Захумско-херцеговачкаепархиј

„
Биј
ехниј
ем игласанепустих;
мучахио добру. Алисе
т
угамој
аподиже.“
(Псалам39, 2)
Захумско-херцег
овачкуепархиј
уосноваој
есветиСава1219. годинеприликомпрве
орг
анизациј
еаутокефалнеСрпскеархиепископиј
е. Хумскаепархиј
а, какосеу
почеткузвала, ималај
еседишт
еприцрквиПресветеБогородицеуСтону. Први
хумскиепископбиој
еИларион, аодњеговихнаследникапознатисуСаваII (син
СтефанаПрвовенчаног, чиј
ејесветовноимебилоПредислав) до1264. године,
Ј
евстатиј
е(око1300. године), Ј
ован(око1305. г
одине) иДанило(1316–1324),
потоњиархиепископ. Уњегововремеј
ебосанскибан, искористившисукобоко
престолаизмеђуСтефанаДечанскогиКонстантина, заузеоХум, теј
еДанило
избегаоиосноваоседишт
еЕпархиј
еуманастируСветогПетра(нај
вероватниј
еонај
наЛиму, задужбиниНемањиногбратаМирослава). Даниловнаследникбиој
е
епископСтефан.

Ушавшиусаставбосанскедржаве, увремекраљаТврткаI, манастирМилешева

постај
еседиштеепископазаХумиБосну. ОдXV века, кадај
еСтепанВукчић
Косачадобионазив„херцегаодСветогСаве“, аХум имеХерцеговина, иовај
е
Епархиј
аназванахерцег
овачком. ПрепадаХерцеговинеподТурке, знамозадва
хумска(милешевска) епископа. Првиј
еонајштој
е1377. годинекрунисаоТврткаI
уМилешеви, адругиј
еДавидкој
исепомиње1466. и1471. г
одине.

ПослепадаХерцег
овине, седиштеЕпархиј
есепомерало, тесеконачноусталилоу
манастируТврдошу, кодТребиња. Изтог
авременапознатисуовизахумско-
херцеговачкиепископи: Ј
ован(1508–1513) иВисарион– обновитељиманаст
ира
Тврдоша(1508); затим, Марко(1524), Максим(1532), Никанор(1546), Антониј
е
(1570), Саватиј
е(1573–1585), Висарион(1592), Силвестар(1602) иЛеонтиј
е
(1605–1611).

Приликекој
есуускороуследилеучинилесудасеоваЕпархиј
аподелинадвадела:
наТребињскуепархиј
уинаМилешевску, кој
асечешћезвалаПолхерцеговачком
илиПетровском, поманастируСветогПетранаЛимугдеј
ојј
е, иподТурцима, неко
времебилоседиште. КадсуудругојполовиниXVII векаТурципретворилиПетров
манастируџамиј
у, седиштеовеЕпархиј
епомералосепремаТариипрекоњеу
Никшић, стариОног
ошт.

Немирнапрошлостовогподручј
аутицалај
енамењањеграницаовихепархиј
а, кој
е
сусеуXVIII веку, послеБеоградскогмира(1739) сј
единиле. Изовогвремена
познат
исухерцег
овачкиилитребињскиархиј
ереј
и: Симеон(1615–1630), Свети
Василиј
еОстрошки(1639–1649) иАрсениј
е(1654). Послењега, Требињском
епархиј
омуправљаСветиВасилиј
е, кој
ије1649. годинепремештенуПетровску,
илиМилешевскуепархиј
у. И касниј
есупој
единиепископиовихдвеј
уепархиј
а
управљалиобемаепархиј
ама.

Одзахумских(милешевских, полхерцеговачких, петровских) епископатога

времена, познатису: Лонгин(1615–1643), Максим, Пај
сиј
е(Турцисугаубилиоко
1650. годинеиПетровманастирспалили), СветиВасилиј
е(1651–1671), Симеон
Љ убибрат
ић(1671–1681), Саватиј
е, Герасим, СимеонЗотовић, Мелентиј
е, Арсениј
е
иАксентиј
еI.

Послесј
едињења, знамоименаовиххерцег
овачкихепископа: Филотеј(1741–1741)
иАксентиј
еII (1751–1760). Разарањем манастираТврдоша, епископскоседиштесе
премештауманастирДужи. Укидањем Пећкепатриј
аршиј
е(1766), кадј
еиова
Епархиј
адошлаподвластЦариг
радскепатриј
аршиј
е, тронепархиј
епренесенј
еу
Мостар. Епархиј
ом суодт
адауправљалиепископи– Грци: Антим (1766–1772),
Ананиј
е(1772–1802), Ј
еремиј
а(1803–1815), Јосиф (1816–1835), Прокопиј
е(1838–
1848), поновоЈосиф (1848–1854), Григориј
е(1855–1860), Прокопиј
е(1864–1875) и
Игњатиј
е(1875–1888).

Ауст
риј
скомокупациј
ом БоснеиХерцеговине(1878), иоваЕпархиј
аулази, на
основуконвенциј
еаустриј
скедржавеиЦариградскепатриј
аршиј
е(1880), усастав
аутономнеСрпскецрквеуБоснииХерцеговини. УсаставЕпархиј
етадасуулазили
срезови: Мост
ар, Љ убушки, Столац, Љ убиње, Требиње, Билећа, Гацко, Невесиње,
Коњиц, Фоча, Чај
ничеиЖупањац. СрезовиПљевљаиПриј
епоље, поштосуостали
подТурском, нисупотпалиподуправуЕпархиј
е, већсуприпој
ениРашко-
призренскомвладичанству. Пензионисањем епископаИгњатиј
аГрка(1888), ког
аје
народпоштовао, начелоЕпархиј
едолазеиепископиСрби: Леонтиј
еРадуловић
(1888), Серафим Перовић(1889–1903) иПетарЗимоњић(1903–1920).

Уј
едињењемСрпскецркве(1920) идоношењемцрквеногустава(1931), Епархиј
аје
обухватила: мостарски, билећки, гатачки, невесињски, столачкиит
ребињскисрез,
г
радовеМат
ковићиДубровникиострвоКорчулу; фочанскиичај
ничкисрез
припалисуДабробосанскојепархиј
и. Одуј
едињењацркве, епископизахумско-
херцеговачкибилису: Ј
ованИлић(1926–1931), СимеонСтанковић(1932–1934),
ТихонРадовановић(1934–1939), НиколајЈовановић(1940–1943), Лонг
инТомић
(1951–1955) иВладиславМитровић(1955–1991). НаСветомархиј
ереј
ском сабору
1992. године, заепископазахумско-херцеговачкогизабранј
едрАтанасиј
е
(Јевтић).

ТокомДруг
огсветскограта1941–1945, наподручј
уЗахумско-хецеговачкеепархиј
е
ј
еднацрквај
есрушенадотемеља, а18 ихј
еоштећено. Петпарохиј
скихдомовај
е
срушено, ачетирисуоштећена. Уништеној
е12 библиотекаи21 црквенаархива.

Урату(1991–1995), Захумско-херцеговачкаепархиј
ајеј
еднаодепархиј
акој
есу
нај
вишестрадале. Порушенесу36 цркве, азнатној
еоштећено28. Манастир
Житомислићј
есрушен, аманастирЗавалај
евеомаоштећен. Порушеној
е12
парохиј
скихдомова, адвасуоштећена. Епархиј
скарезиденциј
ауМостаруи
ВладичанскакућауДубровникутакођесусрушене.

УМостару, гдеј
еседиштеЗахумско-херцеговачкеепархиј
е, уништеној
есвешто
припадаСрпскојправославнојцркви. СаборнихрамСветеТрој
ице, подиг
нут1873.
г
одине, биој
еједаноднај
већиххрамовауСрпскојцркви. Током7. и8. ј
уна1992.
г
одине, гранатиранј
е, а15. ј
уна(другогданаСветеТрој
ице) срушенисуторњевии
црквај
езапаљена. Недугопотом, сагорелизидовисуминиранииовомонументално
здањепретвореној
еуг
омилукамења.

СтарацркваРођењаПресветеБог
ородицеизXVI веканамостарскомсрпском
г
робљутакођеј
епорушена. ЕпископскидворизXIX векај
еминиран. Истасудбина
задесилај
еиисториј
скиимученичкиманастирЖитомислић, кој
ијестрадао, какоу
прошлом, такоиуовом рату.

ИпослеДеј
тонскогспоразума(1995), атакуј
есенасветињеовеЕпархиј
е.
Септембра1996. године, баченај
ебомбанаСаборнихрамуДубровнику; идаљесе
скрнавеирушесрпскецрквеподконтроломхрватскихвласти.
Мостар

СаборнацркваСветеТрој
ице– подигнута1863–1873. године. Гађанагранатама7. и
8. ј
уна1992. г
одинеодстранехрватскевој
ске, адруг
огданахрамовнеславе(15.
ј
ун1992) срушенторањ ицрквазапаљена. Потомхрватскавој
скапреост
аледелове
црквеминиралаисравниласаземљом. Миниранитемељи, акамењепорушене
црквеизнето.

ЦркваРођењаПресветеБогородицеизXVI века. Обновљена1832. године. Срушена

дотемеља1993. годинеодстранехрватскевој
ске.

Епархиј
скидвор– подигнутупрвојполовиниXIX века, сакапелом СветеМариј
е
Магдаленеиз1861. г
одине. Свесрушено, минирано1992. г
одинеодстранеХрвата.

Старопарохиј
скоздање(дом) порушилахрватскавој
ска1992. г
одине.

Стараризницај
ебиласмештенаисподстарецрквеРођењаПресветеБогородице.
Порушена1992. одст
ранеХрвата.

Биј
ела(Парохиј
акоњичка)

Капеланагробљуоштећена1995. г
одине.

Биј
елоПољ е(изнадМостара)

ЦркваВазнесењаГосподњег– подигнута1865. године. Током другеполовине1992.

г
ранатиранолт
ар, унутраспаљена, свеизг
орело. Бакарникровиг
редеоднете.
Звоникуништен, звонаоднет
а. Назвоникумуслиманскивој
скаималамитраљеско
г
нездо, адоњидеозвоникапретворенубункеристевој
ске. Парохиј
скидом срушен
– спаљен1992. г
одине. Светосавскидом срушен– спаљен1992. године.

Благај(кодМостара)

ЦркваСветогВасилиј
аОстрошког– подигнута1892. године. Током Друг
огсветског
рата(1941–1945) иконостасоштећен, абогослужбенипредмети, црквенекњигеи
архивауништени. Црквагранатиранаизапаљена, свеуништено, осталисамо
зидови(1991–1995). Парохиј
скидомспаљен, осталесаморушевине(1991–1995).
Блаце

Црквица-капеласрушена1993. године.

Богодол

ЦркваСветихапостолаПетраиПавла– подигнута1934. године. Почеткомрата

1991/92. оштећена, апотомисрушена.

Брадина(изнад Коњ ица)

ЦркваВазнесењаГосподњег– подигнута1889. године, обновљена1938. Иста

срушена1992. године.

Црквица-новиј
акапеласрушена. Порушенеисрпскекуће(1991–1995).

Брђани (Коњичкапарохиј
а)

Црквица-капеласрушена. Порушенеисрпскекуће(1991–1995).

Величани(ПоповоПољ е)
ЦркваСветихАрхангела. УДругомсветскомрату(1941–1945) страдалаодХрвата.
Оштећена1991–1993. г
ранатамаигелерима, посебнофасада, прозориикров.
Гробљеокоцркветакођеоштећеног
ранатаматоком 1991–1993. године.

КапелаСветихсрпскихНовомученика– спомен–костурницаподигнутауочирата
(1990). Оштећенагелеримаг
ранатаиспаљениходстранехрватскевој
скетоком
1991–1993. године.

Главска(кодТребиња– Требињ скаповрш)

ЦркваСветогархиђаконаСтефана– подиг
нутауXVIII векунасрпскомгробљу
измеђуГорњеиДоњеГлавске. Запаљена, скинутазвона; нафасадипарола: „
Овде
владаусташкирежим“
; „Павелић“; „
нацисти“; „К.К.К.“; „HDZ-SDA“; нацртани„
U“и
полумесец. Навратима: „ЗабрањенулазСрбимаипсима“
.
ГорњеХрасно

ЦркваСветогЈ
ованаКрститеља– подиг
нута1849. г
одине. УДругомсветскомрату
(1941–1945) богослужбенипредмети, матичнеибог
ослужбенекњигеуништени.
ЦрквууништилиХрвати1992. године, азвоноцрквеоднето. СелоХраснопорушено,
аспомениксрпским жртвамапострадалим 1941. годинетакођеуништенодстране
Хрвата.

ГорњиПоплат

ЦркваСветогархангелаМихаила– подиг
нута1867. г
одине. УДругомсветскомрату
спаљена. Обновљена1967. Цркваопљачканаидемолирана. Током 1991–1993.
г
одинекоришћенакаобункериутврђењехрватскевој
ске.
Добрич(кодЛиштице)

ЦркваСветевеликомученицеНедеље– подигнута1975–1977. године. Фасада

оштећенапушчаним зрнима, апрозориполупанитоком 1992. године

ДоњеСело(Парохијакоњичка)

Капелапорушена(1991–1995).

Дубровник

ЦркваБлаг
овештењаПресветеБогородице– подиг
нута1877. Оштећена3. априла
1992. године: кровпогођентримаминобацачкимгранатама. Прочељецркве
каменованоудванаврата: 7. и24. децембра1992. г
одине. Петогсептембра1996.
одексплозиј
екашикарепредвратимацрквеоштећенаулазнавратаиделимично
фасадацркве.

ЦркваСветогархангелаМихаила(нагробљуБонино) – подигнута1837. године.

Главнавратаупортиминирана27. априла1992. године.

Црква(капела) СветогГеорг
ијанаПосату, подиг
нута1803. године. Окоцркве
г
робље. Уочирата(1991) започет
аобнова. Кровифасадаоштећенигелерима
(1992) (Извештајод18. 2. 1997).

Парохиј
скидом, укој
емј
есмештенаивреднаРизницаовеПарохиј
е, саизузетно
значај
номзбирком икона, оштећенаг
ранатама1991–1992. године.

Црквенакућа(Владичанскиконак). СтароздањепрекопутаСаборнецркве
спаљенотоком 1991–1992. године, осталисамозидови.

Дувно

ЦркваСветогНиколеиз1864. године. Упрошлом ратууништениодусташа,

бог
ослужбенипредмети, црквенеиматичнекњиге, каоиархива. Хрампроваљени
демолиран(Извештајод30. ј
уна1997. године).

Запланик (кодТребиња)

ЦркваВаведењаПресветеБог
ородице. Настаримтемељимацркваобновљена1864.
г
одине. Спаљена, потомдеоминиранодстранехрватскевој
ске(1991–1995), кој
ој
овајхрамслужикаотоалет.

Зачула

ЦркваСветогпророкаЈеремиј
е(СветеПараскеве). Настаримтемељимауновиј
е
времецркваобновљена. Срушенадотемељаодст
ранехрватскевој
ске1992.
г
одине.

Зукићи (Парохиј
акоњичка)

Капеласрушена, асрпскоселоуништено1992. г
одине.

Идбар (Парохиј
акоњичка)

Капелаоштећена1992 године.

Клепци

ЦркваПреображењаГосподњегиз1857. године. Упрошлом рату(1941) иконостас

спаљен, богослужбенипредмети, црквенеиматичнекњигеиархивауништени, а
цркваразорена. ПослеДругогсветскогратаобновљена. Срушенадотемељаод
странехрватскевој
ске1992. године. ПокрајмагистралногпутауКлепцимапорушен
испомениксрпскимжртвамаизПрвогиДруг
огсветскограта.

Коњиц
ЦркваСветогВасилиј
аВеликогиз1886. године. Јунамесеца1992. оштећензвоник,
аостатакцрквепретворенуј
авнитоалет! Премаизвештај
у(ЕЦММ, ¤ 1/94,49),
цркваоштећена, оскрнављена, иконеукрадене, иконостасоштећен, богослужбени
предметиицрквенекњиг
езапаљенипредврат
имацркве. Црквенакућазапаљенаи
срушена1992. године. Капеланагробљу, каоиг
робље, оштећени.

Кремена(кодОпузена)

ЦркваСветогСпиридона– наст
ариј
имтемељимаподигнута1851. г
одиненова.
Оштећенај
уна1992. године, апотомиспаљена. Српскогробљеоштећено1992.
г
одине.

Локве(Парохиј
ажитомислићка)

Новоподигнутакапелауништена(1991–1995).

Љ убушки

ЦркваСветогархангелаМихаила, подигнута1862. године. УДруг

ом светском рату
(1941–1945) демолиранаодстранеХрвата. Спаљена, миниранаиуништенадо
т
емеља(1991–1992).

МанастирЖ итомислић
ЦркваБлаг
овестиПресветеБогородице– обновљена1563. г
одиненатемељима
старецркве, чиј
исуктиториПетар, ЈованиМилисавХрабренМилорадовић. Храм
живописанфрескама1609. г
одине. Учетвртак26. ј
уна1941. г
одине, хрватске
усташесумучкиуморилиманастирскобратство, апотом ихбацилиуј
амуВидоња.
Извесниримокатоличкифрат
арГргаодвезаој
есвецрквено-уметничке
драгоценостинекадабогатеманастирскеризнице. Убрзопотом, манастирскацрква
демолиранаодст
ранехрватскеинемачкевој
ске, аманастирскиконациспаљени.
Новиманастирскиконациподигнути1963. г
одине. Земниостацижитомислићких
мученикаизвађеникрај
ем 1990. годинеизј
амеВидоњаисахрањени3. фебруара
1991. године, узслужењепатриј
архасрпскогПавла, умермернуг
робницуизнад
олтарацрквеманастираЖитомислића. Манастирспаљен, апотомсрушен(миниран)
одстранеХрватаполовиномј
уна1992. године. ПорушениманастирЖитомислић
обишао11. децембра1993. годиненадлежниепископдрАтанасиј
еизат
екао
манастирпотпуносравњенсаземљом. Манастирскиконацисрушени(минирани)
половиномј
уна1992. годинеодстранеХрвата. Гробницажитомислићкихмученика
упортиманастиратакођеминиранаполовиномј
уна1992. годинеодстранеХрвата.
МанастирЗавала

ЦркваВаведењаПресветеБог
ородице– подигнута1514, афрескеурађене1619.
г
одине. Манаст
ироскрнављенидемолиранодст
ранехрватскевој
ске. Црква
демолиранаодст
ранехрватскевој
ске(1991–1995). Конацивеомаоштећени.
Манастирскакапелауништена(1991–1995).

Метковић

ЦркваСветогвеликомученикаГеоргиј
а– саг
рађена1849. натемељимастариј
е
цркве. ЗидносликарстворадакадемскогсликараМаркаИлићаиДраг
анаМарунића.
ИконостассликаодрВој
иславБилбиј
а. ТокомДругогсветскограта(1941–1945)
бог
ослужбенипредмети, црквенеиматичнекњигеиархивауништени. Цркву
запалила, апотом порушила(минирала), хрватскавој
ска31. мај
а1992. године.
Гробљеокоцрквеприликом минирањацркве1992. г
одинезнатнооштећено.

Опличићи(код Стоца)

ЦркваПокроваПресветеБогородице– подигнутанастариј
имтемељима1872.
г
одине. Црквасрушенадотемеља(1992–1995) (Извештајод30. ј
уна1997. године).
Парохиј
скидом порушен(1992–1995) (Извештајод30. ј
уна1997. г
одине).
Светосавскидом порушен(1992–1995) (Извештајод30. ј
уна1997. године).

Опузен

ЦркваУспењаПресветеБогородице– подигнута1714. године. Премаизвештај

има
запаљенаодстранеХрвата(1991–1995).

Орашј
е(ПоповоПоље)
ЦркваСветогЈ
ованаКрститеља. Гранатирана(1991–1993).

Орашј
е(ТребињскаШ ума)

ЦркваРођењаПресветеБогородице(ВазнесењаГосподњег). Знатнооштећена
г
ранатамахрватскавој
ске(1991–1995).

Острожац(Парохиј
акоњ ичка)

Капелаоштећена(1991–1995).

Ошанићи (кодСтоца)

ЦркваСветихапостолаПетраиПавла– задужбинаРадославаХрабрена
Милорадовићаиз1480. године. Црквадемолирана. Светипрестосрушеникопано
поолтаруисолеј
и. Дрвениполиј
елеј
, раддебарскихрезбара, савпокидан.
Иконостаспорушенибезикона. Светедвери, одвеликеуметничкевредности,
однете. Каменизвоникизнадулазаухрампорушен, обазвонаоднета(1993–1995)
(Извештајод30. ј
уна1997. г
одине). Старогробљеокоцркверушено(1992–1995)
(Извештајод30. ј
уна1997. г
одине).

Подосој
е(висораванБобани)

Црквановиј
егдатума. Премаизвештај
уод22. ј
ануара1993. године, оштећена, а
потомисрушена.

Пољице(ПоповоПоље)

МалацркваСветогНиколеизXIX века. Оштећенаг

ранатамаодстранехрватске
вој
ске(1991–1993).

ЦрквицаСветогЈ
ованаКрститељаизXIX века. Оштећенагранатамаодстране
хрватскевој
ске(1991–1993).

Пребиловци
Спомен–капеласрпским новомученицима, мучкипострадалим одхрватскихусташау
Другомсветскомрату(1941–1945) – подиг
нута1990. (ј
ош недовршена), аосвећена
1991. годинекадасуземниостацисахрањениукриптукапеле. Током 1992. године
хрватскавој
скаг
ранатиралаСпомен–капелу, апотомиминирала. Кости
пребиловачкихидругихсрпскихновомученика– током1991. годинеизвађенеиз
ј
амаШ урманци, БивољеБрдоидругихвртача– запаљене. Оближњегробљеу
ПребиловцимапреоранобулдожеримаодстранеХрвата1992. године. Сеоска
капелакаоицелосело, порушено1992. г
одинеодстранеХрвата.

Просј
ек(висораван Бобани)

ЦркваВоздвижењаЧасногКрста. Преманепроверенојинформациј
и, оштећенаод
странехрватскевој
ске(1991–1993).

Равно
ЦркваСветеПедесетницеиз1900. године. Знатнооштећена, опљачканаи
оскрнављена(1991–1995).

Рапти

ЦркваВоздвижењаЧасногКрста. Знатнооштећена1992. године. ГробљеуРаптима

оштећено1992. године.

РашкаГора

ЦркваСветогвеликомученикаПантелеј
мона. Порушена(1991–1995).

Раш ћани (кодДувна)

ЦркваВаведењаПресветеБог
ородице– подигнута1891. године. Опљачкана, а
потомиспаљенаодстранехрватскевој
ске(1991–1995).

Речице(Парохиј
ачапљинска)

Црквицанагробљусрушена, аселоуништеноодстранеХрвата(1991–1995).

Ситник(нагробљу)

Новоподигнутацрква(из1973) срушенаодХрвата(1991–1995).

Сливница (кодТребиња)

ЦркваСветогКлимента– подигнутауXIX веку. Гранат

иранаодстранеХрвата
(1991–1993).

Столац
ЦркваВазнесењаГосподњег– настаром манастиришту1870. годинеподиг
нутнови
храм. Црквуобишао16. децембра1993. г
одиненадлежниепископдрАтанасиј
е. У
извештај
урекао: „
Црквакаограђевинастој
иуцелини, алиј
еизнутраспаљена…
Светипрестоипроскомидиј
а, одкамена, разбиј
енисуупарчићеитосапосебним
бесом. КажунамХрватидасутоурадилимуслимани, идасуоникопалиуцркви, и
окоцркве, тражећизлато. Црнидим израниј
езапаљенецрквеизбиј
аој
екроз
прозореиотворезвоника, такодацркваизгледасабласно.“

Требиње

ЦркваПреображењаГосподњегиз1908. године. Оштећенагелеримагранататоком

1991–1993.

Триј
ебањ

ЦркваСветогНиколе– 1533. обновиоРадој

еХрабрен. Цркваминиранаиуништена
одстранеХрватакрај
ем1996. илипочетком1997. године. Фреско-сликарствоиз
првеполовинеXVI векауништено.

Хум (код Требиња)

ЦркваРођењаПресветеБогородицеиз1750. г
одине. Премаизвештај
уод26. мај
а
1993. године, црквазнатнооштећенагранатамахрватскевој
ске. Селотакође
страдалосталним г
ранатирањемхрватскевој
ске.

Чаваш (Попово Поље)

Споменик. Премаизвештај
уод26. мај
а1993. године, спомениксакрстом –
подигнут1954. г
одине101. православномСрбинуубиј
еном утомселу11. августа
1941. године– срушен.

Чапљина

ЦркваВазнесењаХристовог– подигнута1991. године. Једанаестогдецембра1993.

г
одинецрквуобишаонадлежниепископдрАтанасиј
е, иуизвештај
уод16.
децембраистегодинерекао: „
УЧапљиниј
енашацркваСв. ВазнесењаХристовог
т
ешкооштећена: изнутрај
еспаљена, такодај
еврхзвоникасрушен, ај
една
г
раната(изправцаЉ убушкогкаТасовчићима– сахрватскестране) погодилај
е
звоникувисиникровацркве, кој
ијеопетсависпробиј
анмањимминобацачким
г
ранатама, такодај
едобардеоцрепаилетвенакровуоштећеницрква
прокишњава. Олтарцрквеј
еспаљен, иконесуизгореле… аусамом храмуи
нарочитоолтарусвеј
еиспреметаноиполупано, сем Светогпрестолакој
истој
и, али
накој
емнеманичегосимголеплоче.“

Чваљина

ЦркваСветогвеликомученикаГеоргиј
аизXIX века. УДругом светском рату(1941–
1945) оштећена. Упериоду1991–1993. године, оштећенаидемолирана. Село
Чваљинаспаљеноиуништено.

Челебић

ЦркваУспењаПресветеБогородицеиз1867. године; пресељена1960. годинезбог

Ј
абланичкогј
езера. Храмоскрнављениопљачкантоком 1993–1994. године, адео
црквенихдраг
оценостиуништен. Поизвештај
у(ЕЦММ, ¤ 3/95, 20), овоучинили
мештани. Премаизвештај
унадлежногепископаод22. септембра1996, црквастој
и
цела, алиразваљенихвратаиунутрасвадемолирана, осимСветогпрестолакој
и
ј
ош стој
и, докј
еиконостасуништенипоиконама(новиј
егдатумамахом
кашираним) пуцалисумецимаипробадалиихножевима. Звонапоскиданаалистој
е
г
ореувисоком звонику. Гробљеокоцрквеоскрнављеноиделом рушено1996.
г
одине.

Џеп(Парохиј
акоњичка)

Црквица(капела) насрпскомгробљусрушена(1991–1995).

Ш ћеница(висораван Бобани)

ЦркваРођењаПресветеБогородицеизXIX века. Срушенадотемељаодстране

хрватскевој
ске(1991–1995).