo ili neko drugo telo izda odredbe koje se tiču
samo Olandska Ostrva ili koje su inače od posebnog značaja
za Olandska Ostrva, mišljenje o tome se dobija od Vlade
Olandskih Ostrva.
Odeljak 34 Odluka i zastupanje

Predsednik republike donosi odluku o pitanjima koja
se odnose na autonomiju Olandskih Ostrva kako je
predviđeno odeljkom 58 Ustava (28. januar 2000/75)
Pitanja koja se tiču autonomije se prezentuju Veću
Države od strane Ministarstva pravde. Međutim, pitanja koja
se odnose na privredu Olandskih Ostrva se prezentuju od
strane Ministarstva finansija.
Veće Države imenuje osobe sa dobrim znanjem o
autonomiji Olandskih Ostrva kao reprezentativne zvaničnike
za pitanja o kojima se govori u paragrafu 2.
Odeljak 35 Administracija zakona

Sudovi i zvaničnici upravljaju administracijom
zakona kako je propisano državnim zakonodavstvom ukoliko
drugačije nije propisano odeljcima 25 ili 26.
Poglavlje 6 Jezičke odredbe
Odeljak 36 Zvanični jezik

Zvanični jezik Olandskih Ostrva je švedski. Jezik koji
se koristi u državnoj administraciji, olandskoj administraciji i
opštinskoj administraciji je švedski.
303
Zvanični jezik Delegacije Olandskih Ostrva je
švedski. Mišljenja i odluke Vrhovnog suda o kome se govori
u ovom Aktu su napisana na švedskom.
Odredbe ovog Akta na jezik koji se koristi u državnoj
administraciji se primenjuju, gde je to podesno, na zvaničnike
evangelitičke luteranske crkve, ukoliko drugačije nije
predviđeno crkvenim zakonikom.
Odeljak 37 Pravo na korišćenje finskog

Po pitanju koji se odnosi na njega samog, državljanin
Finske ima pravo da koristi finski u sudu i sa ostalim
državnim zvaničnicima na Olandskim Ostrvima.
Odeljak 38 Jezik korespondencije

Pisma i ostali dokumenti između olandskih
zvaničnika i državnih zvaničnika na Olandskim Ostrvima se
pišu na švedskom. Ista odredba se primenjuje i na
korespondenciju između pomenutih tela i Delegacije
Olandskih Ostrva, s jedne strane, kao i Veća Države,
zvaničnika u centralnoj vladi Finske i viših sudova i ostalih
državnih zvaničnika kojima jurisdikcija Olandskih Ostrva ili
jedan njen deo pripada, s druge strane.
Međutim, sporazum o kome se govori u odeljku 59
koje se podnosi olandskom Parlamentu na odobrenje može
biti poslat Olandu na orginalnom jeziku, ako sporazum po
zakonu nije objavljen na švedskom. Dokument o kome se
govori u odeljku 59 a, koji se objavljuje Olandu, može biti
poslat Olandu na orginalnom jeziku, ako još nije preveden na
švedski. (31. decembar 1994/1556). Odredbe paragrafa 1 o
olandskim zvaničnicima se primenjuju na opštinske
zvaničnike na Olandskim Ostrvima.
Odealjk 39 Prevodi
Na zahtev jedne strane, sudovi i okružna Vlada
Olandskih Ostrva prilaže finski prevod u svojim
dokumentima.
304
Ako je dokument podnesen sudu ili nekom drugom
državnom zvaničniku napisan na finskom, zvaničnik će se
postarati za njegov prevod na švedski ukoliko je neophodno.
Privatna strana na Olandskim Ostrvima ima pravo da
primi priloženi švedski prevod sa svojom kopijom dokumenta
po pitanjima koja se tiču državnih zvaničnih oragana u
Državi, o kojima se govori u odeljku 38, paragraf 1, i na
kojem je dokument prema opštem zakonodavstvu o jezicima
napisan na finskom.
Odeljak40 Jezik obrazovanja

Jezik obrazovanja u školama, finansiranim javnim
fondovima ili finanskijski pomaganim od strane pomenutih
fondova je švedski, ukoliko drugačije nije predviđeno Aktom
o Olandskim Ostrvima.
Odeljak 41 Znanje finskog
Diplomac obrazovne instituticije na Olandskim

Ostrvima može, kako je dalje predviđeno Dekretom, da bude
primljen u obrazovnu instituciju na švedskom ili dvojezičnu
instituciju koju finansira Država ili je Država subvenira i da
diplomira na njoj čak iako nema znanje finskog koje se traži
za prijem ili diplomiranje.
Odeljak 42 Lingvističko znanje državnih zvaničnika

Odredbe o lingvističkom znanju državnih zvaničnika
na Olandskim Ostrvima se izdaje Dekretom uz saglasnost
Vlade Olandskih Ostrva. (30. januar 2004/68)
Država organizuje obuku za švedski jezik za osobe na
službi na Olandskim Ostrvima.
Odeljak 43 Informacije i propisi izdati na švedskom

Veće Države preduzima mere da potrošači Olandskih
Ostrva dobiju neophodni proizvod i servisnu informaciju na
švedskom, gde je moguće.
305
Veće Države se stara da propisi koji treba da se
poštuju na Olandskim Ostrvima budu pristupačni na
švedskom.
Poglavlje7 Finansijko upravljanje Olandskim Ostrvima
Odelajk 44 (12. jul 1996/520) Budžet

Olandski Parlament potvrđuje budžet za Olandska
Olstrva. Detaljnije odredbe o budžetu za Olandska Ostrva se
daju Aktom o Olandskim Ostrvima.
Kada potrvđuje budžet olandski Pralament nastoji da
obezbedi bar isti nivo socijalnih beneficija za ljude na
Olandskim Ostrvima koje uživaju ljudi u Državi.
Pravo olandskog Parlamenta da donese zakone o
porezima i osnovama za naknade koje se ubiraju u olandskoj
administraciji je kao što je predviđeno odeljkom 18, pod-
paragraf 5.
Odeljak 45 Ekvalizacija
Olandska Ostrva svake godine primaju iznos novca iz
državnih fondova da pokriju troškove autonomije. Ovaj iznos
(svota ujednačavanja) se određuje posebnom procedurom
ekvalizacije.
Ekvalizacija se sprovodi retroaktivno za svaku
kalendarsku godinu. Uplate unapred svote ekvalizacije se
obavljaju svake godine.
Odeljak 46 izračunavanje iznosa ekvalizacije

Svota ekvalizacije se izračunava množenjem
državnog prihoda za odgovarajuću godinu, ne uključujući
državne zajmove, kao što je utvrđeno u državnim
proračunima, određenim indeksom (osnova ekvalizacije).
Odealjk 47 Osnova za ekvalizaciju i njene promene

Osnova za ekvalizaciju je 0.45 procenata.
306
Osnova za ekvalizaciju se menja ako se osnove za
državni konačni proračun menjaju na način koji ima značajan
efekat na svotu ekvalizacije.
Osnove za ekvalizaciju se uvećavaju ako
1) se potrošnja Olandskih Ostrva povećala zbog toga
što su se administrativne dužnosti Države prenele na
Olandska Ostrva ili zbog toga što Oland, uz saglasnost
Države, obavlja, u celosti ili značajan deo, aktivnosti koje su
u interesu Države;
2) je ostvarenje rezultata autonomije uzrok bitnoj
dodatnoj potrošnji;
3) ostali značajni izdaci, kojima se nije poklonila
pažnja kada se ozakonio ovaj Akt, ali su prouzrokovani
olandskoj administraciji.
Osnove za ekvalizaciju se smanjuju ako su

administrativne dužnosti Olandskih Ostrva prenesene na
Državu i zbog toga su se smanjili izdaci Olandskih Ostrva.
Izmene osnova za ekvalizaciju su predviđene
državnim Aktom uz saglasnost olandskog Parlamenta.
Odeljak 48 Izuzetna dotacija

Izuzetna dotacija se može dati na predlog olandskog
Parlamenta za naročito velike ne-ponavljujuće izdatke za
koje se ne može opravdano očekivati da budu inkorporirani u
budžet Olandskih Ostrva. Izuzetna dotacija može se dati
samo u svrhe koje su u nadležnosti Olandskih Ostrva.
Odeljak 49 Povraćaj poreza

Ako porez na dohodak i imovinu prikupljen na
Olandskim Ostrvima tokom fiskalne godine prelazi 0.5
procenata odgovarajućeg poreza u celoj državi, višak se vraća
Olandu (povraćaj poreza).
307
Zajmovi
Obveznice zajma mogu se izdati i drugi zajmonvi
uzeti za potrebe Olandskih Ostrva.
Odeljak 51 Posebna finansijska subvencija

Olandska Ostrva se subveniraju iz državnih fondova
da bi
1) se sprečili ili otklonili suštinski privredni
poremećaji koji imaju uticaj posebno na Olandska Ostrva;
2) se pokrili troškovi prirodnih katastrofa, nuklearnih
nesreća, izlivanja nafte ili drugi komparativni incidenti,
ukoliko Oland nije opravdano napravio troškove.
Vlada Olandskih Ostrva pokreće postupak za
subvenciju najkasnije na godinu nakon interventnih troškova.
Odluka se, po tom pitanju, ako je moguće, donosi u roku od
šest meseci od pokretanja postupka. (30. januar 2004/68)
Poglavlje 8 Guverner i Delegacija Olandskih Ostrva
Odeljak 52 Postavljanje guvernera

Osoba koja ima neophodne kvalifikacije za dobro
rukovođenje administracijom Olandskih Ostrva i za
obavljanje državne bezbednosti se postavlja za guvernera.
Predsednik republike imenuje guvernera pošto se
složio po tom pitanju sa predsednikom olandskog
Parlamenta. Ako konsenzus nije postignut, predsednik bira
guvernera od pet kandidata koje je nominovao olandski
Parlament.
Odeljak 53 Vršilac dužnosti guvernera

Kada je položaj guvernera upražnjen ili kada je
guverner sprečen da obavlja svoje dužnosti predsenik može,
pošto se po tom pitanju složio sa predsednikom olandskog
Parlamenta, da imenuje pogodnu osobu kao vršioca dužnosti
guvernera.
308
Odeljak 54 Razrešenje dužnosti guvernera
Predsednik olandskog Parlamenta se izjašnjava pre
nego što se donese odluka o pitanju koje se odnosi na
razrešenje dužnosti guvernera.
Odeljak 55 Sastav i nadležnosti Delegacije Olandskih

Ostrva
Dužnosti predsednika Delegacije Olandskih Ostrva
obavlja guverner ili druga osoba, koju je predsednik
republike imenovao pošto se po tom pitanju usaglasio sa
predsednikom olandskog Parlamenta. Kada je predsednik
Delegacije sprečen da obavlja svoju dužnost, to će učiniti
potpredsednik Delegacije kojeg je takođe imenovao
predsednik republike pošto se po tom pitanju usaglasio sa
predsednikom Parlamenta. Veće Države i olandski
Parlament, biraju dve osobe kao članove Delegacije i dva
zamenika članova, po jednog za svakog člana.
Delegacija ima kvorum samo kada su svi Članovi
prisutni.
Delegacija može da sasluša stručna mišljenja.
Odeljak 56 Dužnosti Delegacije Olandskih Ostrva
Na zahtev, Delegacija daje mišljenje Savetu Države,
njenim ministrima, Vladi Olandskih Ostrva i sudovima. (30.
januar 2004/68)
Delegacija odlučuje o pitanjima o kojima se govori u
odeljku 62.
U dodatku Delegacija:
1) vrši ekvalizaciju o kojoj se govori u odeljku 45;
2) određuje povraćaj poreza u saglasnosti sa odeljkom
49;
3) daje izuzetne dotacije o kojima se govori u odeljku
48, dodeljuje subvencije o kojima se govori u odeljku 51, i
odlučuje o njihovim mogućim uslovima.
Delegacija određuje iznos uplata unapred o kojima se
govori u odeljku 45, paragraf 2.
309
Predsednik republike potvrđuje odluke Delegacije po
pitanjima o kojima se govori u paragrafu 3. Odluka se
potvrđuje u roku od tri meseca neizmenjena ili ostaje ne
potvrđena. Ako odluka nije potvrđena, pitanje se vraća
Delegaciji na ponovno razmatranje.
.
Odeljak 57 Troškovi Delegacije Olandskih Ostrva
Olandska Ostrva snose troškove Delegacije Olandskih
Ostrva koji proizilaze od delegate izabranih od strane
olandskog Parlamenta. Ostali troškovi se pokrivaju iz fodova
Države.
Poglavlje 9 (30. januar 2004/68) Međunarodni sporazumi
Odeljak 58 (30. januar 2004/68) Pregovaranje o

međunarodnim sporazumima
Vlada Olandskih Ostrva može da predloži pregovore
o sporazumu ili nekoj drugoj međunarodnoj obavezi
odgovarajućem zvaničniku Države.
Vlada Olandskih Ostrva se informiše o pregovorima,
o sporazumu ili nekoj drugoj međunardodnoj obavezi ako je
pitanje u nadležnostima Olanda. Ako se pregovori inače
odnose na pitanja od posebne važnosti za Olandska Ostrva,
Vlada Olandskih Ostrva se informiše o pregovorima, ako je
nadležna. Vlada Olandskih Ostrva zadržava mogućnost
učestvovanja u pregovorima, ako postoji poseban razlog za
iste.
Odeljak 59 (30. januar 2004/68) Stupanje na snagu

međunarodnih sporazuma
Ako sporazum ili neka druga međunarodna obaveza
obavezujuća za Finsku, sadrži uslov koji se ovim Aktom tiče
pitanja unutar nadležnosti Olanda, olandski Parlament mora
da se saglasi sa statutom koji implementira uslov kako bi
stupio na snagu na Olandskim Ostrvima.
310
Ako je uslov suprotan ovom Aktu, stupiće na snagu
na Olandskim Ostrvima samo ukoliko olandski Parlament da
saglasnost kvalifikovanom većinom od dve trećine datih
glasova i ako se sprovođenjem statuta pozabavio Parlament u
skladu sa procedurom propisanom u odeljku 95, paragraf 2,
Ustava o sprovođenju međunarodnih obaveza sa ustavnim
implikacijama. Ipak, ako se uslov tiče samo jezika
komunikacije između olandskih tela vlasti i stranaca ili
stranih tela vlasti, sprovođenje statuta u Parlamentu se može
obaviti u skladu sa redovnom procedurom.
Olandski Parlsment može da ovlasti Vladu Olandskih
Ostrva da da saglasnost o kojoj se govori u paragrafu 1.
Poglavlje 9 a (30. januar 2004/68) Poslovi Evropske

Unije
Odeljak 59a (30. januar 2004/68) Pripremanje za

nacionalne položaje
Vlada Olandskih Ostrva ima pravo da učestvuje u
pripremama, unutar Veća Države, za nacionalne položaje
Finske koje prethode odlučivanju u Evropskih Uniji, ako bi
pitanje u drugim ticanjima spadalo unutar vlasti Olanda ili
ako pitanje inače može da ima poseban značaj na Olandska
Ostrva. Ako položaji Olanda i Države ne mogu da budu
harmonizovani u skladu sa ovim Aktom po pitanju koje spada
unutar ovlašćenja Olanda, položaj Olanda, na zahtev Vlade
Olandskih Ostrva, se deklariše kada se položaji Finske
predstavljaju u institucijama Evropske Unije.
Ako odluka, koja se donosi u Evropskoj Uniji, u
potpunosti ili delimično ima veze na primenu zajedničke
politike Evropske Zajednice na Olandskim Ostrvima, Vlada
Olandskih Ostrva formuliše položaj Finske utoliko koliko bi
to pitanje u ostalim pogledima potpadalo pod vlast Olanda.
Vlada Olandskih Ostrva se obaveštava o pitanjima o
kojima se govori u paragrafu 1, o pripremama u Evropskoj
Uniji. Na zahtev, Vlada Olandskih Ostrva zadržava
311
mogućnost da učestvuje u radu finske delegacije kada se
pitanja koja potpadaju pod vlast Olanda pod ovim Aktom
pripremaju u Evropskoj Uniji.
Odeljak 59b (30. januar 2004/68) Sprovođenje odluka

donešenih u Evropskoj Uniji
U donošenju odluka o merama u Finskoj koje se
odnose na odluke donesene u Evropskoj Uniji, zakonodavna
vlast i upravna vlast se dele između Olanda i Države kao što
se predviđa ovim Aktom.
Vlasti Olandskih Ostrva i Države se konsultuju
ukoliko su njihove mere nezavisne. Ako se samo jedna mera
donosi u Državi Članici po upravnom pitanju koje bi ovim
Aktom bilo i unutar vlasti Olanda i Države, odluka o meri se
donosi od strane Državnog tela. Pre takvog odlučivanja,
olandske telo se s dobrim namerama konsultuje i položaji koji
se iznose, se uzimaju u obzir što je više moguće. Ako se
vlasti Olanda i Države ne slažu u pogledu mera neophodnih u
situacijama o kojima se govori u ovom paragrafu, preporuka
za razrešenje neslaganja se može tražiti od Delegacije
Olandskih Ostrva.
Ako, po zakonu Zajednice, Država Članica može da
imenuje samo jedno administrativno telo u situaciji gde i
Oland i Država imaju nadležnost, telo imenuje Država.
Odluka takvog tela po pitanju koje bi u ostalim pogledima
bilo pod ovlašćenjem Olanda je dosledna položaju koju
iznosi Vlada Olandskih Ostrva.
Vlada Olandskih Ostrva može da kontaktira Evropsku
Komisiju po pitanjima koja su u nadležnosti Olanda i koja se
tiču implementacije odluka na Olandskim Ostrvima koje je
donela Evropska Unija. Vlada Olandskih Ostrva i Veće
Države se usaglašavaju u većim detaljima na koji način se
Veće Države obaveštava o takvim kontaktima.
312
Odeljak 59c (30. januar 2004/68) Položaji po pitanjima
koja se odnose na kršenje Sporazuma
Državne vlasti u saradnji sa Vladom Olandskih Ostrva
pripremaju odgovor Finske na mišljenja koja donosi Komisija
Evropskih Zajednica u vezi sa nedostacima u ispunjavanju
obaveza Države Članice utoliko ukoliko to ispunjavanje
potpada pod ovlašćenja Olanda, kao i mišljenje Finske da u
takvoj stvari ona treba da budu predata Sudu Pravde
Evropskih Zajednica.
Odeljak 59d (30. januar 2004/68) Stanje odgovornosti

Olanda
Ako se Sud Pravde Evropskih Zajednica izjasni da je
Finska dužna da plati fiksnu kompenzaciju, uslovnu kaznu ili
neku drugu komparativnu novčanu sankciju, Oland je
odgovoran za tu sankciju vis-à-vis Države utoliko ukoliko to
poizilazi iz čina ili propusta od strane Olanda.
Ako je Finska po pravilima odgovornosti Države
Članice dužna da refundira fondove Evropske Zajednice
Evropskoj Zajednici, Oland je odgovoran za refundiranje vis-
à-vis Države utoliko ukoliko su uprava ili nadzor
refundiranih fondova bili zadaci za Oland.
Ako se Finska proglasi odgovornom za štete učinjene
nekoj privatnoj strani a gubitak koji proizilaci iz prava
zakona Zajednice da je nepotpuno ili neispravno
implementiran u vezi sa pitanjem koji je u ovlašćenju Olanda,
Oland je odgovran za štete vis-à-vis Države za odgovarajuću
sumu.
Država i Oland mogu da traže poravnjanje u vezi sa
iznosom odgovornosti o kome se govori u paragrafima 1-3.
Spor koji je u vezi sa odgovonošću može biti iznesen pred
olandski upravni sud kao pitanje upravnog spora kako se
predviđa u poglavlju 12 Akta o Upravnim sudskim
postupcima (586/1996) i gore u u ovom odeljku.
313
Odeljak 59e (30. januar 2004/68) Komitet Regija
Evropske Zajednice
Kandidat kojeg je imenovala Vlada Olandskih Ostrva
se nominuje za jednog od predstavnika Finske u Komitetu
Regiona Evropske Zajednice.
Poglavlje 10 Razne odredbe
Odeljak 60 Zakonitost Dekreta i sukobi ovlašćenja

Ako je odredba Dekreta o Olandskim Ostrvima u
sukobu sa Aktom o Olandskim Ostrvima ili Aktom Države
koji se primenjuje na Olandska Ostrva, onda se on ne
primenjuje.
Ako sukob nadležnosti proizilazi između olandskih
zvaničnika i državnih zvaničnika na datu upravnu funkciju, o
odluci po tom pitanju se izjašnjava Vrhovni Sud na predlog
Vlade Olandksih Ostrva ili zvaničnika Države. Pre
izjašnjavanja o odluci Vrhovni Sud dobija mišljenje od
odgovarajućeg zvaničnika i Delegacije Olandskih Ostrva.
(30. januar
2004/68)
Odeljak 60a (31. decembar 1994/1556) Tajnost

Državni zakoni primenjuje se na tajnost i
pristup dokumentima po pitanjima o kojima se govori u
odeljcima 9 i 9a.
Odeljak 60b (30. januar 2004/68) Optužbe za prekršaje

na položaju
Optužbe protiv šefa Vlade Olandskih Ostrva ili
jednog njenog člana za prekršaj na položaju se iznosi pred
Sud žalbe u Abou .
Odeljak 61 Državna zemlja i državne zgrade

Ako Država zatraži zemljište na Olandskim Ostrvima
za redovnu Državnu Administraciju, Oland dodeljuje
314
pogodne placeve u tu svrhu. Ukoliko Oland ne dodeli
placeve, Država može steći traženo zemljište bez saradnje sa
Olandom.
Ako zemljište o kome se govori u paragrafu 1 se više
ne traži za redovnu administraciju, pravo Države na zemljište
se prenosi na Oland. Oland takođe stiče zgrade i objekte
iskazane nepotrebnim dok se oni ne uklone.
O dodeljivanju zemljišta shodno paragrafu 1 i
prenošenju zemljišta i ostale imovine na Oland shodno
paragrafu 2 sporazumevaju se odgovarajuće ministarstvo
iVlada Olandskih Ostrva (30. januar 2004/68)
Državni zakoni se primenjuju na okup, kompletnu
kompenzaciju, nekretnina za potrebe Države.
Odeljak 62 Sporenje u određenim situacijama

Ako nastane spor u situacijama o kojima se govori u
odeljku 30, pod-paragraf 12, ili u odeljku 61, paragraf 1 ili 2,
spor razrešava Delegacija Olandskih Ostrva.
Odeljak 63 Pravo Olanda na nasleđivanje

Ako osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima
umre bez naslednika, nasledstvo prelazi na Oland. Ipak, ako
se stvarna imovina i komparativna imovina koju nasleđuje
Oland ne nalazi na Olandskim Ostrvima i ne traži se za
pokrivanje dugove za posed, predaje se Državi.
Odeljak 64 Diploma stečena u nekoj drugoj nordijskoj

državi
Može se izdati Proglas u srhu da se diploma tražena
za državnu funkciju na Olandskim Ostrvima može
nadomestiti komparativnom diplomom stečenu na Islandu, u
Norveškoj, Švedskoj ili Danskoj.
Odeljak 65 Trgovinska delatnost Države i određenih

funkcija na Olandskim Ostrvima.
315
Ako pravo na bavljenje trgovimom, propisano
državnim zakonima po odeljku 27 ili odeljku 29, je
rezervisano za Državu, nezavisna državna institucija ili
korporacija gde Država ima vlast nad odlučivanjem, može se
izdati Dekret u svrhu da Oland ili korporacija, gde Oland ima
vlast nad odlučivanjem, može zadobiti pravo da se bavi istom
trgovinom na Olandskim Ostrvima, ukoliko ne postoje
suštinski razlozi za suprotno.
Odredbe odeljka 30, pod-paragraf 1, odeljka 42,
paragraf 1 i odeljka 64 o državnim funkcijama primenjuju se
i na uslugu u nezavisnim državnim institucijama na
Olandskim Ostrvima i, kao što je dalje propisano Dekretom,
u korporacijama gde Država ima pravo odlučivanja.
Odeljak 66 Izuzeće poreza

Olandska Ostrva imaju isto pravo na izuzeće poreza i
za komparativne beneficije kao i Država.
Odeljak 67 Ostvarivanje opštinskog prava glasa u

izvesnim slučajevima.
Državljanin Finske bez prava na prebivalište i
državljani Islanda, Norveške, Švedske i Danske dobijaju
pravo glasa i podobnost na funkciju na opštinskim izborima
po preduslovima predviđenim Aktom o Olandskim Ostrvima.
Državljani ostalih država mogu dobiti pravo glasa i
podobnost za funkciju na isti način. (31. decembar
1994/1556)
Odluka da se ozakoni Akt o Olandskim ostrvima o
kome se govori u paragrafu 1 zahteva bar dve trećine
većinskih glasova.
Odeljak 68 Izborna oblast

U parlamentarnim i predsedničkim izborima Olandska
Ostrva čine izbornu oblast. Odredbe o pomenutim izborima
se ozakonjuju zasebno.
316
Odeljak 69 Amandman Aktu o autonomiji i ozakonjenje
Akta o Olandskim Ostrvima kvalifikovanom većinom
Ovaj Akt može biti promenjen ili ukinut, ili mu se
mogu dodati izuzeci, samo doslednim odlukama Parlamenta
Finske i olandskim Parlamentom. U Parlamentu Finske
odluka se donosi kako je propisano za amandmane i ukidanje
Ustava a u olandskom Parlamentu najmanje dvo-trećinskom
većinom datih glasova. (28.januar 2000/75)
Akt o Olandskim Ostvrima može biti ozakonjen u
svrhu da olandski Parlament treba da ozakoni Akt o
Olandskim Ostrvima sa najmanje dvo-trećinskom većinom
datih glasova. Akt o Olandskim Ostrvima koji sadrži takvu
odredbu se ozakonjuje na isti način.
Poglavlje 11 Stupanje na snagu i prelazne odredbe
Odeljak 70 Stupanje na snagu

Ovaj Akt stupa na snagu 1. januara 1993. godine.
Ovaj Akt ukida Akt o autonomiji Olandskih Ostrva
(28. decembar 1951/760), kako je kasnije izmenjen
(prethodni Akt), Akt o Primeni administrativnih žalbi na
Olandskim Ostrvima (16. februar 1979/182) i ostale odredbe
suprotne ovom Aktu.
Mere nužne za implementaciju ovog Akta mogu se
preduzeti pre nego što on stupi na snagu. Kada se ozakoni
Akt o Olandskim Ostvrima, olandski Parlament može
primenti odredbe ovog Akta čak i pre nego što on stupi na
snagu. Ipak, takav Akt o Olandskim Ostrvima neće stupiti na
snagu pre nego što ovaj Akt stupi na snagu.
Delegacija Olandskih Ostrva izabrana u skladu sa
ovim Aktom vrši i dužnosti Delegacije Olandskih Ostrva
propisane prethodnim Aktom.
Odeljak 71 Primenjivanje prethodnih odredbi

Ako je oblast zakonodavstva, koja je prethodno bila
regulisana Aktovima o Olandskim Ostrvima, prenesena na
317
zakonodavnu vlast Države ili ako je ovim Aktom oblast,
prethodno podložna zakonodavnoj vlasti Države, prenešena
na zakonodavnu vlast Olandskih Ostrva ili je na osnovu ovog
Akta, Akt o Olandskim Ostrvima ili Državni Akt ozakonjen
pre stupanja na snagu ovog Akta, koji se odnosi na pomenutu
oblast zakonodavstva, primenjuje se na Olandskim Ostrvima
dok se Dekretom ne ukine Akt o Olandskim Ostrvima i ovim
Aktom Državni Akt.
Odeljak 72 Pravo na prebivalište

Osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima u
vreme stupanja na snagu ovog Akta na zahtev ima pravo da
dobije pravo na prebivalište shodno odrebama prethodnog
Akta. (30. januar 2004/68)
Pravo na prebivalište usvojenog deteta je određen po
roditeljima –usvojiteljima i u slučajevima kada je do
usvajanja došlo pre stupanja na snagu ovog Akta.
Odeljak 73 Trgovina
Osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima, u
vreme stupanja na snagu ovog Akta, nakon što je bez prekida
pet godina boravila na Olandskim Ostrvima, ima pravo na se
bavi trgovinom na Olandskim Ostrvima u skladu sa
odredbama prethodnog Akta.
Privatna lica, preduzeća, korporacije, udruženja i
ostale korporacije i fondacije koje su se u vreme stupanja na
snagu ovog Akta bavile trgovinom na Olandskim Ostrvima u
skladu sa odredbama prethodnog Akta imaju pravo da
nastave sa bavljenjem pomenute trgovina u skladu sa
odredbama prethodnog Akta.
Odeljak 74 Postupak u situacijama prenošenja vlasti

Pitanjem, kada se ovlašćenja prenose između
zvaničnika u skladu sa ovim Aktom, će se pozabaviti
zvaničnici kojima je pitanje ostalo nerešeno u vreme
318
prenošenja ovlašćenja. Pitanje se rešava u skladu sa
odredbama koje su na snazi pre prenošenja ovlašćenja.
Prethodni Akt i ostali primenjivi prethodni Akti
primenjuju se do žalbe na zvaničnu odluku donešenu pre
prenošenja vlasti.
Odeljak 75 Državni zvaničnici

Osoba, čije su dužnosti na državnoj funkciji i u skladu
sa ovim Aktom, i kada se premešta u nadležnosti Olandskih
Ostrva, ako je on saglasan sa tim, premešta sa sa
podjednakim povlasticama na odgovarajuće dužnosti na
funkciju Olanda, kako je Dekretom predviđeno.
Do izdavanja Dekreta o kome se govori u odeljku 42,
paragraf 1, prethodni Akt i zakoni o lingvističkom znanju
državnih zvaničnika, kakvi su bili u vreme stupanja na snagu
ovog Akta, primenjuju se na traženo lingvističko znanje
državnog zvaničnika na Olandu.
Osoba na državnoj funkciji na Olandu, u vreme
stupanja na snagu ovog Akta, se neprekidno osposobljava za
pomenutu funkciju bez obzira na odredbe Dekreta koji je
izdat u skladu sa odeljkom 42, paragraf 1.
Odeljak 76
Odeljak 76 je ponovljen Aktom od 30. januara
2004/68.
Odealjak 77 Regularna ekvalizacija, izuzetne dotacije i

promena osnove
za ekvalizaciju
Regularna ekvalizacija o kojoj se govori u
prethodnom Aktu se sprovodi po poslednji put za godinu koja
prethodi stupanju na snagu ovog Akta.
Izuzetna dotacija data pre stupanja na snagu ovog
Akta može biti dopunjena za dve godine nakon stupanja na
snagu ovog Akta.
319
Osnove za ekvalizaciju se menjaju ako se promene
osnove za državni konačni račun pre stupanja na snagu ovog
Akta na način o kome se govori u odeljku 47, paragraf 2.
Odeljak 78 Zemljište, zgrade i objekti

Odredbe iz odeljka 61, paragrafa 2 se primenjuju i na
zemljište, zgrade i objekte koje državna uprava redovno
koristi u vreme stupanja na snagu ovog Akta. Može se izdati
Dekret u svrhu da državno zemljište, zgrade i objekti o
kojima se govori u paragrafu 1 budu predati Olandu.
Odeljak 79 Pokretna imovina

Kada se dužnosti državnog zvaničnika prenesu na
olandskog zvaničnika u skladu sa ovim Aktom, državna
pokretna imovina na Olandskim Ostrvima neophodna za
sprovođenje pomenutih dužnosti prelazi na Oland bez
naknade.
320
Specijalni statut Regije Trentino-Alto
Adiđe/ Južni Tirol 485
Član 1.
1. Regija Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, koja
obuhvata teritoriju Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen,
predstavlja autonomnu regiju koja, u okviru političke
strukture Republike Italije, ima pravni status jedinstvene i
neodvojive regije, na osnovu ustavnih principa i u skladu sa
aktuelnim Statutom.
2. Glavni grad Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol
je grad Trento.
Član 2.
U Regiji važe jednaka prava za sve građane,
nezavisno od lingvističke grupe kojoj oni pripadaju, i štite se
njihove etničke i kulturne karakteristike.
Član 3.
1. Regiju čine dve Pokrajine: Trento i Bolzano/Bozen.
2. Opštine Proves, Senale, Termeno, Ora, Bronzolo,
Valdagno, Lauregno, San Felice, Cortaccia, Egna, Montagna,
Trodena, Magrè, Salorno, Anterivo i grad Sinablana u opštini
Rumo u Pokrajini Trento nalaze se u sastavu Pokrajine
Bolzano/Bozen.
3. Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen poseduju
posebne oblike i uslove autonomije, na osnovu aktuelnog
Statuta. Ne dovodeći u pitanje odredbe koje se odnose na
upotrebu državne zastave, Regija, Pokrajine Trento i
Bolzano/Bozen imaju svoje zastave i grbove, u skladu sa
odlukom predsednika Republike.
485
www.consiglio-bz.org - www.landtag-bz.org
321
SPECIJALI STATUT REGIJE TRETIO-ALTO
ADIĐE/JUŽI TIROL
Izmenjeni tekst Ustava Regije „Trentino-Alto Adiđe/ Južni
Tirol“ i Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen
Glava I – Opšte odredbe
Glava II – Dužnosti Regije
Član 4.
1. U skladu sa Ustavom i principima pravnog sistema
Republike, poštujući međunarodne obaveze i nacionalne
interese, što između ostalog podrazumeva i zaštitu lokalnih
lingvističkih manjina, kao i osnovne principe društveno-
ekonomskih reformi u Republici, Regija može da donosi
zakone o određenim pitanjima, kao što su:
1. uređenje regionalnih kancelarija i njenih kadrova;
2. uređenje para-regionalnih organa;
3. uređenje lokalnih organa vlasti i njihovih
odgovarajućih podjedinica;
4. eksproprijacija u javne svrhe, osim u slučaju
delatnosti koje su uglavnom ili direktno obaveza države i
pitanja pokrajinskih nadležnosti;
5. izrada i održavanje zemljišnih knjiga;
6. vatrogasne službe;
7. uređenje zdravstvenih organizacija i bolnica;
8. uređenje privrednih komora;
9. osnivanje zadruga i njihov nadzor;
10. bespovratna sredstva za unapređenje za potrebe
javnih radova koje sprovode drugi državni organi iz Regije.
Član 5.
1. U okviru prethodnog člana i principa utvrđenih
državnim zakonima, Regija može donositi zakone u vezi sa
322
1.(ukinuto)
2. uređenje državne pomoći i institucija socijalne
zaštite;
3. uređenje kreditnih ustanova za kreditiranje
kupovine poljoprivrednog zemljišta i poljoprivrednog
sektora, štednih i ruralnih banaka, kao i regionalnih kreditnih
ustanova.
Član 6.
1. Za pitanja koja se tiču državnog osiguranja i
socijalne sigurnosti, Regija može donositi zakone u koje su
unete odredbe državnog zakona i može osnivati određene
nezavisne ustanove ili omogućiti njihovo osnivanje.
2. Fondove zdravstvenog osiguranja u Regiji, koji su
pripojeni Institutu za naknadu za bolovanje zaposlenih, može
ponovo formirati Regionalni parlament, u zavisnosti od
isplata odgovarajućih sredstava.
3. Naknade koje gore pomenuti fondovi zdravstvenog
osiguranja nude svojim korisnicima ne smeju biti manji od
onih koje nudi gore pomenuti Institut.
Član 7.
1. Nakon konsultacija sa stanovništvom koje je u
pitanju, mogu se formirati nove opštine, dok se promene
njihovih granica i naziva mogu izvršiti uz pomoć regionalnih
zakona.
2. U slučaju da takve promene utiču na teritorijalne
granice državnih kancelarija, one stupaju na snagu tek nakon
dva meseca od objavljivanja odredbe u Službenom listu
Regiona.
323
Glava III – Dužnosti Pokrajina
Član 8.
U okvirima utvrđenim u članu 4., Pokrajine mogu
donositi zakone u vezi sa sledećim pitanjima:
1. uređenje pokrajinskih kancelarija i njenih kadrova;
2. nazivi mesta, ne dovodeći u pitanje potrebu za
dvojezičnošću na teritoriji Pokrajine Bolzano/Bozen;
3. zaštita i očuvanje istorijske, umetničke i narodne
baštine;
4. lokalni običaji i tradicije i institucije kulture
(biblioteke, akademije, instituti, muzeji) na pokrajinskom
nivou; lokalni umetnički, kulturni i obrazovni događaji i
aktivnosti; u Pokrajini Bolzano/Bozen, takođe posredstvom
radija i televizije, ali bez mogućnosti osnivanja radio i
televizijskih stanica;
5. urbanizam i urbanistički planovi;
6. zaštita prirode;
7. opšta prava;
8. uređenje manjih gazdinstava u skladu sa članom
847. Građanskog zakonika; uređenje „očevina“ i porodičnih
gazdinstava kojima se upravlja putem zastarelih statuta ili
običaja;
9. zanatske aktivnosti;
10. stambena pitanja, koja su u potpunosti ili
delimično subvencionisana iz javnih fondova, uključujući
sredstva za izgradnju javnih stambenih objekata u oblastima
koje je zadesila katastrofa, i aktivnosti koje u Pokrajini
preduzimaju posebni organi van Pokrajine uz pomoć
sredstava javnih fondova;
11. jezerska pristaništa;
12. sajmovi i prodajna mesta;
13. prevencija i hitne mere u slučaju velikih
katastrofa;
14. rudnici, uključujući i mineralne i termalne vode,
kamenolome i tresetne močvare;
324
15. lov i ribolov;
16. planinski pašnjaci i parkovi u kojima je zaštićena
flora i fauna;
17. putevi, vodeni tokovi i javni radovi u Pokrajini;
18. komunikacija i saobraćaj u Pokrajini, uključujući
tehničke regulative i uređenje sistema žičara;
19. direktna uključenost državnih službi i njihovog
rukovodstva putem specijalnih sektorskih jedinica;
20. turizam i hotelijerstvo, uključujući i vodiče,
alpiniste, instruktore skijanja i škole skijanja;
21. poljoprivreda, šumarstvo i zaposleni u šumarstvu,
stočarstvo i ribarstvo, instituti za bolesti biljaka,
poljoprivredni konzorcijumi i eksperimentalne stanice,
protivgradna služba, melioracija zemljišta;
22. eksproprijacija u javne svrhe za sva pitanja u
nadležnosti Pokrajine;
23. formiranje i rad opštinskih i pokrajinskih komisija
za pružanje pomoći i savetodavnih usluga radnicima u vezi sa
zapošljavanjem;
24. treća, četvrta i peta kategorija vodovodnog
sistema;
25. državna pomoć i socijalna zaštita;
26. obdaništa;
27. pomoć školama u onim obrazovnim sektorima za
koje je Pokrajina zakonski nadležna;
28. školski objekti;
29. stručno obrazovanje.
Član 9.
Pokrajine mogu donositi zakone, u okvirima
utvrđenim u članu 5., u vezi sa sledećim pitanjima:
1. lokalna policija u gradskim i seoskim sredinama;
2. osnovno i srednje obrazovanje (niže srednje škole,
klasične, naučne, pedagoške i tehničke škole, srednje škole za
kontinuirano obrazovanje i srednje umetničke škole);
3. trgovina;
325
4. pripravnički rad; radne knjižice; kategorije i
kvalifikacije radnika;
5. formiranje i rad opštinskih i pokrajinskih komisija
za praćenje procedure zapošljavanja;
6. javni zabavni događaji ukoliko se podrazumeva i
javna bezbednost;
7. trgovinski poslovi, ne dovodeći u pitanje uslove
državnih zakona za dobijanje dozvola, nadzorna ovlašćenja
države radi javne bezbednosti, i ovlašćenje Ministarstva
unutrašnjih poslova da, u skladu sa državnim zakonima,
poništi odredbe koje su donete s tim u vezi, bez obzira koliko
su one odlučujuće. Redovni žalbeni postupci protiv takvih
aktivnosti odvijaju se u okvirima pokrajinske autonomije;
8. porast industrijske proizvodnje;
9. korišćenje javnih voda, osim u slučaju većih
preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana;
10. higijena i zdravlje, uključujući zdravstvenu zaštitu
i bolničku pomoć;
11. sport i rekreacija sa odgovarajućim objektima i
opremom.
Član 10.
1. Da bi se odredbe državnih zakona integrisale,
Pokrajine mogu donositi zakone u vezi sa zapošljavanjem i
radnim mestima, uz mogućnost korišćenja kancelarija van
sedišta Ministarstva rada, do osnivanja sopstvenih
kancelarija, radi sprovođenja administrativnih nadležnosti
povezanih sa zakonodavnim nadležnostima koje pripadaju
Pokrajinama u oblasti zapošljavanja;
2. Opštinske kancelarije za zapošljavanje određuju i
imenuju državni organi, uz konsultacije sa predsednikom
Pokrajine i nadležnim gradonačelnikom;
3. Građani sa stalnim boravištem u Pokrajini
Bolzano/Bozen imaju pravo prednosti pri zapošljavanju u
svojoj Pokrajini, isključujući bilo kakvu diskriminaciju na
326
osnovu pripadnosti određenoj lingvističkoj grupi ili dužine
boravka u Pokrajini.
Član 11.
1. Pokrajina može odobriti otvaranje i premeštaj
filijala lokalnih, pokrajinskih ili regionalnih kreditnih
ustanova, nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija;
2. Odobrenje za otvaranje i premeštaj drugih kreditnih
ustanova u pokrajinske filijale daje Ministarstvo finansija,
nakon konsultacija sa Pokrajinom koja je u pitanju;
3. Pokrajina imenuje predsednika i potpredsednika
štedne banke, nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija.
Član 12.
1. U vezi sa koncesijama za veća preusmeravanja
vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana i produženja
njihovog roka, mesno nadležne Pokrajine mogu izložiti svoja
opažanja i prigovore u bilo koje vreme pre objavljivanja
konačne odluke Visokog saveta za javne radove.
2. Pokrajine takođe imaju pravo žalbe pred Visokim
sudom za javne vode protiv odluka kojima se odobravaju
koncesije ili njihova produženja.
3. Predsednici mesno nadležnih Pokrajina ili njihovi
predstavnici pozivaju se na sastanke Visokog saveta za javne
radove koji se bavi procesima navedenim u stavu 1., u
svojstvu savetodavaca.
4. Nadležno ministarstvo usvaja mere u vezi sa
aktivnostima Nacionalnog odbora za energetiku (ENEL) u
Regiji, nakon konsultacija sa Pokrajinom koja je u pitanju.
Član 13.
1. U vezi sa koncesijama za veća preusmeravanja
vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana, koncesionari
imaju obavezu da godišnje besplatno snabdevaju Pokrajine
Bolzano/Bozen i Trento sa 220 Kwh, za potrebe javnih službi
i kategorija potrošača koje će biti utvrđene pokrajinskim
327
zakonom. Svaki kW prosečne nominalne električne energije
koja je ustupljena, mora se isporučiti elektrani direktno ili
putem visokonaponskog kabla za transport i distribuciju
električne energije koji je povezan sa elektranom, na lokaciji
koja je najpovoljnija za Pokrajinu.
2. Pokrajine moraju putem zakona definisati
kriterijume za utvrđivanje cene za gore pomenutu električnu
energiju, ustupljenu agencijama za distribuciju, kao i
kriterijume za utvrđivanje cena za potrošače koje pak ne
smeju biti veće od onih fiksno utvrđenih od strane
Međuministarskog odbora za cene (CIP).
3. Koncesionari koji sprovode veća preusmeravanja
vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana moraju platiti
Pokrajinama, na šestomesečnom nivou, 6, 20 lira za svaki
kWh neiskorišćene energije. Ranije pomenuta naknada po
jedinici varira u skladu sa promenama od minimum pet odsto
ENELove prosečne prodajne cene električne energije, kao
što je navedeno u godišnjem završnom obračunu Odbora.
4. Prijave za dobijanje koncesija za veća
preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana
koje su, u konkurenciji, u Pokrajinama Trento i
Bolzano/Bozen, predali ENEL i lokalni organi, utvrđeni na
osnovu naknadno donešenog državnog zakona, razmatra
Ministarstvo za javne radove u saglasnosti sa Ministarstvom
za industriju, trgovinu i zanatstvo i Pokrajinom čija je
teritorija u pitanju.
Član 14.
1. Pokrajina se mora konsultovati kada je reč o
koncesijama izdatim u oblasti komunikacija i saobraćaja kada
granice prelaze teritoriju Pokrajine.
2. Pokrajina se takođe mora konsultovati u vezi sa
prvom i drugom kategorijom vodovodnih sistema. Država i
Pokrajina se prethodno moraju usaglasiti oko godišnjeg plana
za koordinaciju vodovodnih sistema koji spadaju u okvire
njihove nadležnosti.
328
3. Korišćenje javnih voda od strane države i
Pokrajine, u okviru njihovih nadležnosti, zasniva se na
generalnom planu izrađenom u saglasnosti sa predstavnicima
države i Pokrajine, u okviru posebnog odbora.
Član 15.
1. Ukoliko je opštim pravilima o ekonomskom
planiranju predviđeno postojanje različitih sistema
finansiranja, Ministarstvo za industriju, trgovinu i zanatstvo
dodeljuje godišnje kvote Pokrajinama Trento i
Bolzano/Bozen koje su obuhvaćene državnim budžetom za
implementaciju državnih zakona, radi finansiranja povećanja
industrijske aktivnosti. Kvote se fiksno utvrđuju nakon
konsultacija sa Pokrajinom i razmatranja iznosa koji se
izdvaja u državni budžet, kao i razmatranja potreba
stanovništva Pokrajine koja je u pitanju. Za korišćenje
izdvojenog iznosa dogovaraju se država i Pokrajine. Ukoliko
država interveniše korišćenjem sopstvenih fondova u
Pokrajinama Trento i Bolzano/Bozen, radi sprovođenja
posebnih nacionalnih programa za izgradnju škola, ovi
fondovi se koriste u saglasnosti sa Pokrajinama.
2. Pokrajina Bolzano/Bozen koristi svoja finansijska
sredstva izdvojena za socijalnu zaštitu, kao i u socijalne i
kulturne svrhe u direktnoj srazmeri sa veličinom svake
lingvističke grupe i prema potrebama tih grupa, izuzev u
nepredviđenim situacijama koje zahtevaju hitne intervencije
za specijalne potrebe.
3. Pokrajina Trento obezbeđuje finansijska sredstva,
koja su izdvojena u odgovarajućoj meri, za potrebe
promovisanja zaštite i kulturnog, socijalnog i ekonomskog
razvoja stanovništva Ladina, Mokena i Cimbra koji žive na
njenoj teritoriji, uzimajući u obzir njihovu veličinu i posebne
potrebe.
329
Glava IV
Zajedničke odredbe Regije i Pokrajina
Član 16.
1. Za pitanja i u okvirima u kojima Regija ili
Pokrajina može donositi zakone, određene administrativne
nadležnosti, koje su, na osnovu prethodnih zakona,
predstavljale neotuđivo pravo države, sprovodiće Regija,
odnosno Pokrajina.
2. Nadležnosti koje pripadaju Pokrajinama, na osnovu
zakona koji su trenutno na snazi, ostaju nepromenjene sve
dok su u skladu sa aktuelnim Statutom.
3. Država takođe putem zakona može preneti svoje
administrativne dužnosti na Regiju, Pokrajinu ili druge
lokalne javne organe. U tom slučaju troškove obavljanja ovih
nadležnosti snosi država.
4. Prenos administrativnih dužnosti države može se
izmeniti ili poništiti običnim republičkim zakonom, čak iako
su poverena na osnovu aktuelnog zakona.
Član 17.
1. Na osnovu državnog zakona, Regiji ili Pokrajinama
mogu se dati ovlašćenja za donošenje zakona u vezi sa
pitanjima od značaja, koja nisu u njihovoj nadležnosti na
osnovu aktuelnog Statuta.
Član 18.
1 Regija normalno obavlja svoje administrativne
dužnosti tako što ih prenosi na Pokrajine, opštine i druge
lokalne organe ili koristi njihove kancelarije. Prenošenje
dužnosti na Pokrajine je obavezno u slučaju vatrogasnih
službi.
2. Pokrajine mogu preneti neke od svojih
administrativnih dužnosti na opštine ili druge lokalne organe
ili koristiti njihove kancelarije.
330
Član 19.
1. U Pokrajini Bolzano/Bozen omogućena je nastava
u obdaništima, osnovnim i srednjim školama na italijanskom
ili nemačkom maternjem jeziku učenika, koju sprovode
nastavnici koji koriste isti maternji jezik. U osnovnim
školama nastava drugog jezika, koju sprovode nastavnici čiji
je to maternji jezik, je obavezna od drugog ili trećeg razreda,
što se utvrđuje pokrajinskim zakonom na osnovu
obavezujućeg predloga lingvističke grupe koja je u pitanju,
kao i u srednjim školama.
2. Ladinski jezik se koristiti u obdaništima i uči u
osnovnim školama u oblastima u kojima žive Ladini.
Ladinski jezik se takođe koristiti kao nastavni jezik u
školama različitih tipova i kvaliteta u toj oblasti. U tim
školama nastava se sprovodi na osnovu istog broja sati i
konačnih rezultata u slučaju italijanskog i nemačkog jezika.
3. Upis učenika u škole u Pokrajini Bolzano/ Bozen
vrši se putem jednostavne prijave od strane oca ili staratelja.
Otac ili staratelj mogu uložiti žalbu protiv odluke o odbijanju
prijave nezavisnom odeljenju Regionalnog administrativnog
suda Regije Bolzano/Bozen.
4. Za upravljanje školama u kojima se koristi
italijanski jezik i nadzor škola u kojima se koristi nemački
jezik, kao i onih u mestima u kojima žive Ladini, a koje su
navedene u stavu 2., Ministarstvo prosvete imenuje školskog
nadzornika, nakon konsultacija sa Vladom Pokrajine
Bolzano/Bozen.
5. Za upravljanje obdaništima u kojima se koristi
nemački jezik kao i osnovnim i srednjim školama, Vlada
Pokrajine Bolzano/Bozen imenuje školskog inspektora,
nakon konsultacija sa Ministarstvom prosvete, odabranog od
trojice kandidata koji predstavljaju nemačku lingvističku
grupu u Pokrajinskom školskom odboru.
6. Za upravljanje školama navedenim u stavu 2. ovog
člana, Ministarstvo prosvete imenuje školskog inspektora
331
odabranog od trojice kandidata koji predstavljaju ladinsku
lingvističku grupu u Pokrajinskom školskom odboru.
7. U saglasnosti sa Pokrajinom Bolzano/Bozen,
Ministarstvo prosvete imenuje predsednika i članove
Komisije za polaganje državnog stučnog ispita u školama u
kojima se koristi nemački jezik .
8. Da bi se omogućilo izjednačavanje završnih
diploma, mora se konsultovati Savet za visoko obrazovanje u
vezi sa nastavnim programima i ispitima u školama u
Pokrajini Bolzano/Bozen.
9. Administrativni kadrovi prosvetnog nadzornog
organa u srednjim školama i školskih inspektorata i uprava u
nadležnosti su Pokrajine Bolzano/Bozen, ali su i dalje u
službi škola u kojima se koristi njihov maternji jezik.
10. Ne dovodeći u pitanje principe na osnovu kojih su
nastavnici u nadležnosti države, nadležnosti koje se tiču
premeštaja, odsustva sa posla, privremenog odsustva i
disciplinskih mera koje uključuju neplaćenu jednomesečnu
suspenziju, prenete su na nadzornika koji je zadužen za škole
u kojima se koristi nemački jezik, kao i na nadzornika
zaduženog za škole navedene u stavu 2., pri čemu nastavno
osoblje tih škola spada u njihove nadležnosti.
11. Mere koje preduzimaju školski inspektori u skladu
sa gore navedenim stavom mogu biti predmet žalbe pred
Ministarstvom prosvete, koje donosi konačnu odluku, nakon
konsultacija sa školskim nadzornicima.
12. Italijanske, nemačke i ladinske lingvističke grupe
moraju biti zastupljene u Pokrajinskom školskom odboru u
Pokrajinskom disciplinskom veću za nastavnike.
13. Predstavnike nastavnika u Pokrajinskom
školskom odboru bira nastavno osoblje, srazmerno broju
nastavnika u određenoj lingvističkoj grupi. Međutim, broj
predstavnika ladinske lingvističke grupe ne sme biti manji od
tri.
14. Pored obavljanja dužnosti utvrđenih postojećim
zakonima, školski odbor se mora konsultovati u vezi sa
332
otvaranjem i zatvaranjem škola, nastavnim programima i
rasporedima, nastavnim predmetima i sadržajem.
15. Kada je reč o mogućem osnivanju univerziteta u
Regiji Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, država pre svega
mora konsultovati Regiju i Pokrajinu koje su u pitanju.
Član 20.
1. Predsednici Pokrajina sprovode nadležnosti koje
pripadaju organima policije, utvrđene postojećim zakonom, u
vezi sa opasnim industrijama, delatnostima koje izazivaju
buku ili uznemiravanje, trgovinama i preduzećima,
agencijama, štamparijama, pokretnom trgovinom, radnicima i
pomoćnicima u domaćinstvu, mentalno obolelim osobama,
narkomanima i prosjacima, kao i maloletnim osobama
mlađim od 18 godina.
2. Da bi se gore pomenute nadležnosti mogle
sprovoditi, predsednici Pokrajina koriste državne policijske
snage, uključujući lokalne policijske snage u gradskoj i
seoskoj sredini.
3. Druge nadležnosti, koje na osnovu zakona o
policiji, pripadaju načelniku okruga, poverene su šefovima
policije.
4. Nadležnosti koje su prenete na gradonačelnike, kao
državne funkcionere nadležne za unutrašnje poslove ili
imenovane predstvnike policijskih snaga, ostaju neizmenjene.
Član 21.
1. Odredbe koje je usvojila država radi održavanja
javnog reda i mira koje narušavaju, usporavaju ili na drugi
način ograničavaju efikasnost nadležnosti predsednika
Pokrajina u pitanjima vezanim za policiju ili druge odredbe
koje se tiču pokrajinskih nadležnosti, donose se nakon
konsultacija sa predsednikom Pokrajine koja je u pitanju, koji
mora dati svoje mišljenje u vremenskom roku definisanom u
zahtevu.
333
Član 22.
1. Da bi se obezbedilo poštovanje regionalnih i
pokrajinskih zakona i propisa, predsednik Regije i
predsednici Pokrajina mogu zahtevati intervenciju i pomoć
državne policije, ili pak lokalne policije u gradskim i seoskim
sredinama.
Član 23.
1. Na osnovu propisa sadržanih u odgovarajućim
zakonima, Regija i Pokrajine primenjuju kaznene mere koje
državni zakoni predviđaju u takvim slučajevima.
DEO II – Organi Regije i Pokrajine
Glava I – Organi Regije
Član 24.
1. Organi Regije su: Regionalni parlament,
regionalna Vlada i predsednik Regije.
Član 25.
1. Regionalni parlament čine članovi Pokrajinskog
parlamenta Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen.
2. Za korišćenje prava glasa u Pokrajini
Bolzano/Bozen potrebno je četiri godine neprekidnog
boravka na teritoriji Regije. Za korišćenje prava glasa u
Pokrajini Trento, potrebno je godinu dana neprekidnog
boravka na teritoriji Pokrajine. Za pokrajinske parlamentarne
izbore, glasač koji je navršio četiri godine neprekidnog
boravka u Regiji, upisuje se u birački spisak opštine u
Pokrajini u kojoj je proveo veći deo svog četvorogodišnjeg
boravka. U slučaju da su periodi boravka jednake dužine, on
se upisuje u birački spisak poslednje opštine u kojoj je
boravio. Za izbor pokrajinskih parlamenata i opštinskih veća,
kao što je predviđeno u članu 63, glasač će koristiti svoje
glasačko pravo u opštini u kojoj je prethodno boravio, dok se
ne navrši period od četiri godine.
334
Član 26.
1. Regionalni parlament vrši zakonodavnu vlast, koja
je data Regiji, kao i druge dužnosti koje su mu poverene
Ustavom, aktuelnim Statutom i drugim državnim zakonima.
Član 27
1. Aktivnosti Regionalnog parlamenta sprovode se u
vidu dva zasedanja jednake dužine koja se održavaju na
smenu u gradovima Trento i Bolzano/Bozen.
2. Novi parlament se saziva u roku od 20 dana nakon
objavljivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora za
Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen, a sednicu saziva aktuelni
predsednik Regije.
Član 28.
1. Članovi Regionalnog parlamenta predstavljaju celu
Regiju.
2. Oni ne mogu biti pozvani na odgovornost za
izraženo mišljenje ili davanje glasa u toku vršenja njihovih
dužnosti.
3. Funkcija članova Regionalnog ili Pokrajinskog
parlamenta nespojiva je sa funkcijom člana u nekom od
parlamentarnih domova, nekog drugog regionalnog
parlamenta ili Evropskog parlamenta.
Član 29.
(ukinut)
Član 30.
1. Regionalni parlament bira predsednika, dva
potpredsednika i sekretare iz redova svojih članova.
2. Mandati predsednika i potpredsednika traju dve i
po godine.
3. U prvih 30 meseci mandata Regionalnog
parlamenta, predsednik se bira iz redova članova
Regionalnog parlamenta koji pripadaju italijanskoj
335
lingvističkoj grupi. Za naredni period, predsednik se bira iz
redova članova pripadnika nemačke lingvističke grupe. Član
koji pripada ladinskoj lingvističkoj grupi, prema dogovoru,
može biti izabran na određeni period od strane većine članova
koji pripadaju italijanskoj ili nemačkoj lingvističkoj grupi.
Potpredsednici se biraju iz redova članova koji pripadaju
onim lingvističkim grupama kojima ne pripada predsednik.
4. U slučaju ostavke ili smrti predsednika ili
potpredsednika Regionalnog parlamenta ili njihovog
prestanka vršenja dužnosti iz drugih razloga, parlament
organizuje izbor novog predsednika ili potpredsednika, na
osnovu odredbi stava 3. Izbori se moraju održati na narednom
zasedanju, dok aktuelni predsednik ostaje na funkciji
predsednika do isteka tekućeg perioda od dve i po godine.
5. Potpredsednici pomažu predsedniku, koji bira
potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog
odsustva ili druge vrste sprečenosti.
Član 31.
1. Pravila kojima se regulišu aktivnosti Regionalnog
parlamenta utvrđuju se internim propisima usvojenim
apsolutnom većinom glasova članova Regionalnog
parlamenta.
2. Internim propisima takođe se definišu pravila za
utvrđivanje lingvističke grupe kojoj pripadaju članovi.
Član 32.
1. Predsednik ili potpredsednik Regionalnog
parlamenta koji ne ispunjava svoje dužnosti može biti
smenjen većinom glasova u tom parlamentu.
2. Za ove potrebe može se sazvati vanredna sednica
Regionalnog parlamenta na zahtev najmanje jedne trećine
članova.
3. Ukoliko predsednik ili potpredsednici Regionalnog
parlamenta ne uspeju da sazovu sednicu u roku od 15 dana od
336
podnošenja zahteva, sednicu Regionalnog parlamenta saziva
predsednik Regije.
4. Ukoliko predsednik Regije ne uspe da sazove
sednicu Regionalnog parlamenta u roku od 15 dana od isteka
perioda naznačenog u prethodnom stavu, sednicu saziva
poverenik Vlade.
5. (ukinut)
Član 33.
1. Razlozi za raspuštanje navedeni u članu 49 b, u
stavu 1. i 2., odnose se i na Regionalni parlament. U slučaju
raspuštanja Regionalnog parlamenta, raspisuju se novi izbori
za Pokrajinske parlamente u roku od tri meseca.
2. Raspuštanje se sprovodi u skladu sa procedurama
predviđenim članom 49 b. Nakon odluke o raspuštanju,
imenuje se komisija od tri člana, od kojih je jedan iz
nemačkog govornog područja koji se bira iz redova građana
koji se mogu birati u Pokrajinski parlament.
3. Pokrajinski parlamenti koji se raspuste nastavljaju
sa obavljanjem svojih funkcija do izbora novih saziva
pokrajinskih parlamenata.
Član 34.
1. Redovne sednice Regionalnog parlamenta saziva
predsednik u toku prve nedelje na svakih šest meseci;
vanredne sednice sazivaju se na zahtev regionalne Vlade ili
njenog predsednika ili na zahtev najmanje jedne petine
članova aktuelnog Regionalnog parlamenta, kao i u
slučajevima predviđenim aktuelnim Statutom.
Član 35.
1. Za pitanja koja nisu u nadležnosti Regije ili mogu
biti od posebnog interesa za Regiju, Regionalni
parlament može usvojiti nacrte predloga ili
zakona. U oba slučaja, predsednik Regije ih
predaje Vladi radi podnošenja parlamentarnim
337
domovima na razmatranje, dok se primerci
prosleđuju povereniku Vlade.
Član 36.
1. Regionalnu Vladu čine predsednik Regije, koji
njom predsedava, dva potpredsednika i redovni članovi
regionalne Vlade i njihovi zamenici.
2. Predsednika, potpredsednike i članove regionalne
Vlade bira Regionalni parlament iz redova svojih članova,
tajnim glasanjem i apsolutnom većinom glasova.
3. Sastav regionalne Vlade mora odražavati veličinu
lingvističkih grupa koje su zastupljene u Regionalnom
parlamentu. Jedan potpredsednik pripada italijanskoj
lingvističkoj grupi, dok drugi pripada nemačkoj lingvističkoj
grupi. Ladinskoj lingvističkoj grupi je garantovana
zastupljenost u Regionalnom parlamentu, čak i odstupanjem
od proporcionalne zastupljenosti.
4. Predsednik bira potpredsednika koji ga zamenjuje u
slučaju njegovog odsustva ili druge vrste sprečenosti.
5. Zamenici članova zamenjuju redovne članove u
njihovim aktivnostima uzimajući u obzir lingvističku grupu
kojoj pripadaju članovi koji su zamenjeni.
Član 37.
1. Predsedniku i članovima regionalne Vlade mandat
traje koliko i mandat Regionalnog parlamenta, dok se nakon
isteka mandata Regionalnog parlamenta, obavljaju samo
redovni administrativni poslovi do izbora predsednika i
članova Vlade od strane novog parlamenta.
2. Članovima regionalne Vlade koji pripadaju
raspuštenom Pokrajinskom parlamentu, mandat traje do
izbora novog saziva Pokrajinskog parlamenta.
338
Član 38.
1. Predsednika Regije ili članove regionalne Vlade
koji ne obavljaju svoje dužnosti u skladu sa zakonom
razrešava Regionalni parlament.
2. (ukinut)
Član 39.
1. Ukoliko je potrebno zameniti predsednika Regije
ili nekog člana, zbog smrti, ostavke ili razrešenja,
predsednik Regionalnog parlamenta saziva
sednicu parlamenta u roku od 15 dana.
Član 40.
1. Predsednik Regije predstavlja Regiju.
2. On prisustvuje sednicama Saveta ministara kada se
razmatraju pitanja od značaja za Regiju.
Član 41.
1. Predsednik Regije obavlja administrativne dužnosti
koje je država prenela na Regiju, u skladu sa smernicama
Vlade.
Član 42.
1. Predsednik Regije odlučuje o raspodeli
odgovornosti na pojedine redovne članove
regionalne Vlade, na osnovu odluke koja se
objavljuje u Službenom listu Regije.
Član 43.
1. Predsednik Regije odlukom proglašava propise
koje je usvojila regionalna Vlada.
Član 44.
1. Regionalna Vlada je izvršni organ Regije. Njene
dužnosti su:
339
a) donošenje odluka o propisima za sprovođenje
zakona koje je usvojio Regionalni parlament;
b) obavljanje poslova koji se tiču Regije;
c) upravljanje imovinom Regije, kao i kontrola
rukovođenja regionalnim javnim službama industrijskog ili
trgovinskog tipa, putem posebnih sektorskih jedinica;
d) drugi poslovi koji se od nje zahtevaju na osnovu
postojećeg zakona ili drugih odredbi;
e) u hitnim situacijama, usvajanje mera u okviru
nadležnosti Regionalnog parlamenta; one se predaju
Parlamentu na usvajanje na prvoj narednoj sednici.
Član 45.
1. Regionalna Vlada mora se konsultovati u vezi sa
utvrđivanjem i regulisanjem državnih komunikacionih i
saobraćajnih usluga od posebnog interesa za Regiju..
Član 46.
1. Regionalni parlament može preneti na regionalnu
Vladu neke od dužnosti koje su u njegovoj nadležnosti, osim
donošenja zakona.
Glava II – Organi Pokrajine
Član 47.
1. Organi Pokrajine su: Pokrajinski parlament,
pokrajinska Vlada i predsednik Pokrajine.
2. U skladu sa Ustavom i principima pravnog sistema,
poštovanjem međunarodnih obaveza i odredbi ovog Statuta,
pokrajinski zakon, usvojen apsolutnom većinom glasova
članova Pokrajinskog parlamenta, definiše model vlasti
Pokrajine i posebno, način izbora Pokrajinskog parlamenta,
predsednika Pokrajine i članove pokrajinske Vlade, odnose
između pokrajinskih organa, iznošenje i usvajanje
obrazloženog predloga o izglasavanju nepoverenja
340
predsedniku Pokrajine, slučajevima nepodobnosti i
neusaglašenosti sa gore pomenutim funkcijama, pored
korišćenja prava na referendum o pokrajinskim zakonima i
pokrajinski referendum o ukidanju zakona, što uključuje i
predloge ili savetodavni referendum. Da bi se postigla
ravnomerna zastupljenost polova, isti zakon promoviše
uslove jednakog pristupa izborima. Naknadna ostavka većine
članova Pokrajinskog parlamenta dovodi do raspuštanja
parlamenta i pratećih izbora za novi saziv parlamenta i
predsednika Pokrajine, ukoliko se bira opštim i neposrednim
glasanjem. U slučaju da predsednika Pokrajine izabere
Pokrajinski parlament, parlament se raspušta kada je
onemogućeno njegovo funkcionisanje, zbog nemogućnosti da
formira većinu u roku od 90 dana od izbora ili od dana
podnošenja ostavke predsednika.
3. U Autonomnoj Pokrajini Bolzano/Bozen,
Pokrajinski parlament se bira po proporcionalnom izbornom
sistemu. Ukoliko je predviđen izbor predsednika Pokrajine
Bolzano/Bozen, opštim i neposrednim glasanjem, usvaja se
pokrajinski zakon većinom glasova dve trećine članova
Pokrajinskog parlamenta.
4. Pokrajinski zakoni navedeni u stavu 2. i 3., ne
prosleđuju se povereniku Vlade, na osnovu stava 1., člana 55.
Vlada Republike može pokrenuti pitanje njihove ustavnosti
pred Ustavnim sudom u roku od 30 dana od njihovog
objavljivanja.
5. Za pokrajinske zakone navedene u stavu 2.,
raspisuje se pokrajinski referendum, čije je regulisanje
predviđeno posebnim zakonom za svaku Pokrajinu, ukoliko u
roku od tri meseca od njihovog objavljivanja, jedna
pedesetina glasača ili jedna petina Pokrajinskog parlamenta
to bude zahtevala. Zakon koji je podvrgnut referendumu ne
može se proglasiti ukoliko nije usvojen većinom važećih
glasova.
6. Ukoliko su zakoni usvojeni većinom glasova dve
trećine članova Pokrajinskog parlamenta, referendum se
341
održava samo ukoliko, u roku od tri meseca od objavljivanja
zakona, zahtev potpiše jedna petnaestina osoba sa pravom
glasa na izborima za Pokrajinski parlament.
Ćlan 48.
1. Svaki Pokrajinski parlament bira se opštim,
neposrednim i tajnim glasanjem i čine ga 35 članova čiji
mandat traje pet godina. Petogodišnji mandat počinje od dana
izbora. Izbori se održavaju istog dana, jedni za drugim.
Ukoliko jedan Pokrajinski parlament bude ponovo
konstituisan pre drugog, on nastavlja sa radom do isteka
petogodišnjeg mandata parlamenta koji još nije ponovno
konstituisan.
2. Zakoni o parlamentarnim izborima za Pokrajinu
Bolzano/Bozen garantuju zastupljenost ladinske lingvističke
grupe.
3. Jedno sedište parlamenta Pokrajine Trento
dodeljuje se teritoriji koja obuhvata Moena, Soraga, Vigo di
Fassa, Pozza di Fassa, Mazzin, Campitello di Fassa i Canazei,
gde živi ladinsko-dolomitska lingvistička grupa iz Fassa. Taj
status se dodeljuje na osnovu odredbi utvrđenih zakonom
navedenim u stavu 2., član 47.
4. Izbore za novi saziv Pokrajinskog parlamenta
raspisuje predsednik Pokrajine i oni se održavaju u periodu
između četvrte nedelje pre i druge nedelje nakon završetka
petogodišnjeg mandata. Odluka o raspisivanju izbora
objavljuje se u roku od najviše 45 dana pre datuma utvrđenog
za glasanje.
5. Prva sednica novog Pokrajinskog parlamenta
održava se u roku od najviše 20 dana od dana proglašenja
izabranih članova i saziva je aktuelni predsednik Pokrajine.
Član 48b.
1. Članovi Pokrajinskog parlamenta predstavljaju celu
Pokrajinu. Pre nego što prihvate svoje funkcije, oni polažu
zakletvu u kojom se obavezuju da će poštovati Ustav.
342
2. Članovi Pokrajinskog parlamenta ne mogu biti
pozvani na odgovornost za izražena mišljenja ili davanje
glasa u toku obavljanja dužnosti.
Član 48c.
1. Parlament Pokrajine Trento bira predsednika,
potpredsednika i sekretare iz redova svojih članova.
2. Parlament Pokrajine Bolzano/Bozen bira
predsednika, dva potpredsednika i sekretare iz redova svojih
članova. Potpredsednici se biraju iz redova svojih članova
koji ne pripadaju istoj lingvističkoj grupi kao predsednik.
Predsednik određuje potpredsednika koji ga zamenjuje u
slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
3. U toku prvih 30 meseci mandata parlamenta
Pokrajine Bolzano/Bozen, predsednik se bira iz redova
članova koji pripadaju nemačkoj lingvističkoj grupi; za
naredni period, predsednik se bira od članova pripadnika
italijanske lingvističke grupe. Član koji pripada ladinskoj
lingvističkoj grupi može biti izabran na osnovu odobrenja
koje je dato za određeni period nemačke, odnosno italijanske
lingvističke grupe.
Član 49.
1. Odredbe članova 31, 32, 34, 35 i 38 primenjuju se u
slučaju Pokrajinskih parlamenata u meri u kojoj ih je moguće
uskladiti.
Član 49b.
1. Pokrajinski parlament se raspušta ukoliko izvrši
protivustavno delo ili ozbiljno prekrši zakon ili ne smeni
pokrajinsku Vladu ili predsednika u slučaju kada izvrše
slično delo ili načine sličaj prekršaj.
2. Pokrajinski parlament se takođe raspušta iz razloga
nacionalne bezbednosti.
3. Raspuštanje se sprovodi obrazloženom odlukom
predsednika Republike, nakon odluke Saveta ministara i
343
konsultacija sa odborom sačinjenim od članova parlamenta i
senatora koji je formiran da razmatra regionalna pitanja, na
način koji je utvrđen u skladu sa republičkim zakonima.
4. Istom odlukom o raspuštanju imenuje se tročlani
odbor, čiji se članovi biraju iz redova građana sa pravom
glasa na pokrajinskim parlamentarnim izborima. U slučaju
Pokrajine Bolzano/Bozen, sastav odbora mora odražavati
veličinu lingvističkih grupa u sastavu stanovništva Pokrajine.
Odbor bira jednog od svojih članova za predsednika, kojem
se dodeljuju ovlašćenja predsednika Pokrajine. Odbor
organizuje izbore za Pokrajinski parlament koji se održavaju
u roku od 3 meseca i preuzima mere u nadležnosti
pokrajinske Vlade ili one koje se ne mogu odlagati. Potonje
ne važe ukoliko ih nije usvojio Pokrajinski parlament u roku
od mesec dana od njegovog sazivanja.
5. Odbor saziva novi parlament u roku od 20 dana
nakon sprovedenih izbora.
6. Raspuštanje Pokrajinskog parlamenta ne
podrazumeva raspuštanje Regionalnog parlamenta. Članovi
raspuštenog Pokrajinskog parlamenta nastavljaju da obavljaju
svoje funkcije kao članovi Regionalnog parlamenta do izbora
novog Pokrajinskog parlamenta.
7. Razrešenje predsednika Pokrajine nalaže se putem
obrazložene odluke predsednika Republike i u skladu sa
odredbama iz stava 3., ukoliko je on izabran opštim i
neposrednim glasanjem, u slučaju da je izvršio protivustavno
delo ili ponovo i ozbiljno prekršio zakon. Njegovo razrešenje
takođe može biti naloženo iz razloga nacionalne bezbednosti.
Član 50.
1. Vladu Pokrajine Trento čini predsednik,
potpredsednik i članovi pokrajinske Vlade. Vlada Pokrajine
Bolzano/Bozen sastavljena je od predsednika, dva
potpredsednika i članova pokrajinske Vlade.
2. Sastav Vlade Pokrajine Bolzano/Bozen mora
odražavati numeričku snagu lingvističkih grupa kao što je to
344
zastupljeno u Pokrajinskom parlamentu. Članove Vlade
Pokrajine Bolzano/Bozen, koji ne pripadaju parlamentu, bira
Pokrajinski parlament, većinom glasova dve trećine njegovih
članova, na predlog jedne ili više grupa u parlamentu, ukoliko
postoji dogovor članova lingvističke grupe koje su
naznačene, u vezi sa članovima koji čine većinu koja
podržava pokrajinsku Vladu. Jedan od potpredsednika
pripada nemačkoj lingvističkoj grupi, dok drugi pripada
italijanskoj lingvističkoj grupi. Predsednik bira
potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog
odsustva ili druge vrste sprečenosti.
3. Ladinska lingvistička grupa može biti zastupljena u
Vladi Pokrajine Bolzano/Bozen, čak i odstupanjem od
proporcionalne zastupljenosti. U slučaju da je samo jedan
ladinski predstavnik u Pokrajinskom parlamentu i da je on
izabran u Vladu, on mora dati ostavku na mesto predsednika
ili potpredsednika Pokrajinskog parlamenta.
4. Usvajanje predloga o izglasavanju nepoverenja
predsedniku Pokrajine koji je izabran opštim i neposrednim
glasanjem, ili njegovo razrešenje ili ostavka dovode do
ostavke pokrajinske Vlade i raspuštanja Pokrajinskog
parlamenta.
Član 51.
1. Odredbe sadržane u članu 37., odnose se na
predsednika i članove pokrajinske Vlade, u meri u
kojoj ih je moguće uskladiti.
Član 52.
1. Predsednik Pokrajine predstavlja Pokrajinu .
2. On preduzima sve neophodne i vanredne mere u
vezi sa bezbednošću i javnim zdravljem kada se radi o
interesima stanovnika dve ili više opština.
3. Predsednik Pokrajine odlučuje o raspodeli
odgovornosti na pojedine redovne članove, u skladu sa
odlukom objavljenom u Službenom listu Regije.
345
4. On prisustvuje sednicama Saveta ministara kada se
razmatraju pitanja od značaja za Pokrajinu.
Član 53.
1. Predsednik Pokrajine donosi zakone koje je
odlukom usvojila pokrajinska Vlada.
Član 54.
1. Dužnosti pokrajinske Vlade su sledeće:
a) donošenje odluka o propisima za donošenje zakona
koje je usvojio Pokrajinski parlament;
b) donošenje odluka o pitanjima koja su, prema
zakonu na snazi, dodeljena Pokrajinama u vidu regulatorne
vlasti;
c) rešavanje pitanja od značaja za Pokrajinu;
d) upravljanje imovinom Pokrajine; kao i kontrola nad
rukovođenjem posebnih pokrajinskih sektorskih jedinica koje
pružaju javne usluge;
e) nadzor i zaštita opštinske uprave, socijalnih i
dobrotvornih institucija, konzorcijuma i drugih lokalnih
organa i instituta, što podrazumeva i mogućnost obustavljanja
rada i raspuštanja određenih organa u skladu sa zakonom. U
prethodno pomenutim slučajevima i kada dotična uprava, iz
bilo kog razloga, nije u mogućnosti da funkcioniše,
pokrajinska Vlada može imenovati poverenike, koji u
Pokrajini Bolzano/Bozen moraju biti odabrani iz redova
lingvističke grupe koja ima većinu službenika u
najznačajnijem organu. Posebne odredbe, koje su ranije
navedene, ostaju u nadležnost države kada se radi o pitanju
javnog reda i mira ili kada se odnose na opštine koje imaju
više od 20.000 stanovnika.
f) druge nadležnosti koje pripadaju Pokrajini na
osnovu aktuelnog Statuta ili drugih republičkih ili regionalnih
zakona.
346
g) usvajanje hitnih mera, koje spadaju u nadležnost
parlamenta; one se upućuju parlamentu na usvajanje na prvoj
narednoj sednici.
DEO III – Usvajanje, proglašavanje i objavljivanje

regionalnih i pokrajinskih zakona i propisa
Član 55.
1. Predlozi zakona Regionalnog ili Pokrajinskog
parlamenta upućuju se povereniku Vlade u Trentu u slučaju
Regije ili Pokrajine Trento, odnosno povereniku Vlade u
Bolzano/Bozenu u slučaju Pokrajine Bolzano/Bozen.
Predlozi zakona se proglašavaju 30 dana nakon njihovog
upućivanja, osim ukoliko ih Vlada ne vrati na razmatranje
Regionalnom, odnosno Pokrajinskom parlamentu na osnovu
toga što prevazilaze određene nadležnosti ili su u suprotnosti
sa nacionalnim interesima ili interesima jedne od dve
Pokrajine u Regiji.
2. Ukoliko se ponovo usvoje od strane Regionalnog ili
Pokrajinskog parlamenta apsolutnom većinom glasova
njihovih članova, oni se proglašavaju ako u roku od 15 dana
nakon njihovog upućivanja, Vlada ne ospori njihovu
zakonitost pred Ustavnim sudom ili pokrene pitanje sukoba
interesa pred Parlamentom Italije. U slučaju nedoumice, sud
odlučuje o nadležnom organu.
3. Ukoliko Regionalni ili Pokrajinski parlament
proglasi zakon hitnim, apsolutnom većinom glasova njihovih
članova i ukoliko je Vlada saglasna, njegovo proglašenje i
stupanje na snagu nije vremenski ograničeno kao što je gore
navedeno.
4. Regionalne i pokrajinske zakone proglašava
predsednik Regije ili predsednik Pokrajine, uz odobrenje
nadležnih poverenika Vlade.
347
Član 56.
1. Ukoliko predlog zakona ugrožava jednakost prava
građana, pripadnika različitih lingvističkih grupa ili etničke i
kulturne karakteristike tih grupa, većina članova jedne
lingvističke grupe u Regionalnom ili Pokrajinskom
parlamentu Bolzano/Bozena može zahtevati izjašnjavanje
lingvističkih grupa glasanjem.
2. Ukoliko se ne usvoji zahtev za posebno glasanje ili
se predlog zakona usvoji uprkos protivljenju dve trećine
članova lingvističke grupe koja je podnela zahtev, većina
pripadnika te grupe može osporiti zakon pred Ustavnim
sudom u roku od 30 dana nakon njegovog objavljivanja iz
razloga koji su navedeni u prethodnom stavu.
3. Žalba ne utiče na ukidanje zakona.
Član 57.
1. Regionalni i pokrajinski zakoni i propisi objavljuju
se u Službenom listu Regije na italijanskom i nemačkom
jeziku i stupaju na snagu petnaestog dana od njihovog
objavljivanja, ukoliko zakonom nije predviđeno drugačije.
2. U slučaju nedoumica, tumačenje propisa se vrši na
osnovu teksta na italijanskom jeziku.
3. Primerak Službenog lista šalje se povereniku
Vlade.
Član 58.
1. Zakoni i odluke Republike koji se odnose na
Regiju, takođe se objavljuju u Službenom listu na
nemačkom jeziku, ne dovodeći u pitanje njihovo
stupanje na snagu.
Član 59.
1. Zakone koje usvoje Regionalni ili Pokrajinski
parlamenti i propisi koje donesu regionalna i pokrajinska
348
Vlada objavljuju se u posebnom delu Službenog glasnika
Republike, radi informisanja javnosti.
Član 60.
1. Procedura kojom se reguliše korišćenje prava na
peticije i referendum o regionalnim zakonima, uređuje se
regionalnim zakonom.
DEO IV – Lokalni organi
Član 61.
1. Propisi lokalnih javnih organa sadrže odredbe
kojima se garantuje proporcionalna zastupljenost
lingvističkih grupa u sastavu tih organa.
2 U opštinama Pokrajine Bolzano/Bozen svaka
lingvistička grupa ima pravo na zastupljenost u opštinskoj
Vladi ukoliko su bar dva člana koja pripadaju toj grupi u
opštinskom veću.
Član 62.
1. Propisi o sastavu zajedničkih lokalnih i državnih
organa u Pokrajini Bolzano/Bozen garantuju zastupljenost
ladinske lingvističke grupe.
Član 63.
1. Za korišćenje aktivnog glasačkog prava na
izborima za opštinsko veće u Pokrajini Bolzano/Bozen
primenjuju se odredbe poslednjeg stava, člana 25.
Član 64.
1. Država kontroliše organizaciju i rad državnih
organa koji takođe sprovode svoje aktivnosti van teritorije
Regije.
349
Član 65.
1. Organizaciju zaposlenih u opštini regulišu same
opštine, u okvirima opštih principa koji se mogu utvrditi
regionalnim zakonom.
DEO V – Javna svojina i vlasništvo Regije i Pokrajina
Član 66.
1. Saobraćajnice, autoputevi, željezničke pruge i
vodeni tokovi koji su od izuzetnog regionalnog interesa i koji
se definišu izvršnim merama za sprovođenje aktuelnog
Statuta, smatraju se javnom svojinom Regije.
Član 67.
1. Šume u državnom vlasništvu u Regiji, rudnici,
kamenolomi i tresetne močvare, ukoliko je korisničko pravo
oduzeto vlasniku svojine, građevine koje se koriste za
regionalne javne kancelarije, uključujući i njihovu opremu,
kao i druga imovina koja se koristi za regionalne javne
usluge, predstavljaju neotuđivu svojinu Regije.
2. Državna nepokretna imovina u Regiji postaje
vlasništvo Regije.
3. Način na koji država prenosi gore pomenuto
vlasništvo na Regiju, utvrđuje se izvršnim merama u okviru
aktuelnog Statuta.
4. Nepokretna imovina koja nije u ničijem vlasništvu
u Regiji postaje vlasništvo Regije.
Član 68.
1. Kada je reč o novim pitanjima koja spadaju u
njihove nadležnosti, Pokrajine preuzimaju imovinu, vlasnička
prava i nepokretnu imovinu od države i Regije u okvire
svojih teritorija, izuzev imovine vojske, službi nacionalnog
karaktera i pitanja regionalnih nadležnosti.
350
DEO VI – Finansijska sredstva Regije i Pokrajina
Član 69.
1. Prihodi od poreza na hipoteku koji su prikupljeni
od imovine na teritoriji Regije pripadaju Regiji.
2. Sledeće kvote državnog poreskog prihoda koji je
prikupljen na teritoriji Regije takođe pripadaju Regiji:
a) 9/10 prihoda od poreza na nasledstvo i poklone,
kao i od neto iznosa nasledstva;
b) 2/10 od poreza na dodatu vrednost, izuzev onog pri
uvozu, neto iznos naknada naplaćenih na osnovu člana 38.,
Odluke predsednika Republike od 26. oktobra 1972. godine,
broj 633 i naknadnih izmena i dopuna;
c) 9/10 prihoda od igara na sreću, neto iznos dobitaka;
d) 1/20 poreza na dodatu vrednost pri uvozu,
prikupljenog na teritoriji Regije.
Član 70.
1. Prihodi od poreza prikupljenog od električne
energije potrošene na teritorijama Pokrajina, pripadaju
Pokrajinama.
Član 71.
1. 9/10 od godišnje naknade, koja je utvrđena
zakonom i naplaćuje se za koncesije za veća preusmeravanja
vodenih tokova u Pokrajini, koje su ili će biti dodeljene iz
bilo kog razloga, država dodeljuje Pokrajini.
Član 72.
1. Pokrajine mogu nametnuti takse i poreze na
turizam.
Član 73.
1. Regija i Pokrajine mogu na osnovu zakona
nametnuti sopstvene poreze u oblastima koje su u njihovoj
nadležnosti, u skladu sa poreskim sistemom države.
351
Član 74.
1. Regija i Pokrajine mogu odobriti domaći zajam uz
njihove garancije i u iznosu koji ne prelazi njihov redovan
prihod, radi ulaganja u dugoročne poslove.
Član 75
1.Pokrajinama pripadaju sledeće kvote od državnih
poreskih prihoda navedenih dole, koji su sakupljeni na
njihovim teritorijama:
a) 9/10 poreza na registraciju i takse, kao i vladini
porezi za koncesije;
b) 9/10 naknada za korišćenje puteva za vozila koja su
registrovana na njihovim teritorijama;
c) 9/10 poreza dobijenog od potrošnje duvana,
prodatog na teritorijama dve Pokrajine;
d) 7/10 poreza na dodatu vrednost, izuzev onog pri
uvozu, neto iznos naknada naplaćenih na osnovu člana 38.,
Odluke predsednika Republike od 26. oktobra 1972. godine,
broj 633 i naknadnih izmena i dopuna;
e) 4/10 poreza na dodatu vrednost pri uvozu koji je
prikupljen na teritoriji Regije, i koji se deli na dva dela, od
kojih 53 % pripada Pokrajini Bolzano/Bozen, dok 47 %
pripada Pokrajini Trento;
f) 9/10 dobiti od poreza na benzin, dizel za električne
lokomotive i tečni gas za električne lokomotive koji se dobija
od postrojenja za distribuciju, smeštenih na teritorijama dve
Pokrajine;
g) 9/10 svih drugih direktnih ili indirektnih državnih
prihoda, bez obzira na to da li su naznačeni, uključujući i
lokalne poreze na dohodak, izuzev onih koji pripadaju Regiji
i drugim državnim organima;
2. U gore navedene iznose uključen je i priliv prihoda
u Pokrajinu i isplate koje proizilaze iz obaveza i koje su
izvršene kancelarijama koje se nalaze van teritorija određene
Pokrajine, kao rezultat zakonskih ili asministrativnih odredbi.
352
Član 76.
(zamenjen novim članom 75.)
Član 77.
(zamenjen novim članom 75.)
Član 78.
1. Sa namerom da se omogući finansijska pozicija
autonomnih pokrajina u kojoj će one biti u mogućnosti da
postignu ciljeve i obavljaju svoje dužnosti propisane
zakonom, Pokrajinama se dodeljuje kvota koja ne prelazi
4/10 dobiti od poreza na dodatu vrednost pri uvozu,
prikupljenog na teritoriji Regije i podeljenog na dva dela, od
kojih 47% pripada Pokrajini Trento, dok 53% pripada
Pokrajini Bolzano/Bozen. Ne dovodeći u pitanje sadržaj
člana 15. Statuta i odgovarajuće izvršne mere, transfer se
sprovodi bez obaveze njegove primene na određene ciljeve.
2. Pri utvrđivanju pomenutih delova kvota, uzima se u
obzir stanovništvo i teritorija, kao i ukupna potrošnja države
u njenim drugim delovima, u onim oblastima koje su u
nadležnosti Pokrajina. Iznosi tih delova utvrđuju se na
godišnjem nivou na osnovu sporazuma između Vlade i
predsednika Pokrajine.
Član 79.
1. Odredbe člana 119., stav 3. Ustava primenjuje se i
na Autonomne Pokrajine Trento i Bolzano/ Bozen.
Član 80.
1. U okvirima utvrđenim članom 5., Pokrajine imaju
zakonodavnu vlast u pitanjima vezanim za lokalne finansije.
353
Član 81.
1. Sa namerom da se ispune uslovi za dvojezičnost,
Pokrajina Bolzano/Bozen može dodeliti dodatna finansijska
sredstva opštinama.
2. Sa namerom da se omogući finansijska pozicija
opština u kojoj će one biti u mogućnosti da postignu ciljeve i
obavljaju svoje dužnosti propisane zakonom, Pokrajine
Trento i Bolzano/Bozen obezbeđuju potrebna finansijska
sredstva za opštine, na osnovu sporazuma predsednika
određene Pokrajine i zajedničkih predstavnika određene
opštine.
Član 82.
1. Regija i Pokrajine sarađuju pri određivanju visine
državnog poreza na dohodak organa koji imaju fiskalnu
rezidentnost na njihovim teritorijama.
2. U tom smislu, regionalna i pokrajinska Vlada
mogu, pre 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj
ističe vremenski rok za određivanje visine poreza, obavestiti
kancelarije državne finansijske službe u Regiji i Pokrajinama,
o podacima, činjenicama i pitanjima od značaja za
utvrđivanje većeg iznosa poreza i obezbediti odgovarajuću
dokumentaciju kojom će to potvrditi.
3. Kancelarije državne finansijske službe u Regiji i
Pokrajinama moraju obavestiti njihove vlade o merama koje
su preduzete kao odgovor na primljene informacije.
Član 83.
1. Regija, Pokrajine i opštine imaju svoje budžete za
fiskalnu godinu, koja se podudara sa kalendarskom godinom.
Član 84.
1.Budžeti koje su pripremile regionalna ili
pokrajinske Vlade i finansijski izveštaji koji su priloženi uz
354
izveštaje tih Vlada, moraju biti odobreni regionalnim,
odnosno pokrajinskim zakonom.
2. Na zahtev većine pripadnika jedne lingvističke
grupe, o pojedinačnim glavama budžeta Regije i Pokrajine
Bolzano/Bozen ta lingvistička grupa može se izjasniti
glasanjem.
3. Stavke budžeta za koje nije glasala većina
pripadnika svake lingvističke grupe upućuju se, u roku u tri
dana, četvoročlanoj komisiji Regionalnog ili Pokrajinskog
parlamenta, koja je izabrana od strane tih parlamenata na
početku i za vreme trajanja mandata i koja se sastoji od
članova dve veće lingvističke grupe, u skladu sa predlozima
svake grupe.
4. U roku od 15 dana, komisija iz prethodnog člana,
mora utvrditi konačne namene stavki i iznose tih sredstava i
ta odluka je obavezujuća za Regionalni i Pokrajinski
parlament. Odluka se donosi prostom većinom glasova, pri
čemu nijedan član nema odlučujući glas.
5. Ukoliko komisija ne obezbedi većinu za konačan
predlog, predsednik Regionalnog ili Pokrajinskog
parlamenta, u roku od sedam dana, prosleđuje nacrt budžeta i
svu dokumentaciju i zapisnike u vezi sa raspravom vođenom
u Regionalnom ili Pokrajinskom parlamentu i na sednici
komisije, nezavisnom odeljenju Regionalnog
administrativnog suda Bolzano/Bozen koje u roku od 30
dana, mora doneti odluku o stavkama koje nisu prihvaćene i
iznosu tih namenskih sredstava putem arbitraže.
6. Gore pomenuti proces se ne odnosi na stavke u vezi
sa prihodom, stavke u vezi sa troškovima za namenska
sredstva dodeljena na osnovu posebnih zakonskih odredbi za
prethodno utvrđeni iznos za fiskalnu godinu, kao i za stavke
koje se odnose na redovne tekuće troškove organa i
kancelarija određenih organa.
7. Za odluke iz stava 4 i 5 ovog člana, ne postoji
pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo pred Ustavnim
sudom.
355
8. Kada je reč o stavkama utvrđenim kroz procedure
navedene u prethodnom stavu, zakon kojim se odobrava
budžet, može se uputiti na ponovno razmatranje ili osporiti
samo od strane italijanske Vlade na osnovu nezakonitosti
usled povrede Ustava ili aktuelnog Statuta.
9. Za usvajanje budžeta ili finansijskog izveštaja
Regije, potrebno je da za to glasa većina članova Pokrajine
Trento, kao i članova Pokrajine Bolzano/Bozen. Ukoliko
nema potrebne većine glasova, pomenuto usvajanje sprovodi
organ na regionalnom nivou. Pomenuti organ ne može
menjati odluke o tim stavkama budžeta koje su osporene na
osnovu odredbi stava 3, 4 i 5 ovog člana, a koje su donete
procedurom koja je za to predviđena.
Član 85.
1. U slučaju da spoljna trgovina podleže
ograničenjima i odobrenju Države, Regija može da odobri
takvu trgovinu u okvirima definisanim sporazumom između
Vlade i Regije.
2. U slučaju spoljne trgovine na osnovu kvota koje
utiču na privredu Regije, njoj može pripasti deo uvoznih i
izvoznih kvota, utvrđenih sporazumom italijanske Vlade i
Regije.
Član 86.
1. Opšte odredbe o kontroli kursa usvojene od strane
države, važe i za Regiju.
2. Međutim, da bi se pokrio osnovni uvoz Regije,
država izdvaja deo kreditnog bilansa od deviza dobijenih od
izvoza Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol i onih koje su
korišćene za isplatu uvoza.
356
DEO VII – Odnosi između države, Regije i Pokrajine
Član 87.
1. Na teritoriji Regije postoji jedan poverenik Vlade
za Pokrajinu Trento i drugi poverenik Vlade zadužen za
Pokrajinu Bolzano/Bozen. Njihove nadležnosti su sledeće:
a) koordinacija sprovođenja državnih nadležnosti u
Pokrajini i nadzor nad radom nadležnih odeljenja, izuzev
onih koji se tiču sprovođenja pravde, odbrane i željeznice, na
osnovu smernica Vlade;
b) nadzor nad sprovođenjem dužnosti koje je država
prenela na Pokrajinu i druge lokalne javne organe i
obaveštavanje predsednika Regije o svakoj uočenoj primedbi;
c) sprovođenje dužnosti koje su prethodno pripadale
načelnika okruga, ukoliko aktuelnim Statutom ili drugim
zakonima one nisu dodeljene organima Regije ili Pokrajine ili
drugom državnim organima.
2. Poverenik Vlade u Trentu sprovodi svoje dužnosti
navedene u tački 2 prethodnog stava, koje se odnose na
Regiju i druge državne organe koji imaju ovlašćenja nad
celom teritorijom Regije.
Član 88.
1. Povernik Vlade se brine o održavanju javnog reda i
mira, za koje odgovara nadležnom ministru unutrašnjih
poslova.
2. U tu svrhu, on može koristiti organe i policijske
snage države, zahtevati upotrebu drugih oružanih snaga na
osnovu važećeg zakona i usvojiti mere sadržane u članu 2
Zakona o jačanju održavanja javnog reda i mira.
3. Nadležnosti koje su na osnovu aktuelnog zakona
dodeljene Ministarstvu unutrašnjih poslova ostaju na snazi.
357
Deo VIII – Spisak zaposlenih u državnim kancelarijama
u Pokrajini Bolzano/Bozen
Član 89.
1. Za Pokrajinu Bolzano/Bozen utvrđen je spisak
zaposlenih državnih službenika, sa različitim strukturama
poslova radnih mesta za zaposlene u državnim
administrativnim odeljenjima koja imaju svoje kancelarije u
Pokrajini. Ovi spiskovi se utvrđuju na osnovu zaposlenih u
kancelarijama koje su u pitanju i po potrebi se regulišu
odgovarajućim zakonom.
2. Prethodni stav se ne odnosi na državne službenike
na višim položajima u Ministrastvu unutrašnjih poslova,
zaposlene u službama bezbednosti i administrativne kadrove
Ministarstva odbrane.
3. Radna mesta sa spiska navedenog u stavu 1.,
sastavljenog na osnovu administracije i poslova odnose se na
građane pripadnike neke od tri lingvističke grupe, srazmerno
brojčanoj snazi tih grupa koje je utvrđena na osnovu izjave o
pripadnosti, priložene u vreme zvaničnog popisa
stanovništva.
4. Raspodela radnih mesta namenjenih građanima koji
pripadaju nemačkoj ili ladinskoj lingvističkoj grupi, sprovodi
se postepeno do ispunjenja kvota navedenih u prethodnom
stavu, popunjavanjem upražnjenih radnih mesta koja se iz
bilo kog razloga mogu pojaviti na pojedinim spiskovima.
5. Zaposlenima iz kategorija navedenih u stavu 1.,
garantuje se stabilnost zaposlenja u Pokrajini, osim u slučaju
onih administrativnih odeljenja ili radnih mesta koji
zahtevaju premeštaj za potrebe službe ili obuke zaposlenih.
6. Premeštaj zaposlenih pripadnika nemačke
lingvističke grupe ne sme biti veći od 10% od ukupnog broja
radnih mesta na kojima su zaposleni.
7. Odredbe o predviđenom broju i proporcionalnoj
raspodeli radnih mesta u Pokrajini Bolzano/Bozen u slučaju
italijanske i nemačke lingvističke grupe, proširuju se na
358
zaposlene u pravosudnim i istražnim magistratima. Stabilnost
zaposlenja u Pokrajini garantuje se ne dovodeći u pitanje
sudske propise o nespojivosti funkcija. Kriterijumi za
dodeljivanje radnih mesta namenjenih pripadnicima nemačke
lingvističke grupe, utvrđenih u stavu 4 ovog člana, takođe se
odnose i na zaposlene u magistratima u Pokrajini
Bolzano/Bozen.
DEO IX – Pravosudni organi
Član 90.
1. Na osnovu propisa koje bi trebalo utvrditi,
Regionalni administrativni sud može biti osnovan u Regiji
Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol sa nezavisnim odeljenjem za
Pokrajinu Bolzano/Bozen.
Član 91.
1. Članovi odeljenja za Pokrajinu Bolzano/ Bozen iz
člana 90., aktuelnog Statuta moraju u istom broju biti
pripadnici dve većinske lingvističke grupe.
2. Polovinu članova odeljenja postavlja Parlament
Pokrajine Bolzano/Bozen.
3. Sudije pripadnici italijanske i nemačke lingvističke
grupe, koji su dodeljeni sudu, smenjuju se na isti vremenski
period kao i predsednik odeljenja. Predsednik se postavlja iz
redova redovnih sudija za prekršaje koji čine advokatsku
komoru na osnovu odluke predsednika Republike i preporuke
predsednika Saveta ministara.
4. Predsednik odeljenja ima odlučujući glas u slučaju
nerešenog rezultata, osim kada se smatra da žalba protiv
administrativnih mera dovodi u pitanje princip
ravnopravnosti lingvističkih grupa i proceduru usvajanja
regionalnog i pokrajinskog budžeta.
359
Član 92.
1. Administrativni akti organa državne uprave koji
imaju kancelarije u Regiji, za koje se smatra da dovode u
pitanje princip ravnopravnosti građana u smislu pripadnosti
određenoj lingvističkoj grupi mogu se osporiti pred
nezavisnim odeljenjem Regionalnog administrativnog suda
Pokrajine Bolzano/Bozen od strane članova Regionalnog ili
Pokrajinskog parlamenta, a u slučaju mera koje se sprovode u
opštinama u Pokrajini Bolzano/Bozen, mogu ih osporiti i
opštinski odbornici te Pokrajine, kad god većina jedne
lingvističke grupe smatra da se njima narušavaju njihova
prava.
2. Slični administrativni akti navedeni u prethodnom
stavu, za koje se smatra da dovode u pitanje princip
ravnopravnosti Italijana, Ladina, Mokena i Cimbra koji žive
u Pokrajini Trento, mogu se osporiti pred Regionalnim
administrativnim sudom u Trentu od strane članova
Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta, a u slučaju mera u
opštinama, mogu ih osporiti i opštinski odbornici u oblastima
gde žive Ladini, Mokeni ili Cimbri, kadgod ih jedna petina
opštinskog veća smatra spornim.
Član 93.
1. Pripadnik nemačke lingvističke grupe u Pokrajini
Bolzano/Bozen mora činiti deo odeljenja državnog saveta
koje je nadležno za razmatranje žalbi protiv odluka
nezavisnog odeljenja Regionalnog administrativnog suda
Pokrajine Bolzano/Bozen iz člana 90. aktuelnog Statuta.
Član 94.
1. Predsednik Regije, u svojstvu zastupnika
predsednika Republike, odgovoran je za postavljenje,
izuzeće, razrešenje i smenu mirovnih sudija i njihovih
zamenika, u skaldu sa drugim zakonima kojima se uređuje
organizacija pravosudnih organa.
360
2. Ovlašćenja za sprovođenje funkcija sudskih pisara i
sudskih izvršilaca u kancelarijama pravosudnih organa, daje
predsednik Regije tim licima ukoliko poseduju kvalifikacije
koje su utvrđene propisima kojima se uređuje oblast
pravosuđa.
3. Opoziv ili privremeno ukidanje gore pomenutih
ovlašćenja, takođe sprovodi predsednik u slučajevima koji su
navedeni u propisima kojima se uređuje oblast pravosuđa.
4. U opštinama Pokrajine Bolzano/Bozen, potrebno je
perfektno poznavanje italijanskog i nemačkog jezika za
poziciju mirovnog sudije, zamenika sudije, sudskog pisara i
sudskih izvršioca u kancelarijama pravosudnih organa.
Član 95.
1. Pokrajinska Vlada nadgleda rad kancelarija
mirovnog sudije.
Član 96.
1. Nezavisna kancelarija mirovnog sudije može se
otvoriti na osnovu pokrajinskog zakona u opštinama koje su
podeljene na mesta ili gradove.
DEO X – Kontrola Ustavnog suda
Član 97.
1. Ne dovodeći u pitanje mere sadržane u članu 56. i
84., stav 6 i 7 aktuelnog Statuta, regionalni ili pokrajinski
zakoni mogu se osporiti pred Ustavnim sudom za povredu
Ustava ili aktuelnog Statuta ili principa ravnopravnosti
lingvističkih gupa.
2. Osporavanje može da izvrši i Vlada.
3. Regionalni zakon se takođe može osporiti pred
jednim od Pokrajinskih parlamenata u Regiji, dok se
pokrajinski zakon osporava pred Regionalnim parlamentom
ili drugim Pokrajinskim parlamentom u Regiji.
361
Član 98.
1. Zakone i akte sa pravnom snagom republičkih
zakona može osporiti predsednik Regije ili Pokrajine nakon
odluke nadležnog parlamenta, zbog povrede aktuelnog
Statuta ili principa zaštite nemačke ili ladinske lingvističke
manjine.
2. Ukoliko državni akt zalazi u sferu nadležnosti
dodeljenih Regiji ili Pokrajini na osnovu aktuelnog Statuta,
Regija ili određena Pokrajina može podneti žalbu pred
Ustavnim sudom za donošenje presude u vezi sa pitanjem
nadležnosti.
3. Žalbu podnosi predsednik Regije ili Pokrajine,
nakon odluke nadležne Vlade.
4. Primerak obaveštenja o osporavanju i žalbe na
osnovu sukoba nadležnosti mora se proslediti povereniku
Vlade u Trentu ukoliko se radi o Regiji ili Pokrajini Trento i
povereniku Vlade u Bolzano/Bozenu ukoliko se radi o
Pokrajini Bolzano/Bozen.
DEO XI – Upotreba nemačkog i ladinskog jezika
Član 99.
1. U Regiji, nemački jezik je ravnopravan sa
italijanskim jezikom, koji je službeni jezik države.
U zakonskim aktima i u slučajevima u kojima
aktuelni Statut dozvoljava dvojezični tekst, verzija
na italijanskom jeziku smatra se merodavnom.
Član 100.
1. Pripadnici nemačke lingvističke grupe Pokrajine
Bolzano/Bozen mogu da koriste maternji jezik u
komunikaciji sa pravosudnim organima i organima i
kancelarijama državne uprave koji se nalaze u Pokrajini ili
362
onim koji imaju regionalnu nadležnost, ili sa koncesionarima
koji pružaju javne usluge u Pokrajini.
2. Na sednicama zajedničkih organa Regije, Pokrajine
Bolzano/Bozen i lokalnih organa u Pokrajini, može se
upotrebljavati italijanski ili nemački jezik.
3. Kancelarije, organi, i ustanove navedene u stavu 1.,
koriste u prepiskama i usmenoj komunikaciji jezik
podnosioca, dok se odgovori šalju na jeziku na kojem je drugi
organ ili kancelarija pokrenula postupak; u slučajevima kada
kancelarija započne pismenu komunikaciju mora se koristiti
jezik za koji se pretpostavlja da je maternji jezik primaoca.
4. Osim u slučajevima kada je izričito garantovano i
kada je regulisano izvršnim merama u slučajevima paralelne
upotrebe dva jezika u dokumentima namenjenim običnim
građanima, pojedinačnim dokumentima za javnu upotrebu i
dokumentima namenjenim većem broju kancelarija, poštuje
se pravo na upotrebu jednog od dva jezika. Uslov da se
koristi samo italijanski jezik u vojnim organizacijama ostaje
nepromenjen.
Član 101.
1. U Pokrajini Bolzano /Bozen državna uprava mora
upotrebljavati nemačke nazive mesta u kontaktu sa
pripadnicima nemačke lingvističke grupe ukoliko pokrajinski
zakon potvrđuje njihovo postojanje i prihvata njihov dijalekt.
Član 102.
1. Ladini, Mokeni i Cimbri u opštinama Fierozzo,
Frassilongo i Palù del Fersina i Luserna imaju pravo na
razvijanje kulturnih, medijskih i rekreativnih aktivnosti, kao i
pravo na davanje sopstvenih naziva mesta i poštovanje
sopstvene tradicije.
2.U školama u opštinama Pokrajine Trento u kojima
se govori ladinski, mokenski i cimbrijski jezik, obezbeđena je
nastava ladinskog i nemačkog jezika i kulture.
363
DEO XII – Konačne i privremene mere
Član 103.
1. Za izmene i dopune aktuelnog Statuta, primenjuje
se procedura utvrđena Ustavom u vezi sa ustavnim zakonom.
2. Regionalni parlament takođe ima pravo da predlaže
izmene i dopune ovog Statuta, na osnovu predloga
parlamenata Autonomnih Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen i
naknadnih usklađenih odluka Regionalnog parlamenta.
3. Predloge izmena i dopuna aktuelnog Statuta od
strane Vlade ili parlamenta predstavlja Vlada republike pred
Regionalnim parlamentom ili Pokrajinskim parlamentima,
koji donose odluku u roku od dva meseca.
4. Usvojene izmene i dopune Statuta se nikada ne
podvrgavaju nacionalnom referendumu.
Član 104.
1. Ne dovodeći u pitanje sadržaj člana 103., odredbe
dela VI i člana 13. se mogu menjati i dopunjavati običnim
državnim zakonom na zajednički zahtev Vlade i Regije i dve
Pokrajine, ukoliko se tiče njihovih nadležnosti.
2. Odredbe člana 30. i 49. koje se odnose na smenu
predsednika Regionalnog parlamenta i Parlamenta Pokrajine
Bolzano/Bozen, mogu se menjati običnim državnim
zakonom, na zajednički zahtev Vlade i Regije, odnosno
Pokrajine Bolzano/Bozen.
Član 105.
1. Dok se regionalnim ili pokrajinskim zakonima ne
utvrde druge odredbe, primenjuje se državni zakon za pitanja
koja su u nadležnosti Regije i Pokrajine.
Član 106.
1. Za pitanja za koja je nadležnost preneta sa Regije
na Pokrajinu, i dalje važe regionalni zakoni koji su na snazi
na dan stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10. novembra
364
1971. godine, broj 1., dok se pokrajinskim zakonom ne
utvrde druge odredbe.
Član 107.
1. Izvršne mere za implementaciju aktuelnog Statuta,
donose se putem zakonske odluke, nakon konsultacija
zajedničke komisije sačinjene od 12 članova od kojih šest
članova zastupa državu, dva člana zastupaju Regionalni
parlament, dva člana zastupaju Parlament Pokrajine Trento i
dva člana zastupaju Parlament Pokrajine Bolzano/Bozen. Tri
člana ove Komisije moraju biti pripadnici nemačke
2. U okviru komisije navedene u prethodnom stavu,
imenuje se posebna komisija zadužena za izvršne mere u vezi
sa pitanjima koja su preneta u nadležnost Pokrajini
Bolzano/Bozen, i ovu komisiju čini šest članova, od kojih tri
člana zastupaju državu, a tri Pokrajinu. Jedan od zastupnika
države mora biti pripadnik nemačke lingvističke grupe; dok
jedan od zastupnika pokrajine mora biti pripadnik italijanske
Član 108.
1. Osim u slučajevima kada je izričito predviđeno,
zakonske odluke koje sadrže izvršne mere za Statut donose se
u roku od dve godine od stupanja na snagu Ustavnog zakona
od 10. novembra 1971. godine, broj 1.
2. Ukoliko u roku od prvih 18 meseci, komisija
navedena u prethodnom članu ne donese u celosti ili deo
konačnog stava o nacrtu izvršnih mera, Vlada u narednih šest
meseci donosi odgovarajuće odluke, bez razmatranja stava
komisije.
3. Izvršnim merama koje se donesu u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10.
novembra 1971. godine, broj 1., donosi se odluka o imovini,
koja na osnovu člana 68. aktuelnog Statuta, pripada
Pokrajinama, kao i o uslovima za prenos pomenute imovine.
365
Član 109.
1. Izvršnim merama koje se donesu u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10.
novembra 1971. godine, broj 1., navodi se i imovina koja
predstavlja istorijsku ili umetničku baštinu od nacionalnog
interesa, a koja se izuzima iz okvira pokrajinske nadležnosti
navedene u članu 8. (iii) aktuelnog Statuta.
2. U istom roku, donose se i izvršne mere u vezi sa
članom 19. aktuelnog Statuta.
3.Ukoliko se mere navedene u prethodnom stavu ne
donesu u navedenom roku, Pokrajine mogu preuzeti
odgovarajuće administravine dužnosti na osnovu zakona.
Član 110.
1. Datum početka sprovođenja i tehnički detalji za
primenu finansijskih mera, sadržanih u Ustavnom zakonu od
10. novembra 1971. godine, broj 1., u koji su unete i
izmenjene mere sadržane u Ustavnom zakonu od 26 februara
1948. godine, broj 5., utvrđuje se izvršnim merama koje će se
pravovremeno usvojiti, a odnose se na prenošenje nadležnosti
koje se tiču Pokrajina, u svakom slučaju do roka navedenog u
stavu 1. člana 108. aktuelnog Statuta.
Član 111.
1. Kada je u pitanju prenos nadležnosti sa Regije na
Pokrajine, utvrđeno Ustavnim zakonom od 10. novembra
1971. godine, broj 1., premeštaj kancelarija i njenih kadrova
iz Regije u Pokrajine regulisan je odlukom predsednika
Regije, nakon konsultacija sa nadležnom pokrajinskom
Vladom, ne dovodeći u pitanje status i plate zaposlenih koji
su preuzeti i uzimajući u obzir njihove porodične uslove,
boravište i lingvističku grupu.
366
Član 112.
1. Sporazumom postignutim između Regije i
Pokrajine koja je u pitanju, reguliše se namirenje finansijskih
troškova koji su nastali od dugoročnih kredita predviđenih za
nadležnosti koje su prenete sa Regije na Pokrajine, na osnovu
Ustavnog zakona od 10. novembra 1971. godine, broj 1., kao
i rešavanje drugih pitanja vezanih za imovinu i finansije.
Član 113.
1. Ne dovodeći u pitanje mere sadržane u zakonu
Pokrajine Bolzano/ Bozen od 5. januara 1958. godine, broj 1,
koje se tiču pružanja pomoći studentima univerziteta,
Pokrajina može promeniti vrednost i broj stipendija.
Član 114.
1. Nemački prevod aktuelnog pročišćenog zakona,
koji sadrži Specijalni statut Regije Trentino -Alto Adiđe
(Trentino-Južni Tirol), objavljuje se u Službenom listu
Regije.
Član 115.
1. Mere iz stava 2. i 4., člana 25. aktuelnog Statuta
primenjuju se od dana isteka mandata sadašnjeg saziva
Regionalnog parlamenta u vreme kada Ustavni zakon od 10.
novembra 1971. godine, broj 1. stupi na snagu.
2. Dok pokrajinski zakon, predviđen članom 47.
Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol,
ne stupi na snagu, kao što je izmenjeno stavom 1. ovog člana,
u Pokrajini Trento, predsednik se bira opštim i neposrednim
glasanjem. Njegov izbor mora se podudarati sa promenom
Pokrajinskog parlamenta. U roku od deset dana od
proglašenja rezultata izbora, izabrani predsednik imenuje
članove pokrajinske Vlade i naknadno može poništiti njihovo
imenovanje; jednom od njih pripada pozicija potpredsednika.
Ukoliko Pokrajinski parlament usvoji obrazloženi predlog za
izglasavanje nepoverenja predsedniku Pokrajine, apsolutnom
367
većinom glasova njegovih članova, koji je podnela najmanje
jedna petina članova i o kojem se raspravljalo najranije tri
dana nakon njegovog podnošenja, održaće se novi izbori za
predsednika Pokrajine i parlament, u roku od tri meseca.
Identični novi izbori za predsednika Pokrajine i parlament
održaće se i u slučaju ostavke, trajne sprečenosti ili smrti
predsednika Pokrajine. Ukoliko se trajna sprečenost ili smrt
predsednika Pokrajine dogodi nakon prvih 36 meseci
njegovog mandata, Pokrajinski parlament bira novog
predsednika Pokrajine iz redova svojih članova, za preostali
period njegovog mandata. Dok se stav 3. i dalje primenjuje,
odredbe ovog stava neće važiti za sadašnji saziv Parlamenta
Pokrajine Trento na dan stupanja na snagu aktuelnog
Ustavnog zakona. Ukoliko nije drugačije utvrđeno
pokrajinskim zakonom, kao što je predviđeno gore
pomenutim članom 47. Specijalnog statuta Regije Trentino -
Alto Adiđe-Južni Tirol, i kao što je izmenjeno stavom 1.
ovog člana, nastaviće da se primenjuju zakonske odredbe
koje su važeće na dan stupanja na snagu ovog Ustavnog
zakona, na sadašnji saziv Pokrajinskog parlamenta.
3. Ukoliko je potrebno nastaviti sa procedurom na
osnovu stava 2. i u slučaju da na dan raspisivanja izbora za
novi saziv Parlamenta Pokrajine Trento, pokrajinski zakon,
predviđen članom 47. Specijalnog statuta Regiona Trentino -
Alto Adiđe-Južni Tirol, i kao što je izmenjeno stavom 1.,
podčlan
Prelazne odredbe (član 4 Ustavnog zakona broj 2/2001)
v), ovog člana, još uvek nije stupio na snagu,

poštovaće se sledeći raspored izbora za predsednika
Pokrajine i Pokrajinski parlament:
a) raspisuju se naknadni izbori za predsednika
Pokrajine i Pokrajinski parlament, na osnovu člana 48., stava
4. Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni
Tirol, kao što je izmenjeno stavom 1., podčlan z), ovog člana.
368
Predsednik Pokrajine je član Pokrajinskog parlamenta.
Uzroci nepodobnosti i nespojivosti sa funkcijom člana
Pokrajinskog parlamenta odnose se na položaj predsednika
Pokrajine. Članovi pokrajinske Vlade, izuzev lica koja su
postavljena na funkciju potpredsednika, takođe se mogu
birati iz redova osoba van Pokrajinskog parlamenta. Uzroci
nepodobnosti i nespojivosti sa funkcijom člana Pokrajinskog
parlamenta, odnose se na položaj člana pokrajinske Vlade,
kao i onih koji ne pripadaju Pokrajinskom parlamentu;
b) za korišćenje prava glasa, na osnovu odredbi člana
8. zakona Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol od 8.
avgusta 1983, broj 7, i u skladu sa članom 25. , stav 4.,
Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, i
kao što je izmenjeno stavom 1., podčlan h), ovog člana,
potrebno je najmanje godinu dana neprekidnog boravka u
Pokrajini. Kandidature za funkciju predsednika Pokrajine
moraju se predati sa izjavom koju je potpisalo najmanje
1000, a najviše 1500 birača sa pravom glasa za izbore za
Pokrajinski parlament. Za predaju kandidatura za funkciju
predsednika Pokrajine, primenjuje se i član 18. gore
pomenutog regionalnog zakona , broj 7. iz 1983. godine, u
meri u kojoj se može uskladiti. Za podršku kandidaturi i za
položaj predsednika Pokrajine i za položaj člana
Pokrajinskog parlamenta, primenjuju se odredbe člana 14.
zakona od 21. marta 1990. godine, broj 53., kao i naknadne
izmene.
c) teritorija Pokrajine Trento čini jednu izbornu
jedinicu za izbor predsednika Pokrajine i Pokrajinskog
parlamenta. Glasanje na izborima za predsednika Pokrajine i
Pokrajinski parlament se obavlja korišćenjem jednog
glasačkog listića, na kojem se nalaze ime i prezime kandidata
za fnkciju predsednika, oznaka liste sa kojom je povezan i
pored svake oznake, nalazi se prazan prostor u koji se upisuje
glas za Pokrajinski parlament. Jedna lista ne sme sadržati više
od 34 ili manje od 26 kandidata. Svaki glasač može glasati
samo za jednog kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i
369
za jednu listu sa kojom je on povezan, tako što obeležava
oznaku jedne od lista, i ukoliko želi, mesto pored imena
kandidata za funkciju predsednika Pokrajine. Oznaka koja je
stavljena samo pored imena kandidata za fnkciju predsednika
Pokrajine, takođe se smatra i važećim glasom za listu ili
grupu lista sa kojom je povezan. Oznaka koja je stavljena
samo pored liste, takođe se smatra važećim glasom za
kandidata za fnkciju predsednika Pokrajine, sa kojim je ta
lista ili grupa lista povezana. Nije dozvoljeno glasati za
jednog kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i listu
koja nije povezana sa njim. Svaki glasač takođe ima pravo da
glasa dva puta za kandidate za funkciju člana Pokrajinskog
parlamenta u okviru odabrane liste;
d) za imenovanje na funkciju predsednika Pokrajine i
preostalih 34 mesta u Pokrajinskom parlamentu, predsednik
Centralne izborne komisije poštuje sledeće propise:
1) on utvrđuje pojedinačne podatke za svakog
kandidata koji obuhvataju: važeće glasove koje je u svim
delovima Pokrajine dobio kandidat za funkciju predsednika
Pokrajine, ukupan broj važećih glasova u preferencijalnom
glasanju u svim delovima za kandidate za članove
Pokrajinskog parlamenta;
2) on utvrđuje izborne rezultate za svaku listu ili
grupu lista, koji se dobijaju od ukupnog broja važećih
glasova koje je dobio kandidat za funkciju predsednika
Pokrajine, u prvom izbornom krugu, u svim delovima
Pokrajine;
3) on utvrđuje izborne rezultate za svaku listu, koji se
dobijaju od ukupnog broja važećih glasova koje je dobila
sama lista u svim delovima;
4) on izrađuje spisak rezultata za svaku listu, posebno
za funkciju predsednika Pokrajine i za funkciju člana
Pokrajinskog parlamenta, unoseći imena u opadajućem nizu
prema broju osvojenih glasova;
370
5) on proglašava kandidata koji je osvojio najmanje
50% + 1 važećih glasova, izabranim za funkciju predsednika
Pokrajine;
6) on dodeljuje jedno od mesta u parlamentu, listi
koja je osvojila najveći broj ukupnih glasova u opštinama
Moena, Soraga, Vigo di Fassa, Pozza di Fassa, Mazzin,
Campitello di Fassa i Canazei i u okviru te liste, kandidatu
koji je u tim opštinama osvojio najveći broj preferencijalnih
glasova; u slučaju da je više lista osvojilo isti broj glasova,
mesto u parlamentu se dodeljuje onoj grupi čiji je kandidat
osvojio najviše glasova u gore pomenutim opštinama; u
slučaju istog broja preferencijalnih glasova, mesto u
parlamentu se dodeljuje najstarijem kandidatu po godinama
starosti, a ukoliko su kandidati istog godišta, kandidatu koji
se nalazi prvi na listi; on potom oduzima broj glasova koji je
jednak izbornom rezultatu liste u gore navedenim opštinama
od izbornih rezultata liste kojoj pripada izabrani kandidat;
7) on dodeljuje mesta u parlamentu koja pripadaju
svakoj listi ili grupi lista povezanih sa kandidatom za
funkciju predsednika Pokrajine, poštovanjem date procedure:
on deli sa brojevima 1;2;3... izborne rezultate svake liste ili
grupe povezanih lista, kao što je utvrđeno na osnovu odredbi
člana 2., uzimajući u obzir odredbe člana 6. , dok se ne dobije
broj mesta u parlamentu, izuzev onog namenjenog
predsedniku Pokrajine i onog koje je dodeljeno, na osnovu
odredbi člana 6., on odabira najveći od dobijenih količnika
koji se podudara sa brojem mesta u parlamentu koja će biti
dodeljena. U slučaju da se dobije isti količnik, u smislu celih
i decimalnih brojeva, mesto u parlamentu se dodeljuje listi ili
grupi povezanih lista koja ima najbolji izborni rezultat, a u
slučaju istog broja osvojenih glasova, odluka se donosi
žrebom. Ukoliko listi pripada broj mesta u parlamentu koji je
veći od broja njenih kandidata, preostali broj mesta će se
raspodeliti među drugim listama ili grupama povezanih lista,
na osnovu redosleda količnika.
371
8) on mora proveriti da li je lista ili grupa lista koja je
povezana sa njim, osvojila najmanje 21 mesto u parlamentu,
osim mesta namenjenog za kandidata koji je izabran za
predsednika Pokrajine; u slučaju da nije, ta lista ili grupa lista
dobija 21 mesto. Preostala mesta u parlamentu dodeljuju se
drugim listama ili grupama povezanih lista na osnovu odredbi
člana 7. U tom slučaju, u računicu će se uvrstiti i mesta
dodeljena na osnovu odredbi člana 6.
9) on dodeljuje mesta koja pripadaju svakoj listi ili
grupi povezanih lista, na taj način što deli njihove
pojedinačne izborne rezultate sa brojevima 1;2;3..., kao što je
utvrđeno na osnovu odredbi člana 3., što se podudara sa
brojem glasova dobijenih u prvom krugu, dok se ne dobije
broj mesta u parlamentu koji pripada svakoj listi. U tom
smislu se određuje najveći količnik , a time i broj mesta koja
pripadaju svakoj listi;
10) on prvo proglašava kandidate za funkciju
predsednika Pokrajine koji nisu izabrani, a povezani su sa
listom ili grupom lista koje su osvojile najmanje jedno mesto
u parlamentu, izabranim za članove Pokrajinskog parlamenta.
U slučaju da je više lista povezano sa istim kandidatom za
funkciju predsednika Pokrajine koji nije izabran, broj mesta
koji mu pripada se dobija od ukupnog broja mesta dodeljenih
grupi povezanih lista. On zatim proglašava one kandidate koji
su među prvima na listi, u skladu sa brojem mesta koja
pripadaju tim listama, a postigli su najbolje rezultate prema
članu 4., izabranim za članove Pokrajinskog parlamenta. U
slučaju nerešenog rezultata, bira se stariji kandidat, a u
slučaju da su kandidati istog godišta, bira se kandidat koji se
nalazi prvi na listi;
e) u slučaju da nijedan kandidat nije izabran za
predsednika Pokrajine, na osnovu odredbi stava d), podčlana
5., održava se drugi krug izbora, u nedelju, dve nedelje nakon
prvog izbornog kruga. U tom slučaju, predsednik Centralne
izborne komisije prekida aktivnosti i nastavlja sa
određivanjem dva kandidata za funkciju predsednika
372
Pokrajine, koji su osvojili najveći broj glasova. U slučaju
nerešenog rezultata, u drugi krug ulazi najstariji kandidat. U
slučaju trajne sprečenosti, smrti ili ostavke jednog od
kandidata koji su prošli u drugi krug, kandidat koji je sledeći
na listi učestvuje na izborima. U poslednjem slučaju, glasanje
se održava u nedelju, deset dana nakon tog događaja. Ostavka
se mora podneti u pisanoj formi i predati predsedniku
Centralne izborne komisije. U slučaju da svi, osim jednog
kandidata za predsednika objave da odustaju, taj kandidat
postaje izabran za predsednika Pokrajine, bez sprovođenja
drugog kruga izbora. Za kandidate koji su prošli u drugi
izborni krug, važi povezanost sa listama za izbor
Pokrajinskog parlamenta koja je objavljena u prvom krugu
izbora. Međutim, kandidati koji su prošli u drugi krug, imaju
mogućnost da, u roku od 7 dana od prvog kruga izbora,
objave povezanost sa drugim listama od onih koje su
objavljene u prvom krugu. Sve izjave o povezanosti su
važeće samo ako su u skladu sa izjavama delegata svih lista,
sa kojima je kandidat bio prethodno povezan i sa kojima je
trenutno povezan. Glasački listić sadrži ime i prezime
kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i oznake za listu
sa kojom je povezan. Glasanje se vrši tako što se stavi oznaka
pored imena odabranog kandidata. Izborne procedure za
drugi krug izbora regulisane su istim pravilima kojima se
reguliše prvi krug. Funkcije iz prvog kruga prenose se i u
drugi krug izbora. Glasači koji poseduju potvrdu o glasanju
ili sličan dokument, mogu glasati u drugom krugu u njihovim
mestima. Nakon prebrojavanja glasova nakon drugog kruga
izbora, Centralna izborna komisija se ponovo formira, dok
predsednik:
1) utvrđuje pojedinačne podatke za svakog kandidata
u drugom krugu izbora, koji obuhvataju ukupan broj važećih
glasova koje je dobio kandidat za funkciju predsednika
Pokrajine u svim delovima Pokrajine i proglašava kandidata
koji je osvojio najveći broj važećih glasova, izabranim za
funkciju predsednika Pokrajine. U slučaju nerešenog
373
rezultata, u smislu broja glasova, za predsednika Pokrajine
bira se najstariji kandidat;
2) dodeljuje mesta u parlamentu svakoj listi ili grupi
povezanih lista, uzimajući u obzir i naknadne veze. U tu
svrhu, za naknadne procedure dodeljivanja mesta u
parlamentu, zanemaruju se izborni rezultati osvojeni na način
koji je naveden u stavu d), član 2., dok se uzimaju u obzir
izborni rezultati dobijeni za svaku listu ili grupu lista
povezanih sa kandidatom na izborima u prvom krugu i njima
se dodaju izborni rezultati svake liste koja koja je proglasila
povezanost sa istim kandidatima i u drugom izbornom krugu,
kao što je utvrđeno stavom d), podtačkom 3. On nastavlja sa
raspodelom mesta u Pokrajinskom parlamentu, u skladu sa
procedurom navedenoj u stavu d), podtačke 6., 7., 8., 9. i 10.
U dodeljivanju mesta na osnovu stava d), podtačka 10.,
kandidat za funkciju predsednika Pokrajine se izuzima
ukoliko u drugom krugu jedna ili više lista sa kojom je bio
povezan u prvom krugu, proglasi povezanost sa drugim
kandidatom koji je prošao u drugi krug izbora.
f) ukoliko se mogu uskladiti sa ovim članom,
primenjuju se odredbe predviđene članom 8-15 i članom 18.
zakona Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol od 8. avgusta
1983. godine, broj 7. i naknadne izmene, pored odredbi člana
5. zakona Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol od 26.
februara 1990. godine, broj 5. o izborima za Regionalni
parlament, koji je na snazi od 1. januara 2000. godine. Osim
odredbi ovog stava, za izbor predsednika i Parlamenta
Pokrajine Trento, poštovaće se odredbe zakona Regije
Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, koji je na snazi od 1.
januara 2000. godine, kojim se reguliše priprema izbornog
procesa, uključujući predaju kandidature, glasanje, zbrajanje
glasova i objavljivanje rezultata, za izbor administrativnih
organa opština koje imaju više od 3000 stanovnika, u meri u
kojoj se mogu uskladiti sa ovim članom. Organi i kancelarije
nadležne za izbornu proceduru predviđenu regionalnim
zakonom o izboru opštinskih organa, smatraju se zamenjenim
374
odgovarajućim organima i kancelarijama, predviđenim
regionalnim zakonom o izboru Regionalnog parlamenta, kada
je reč o izbornoj jedinici Trento.
4) U Autonomnoj Pokrajini Bolzano/Bozen, dok
pokrajinski zakon, predviđen prethodnim članom 47.
Specijalnog statuta Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, kao što
je izmenjeno stavom 1. ovog člana, ne stupi na snagu,
primenjuju se postojeći izborni zakoni, u meri u kojoj se
mogu uskladiti.
375
Literatura:
S. Beljanski, N. Dimitrijević, D. Golubović, S. Jovanov, A. Lošonc, A
Molnar Regionalizam kao put ka otvorenom društvu, Visio mundi, Novi
Sad, 1994.
dr M. Jovičić Regionalna država, Vajat, Beograd, 1996.
dr J. Komšić Principi evropskog regionalizma, PHILIA, Novi Sad, 2007.
dr J. Komšić Partijski koncepti regionalnih i pokrajinskih autonomija,
Zbornik: U susret novom Ustavu Srbije, Fondacija Fridrih Ebert,
Beograd, 2004. str. 97 – 119.
dr J. Komšić Dileme demokratske nacije i autonomije, Službeni glasnik,
Beograd, PHILIA, Novi Sad, 2006.
dr J. Osmanković i dr M. Pejanović Euroregije i Bosna i Hercegovina,
Centar za lokalnu i regionalnu samoupravu, Sarajevo, 2006.
dr M. Pajvančić Srbija između Ustava i ustavnosti, Helsinški odbor za
ljudska prava, Beograd, 2005.
dr M. Pajvančić Struktura parlamenata i reprezentovanje regija, Zbornik
radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93 – 102
dr M. Pajvančić Participation of the Autonomous Province in State
Affairs: European Standards and Domestic Legislation, Zbornik Essays
on regionalisation – 2, Local Democracy Agency, Subotica, 2005, str. 22
– 33.
dr M. Pajvančić Struktura parlamenta i reprezentovanje autonomija –
regija, Zbornik Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, Konrad
Adenauer Stiftung, 2003. str. 93 – 102.
dr M. Pajvančić #ova Ustava Srbije in avtonomija Vojvodine (evropski
standardi in primerjalna analiza osnutkov ustav), Lex Localis, Revija za
lokalno samoupravo, Maribor, april 2006. br. IV /2/ 2006. str. 63 – 89.
dr M. Pajvančić #ovi Ustav Srbije i autonomija Vojvodine, Glasnik
advokatske komore Vojvodine, br. 12/ 2005, str. 591 – 613.
dr M. Petrović Regioni (oblici teritorijalne autonomije)u teoriji prava i
pravnoj teoriji, Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, 2002, str. 97 -
127
dr N. Skenderović Ćuk Regionalizacija i njen uticaj na status lokalne
samouprave – komparativni prikaz evropskih koncepcija, Zbornik Lo-
kalna demokratija – stanje i perspektive, Magna agenda, Beograd, 2001.
dr N. Skenderović Ćuk Ekonomska politika regionalne saradnje –
međunarodna regionalna saradnja Zbornik Politika i slobode, Institut
društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja, Beograd, 2003.
dr V. Stanovčić Podela vlasti, Zbornik Građanin u pravnom sistemu SR
Jugoslavije, Beograd, 1999.
dr I. Vujačić Teritorijalna organizacija vlasti, Zbornik Pravni sistem i
država u demokratskoj tradiciji, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd,
2003. str. 90 – 92.
dr I. Vujačić Teritorijalna organizacija vlasti, Prizma, januar 2003. str.
30 – 39.
376
Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd
2004.
Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije II, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd
2005.
Zbornik Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd,
2000.
Zbornik Srbija država regiona, Veće za demokratske promene, Beograd,
2000.
Zbornik #ovi koncept lokalne samouprave u Srbiji, Agencija za lokalnu
samoupravu, Subotica, 2002.
Zbornik Ogledi o regionalizmu – komparativna studija, Agencija za
lokalnu samoupravu, Subotica, 2001.
Zbornik Ogledi o regionalizaciji 2, Agencija za lokalnu samoupravu,
Subotica, 2005.
Zbornik Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomija
Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001.
Zbornik Građani i regioni, Subotičke novine, Subotica, 1994.
Zbornik Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, Fondacija Konrad
Adenauer, 2003.
Zbornik Vojvođansko pitanje, posebno izdanje Nove srpske političke
misli, Beograd, 2005.
Z. Vacić, B. Mijatović, A. Simić, Z Radović Regionalizacija Srbije,
Bilateral Commission.
377
SADRŽAJ
Deo I REGIONALNA DRŽAVA –

- međunarodni izvori i komparativna ustavnost ................ 1
1. Pojam regiona ................................................................. 2
2. Ustavni status regiona ..................................................... 3
2.1 Opšti okvir ........................................................ 4
2.2 Oblici regionalizma .......................................... 6
3. Nadležnosti regiona ........................................................ 8
3.1 Principi raspodele nadležnosti .......................... 9
3.2 Obim i sadržaj nadležnosti regiona ................ 10
3.3 Priroda i vrste nadležnosti regiona ................. 14
4. Učešće regiona u obavljanju državnih poslova ............ 15
4.2 Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti
organa na centralnom nivou ................................. 17
5. Finansijska autonomija regiona .................................... 23
6. Organizacija vlasti u regionima .................................... 26
7. Međuregionalna saradnja .............................................. 29
8. Zaštita prava na regionalnu samoupravu ...................... 31
Deo II AUTONOMIJA - PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE

1. Predlozi za Ustav Srbije i autonomija Vojvodine
- evropski standardi i uporedna analiza projekata
Ustava Srbije .................................................................... 33
1. Ustavni status autonomne pokrajine ................ 34
2. Nadležnosti autonomne pokrajine .................... 41
3. Učešće autonomnih pokrajina u organima
centralne vlasti ....................................................... 50
4. Učešće u donošenju odluka centralne vlasti ...... 51
5. Finansiranje autonomnih pokrajina ................... 54
6. Organi autonomne pokrajine ............................. 58
7. Zaštita prava na regionalnu samoupravu ........... 62
2. Standardi evropskih dokumenata o regionima i novi
Ustav Srbije - predlozi ovlašćenih predlagača -............. 64
1. Formiranje autonomnih pokrajina ..................... 65
2. Pravna priroda i status najvišeg pravnog akta
378
autonomne pokrajine .......................................... 72
3. Odlučivanje o području na kome se prostire
autonomna pokrajina ........................................... 73
4. Načelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti ... 75
5. Propisi koji ustanovljavaju izvornu nadležnost
autonomnih pokrajina ......................................... 76
6. Nadležnosti autonomne pokrajine
u domenu sudske vlasti ...................................... 77
7. Izvršavanje propisa centralne vlasti .................... 80
8. Instrumenti koji obezbeđuju
jedinstvo pravnog poretka .................................. 81
9. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju
poslova iz nadležnosti Republike ...................... 82
10. Evropski standardi o regionima koje
predlozi ustava ne regulišu ................................. 86
Deo III AUTONOMIJA U USTAVU SRBIJE

1. Pravo građana na pokrajinsku autonomiju
- evropski standardi i ustavna rešenja - ........................... 90
1. Odredbe o autonomnim pokrajinama u
ustavnoj sistematici ............................................ 91
2. Opšte ustavne odredbe o statusu
autonomne pokrajine i lokalne samouprave ..... 94
3. Posebne ustavne odredbe o statusu
autonomnih pokrajina ........................................ 97
4. Evropski standardi o regionima koji u
Ustavu nisu regulisani ...................................... 107
2. Mišljenje Venecijanske komisije .................................. 111
Prilozi ................................................................................ 115

Farska ostrva – normativni akti ............................. 117
Katalonija organski zakon ..................................... 141
Olandi – akt o autonomiji ...................................... 284
Trentino - Alto adidje/Južni Tirol ......................... 320
Literatura ........................................................................... 375
379

Ustavni Okvir Regionalne Drzave Primer Srbije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ustavni Okvir Regionalne Drzave Primer Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

USTAVI OKVIR REGIOALE DRŽAVE – primer

Prof. dr Marijana Pajvančić - Centar za regionalizam

15 maj 2009, ovi Sad

REGIOALA DRŽAVA - MEĐUARODI IZVORI I

Poseban oblik složene vertikalne organizacije državne

Pojam regije se u teoriji konstitucionalizma shvata

2. USTAVI STATUS REGIOA

Status regiona u ustavnom sistemu definišu osnovni

2.1 Opšti okvir

Opšti okvir koji definiše status regiona u ustavnom

2.2 Oblici regionalizma

Status regiona obrazovanih u okviru iste države može

Nadležnost regiona obuhvata skup različitih poslova

3.1 Principi raspodele nadležnosti

Nadležnosti regiona garantuju se propisima koje

3.2 Obim i sadržaj nadležnosti regiona

Domen nadležnosti regiona i sadržaj ovlašćenja

3.3 Priroda i vrste nadležnosti regiona

U oblastima koje obuhvataju nadležnosti regiona,

4. UČEŠĆE REGIOA U OBAVLJAJU

Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju državnih

4.2 Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti organa

Učešće regiona u ostvarivanju zakonodavne vlasti

Važan element regionalne samouprave je finansijska

6. ORGAIZACIJA VLASTI U REGIOIMA

Pravo na regionalnu samoupravu uključuje ne samo

Regioni međusobno sarađuju. Saradnja među regio-

Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu

PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE I AUTOOMIJA

U diskusiji o novom Ustavu Srbije vertikalna podela

1. Ustavni status autonomne pokrajine

Status regiona u ustavnom sistemu determiniše

2. adležnosti autonomne pokrajine

Jedno od najsloženijih pitanja u regionalno uređenoj

3. Učešće autonomnih pokrajina u organima

Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti centralnih

4. Učešće u donošenju odluka centralne vlasti

Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju poslova

Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina kao

6. Organi autonomne pokrajine

U projektima ustava koji su bili predmet analize

7. Zaštita prava na regionalnu samoupravu

Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu zaš-

STADARDI EVROPSKIH DOKUMEATA O

Debata vođena u procesu pripreme novog Ustava

1. Formiranje autonomnih pokrajina

Među pitanjima koja se odnose na formiranje auto-

2. Pravna priroda i status najvišeg pravnog akta

Autonomija pretpostavlja garantovanje određenog

3. Odlučivanje o području na kome se prostire

Evropski standardi o regionalnoj samoupravi odnose

4. ačelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti

Raspodela nadležnosti između države i regiona počiva

Cilj koji se nastoji ostvariti uvažavanjem načela

5. Propisi koji ustanovljavaju izvornu nadležnost

Suštinsko pitanje koje se postavlja u vezi sa nadlež-

6. adležnosti autonomne pokrajine u domenu

U projektima ustava i debati o statusu autonomnih

7. Izvršavanje propisa centralne vlasti

Saglasno opštem principu evropskih standarda o re-

Jedinstvo pravnog poretka u regionalno uređenim

9. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova

Odnosi između države i regiona počivaju na princi-

10. Evropski standardi o regionima koje predlozi

USTAVI OKVIR REGIOALE DRŽAVE – primer

15 maj 2009, ovi Sad

REGIOALA DRŽAVA - MEĐUARODI IZVORI I

2. USTAVI STATUS REGIOA

4. UČEŠĆE REGIOA U OBAVLJAJU

6. ORGAIZACIJA VLASTI U REGIOIMA

PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE I AUTOOMIJA

2. adležnosti autonomne pokrajine

STADARDI EVROPSKIH DOKUMEATA O

4. ačelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti

6. adležnosti autonomne pokrajine u domenu

PRAVO GRAĐAA A POKRAJISKU

POGLAVLJE I. GRAĐASKA I SOCIJALA PRAVA

POGLAVLJE IV. GARACIJE ZAKOSKIH PRAVA

POGLAVLJE V. RUKOVODEĆI PRICIPI