Kako smanjiti siromaštvo u Srbiji

U Srbiji je sve više onih koji nemaju dovoljno novca ni za hranu. Poslednji raspoloživi
podaci govore da je prošle godine ispod linije “apsolutnog siromaštva“ bilo više od 700
000 osoba.

Srbija je danas deset puta siromašnija od Poljske i pet puta od Turske. Razloga za takvo
stanje je mnogo, ali privrednici misle da je to pre svega odgovornost države.
Prošle godine u Srbiji je, prvi put od 2000. godine, povećan broj ljudi koji žive ispod linije
siromaštva, i to za oko 80.000, na 6,9 odsto ukupnog stanovništva.
Siromštavo je izraženije u seoskim nego gradskim područjima, a socijalnu pomoć dobija 170.000
stanovnika Srbije, ili tek 20 odsto siromašnih.

U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored

nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i
nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan
pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na
zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i
vazduh.

Strategija za smanjenje siromaštva koju je Vlada Republike Srbije usvojila

2003. godine, dala je osnov da se na nacionalnom i lokalnom nivou razvijaju
i implementiraju mere koje treba da doprinesu smanjenju pre svega
apsolutnog siromaštva (ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna
lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa
neophodnog za hranu).
Država je ne kontrolišući privatizaciju koja se desila, dozvolila da za neke privatizovane
firme danas moraju biti raskinuti ugovori, i nelikvidna preduzeća, i dobijamo radnike sa
neisplaćenim dohotcima, povećanim dugovima. Prema tome, najveća krivnja je do
države.
Nemoguće je imati zapošljavanja ukoliko domaća privreda ne radi. Ukoliko bi Vlada
usmerila sredstva ne u potrošnju već u privredu, i ako se likvidnost poboljša sa merama
Vlade, siguran sam da bi mnoge firme u ovoj godini mogle da stvaraju nova radna
mesta.
Jedan od načina smanjenja siromaštva, osim jače funkcije države, prema mišljenju
ekonomista, je i ta nova strategiija razvoja koja se bazira na proizvodnji, industriji,
izvozu... Naravno i na ravnomernom regionalnom razvoju, jer su razlike u prosečnim
zaradama između, recimo Bele Palanke sa dvanaestak i Beočina sa 50 000 dinara,
očigledno velike.
Osnov smanjivanja siromaštva jeste unapređenje prosperiteta zemlje, a prosperitet
zemlje se ostvaruje povećavanjem nacionalnog bogatstva, a prva stvar jeste koju tu
Srbija treba da uradi povećanje konkurentnosti.

Osnovni cilj sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva bio je da se apsolutno

siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine. Po podacima Ankete o životnom
standardu iz 2002. godine, 14% ili oko milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno. Podaci
Ankete o životnom standardu iz 2007. godine govore da je siromaštvo u ovom periodu
smanjeno na 6,6%.
Pored ankete o životnom standardu, siromaštvo u Srbiji se meri i uz pomoć Ankete o
potrošnji domaćinstava (APD). Strateškom odlukom donetom 2004. godine da se
statistika siromaštva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji
domaćinstava,  nastojalo se da se obezbedi puno nacionalno vlasništvo i preko potrebni
kontinuitet u praćenju podataka u vezi sa siromaštvom. Anketu  o potrošnji domaćinstva,
redovno sprovodi Republički zavod za statistiku.

Proces prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo započeo je 

sprovođenjem dve godišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom
2002. i 2003. godine, a na zahtev Vlade Republike Srbije i uz stručnu pomoć Svetske
banke.

Iako se obe ankete baziraju na dnevniku u koji se beleže izdaci za hranu važno je
napomenuti da se u Anketi o potrošnji domaćinstava dnevnik vodi petnaest, odnosno
šesnaest dana, dok se u Anketi o životnom standardu dnevnik vodi za period od sedam
dana. U Anketi o potrošnji domaćinstva (HBS) – domaćinstvo beleži šta je kupilo na
dnevnoj bazi, ali nemamo podatak šta je zaista i potrošilo od toga što je kupljeno. U
(AŽS), domaćinstva u dnevniku beleže – ne šta su kupila – već šta su utrošili na dnevnoj
bazi (u toku sedam dana). Za razliku od Ankete o potrošnji domaćinstava, Anketa o
životnom standardu pruža detaljnije podatke o korišćenju zdravstvenih usluga, socijalnih
programa, usluga obrazovanja, radnoj aktivnosti.Za razliku od Ankete o životnom
standardu, u Anketi o potrošnji domaćinstava ne postoji dovoljno podataka za procenu
vrednosti imputirane stanarine za vlasnike stana/kuće, kao i za procenu usluga
korišćenja trajnih potrošnih dobara. Zbog toga su ove kategorije potrošnje isključene iz
analize.

Strateski pravci za smanjenje siromastva u Srbiji:

Dinamični privredni rast i razvoj, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i

povećanju zarada

Povećanje ekonomske aktivnosti i veća međunarodna konkurentnost domaće privrede,

dovešće do povećanja društvenog proizvoda, stvaranja novih radnih mesta, boljih
zarada i realnih izvora finansiranja socijalnih i drugih javnih potreba.

 Nastavak politike makroekonomske stabilnosti;

 Stvaranje povoljnijeg ambijenta za privlačenje inostranog kapitala;

 Ubrzan proces restrukturiranja i privatizacije;

 Razvoj finansijskog tržišta;

 Puna pravna zaštita svojine i ugovora;

 Stvaranje poslovnog ambijenta za ubrzani razvoj preduzetništva i što brži razvoj

malih i srednjih preduzeća;

 Razvijanje regulatornih funkcija države za legalizaciju sive ekonomije;

  Odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala;

 Efikasan rad državnih organa – zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledica restrukturiranja privrede

Potrebno je osposobiti veliki broj ljudi za rad u privatizovanoj privredi i na novim

proizvodnim i uslužnim radnim mestima. Biće potrebni veliki ekonomski i socijalni
zahvati, naročito u područjima sa zastarelom i tržišno besperspektivnom privrednom
strukturom. Značajna finansijska sredstva su potreban ali ne i dovoljan uslov. Država sa
svojim institucijama u tesnoj saradnji sa opštinskim vlastima i lokalnim zajednicama,
sopstvenim aktivnostima i angažovanjem NVO, uz očekivanu međunarodnu podršku,
treba da kreiranjem povoljnog ambijenta za brži privredni rast i razvoj ponudi ekonomski
i socijalno prihvatljiva alternativna rešenja za značajan broj onih koji će, u procesu
tranzicije, ostati bez posla.

Efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti

direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe (deca, stari,
osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno
stanovništvo i neobrazovani), naročito u najmanje razvijenim područjima

Cilj ovih aktivnosti jeste započinjanje procesa osposobljavanja ovih grupa da izađu iz
siromaštva razvijanjem njihovih sposobnosti neophodnih za novu ekonomiju i
obezbeđivanje minimalnih standarda života. Time će se, sa stanovišta najizraženijeg
siromaštva, stvoriti šansa za ravnopravan pristup zapošljavanju, zdravstvu, obrazovanju
i komunalnim uslugama. Trajno poboljšanje ukupnog ekonomskog i socijalnog položaja
najugroženijih grupa, spreči će tzv. reprodukciju siromaštva kod ovih socijalnih grupa.