Stručni komentar

PONAVLJANJE POSTUPKA
• Razlozi za ponavljanje, postupak po predlogu i odnos
između predloga za ponavljanje postupka i drugih
vanrednih pravnih lekova •
Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek. Pravosnažno završen postupak može se po
predlogu stranke ponoviti ako:

1) je stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja bila uskraćena

mogućnost da pred sudom raspravlja;

2) je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili
ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu
stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik
stranke nije imao potrebna ovlašćenja za vođenje parnice, ili za pojedine radnje u postupku,
ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno
odobreno;

3) se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;

4) se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistiniti sadržaj;

5) je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije - odnosno sudije porotnika, zakonskog
zastupnika ili punomoćnika stranaka, protivne stranke ili kog trećeg lica;

6) stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim
strankama doneta o istom zahtevu;

7) se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka
bude pravnosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena;

8) je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje na kome se

odluka zasniva;

9) stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na
osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili
upotrebljeni u ranijem postupku;

10) je po pravnosnažno okončanom postupku pred domaćim sudom, Evropski sud za ljudska
prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv Srbije.

Rokovi za podnošenje predloga za ponavljanje postupka

Predlog za ponavljanje postupka prema Zakonu o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS",
br. 125/2004 - dalje: Zakon) podnosi se u roku od trideset dana. Navedeni rok se različito
računa zavisno od razloga koji se navodi kao razlog za ponavljanje postupka. Tako se
navedeni rok računa:

• u slučaju kada je stranci uskraćena mogućnost raspravljanja pred sudom - od dana kada je
odluka koja je pravnosnažna, dostavljena stranci,

• u slučaju kada je kao tužilac ili tuženi u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u
postupku ili je stranka koja je pravno lice zastupana od lica koje nema ovlašćenje, ili ako
parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke
nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice, ili za pojedine radnje u postupku - od dana
kada je stranka saznala za postojanje navedenog razloga,

• u slučajevima kad je odluka suda zasnovana na lažnom iskazu svedoka ili veštaka, kad je
odluka suda zasnovana na falsifikovanoj ispravi ili ispravi u kojoj je overen neistinit sadržaj i ako
je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije, odnosno sudije - porotnika, zakonskog
zastupnika ili punomoćnika stranke protivne stranke i kog trećeg lica - od dana kad je stranka
saznala za pravosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se on nije mogao sprovesti od
dana kada je saznala za obustavu navedenog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak
ne može pokrenuti,

• u slučajevima kad se ponavljanje postupka traži jer je stranka stekla mogućnost da upotrebi
pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu ili ako
se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka
bude pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena - od trenutka kada je stranka mogla
upotrebiti pravnosnažnu presudu koja je razlog za ponavljanje postupka,

• ukoliko se predlog za ponavljanje postupka podnosi iz razloga što je naknadno pred nadležnim
organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana - od dana kada
je odluka kojom je nadležni organ pravnosnažno rešio prethodno pitanje na kome se odluka
zasniva dostavljena stranci i

• u slučaju kada je predlog podnet iz razloga saznanja za nove činjenice ili sticanjem
mogućnosti da se upotrebe novi dokazi na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta
povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku - od dana kada
je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.

Za ponavljanje postupka u situaciji u kojoj je razlog donošenje odluke Evropskog suda

za ljudska prava o istom ili sličnom pravnom pitanju, nema zakonom predviđenog roka
za podnošenje predloga za ponavljanje postupka što ukazuje da se on može podneti bez
obzira na rok.

U pogledu računanja rokova značajno je naglasiti da ukoliko je rok počeo da teče pre nego što
je odluka postala pravnosnažna rok će se računati od pravnosnažnosti odluke, ako protiv nje
nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene
u poslednjem stepenu. Po proteku roka od 5 godina od dana kada je odluka postala
pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se
ponavljanje traži iz razloga što je stranci uskraćena mogućnost raspravljanja, što su u
postupku kao tužilac ili tuženi učestvovala lica koja ne mogu biti stranke u postupku,
odnosno nesposobna stranka nije bila valjano zastupana od strane zakonskog
zastupnika ili pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili je punomoćnik stranke bio bez
posebnih ovlašćenja, kao i u situaciji kada je zbog donošenja odluke Evropskog suda za
ljudska prava i o sličnom pitanju inicirano ponavljanje postupka.

Postupak po predlogu za ponavljanje postupka

Predlog se podnosi sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu i u njemu se izričito
navode:

- zakonski osnov po kome se ponavljanje traži,

- okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i

- dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača.

Ocenu blagovremenosti, dozvoljenosti i potpunosti takođe ceni sud koji je doneo odluku u
prvom stepenu, pa ukoliko nađe da predlog nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, odbaciće ga
svojim rešenjem bez održavanja ročišta. Blagovremen, potpun ili dozvoljen predlog dostavlja se
protivnoj strani na odgovor u roku od 15 dana, a potom po prijemu odgovora ili isticanju roka,
zakazuje se ročište za raspravljanje po predlogu. Ako se ponavljanje postupka zahteva iz
razloga što je stranka saznala za nove činjenice ili je stekla mogućnost da upotrebi nove dokaze
na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili
upotrebljeni u ranijem postupku, sud, ukoliko dozvoli ponavljanje postupka, može raspravljanje
o predlogu za ponavljanje spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari. Odluku o predlogu za
ponavljanje postupka donosi predsednik veća, odnosno postupajući sudija
prvostepenog suda osim ako se razlozi za ponavljanje odnose isključivo na postupak
pred višim sudom. Ukoliko se ponavljanje dozvoli, istim rešenjem ukinuće se i odluka
koja je doneta u ranijem postupku. Na novoj glavnoj raspravi po dozvoljenom ponavljanju
postupka stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze. Protiv rešenja kojim se
dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna žalba, ako je predsednik veća,
odnosno postupajući sudija odlučio da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. Ako
postupajući sudija odluči da odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari, rešenje kojim se
dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku, unosi se u odluku o
glavnoj stvari i protiv njega se može podneti žalba samo uz odluku o glavnoj stvari.

Specifičan je postupak ukoliko se razlozi za ponavljanje postupka isključivo odnose na postupak

pred višim sudom. Tada će predsednik veća prvostepenog suda, odnosno postupajući sudija po
održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka, dostaviti predmet višem
sudu radi donošenja odluke po predlogu za ponavljanje. Kad takav predlog stigne višem sudu
predsednik veća višeg suda odrediće sudiju izvestioca, a potom će na sednici veća, bez
rasprave odlučiti o predlogu za ponavljanje postupka. Ako viši sud nađe da je opravdan
predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se drži nova glavna rasprava,
ukinuće svoju odluku kao i odluku višeg suda, ako takva odluka postoji (npr. po reviziji,
odluka Vrhovnog suda Srbije) i doneće novu odluku o glavnoj stvari.

Odnos između predloga za ponavljanje postupka i drugih

vanrednih pravnih lekova
Mogućnost da se protiv iste pravnosnažne odluke podnese više vanrednih pravnih
lekova uslovila je i potrebu da se zakonom reguliše njihov međusobni odnos.

Zakonom je predviđeno da, ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za
ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se može izjaviti i revizija, taj će se predlog
smatrati revizijom.

Ako je stranka izjavila reviziju iz razloga što je odlučeno o zahtevu o kome je već pravnosnažno
predsuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče
parnica, a istovremeno ili posle toga podnese i predlog za ponavljanje postupka zbog bilo kog
razloga koji je Zakonom utvrđen, sud će zastati sa postupkom povodom predloga za
ponavljanje do završetka postupka po reviziji.

Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga osim navedenog, a istovremeno ili posle
toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog razloga koji su utvrđeni u članu 422. tač. 3)
do 5) Zakona koji su potkrepljeni pravnosnažnom presudom donesenom u krivičnom postupku,
sud će zastati sa postupkom po reviziji do završetka postupka povodom predloga za
ponavljanje postupka.

U svim ostalim slučajevima u kojima stranka izjavi i reviziju, a istovremeno ili posle toga
podnese predlog za ponavljanje postupka, sud će sam odlučiti koji će postupak nastaviti,
a sa kojim će zastati uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito razloge zbog kojih su oba
pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predložile. Isti način postupanja Zakonom
je predviđen i u situaciji u kojoj je stranka prvo podnela predlog za ponavljanje postupka, a
potom izjavila reviziju. U drugim slučajevima u kojima se prvo podnese predlog za ponavljanje
postupka, a potom revizija sud će po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do okončanja
postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako sam oceni da ima ozbiljnih
razloga za drugačije postupanje.

Koji će sud doneti odluku o redosledu postupanja u slučaju podnošenja više pravnih
lekova istovremeno zavisi od činjenice koji je pravni lek prvi podnet, kao i od faze u kojoj
se nalazi postupak po ranije podnetom vanrednom pravnom leku u trenutku kada se podnosi
drugi vanredni pravni lek (npr. ukoliko predlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet
već po reviziji dostavljen revizijskom sudu, o redosledu postupanja i odlučivanja odlučiće sam
revizijski sud kod koga se predmet već nalazi). Ako predlog za ponavljanje postupka stigne
prvostepenom sudu pre upućivanja spisa revizijskom sudu po ranije podnetoj reviziji o
redosledu postupanja odlučiće svojim rešenjem predsednik veća prvostepenog suda. Ukoliko je
pak u trenutku pristizanja revizije prvostepenom sudu, povodom ranije podnetog predloga za
ponavljanje postupka spis već upućen višem sudu radi donošenja odluke u smislu člana 429.
stav 1. Zakona o redosledu postupanja rešenje će doneti viši sud.

Protiv ovih rešenja nije dozvoljena žalba, jer se radi o rešenjima kojima se upravlja
postupkom.

Odredbe koje regulišu redosled postupanja u slučaju da je podneto više pravnih lekova i kojima
se reguliše odnos predloga za ponavljanje postupka i revizije primenjuju se shodno i na zahtev
za zaštitu zakonitosti, ako ga javni tužilac ili stranka podnesu istovremeno, pre ili posle
podnošenja predloga za ponavljanje postupka.