1| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

Uvodni deo

Nužna odbrana, mada prvobitno nastala u vezi sa krivičnim delom ubistva,

predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela krivičnog prava. Iako su
vremenom nastale različite teorije koje opravdavaju nužnu odbranu, ona kao
institut danas nije sporna. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi.
Ono što je danas kod nužne odbrane sporno jesu njene granice. 1

Postoji pravna definicija nužne odbrane gde se kaže: Nužna odbrana je

osnov koji isključuje postojanje krvičnog dela, tj. delo učinjeno u nužnoj
odbrani nije krivično delo. Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno
potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra nekog drugog lica (u ovom
slučaju govorimo o nužnoj pomoći), odbije istovremeni protiv-pravni napad.2

Kako se obično kaže, tu je u sukobu pravo sa nepravom. Nužna odbrana

postoji ne samo onda kada neko odbija napad od sebe, nego i od nekog drugog
lica (nužna pomoć). Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima dva elementa:
napad i odbranu, kao i da se uslovi za nužnu odbranu posebno vezuju za ove
dve komponente.

1. Uslovi za napad

Uslovi napad su da je napad: 1) ponašanje čoveka 2) uperen protiv

nekog pravom zaštićenog dobra, 3) protivpravan, 4) istovremen i 5)
stvaran.

Ad 1) Napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju a samo izuzetno u

nečinjenju.

Ad 2) Napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro (ne postoji
ograničenje u pogledu vrste i značaja dobara).

Ad 3) Napad mora biti protivpravan, što znači da je protivan normama pravnog

sistema procenjujući to objektivno, a ne sa aspekta napadača (napadač može biti
i lice kod kojeg ne postoji svest o protivpravnosti napada). Iz uslova da napad
mora biti protivpravan proizlazi da nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu
odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. Međutim, dozvoljena je nužna

1
Stojanović Z., KRIVIČNO PRAVO opšti deo, Osmo izdanje, str. 162, Beograd, 2003. godine.

2
sr.wikipedia.org/sr-el/Нужна_одбрана
2| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane.

Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao. Na primer,
ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga
ubije. Međutim, nužna odbrana u slučaju izazvanog napada ipak podleže
određenim ograničenjima. Ona je isključena onda kada je napad namerno
isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na nužnu odbranu, tj. kada postoji
namera onog koji provocira napad da iskoristi situaciju nužne odbrane radi
povrede nekog napadačevog dobra.

Ad 4) Istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znači sve dok ne prestane,
kao i onda kada napad neposredno predstoji. U praksi se javljaju i situacije u
kojima je teško utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka
napada i da li se u tim situacijama radi o nepostojanju uslova istovremenosti, ili
se, pak, radi o tome da odbrana nije bila neophodno potrebna što je presudno za
postojanje prekoračenja granica nužne odbrane. To je naročito slučaj onda kada
radnja odbrane u fizikom, prirodnom smislu predstavlja celinu, i koju je teško
prekinuti upravo u onom momentu kada je napad odbijen, odnosno kada je
prestao. U nekim takvim slučajevima (u zavisnosti od okolnosti konkretnog
slučaja) ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna, tj.
da se radi o prekoračenju granica nužne odbrane čime se otvara mogućnost
ublažavanja ili oslobođenja od kazne, što inače nije moguće u slučaju da
nedostaje istovremenost (tzv. ekstenzivni eksces).

Vladajuće shvatanje prihvata da je uslov istovremenosti ispunjen i u slučaju

preduzimanja određenih zaštitnih mera koje se aktiviraju tek u momentu napada
(npr. puštanje električne stpuje u žičanu ogradu, ili aktiviranje eksploziva u
slučaju obijanja brave), s tim što tu vrlo često dolazi do situacije prekoračenja
granica nužne odbrane.

Ad 5) Napad mora stvarno postojati, a u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj

odbrani kada se ta situacija rešava kroz institut stvarne zablude.
3| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

2. Uslovi odbrane

Uslovi odbrane su da je: 1) kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog

krivičnog dela; 2) upravljena prema nekom napadačevom dobru; 3)
neophodno potrebna za odbijanje napada.

Ad 1) Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tome ne povredi

nikakvo napadačevo dobro, odnosno da ne ostvari elemente bića nekog
krivičnog dela, onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane.

Ad 2) Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica moglo bi se

raditi o krajnjoj nuždi, ali ne o nužnoj odbrani.

Ad 3) Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s obzirom na okolnosti

konkretnog slučaja mogao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu
napadačevog dobra. Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane i izaziva
najviše teškoća u sudskoj praksi. Pitanje granica nužne odbrane staro je koliko i
sam ovaj institut. Iako se pre svega radi o faktičkom pitanju, teorija i praksa su
postavile nekoliko orijentacionih kriterijuma za ocenu da li je ovaj uslov
ispunjen (intenzitet napada i upotrebljenih sredstava, načini i sredstva koja su
napadnutom stala na raspolaganju za odbijanje napada i dr.). Od posebnog
značaja je pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se
brani. Uslov koji zahteva da je odbrana neophodno potrebna nije ispunjen u
slučaju kada dođe do veće, očiglednije nesrazmere ovih dobara, tj. kada dođe do
povrede znatno vrednijeg dobra napadača. Osnov za ovo ograničenje nužne
odbrane ne nalazi se u samom zakonskom tekstu, ali proizlazi iz smisla ovog
instituta i njegove socialno-etičke funkcije.

Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu i bez obzira na vrednost

napadačevog dobra. Ako bi se nužna odbrana dozvolila i u slučaju grube
nesrazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani (npr. ako
bi bilo dozvoljeno da se napadač ubije da bi se otklonio napad od imovine male
vrednosti), bilo bi to preterano individualističko, pa i egoističko shvatanje nužne
odbrane. Uz to, tako shvaćena nužna odbrana često bi vodila zloupotrebi nužne
odbrane. Inače, preovlađuje shvatanje da se napadnuti ne mora uvek ograničiti
na defanzivnu odbranu, nego ima pravo i na ofanzivnu odbranu ako se drugačije
ne može odbraniti.

Iz stava da nužna odbrana predstavlja pravo napadnutog proizlazi da on nije

dužan da se bekstvom spasava od napada. Mogućnost da se napad izbegne
4| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

bekstvom ne iskljčuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. Međutim,

treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači i ponižavanje, odnosno
povredu dostojanstva napadnutog. Ima mišljenja, ako se napad može izbeći, na
primer, vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač
(commo-dus discessus - prikladno udaljavanje), 3da nužna odbrana ne bi bila
dozvolena.

Iako su izloženi uslovi u našoj teoriji uglavnom nesporni, u sudskoj praksi

neki od njih se tumače na neprihvatljiv način što vodi neopravdanom sužavanju
primene instituta nužne odbrane za šta nema ni pravnih, ni kriminalno-političkih
ili drugih opravdanja. Ni u državi sa izuzetno efikasnom policijom na planu
suzbijanja kriminaliteta, nemoguće je obezbediti da ona u svakom momentu i na
svakom mestu zaštiti napadnutog pojedinca, tako da ne postoji ni moralno pravo
da se sužava primena instituta nužne odbrane.

Sporno je da li kod odbrane, osim navedenih uslova, mora postojati i

subjektivni elemenat koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbija napad.
Na primer, da li postoji nužna odbrana u situaciji kada napadnuti odbije napad,
a da pri tome uopšte nije bio svestan da postoji napad, odnosno da je odbijao
napad? Moguće je da učinilac s umišljajem ili iz nehata liši života neko lice, a
da: tome nije bio svestan da mu neposredno preti napad od strane lica. Ili, da se
radi o error in persona:4 učinilac hoće da izvrši krivično delo prema jednom
licu, a umesto toga izvrši delo prema napadaču. Ili kada je pružena nužna
pomoć protivno volji napadnutog. Postoje i druge situacije gde su ostvareni svi
uslovi za nužnu odbranu, ali ne postoje subjektivni elemenat kod napadnutog.
Teorija i sudska praksa se vrlo retko direktno izjašnjavaju o tom pitanju. U
praksi se zauzima stav da u nekim situacijama gde nedostaje ovaj elemenat
nema nužne odbrane, ali sa drugačijim obrazloženjem. Na primer, kada jedno
lice prihvati poziv drugog lica da se fizički obračunaju, nužne odbrane između
ostalog nema i zato što nedostaje potreban subjektivni elemenat. No, u sudskoj
praksi se ili ne daje obrazloženje u pogledu toga koji uslov u toj situaciji
nedostaje ili se pak ističe da se obojica nalaze u protivpravnom napadu, takođe
stoji. U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni elemenat
neophodan i to u obliku tzv. odbrambene volje.

3.Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane

3
Marinković S., ”OPSTA ISTORIJA PRAVA I”(stari i srednji vek) 24-24 str., Podgorica, 2008 godine,

4
Stojanović Z., KRIVIČNO PRAVO opšti deo, Osmo izdanje, str. 166, Beograd, 2003. godine.
5| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

Postoji kada su ostvareni svi uslovi napada i odbrane, sem onog koji zahteva
da je odbrana bila neophodno potrebna. To je tzv. intenzivni eksces. U slučaju
intenzivnog ekscesa nužna odbrana nije osnov isključenja protivpravnosti, već
samo fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Izuzetno, ukoliko je
prekoračenje nastalo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom,
može postojati osnov za oslobođenje od kazne.

4. Kakve novine donosi Predlog novog Krivičnog zakonika u odnosu na

nužnu odbranu?

Pitanje nužne odbrane je jednako interesantno kako za stručnu tako i za širu

javnost iz prostog razloga što učinilac u nužnoj odbrani čini krivično delo, ali je
zakonodavac odredio da to nije kažnjivo delo zbog postupanja u nužnoj odbrani.

U tim raspravama čini se da jedno od centralnih mesta zauzima pitanje da li

je dozvoljeno povrediti ili uništiti život napadača ukoliko je napad od istog
upravljen na imovinu napadnutog ili drugog lica, tj. da li vlasnik ili držalac neke
imovine može i lišiti života napadača kada je napad uperen na imovinu?

4.1. Kako je ovo pitanje rešavano u dosadašnjoj sudskoj praksi?

U sudskoj praksi između ostalog u pogledu nužne odbrane traži se i postojanje

izvesne srazmernosti u odnosu na povredu napadačevog dobra od strane
napadnutog, mada se nije tražila stroga srazmernost, ali u svakom slučaju nije se
dopuštala nužna odbrana u odbrani imovine povređivanjem ili uništenjem života
napadača.

4.2.Zašto ovakav stav u sudskoj praksi?

Odgovor na ovo pitanje leži u zakonskoj definiciji nužne odbrane u

Osnovnom krivičnom zakonu, u članu 9. stav 2, koja glasi:

“Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od

sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad”.

Analizom ovakve definicije dolazi se do zaključka da je za postojanje nužne

odbrane potrebno da je napad upravljen na lice.

Ovakav zaključak proizilazi iz zakonske formulacije “od sebe ili drugog” i

kod takvog stanja stvari sudska praksa je bila veoma rezervisana da dozvoli
6| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

nužnu odbranu u slučaju napada na imovinu tako što bi se povredio ili uništio
život napadača.

Prema tome, ovakva zakonska definicija nužna odbrane ne omogučava

sudovima da dozvole nužnu odbranu u slučaju napada na imovinu takvom
odbranom da se time povređuje ili uništava život napadača.

I ne samo da postojeća zakonska definicija nužne odbrane u Osnovnom

krivičnom zakonu ne dopušta sudovima odbranu imovine uništenjem
napadačevog života, već je u krivičnom pravu zabranjeno koristiti analogiju u
zaključivanju, a kod postojeće zakonske definicije nužne odbrane moglo bi se
samo analogijom doći do toga da se dozvoli nužna odbrana povredom ili
uništenjem života napadača u slučaju kada je taj napad uperen na imovinu.

Znači, napred navedeni razlozi su se pojavljivali kao ograničavajući faktor za

sudove da dozvole nužnu odbranu u odbrani svoje ili tuđe imovine povredom ili
uništenjem napadačevog života.

Uviđajući ovakav nedostatak i istovremeno pritisak javnosti da se dozvoli i

nužna odbrana povredom ili uništenjem života napadača ukoliko je napad
usmeren na svoju ili tuđu imovinu (imovinu drugog), predlagač novog
Krivičnog zakonika vrši određene izmene u definiciji nužne odbrane jer sada
određuje da je:

“Nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog

dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad”5

Šta se menja u definisanju nužne odbrane u Predlogu novog Krivičnog

zakonika u odnosu na ovaj institut u sada važećem Osnovnom krivičnom
zakonu?

Menja se upravo onaj deo koji je sprečavao sudsku praksu da dozvoli nužnu
odbranu povredom ili uništenjem napadačevog života, ukoliko je napad bio
upravljen na imovinu.

5
(član 19. stav 2. Predloga novog Krivičnog zakonika).
7| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

Već smo naveli da je po sada važećem Osnovnom krivičnom zakonu nužna

odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog
odbije istovremeni protivpravni napad i umesto teksta “od sebe ili drugog” u
Predlogu Krivičnog zakonika se unosi tekst “od svog dobra ili dobra drugog”,
što je, složićemo se, potpuno drugačiji sadržaj i smisao od dosadašnjeg rešenja
“od sebe ili drugog”.

4.3. Šta ovakva izmena u definisanju pojma nužne odbrane praktično

znači?

Analizom nove definicije nužne odbrane dolazimo do zaključka da Predlog

Krivičnog zakonika dozvoljava nužnu odbranu povredom ili uništenjem
napadačevog života i kad je takav napad usmeren na imovinu, naravno uz
ispunjenje ostalih zakonskih uslova za postojanje nužne odbrane.

Ovakav zaključak omogućava upravo izmena u zakonskom definisanju

nužne odbrane, jer se sada dozvoljava nužna odbrana odbijanjem napada “od
svog dobra ili dobra drugog” jer pojam “dobro” u sebi sadrži i lična i
materijalna dobra i to je u stvari skup ličnih i materijalnih dobara koje jedan
pojedinac ima.

Prema tome, ukoliko dođe do usvajanja Predloga Krivičnog zakonika

Republike Srbije i sa njim promenjene zakonske definicije nužne odbrane, to bi
značilo da će sudovi sada biti u mogućnosti da izgrade jednu novu sudsku
praksu, proširivanjem prava na nužnu odbranu u pravcu dozvoljavanja da se
zaštiti napadnuta imovina tako što će se povrediti ili uništiti napadačev život,
naravno uz ispunjenje ostalih uslova nužnih za postojanje nužne odbrane.
8| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

5. Zaključak

Sigurno je da je upoznavanje građana sa zakonima i posebno krivičnim

nužno radi jačanja pravne i svake druge sigurnosti, a upoznavanje sa novim
pojmom nužne odbrane kako je definisan u Predlogu novog Krivičnog zakonika
potrebno ne samo sa stanovišta lica koje postupa u nužnoj odbrani, već i sa
stanovišta potencijalnog napadača na tuđu imovinu, koji može očekivati da
napadnuti u toj situaciji braneći imovinu može istog i lišiti života, što u svakom
slučaju ovo saznanje može predstavljati i moćan faktor odvraćanja
potencijalnog počinioca da ne čini krivična dela.
9| NUŽNA ODBRANA Seminarski rad

6. Literatura

 Stojanović Z., KRIVIČNO PRAVO opšti deo, Osmo izdanje, str. 162,

Beograd, 2003. godine.

 sr.wikipedia.org/sr-el/Нужна_одбрана

 (član 19. stav 2. Predloga novog Krivičnog zakonika).

 Marinković S., ”OPŠTA ISTORIJA PRAVA I”(stari i srednji vek) 24-24

str., Podgorica, 2008 godine,

 Stojanović Z., KRIVIČNO PRAVO opšti deo, Osmo izdanje, str. 166,

Beograd, 2003. godine.