MNR – USMENI

1. REFORMA ŠKOLE I NOVI ASPEKTI

Poslednjih 10 godina u Evropi, a i zadnjih 5-6 godina kod
nas, govori se o reformi škole. Na fakultetu kod nas je
proces poznat kao bolonjizacija. Ideja bolonje je :
1) Rasterećenje gradiva
2) Jednosemestralni kursevi
3) Krediti ESPB
4) Transfer, kako studenata, tako i nastavnika.

2. ZADATAK METODIKE
To je nauka koja se nalazi između stručnih nauka i nauka
koje se bave učenjem. Zadatak ja da se osposobe
nastavnici da prenesu znanje iz određenog predmeta na
učenike. Daje odgovor na pitanje kako grupi učenika, za
određeno vreme, podići znanje na viši nivo. Različiti
predmeti se predaju na različite načine, pa ne postoji
zajednička metodologija.

3. FUNKCIJA ŠKOLE
Prenošenje znanje jeste cilj, ali ne i funkcija i suština
škole. Suština škole je motivacija, organizacija i selekcija
(neće svi nakon završene škole postati direktori). Funkcija
škole se ne menja već vekovima. Đake treba motivisati,
nagraditi dobre, kazniti one koji ne prate nastavu.

4. OCENJIVANJE
Ocenjivanje bi moralo da bude, kao i svaki opšti sistem
pravila, blago, linearno, bez naglih skokova, da se ljudi
osećaju opušteno. Na fakultetu imamo velike skokove
 (razlika između 7.95 i 8.05 je velika jer sa 8.05 ljudi
mogu da se upišu na postdiplomske studije).

5. RAČUNARSTVO
Postoje dva ključna pitanja koja se javljaju u ovoj oblasti:

1) uloge računarstva u školi – trebalo bi da bude

praktična primena u svakodnevnom životu. Sada su
računari neobavezni predmeti i cela priča je neobavezno
shvaćena. Računarstvo ima jači oblik logičkog rasuđivanja
i zaključivanja od matematike. Suštinski cilj računarstva
je rešavanje problema pomoću algoritama.

2) svetski standardi u računarstvu

6. ALGORITAM
Algoritam je opisan postupak kojim se korak po korak
dolazi do rešenja. Pojam algoritma je jako bitan za logiku
razmišljanja. Kompleksnost algoritma je brojnih operacija
koje treba izvršiti u zavisnosti od ulaznih podataka.

6.1. ALGORITAM ZA PRONALAŽENJE NAJVEĆEG ELEMENTA

NIZA
Napišemo brojeve na cedulje. Kada izvučemo prvi papir,
on je najveći viđeni broj do tog momenta, pa ga zadržavamo.
Izvlačimo drugi, pa ako je na njemu veći broj od prethodnog,
njega zadržavamo a prethodni bacamo. Ako nije veći,
zadržavamo prethodni broj. Postupak nastavljamo sve do
poslednjeg papirića.

6.2. ALGORITAM ZA NALAŽENJE DRUGOG ELEMENTA PO

VELIČINI
U desnoj ruci držimo najveći element, a u levoj neki
manji izvučebni element. Redom uzimamo sledeću cedulju
 sa brojem – ako je broj veći od broja u levoj ruci, onda ih
zamenjujemo, a ako je manji, odbacujemo ga.

6.3. ALGORITAM ZA SORTIRANJE

Dvostruka „for“ petlja:
for i=1 to n-1

for j=i+1 to n

if ( x(i) > x(j) )

then ( x(i) -> x(j) )

Uzastopno primenjivanje algoritma za pronalaženje

najmanjeg elementa

6.4. MERGE

ix=1;
iy=1;
iz=1;
If (x[ix]<y[iy])
then {
t[it]=x[ix];
ix++;
}
else
{
t[it]=y[iy];
iy++;
}
t++;
7. INDUKCIJA
Dokažemo da teorema važi na n=1, onda pretpostavimo
da važi za svako n=k, a zatim dokažemo da važi i za
svako n=k+1.
1+2+...+n = n*(n+1)/2

8. REKURZIJA
Pod rekurzijom podrazumevamo nešto što samo sebe
poziva. Klasa problema gde su neophodne rekurzije su:
1) faktorijel

int fact(n)
if (n==1)
return 1;
else
return n*fact(n-1);

2) Fibonačijev niz – on je bolji jer nema nepotrebnog

zauzimanja memorije

int fibo(n)
if(n<=2)
return 1;
else
return fibo(n-1)+fibo(n-2);

3) Primer HANOJSKIH KULA:

Imamo 3 tipa – A, B i C. Treba da sa A prebacimo prstene
na C, tako da se prebacuju 1 po 1, pri čemu ne sme veći
prsten biti na manjem.

TH (n,A,B,C) // prebacimo n-1 prsten sa A na B, potom ih

//sa B prebacimo na C
 TH (n-1,A,C,B)
print (A->C)
TH (n-1,B,A,C)

9. DIGITALIZACIJA
Predstavljanje analognog signala nekim nizom brojeva
(niz izmerenih vrednosti signala u sukcesivnim
vremenskim intervalima). Digitalno = cifarsko, prekidno,
diskretno. Analogno = kontinuirano (šiber). 1945. – prvi
digitalni računari. 1960. – nove generacije analognih
računara, ali odmah povratak na digitalne. Analogna
tehnologija znači da je kvalitet medijuma isti kao i kvalitet
informacije, dok je kod digitalne to razdvojeno. U
digitalnoj tehnologiji mi radimo u binarnom sistemu (ima
ili nema signala = 1 ili 0).

10. RGB SISTEM

000 = crna
001 = plava
010 = zelena
011 = cijan (plavo – zelena)
100 = crvena
101 = magenta (plavo - crvena)
110 = žuta
111 = bela

RGB – aditivni sistem = R je red, G je green i B je blue.

11. KOMPRESIJA
Ideja je da se fajl napravi manjim nego što je originalno
bio. Moguće je vršiti kompresiju samo tamo gde ima viška
informacija. Primeri : voda, mleko, balon, jastuk ...
Kompresija = sabijanje (sabijanje u manji prostor, manju
zapreminu). Unifrakcija = svi uređaju postaju računari.

11.1. EKSPERIMENT – ENTROPIJA

Najjednostavniji primer je bacanje novčića jer ima samo 2
moguća ishoda. Ovde je bit mera za informaciju i svaki od
ishoda ima meru 1 bit. Entropija ili mera nakon događaja
je zbir tih mera. Što je više ishoda i što više događaji
imaju veću verovatnoću, to je i entropija veća.

11.2. HOFMANOV ALGORITAM

Ovo je algoritam za kompresiju teksta.

A 0.40 000
B 0.21 001
C 0.15 010
D 0.13 011
E 0.8 100
F 3 101

Hofmanov kod neće biti uniforman.

11.3. TELEGRAFIJA
Sastoji se iz tastera koje kada pritisnemo, sa druge strane
postoji olovka koja ostavlja trag.

. E
.. I
- T
... S
-. N
.- A

Ovo su slova koje se stavljaju u engleskom jeziku. Cilj

 telegrafije je bio da se za što kraće vreme ispiše što veći
broj reči.

12. PREDSTAVLJANJE BROJA

Nepozicioni, pozicioni brojevni sistemi (dekadni, oktalni,
binarni, heksadekadni... ), komplementaran zapis broja
(nk, pk). Elementarne operacije nad skupovima su
upoređivanje, pronalaženje jednakih, unija ...
Primer : upoređivanje 2 stada ovaca, ovaca i kamenčića,
prstiju (grupisanje po 10 zbog čega se i javlja dekadni
sistem).
Binarna azbuka je azbuka od 2 znaka, A = {0, 1}. Svi
podaci u današnjim računarima kodiraju se slovima
binarne azbuke.

Digitalni računari rade isključivo sa 2 broja : 0 i 1. Imaju 2 radna

stanja – uključen(1) i isključen (0). Svaki podatak koji se unosi u
računar zadaje se (šifrira, kodira) u obliku niza nula i jedinica.
Koristeći samo 2 bita možemo napisati 4 zapisa – 00, 01, 10, 11. Ako
koristimo 3 bita, možemo ostvariti 8 kombinacija – 000, 100, 001,
101, 010, 110, 011, 111. Za predstavljanje većeg broja različitih
podataka neophodan je veći broj bitova u kodu tj. zapisu. Veza
između broja mogućih zapisa i broja bitova je definisana sa
br.mogućih zapisa=2n, gde je n=broj bitova u zapisu.

13. POZICIONI BROJNI SISTEM

Za osnovu sistema se uzima broj koji se zove baza (b>1),
npr. 2 za binarni, 8 za oktalni, 10 za dekadni, 16 za
heksadekadni. Brojeve zapisujemo pomoću cifara x 0, x 1, …,
x n kojih ima onoliko kolika je baza : x 0 x 1 x 2… x n = x 0+ x 1b+ x 2
b+…+ x nbⁿ.

14. VEZA IZMEĐU SISTEMA SA OSNOVAMA 2, 8, 16

Posoji ako važi veza između baza da je b 1 = b 2. Tako je
k
 kod sistema sa osnovom 2 : 8=2, 16=2.
TEOREMA: Vrednost broja x, zapisana u sistemu sa
osnovom b 2, ima isti zapis u sistemu sa osnovom b 1
kodiranom sa osnovom b 2.

100|111|101 + 475
10|001|010 212
__________ ___
111|000|111 707
binarni oktalni

1|0011|1101 13D +
|1000|1010 8A
__________ ___
1|1100|0111 1C7

Veza između dekadnog i binarnog sistema ostvaruje se

preko oktalnog i heksadekadnog.

0 0000 000 A 1010

1 0001 001 B 1011
2 0010 010 C 1100
3 0011 011 D 1101
4 0100 100 E 1110
5 0101 101 F 1111
6 0110 110
7 0111 111
8 1000
9 1001

15. POTPUNI I NEPOTPUNI KOMPLEMENT

Nepotpuni komplement broja se dobija dopunjavanjem
svake cifre tog broja do najveće cifre u datom sistemu.
Potpuni komplement dobijamo kada nepotpuni
komplement datog broja uvećamo za jedan ( dodamo 1
na poziciju najmanje težine). Oduzimanje brojeva se zbog
toga svodi na sabiranje u potpunom komplementu.
Ri NC
NS - NK
Kod binarnih brojeva komplement se u stvari svodi na
uzimanje onog suprotnog.

Kod nepotpunog komplementa broja A u n-bitnoj reči, krajnji levi bit

označava znak broja, a ostalih n-1 bitova označavaju samu vrednost
broja tako što se zapisuje apsolutna vrednosto tog broja za pozitivne
brojeve, a za negativne brojeve se vrednost broja dobija tako čto se iu
zapisu apsolutne vrednsoti broja svaka cifra zameni sa njenim
komplementom.
Kod potpunog komplementa krajnji levi bit označava znak broja, a
ostalih n-1 bitova označavaju samu vrednost broja i to za pozitivne
brojeve to je apsolutna vrednost tog broja, a za negativne je to broj
koji se dobija kada se na zapis broja A, u nepotpunom komplementu,
doda 1 na mesto najmanje težine.

15.1. Memorijske jedinice

8 bita = 1 bajt
2 registra = 1 reč
16 bita = 2 bajta = reč
Računari su bili 32-bitni, danas su 64-bitni, a za 128-bitne
je potrebna određena tehnologija.
Sistem u boji se ostvaruje tako što se uzimaju 3 osnovne
boje (po 1 bajt za svaku boju).
2≈1.6 miliona kombinacija boja
2 na 10 = 1024≈10=1000
2=(2¿¿ 10)¿ ∙≈(10)∙=10∙ (16-bitan)
BCD=binarno kodiran zapis broja. Svaka dekadna cifra se
 kodira sa 4 binarne cifre. Koristi se u računarstvu i
bankarstvu.

16.

17. ČUVANJE TEKSTUALNIH PODATAKA

Kako pomoću bitova i bajtova sačuvati slova u računaru?
Postojao je sistem koji je važio decenijama : ASCII kod –
bio 7-bitni (128 znakova), kasnije je proširen na 8-bitni
(256 znakova), ali time nikada nije postignut standard.
Napravljen je UNICODE, kao proširenje ASCII na 2B (216=
65936). Ovim je omogućen zapis svih slova u svim
svetskim jezicima. On je nametnut od strane WINDOWS-
a, ali ni on nije idealan.

18. ZAPIS RAZLOMLJENIH BROJEVA

c n c n−1 … c 2 c 1 c 0 c−1 c−2 … c −(n−1) c−n
ceo deo razlomljeni deo
n −1 n

∑ ci d i + ∑ c i d i= ∑ ci d i
i=1 i=−n i=−n

Broj koji je konačan u dekadnom zapisu, može biti

beskonačan broj u binarnom, npr. 0.1 u dekadnom
zapisu. Ako želimo da zapišemo binarno, množimo ga sa 2
tj. 0.1*2=0.2. Nula ukazuje da nema celih, pa ćemo na
prvo mesto umesto zareza staviti 0.
0.2*2=0.4 tj. Drugo mesto iza zareza je 0.
0.4*2=0.8 tj. Treće mesto iza zareza je 0.
0.8*2=1.6 tj. Četvrto mesto iza zareza je 1.
0.6*2=1.2 tj. Peto mesto iza zareza je 1.
0.2*2=0.4 …
odnosno, (0.1)10=(0.00011)

19. ZAPIS RAZLOMLJENOG BROJA PREKO MANTISE I

EKSPONENTA
 Najbitniji standard za zapis ovakvih brojeva je EIII754.
Beležimo na 2B=16b. Tu treba smestiti mantisu,
eksponent I znak broja.

zna eks po ent m a n t i s a

k n

Treba se dogovoriti koliko bitova za šta se uzima : 1 bit za

znak (0=pozitivan, 1=negativan), 5 bitova za eksponent, 10
bitova za mantisu. Što je veći prostor, postiže se veći raspon I
veća preciznost. Eksponent zapisujemo u kodu višak 16, mantisu
u normalizovanom obliku (počinje uvek sa jedinicom).
Primer :
-107.2
znak je 1
0.2*2=0.4*2=0.8*2=1.6*2=1.2*2=0.4…
-107.2=1101011.0011
Poslednji eksponent je 6*15=21 10101

Zapis realnog broja pomoću mantise I eksponenta : x=z*m*2 E, gde je z=znak

broja (0=+, 1=-), m=mantisa (23 bitova), E=eksponent (8 bitova jer se za
realne brojeva koristi 32 bita). Mantisa je u normalizovanom obliku, što znači
da se podrazumeva da počinje sa 1 iza koje slede cifre razlomljenog dela broja.
Početna cifra 1 se ne zapisuje, već samo cifre razlomljenog dela, M*, tako da je
M = 1.M*.

20.

21. GENERACIJE RAČUNARA

I: Sa pravljenjem prekidača, uređaju više nisu električni, već
elektronski (10-20 operacija/s). Za razvoj računara I njihovih
komponenti ključan je Murov zakon.
II: Elektronika se zamenjuje tranzistorima koji se sastoje iz 3
dela od Ge ili Si, I oni funkcionišu po principu prekidača.
Potrošnja struje, zapremina I količina energije se smanjuje.

III: Performacije su bolje, menja se organizacija. To je princip

štampanih pločica. Od 60-ih, unutrašnjost računara se usavršava
I dimenzije se smanjuju. Murov zakon I dalje važi.

IV: Danas se prekidači prave postupkom sličnim sa fotografskim

(svi odjednom). Prvi PC je radio na 4.7 MHz, drugi na 6MHz …
Danas se teži paralelizaciji tj. da ima više procesora.

22. BULEANSKE (LOGIČKE) FUNKCIJE

Funkcije definisane na dvočlanom skupu nazivaju se Buleanske
funkcije. Broj različitih funkcija (na osnovu k=broj varijabli) je 22k .

x f0 f1 f2 f3
0 0 0 1 1
1 0 1 0 1
∅ x x́ 1

Elementi buleanske funkcije se obeležavaju sa 0 I 1. Sve funkcije

se implementiraju komadom žice I na taj način je uspostavljena
veza između matematičkog I fizičkog sveta.

x y f0 f1 f2 f3 f4 f5 f6 f7 f8 f9 f 10 f 11 f 12 f 13 f 14 f 15
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1
0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1
1 0 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1
1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

NDF=normalna disjunktivna forma (suma proizvoda)

NCF=normalna konjuktivna forma (?)
Ovaj tip podataka može imati samo 2 vrednosti – tačno (1) I netačno (0), I nad
ovakvim tipom karaktera su definisane operacije konjunkcije (logičko i),
disjunkcije (logičko ili) I negacije (logičko ne)

23. PROCESOR, POLUSABIRAČ, SABIRAČ

Moć procesora je samo u brzini, ne u “pameti”. Ono što rade
današnji procesori, radili su I prvi. Šta god da napravimo da
sabira, predstavlja procesor.

x y S P
0 0 0 0
0 1 1 0
1 0 1 0
1 1 0 1

PP X Y S1 P 1 S2 P 2 SP
0 0 0 0 0 0 0 00
0 0 1 1 0 1 0 10
X+Y
0 1 0 1 0 1 0 10
S1+PP X+Y+PP
0 1 1 0 1 0 0 01
1 0 0 0 0 1 0 10
1 0 1 1 0 0 1 Ovaj uređaj sabira 2
01
1 1 0 1 0 0 1 01
binarne cifre I vodi računa
1 1 1 0 1 1 0 11
o prenosu. Ako sabira 3
cifre, prvo sabere dve, pa dobije jednu koju sabira sa trećom,
zbog čega se I zove polusabirač.
Svaki sabirač se sastoji iz 50 prekidača. 32-bitni sabirač ima
32*50=1600 prekidača.

24. DINAMIČKA MEMORIJA

Da bi računar funkcionisao, treba mu memorija. Osnovna jedinica
memorije je bit. Princip pravljenja jednog bita je princip “vodene
(bitne) kofe”. Ako je kofa puna = 1, ako je prazna = 0. Ekvivalent
kofi I void su kondenzator I struja (isparavanje vode). Znači,
memorija funkcioniše po principu kondenzatora. Računarska
memorija se meri po principu po kome stolar meri da li su sve
daske iste dužine – stavimo ih jednu do druge na ravnu površinu
I ako nisu iste, odesečemo onu koja “viri”.

25. ZAŠTITA PODATAKA NA RAČUNARU

Imamo 2 pristupa :
1) zaštita pristupa (password = tajni slučajni niz karaktera)
2) zaštita onoga čemu se pristupa (kriptografija)
Potreba za lozinkom se javlja 70-ih godina, zajedno sa razvojem
mikroračunara na UNIX-u (više različitih ljudi sa različitih
terminala moglo je da priđe jednom računaru). Kada ukucamo
username, on pregleda levu kolonu I ako tamo nema, on ponovo
vrti login program, a ako ima, onda traži da ukucamo šifru.
Problem je što su ljudi dolazili do spiska svih username-ova, a
ako neko ne zna, to mu direktno ukazuje gde treba da traži da
“provali” šifru. Sada, umesto jednog password-a, mi koristimo
šifrovani, koji koristi neki određeni algoritam za itmenu
password-a koji nije reverzibilan. Pre ovog šifrovanog password-a
postojali su administrator I oni su jedini mogli da pristupe svim
nalozima. To je bilo loše.
Password sa dva ključa : tajni I javni. Javni se ostavlja na
vidljivom mestu. Kad nam …