УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈЛУЦИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ПОСЛОВНО ПРАВО
ТЕМА: ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ
(МЈЕНИЦЕ И ЧЕКОВИ)

МЕНТОР: ПРОФ. ДР РАЈКО КАСАГИЋ СТУДЕНТ: СВЈЕТЛАНА ЧОЛИЋ 308/07

Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

БАЊА ЛУКА, 2009. година

САДРЖАЈ:

УВОД.................................................................................................................................3
1. МЈЕНИЦА......................................................................................................................4
1.1 Појам мјенице...........................................................................................................4
1.2 Особине мјенице......................................................................................................4
1.3 Настанак мјенице.....................................................................................................5
1.4 Врсте мјенице...........................................................................................................5
1.5 Битни елементи мјенице..........................................................................................6
2. Мјеничне радње.............................................................................................................7
2.1 Издавање мјенице....................................................................................................7
2.2 Акцептирање мјенице..............................................................................................8
2.3 Индосирање мјенице...............................................................................................8
2.4 Интервенције код мјенице .....................................................................................9
2.5 Мјенични авал..........................................................................................................9
2.6 Презентација мјенице на исплату ........................................................................10
3. Правна средства за заштиту права из мјенице..........................................................10
3.1 Протест код мјенице..............................................................................................10
3.2 Регрес......................................................................................................................11
3.3 Мјенични приговори..............................................................................................11
3.4 Амортизација мјенице...........................................................................................12
3.5 Застарјелост............................................................................................................12
3.6 Мјеничне тужбе......................................................................................................12
4. ЧЕК................................................................................................................................13
4.1 Појам чека...............................................................................................................13
4.2 Врсте чекова...........................................................................................................13
5. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................15
6. ЛИТЕРАТУРА:............................................................................................................16

2
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

УВОД

Хартије од вриједности су писмене исправе којим се њихов издавалац

обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи, њеном законском имаоцу.
Сама хартија нема посебну вриједност. Међутим, њезина вриједност је у писаном
праву на које се односи хартија од вриједности, које се не може преносити без те
хартије. Хартија од вриједности може бити само она писмена исправа која се
односи на неку обавезу имовинскоправне природе. Та обавеза може бити
различита, па се према томе могу разликовати разне хартије од вриједности ( у
садржају овог семинарског обрадићемо хартије од вриједости као мјенице и као
чекове, тј. облигационо правне хартије од вриједности).
Право на које се односи хартија од вриједности у тијесној је вези са
хартијом. Законски ималац хартије је истовремено и повјерилац у погледу права на
које се односи хартија.
Такође, хартије од вриједности су преносиве или "негоцијабилне", што
значи да се права из хатртије и права на хартији могу преносити са једног лица на
друго, у међусобној зависности. Хартије од вриједности се могу користити као
средство робног промета, могу се користити као средство плаћања, те се могу
користити и као кредитно средство. Данас се користи и скраћеница за назив хартија
од вриједности (ХОВ), те су незаобилазни предмет пословања, те склапања
уговора.

3
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

1. МЈЕНИЦА
1.1 Појам мјенице

Мјеница је облигациона правна хартија од вриједности која се издаје у виду

позива неком лицу да изврши мјеничну обавезу или она садржи обаћење издаваоца
мјеница да ће он сам извршити мјеничну обавезу. Дакле, појам мјенице можемо
одредити према њеној врсти, односно зависно од тога да ли се ради о трасираној
или сопственој мјеници.
Трасирана или вучена мјеница је хартија од вриједности, састављена у
законом прописаној форми, којом једно лице (трасант) позива друго лице (трасата)
та трећем лицу (ремитенту) или по његовој наредби, исплати одређену своту новца,
у мјесту и у року који су у мјеници одређени. У трасираној или вученој мјеници
заснива се правни однос између трасанта, трасата и ремитента.
Сопствена или властита мјеница је хартија од вриједности, састављена у
законом прописаној форми, који њјен издавалац обећава другом лицу (ремитенту)
да ће њему или по његовој наредби исплатити одређену своту новца, у мјесту и у
времену који су у мјеници означени.

1.2 Особине мјенице

Мјеница је облигационоправна хартија од вриједности у којој је

инкорпорисано одређено право и које је за њу тијесно везано. Право из мјенице се
преноси по наредби законитог имаоца мјенице, и та особина јој по закону припада.
Зато је мјеница презентациона хартија од вриједности.
Мјенична обавеза је апстрактног карактера, јер је одвојена од основног посла
ради којег је настала.
Однос мјеничних дужника према повјериоцу је солидаран. Свако лице које
потпише мјеницу постаје солидарни мјенични дужник, па је у обавези да изврши
мјеничну обавезу у цјелости ако дужник то захтијева.
Мјенична обавеза је фиксна, па је мјенични дужник обавезан само на износ који је
уписан на мјеници.
Мјеница мора да садржи све битне елементе прописане законом и мора да
буде састављена у законом прописаној форми, па је, с тога, мјеница строго
формална хартија од вриједности.

4
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

1.3 Настанак мјенице

Мјеница у савременом облику је настала развојем трговинских односа, али и

из нужде. Настанак мјенице је из нужде условљен прогоном Јевреја и јеретика и у
доба инквизиције у доба 12 вијека. У доба феудалне расцјепканости и правног
партикуларизма постојало је низ неповољних околности које су ометале успјешно
и нормално одвијање трговинског промета. Караване су често пресретали
одметници, нападачи и отимали робу и новац. Владало је право "ius extranei" које
се састојало у томе што је феудалац наслијеђивао сву имовину странаца који би
изгубио живот на његовој територији.
Због великог значаја мјенице у савременим робноновчаним односима са
елементом иностраности, долази до унификације мјеничног права, како би се
олакшала циркулација мјенице. Највећи успјех постигнут је у 1930. године, под
окриљем Друштва народа, када је у Женеви одржана међународна конференција
која је извршила унификацију мјеничног права, усвајањем:
• Конвенција о једнообразном (униформном) мјеничном закону,
• Конвенције за регулисање извјесних сукоба и закона у области мјеничног
права,
• Конвенција о питању такси у области мјенице.
• Диспозитивни карактер примјене има Конвенција Уједињених нација о
међународним трасираним и међународним сопственим мјеницама, усвојена
у Њујорку 1988. године на приједлог Комисије за међународно трговинско
право (УНЦИТРАЛ).

1.4 Врсте мјенице

Мјенице можемо подијелити у неколико група, зависно од критеријума према

којима мјенице дијелимо.
1. Према облику у којем су издате, мјенице дијелимо на:
1.1. Вучене или трасиране које се најчешће појављују. То је мјеница у којој
трасант позива трасата да исплати мјеничну своту ремитенту. Лице које
издаје мјеницу и даје налог за исплату мјеничне своте назива се трасант,
лице које треба да исплати мјеничну своту назива се трасат, лице којме
треба да се исплати мјенична свота назива се ремитент. Вучена мјеница,
нарочито ако је трасат прихватио налог на исплату мјеничне своте, даје
повјериоцу већу правну сигурност од других врста мјеница, због чега се у
пракси и најчешће појављују.
1.2. Сопствена или властита мјеница је таква мјеница у којој се њен издавалац
обавезује да ће о доспјелости исплатити назначену своту новца ремитенту.
У мјеничном односу појављују се два лица: издавалац мјенице и лице по
којем или по чијој наредби издавалац треба да плати мјеничну своту.
1.3. вучена мјеница по сопственој наредби је таква мјеница код које трасант даје
налог трасату да њему самоме (трасанту) или по његовој наредби, а не

5
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

неком трећем лицу, исплати о доспјелости мјенице мјеничну своту. Пошто

су функције трасанта и ремитента спојене у истом лицу, и код овакве
мјенице појављују се само два лица: трасант и трасат. Трасант може такву
мјеницу прењети на треће лице и онда имамо исту правну ситуацију као да
је већ приликом издавања мјенице у њој био означен ремитент.
1.4. Сопствена вучена мјеница је таква мјеница код које њен издавалац обећава
да ће сам себи, или по својој наредби, платити мјеничну своту о
доспјелости мјенице. Код оваквих мјеница функције трасанта, трасата и
ремитента, спојене су у једном лицу.
2. Према намјени разликујемо:
2.1. Кредитну мјеницу која се издаје као покриће за кредит. Лице које тражи да
му се одобри кредит ставља свој потпис на бланко – мјеницу, признајући
унапред да трасант има покриће код акцептанта.
2.2. Гарантна мјеница која се употребљава при отварању текуђег рачуна. Лице
коме је отворен текући рачун издаје акцептирану бланко – мјеницу, до
износа одобреног кредита.
2.3. Циркулациона мјеница служи за плаћање нарочито у иностранству. Банка
акцептира ову мјеницу на износ који је код ње положен. Банка као
акцептант је сигуран дужник.
2.4. Пословна мјеница проистиче из одређеног посла. Пословна мјеница може
да буде издата као робна мјеица која се издаје приликом продаје на кредит
и гласи на онај износ новца којим се продавац (трасант), задужио, путем
фактуре, свог купца (трасата).
2.5. Услужна мјеница је таква мјеница која се издаје на основу споразума
пословних партнера ради остваривања потребних новчаних средстава
ексконтовањем мјенице код банке.
3. Према року доспјелости, мјенице дијелимо на:
3.1. Мјенице по виђењу која се може поднијети на плаћање у свако доба унутар
одређеног рока, чиме се покаже дужник.
3.2. Рочна мјеница је таква мјеница која доспијева на одређено вријеме по
виђењу.
3.3. Календарска мјеница је мјеница која доспијева на одређени дан.
4. Према форми разликујемо бланко – мјенице од пуне мјенице. Бланко мјеница
садржи само потпис трасанта или акцептанта у вријеме издавања мјенице, а
остали елементи се накнадно попуњавају у мјенични бланкет. Пуна мјеница на
дан издавања садржи све битне елементе.

1.5 Битни елементи мјенице

Битни елементи мјенице су:

• Означење ријечи мјеница,

• Означење новчаног износа на који мјеница гласи,
• Име лица које треба да плати (трасат),

6
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

• Означење доспјелости мјенице,

• Мјесто плаћања мјенице,
• Име лица коме се или по чијој наредби се мора платити (ремитент),
• Означење дана и мјеста издавања мјенице,
• Потпис лица које је издало мјеницу (трасант).

Ако трасираној мјеници није означен рок доспјелости, сматра се да мјеница

доспијева по виђењу, ако није означено мјесто издавања, као мјесто издавања
сматра се мјесто назначено поред трасантовог потписа, ако није означено мјесто
плаћања препоставља се да је мјесто плаћања мјесто означено поред трасатовог
имена.
Небитни елементи мјенице су слиједеће клаузуле:

1. Клаузула о презентацији може бити унијета само у вучену мјеницу. Сврха ове
клаузуле је да се трасат изјасни да ли акцептира тј. прихваћа налог за исплату
мјеничне суме.
2. Клаузула "без обавезе" коју уноси индосант да би се ослободио одговорности за
акцепт и исплату мјенице.
3. Клаузула броја мјеничних примјерака или дупликатна уноси се да би се знало
да је мјеница издата у дупликату.
4. Клаузула "по наредби" не мора бити унијета у мјеници, јер се мјеница преноси
индосаментом чак и када не садржи ту калузулу.

2. Мјеничне радње

2.1 Издавање мјенице

Издавање мјенице је, по правилу, прва мјенична радња која подразумијева

изјаву воље трасанта код вучене мјенице, односно издаваоца сопствене мјенице да
преузима обавезу назначену у мјеници. Трасант је издавање мјенице само позвао
трасата да је прихвати, али је истовремено изјавио да ће он сам исплатити ако
трасат не прихвати његов позив.
Лице које је издало мјеницу постало је, издавањем мјенице, мјенични дужник.
Издавалац сопствене мјенице је главни мјенични дужник, па ималац сопствене
мјенице прво подноси мјеницу на наплату њеном издаваоцу.
Мјеница се може издати као бланко – мјеница, која се попуњава у моменту
њене реализације, сагласно споразуму који је раније постигнут између издаваоца и
имаоца ове мјенице.

7
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

2.2 Акцептирање мјенице

Акцептирање мјенице је мјенична радња којом трасат прихвата налог

трасанта за исплату ремитенту суме новца назначене у мјеници. Изјава трасата која
се уноси у мјеницу назива се акцепт.
Трасат ће акцептирати мјеницу у колико је претходно примио покриће од
трасанта или је претходно закључио уговор о томе са њим.
Мјенице које доспијевају на одређено вријеме по виђењу морају бити
подњете на акцепт, јер код таквих мјеница рок доспјелости почиње да тече тек када
се трсат изјасни да прихвата налог за исплату мјеничне своте.
Мјеница која доспијава по виђењу ил на одређени да обично се не подноси на
акцепт, јер она доспијава за исплату чим буде поднесена трасату, односно на дан
доспјелости, па трасат треба да је исплати или да одбије исплату.
Трасант може презентационом клаузулом да забрани подношење мјенице на
акцепт. Он ће овако поступити када трасату није дао покриће и неће му дати све до
рока доспјелости мјенице, односно није дао покриће у вријеме издавања мјенице,
али ће дати до одређеног рока којег је одредио као рок до којег се мјеница не смије
подносити на акцепт.
Акцепт може да буде пуни и бланко. Пуни акцепт се састоји од изјаве а
акцептирању са потписом акцептанта, а може да садржи и ознаку мјеста и датума
акцептирања.
Бланко акцепт је такав акцепт који садржи само потпис акцептанта.

2.3 Индосирање мјенице

Мјеница као и друге хартије од вриједности су преносиве – негоцијабилне.

Пренос се врши индосирањем.
Мјеница по наредби је преносива путем индосамента. Индосамент се састоје
од наредбе имаоца мјенице (индосанта) да се назначени износ исплати кориснику
(индосатору), који сада постаје нови ималац мјенице.
Индосирање мјенице обично се врши до истицања рока њене доспјелости.
Мјеници се може одузети својство преносивости путем индосамента. То се
постиже стављањем "ректар клаузуле". Ректар клаузулу може да стави трасант
приликом издвајања мјенице али то може да учини сваки индосант приликом
индосирања мјенице.
Индосирање мјенице је строго формална радња која мора бити уписана на
мјеници. Та се радња врши на полеђини мјенице или на њеном алонжу (додатак).
Индосамент увијек мора бити потпун, јер није дозвољено потпуно индосирање
мјенице.

8
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

2.4 Интервенције код мјенице

Интервенција је мјенично правна радња којом се једно лице обавезује да

умјесто трасата акцептира вучену мјеницу, или умјесто акцептанта, односно
издаваоца сопствене мјенице плаћа мјенични износ да би се избјегао захтјев имаоца
мјенице према регресним мјеничним дужницима.
Позивна интервенција је таква интервенција која је одређена на самој мјеници
стављањем клаузуле "адереса по потреби". Њоме се означава и позива неко лице да
оно у случају потребе акцептира мјеницу умјесто трасата или исплати мјеницу
умјесто акцептанта.
Изјава о интервенцији увијек мора да буде потпуна и безусловна. Акцептант
не може бити адресант и одређивати мјеничну интервенцију, јер је то главни
мјенични дужник, па не може унапријед одређивати неког трећег да умјесто њега
изврши исплату мјенице.а
Интервенијент може да буде свако треће лице које није ни у каквој обавези по
постјећој мјеници, а може бити и неко од постојећих мјеничних дужника, тј. лице
које је мјеницу потписало као регресни дужник.
Интервенијент је регресни мјенични дужник. Он врши акцептирање или
исплату мјенице као самостални мјенични дужник. За њега нема претпоставке да је
примио покриће од свог хонората, већ се претпоставља да није примио никакво
покриће и да с тога има право на обештећење.

2.5 Мјенични авал

Авал представља изјаву одређеног лица којом гарантује да ће мјенични

дужник испунити своју мјничну обавезу, успостављајући тиме самостални прани
однос са имаоцем мјенице. То је мјенично јемство и као споредна мјенична радња
није нужна за постојање мјнеичноправног посла. У мјеничном праву авал је
самосталног и солидарног карактера. Авал може дати свако треће лице, али и лице
које се већ налази у некој мјенично обавези, под условом да није у мјеничној
обавези према свом хонорату за кога авалира мјеницу. По форми авал може да буде
пуни авал и бланко авал. Пуни авал се састоји из изјаве о авалу, из ознаке хонората,
из потписа авалисте и датума авалирања мјенице. Бланко авал је такав авал који
садржи само потпис авалисте.
Авал се може временски ограничити, а тај рок не може бити краћи од рока
доспјелости мјенице.
Авалист преузима обавезу да у цјелини или дјелимично непосредно,
самостално, солидарно и безусловно исплати мјенични дуг. Он одговара онако како
одговара његов хонорат.

9
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

2.6 Презентација мјенице на исплату

Презентација мјенице на исплату је обавезна мјенична радња:

• Код мјенице на одређено вријеме по виђењу, врши по истеку одређеног рока
који се рачуна од дана акцептирања, или, ако је акцепт одбијен, од дана
протеста,
• Код мјенице на одређено вријеме, од дана издавања или, на одређени дан,
врши се на сам дан доспјелости или у року од два дана послије доспјелости.
Приликом исплате мјеничне своте мјенични дужник је обавезан: да провјери
идентитет лица којем мјеницу плаћа, да провјери формалну исправност мјенице, да
провјери непрекинути низ индосамената.
Мјенични дужник који је био несавјестан приликом исплате мјенице, односно ако
је: исплатио мјеницу мада је знао да је била формално неисправна, да је била
фалсификована, није утврдио непрекинути ред индосамената, или је исплатио
мјеницу имаоцу који је пао под стечај – не ослобађа се своје обавезе тиме што је
мјеницу исплатио таквом дужнику, већ и даље остаје у мјеничној обавези и може
му се догодити да је још једном плати.

3. Правна средства за заштиту права из мјенице

3.1 Протест код мјенице

Протест је мјенична радња коју ималац мјенице предузима да би добио

исправу којом ће доказати да је остао безуспјешан његов покушај да се изврши
одређена мјенична радња и тиме заштити своје право из мјенице. Протест се
подноси код мјесно надлежног основног суда.
Протест и његова садржина уписује се у протестни регистар, како би се
овлаштена лица могла са тим упознати и на своје оправдано тражење добити
овлаштење о томе.
Ималац мјенице може се ослободити обавезе подизања протеста стављањем
одговарајуће клаузуле на мјеници као што је "без протеста" или "без трошкова" и
слично.
Протест може да буде: због неакцептирања или дјелимичног акцептирања
мјенице, због недатирања акцепта: због неисплате мјенице.

10
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

3.2 Регрес

Регрес представља мјеничну радњу коју ималац мјенице захтјева од неког

мјеничног дужника да исплати мјеницу. Ималц мјенице може регрес захтјевати од
свих дужника заједно, или појединачно, без обзира на ред његовог уписа на
мјеницу.
Напалта мјенице путем регреса може да буде прије рока доспјелости
мјенице и у року доспјелости мјенице.
Регрес прије рока доспјелости мјенице може да буде ако постоји опасност
исплате мјенице по доспјелости или трасат одбије акцептирање мјенице у цјелини
или дјелимично. До регреса прије доспјелости мјенице може доћи ако је дошло до
платежне неспособности тј. Отварања стечаја над ацептантом.
Ималац мјенице који врши регресну наплату дужан је да изврши регресну
нотификацију. Нотификација или обавјештавање састоји се у томе што је
индосатар као ималац мјенице дужан да о намјераваном регресу мјенице обавјести
свог индосанта или трасанта, и то у року од четири дана од дана подизања
протеста.
Нотификација је факулатативна мјенична радња, па се не губе мјенична права
уколико се не изврши нотификација мјенице. Лице које не изврши нотификацију
мјенице одговра за штету која је настала због тог пропуста.

3.3 Мјенични приговори

Мјенични приговори су облик заштите интереса мјеничног дужника.

Постоје двије врсте приговора које се могу ставит мјеничном повјериоцу. То су
апсолутни и релативни приговори.
Апсолутни мјенични пригови су они приговори који се могу ставит свакоме,
то јесте како садашњем тако и сваком новом имаоцу мјенице независно од тога
колико је пута она пренесена. То могу бити: приговори које може истицати сваки
мјенични дужник према сваком имаоцу мјенице; приговори које може истицати
само поједини мјенични дужник према сваком имаоцу мјенице; приговори које
може истицати сваки мјенични дужник према једном имаоцу мјенице.
Релативни мјенични приговри су они приговир који произилазе из неког
личног међусобног односа мјеничног дужника и повјериоца. То могу бити
приговори: да није извршен основни посао због којег је мјеница издата; да није
примљено мјенично покриће; да је попис на мјеници дат из услужности; да је
бланко мјеница попуњена противно споразуму; приговори недостатка воље;
приговор да је мјеница дата уз услов који није испуњен.

11
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

3.4 Амортизација мјенице

Под амортизацијом мјенице подразумијева се судски ванпарнични поступак

у којем се доноси одлука о проглашењу мјенице неважећом. Поступак
амортизације спроводи суд мјеста плаћања мјенице. Приједлог за амортизације
мјенице мора да садржи главну садржину нестале мјенице: ознаку главног
мјеничног дужника; ознаку мјеничне своте; ознаку рока доспјелости мјенице;
доказну исправу којом ће се учинити вјероватним да на осноцу ње припада неко
право.
Ако мјеница не буде нађена суд ће је поништити, односно донијети исправу
о амортизацији мјенице. Поништену мјеницу нико не може реализовати. На основу
такве одлуке суда ималац мјенице може да остварује своја мјенична права према
главним мјеничним дужницима.

3.5 Застарјелост

Застарјелост је један од начина престанка мјеничноправних односа. До тог

долази због не вршења мјеничних права мјеничног повјериоца за одређен
временски период. Рок застарјелости потраживања према главном мјеничном
дужнику износи три године почев од истека дана доспјелости мјенице.
Рок застарјелости за међународно регресна потраживања регресних дужника
износи шест мјесеци, рачунајући од дана искупљења мјенице, ако је то сам учинио,
односно од дана подизања тужбe против регресног дужника ако није хтио да
добровољно исплати дуг. То ће бити у случајевима кад трасант или неко од
индосаната, односно неко од авалиста ових дужника, као регресни мјенични
дужник, искупе мјеницу исплатом мјеничне своте, јер је тиме овај стекао право
обештећења или унутарњег регреса према оним лицима која имају јачи ранг од
њега и коју му одговарају, као претходни дужници.

3.6 Мјеничне тужбе

Мјенична тужба је правно средство за остваривање права мјеничних

повјериоца. Поступак по тужби се води у скраћеном, односно мандатном поступку.
Као доказно средство узима се само мјеница. Суд доноси платни налог. Зависно од
тога против ког мјеничног дужника се подноси мјенична тужба, разликује се
редовна мјенична тужба и регресна. Редовна мјенична тужба се подиже против
главног мјеничног дужника ради исплате мјенице. Регресна мјенична тужба се
подноси против регресних мјеничних дужника ради регресне наплате мјенице.
Поступак по мјеничном спору је врло једноставан и брз. Уз регресну мјеничну
тужбу, приложеним протестом, на вјеродостојан начин се доказује да мјеница није
наплаћена. Ако се ради о тужби регресног мјеничног дужника, уз тужбу се прилаже

12
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

и признаница којом се доказује износ који је наплаћен. По пријему тужбе суд не

изводи доказе изван мјенице, јер је мјеница апстрактна хартија од вриједности. На
рјешење судо о извршењу, право туженика је да уложи приговор у року три дана од
дана пријема рјешења. У супротном, рјешење постаје извршно.

4. ЧЕК
4.1 Појам чека

Чек је, у савременом друштву, једна од најчешћих хартија од вриједности

којим дужник извршава новчану обавезу. Користи се умјесто новца као средство
плаћања. Ималац чека назначени износ може наплатити у банци код које издавач
чека држи своја новчана средства. Важе слиједећа начела: начело формалности
(писмености), начело инкорпорисаности права, начело фиксне чековне обавезе,
начело чековне строгости, начело солидарности, начело самосталности и начело
непосредности. Чек се може издати само ако на рачуну трасант код трасата има
одгорварајуће покриће. Чек ствара обавезу једностраном изјавом воље, која се
састоји у налогу трасанта трасату да на терет његових средстава исплати износ који
је назначен у чеку, с тим што трасант одговара ремитенту ако тај износ не буде
плаћен.

4.2 Врсте чекова

1. Према начину како је одређен ималац чека, можемо подијелити чекове на име,
чекове по наредби и чекове на доносиоца.
• Чек на име се преноси индосаментом као и чек по наредби.
• Чек по наредби се преноси индосаментом као и свака друга хартија од
вриједности по наредби.
• Ако је чек издат на доносиоца, исплата износа назначена у чеку исплаћује се
сваком доносиоцу.
2. Према намјени, чекове можемо подијелити на: исплатне чекове, обрачунске
(вирмански) чекове, бариране чекове, документарне чекове, циркуларне чекове,
цертификоване чекове и путничке чекове.
• Исплатни чекови садрже налог за исплату назначеног износа у готовом
новцу.
• Обрачнуски (вирмански) чекови служе за безготовинска плаћања.
• Барирани или прицртани чекови служе такође за безготовинска плаћања.
Код ове врсте чекова исплата чековне своте не врши се ремитенту, него
банци која наступа као пуномоћник ремитента.

13
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

• Документарни чекови су такви чекови на основу којих трасат исплаћује

назначени износ ремитенту пошто овај уз чек, на исплату, поднесе и
одређена документа везана за основни посао.
• Циркуларни чекови су они чекови које издаје банка, тако да се она појављује
као трасант, и предаје га свом клијенту као ремитенту да би овај могао
наплатити чековни износ од неке њене пословне јединице илу друге
коресподенте банке.
• Цертификовани чекови су они чекови код којих банка трасат потврђује на
чеку да трасант има покриће и да ће одговарајући дио покрића резервисати
за исплату тог чека.
• Путнички чекови су чекови који се користе са све већим развојем туризма.
Посебну врсту путничких чекова представља еврочек. Еврочек је врста чека
за кога трасант гарантује исплату уз презентацију гарантне картице према
условима уговора.

14
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

5. ЗАКЉУЧАК

Хартије од вриједности након одређеног временског периода могу да

престану са испуњењем обавезе од стране издаваоца хартије од вриједности.
Испуњење обавезе од стране издаваоца хартије од вриједности је основни и
најчешћи начин њеног престанка, односно окончања. Издавалац хартије од
вриједности као дужник треба да поступи савјесно и поштено приликом извршења
својих обавеза из те исправе. Дужан је да провјери формалну легитимацију хартије
од вриједности, као и формалну исправности саме исправе. Издавалац хартије од
вриједности не може извршавати обавезе из те исправе уколико је то забранио
надлежни орган, а он је знао или морао знати да је покренут поступак амортизације
или поступак поништавања хартије од вриједности. Престанак обавезе из хартије
од вриједности конфузијом долази кад се у истом лицу стекну и повјерилац и
дужник хартије од вриједности. Да тога долази када издавалац хартије од
вриједности као дужник постане њен власник. То ће бити случај ако се хартија од
вријдности индосирањем пренесе до њеног издаваоца. Међутим, у данашње
вријеме, банке се корисе и мјеницама и чековима које имају особине хартија од
вриједности, те служе као средства која су битна у процесу пословања и склапања
разних уговор.

15
Свјетлана Чолић ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРИЈЕДНОСТИ

6. ЛИТЕРАТУРА:

 Основи права и пословно право, Проф. др Рајко Касагић, друго, допуњено и

измијењено издање, Брчко 2005. године

 Пословно право, Проф. др Мирко Васиљевић, осмо издање, Универзитет у

Београду, Београд 2004. године

16