ASTRUM
Ecce Astrum! Ecce Homo! ekstremizam, ma sa koje strane potekao, sve više
Čini što ti je volja treba da bude sav zakon,
Najzad, prvi zvanični broj Astrum sa vama. Za
one koji ne znaju, malo istorije:
Astrum je pokrenut pre dve godine, 2001. u
Novom Sadu, kada je, u avgustu iste godine,
izašao prvi – probni broj (broj 0), kao časopis
namenjen onima koji su ţeljni istinskog
spiritualnog znanja, odnegovanog tradicijom
prenošenja mnogim generacijama prosvetljenih
adepata Istoka i Zapada.
U početku je ideja Astruma bila negovanje i
širenje istine o duhu i slovu Teleme i proučavanje
teorije i prakse različitih disciplina u okrilju
Magike i Magigrike. Budući da u javnosti kruţi
mnoštvo dezinformacija, zabluda, izmišljotina,
predrasuda i zloupotreba ovih pojmova, kao i
inače o svemu što odudara od uobičajenog,
standardizovanog, opšte prihvaćenog, misija
Astruma je da sluţi kao logos i luč teoretskih i
praktičnih pitanja Teleme i Magigrike, da edukuje i
pojasni zamršenosti gnoze novog eona u ova
smutna vremena. To uključuje sve istinski
duhovne poglede na svet, nedogmatski i
prosvetljujuće usmerene, otvorene za uticaje
zakona Teleme. Naša sredina svakako ima svojih
osobenosti, što se ogledaju u strahu od
nepoznatog, koji je naročito naglašen kada su u
pitanju sve pojave i kretanja u društvu što mirišu
na okultno, magijsko, mistično, duhovno u svakom
drugom smislu, osim kada se radi o pravoslavnoj, i
uopšte hrišćanskoj veri. Ostale religije, pogledi na
svet, filosofije, proglašavaju se sektama. No, onaj
koji huli na druge, huli zapravo na sebe.
Nije dobro uopštavati, ali prag tolerancije na
ovdašnjim prostorima je, na ţalost, još prilično
nizak. Iako se sadašnja vlast svim silama trudi da
se dograbi Evropske Unije, kao da ljudi još nisu
svesni koji su i kakvi standardi i zahtevi te i takve
Evropske Unije. Religiozna tolerancija, iako
zagarantovana našim aktuelnim Ustavom (a
budućim još i više), ne ţivi u našoj stvarnosti. Oni
koji bi da proteraju sve druge, sem njih samih, koji
pozivaju na tiraniju, linč, diktaturu, teror,
2 ASTRUM
novembar 2003
gube. Jednoumlje je arhivirano u muzeje najvećih
gluposti čovečanstva, barem za izvesno, nadajmo
se što duţe, vreme. Na sreću svih nas, koji se
borimo za slobodu i čast Čoveka, individue,
svakog muškarca i svake ţene. Samo u slobodi
Čovek moţe da bira kojem će se carstvu prikloniti.
Jedina naša duţnost je da činimo ono što nam je
volja. Naša istinska Volja. To je ono što nam je
dato, i što treba da prepoznamo. Stoga, ne gubimo
vreme u razmišljanju šta neko drugi radi, čime se
bavi, šta ga interesuje. To je filosofiranje koje nas
vrti u krug. Mi nismo tu da bismo radili tuđi
posao, niti da bismo blebetali ili propovedali. Ne
treba da se namećemo niti da se bojimo. Jedini
način da izađemo iz tog začaranog kruga jeste da
zasučemo rukave i prihvatimo se svog posla.
ASTRUM
Every man and every woman is a star
Časopis za gnozu Teleme
Broj 1  novembar 2003. e.v.
Izlazi povremeno, kada zatreba
Na naslovnoj stranici: Rosa Mystica,
u alhemiji simboliše sedmostrukost
Velikog Dela, prikaz iz:
Fludd, Summum Bonum (1629)
Štampanje završeno: 26.11.2003. e.v.
Uređuje: PAN loţa A.L.A., Novi Sad
Glavni i odgovorni urednik: Adamanteus
Kontakt: 064-130-26-85 (Victor)
e-mail: thelema@neobee.net; viator@eunet.yu
ASTRUM
Najpre spoznajmo same sebe, a onda
pohrlimo i drugima, da zajedno slavimo čuda
ţivota.
Svet budućnosti je svet raznovrsnosti.
U ime te raznovrsnosti, kličimo slobodi
Čoveka, jer u Čoveku je Bog! Dostojanstvo
čovekovog savršenstva ponovo se stiče.
Nadamo se da ćete u ovom broju Astruma
pronaći dosta toga zanimljivog. S naše strane,
trudićemo se da pišemo jasno, otvoreno, i da
pokrijemo što više tema, problema i otvorenih
pitanja u oblasti kojima se bavimo. Kako
Magigrika, kao disciplina koja se razvija, još uvek
nije poznata širem krugu pojedinaca, a Magika,
3 ASTRUM
novembar 2003
njena duhovna majka, sama po sebi uključuje
mnoge elemente istočne i zapadne duhovne
tradicije, misija Astruma će biti da promoviše,
upozna, zaintrigira. Jer, Magigrika je ipak
namenjena onima koji pitaju, koji teţe ka višem,
istraţuju.
Astrum je otvoren za saradnju. Pišite,
komentarišite, pitajte.
Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom.
ASTRUM novembar 2003

Aleister Crowley

Kamila
(Rasprava o vrednosti “unutrašnje sigurnosti”)

I tada Hasan bin Brahim, gonič kamila, podiţe svoj glas i reče:
“Sunce je vrelo.”
Ova izjava mi je dala dovoljno hrane za razmišljanje.
Kao prvo, Hasan je laţov broj jedan. Nije li sam bio rekao da se bojao da pređe pustinju samo sa jednom
kamilom, i tako me primorao da platim za dve, od kojih je jedna od njih bila doneta u tako otrcanom i
slabašnom stanju da ju je morao vratiti nazad u Bu Saadu?
Kao drugo, Hasan je bio budala. Zar nije bio krenuo na dugo putovanje pustinjom, bez novca, hrane i
vode? Nije li drhtao čitave jedne oblačne noći u strahu da će nas potop odneti sa sobom?
Jasno je da se nikako ne moţe pouzdati u Hasana!
Tako, pre nego što sam se sloţio sa njegovim sudom, osvrnuh se oko sebe ne bih li našao nekakvu
potvrdu.
“Pod „suncem‟ ti podrazumevaš, tako ja to vidim (rekoh Hasanu), ono veličanstveno i blagotvorno
svetleće telo koje je očigledno tek maleni disk na nebu nad nama, mada u stvarnosti ogroman globus,
središte i otac našeg sistema, u prečniku nebrojeno mnogo milja, udaljeno od nas nebrojeno mnogo milja” -
dao sam mu tačne brojke - “oko kojeg se ova planeta okreće za 365 dana, 4 sata, 37 minuta i 28,0387541
sekundi.”
“Ne!”, reče neotesanko; “Mislio sam to.” I pokaza na konkretno nebesko telo.
Protiv jednog tikvana ne moţete rasuđivanjem! Ali njegovo pozivanje na moj vid kao potvrdu nikako
me nije moglo ubediti u njegov integritet ili u tačnost njegovog opaţanja; jer on je rekao (u ţurbi svojoj):
“Sunce je vrelo”, a vrelina, kao takva (razmišljao sam leţerno), ne moţe se na pravi način razumeti vidom.
I tada mi sinu! Ovaj gonič kamila bio je mistik! On je utvrdio odnos između dva čula. Odnos pomoću
čega? Pomoću nečega što zasigurno nije niti jedno od pomenutih čula; pomoću nečega što mora biti
pomiritelj među njima, apelacioni sud, o....o, da! Duša.
Ona je bila besmislica: Hekel je pokazao da je ona besmislica 1. Stoga zaustavih kamilu i izvukoh svoj
dţemper, te zakopčah kaput preko njega, i nastavih putovanje.
Zašto sam se osećao neudobno? Zašto sam se znojio? Prijatelji moji, ne mogu vam reći zašto!
Palo je veče, a sa njim i većanje. U zoru sam napao Hasanov poloţaj, sa sve konjicom, pešadijom i
artiljerijom.
“Kako se usuđuješ?” rekoh. “Pa, imamo instrument za registrovanje stepenova, termometar. Napravi
svoj termometar!”
Hasan je izgledao zbunjeno; sve vreme je brisao čelo.
“Ne!”, nastavih, “ti si drzak momak, pretendent na znanje, sofist, skoliast, i nekolicina drugih stvari što
završavaju na „ast‟, rekao bih, ako je istina poznata!”
Ţrtva promrmlja neke budalaštine o “očima Arapa”, za koje je rekao da su bolje od gazelinih; ali nisam
prihvatio njegovo gledište.

1
Nemački zoolog Ernst Hekel (1834-1919) bio je darvinistički evolucionista, čiji je naučni skepticizam u religioznim stvarima našao
odjeka u Krouliju. Ova pitanja su razmatrana u delu Hekela Zagonetka univerzuma, prev. Džozef Mek Kejb (1900).

4 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

“Hasane!”, rekoh, “ti ne znaš apsolutno ništa. Ti ne znaš da je vrelina vibriranje molekula, da je vrelina
molekularno kretanje! A da li se to moţe opaziti, pa čak i osećajem? Zaboravi to! Osećajem, ha, ko bi ikada
saznao nešto o molekulima? Shvati, jednom za svagda, da se vrelina kao takva ne moţe osetiti!”
Jadan čovek bio je do tog trenutka, metaforički rečeno, pretvoren u kašu. Vulkansko siva supstanca
njegovog arapskog mozga zacvrča pod hladnim tušem moje intelektualne pronicljivosti.
On udari kamilu nekoliko puta uzastopce i huknu teško.
Pobedio sam; ostatak marša u toku dana proveo sam u radosnoj tišini.
Pa ipak, noć me je zatekla uznemirenog. Na kakvim se dubokoumnim metafizičkim koncepcijama
(razmišljao sam) zasnivaju naša najjednostavnija uverenja! Mislim na Hakslija, i na razorne ćuške koje je
delio “zdravorazumskoj” metafizici; kako se ona mrvila u prah pred njim! 2
Ako kontempliram o “suncu”, kako brzo ono postaje čisto subjektivan fenomen, marioneta ega, ili u
najmanju ruku čudnovato, mističko, nepoznato, moţda nespoznatljivo biće. Subjektivno ili objektivno,
sigurno je da je moja ideja o njemu zavisna od mene samog; objektivna škola (svakako!) je ta koja insistira na
tome da stvari postoje bez mog učešća. Opet, nije li dokaz sam po sebi to da predmet mora biti sjedinjen sa
mojim čulima pre nego što uopšte postoji za mene? U tom slučaju, “sunce” označava “odnos neke nepoznate
stvari sa mojim organima vida.”
A ovaj odnos nije ni “to” ni “ja”. Niti je pak on u nekom vremenu ili prostoru, taj odnos. Šta je to odnos?
U čemu on učestvuje?
Na sreću, ovde sam se zaustavio. Samo još jedan korak i morao bih da postuliram dušu, a Udruţenje
racionalističkih novinara bi o tome moglo saznati - i šta onda?3
Još jedan korak, i moja poslednja veza sa uvaţavanjem iščeznu zauvek!
Zora najzad puče i mi nastavismo naporan pohod kroz pesak. “Hasane!” rekoh ozbiljno, “Ti kriješ nešto
od mene! Ti čuvaš od mene činjenicu da je tvoje mišljenje da je sunce vrelo (čime, naravno, ti samo misliš da
izlaganje sunčevim zracima proizvodi efekte slične onima izazvanim od strane takvih tela koja sloţno
moţemo opisati kao vrela) zasnovano na činjenici da te tvoje iskustvo uči da poveţeš vidljivu pojavu tog
veličanstvenog tela sa osećajem vreline. Grešiš! Ja, recimo, mogu posvedočiti da i na ţarkom suncu moţe biti
krajnje hladno. Osim toga, tvoje iskustvo moţe biti vrlo ograničeno.”
“Četres‟-četri godine evo, i kao muškarac i kao dečak”, zagrokta on, vozim ti se ja na ovoj đavolskoj
mrcini.” (Moj slobodan prevod sa njegovog klasičnog arapskog).
Nisam obratio paţnju. “Na primer”, primetih, “pretpostavimo da si bio u Londonu još četrdeset četiri
godine pre. Ti - koji ne znaš ništa o elektricitetu - vratio bi se u Alţir i rekao bi da se u Londonu, kada padne
noć, pojave sjajne zvezde. Ne bi ti nikada palo na pamet da se te zvezde ne bi ni pojavile ako ih ljudi ne bi
upalili, a ja sam jednako tako drzak da verujem da će se sunce pojaviti na nebu tek kada (recimo) more
ispari!
“Ti ne vidiš nikakvu povezanost između lampi sa svetlosnim lukom na Pikadiliju i generatorske stanice
skrivene negde u gradu; ja ne vidim nikakvu povezanost između izlaska sunca i postojanja mora - i obojica
se trudimo i trgujemo našim neznanjem kao istinskim znanjem!
“Nije bilo (nema ni sada) odgovora na problem kineskog filosofa, koji je sanjao da je bio leptir, i budeći
se, pozvao svoje učenike i rekao: „Ja, Čuang, sanjao sam da sam bio leptir. E pa, da li je to stvarno tako, ili
sam ja leptir koji je otišao da spava i sanja da je on Čuang?‟ 4

2 Engleski biolog i pisac Tomas Henri Haksli (1825-1895) bio je jedan od Kroulijevih glavnih intelektualnih uzora.
3 Englesko agnostičko društvo, imalo je mnogo uglednih autora u svom članstvu; najpoznatiji je bio filosof Bertrand
Rasel.
4 Taoistički filosof iz trećeg veka p. n. e. Čuang Cu (Zhuangzi) iznosi nam ovu priču u delu Čuang Cu, na kraju drugog

poglavlja.

5 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

“Iskustvo čovekovo je da pojavljivanje večernje zvezde nagoveštava tamu; ali istina je da tama uzrokuje
pojavu zvezda. Samo usled velike zemljine senke mi smo u stanju da ih vidimo, izuzev iz tame nekog
bunara. Kakva je to zbrka sofistike i konfuzije svo ovo brbljanje o uzroku i posledici! Kako nas svekoliko
iskustvo moţe prevariti! Ura!” (tu stadoh), “evo naše oaze! Kako se palme njišu, minareti blistaju, a voda
svetluca!
“Ne!”, reče Hasan, “to je priviđenje.”
“Nitkove jedan”, brzo uzvratih, sada totalno razjaren njegovom glupošću i laţi što je izgovorio, “kako
to znaš?”
“Bio sam ovde i ranije (reče on ledeno hladan kao penasti krem od vanile), i znam da za mnogo dana
putovanja nema nikakve oaze. To ne bih mogao reći ako sudim po svojim očima.”
“U tom slučaju sudiš o optičkom fenomenu prema svom izdajničkom sećanju, ti robe, ţivotinjo, reptilu,
socijalisto jedan!
Pa eto ja (čak ni ja) ne mogu da odem dalje od Viljema prvog, hiljadu šezdeset šeste, Viljema drugog,
hiljadu osamdeset sedme, Henrija prvog....a ipak sam ih sve redom poznavao, nekada!
Zašto, Hasane, pa ti si jedna gomila nesigurnosti. Dođi sada, priznaj! Ta tvoja primedba o suncu bila je
pitanje, zar ne? Ili u najboljem slučaju - ispipavanje terena? Hteo si da znaš šta ja mislim o njoj? Imao si
intuiciju i ţeleo si da je testiraš?”
“Ne”, reče Sahara tvrdoglavosti; “samo sam komentarisao.”
“Da, vidim, čist, isprazan i frivolan primer škrtosti u rečima. Jel‟ to neka šala?”
“Nema šale leti”, zareţa on.
“Nemoj mi uzvraćati!” obrecnuh se. (Nešto me je razdraţilo - svakako ne vrućina sunca.) “Ne ţelim da
pričaš; pokušavam da zapodenem raspravu s tobom (u to vreme sam bio na desnoj strani Udruţenja
racionalističkih novinara!). Ali - nisi mislio da si siguran, zar ne? Ti si kao odbacio predlog?”
“Smrtno siguran”, reče on i ponovo udari kamilu.
Zgroţen njegovom brutalnošću i beoćanskom banalnošću 5, skočih nazad i nastavih hodanje sam,
meditirajući.
On je bio siguran, mišljah. A Perdurabo je siguran da će istrajati do Kraja, da će njegov khu biti moćan
khu za sva vremena, i da je on zaista razgovarao sa svojim Svetim Anđelom Čuvarem i video Boga, licem u
lice6. A Čarls Vots je siguran da je Perdurabo jedan magarac i on negira njegovo mišljenje o Hasanu bin
Brahimu, osim ako nije postavio pitanje Hekelu i dobio za to firman ili ukaze 7. A Alister Krouli je siguran da
niko ne moţe da napravi razliku između Perduraba i Hasana i Čarlsa Votsa, ako kaţe:
Na zavesi ţivota
napisana je ova jedna jedina sigurnost - da je ništa jedino sigurno.8
Šta je test za to? Da li je to obično ljudsko iskustvo? U tom slučaju je sigurno da se sunce okreće oko
zemlje, da ne postoje takve stvari kao što su molekuli, i da postoje takve stvari kao što su duhovi.
Da li je to obično iskustvo upućenih i sposobnih pojedinaca među ljudima?

5 Beotija je bila oblast u staroj Grčkoj čiji narod je bio poznat po gluposti.
6 Perdurabo (latinski: “Istrajaću do kraja”) bio je moto koji je Krouli preuzeo prilikom svoje inicijacije u Neofita u Zlatnoj
Zori, 1898. Khu na egipatskom znači jedan od besmrtnih delova individue, u prevodu “svetleći”, “čist”, ili “sjaj”,
simbolizovan plamenom vatre, a obično u modernoj transliteraciji dat kao akh. Znanje i razgovor Svetog Anđela Čuvara i
vizija Boga licem u lice odnose se na stepenove inicijacije u A.‟.A.‟..
7 Čarls Vots je bio vođa Udruţenja racionalističkih novinara i izdavač Kroulijeve Zvezde i podvezice (1903.) i Bogožderača

(1903.). Oba izraza, ruski firman i staropersijski ukaze znače “ukaz” ili “dekret”.
8 Krouli: Vrt Janusa, Ekvinoks I (2), 1909., str. 99, gde piše: “Na zavesi duše/napisana je ova jedna jedina sigurnost, da

ništa jedino je sigurno!”

6 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Ljudi koji su projektovali i izgradili Luksor i Anuradapuru svedočili su o vidljivim i opipljivim

bogovima.9 Lombrozo je prihvatio Eusapiju Paladino, A.R. Veles veruje u duhove, Njutn je smatrao da je
Euklid dokazao postojanje Boga, a Kelvin se zarad iste potvrde oslanjao na biologiju. 10
Još gore, Njumen je “oboţavao idole i parče hleba”, 11 a ja (koji teško da mogu dopustiti da je bilo ko
drugi upućeniji i sposobniji od mene) verujem u veliko bratstvo i u određeno nasleđe koje ima čovek u
svetom kraljevstvu. Verujem u svetog duha, u svetu katoličku crkvu (ali ne i u Hrišćanstvo), u zajednicu
svetaca; u vaskrs tela i u ţivot večni. 12 Amen!
Ovo ubeđenje ne moţe biti uzdrmano, jer ono je utemeljeno na istoj onoj steni na kojoj i Hasanovo
ubeđenje o suncu. To je moje iskustvo. Kao i svako drugo iskustvo, ono dolazi kroz čula; ali ono se skladišti
u nekakvoj nepoznatoj tvrđavi unutar pet izloţenih kula čula, u nekakvoj tajnoj pećini srca i mozga, koje čak
ni Ernst Hekel nije uspeo secirati.
Kao što kaţe “sa truljenjem tvog uma (premda mi nije jasno kako više uopšte moţe truliti) i ti ćeš
izgubiti to svoje uverenje o vlastitoj besmrtnosti.”
“Da, i izgubiću sunce i vrelinu što potiče od sunca.”
“Ali tvoj Sveti Anđeo Čuvar je samo fantom tvog obolelog mozga.”
“Ali u tom istom mozgu je i sunce.”
“Ali drugi ljudi svedoče o postojanju sunca.”
“Ali drugi ljudi svedoče o postojanju Anđela.”
“Ali većina ljudi prihvata postojanje sunca a pobija postojanje Anđela.”
“Ja nisam demokrata. Svi oni ljudi koje uvaţavam svedoče o postojanju Anđela, a za sunce ne daju ni
pet para.”
“Ali ja mogu pokazati sunce bilo kom čoveku koji ga nije nikad video, i on će svoju osvedočenost
priloţiti istini.”
“Umesto „sunce‟ čitaj „Anđeo‟ i dobićeš tačno moju poziciju.”
“Pokaţi mi ga onda! Ovog trenutka!”
“Malo strpljenja; to za sobom povlači izvesne teškoće, čak i nešto malo truda.”
“Ah! Imam te najzad u šaci. Ja sunce mogu pokazati bilo kom čoveku u bilo kom trenutku!”
“Ali ne ako je on u Engleskoj, ako je noć i ako čovek ima kataraktu.”
“Trebalo bi ga izvući iz Engleske, sačekati jutro i izvršiti operaciju.”
“Tačno tako; pobrinuću se za tvoju moralnu klimu, zamoliću te da imaš strpljenja sat ili dva, dok ne
dođe zora, i odstraniću ljuspice sa tvojih očiju.”

9 Luksor, zajedno sa Karnakom, predstavlja deo drevne Tebe u Egiptu. Anuradapura je drevno središte singaleskih
kraljeva Cejlona u Šri Lanci.
10 Čezare Lombrozo (1836-1909) bio je italijanski kriminolog i psihopatolog, koji je bio ubeđen u verodostojnost

italijanskog medijuma Euzapije Paladino (1854-1918). Nad njom su takođe vršena ispitivanja od strane Britanskog
društva za psihička istraţivanja, 1908. godine, od istraţivača Hervorda Karingtona i Ivrarda Fildinga (oba su bili
Kroulijevi prijatelji kasnijih godina), koji su takođe našli da je medijum. Alfred Rasel Veles (1823-1913) bio je britanski
naturalista koji je razvio teoriju o prirodnoj selekciji nezavisno od Čarlsa Darvina. Teološki i okultni radovi engleskog
matematičara i fizičara ser Isaka Njutna (1642-1727) nepošteno su zaobiđeni kao nešto nenormalno. Grčki matematičar
Euklid (c. 330-260 p.n.e.) prvi je sistematizovao elemente geometrije. Baron Kelvin (Vilijam Tomson) (1824-1907) bio je
škotski matematičar i fizičar.
11 Dţon Henri Kardinal Njuman (1801-1890), engleski rimokatolički sveštenik i autor dela Apologia pro vita sua (1864).
12 Pod svetom katoličkom crkvom Krouli ovde podrazumeva E.G.C. (Ecclesia Gnostica Catolica - gnostička katolička

crkva), koja nasleđuje učenje gnostika, za koje se veruje da potiče iz vremena mnogo pre pojave Hrista. Izraz „katolička‟
se prevodi kao „univerzalna‟. Izvorno gnostičko učenje se bitno razlikuje od hrišćanskog i ne treba ga poistovećivati sa
hrišćanskim gnosticizmom (prim. prev.).

7 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

“Tja! Ne mogu više da trošim vreme raspravljajući se sa budalom.”

“Nisam se usprotivio - bar dosad - bilo čemu što si rekao. Što bih sada počinjao?”
“Ma daj, ova unutrašnja sigurnost istine; ova vera u verodostojnost suštastvenih odnosa; ovo znanje što
počiva iza i izvan dokaza; ovo razumevanje što tamu čini svetlom, ova mudrost što upravlja voljom; nisu li
sve to deca jednog jedinstvenog i neopisivog sjaja, jedno sebstvo izvan svekolikog sopstva?
I dođe mi tada jedan glas, govoreći:
“Ova unutrašnja sigurnost jeste kamila koja ide deset dana pustinjom, noseći vodu u svojoj utrobi, isto
kao što i ti ideš deset puta po sedam godina kroz pustinju svog ţivota, gde ne nalaziš vodu čiste istine. A ova
kamila u sebi ima dovoljno vode uzete sa izvora, pa opet, na kraju svog puta, ako bude ţedna, ona će piti sa
dubine od svoje volje, sa neiscrpnih vrela, i odmoriti se pod senkama večno zelenih palmi.”
“Uzdigni se zato, i nastavi svojim putem, jer tvoja voda je nepresušna, i od te vode ti ćeš mnogim
ljudima koji oţedne davati da piju.”

Prevod: Viktor Radun Adamanteus

8 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Victor Adamanteus Viator

Telemitski redovi – svrha i značenje

U ovom eseju ću pokušati da objasnim svrhu postojanja telemitskih redova i njihovo značenje za
pripadnike samih redova.
Prvo, šta su telemitski redovi i zašto oni postoje kao takvi?
Telemitski redovi se ubrajaju u tzv. okultne redove. Oni predstavljaju manje ili više organizovanu
asocijaciju slobodnih muškaraca i ţena u cilju potpomaganja njihovog vlastitog spiritualnog (okultnog)
razvoja, kao i radi postizanja cilja koji je opšti, zajednički formulisan, zbog koga je takva asocijacija i
formirana. Taj cilj je obično uslovljen specifičnostima vezanim za konkretnu filosofiju osnivača reda, mada je
on često skriven i nedokučiv kako drugim ljudima, tako i samim članovima reda.
Svaki red, budući da predstavlja specifičnu zajednicu, teţi ekspanziji. To konkretno znači da on vodi
svojevrsnu politiku, koja predstavlja politiku reda, koja se svodi na širenje ideja na kojima počiva i
okupljanje što većeg broja ljudi, u skladu sa određenim ustanovljenim kriterijumima. No, okultni, tj.
spiritualni redovi (što nije istovetno, ali ovde je, radi pojednostavljenja, uzeto kao pretpostavka) nisu
populistički, politički rečeno - nisu demokratski, već pre aristokratski, elitistički.
Elitizam je, pak, oduvek bio odlika spiritualnih redova, kako na Istoku tako i na Zapadu. Pitagorino
bratstvo, kao jedno od najstarijih poznatih okultnih redova na Zapadu, imalo je svoje utvrđenu proceduru
principa i kriterijuma prijema u članstvo.
Elitizam je prirodno obeleţje okultnog reda, jer da bi on mogao da dalje prenosi duhovnu spoznaju,
gnozu, mora okupljati najsposobnije pojedince, kadre da se podvrgnu strogim pravilima ponašanja i
određenom sistemu duhovnih (i fizičkih) praksi. Stoga je odabir pojedinaca za prijem u red najvaţnija stavka
politike reda. Nekada su kriterijumi za ulazak bili veoma rigorozni, čak i opasni po ţivot. Primeri su brojni,
najilustrativniji su slučajevi opisani anegdotski u zen i sufi pričama, gde se kandidat pre pristupanja redu
stavljao na razna iskušenja (otuda izraz – iskušenik), pa čak ga je i sam majstor reda psihički i fizički
zlostavljao. Oni najistrajniji, koji bi pokazali najveću volju da pristupe, nagrađivani su gostoprimstvom u
redu. Običan svet je uvek gledao s podozrenjem ili moţda i sa zavišću na pripadnike redova, znajući da tu
ne moţe svako da uđe, a s druge strane znajući da redovi čuvaju velike istine koje nisu svima dostupne.
Usled toga je vremenom nastalo razgraničenje između članova reda, kao povlašćenih pojedinaca, i ostalih,
pripadnika mase, koje je preraslo u razdor i međusobni rat.
Telemitski redovi se u osnovi ne razlikuju od ostalih, netelemitskih, ali okultnih redova. Njihova
osnovna specifičnost zasniva se na filosofiji Teleme, koju svi oni uzimaju kao temelj svog učenja i aktivnosti.
Filosofija Teleme, čiji je osnivač Alister Krouli, čovek smatran najvećim magom XX veka, obnavljačem
zapadne duhovne tradicije i velikim sintetičarem raznovrsnih spiritualnih teorija i praksi Zapada i Istoka, je
učenje koje ustoličuje osnovni cilj svakog slobodnog muškarca i ţene kao traganje za svojom istinskom
Voljom, što u stvari znači traganje za najistinskijim izrazom sopstvenog bića, u cilju njegovog potpunog
ostvarenja. Glavni preduslov za ostvarenje istinske Volje jeste potpuna sloboda izraţavanja svakog
pojedinca, kako bi se kroz ispunjenje vlastitih potencijala došlo do onog što nazivamo istinskom Voljom.
Pošto smo u kratkim crtama objasnili fundamentalnu potku postojanja telemitskih redova, sada da
vidimo kakva je svrha okupljanja u redu.

9 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Svrha okupljanja muškaraca i ţena u redu je u najmanju ruku dvostruka, odnosno ima dva aspekta.
Prvi aspekt je opstajanje reda, tj. nastavljanje njegovog kontinuiteta, a drugi širenje i razvijanje njegovih ideja
i filosofije među članstvom i njihovo dalje raznošenje među ostalim, „običnim' ljudima.
Svrha ulaţenja pojedinca u red takođe ima više aspekata. Dva najvaţnija aspekta su: prvi, pojedinac
pristupa redu da bi kroz njegove institucije i forme aktivnosti, kao i u zajednici sa drugim članovima mogao
jasnije da izrazi svoju duhovnu i socijalnu teţnju, i drugi, da bi mogao da iskoristi prednosti koje red nudi i
koje omogućavaju njegov brţi spiritualni napredak (odgovarajući prostor za rad, sistem spiritualnog
treninga, kontakti sa drugim spiritualnim osobama, itd.). Ovde treba uzeti u obzir međusobne razlike u
karakteru, temperamentu i ličnosti kandidata, tako da su ovi aspekti u različitoj meri prisutni kod različitih
pojedinaca.
Došli smo, u stvari, do tačke gde se okultni redovi, a naročito telemitski redovi, razlikuju od religioznih
organizacija i sekti. Ukratko, to je razlika između elitističke politike prvih u odnosu na populističku politiku
drugih. Drugim rečima, razlog pristupanja pojedinaca u telemitski red svakako je daleko kompleksniji od
obične potrebe za druţenjem i nalaţenjem istomišljenika, drugim rečima od socijalne funkcije reda, što je
karakterističnije za sekte. Štaviše, međusobno druţenje članova u telemitskim redovima zavisi od toga
koliko je to druţenje u skladu sa nečijom individualnom istinskom Voljom, kao i od konkretnih potreba i
zadataka koji se nameću u radu (sastanci, konvencije, grupne prakse, i drugi oblici zajedničkog rada). Moglo
bi se reći da je u telemitskim redovima sve (ili gotovo sve, u idealnom slučaju) podređeno individualnoj
istinskoj Volji. Ako neko izrazi Volju da se ne viđa sa ostalim članovima, pa čak i da njegovo ime i članstvo
drugima bude skriveno, takva mogućnost postoji. Redovi imaju svoju konkretno definisanu misiju i svrhu,
koja je paţljivo opisana u dokumentima reda (statut, proglas, manifest i dr.) i dostupna je svakom članu na
uvid. Ako pojedinac uvidi da moţe bolje napredovati u okviru nekog reda, da moţe iskoristiti neke
mogućnosti koje mu takav red nudi, a do kojih ne moţe doći uobičajenim putem, onda on moţe slobodno
odlučiti o svom pristupanju. Praksa pristupanja telemitskim redovima je najčešće ovakva: interesent dolazi u
kontakt sa nekim dokumentom reda, kojim se red obznanjuje javnosti. To moţe biti manifest reda, proglas o
redu ili pak oglas o postojanju reda, objavljen na internet mreţi, ili u nekom od polujavnih časopisa reda koji
se mogu naći. Takođe, on moţe doći u direktan kontakt sa nekim od članova reda, na bezbroj načina, bilo
preko poznanstva sa osobom koja poznaje člana, bilo „slučajnim‟ susretom, ili nekim drugim čudnim
spletom okolnosti, koji samo lična karma i volja pojedinca mogu zajednički prirediti.
Sam ulazak u red je često dugačka i komplikovana drama, sa vrlo neizvesnim završetkom. Zato
interesentima treba dosta strpljenja i snaţne volje. Naravno, postoje slučajevi kada je pojedinac priman bez
ikakve prethodne uvertire, bez zamornog zapleta, samo sa neophodnim formalnostima tipa razgovora i
popunjavanja pristupnih dokumenata. Politika redova po pitanju prijema uveliko se razlikuje. Tu ne postoji
opšte pravilo, negde se vodi računa o najsitnijim karakteristikama kandidata a negde su formalnosti
uvođenje svedene na minimum. No, ishod svuda ostaje neizvestan. Da li će osoba biti najtoplije prihvaćena u
zagrljaj, ili će biti prepuštena zaboravu, zavisi od mnogih pojedinosti. Konačna odluka zavisi kako od samog
kandidata, tako od poglavara reda i onih neposredno zaduţenih da ga upoznaju.
No, kada se sve formalnosti obave i završe gozbom, stvari idu drugačijim tokom. Kandidat, koji je
dotad red poznavao samo spolja, sada ulazi. Od autsajdera, postaje insajder. On postaje deo reda, njegova
vitalna snaga. Od njegovog ponašanja i rada uopšte zavisi i red, i obrnuto. Imidţ članova i imidţ pojedinca
neodvojivi su. Ako je red na lošem glasu, ništa bolje neće proći ni njegov propagator. I obrnuto.
Sada, kada je unutra, član postaje ravnopravan sa ostalima. Barem po pripadnosti, budući da u samim
redovima postoji hijerarhijska struktura, po stepenovima ili rangovima. Sada on moţe da usklađuje prirodu
svog ponašanja sa prirodom ponašanja reda. On moţe da sebe usmeri u onom pravcu koji njemu najbolje
odgovara, uvek imajući u vidu krajnji smisao njegovog članstva, a to je ispunjenje i konačno ostvarenje svoje
istinske Volje. Stoga, on ne mora da komunicira sa svim članovima, već samo sa onima koji mu odgovaraju

10 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

po sličnosti sopstvenog izraţavanja. Mada je uputno i korisno upoznati se sa, ako ne svim, onda većinom
članova reda, da bi onda napravio selekciju, u nekim redovima je to nemoguće zbog same njihove prirode
(tajnost članova). Bilo kako bilo, pretpostavka je da se pre samog ulaska kandidat već upoznao sa pravilima i
principima reda. Tako je njemu već pre ulaska jasno šta moţe očekivati od reda, kao i šta se od njega očekuje
od reda. No, to je već druga epizoda priče, i o njoj ćemo na drugom mestu.

11 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Adrian Adamanteus Victor

Za ljubav oslobođenih zvezda

Svaki muškarac i svaka žena je zvezda.

Radujte se, Deco Istine! Jer objavljena je najveća istina!

U vrtu ruţa igraju se, slobodna ţena i slobodan muškarac.
Mi smo zvezde.
Mi imamo svoj put, svoje kretanje. O, pustite da se iz jezgra našeg bića oslobodi pesma istinske Volje!
Pustite da nas ta pesma povede, da se iz te simfonije zbliţimo, da volimo, da ispijamo jedni druge. Naša
tela su pehari, iz njih se presipa bujno vino ţivotnosti, strasti za stapanjem.
Kako i moţemo drugačije da ljubimo jedni druge? Kako moţemo da se divimo boţanstvenoj igri naših
izukrštanih tela?
Koliko je razlike u našim telima, koliko razlike u našim pokretima?
Pa ipak, mi putujemo zajedno. Zagrljeni, isprepletanih udova.
Mi. Muškarci i Ţene.
Mi smo jedno. Mi smo znak, mesto gde počinje i završava se krug.
Mesto gde večnost diše.
Da, mi smo zvezde.
Mi smo putnici, na brodu zvanom vreme. Dovoljno dugo se poznajemo. Ali, da li se istinski znamo?
Da li smemo da priđemo jedni drugima, i kaţemo: Da, ja te znam. Ti si ja. Ja sam ti.
Koliko dugo smo varali jedni druge, bojali se, kinjili jedni druge. Da li smo se i voleli? Gde je strah,
nema ljubavi. Gde su okovi, nema iskustva.
Kako se moţemo poznavati, ako gledamo jedni u drugima suparnika?
Za ljubav, za ljubav ostrašćene Ţene i oplemenjenog Muškarca, za ljubav iz slobode, iz izvorišta! U nju
uđimo, njoj se predajmo!
Zavrtimo se u igru blaţenstva i ekstatičan ples, pustimo glas, čist i mekan od opoja i snage!
Zakoračimo u nova prostranstva, osvojimo nove predele. Udahnimo slobodu igre, pronađimo ponovo
seksualnost, strast, raspirimo plamen potonulih instikata. Posvetimo ţrtve koje smo davali u ime nepoznatih
i nespoznatih ideala. Učinimo čudo preobraţaja!
Izlijmo zlato čiste ljubavi iz naših okamenjenih kapija što čekaju ključara! Ne čekajmo! Trenutak ne
spava.
Budimo ono što istinski jesmo! Prigrlimo dete u nama, i ukazaće nam se ona, ljubav sveta, ljubav
stvarna, ljubav davanja, ljubav stvaralačka, ljubav nevina i ljubav neobuzdana!
O, da. Mi smo zaista zvezde!

12 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Aleister Crowley

Liber OZ
Liber LXXVII

"Zakon snaţnih: ovo je naš zakon i radost sveta." (AL II, 21).
"Čini što ti je volja neka bude sav zakon." (AL, I, 40).
"ti nemaš prava osim da činiš svoju volju. Čini to i niko ti neće reći ne." (AL, I, 42-43).
"Svaki muškarac i svaka ţena je zvezda." (AL, I, 3).

Ne bog, već Čovek.

1. Čovek ima prava da ţivi po svom vlastitom zakonu -

da ţivi na način kako mu je po volji;
da radi po svojoj volji;
da se igra po svojoj volji;
da se odmara po svojoj volji;
da umre kada i kako ga je volja.

2. Čovek ima prava da jede šta mu je volja;

da pije šta mu je volja;
da stanuje gde mu je volja;
da se kreće po površini zemlje po svojoj volji.

3. Čovek ima prava da misli šta mu je volja;

da govori šta mu je volja;
da piše šta mu je volja;
da crta, slika, rezbari, gravira, modeluje, gradi po svojoj volji;
da se oblači po svojoj volji.

4. Čovek ima prava da voli po svojoj volji; -

"predajte se svom izobilju i volji ljubavi kako vam je volja,
kada, gde i s kim vam je volja." - AL, I, 51.

5. Čovek ima prava da ubije one koji mu ugroze ova prava.

13 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

LIBER OZ - KOMENTAR BRATA ADAMANTEUSA

Čini što ti je volja neka bude sav zakon.

Liber OZ je jedan od fundamentalnih spisa Teleme. U njemu je zakon Teleme opisan saţeto, jasno,
precizno i nedvosmisleno. Liber OZ je etički kodeks Telemita.
On je siţe Telemitske etike. Pa ipak, Liber OZ moţe biti pogrešno shvaćen, naročito u svojoj petoj tački,
gde stoji: "Čovek ima prava da ubije one koji mu ugroze ova prava."

1. Treba imati u vidu da se Liber OZ naslanja

na AL (Knjigu Zakona). Kao takav, on mora biti
proučen paralelno sa AL-om.
2. Liber OZ govori o pravima Čoveka. Svako
ima pravo da čini svoju volju. To je osnovno pravo
svakog Čoveka. Ono je toliko suštinsko da su sva
druga prava samo izvedena od njega.
3. Osnovna maksima na kojoj počiva Liber
OZ, koja je ujedno jedna od temeljnih načela
Teleme, jeste: Ne Bog već Čovek. Šta ovo znači?
Ova izričita negacija Boga ipak ne podrazumeva
odricanje Boga i Boţanskog. Naprotiv, Telema
svuda poziva na boţanski opoj, ekstazu, ples, igru.
Stoga, ovo svakako treba razumeti u gnostičkom
smislu. Čovek već jeste Bog, a jedino što ih
razdvaja jeste veo (odnosno, velovi) Maje. Stoga je
svako traganje za Bogom suštinski traganje za
sopstvenim Istinskim Ja, što je Sopstvo. Sveti
Anđeo Čuvar je samo vodič na tom dugom i
napornom putu samo-poniranja.
U stihu 23, u II delu AL-a, stoji izričito: "Ja
sam sam: nema Boga tamo gde sam ja." Krouli
komentariše taj stih na sledeći način: "Ateizam
Boga. 'Alah je ateista! On nema svog Alaha.' (Bagh- Alister Krouli, logos eona i rodonačelnik Teleme
i-Muattar). Priznati Boga znači poštovati njegov
poloţaj, i stoga ne biti Bog. Prokletstvo dualnosti." divljaštva. Govorim o ideji Boga onako kako je
I dalje: "Ovo se odnosi na spiritualno iskustvo opšte shvaćena: Bog koji je 'nešto što nije od nas,
identiteta. Kada neko ostvari svoju istinu, nema što teţi pravičnosti', kao što je Metju Arnold
mesta za bilo koju drugu koncepciju. To takođe viktorijanski izrekao svoju definiciju. Bradato
znači da ideja Boga mora otići, zajedno sa ostalim ćeretalo! Zbog čega ovo okorelo ubeđenje da je
relikvijama straha rođenim iz neznanja, u tamnicu sopstvo nepravično?"

14 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

U komentaru na stih I, 4 AL-a, Krouli je još eksplicitniji: "Svaki muškarac i svaka ţena nisu samo deo
Boga već sam Vrhovni Gospod. 'Centar je svuda a obod nigde.' Stara definicija Boga dobija novo značenje za
nas. Svako od nas je jedan Bog. Ovo moţe biti shvaćeno jedino od strane inicijata; da bi se to pravilno
razumelo moraju se postići određena visoka stanja svesti….Svaki čovek instinktivno oseća da je centar
kosmosa, ali filosofi su se sprdali sa tom njegovom pretpostavkom….Svako jednostavno elementarno
sopstvo je apsolutno. Sam Bog. Da, u ovoj Knjizi Istina je skoro neizdrţljivo veličanstvena, jer čovek je
predugo skrivao sebe od svoje sopstvene slave: on se boji bezdana, bezvremenog Apsoluta. Ali Istina će ga
osloboditi!"
Ideja o nepostojanju Boga, kao jednog, specifičnog Bi}a, entiteta koji egzistira nezavisno od Čoveka,
implicitno je prisutna ovde. Ona nije nova. Nalazimo je čak u pradavnim vremenima početaka ljudskog
traganja za poreklom i izvorištem ovog univerzuma, najpre u filosofiji Sankje, koja predstavlja jednu od šest
skolastičkih sistema filosofije Hinduizma (daršana), veruje se čak najstariju od svih.
Prema ovoj školi, negira se postojanje intelektualnog stvaraoca univerzuma (Išvara), i smatra se da se
univerzum razvija spontano, po zakonu sadejstva. Osnivač joge, Mahariši Patanđali, pripadao je školi
Sankje. Slična je i ideja Tao-a u kineskoj mističkoj tradiciji, koji predstavlja neprevodivu kinesku reč. Ova reč
obuhvata i Boga, Stvaraoca, ali i materijalni, stvoreni svet, no istovremeno podrazumeva i princip kretanja
svekolikog univerzuma, stvorenog i nestvorenog. On označava ujedno i Uzrok i Posledicu, kao i vezu
između njih. Tao bi se u tom smislu mogao prevesti kao Vrhovni Princip.
Protagora, sofist, jedan od najznačajnijih filosofa antičke Grčke, poznat je po svojoj sentenci: "Čovek je
merilo svih stvari." Vivekananda, pionir u širenju joge i filosofije hinduizma na Zapadu, najbolji i
najpopularniji učenik Ramakrišne, otvoreno je zastupao ideju da je Čovek ono što je cilj, centar i ishodište
svih čovekovih teţnji. On je govorio: "Nikada ne zaboravite slavu ljudskog bića! Mi smo najveći Bog koji je
ikada postojao ili će postojati. Isusi i Bude su tek talasi beskrajnog okeana koji sam ja."
Čak i u Hrišćanstvu, čija doktrina je potpuno na drugom kraju od gnostičke, zagovarajući ideju da je
Bog zaseban entitet, Bog tvorac, čak i tu nalazimo primere teze o boţanskoj prirodi Čoveka. Tako, Majster
Ekhart, jedan od najvećih hrišćanskih mistika, kaţe: "Bog je sve stvari stvorio kroz mene, dok ja stojim u
bezdanu dubina Boţjih."
U tom svetlu, ova maksima Teleme: Ne Bog, već Čovek, izgleda sasvim razumljivo.
4. U vezi sa osnovnim pravom, koje se odnosi na činjenje svoje istinske volje, treba razumeti petu
tačku, koja govori o pravu ubijanja. Pravo da ubije Čovek ima samo u slučaju da mu neko ugrozi
njegovo/njeno pravo da čini svoju volju. To nikako nije obaveza. Ovo pravo je namerno navedeno na kraju.
Stoga, Liber OZ ne nagoni na ubijanje. Etika Teleme prihvata principe ţivota, jer ona je, ne zaboravimo,
nadasve filosofija koja slavi ţivot, radost, ljubav, slobodu! Pravilo ahimsa (ne ubijanje) ovim nije narušeno,
ono je samo korigovano, u skladu sa realnošću ţivota. U vreme kada je načelo ahimsa ustanovljeno, arsenal
oruţja koje je čovek imao na raspolaganju svodio se na kamenje, toljage, kao i razne tipove kopalja, strela i
drugog "nevatrenog" oruţja. S druge strane, viteštvo u borbi bilo je nešto čime su se borci mogli pohvaliti. A
danas, kada svetom vlada kriminal, kada svaki prosečan stanovnik američkih gradova u stanu, potpuno
legalno, drţi barem dva pištolja i pune fioke municije, kada su i reklame prepune nasilja, a filmovi veličaju
heroje koji ubijaju na desetine svojih neprijatelja u minutu, kada je nemoral pitanje opstanka a čast i viteštvo
samo bledo sećanje, kako danas sprovoditi ahimsu? Kako se drţati Hristove izreke, ako nam neko opali
šljagu, da mu okrenemo i drugi obraz?
Svako ko bi tako postupio ispao bi obična budala. Dragi moji, etika je promenljiva kategorija. Etika
Teleme je samo u skladu sa tempom našeg doba.
Otuda, Liber OZ postavlja pravo na ubijanje samo kao jedno od prava, koje čovek moţe da iskoristi, ali
ne mora, i to samo ako je volja čovekova ugroţena. Ovaj uslov je jasno dat u spisu. To pravo je, kao i sva
druga prava, izvedeno iz prava činjenja istinske volje. Stoga, u skladu s voljom!

15 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

U vezi sa ovim, posebno treba razmotriti pravna akta koja predstavljaju kodifikaciju ljudskih prava na
međunarodnom nivou, posebno njihov istorijski razvoj.
Prvi dokument koji je pravno utemeljio prava Čoveka bio je Magna Carta Libertatum (Velika povelja o
slobodama), koju je 1215. obnarodovao engleski kralj Jovan bez Zemlje (John Lackland). Dalji pokušaji
kodifikacije prava Čoveka predstavljaju razvoj u pravcu davanja sve većih sloboda Čoveku kao pojedincu.
Istorijski, značajni dokumenti u tom smislu su: Habeas Corpus Amendment Act, donet 1679. u Engleskoj,
The Bill of Rights, donet 1689. takođe u Engleskoj, Deklaracija o nezavisnosti (The Declaration of Independence)
SAD, usvojena na Kongresu 4. jula 1776., Deklaracija prava čoveka i građanina (Declaration des Droits de l'Homme
et du Citoyen), konstituisana u Nacionalnoj Skupštini 1789. godine, posle velike Francuske Revolucije.
Vrhunac pravne misli o uređivanju prava Čoveka predstavlja Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
(Universal Declaration of Human Rights), usvojena i proklamovana Rezolucijom Generalne skupštine
Ujedinjenih Nacija 217 A (III) od 10. decembra 1948. U Deklaraciji je dat prvi detaljan popis prava Čoveka,
koja su ovde nazvana 'Ljudska prava'.
Na teritoriji zemalja Evropske Unije doneta je Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
(Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms), usvojena 4. novembra 1950. god. u
Rimu, koja je dalje razradila i usavršila principe date u Deklaraciji UN.
(nastaviće se)

16 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Tau Apiryon

SER RIČARD PEJN NAJT

(1751-1824 e.v.)

Ser Ričard Pejn Najt, engleski antikvar, filolog, numizmatičar, slobodan mislilac i filosof, ekspert za starogrčku
književnost, član Radikalne partije engleskog parlamenta i Društva ljubiotelja umetnosti, prijatelj lorda Bajrona,
patron umetnosti i učenjaštva, obožavalac prirode.

Najt (sir Richard Payne Knight) je rođen u Vorsmli Grandţu, u oblasti Heriford (Engleska), kao dete
pastora Tomasa Najta i njegove sluškinje, Ursule Neš. On je kasnije nasledio bogatstvo svog dede, imućnog
vlasnika topionice gvoţđa. Kao dete bio je bolešljiv, a obrazovanje je stekao uglavnom preko svojih tutora,
ali i samostalno. Njegovo bogatstvo omogućilo mu je da mnogo putuje širom sveta, posebno u Italiju, i da
postane strastveni istraţivač drevne umetnosti. 1780. godine bio je izabran u parlament, a 1781. u Društvo
ljubitelja umetnosti. Ovo društvo, iako je osnovano kao klub za okupljanje rafiniranih putnika (osnovao ga je
ser Frensis Dešvud 1732. godine), razvilo se u vodeću amatersku arheološku organizaciju, i finansiralo je

17 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

veliki broj arheoloških ekspedicija. Upravo pod pokroviteljstvom Društva ljubitelja umetnosti, 1786. godine
je publikovano Najtovo delo Rasprava o obožavanju Prijapa (Discourse on the Worship of Priapus).
Ova knjiga, takođe izdata pod nazivom Dva eseja o obožavanju Prijapa (Two Essays on the Worship of
Priapus), uvrštena je u odeljak 1 liste za čitanje A A . Pod “oboţavanjem Prijapa” Najt nije podrazumevao
specifičan kult grčkog boga, razmatran ranije, već oboţavanje falusa u opštem smislu, uključujući i kultove
plodnosti. Knjiga demonstrira, naučno i stručno, široku i značajnu ulogu koju je oboţavanje falusa igralo u
mnogim i različitim delovima drevnog sveta, kako na Istoku tako i na Zapadu, izraţeno simboličkim
jezikom drevne mitologije i umetnosti.
Metafizički sistem izloţen u knjizi jeste sistem emanacija. Vrhovni Bog je kvintesencijalan, princip
Muško-Ţensko, koji otelotvoruje principe stvaranja, uništavanja i obnavljanja. Proces emanacije odvija se
kroz deljenje ovog “Intelektualnog Bića” ili “Vatre” u dva principa: aktivni i pasivni, muško i ţensko,
stvaralački i uništavajući, tj. boţansko suštastvo ili ţivotnu silu i univerzalnu supstancu. Sva ţiva bića su
rezultat oţivljavanja univerzalne supstance delovanjem boţanskog suštastva. U tom smislu, seksualni odnos
bi se mogao shvatiti kao sveti odraz boţanske misterije emanacije. Najt je pisao da je takvo stanovište,
uistinu, bilo ono koje je izraţeno u seksualnim slikama i simbolici naših predaka – čiji elementi su preţiveli i
koji se još uvek mogu videti čak i u svetoj umetnosti i arhitekturi modernog doba.
Među drugim delima Najta izdvajaju se: Analitički esej o grčkom alfabetu (Analytical Essay on the Greek
Alphabet, 1791. god.), Analitičko istraživanje o principima ukusa (Analytical Inquiry into the Principles of
Taste,1805), Istraživanje simboličkog jezika drevne umetnosti i mitologije (Inquiry into the Symbolical Language of
Ancient Art and Mythology, 1818), dve didaktičke poeme: Pejzaž (The Landscape, 1794) i Razvoj građanskog
društva (The Progress of Civil Society, 1796), kao i Alfred, romansa u rimi (Alfred, a Romance in Rhyme, 1823).
Najtova velika zbirka starih novčića, medaljona, kamenih rezbarija i bronzanih figura danas se nalazi u
Britanskom muzeju, čiji je on bio upravnik.

Referentna dela:

Allibone, S. Austin: Allibone’s Dictionary of English Literature and British and American Authors, J. B.
Lippincott & Co., Philadelphia, 1871.
Clarke, Michael and Nichlas Penny, eds.: The Arrogant Connoiseur: Richard Payne Knight, Manchester
University Press, Manchester, 1982.
Godwin, Joscelyn: The Theosophical Enlightenment, SUNY Press, Albany, 1994.
Knight, Richard Payne: A Discourse on the Worship of Priapus (1786) u: Sexual Symbolism, a History of
Phallic Worship, sa uvodom Ešlija Montagjua (Ashley Montagu), Julian Press, NY 1957.

(izvorno publikovano u Red Flame No. 2 – Mystery of Mystery: A Primer of Thelemic Ecclesiastical
Gnosticism, autori Tau Apiryon i Helena, Berkli, Kalifornija, SAD, 1995. e.v.).

prevod: Adamanteus.

18 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Victor Adamanteus Viator:

INVOCATIO SYGILLI CONIUNCTIONIS

1. INVOCATIO DEORUM

Magigričar je okrenut licem prema Boleskinu. Neka desnom rukom, formirajući šakom magičku
mudru, najpre otkuca bateriju:
3:2:1:1:1:2:3.
Neka zatim podigne ruku do visine čela. Neka desnom šakom, formiranom kao pre, napravi krug oko
svoje glave, kako je pokazano u Liber V, i kaţe: NUIT. Zatim, opet isto kao u Liber V, neka dodirne teme
glave, i kaţe: HADIT.
Zatim neka spusti ruku do svog falusa/kteis, dodirne ga/je i istovremeno kaţe: RA HOOR KHUIT.
Onda neka podigne ruku do temena i kaţe: HOOR PAAR KRAAT.
Zatim neka zastane na trenutak, usredsredivši se na tačke u telu koje je dodirnuo.
Posle ove kratke stanke, neka podigne ruku do temena glave, te dotakavši ga neka kaţe: MAAT.
Neka potom spusti ruku do visine levog uha, dotakne ga i istovremeno kaţe: TERION, a onda neka
nastavi ravno do desnog uha i kaţe: BABALON.
Zatim, neka nastavi tako do levog ramena, kaţe: AGAPE, a onda i do desnog, i kaţe: TELEMA.
Neka potom nastavi i dodirne prvo tačku u predelu Tifareta, rekavši: KHABS, a onda u predelu
kteis/falusa, rekavši: KHU.
Na posletku, neka ruke prekrsti na sredini grudi, u znaku Ozirisa, i neka kaţe: OPUS MAGNUM.
Neka se ponovo vrati u centar, licem okrenut B., i neka zastane na trenutak, boraveći u tišini i umom
obuhvativši sve napred izvedeno.

2. INITIATIO

Neka se magigričar savije u struku, formirajući luk Nuite, i neka kaţe: THE UNVEILING OF THE
COMPANY OF HEAVEN.
Zatim neka se uspravi i zauzme asanu Zvezda, izgovorivši: EVERY MAN AND EVERY WOMAN IS A
STAR.
Neka zauzme asanu Khabs i u tom poloţaju šapne: KHABS, THE OPENING OF THE STAR. Zatim
neka zauzme asanu Khu i uzvikne: KHU. THE RISING OF THE SERPENT.
Neka sada magigričar ustane, okrenut licem Boleskinu. Neka istupi ka obodu kruga i izvede znak
Ulazećeg, kriknuvši: ABRAHADABRA. Zatim, neka se vrati u centar kruga, odatle pođe ka obodu kruga,
nasuprot Boleskinu, tj. u pravcu AntiBoleskina, i neka se okrene licem ka Boleskinu. Tako neka izvede znak
Tišine, ujedno šapnuvši: IPSOS. Posle toga, neka se vrati ponovo u centar i nastavi do oboda.
Zatim, neka zapo~ne pozdrav Bogovima, kriknuv{i: MANIFESTATIO DEORUM. Neka zaple{e u
lunarnom smeru i neka do|e ka Severu, i tu pozdravi Nuit, zatim ka Jugu, pozdraviv{i Hadit, i dalje redom:
ka Istoku, pozdrav Hooru, ka Zapadu, pozdrav Maat, ka Severoistoku, pozdrav Terionu, ka Jugozapadu,
pozdrav Babalon, ka Severozapadu, pozdrav Aivazu i ka Jugoistoku, pozdrav Lamu. Neka se zatim vrati,
ple{u}i, u centar, okrenut B.

19 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

3. ASTRUM IN SERPENTE

Neka magigričar sada ponovo istupi napred, prema obodu, i zapleše u solarnom smeru, ka AB, neka tu
stane, okrenut ka AB. Neka kaţe: ASTRUM REVELANS, te neka iscrta zamišljeno Drvo Ţivota, redom, od
tačke okrenut ka AB (1), koja simbolizuje Jesod, preko centra kruga (4), koja simbolizuje Tifaret sve do tačke
ka B (7), koja simbolizuje Keter. U svakoj tački moţe po volji da prizove korespondentnu Inteligenciju i/ili
planetu ili po svom razumevanju. Time je iscrtan sigil Khabsa.
Zatim, neka tako okrenut, kaţe: SERPENS EVOLVITUR. Neka zatim ode ravno nadesno, ka
Severoistoku, zastane i kaţe: SULPHUR PHILOSOPHORUM. Potom neka se uputi u obrnutom smeru, ka
SW, zastane na jednakom rastojanju od B i kaţe: SAL PHILOSOPHORUM. Onda neka se vrati u tačku iz
koje je pošao, okrenut B, a odatle neka se uputi prema AB. Tu, okrenut licem prema AB, neka kaţe:
MERCURIUS. FILIUS PHILOSOPHORUM. (Posle pozdrava svakog principa magigričar daje odgovarajući
znak). Neka se posle toga vrati u centar, i dalje okrenut licem prema AB.
Neka se okrene sada licem prema B i neka kaţe: THE KHABS IS IN THE KHU, NOT THE KHU IN THE
KHABS.

4. INCARNATIO SYGILLI

Neka sada kaţe: INCARNATIO SYGILLI. Potom neka iscrta sigil Coniunctio u svom telu, vibrirajući
odgovarajuća slova formule Khabs.
Zatim, neka zauzme asanu Zvezda i neka se prepusti moći inkarniranog sigila, rekavši: MISTERIUM
CONIUNCTIONIS, odmah potom neka se uzdigne u slavi vlastitom Anđelu. Neka u egzaltaciji odrecituje ili
pročita odu svom Anđelu, ili izgovori reči kao potvrdu kontakta i jedinstva sa njim. Umesto toga, moţe
pročitati deo iz Liber XV, koji počinje rečima:
'Ti koji si Ja, izvan svega što ja jesam...'
Posle ove invokacije, neka zauzme asanu Khabs, licem okrenut ka B. Neka provede izvesno vreme u
jedinstvu sa svojim SAČ-om. Zatim, neka ustane i ode do linije kruga, u pravcu AB, licem okrenut ka AB. Tu
neka se spusti u asanu Khu, koncentrišući se na svoj Khu. Neka zatim kaţe: ASTRUM ARCANUM.

Sigil Coniunctio, simbol sjedinjenja Khabs i Khu. Sačinjen je ujedinjenjem dva sigila: Khabs i Khu, gde
je petlja Khabsa smeštena unutar trougla Khu. Više o tome u: Adamanteus Alahabes, Zvezda u Zmiji
(Astrum in Serpente), čiji će odlomci biti predstavljeni u ovom časopisu.

20 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

5. PEREGRINATIO

Sada neka magigričar ustane, dođe do centra a zatim do linije kruga, okrenut ka B, i neka tu kaţe: AD
LIBITA. Najpre neka izvede znak Ulazećeg i krikne: ABRAHADABRA!, a onda nek započne putovanje po
krugu Plesom Hanumana. Neka zapleše vođen impulsom svoje probuđene Volje, menjajući smer i kretnje
plesa, kako ga Volja nosi, oboţavajući misterije i Inteligencije Teleme.
Neka sada dođe do tačke 1, licem prema centru, te neka se odmori u svojoj omiljenoj asani.
Neka ustane, dođe u središte, iscrta ispred sebe Lamov simbol, sigil Coniunctio i pečat Zveri, jedan
unutar drugog. Zatim neka kaţe: MISTERIUM CONIUNCTIONIS.
Neka se okrene licem ka AB, dođe na liniju kruga, izvede znak Tišine i šapne: IPSOS.

6. INVOCATIO DEORUM

Neka magigričar ponovi isto što i u tački 1.

NAPOMENA: Ovaj ritual je namenjen za priziv misterija Teleme i Magigrike. Praktičar vrlo brzo dolazi u
kontakt sa strujom 88. Preporučuje se za svakodnevno praktikovanje. Moţe se raditi kao praksa za sebe ili
kao priprema za veći ritual, igritual, meditativnu ili neku drugu praksu. Sve dalje pojedinosti u vezi
izvođenja prakse daju se u direktnom kontaktu.
Uţivajte u Igri!

21 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

22 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

SMRT – POSLEDNJA SVETKOVINA

Povodom Veće svetkovine, koju Telemiti slave 1. decembra, dana kada je Majstor Terion (Alister Krouli)
napustio svoje fizičko telo i vratio se u zagrljaj Nuite, Astrum objavljuje prevod članka „The Greater Feast”,
štampanog u O.T.O. Newsletter-u vol. II No. 7 i 8, 1979. e.v., a kasnije objavljenog u domaćim časopisima
Thoth br. 9, decembar 1984. e.v. i Dionis br. 3, decembar 1992. e.v.

«Prvi znak kraja stigao je u vidu telegrama koji je Alister Krouli poslao Karlu Germeru, datiran
sredinom novembra:

«GERMER:
PERDURABO ROĐEN PRE 49 GODINA. TERION ŠALJE SVOJU NAJDUBLJU LJUBAV I NAJVIŠI
BLAGOSLOV TEBI I TELEMITIMA, UNIVERZUMU.»

50-ta godina je jubilarna, završetak zaveta da se istraje. Kroulijev veliki zadatak je došao do svog
propisanog kraja. Njegovo oslobođenje bilo je blizu.
Prvog decembra An XLIII e.n. Edvard Aleksander Krouli (Edward Alexander Crowley) je, govori se,
preminuo sa zadnjim rečima: «Zbunjen sam.» Preminuo je u svom stanu; sa njim su bili njegova poslednja
Skerletna ţena i njihovo dete.
Iz pisma Lejdi Haris (lady Harris), 8. decembra 1947. e.v.:
“Strašno teško je to podneti, jer ja sam bila tako voljena od njega. Srećom, tokom zadnjih par meseci
često sam bila kod njega, i kada sam primetila da je njegovo stanje postalo jadno, bila sam u mogućnosti da
mu obezbedim bolničarku koja će ga svakodnevno negovati, a i Votson je neprestano pazio na njega.
Onoga dana kada je umro otišla sam kod njega i proverila da li ima sve što mu treba, mada ne verujem
da me je prepoznao, a pošto sam smatrala da ne sme biti sam, dovela sam noćnu bolničarku. Gospođa
Mekalpin (Pet) je bila tu sa detetom, koje je neobično malo stvorenje, i bila je sa njim kada je preminuo. Ona
kaţe da je samo zaspao, bez napora, hvala bogu. Prethodnog dana on je bio zbunjen i rekao je da ne zna gde
se nalazi.
“Kremacija je bila vrlo impresivna i dostojanstvena. Luis Vilkinson je veličanstveno pročitao poemu
(Himna Panu) i Knjigu Zakona kao i delove iz Gnostičke Mise. Ali čak ni to nije moglo ućutkati glupe
reportere.”
Iz pisma Karla Germera, 5. decembra 1947. e.v.:
“Rečima je nemoguče izraziti tugu koja me je obuzela kada sam u Utorak ujutro primio telegram sa
fatalnom vešću. To se ne odnosi toliko na ţalost zbog Alisterove smrti. Što se toga tiče, ja pre osećam
olakšanje, da je konačno završena njegova patnja, patnja njegovog tela i usamljenost ovih poslednjih par
godina. Njegova usamljenost je bila verovatno veća nego u bilo kom periodu u mnogim, mnogim godinama
od kada je bio budan. Ta usamljenost je bila završena, kao i uslovi, koliko mi se čini, za njegovo završno
postignuće, koje mi je izrazio u telegramu 18. novembra. Izgleda da posle toga nije bilo ničeg, što bi ga ovde
zadrţavalo.
Ali, kad pogledam unazad, ono što me najviše ţalosti je to da sam tako često u ovim godinama od kako
poznajem Alistera – sada preko 22 godine – postavljao prepreke njegovom putu, ometao ga, a ponekad i
stvarao istinski pakao za čoveka A. C. Mislio sam da ću moći da mu pomognem od septembra do početka
decembra ove godine. Ali Britanci, koji su razapeli svog najvećeg sina, i toliko ga mučili svojom mrţnjom,
nisu mi odobrili vizu, i mada je A. C. znao da ga neću i da nije potrebno da ga posetim, otkazivanje mog
puta osećao je kao nizak udarac.

23 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

...Drugi telegram je bio od brata koji je došao u kontakt sa Telemom preko istaknutog brata iz Berlina,
dok je on tamo bio na vojničkoj sluţbi za Britance. Ne znam kada je ovaj brat prvi put došao da vidi A. C.-a;
moţda pre par meseci. Sve u svemu, sve što zasada znam je u njegovom telegramu, koji glasi: “DRAGI
BRATE, NAŠ MAJSTOR JE MIRNO PREMINUO DANAS PRVOG DECEMBRA U JEDANAEST PRE
PODNE. MOJA ŢENA I JA STIGLI SMO U NEDERVUD JUČE. RAJTING.” Reč 'juče' treba da označava 30.
novembar. Vrlo mi je drago da je ipak neko iz Reda bio sa A. C. pri njegovom rastanku.”

Aleister Crowley (1875. e.v. – 1947. e.v.)

24 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Aleister Crowley:

HIMNA PANU

Uzdrhti gipkim sladostrašćem

svetla,
O muţu! Moj muţu!
Dođi u naletu iz noći
Pana! Io Pan!
Io Pan! Io Pan!
Io Pan! Io Pan! Dođi preko mora
Sa Sicilije i iz Arkadije!
Lutajući kao Bahus, s faunima i
panterima
I nimfama i satirima kao pratnjom,
Na mlečno-belom magarcu, dođi
preko mora
K meni, k meni,
Dođi s Artemidom, u svilenoj obući,
I kupaj svoja bela bedra, divni
boţe,
Pri šumskoj mesečini, na
mramornoj gori,
U namreškanu zoru na ćilibarnom
izvoru!
Stavi purpur strasne molitve
Na grimizni oltar, skerletnu zamku,
Duše što iskri u tuţnim očima
Gledajući tvoje raskalašnosti,
koja plače po
Divljim gajevima, čvornobvato deblo
Ţivoga drveta koje je duh i duša
I telo i um – dođi preko mora
(Io Pan! Io Pan!)
đavole ili Boţe, k meni, k meni,
Moj muţu! Moj muţu!
Dođi s trubama prodornog zvuka
Preko brda! Krouli u meditaciji
Dođi uz potmulo glasanje bubnja
S izvora!
Dođi s flautom i dođi s frulom!
Nisam li zrela?
Ja koja čekam i previjam se i
rvem se
Sa vazduhom koji nema grana da

25 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

prihvati
Moje telo, umorno od praznih
zagrljaja,
Snaţno poput lava i okretno poput
zmije –
Dođi, O dođi!
Umirem
Od proklete puste strasti.
Probodi mačem bolni okov,
Sve-proţdirući, sve-stvaraoče;
Daj mi znak Otvorenog Oka
I uzdignuti znak bodljikavog bedra
I reč pomame i tajne,
O Pan! Io Pan!
Io Pan! Io Pan Pan! Pan Pan! Pan!
Čovek sam:
Čini što ti je volja, kao veliki bog
O Pan! Io Pan!
Io Pan! Io Pan Pan! Budna sam
U stisku zmije.
Orao napada kljunom i kandţom;
Bogovi se povlače:
Velike zveri dolaze, Io Pan!
Rođena sam
Da umrem na rogu
Jednoroga.
Ja sam Pan! Io Pan! Io Pan Pan! Pan!
Ja sam tvoja ţenka, ja sam tvoj
muškarac,
Koza tvoga stada, ja sam zlato,
ja sam bog,
Meso tvoje kosti, svet tvoga
štapa.
Čeličnim papcima jurim po stenama
Od solsticija sve do ekvinocija.
I besnim; i otimam i rušim
i kidam
Bez prestanka, svet bez kraja,
Lutka, devojka, menada, čovek,
U snazi Pana.
Io Pan! Io Pan Pan! Pan! Io Pan!

26 ASTRUM
ASTRUM novembar 2003

Stela Otkrovenja, prednja strana. Na slici je prikazan sveštenik Tebe Ankh-af-na-Khonsu koji se obraća
Ra-Hoor-Khuitu. Oko njih je boginja Nuit, koja ih okružuje svojim telom, ispod koje je bog Hadit,
simbolizovan krilatom kuglom. Stela Otkrovenja je simbolički označila prekretnicu u Kroulijevom
životu. Njeno otkriće, u muzeju Bulak, u Kairu, gde je bila postavljena pod rednim brojem 666, bilo je
prorečeno od strane njegove tadašnje venčane žene, Rouz Keli, i poslužilo je kao ključni dokaz
Kroulijeve uverenosti u njegovu misiju proroka i logosa Knjige Zakona i novog eona, eona Horusa.

Astrum svim Telemitima čestita veliku svetkovinu Smrti, 1. decembar.

Svetkovina za život i još veća svetkovina za smrt.

Svetkovina svakoga dana u vašim srcima.

27 ASTRUM