ADRENERGIČKI ANTAGONISTI

Adrenergički antaginisti su lekovi koji se vezuju za adrenoceptore i čine ih

neosetljivim na uticaj simpatičke stimulacije. Adrenergička blokada zahvata sve
organe i tkiva u kojima se nalaze adrenoceptori, uklučujući srčani mišić, krvne
sudove, prostatu i centralni nervni sistem. Većina adrenergičkih antagonista deluje
selektivno i blokira samo alfa ili samo beta adrenoceptore, što znatno olakšava
njihovu terapijsku primenu.

ALFA ANTAGONISTI

 PRAZOSIN
 TAMSULOZIN

Neselektivni blokatiri alfa1 alfa2 adrenoceptora, na primer, fentolamin, uključuju

vazokonstriktorni efekat kateholamina i prouzrokukju hipotenziju sa tahikardijom.
Nastanak tahikardije pripisuje se pojačanom oslobađanju noradrenalina sa završetaka
simpatičkih nerava usled blokade presinaptičkih alfa2 receptora, koji su uključeni u
supresiju simpatičkih prašnjenja. Tahikardija izostaje ukoliko se primeni neki od
selektivnih alfa1 antagonista, na primer, prazosim koji nema uticaja na presinaptičke
autoreceptore. Selektivni alfa1 antagonisti korise se zbog svog antihipertenzivnog
dejstva u terapiji arterijske hipertenzije, ali im je krupan nedostatak to što prouzrokuju
ortostatsku hipotenziju.
Posebna podvrsta alfa1 receptora, alfa1a receptori, nalaze se u trigonumu
mokraćne bešike i održavaju tonus ovog mišića. Blokadom ovih receptora
tamsulozinom nastaje relaksacija trigonuma, što se koristi u sprečavanju retencije
urina u osoba sa benignom hipertrofijom prostate.

ADRENERGIČKI BETA ANTAGONISTI

Beta antagonisti zaposedaju adrenoceptore i kompetitivnim mehanizmom

blokiraju njihovu aktivaciju. Neki od ovih lekova deluju neselektivno, tj blokiraju oba
tipa beta adrenoceptora, dok je dejsto drugih pretežno usmereno na beta1 receptore u
srcu i u manjem stepenu prouzrokuje neželjene efekte blokade beta2 receptora u
bronhijama i krvnim sudovima. Beta blokatori sa svojstvom parcijalnog agoniste
deprimiraju simpatički tonus kad je on povišen a stimulišu ga kad je snižen.
Dejstvom na srce, beta antagonisti smanjuju učestalost i jašinu srčanih kontrakcija
i usporavaju sprovodjenje nadražaja kroz A-V čvor, zatim redukuju minutni volumen
srca, inhibišu oslobađanje renina i prouzrokuju hipotenziju. Svi ovi efekti u osnovi su
njihovog pozitivnog terapijskog dejstva na povišeni krvni pritisak, anginu pektoris ili
aritmiju srca. Beta antagonisti koji blokiraju beta adrenoceptore u bronhijama i
krvnim sudovima i prouzrokuju bronhokonstrikciju, usled prevage parasimpatikusa i
vazokonstrikciju usled prevage alfa adrenergičkog tonusa. Bronhospazam je naročito
izražen kod bolesnika od astme a zapaža se i posle primene kardioselektivnih beta
antagonista. Vazokonstrikcija i bradikardija mogu se ublažiti primenom beta
blokatora sa parcijalnim agonističkim svojstvom.
Beta antagonisti su lekovi izbora prvog reda u terapiji angine pektoris i
hipertenzije. Isključenje simpatičkog tonusa takođe povoljno utiče na aritmije srca,
postinfarktna stanja i znake anksioznosti (palpiacije, tremor). Aplikovani u oko, beta
blokatori smanjuju stvaranje očne vodice i pomađu u terapiji glaukoma.
Teži neželjeni efekti beta antagonista su bronhospazama, bradikardija sa A-V
blokom i aktna insuficijencija miokarda. Ostali nežečjeni efekti su periferna
vazokonstrikcija (hladni ekstremiteti), hipoglikemija (u kombinaciji sa insulinom),
depresija i poremećaj sna (posle primene liposolubilnih beta blokatora). Nagli prekid
terapije ovim lekovima prouzrokuje teške apstinencijalne poremećaje, koji se kod
bolesnika sa anginom pektoris ispoljavaju napadom angine, aritmijama srca ili
infarktom miokarda.

HOLINERGIČKI ANTAGONISTI

Zavisno od afiniteta prema holinoceptorima, razlikuju se tri grupe

holinergičkih antagonista. To su
1. antimuskarinski lekovi
2. ganglijski blokatori
3. miorelaksantni lekovi.

ANTIMUSKARINSKI LEKOVI

Antimuskarinski lekovi prouzrokuju, kompetitivnim mehanizmom blokadu

muskarinskih receptora i isključuju dejstva parasimpatikusa na žlezde, srce i glatke
mišiće. Posle njihove primene isključeno je lučenje pljuvačnih, bronhijalnih i
gastričnih žlezda i blokirano je dejstvo n.vagusa na srcu, usled čega nastaje
tahikardija. Blokada muskarinskih receptora zahvata i glatke miđiće u digestivnom
traktu, mokraćnoj beđici i bronhijama i uzrokuje njihovu relaksacija i uklanjanje
spazma glatke muskulature. Primenjeni lokalno u oko, ovi lekovi prouzrokuji
midrijazu i paralizu akomodacije kao i povišenje intraokularnog pritiska.
Neželjeni efekti atimuskarinskih lekova posledica su njihove neselektivne
blokadse svih muskarinskih receptora i ispoljavaju se ka kserostomija, poremećaji
vida, tahikardija i konstipacija. Najvažnije kontraindikacije za primenu ovih lekova su
glaukom i adenom prostate.
Atropin se u stomatologiji primenjuje za postizanje suvog radnog polja pre
endodontskih i oralnohirurških zahvata, u oftalmologiji se koristi za pregled retine.
Takođe se primenjuje u terapiji sinusne bradikardije, u preanestetićkoj medikaciji za
blokadu vagusnih refleksa (bronhospazam, bronhosekrecija, bradikardija) koje
aktiviraju opšti anestetici, kao i u terapiji trovanja antiholinesteraznim jedinjenjima.
Skopolamin se zbog svojih centralnih efekata, sedacija i antiemetički efekat,
koristi u obliku transdermalnih flastera za sprečavanje bolesti putovanja kao i u
terapiji Menijerove bolesti. Takođe se primenjuje i za preanestetičku medikaciju.
Tropikamid se koristi kao midrijatik, čija je prednost u odnosu na atropin
kratkotrajni efekat.
Ipratropium primenjuje se u obliku aerosola, čto značajno smanjuje neželjene
efekte, koristi se u terapiji opstruktivnih plućnih oboljenja.
Pirenzepin je za razliku od ostalih muskarinskih antagonista selektivni
antagonist M1 receptora koji redukuju lučenje želudačne kiseline i od značaja je u
terapiji peptičkog ulkusa.
 Benztropin i triheksifenidil, tercijarna jedinjenja koja prodiru kroz
hemoencefalnu barijeru, deluju na ekstrapiramidalni sistem i redukuju nevoljne
pokrete i rigiditet mišića kod pacijenata koji boluju od Parkinsonove bolesti.

GANGLIJSKI BLOKATORI

Ganglijski blokatori su danas opsolentni lekovi, ali se trimetofan i dalje koristi

za postizanje kontrolisane hipotenzije u nekim hirurškim operacijama. Ganglijski
blokatori se koriste u eksperimentalnim istrazivanjima autonomnog nervnog sistema.

MIORELAKSANTNI LEKOVI

Miorelaksantni lekovi prouzrokuju blokadu motorne ploče i dovode do

opuštanja skeletnih mišića. Najveći broj miorelaksantnih lekova kompetitivnim
mehanizmom blokiraju nikotinske receptore u mioneuralnoj ploči. Usled toga nastaje
paraliza skeletnih mišića. Trajanje blokade zavisi od brzine difuzije miorelaksantnog
sredstva sa mesta elovanja i može se skratiti primenom neostigmina,
antiholinesteraznog sredstva. Suksametonijum depolarizuje mioneuralnu. Produžena
depolarizacija motorne ploče dovodi, do mlitave paralize skeletnih mišića
(nekompetitivni-depolarizujući blok, I faza blokade).
Za razliku od d-tubokuranina i pankuronijuma čije efekti traju oko 60 minuta,
dejstvo vekuronijuma i atrakurijuma je kratkotrajnije- 20 do 30 minuta.
Suksametonijum se brže razlaže u plazmi pod dejstvom pseudoholinesteraza i efekt ne
traje duže od 10 do 15 minuta.
Miorelaksantni lekovi se upotrebljavaju preoperativno za relaksaciju
laringealnih mišića radi lakšeg izvođenja endotrahealne intubacije (suksametonijum)
ili posle uvođenja bolesnika u opštu anesteziju za postizanje hirurške relaksacije
skeletnih mišića (kompetativni miorelaksantni lekovi).