ODNOS ČOVEKA I SVETA U BEKETOVOJ DRAMI ’’ČEKAJUĆI GODOA’’

Na prvi pogled nam se Beketova drama ’’Čekajući Godoa’’ čini previše

jednostavna i besmislena. Prvo što se zapitamo nakon čitanja je da li ovo delo uopšte ima
poruku. Međutim, da bi ovo Beketovo delo razumeli moramo mu pristupiti kao
antidrami. Da bi objasnili ovo delo moramo mu prići kao posebnoj metafori u čijem su
središtu motivi čekanja i motiv Godoa, koji postaje i simbol.
Likovi ove drame provode dane u besciljnom i besmislenom čekanju nekoga za
koga nisu ni sigurni da će doći. Estragon i Vladimir i Poco i Liki čekaju Godoa, a da ne
znaju ni kako on izgleda ni ko je on. Provode dane jednolično, ali ne odustaju od čekanja
jer nemaju ništa pametnije da rade, upravo im čekanje ispunjava vreme. ’’Čekajući
Godoa’’ je ne samo metafora, već i farsa čovekove vere i nade u spasenje. Do ove
činjenice dolazimo, ako Godoa tumačimo kao simbol Boga. Likovi drame čekaju zapravo
mesiju spasioca koji će promeniti njihove živote na bolje. Međutim, preko položaja
čoveka u drami pisac nas upućuje na ideju da je čovek sam na ovom svetu, da je
ograničen prostorom Zemlje i prikovan za nju. Nema nikakvog spasenja sa neba ili od
bilo koje više sile. Vreme u drami prolazi jednolično, likovi ne znaju šta je bilo juče, a šta
danasa, dani su stopljeni jedni u druge, a oni traće svoje vreme na čekanje nekoga ko ne
dolazi. Upravo je vreme najveći čovekov neprijatelj, jer je to ono što ga ograničava i čini
prolaznim. Svi smo mi skloni tome da uzalud traćimo vreme čekajući da se nešto u našem
životu promeni na bolje, da svet oko nas postane bolji, da završimo školu, dobijemo auto,
sedmicu na lotou, nađemo svoju idealnu ljubav... spisak želja je beskonačan. Međutim,
niko ih neće čarobnim štapićem ispuniti za nas. Moramo samo da preuzmemo stvar u
svoje ruke i potrudimo se da ostvarimo svoje snove.
Ono najvažnije što moramo kao poruku izvući iz ovog netupičnog savremenog
dela je to da Boga ili smisao života ne možemo tražiti u svetu oko nas, već da moramo da
ga pronađemo u nama samima.