BLAGOJA RISTESKI PLATNAR

S P I R O C R N E

Drama vo četiri čina

Lica

Đorđija Lažot
Spiro Crne
Petre Lažot
Todor
Todora
Simeon
Stojan
Kmetot
Evdokija
Blaguna
Donka
Mitra
Kačak Sulejman
Krste
Zaptijata
Komitata
 PRV DEL

(Vo kućata na Todor vo Carević, vo gornata soba. Kvečerina, letna.

do sofrata sedat Todor i Stojan. Ponastrana sedi Simeon.

KMETOT:(Vleguva.) Si me baral, Todore. Da dojdam si zaračal.

TODOR: (Stanuva.) Te barav, kmete.
KMETOT: Koe arno?
TODOR: Slušaj, kmete. V plevna, pod slama, vo volneno velence,
na deda mi kremenarkata ja čuvam. Sekoj mesec ja čistam,
prebrišuvam, da ne bi da zatreba, si velam. I eve, sega se čini mi
pritreba.
KMETOT: Koja zla nevola Todore?
TODOR: Komšiive, kmete, tvoite vnuci, od Veleta siracite. Toa e
nevolata.
KMETOT: Što storile?
TODOR: Što ne storile!
KMETOT: De, kaži mi.
TODOR: Ti znaeš, vo zimoto, okolu Božik, Dimko, postariot, oti
mi ja pobara Toda?
KMETOT: Znam. Ne mu ja dade. Ne ti bila za mažewe, mu reče. Ne
će beše toa Todore, rakata na srce, ne sakaše pri siraci, da ja
dadeš.
TODOR: Za toa sega mi vraćaat, kmete.
KMETOT: Kako, Todore?
TODOR: Na tripati yidčeto mi go turkaat. Dewe jas go yidam, tie
noće, kamen od kamen go rasturaat. Toa im e malku. Preku plot vo
dvor lepeški mi frlaat. I toa im e malku. Nekni gnila mačka,
crvosana, v bunar mi puštile.
KMETOT: Ugursuzi.
TODOR: Će te viknav kmete da im nosiš aber, kremenarkana može da
ne faća na sekoe, ama koga će fati i železo produpuva.
KMETOT:Nemoj bre Todore, tie s# ušte se dečišta.
TODOR: Deca ne deca, ti kaži im od utre, prstot mi e na
čkrapecot.
KMETOT: Zar vo niv će meriš?
TODOR: Jas znam, za drugi treba da se zamiže okoto, da se ramni
nišanot. Naši se ama ne biduva poinaku, preku perče mi prejdoja,
ne se dodržuva. Eve go viknav i Stojana pred nego da ti kažam, da
te opomenam, pozapri gi, ti si im najblizok, za da ne se brukame
među sebe.
STOJAN: Će gi stiši kmetot, Todore. Belki ne će treba do tamu da
se odi, do krv. (Vo toj moment vleguva gojdarot zadišen i ispoten.
Sekade po oblekata e iskrvaven. Vo racete gi nosi xigerite na
Belovodičkiot pop. Odi po sofrata i gi ostava vrz nea.)
 GOJDAROT: Me prati Sulejman, kačakot, da vi gi donesam xigerive
od pop Bone, od Belovodica, za da znaete kakov bil. Oti kolel, koga
će poftel, da znaete.
TODOR: Što mu storil bre, zavalijata?
GOJDAROT: Reče, gi podbucnuval belovodičani da ne mu ja plaćaat
vergijata. Ušte mu imal kimka, od lani, oti na pismeno go prokažal,
kaj valijata vo Bitola.
KMETOT: Koga go zakla, kutroto popče?
GOJDAROT: Kaj ruček vreme. Od rano go brkaše. Na gumnoto kaj
Kusitasevci go stigna. Puzder tuka go napravi. Parče od parče. Jas
mu gi sobrav mesata, drugite se rasštrkaa. Posle, mi reče, odnesi
im gi xigerite i kaži im po tri dena da me čekaat.
STOJAN: Ovde, vo Carević, po tri dena će dojde Sulejman?
GOJDAROT: Taka porača, po pari će dojdel. Da ste go prečekale
kako što prilega. Da ste mu spremele ruček: edno šileže pod vršnik
pečeno i zelnik. Sofrata da ste ja uslagodele sred selo, kraj
češmata, pod orev. Ćerka ti Toda, Todore, trebalo da go služi i uš-
te dve - tri momi, zapoveda da ti kažam. A pak za parite, koga će
dojdel će ste se pogodele.
STOJAN: Aman bre, što zboruvaš!
TODOR: Toa ti e, Stojane, brate. Se vozlel, peson krastav, da go
kupi čifligot od Adam-Beg vo Vranče pa trgnal po selava prilepski
da sobira pari. Pet iljadi liri mu e pazaren čifligot. Pomor i
pustelija će napravi ako ne gi smogne.
KMETOT: Što došlo će se trga. Će mu dademe kolku će bara. Treba
da se vardi glavata na ramena.
GOJDAROT: Jas da odam, će me stemni.
TODOR: Zemi gi i xigerive.
GOJDAROT: Što će mi se.
TODOR: Zemi gi, grevota e. So popčeto zakopaj gi, so junakot.
STOJAN: (Dodeka gojdarot gi sobira xigerite vo skutina.) Taka e
Todore, kuvetlija beše popot, junak. Samo arnoto na selanite im go
kroeše.
KMETOT: Kuvetlija, ama do kade? Do gumno, ete dotuka. Ne biduva
da se tera inaet so Sulejman. Nemu mnogu ne mu treba, za čas će te
skroti. Samo popčeto mlado, serbez, krenata glava, rajata pod
zakrila će ja zema. I što? Pravo na od kačakot anxarot.
STOJAN: Ako, kmete, negovoto će se pamti. Će mu mirosaat koskite,
a pak narodot će zapee za popčeto, će se diči. Samo taga mi e što
ženska pola ne poduška, što ne seti sladina. (Gojdarot izleguva).
SIMEON: (Poveće za sebe). Dali sonuvav ili mi se pristori. Kako
da beše raba prolet, martata, v zori, taman pilcite zacrcoruvaat
Drenskana planina, sum izlegol dolu pod selo, Banski Dol, među
slivite rascuteni. Jas izmien, bečvite vo tri vodi isprani,
kusaleto natokmeno, strosan nebare prv den Veligden će e, da se
rašetam, da razberam dali će zavrze plodot, zemjata da ja setam
što poftela, zbor - dva da pobesedam, nasamo, so pokojnata mi Spa-
sija, koga od nedopica od Rečka nadojdena i malku zamatena izleze
čovek. Lično nekoe mažište, stasito, za dve glavi nad mene. Okolu
tenkata mu polovina sedum pati prepašan alov pojas. Čift kuburi
zlato, optočeni, zapnati na nego i dve svetnati kami. Na ramoto,
pak, otkočena berdanka. Blago mi se ispuli, mi se približi, se
podnavedna i me gušna. Posle se zavrti i zamina prugore, ama ne
odeše po zemja, tuku kolku dve pedi ponagore, nad zemi. Go gledav
duri itajći ne ja prefrli Ligurasa. I kako se oddalečuvaše
stanuvaše s# posin i s# pogolem, a mene lad me navasuvaše, stude-
nilo do koski.
KMETOT: Simeon, Todore, kako malku, proštevaj, da se pomeril.
TODOR: Ne će da e taka, kmete. Doduša nemu gospod mu go zede
videloto, ama umot mu e bistar. Znae Simeon što zboruva i što
sonuva znae. Tuku ostavi go nego, gledaj zortov što n# navasa.
Čajreto treba da se bara.
KMETOT: Što čajre ima tuka da se bara. Veće rekov će mu platime
i gotovo, vlakno nema da ni fali.
STOJAN: Lesno ti e tebe, kmete, ti pari imaš, a i Sulejman kako
da ti go ima kijametot, kako troa niz prsti da ti gleda.
TODOR: Kolku za pari i nie će se snajdeme nekako, Stojane. Će
ispratime aber do brata mi vo Voden, da se stori sebap, da
pomogne. I mu se može, imašen e, trgovec so koži, belki nema da me
vrati.
STOJAN: Ama ako ne stasa navreme aberot, ili ako na časot nema,
što togaš Todore?
TODOR: Togaš će mu se molime na saračot Janakija Vlašeto od
prilep da ni dade pod mamele.
STOJAN: Ja najde mustrata, toj kožata će ni ja odere, za edno
tri će bara da mu vratime.
TODOR: Ne me jadosuvaat mene parite Stojane, ami Toda.
KMETOT: Što e pak sega so Toda?
TODOR: Pred tri godini, koga Sulejman kaj mene beše kondisan, ja
zagleda Toda. Će ja grabam - mi reče, anamče da mi bide. Aman,
sulejmane - mu rekov, malo mi e momičevo, ušte od kal poskurčiwa
pravi. Će čekam, reče, i koga će propupi će dojdam na saraj da ja
nosam. Ete toa me tišti, da ne bi, štom pobara taa da go služi, da
saka naumot da go sprovede. Kućata da mi ja porne, mene i Mitra
živi da n# zakopa.
STOJAN: Samo gospod neka ti e napomoš, Todore.
KMETOT: Gajret, Todore. Će mu koleničime na Sulejman da ne go
čini toa. Ako treba duri i nekoja lira fazla će mu dadeš.
TODOR: Ako rešil kačakot, crniot đavol ne go prekailuva. Nemu
samo edno mu e lekot. Da se najde nekoj od majka roden, od
prvostinka zadoen pa da mu dojde do ak. (Se sluša tropawe na porta
i laež na kučiwa. Po kratko vleguva Đorđija.)
ĐORĐIJA: Go presretiv gojdarot Kusitaseski kaj si odi, s# mi
kaža. Znači po tri dena doađa Sulejman po pari, taka?
KMETOT: Taka?
ĐORĐIJA: I ruček pobaral, devet tabani, i edno šileže pod vršnik
pečeno, taka?
TODOR: Taka poračal po gojdarot.
ĐORĐIJA: Toda da go služi baral i ušte dve-tri drugi momi, taka?
STOJAN: Tokmu taka.
ĐORĐIJA: E, ne će može baša taka. Go našol popčeto belovodičko,
golorako i nejako, da go kasapi i baška so trojca gavazi na
ispomoš. Što ne našol maž sproti sebe, ta da mu go vidam kuvetot.
Tuku togaš, go znam jas nego, v gaz opaškata i do Stambol će bega.
Kaj što e labavo tamu se erbapi Turčeto. Ako mu legneš, vo vrat će
ti se ispogani majčinoto. Će go vidime po tri dni ovde. Prvo so
mene će treba da se udri i ako mu se može site momi alajki neka mu
bidat, do edna neka gi pretera.

TODOR
 Daj da te gušnam, bre Đorđija, sinko, sega kamen od srce mi se
svali.

STOJAN
Taka e, Đorđija, vrli junaku, na silata so sila. Neka se sepne
Turčinot, neka podzastane. Ne se krka veće ova, n# zdrobija.

KMETOT
Što te gledam nedomislen, Stojane. Koja sila ja imame nie,
čoveku? Edno nože, čakiče, pri Đorđija i toa e s#. Vo niv e i
trapot i kremenot. Će ni go zapalat selovo, kamen na kamen ne
će ostane, samo puza.

ĐORĐIJA
Drslo si ti, kmetu. Otkako te pametam, glavata ti e među noze,
a i kolenata kleknati. Tuku tamu neka ti bide, čuvaj si go ti
životecot, ostavi me mene so Sulejman da svršam rabota. Da mu
puštam v petok krvca da mu xrxne. Ne boj se, za negovoto grlo i
moeto drebno čakiče e dosta.

KMETOT
Ako Đorđija, ako pile. Samo posle će dojde askerot, će pogubi
s# što mrda, će plamne Carević, ti velam.

TODOR
Eh pa i ti, misli za Sulejman kačakot vednaš će se krene
askerot.

KMETOT
Ne proštevaat tie, pa makar i kačakot bil, od nivnite e... Se
sećavaš, Todore, pred devet godini, vo Bonče koga od Petko,
nalbatot, voleto go proturi Isa zaptijata?

TODOR
Se sećavam.

KMETOT
Togaš, bezbile, se sećavaš oti na Petka i na sin mu, ni krivi
ni dolžni, im otidoa glavite. Voleto zdivelo i go rasparalo
Isa, što možel tuka Petko. Ama Turčinot ne priznava, si bara
krvninata.

SIMEON
(Poveće za sebe.) Mi veli mene Spasija, vernata mi quba -
Simeone domaćine, poslušaj, od pondila, kako muka šarenata, kako
da korne temna daga od pod temel. Pred malku oteli mrtvo tele so
šaki čovečki na nozete, mesto kopitata, a očite pak prazni vrč-
vi. Toa ni se praća znak, treba da se duma, da se šesti,
Simeone. (Pauza.)

STOJAN
Do nekade ima pravo kmetov. Golema beqa će bide. Tuku da
pojdeme nie kaj kajmakamot vo Prilep, da terame davija na
Sulejman, belki će se zagrevi, pa nekako će mu klaj dizgini.

ĐORĐIJA
 Nitu će se zagrevi kajmakamot, nitu će mu klaj dizgini na
Sulejman. Edno se tie, bizbize.

TODOR
Možebi e arno da se proba, da se privoli kajmakamot. Velat
razbran bil, napati ja štitel rajata. I ušte ako se podmačka so
nekoja lira, belki će bide rabota.

ĐORĐIJA
Ne biduva.

TODOR
Ako ne biduva togaš ti Đorđija, kaj tebe e krstot.

STOJAN
Samo gledaj nadvor od selo da go načekaš, za da ne n# ispustat.

TODOR
A i ne će možeš sam, će mora da se najde ušte nekoj.

ĐORĐIJA
Će go zemam Spiro od Prilep. I taka odamna mu se tokmime da
kreneme prugore, v planina.

STOJAN
Samo ako saka Spiro. Maž četvoren e toj so srce kameno.

TODOR
Tuku si mislam, Đorđija sinko, da go prečekaš Sulejmana, posle
otkako će ruča ovdeka. Će mu dademe vino lačeno, će go zamae, a
i gavazite negovi. Taka polesno će go turneš. Zgora na toa ušte
će znaeme po koj pat i koga će trgne.

ĐORĐIJA
Ami Toda?

TODOR
Si velam da ja ispratime Toda kaj vujko $, vo Nikodin, na
posedok.

ĐORĐIJA
Će zbesne Sulejman ako Toda ne bide tuka da go dvori.

TODOR
S# mi se čini deka će go izmamime nekako.

ĐORĐIJA
Ako taka umiš, togaš neka se spremi Toda, ušte večerva, jas će
ja odnesam vo Nikodin.

TODOR
(Vika). Mitro! (Mitra vednaš vleguva kako da stoela zad vrata).
Kaži $ na Toda da dojde.

MITRA
Će $ rečam Todore, samo...
TODOR
Odi Mitro. (Mitra izleguva). Znači braća, utre rano treba da se
trgne vo Prilep kaj kajmakamot. Prvo toa da se proba.

KMETOT
Samo kaj kajmakamot, drugo ne veruvam da će n# kurtuli.

ĐORĐIJA
Pak ti kmete.

KMETOT
I bakšiš da se nosi će treba. Eve jas će tovaram nekoja
lubenica. A i ti Todore zakoli nekoja kokoška. Qubi kajmakamot
presno.

TODA
(Vleguva). Si me vikal, tatko.

TODOR
Treba da se spremiš, Tode ćerko. Će odiš, so Đorđija, večerva
kaj vujko ti vo Nikodin da posediš tamu pet-šest dena.

TODA
Kako će rečeš ti tatko. Ama sega ne e vreme za posedok,
rabotata će zakucne. Veće e izdročen jačmenot, treba da se
žnee.

TODOR
Znam, Tode, znam. Tuku što da se čini, taka mora da bide.

STOJAN
(Stanuva). Ajde kmete nie da odime. Za utre treba da se stegaat
opincite. (Kmetot i Stojan se pozdravuvaat i si odat).

TODOR
Će ve otpratam, od Lisa da ve odbranam. Vo posledno vreme kako
da ja meni ćutta, pa se zagnuva i komu treba i komu ne treba.
(Izleguva so niv. Pauza).

ĐORĐIJA
Včera na Pletvar, Gorni livađe, kaj klainčeto ja sretnav
Evdokija, drugačka ti, petoprst bereše. Ja prašav za tebe Tode,
dali si arna, ja pomoliv zdravo-živo da ti čini.

TODA
Izumila kutrata, ništo ne mi reče. A kolku za mene, jas sum si
arna. Što mi fali?

ĐORĐIJA
Sneveselena ja setiv Evdokija, nekako nevolna. Em mi peeše, em
si lipaša Tode.

TODA
 Što ne će bide zavalijata. Tatko $ zina zemja i go goltna,
tragata ne mu se najde. Majka $ se pomeri i trgna po selana
mariovski da mu bide meze na padarite i ovčarite. Na brat $ pak
umot čavka mu go ispi pa se strupoli na sakawe od stenine na
Selečka. Kovče po kovče sama Evdokija vo bovčule go sobra. V
crkva ne go vnese, ni na grobišta ne go zakopa, ne $ dadoa.
Tamu, Gorni livađe, do klainčeto mu e grobot.

ĐORĐIJA
(Kako da ne ja sluša, samo ja gleda). Ti, Tode, petoprst ne
beriš, ne se kitiš?

TODA
Ne, Đorđija, što će mi e da se kitam?

ĐORĐIJA
Taka e, Tode, ne ti treba. Tebe xunxule od pazuva ti nikne. Kaj
što odiš žolto cveće prorosuva.

TODA
Ne zboruvaj taka, Đorđija, neli sme pusto pobratimi peeni.

ĐORĐIJA
Včeravečer go bodnav dorijana niz poleno nikodinsko da
proskitam bev so niet, Tode, da se lišam od trudnosta neznajna
vo gradive što beše me navalila. Jas prudolu go silam dorijata,
toj prugore me zavrti kon nakaj vas. Taman na pol pat Tode,
zdogledav kako nešto bolska na eden kamen. Zastanav. Si slegov
od kowčeto da vidam što čudo će da bide. Koga tamu nekoja bela
meka prav, droben, sjaen polen na kamenot. Mora Toda, ovde na
kamenov, so rakata da se potprela, da otpočinala, si pomisliv,
i posnužden si se vrativ.

TODA
Molči, Đorđija, pobratime, neli sme pred boga orodeni.

ĐORĐIJA
Toa drug ni go kurdisal, Tode, ne n# prašal, a kolku za bog
neka prosti ako mu se saka, ako ne, mnogu mu zdravje.

TODA
Ne huli Đorđija, ne e vreme, zol e ovoj čas.

ĐORĐIJA
Ne go biram jas vremeto, lično Tode, toa mene me izbra. Po tri
dena megdan so Sulejman treba da se deli. Može da bide kačačeto
kasmetlija, da me slisti.

TODA
Ne te davam. Odi, pobratime, uslagodi go kowot treba da
trgneme, pozno e. Odi, ostavi me jas so dedo Simeon da se
prostam. (Đorđija bez zbor, naglo izleguva. Toda se približuva
do Simeon). Opuli se, dedo, sami sme, nikoj nema da n# vidi.

SIMEON
 Znam Todoro, vnučko, tuku poarno vaka zamižan. Mrakot mi e i
utro i postela, temnicata bliska roda. Da se opulam će se vidam
sebe, drtav starec, izmatufen - slepiot Simeon.

TODA
Kako slep koga gledaš? Znam deka gledaš.

SIMEON
Ti znaeš, očite mi se zdravi. Ama jas videlo nemam, mi skipna
pred godini. Isčemree na časot, od uyur, od golemi meraci po
Ismet-beg Spasija koga mi pobegna. Vit-videlija zdivna koga
fati, za troa milost od Turčinot, za galewe na makine divani.

TODA
Damna bilo toa, dedo.

SIMEON
Kako včera Todoro... Mi ostavi dve piliwa golištarčiwa, vujko
ti na tri godini, a majka ti od dojka mi ja simna, ja odlači.

TODA
Ostavi go sega toa, zlaten dedo.

SIMEON
Go ostavam, ne me ostava. Mi se sentrae Ismet-beg na atot
vjavnat, srma i kadife nagizdeno, kako se potsmeva. Liceto od
Spasija mi se snove, vo sura izmaglina ozareno. A jas
ponastrana, ništožen i skrušen, so tuđion prezir i selskana
poruga na pleći.

TODA
Damna bilo, se zaboravilo.

SIMEON
Ne zaborava narodot, Todoro, ličotijo. Dodumuva ako e ruglo, a
ubavo i ne videl.

TODA
Sepak, opuli se dedo, žiti mene, pogledni me. Će ti odam vo
Nikodin, kaj sina ti, ama ne na posedok, jas uznavam, od
Sulejmana da se sklonam. Ne se znae koga će se vratam. Vraćawe
može i nema.

SIMEON
(Popoleka gi otvora očite. Poglednuva vo Toda naglo ja
gušnuva). Spasijo, izgoro... Pak mi dojde galabice...

TODA
(Zbuneto). Dedo Simeon...

SIMEON
Pristegni me neka prsnam vo tvoite lepi miški... Te dočekav...
Ne prvnuvaj taka naglo.

TODA
(Energično se osloboduva od negovata pregratka). Dedo, jas sum
Toda, vnuka ti.
SIMEON
(Popoleka gi zatvora očite). Svetlinata me srozi. (Po pauza).
Benderot golovraten, slušnav, pcovisal.

TODA
Pcovisa nekni, v mugri, na peewe.

SIMEON
Će go bide, mislev, će se peteli po selskine buništa. Samo
sitna sačma go nazobuvav za da e gotov koga će treba. Ama toj
nedugav gi isprčil nožištata prugore.

TODA
Đorđija, činam, oti veće go ima osedlano kowot, me čeka.

SIMEON
Odi, vnučke, ne čini da čeka junakot.

TODA
(Mu ja baknuva rakata na Simeon). Ostani mi so zdravje, dedo.

SIMEON
I ti Todoro, ličotijo, so zdravje da mi odiš. Nosi pozdrav na
vujko ti, da te pazi, poračaj mu. (Toda izleguva). Ajde sega
imaj verba vo sekoe petle golovrato.

Kraj na prvot del

VTOR DEL

Vo Prilep, vo anot na Blaguna anxikata. Vleguvaat, Đorđija, Todor

i Kmetot.

ĐORĐIJA
Spiro Crne ne doađal, deneska?

BLAGUNA
Što će ti e?

ĐORĐIJA
Ne prašuvaj.

BLAGUNA
Togaš, ne kažuvam.

ĐORĐIJA
(& ja vadi cigarata od usta i ja zgmečuva na podot). Spiro,
deneska ne namina ovde?
BLAGUNA
(Vadi od pazuva tutun-kese i vitka druga cigara. Spokojno). Koj
si ti?

ĐORĐIJA
Će ti se kaže. Tuku Spiro...

BLAGUNA
Ne namina, ama će dojde.

TODOR
Od kade znaeš?

BLAGUNA
Tuka mu e xamadanot. Snošti po košula se šmugna, od mala vrata.

ĐORĐIJA
Zošto?

BLAGUNA
Od zort. Go prikleštija gavazite od Sulejman kačakot. Gi mamel
na komar.

KMETOT
Togaš da sedneme, će go pričekame. Donesi ni nešto za
kasnuvawe. (Sednuvaat ponastrana, vo agolot).

KRSTE
(Doađa od zadninata. Grbav e i kuc. Levata raka postojano i
nekontrolirano mu se trese. Teško zboruva). Mi ti go zapali
kandiloto. Dvete ti molskaat, a Blagunče?

BLAGUNA
Mavni mi se , gnido!

KRSTE
Ako ne, ne si sama. Site momi i mladi nevesti, od selana pod
Pletvar, nasone jačat po nego, se vodenat među noze. Drugite,
pak, se krstat kako na ikona.

BLAGUNA
Koj e toj?

KRSTE
Đorđija, od Petreta Lažot vojvodata što go sardisaa Krušeani i
kolec što mu zakačija niz gazot, edinecot.

BLAGUNA
Sum čula.

KRSTE
Velat, v jasli bil roden. Posmrtče. Majka mu ne se poznavala
oti e trudna koga go nosela i ič ne ja bolelo koga go rodila...
Daj edna rakija!
BLAGUNA
(Mu tura rakija i mu ja dava). Begaj ponastrana, smrdiš na
kokošanici.

KRSTE
A ti na livanto. (Odi ponastrana, smeejći se).

BLAGUNA
(Doađa do masata na Đorđija. Gleda vo nego). Imam luta javnija
i grav trijan.

ĐORĐIJA
Donesi od javnijata.

BLAGUNA
Za tebe nema.

ĐORĐIJA
Ti, ženo, ne si go misliš arnoto.

BLAGUNA
Će mi plukneš pod penxere. (Ja gasne cigarata na masa, pred
nego).

ĐORĐIJA
(Stanuva i so edna raka ja faća Blaguna za pojasot so koj e
prepašana preku polovinata. Ja potkreva). Ne ti plukam, tuku će
te frlam preku moston ćemerlija. (Ja pušta). Zaminuvaj!
(Blaguna se oddalečuva zadovolna. Vleguva Spiro Crne kako da se
krie od nekogo, postojano gledajći levo i desno).

SPIRO
(Na Blaguna). Me baraa?

BLAGUNA
Koj da te baral nikakviku?

SPIRO
Gavazite, koj drug.

BLAGUNA
Tie ne te baraa, ama te baraa onie tamu.

SPIRO
Đorđija, brate! (Odi do negovata masa. Se gušnuvaat. Sednuva).
Koe dobro te natera da go prefrliš Pletvar? Ako si dojden po
borčot, ništo ne biduva. Me solupija. Bričewe so derewe.

ĐORĐIJA
Ne e borčot, ostavi go nego. Sulejman kačakot drugiden vo
Carević će zulumi, će bara pari.

TODOR
 Prati aber po eden gojdar od Belovodica i xigerite od popčeto
belovodičko gi prati.

SPIRO
Golema beqa ve snašlo. Aršin i pol od zemi prknat, kepec, ama
poln zer. Će ve kastri.

ĐORĐIJA
Ako mu dademe će n# kastri.

SPIRO
Ne ti bara da mu davaš, sam si zema.

ĐORĐIJA
More će mu zastaneme na patot. Senkata će mu ja skineme.

SPIRO
(Vika). Krste, odi pred vrata da gledaš da ne idat gavazite.
Ako idat da mi kažeš da se trgnam. Blaguno, donesi od rakičeto,
od toa za iqač što go čuvaš, raceve mi se tresat... I veliš,
senkata će mu ja skinete?

ĐORĐIJA
So tebe, Spiridone, brate.

SPIRO
Što so mene?

ĐORĐIJA
Zatoa dojdov, da te kanam drugar da mi bideš. Busija zaedno da
stokmime. So Sulajman karšilak da udrime, da go smrvime, poštuk
da mu nema.

SPIRO
Uf, uf, ne opinaj tolku mnogu.

ĐORĐIJA
Nema drugo. Treba da se toči nožot.

SPIRO
Ima, ima. Platete mu.

KMETOT
Ubavo veli. I koxobašijata taka reče. Da mu se dade što će bara
i, mirna glava.

ĐORĐIJA
Spirodone, jas i ti će mu platime.

SPIRO
Jas ne možam.

TODOR
Zošto bre, delijo?

SPIRO
 Nema so što.

TODOR
Kako nemaš?

SPIRO
Anxarot go zaginav. Kuburite se kaj Blaguna za dve beli mexidii
što $ borčam. Maliherata pred nedela ja prodadov pošto zošto,
za da mu vratam na vlašeto da ne me frli v apcana. Ete zošto.

TODOR
Ako e toa, kolaj rabota. Će pazarime novo oružje. Kolku za
tolku će se najdat pari.

SPIRO
Pak ne će možam. Opincive veće ne se nosat, xamadanot mi e
partal.

TODOR
So svetloto oružje na junakot i nova ruba mu prilega. I toa će
kupime.

SPIRO
S# toa arno, ami ako me usmrti Sulejman, što će pravi majka mi
sama, neolna. Ne može izmetot da si go stori. Ednoto oko $ go
istera tatko, čunki so Taseta vlačarčeto, vo volna zakopani gi
našol, na drugoto troa $ se yirka... Ne, ne će možam.

TODOR
Ti vednaš, na najlošoto. Da rečeme, i taka ako bide, da e gluva
zemja, nie sme tuka će $ se najdeme, će $ pomogneme.

SPIRO
Za taka, na muabet. Zbor kuća ne yida. Taa zavalijata i sega e
vo ihtiza, nema so što duša da zagolne. Jas ne možam, mene
kožata na gredi mi ja kačija.

TODOR
(Go vadi ćeseto i mu dava na Spiro pari). Eve ti nešto za
odnapred, tolku sega imam. Podocna, cel Carević će pomogne, će
ima dosta za majka ti.

SPIRO
(Gi zema parite). Mnogu sitno. Tuku ajde, za Đorđija s# će
storam.

ĐORĐIJA
(Stanuva). Daj mi ja desnicata bojna, Spiridone da ja stegnam.
Neka mu se misli Turčinot, Selečka će ja premestime, prst i
pleva neka dojdat...

KRSTE
(Vleguva zadišen). Spiro, što da pravam?
SPIRO
Što e Krste, pobratime?

KRSTE
Od Rampo amutčijata magareto ti ja kleca kobilana. Će ja alosa.

SPIRO
Trgni go bre yverot.

KRSTE
Ne možam. Go trgnav za opaška, ama ne biduva, ne se mrda. Se
vozlelo edno za drugo, samo gneti.

SPIRO
Ušte i bez kobilata da ostanam mi e kuso. Eve me i mene Krste,
belkim će go potakneme. (Spiro i Krste izleguvaat).

KMETOT
Da ne bi, ovoj fazla od Sulejman da n# čini.

ĐORĐIJA
Kmetu!

KMETOT
Koxobašijata golem madrec. Ni pretskaža oti so kačakot so
polesno će pomineme. Ubavo reče, s# drugo e poskapo.

ĐORĐIJA
Kolku i da čini naš e, dobar junak.

TODOR
Taka e kmete, od svojot po ne boli. I dosta sme ničkum, a za da
se potkreneš treba da platiš.

SPIRO
(Vleguva i sednuva). Svršilo veće rabota magareto, ja kleknalo
kobilata. Ene ja, zbira duša... Demek, taka Đorđija, eve me
mene drugiden rano vo Carević...

ĐORĐIJA
Pod selo će te čekam Spiridone, brate za dogovor.

SPIRO
Blaguno, donesi gi kuburite, imam za otkupot.

BLAGUNA
(Gi nosi kuburite). Parite na megdan.

SPIRO
(& dava pari). Daj go i barutot. Što će mi se vaka, prazni?

BLAGUNA
Barut nema, zar ne pomniš, sam vo vino go potopi. Tuku, što će
pomniš po pet oka.

SPIRO
 Dobro de, za barut će se snajdam, će pozajmam.

BLAGUNA
Neka ti dade drugar ti. (Pokažuva na Đorđija). Belki ima nešto
za pukawe.

ĐORĐIJA
A bre ti, anxike, će nosiš li za jadewe ili samo će lomotiš?

BLAGUNA
Ako mi se saka će donesam. (Zaminuva).

KRSTE
(Vleguva). Spiro, ti otide kobilčeto.

SPIRO
Kako bre?

KRSTE
Taka, pcovisa, klocna dva-tri pati so zadnite noze, te okara i
pušti duša. Izgleda skroz ja produpi, stopankinono. Toa ne bilo
magare, tuku izrod. Vo čiralakot, metro i pol.

SPIRO
Ete ti nov trošok, sega i at treba da se kupuva. A pogodno mi
beše kobilčeto, azgan. Zapravo, odvalaša troa na levata predna,
ama ništo, mene i taka ne mi se brzalo nikogaš, pa ne mi
trebaše i da može da bodina... I veliš me okara?

KRSTE
Te okara, ami kako. I ušte mi reče da ti kažam, da ne go kriviš
magareto, što otišla kaj mnogute, tuku sebe. Ti brate, bez mera
si ja vjaval i si ja prekršil. So magareto $ bilo slatko, a so
tebe samo gorko, taka mi reče.

SPIRO
Rani kobila da te pcue. Kata den po zagrab seno $ davav i po
torba i pol napati i dve torbi zopca.

KRSTE
Sega i ti go pretera. Ako taka si ja ranel, ne će beše onolku
suva.

SPIRO
Ajde de, odi gledaj da ne dojdat gavazite. I ako go denetisaš
Rampo amutčijata, kaži mu neka sprema pari, da mi go plati
kobilčeto. Ne može toa taka, ne e ova pusto tursko, pa pušti go
magareto neka ništi tuđana stoka. (Krste izleguva. Vo međuvreme
vo anot vlezena e Donka).

SPIRO
Done bre, prva sevdo, ti si tuka? Dojdi da se vidime, da si
posedime.

DONKA
 (Izgleda mošne bolnikavo i zapušteno). Ostavi me Spiro, žiti
vera.

SPIRO
Dojdi, ne srami se. (Donka doađa do niv i sednuva). Ova mažište
od dve metra, Done, ti e Đorđija Lažot od Nikodin, a ovie so
nego od Carević se, kolku razbrav. Čekaj, ti nemaše nešto roda
vo Carević?

DONKA
Imam, striko, Todor go vikaat.

TODOR
Donke, vnučke, ti li si?

DONKA
Striko, ne te poznav, će mi prostiš.

TODOR
Si porasnala, Donke, si se zamomila. Eh, godini... Kako mi se,
kaži, bratučed mi i snaata. Zdravi li se, živi li se?

DONKA
Majka i taka i taka, izmećarka odi po kućine, kaj će treba.
Tatko pak, žalniot mi tatko, si otide, mi go snema.

TODOR
Što zboruvaš?

DONKA
Taka, striko, iskopnea.

TODOR
Što stanalo, taka naglo?

DONKA
Otkako mene patiloto me snajde, ne pomina mesec, tatko mi
ugasna.

TODOR
Kakvo patilo?

DONKA
Ostavi go toa, striko.

SPIRO
Kaži mu de, rod ti e... Sulajman $ ja preseče polovinata.

TODOR
Što $ presekol?

SPIRO
Cickata bre, napolu $ ja potkinal.

ĐORĐIJA
Pak, Sulejman.
SPIRO
E, Sulejman, ami koj.

DONKA
Ne e kriv Sulejman, go kandisaja.

SPIRO
Za cel život ja sakati, a taa go brani.

DONKA
(Plače). Ne e Sulejman.

SPIRO
Ne e Sulejman ami Načmič. Tuku, sama si kriva, daldisa po
Turčinot, nekaneta mu otide na pernica, da te seči.

DONKA
Ne e kriv Sulejman, ne e kriv. Dušmanite go nateraa. So mađii,
so baewa mu go svrtija umot.

TODOR
Zarem so nego Donke, so kasapot, nevernikot. Zar nemaše da si
najdeš od našite, lika sproti sebe. Na Turčinot vo postela. Za
sramota Donke, za grevota.

DONKA
Ne grdi me, striko, ne karaj me. Ne gleda srceto dal e Turčin
il kaurin, slepo e srceto, striko. A Sulejman, ličen kako
napišan.

SPIRO
(Se smee). Sulejman ličen! Vi velam, aršin i pol, kuso kundale.
Ne znaeš dali odi ili se trkala. Grgule.

DONKA
Ti go pizmiš, Spiro? Ništo lošo ne ti storil, a go pizmiš.

SPIRO
Ništo lošo ne mi storil? Od kaj mene, od race ti kaj nego
pojde. Da ne treba za toa da go sakam? Kako kapak pak, gavazite
negovi, nasila s# što imav mi zedoa, do groš me istresoa.

DONKA
Si gi mamel.

SPIRO
Slična ni e sudbinata. Mene bez pari me ostavija, i nekoe kovče
mi skršija, tebe pak, cickata ti ja delnaa. Velat, parčeto
Sulejman na ptici im go dal da se gostat.

DONKA
Ne, ne e taka. Od sakawe, samo malku me preseče.

SPIRO
 Kako malku? (& ja kine na Donka košulata za da $ se vidat
gradite). Ova li e malku? Rana zinata.

ĐORĐIJA
Spiridone, ostavi ja. Zar so ženi? (Donka, plačejći bega).

TODOR
Anxike! (Doađa Blaguna). Eve ti pari da kupiš mevlem za Donka.
& gnojosala ranata. Ako za skoro lek ne najde, će pojde gore,
kaj tatko $.

BLAGUNA
Nejze lek ne $ treba. Dobro $ e vaka, gnojosana, crvosana.
(Zaminuva).

KMETOT
Će odam do čaršija, mi porača domaćinkata da $ kupam živa soda,
varela sapun. Sme nemale so što da se izmieme. (Izleguva).

KRSTE
(Vleguva). Ide nešto!

SPIRO
Gavazite?

KRSTE
Ne gavazite. Nešto drugo, kako oblak od kaj Sliva se zadade. Ne
e crno, ni crveno ne e, ami taka nekako, kako pača.
Strašilište.

SPIRO
Si zadremal, pa ti se pristorilo.

KRSTE
More kako zadreman, dvete četiri mi stanaa. Mi se okokorija.

SPIRO
Togaš te fatila rakijata.

KRSTE
Ni rakijata ne me fatila, samo dve čokančiwa imam ispieno.
Izlezi i ti će vidiš. Ene go sega se zapna na krstot od saaton.
Celiot go poklopi. Kako nekoj golem mrsul da 'rknal i da go
šlaknal odozgora. Ligi tečat, kaj će kapnat začaduva. Gadno
smrdi.

SPIRO
Ti Krste, majtap da ne teraš so nas?

KRSTE
Ti rekov, izlezi, sam će se uveriš.

SPIRO
Ajde begaj, ne igraj si!

KRSTE
 Dobro, ama da ne dojde dovde, pa da rečeš oti ne mi kaža.
(Izleguva).

SPIRO
Ti što misliš Đorđija, može da bide ova Krste što kažuva?

ĐORĐIJA
Ne mu mislam jas na toa.

TODOR
Može, ami kako. Sešto može. Veće ništo ne me čudi. (Po pauza,
vo anot vtrčuva Stojan, zadišen i iskrvaven).

STOJAN
Anxike, daj mi malku voda da se izmijam! (Blaguna mu dava voda,
toj se mie).

TODOR
Stojane, što ti stana?

STOJAN
Me pretepaa.

ĐORĐIJA
Koj?

STOJAN
Sulejman.

ĐORĐIJA
Kade e?

STOJAN
Na at pazar. Mi udri četirieset grbači, a eden od gavazite so
kundakot me šibna po vilici.

TODOR
Zošto, kutra dušo?

STOJAN
Sum mu se gledal mnogu opnat, i nastrana sum se ispulil, taka
reče. Mi go zede i kravčeto, a so nego seta nadež da go
prodadam, da dotokmam pari da se ima za nego. Tuka go zakla.
Zapalija ogan na sred pazar i ene gi sega go vrtat na ražen
moeto kravče.

ĐORĐIJA
(Gi zema kuburite od Spiro). Anxike, davaj barut.

BLAGUNA
Barut nema, veće kažav, voden e.

ĐORĐIJA
(Odi kon izlezot). Togaš so goli race!

TODOR
 (Zastanuva pred nego). Đorđija, strpi se. Ne biduva sinko
golorak da mu pojdeš na klanica. Nagneti gi prvo kuburite,
kreni go čarkot, jataganot isuči go, pa pričekaj, kolku treba,
sam će ti dojde na meteris.

ĐORĐIJA
Ostavi me Todore da go zgromam, dva svita žegli odvnatre me
žežat. Će buvnam, će izgoram.

TODOR
Primiri se sinko, obuzdaj se. Po dva dena na kolena će ti
padne.

ĐORĐIJA
Ni čas poveće. Nema vreme. Ni presvisna narodecot, koj će
stigne ni go troši. Će ni zjae prazna zemjičkata, Todore, pusta
pustelija naokolu... Istavi se!

TODOR
Taka e Đorđija, se nema vreme. Treba da se trga. ama prvo
ustroi se. Od tatko ti zemi nauk, toj glavečki v sklupca im
padna. Ne čini go istoto. Što će ni e ušte eden trup.
Grobištata ni se polni-ramni.

ĐORĐIJA
Ostavi go sega tatko. Trgni mi se koga ti velam!

TODOR
Togaš odi, ama da znaeš cel Carević će te kolne što otide
badijala. I od mene da si proklet. (Pauza).

ĐORĐIJA
Gadno smrdi.

BLAGUNA
(Vitka cigara). Te kažuvaat, ušte kako dete trigodišno kamen
belutrak, od pletvarskiot, najtvrdiot, među prsti si možel da
zdrobiš, rogot na volot da mu go otkorneš. Ne veruvam.

ĐORĐIJA
Molči!

BLAGUNA
Koga niz Kozjak velja pesna će si zapeel, piliwata od sram
zamirale, bulbulite od zavist umirale. Ne veruvam. Sešto
selanecot izmisluva.

ĐORĐIJA
Zamolči anxike, kurvetino!

SPIRO
Đorđija, ne gibaj ja ženata, arna si e. Što $ fali, veresija
stalno dava. Po nešto i bez pari, alal go čini.

BLAGUNA
Slušaj, slušaj kako da bie kambanata od Grčkana crkva.
STOJAN
I mene kako taka da mi se sluša.

BLAGUNA
Sega ne e ni za utrinska, ni za večerna molitva.

ĐORĐIJA
Kambanata ne e za nas. Ti i Donka drugačka ti za v xamija ste.
Crvosano tursko meze.

BLAGUNA
Vo nevreme bie kambanata. Ne će e za radost.

SPIRO
Ajde bre Blaguno, klisarot pak se opil. Go znam, prv komšija mi
e, plot n# deli. Pijaničište, do tuka biduva, da platiš, trezen
ne možeš da go vidiš. Napladnina mu se stemnilo na čovekot pa
gi trgnal ortomite, se rastropal.

KRSTE
(Vleguva). Ne se mrda poveće. Na saaton ostana. Tuka se istiši.
Samo saaton što go berbatisa. Golema voda će treba da se izmie.
A ne beše rabotata za mašala. Mene, da si ja kažam pravinata,
me prepali... Spiro, plati edna rakija, red e, za straža što ti
čuvam... Ajde de, ne tegavi se.

SPIRO
Može edna. Daj mu Blaguno, neka se vitosa.

TODOR
Da odime Đorđija. Dojdi i ti Spiro, da pojdeme niz čaršija da
te podnovime za drugiden.

SPIRO
Da odime, ama slušaj, što će vi sum jas. I bez mene rabotata će
se stokmi. Samo vie navratete kaj Iceta terzičeto, drugar mi,
me poznava i merata mi ja znae. Ostavete mu pari za xamadan i
za drugo, jas, pak, na odewe za kaj doma će si gi zemam.

TODOR
I taka biduva. Ti Stojane, će možeš?

STOJAN
Će se pokrenam nekako Todore.

TODOR
Togaš, ajde.

BLAGUNA
A manxata?

ĐORĐIJA
Ne mi treba veće tvojata manxa.
(Trgnuvaat kon izlezot. Đorđija, Todor i Stojan. Vo toj moment
vo anot vleguva zaptijata).
ZAPTIJATA
(Očigledno e podnapien. Vo desnata raka drži kubura. Na
Blaguna). Nekoj Đorđija, od Nikodin bil ovde?

BLAGUNA
Može da bil, efendi zaptija, ne znam.

ZAPTIJATA
Kako bre ne znaeš?

BLAGUNA
Mnogu luđe ovde se motaat koga e pazar. Ne gi poznavam jas site
vo anov što vleguvaat. Nitu za imeto gi prašuvam.

ZAPTIJATA
Čekaj bre, ovoj ne bil kako site. Kako što rekov, za dve glavi
bil povisok od drugite i imal yvezda na čeloto.

BLAGUNA
Takov, so yvezda beležan, vo anov do deneska ne vlegol, efendi
zaptija.

ZAPTIJATA
Demek, takov yvezdalija ne došol?

BLAGUNA
Ne, efendi, ne. Ne veruvam oti takov se šeta po zemjava.

ZAPTIJATA
Dobro togaš, Spiro, negov pobratim, prilepčanec, da ne toj bil
ovde... Ne me laži, će te setam.

BLAGUNA
Spiro, efendi, ene ti go, tuka e.

ZAPTIJATA
Aha, znači, toj e tuka. Ela vamu, ti ćopek.

SPIRO
Bujrum, efendi, što ti treba?

ZAPTIJATA
Ti mnogu ne mi trebaš, što će mi si, tuku za toj Đorđija,
drugar ti da mi kažeš.

SPIRO
Vidi vamu efendi, kolku za Đorđija, što da ti kažam, aren
čovek, na mesto, za sultanot arno misli, dažbinite si gi plaća,
na carštinata ne pluka.

ZAPTIJATA
Ne te prašam jas bre toa. Dali ste se stavile deneska, te
prašuvam?

SPIRO
A, toa ne, ne sme se stavile. Đorđija ne sum go videl, da ne te
lažam, zaptija efendi, ima tamu šest meseci.
ZAPTIJATA
Demek, me prelaga kaurinot. Na sigurno reče oti e ovde... Ami
koi ti se onie tamu?

SPIRO
Onie? Onie... Selani došle na pazar, nešto da prodadat, nešto
da kupat. Ne gi znam baš najarno. Otade Pletvar se, od Carević.

ZAPTIJATA
Od Carević? Eh, pa tamu će bila rabotata... Elate i vie trojca.
(Đorđija, Todor i Stojan doađaat). Ti bre koj si?

STOJAN
Stojan me vikaat, da ti se mnogu godini, zaptija efendi.

ZAPTIJATA
Što si taka babujnosan, xigerosan?

STOJAN
Sulejman so gavazite mi udri ćotek pred malku, na at pazar.

ZAPTIJATA
Arno ti storil. Za rajata dajak treba. A ti, koj si pak ti?

TODOR
Todor, isto od Carević.

ZAPTIJATA
Ti?

ĐORĐIJA
Jas sum Đorđija Lažot od Nikodin.

ZAPTIJATA
(Isplašeno ja kreva kuburata i ja vperuva vo Đorđija). Tebe te
baram. So vas drugite što me mamevte posle će se razberam. Ti
bre đaurče, si se tokmel da kreneš raka vo petok, vo Carević na
Sulejman aga?

TODOR
Stoj zaptija, efendi, koj ti kažal takvo nešto?

ZAPTIJATA
Kmetot, vašiot kmet... Ajde sega, Đorđija, potkreni go perčeto
od nad čelo da ja vidam taa yvezda, pa da pukam baš vo nea.

TODOR
Čekaj, efendi, mnogu grešiš.

ZAPTIJATA
Ne grešam. Go znam jas tatko mu, deset duši askeri vo Kokre,
sam gi zakla.

BLAGUNA
 (Odi popoleka kon zaptijata). Efendija, da te prašam nešto? Ti
toplo bedro, ramna snaga od kaurka kako mene ne si gušnal, ne
si skršil? (Zastanuva pred nego). Od usteto žežok šerbet ne si
pivnal?

ZAPTIJATA
Da ja praznam prvo kuburava, posle tebe ti e redot, i će skršam
i će pivnam. (Go kreva čkrapecot na kuburata. Blaguna od pazuva
brzo vadi nož, mu go zariva v stomak i go rasparuva. Zaptijata
bezglasno, popoleka se strupoluva. Blaguna go briše nožot od
fustanot i mirno go vraća nazad, v pazuva. Pauza).

SPIRO
Ušte ova ni beše kuso.

TODOR
Treba da se trgne trupot i krvta da se izmie.

BLAGUNA
(Vitka cigara). Ne griži se, će se skrie. (Vika). Donke! (Donka
doađa). Trgni go odovdeka ova đubre. Odnesi go vo vizba so
noćvite poklopi go. (Donka go trga trupot. Stojan saka da $
pomogne. Na Stojan). Ostavi ja, sama može. Koga može na Sulejman
vo postela, će go može i ova. (Na Đorđija). Sega odi, ne guvej,
dolg pat ti se otvora, te priziva. (Đorđija trgnuva kon
izlezot). Zavrti se ušte ednaš. (Đorđija zastanuva i se vrti).
Navistina, potkreni go perčeto od čeloto, da ti ja vidam
yvezdata. (Đorđija stoi izvesno vreme gledajći vo Blaguna, potoa
se zavrtuva i zaminuva. Po nego izleguvaat Todor i Stojan).

Kraj na vtoriot del

TRET DEL

Ledina sred šuma. Na edniot kraj, kladenec i grob do nego. Skoro e

mrak. Mesečinata e veće izlezena. Kraj grobot kleči i nešto raboti
okolu nego Evdokija. Doađaat, Đorđija, Todor i Stojan.
Zastanuvaat. Gledaat molčejći vo Evdokija.

TODOR
Evdokijo, ćerko!

EVDOKIJA
(Se zavrtuva isplašeno). Koj ste vie?

TODOR
 Ne plaši se. Jas sum Todor, od Toda drugarka ti, tatko $.

EVDOKIJA
A, ti si striko Todore. Uf, zdivot mi se zede.

TODOR
Si ostanala docka Evdokijo. Mrak veće ja poklopuva planinava.
Treba v selo da se vratiš.

EVDOKIJA
Ne, striko Todore, će noćevam ovde.

TODOR
So nedeli dolu ne sleguvaš, ne čini ćerko, lošo e sama moma v
planina...

EVDOKIJA
Ne sum sama. So brate sum.

TODOR
Ostavi go nego Evdokijo ćerko, neka počiva.

EVDOKIJA
Ne, ne će možam. Jas mu trebam postelata da mu ja pospremam, da
go vardam od gadinki.

STOJAN
Veće ništo ne mu treba na Naum.

EVDOKIJA
Mu trebam! Utrinava, gušterica proba dupka da otvori, da se
vovri do brata mi, do gradite da mu stigne. Tuka gnezdo za
porodot da zavie. Ja vidov kako rie. Ja fativ za opaška da ja
izmolknam, opaškata mi se skina, ušte ednaš ja prefrliv i
povtorno mi se skina. Potem ja zgmečiv među prsti, ja poništiv,
da ne može na Naume da se koti.

ĐORĐIJA
Pomiri se Evdokijo i razberi. Brat ti e mrtov.

EVDOKIJA
Ne zboruvaš pravo Đorđija. Ne e mrtov, samo se pretvora. Saka
mene da me luti, da me tera na plačewe. Saka da go molam vrel
zdiv po licevo da mi huhne za rosata utrinska, luta, toj da ja
izgoni, da me stopli.

TODOR
Dojdi so nas ćerko, liškite noće niz gora teraat plen.

EVDOKIJA
Ne se plašam od liškite. Ne mi možat tie ništo. Ti go znaeš
brat mi, Đorđija, koga toj e tuka od yveriwata poštuk nema.
Premiraat koga će go setat. Me čuva mene brate, zaštituva i
odvnatre vika sprugnat.

STOJAN
(Odi do nea i ja faća za raka). Da odime, Evdokijo.
EVDOKIJA
Kade jas žalna, nemam kade. Od tatka košarata pirej obrasnala,
se pornala.

STOJAN
Dolu v selo, pri mene, čedo da mi bideš. Strina ti Stojna e
gluva, neporodna, će te saka kako svoe.

EVDOKIJA
(Popoleka trgnuva so Stojan. Zastanuva). Poglednete, celo leto
kapka ne kapnalo, pržel se sprži zemjata. S# izgore. Samo
perunikite nad Naum ne veneat. (Stojan i Evdokija izleguvaat).

TODOR
Da odime i nie Đorđija. Ti Nikodin, jas Carević. Moram noćva
kmetot da go najdam. Ako stignal, će mi plati predavnikot.

ĐORĐIJA
Ne, Todore, ostavi go kmetot, so našite nadokraj će se
raskusurime.

TODOR
Za pod pleški, ne za v gradi tie go ostrat nožot. Tilot ti go
baraat zošto od liceto se plašat.

ĐORĐIJA
Ako počneme so niv do nikade nema da stigneme. Golema e taa
borba, Todore. Među sebe će se izništime, za drugoto poprište
oružjeto će ni se izbavi, a će nema i koj da go krene. Živa
duša ne će ni ostane.

TODOR
Ne napuštaj go domot Đorđija pred na gujata potajnica glavata
da $ ja stolčiš, oti koga će se vratiš, dom će nemaš. Će go
sramni do temel neverata. (Od dlabočinata vleguva Petre Lažot).

PETRE
Pravo duma Todor, Đorđija.

ĐORĐIJA
Koj si ti so takva smelost vo tuđiot razgovor da se mešaš?

PETRE
Ne e smelost, tuku nužda.

TODOR
Petre, ti li si toa? Ne me lažat očive?

PETRE
Ne te lažat, jas sum.

TODOR
Vojvodo, zarem ne si mrtov?
PETRE
Ne znam. Dvaeset i pet leta bev priklešten, zalepen kako
sitnana bubalka na boron, otade, pod svodon. Do včera taka
čmaev, ne se mrdnav. Sega dojdov da go vidam nego, da mu kažam
što e nužno, što mi teži.

ĐORĐIJA
Prvo, kaži koj si?

PETRE
Tatko ti Petre Lažot vojvodata.

ĐORĐIJA
(Se potsmeva). Može lošo da pomineš. Ne spomnuvaj go tatko mi
Petre bez potreba. Ostavi go vo grobot da ne se prevrtuva. Kolku
znam pred dvaeset i pet godini, na denov denešen, koga jas sum
se rodil, nego askerot na kolec go nadenal vo Krušeani.

TODOR
Toj e Đorđija, vojvodata Petre.

ĐORĐIJA
Zarem i ti Todore probaš da se rugaš so imeto negovo. Jas tatko
ne zapoznav, ama barem imeto će mu go dopazam od sekogo, od
blatewe.

TODOR
Toj e, koga ti velam. Pred dva dni, pred da go sardisaat go
vidov so četata, ne golema, kako ja prefrla Ligurasa. Toj e
istiot, ne se menil ni za vlakno.

ĐORĐIJA
(Go faća Todor za ramena). Ne laži me, će te smrvam!

PETRE
Ostavi go, ne te laže. Jas sum tatko ti. Dojden sum za kratko
so tebe da pobesedam, da te opomenam.

ĐORĐIJA
Ti, odi si... Ne, jas će odam podaleku od vašite izmami.
(Trgnuva da si odi).

PETRE
Zastani i pogledni me. Ne zboruvaj, samo gledaj. Vo liceto
gledaj.

ĐORĐIJA
(Go gleda dolgo. Tivko). Tatko! (Trgnuva nakaj Petre).

PETRE
Ne priođaj. Ostani tamu. Bolest nosam jas so sebe, ako dojdeš
se bojam da ne ja prezemeš. Vozdrži se. Nema vreme za gubewe.
Treba što poskoro nazad da se vratam. Da se vžlebam otade vo
petnoto zasekogaš. Za do veka.
ĐORĐIJA
(Povtorno trgnuva nakaj Petre). Samo da te dopram.

PETRE
Zapovedta moja poslušaj ja. Ne priođaj. Će me dopreš tamu koga
ednaš će dojdeš. Sega, ako me pofatiš će se isprištiš. Smrtna
skrama po teloto će ti se nafati, vo časov će padneš na postela
i za skoro će skončaš. Pogibelna katran sum oblepen Đorđija,
sinko. I vozduhot okolu mene ne se diše, gi para drobovite.
Zatoa ostani podaleku.

ĐORĐIJA
(Povtorno trgnuva nakaj Petre). Ne možam. Me prizivaš.

TODOR
Poslušaj go, toj ti e tatko i vojvoda e.

ĐORĐIJA
Dobro, vojvodo, će ostanam ovde, ama ne rado. Nikogaš ne će znam
dali navistina te vidov. Vo temnica se pojavi i ne me pušti pred
tebe desnoto koleno da go svijam, da kleknam za da me blago-
sloviš.

PETRE
Ne može poinaku. Nekoj drug, zlorad, so potsmev taka rabotite
gi naredil: da se vidime kako da ne sme se videle.

ĐORĐIJA
Koj e toj?

PETRE
Nepoznatiot. Toj što nema ime... I nemoj da misliš oti jas ne
žudam po tebe, edinecu, barem kadricite poinaku da ti gi
razredam, da gi smrsam.

ĐORĐIJA
Togaš neka bide što mora. Eve me... (Trgnuva nakaj Petre).

PETRE
Đorđija, ni čekor poveće. (Đorđija zastanuva. Se koleba.
Gledaat eden vo drug. Pauza). Taka. Sega e najglavnoto... V
petok si se rešil so Sulejman da se bieš.

ĐORĐIJA
Ne da se bijam. Da go ubijam, rešiv.

PETRE
Dobro si rešil, samo ne će možeš.

ĐORĐIJA
Zar Sulejman ne će možam? Lesno nemu će mu go najdam krajot.
Tuku ušte mnogu drugi nameravam da gi trebam. Duri gi ima, ili
duri racete ne mi kapnat.

PETRE
 Ako pojdeš pred Sulejmana, zlo te čeka. Toa dojdov da ti kažam,
da ne odiš.

TODOR
Vojvodo, zar od taa namera go odvraćaš. Toda, ćerka mi,
posestrimata negova, treba da ja spasi.

PETRE
Nekomu drugomu, a ne na Toda, Todore, mu treba spas.

ĐORĐIJA
Togaš zošto me zapiraš?

PETRE
Ne jas, zaludnosta na potfatot te zapira.

ĐORĐIJA
Zaludnosta?

PETRE
Ti odi, Todore, ostavi n# sami.

TODOR
Dobro, vojvodo, samo ne ubavo go učiš sina ti.

PETRE
Znam Todore, Toda treba da ja spasi, taka?.. Odi, odi, ostavi
n#. (Todor izleguva). Krušeani, koga bev sardisan od askerot i
koga izlez ne se gledaše, do mene se dovlečka eden ovčar da mi
kaže kako da otkineme. Tuka pred nas imalo edna peštera koja
vodela od drugata strana na ridot. Nikoj ne znael za pešterata,
nitu pak lesno možela da se najde. Jas samo trebaše da go
puštam ovčarot da n# sprovede, mene i četata, otade, na drugata
strana. Ne go puštiv, ami go zaklav. So eden zamav mu gi
isturiv crevata na dobronamerniot.

ĐORĐIJA
Zošto vojvodo?

PETRE
Za da ne kaže na drugite.

ĐORĐIJA
Ne te prašav toa.

PETRE
Znam što me prašaš... Ne postoi druga strana, Đorđija. Ako
pominevme niz pešterata će padnevme vo prazno, će se rastočevme,
poštuk će ni nemaše.

ĐORĐIJA
Ne te razbiram.

PETRE
Za nas ima samo edna strana, stranata na pogibieto, a taa e
ovaa. (Zabrzano vleguva eden komita).
KOMITATA
Stignaa, vojvodo. N# čekaat.

PETRE
Kaži im ušte troa neka pričekaat. Sega doađam.

KOMITATA
Netrpelivi se, vojvodo. Ne će moželo poveće da se odlaga,
rekoa. Će počnele da ja parčat.

PETRE
Odi, eve me po tebe.

KOMITATA
Razbiram vojvodo.

ĐORĐIJA
(Kon komitata). Naume!

KOMITATA
Kaži Đorđija.

ĐORĐIJA
Što ti tekna Naume, pa što se razbi od stenite na Selečka? Što
ti doteža?

KOMITATA
Morav taka, Đorđija. Pregolema želba me prinudi.

ĐORĐIJA
Koja e taa želba, da se poništiš, i zošto e? Sestra ti spoulave
po tebe, kata den ja srećavam ovde, grobov kaj ti go ureduva.

KOMITATA
Želbata da se zakomitam, da vostanam vo četata na tatko ti,
Petre Lažot vojvodata. Tokmu vo nea, vo izginatata četa, vo
proverenoto herojstvo. A na Evdokija, pak, će $ pomine, će se
smiri pod nečija zakrila, vo nekoj pregrab.

ĐORĐIJA
Mrtov komita.

KOMITATA
Duri i takov, ako nema drugo. (Izleguva).

PETRE
Nema da me poslušaš, će odiš?

ĐORĐIJA
Će odam. Ništo ne može da me zadrži, ni tvojata zapoved, ni
molbata tvoja.

PETRE
 Vrati se doma Đorđija. Preredi ja 'ržanicata na pokrivot. Će
ima luta zima godinava, podzazdravi go plotot, zakrepi gi
ambarite i soberi go lebecot od pole. Na esen pak, zemi ja
Toda, posestrima ti, lična e taa, i odnesi ja v postela neka ti
rađa.

ĐORĐIJA
Ne e za toa vreme, vojvodo. Mene podvig me čeka.

PETRE
Podvig nema. Ništo nema. Samo možebi malku naslada od žena i
troa radost od dete.

ĐORĐIJA
Ne uči me da go činam toa što ti ne si go storil. Majka mi
ovena bez da se seti. Ti samo ednaška si ja doprel i si zaminal
ušte noćta. Ne te videla nikogaš veće, duri i ne te pameti.
Samo od pesnite sluša za tebe.

PETRE
Ti kažav s# što trebaše. Da te odvratam storiv s# što možev.
Sega na tebe e da izbereš.

ĐORĐIJA
Napnati mi se udovive, srcevo netrpelivo, pred potfat mi
poigruva. Jas izbrav.

PETRE
Togaš samo mojata taga po tebe Đorđija nedogledno će se
raspostila. Seto drugo izmamata će go razruši... Moram da odam,
me čekaat. Zbogum.

ĐORĐIJA
Koi se tie što te čekaat?

PETRE
Pa, toa se tie.

ĐORĐIJA
Koi?

PETRE
Nekolkute premudri, od sevišniot pomoćni. Dojdeni se zemjičkava
da ni ja razdelat.

ĐORĐIJA
Togaš što baraš ti so niv?

PETRE
Da učestvuvam vo delbata. Da ne bi seta da ni ja zagrabat.

ĐORĐIJA
Ne taka vojvodo, kreni ja maliherkata i brani i najmalo parče
ako poftat da ni go zemat.
PETRE
Zaboravaš deka sum mrtov, a mojava malihera samo privid,
pukotot nejzin bezglasen, sačmite pak, ni najsitniot list od
gorava ne će go produpi.

ĐORĐIJA
Togaš ostavi me mene, jas da branam i da dobranam.

PETRE
Ne će možeš, nema da te prifatat za da ti se prikažat.

ĐORĐIJA
Ne te razbiram.

PETRE
Tie samo so mrtvite sakaat da delat. So onie čija maška snaga e
istrulena, a razumot rastočen. Zbogum. (Brzo izleguva. Po pauza
vleguva Simeon).

SIMEON
Ovoj beše Petre, tatko ti?

ĐORĐIJA
(Otsutno). Toj.

SIMEON
Znaev oti će se vrati da kaže.

ĐORĐIJA
Se vrati i što kaža?

SIMEON
Toa što mu bilo naloženo.

ĐORĐIJA
Naloženo? Od kogo?

SIMEON
Od onie tamu v šuma, na tuđ jazik što zboruvaat, od niv.

ĐORĐIJA
Dedo Simeone, dobro li te razbiram?

SIMEON
Ne treba da me razbiraš, a i ne možeš... Tuku za drugo se krenav
kon navamu, da te najdam. Od petleto što mi pcovisa ja naterav
Mitra, ćerka mi, da gi izvadi sačmite. Niv dojdov da ti gi
donesam i ušte troa barut. (Mu gi dava). Zemi gi, će ti se naj-
dat. Tolku ostanalo Đorđija, kolku za edno pukawe. Samo gledaj
nakaj sebe da ne ja svrtiš kuburata.

ĐORĐIJA
Na kaj sebe?

SIMEON
Prokletilak e toa, Đorđija, sekogaš koga će ima barut kolku za
edno pukawe, sam v gradi sačmata si ja isturaš, da te izgori...
 Sega i jas će zaminam da go vtasam vojvodata. Si velam oti
popolezen tamu će sum. Belki će možam da pomognam za malku po-
inaku da se razmestat međite. Ostani mi so dobra sreća, junaku.

ĐORĐIJA
Zapri! Barem ti kaži mi ja pravinata.

SIMEON
Pred da trgnam navamu, edna modra pijavica, debela kolku nože
od dete, go zalepi riloto za yidot od istočnata strana na
našata kuća. Počna da šmuka, da cica lakomo, kamenot da go
topi. Malterot odvnatre ispuka, zjapna yidot, a niz puknatinata
izbi pozeleneto sirište. Zasmrde. Ne vidov što stana ponatamu.
Trgnav tebe da te najdam... Toa ti e pravinata Đorđija.
(Izleguva).

Kraj na tretiot del

ČETVRT DEL

Na patot kon Dren i Smolani. Letno popladne.

SULEJMAN
(Vleguva teteravejći se. Vo ednata raka go nosi kemaneto, so
drugata se drži za ranata na desnata slabina. Soodveten e na
opisot od Spiro Crne od II del. Teško zboruva. Ima vrodena, ne
golema, no zabeležliva govorna mana). Me produpija kaurite.
Nespremen me načekaa. Taman udriv na kemaneto da pisnam edna od
starite, grovnaa maliherite i jas od kow pod kow. Nikako ne mi
se veruvaše oti će se osmelat. Pokorna si beše rajata. Na ništo
ne se protiveše. Što stana ova naednaš? Čudno... Tuku ajde, so
pomin neka e. Ne e loša ranava, brzo će zazdravi. (Vika).
Mustafa!
(Vleguvaat Đorđija, Spiro Crne i Gojdarot).

ĐORĐIJA
(Nosi obleka koja odgovara ba opisot od Simeon od I del, od
negovata prva replika). Badijala se dereš, ti pobegnaa
 gavazite. Veće nema nikoj da te spasi. Im dojde krajot na
tvoite zulumi.

SULEJMAN
(Neobično mirno za položbata vo koja se naođa). Znaev oti si
ti, na nikogo drug ne mu stiska, samo tebe. Ama ne razbiram što
će ti se ovie dvajca. Ti sam, ušte poarno, možeš da ja svršiš
rabotata. Sigurna ti e rakata, smrtno će me pogodeše. Ne ti se
trese kako na ovoj paraspur, (pokažuva na Spiro) koj od strav
predvreme spukoti.

SPIRO
Vidi go Turčevo. Em vo zort, em opeto.

ĐORĐIJA
Ušte malku, ne samo ovie dvajca, Sulejmane će dojdat so mene.
Će se prepolnat planiwevo. I ženite, i starcite, i decata će
vostanat. S# što mrda će se krene da ve progonuva. Panxa nema
da fatite dodeka do eden vo Belo More ne ve ispodavime.

SULEJMAN
Ubavo govoriš. Nemam zamerka. Samo što toa svoe pretskazanie
možeš da mu go obesiš na magareto od Vlačarčeto za opaška. Na
ona, de isto magare što go usmrtilo od Spira kobilčeto.

ĐORĐIJA
Ti samo podbivaj se. Toa ti e za stravot da go prikrieš. A
znaeš dobro, tvoeto pogibie e edno i nevažno vo tie što će
sledat. Može dolgo da mu trebaše na narodot da se prosvetli, da
ja najde sopstvenata nadmoć. Ama i toa završi. Eve, dojde časot
na golemata rasplata.

SULEJMAN
Nadmoć ima samo vo tebe Đorđija. I taa e mala i kratkotrajna
oti e čovečka. A časot, pak, odamna e propušten, nepovratno.
Sločkani vi se srcata, isprvnata e gordosta od niv. Ništo veće
ne može da se meni.

ĐORĐIJA
Može, Sulejmane, tokmu sega može. Se sepna narodot, ti velam,
će trgne po mene.

SULEJMAN
(Gi soblekuva čevlite i so čorabite se čisti među nožnite
prsti). Malku ti ostana od narodot i toa samo tricite.
Nesposobnite i domašarite. Mažite ti se pripieni do polite
ženski kraj rasturenite ogništa... A, će zaboravev, ti ostana i
po nekoj vakov kako Crneta, podnatečen od nespiewe po komari, i
od prepivawe do poser.

SPIRO
Što go slušaš ušte Đorđija. Ajde, pobratime, trgni mu ja
puškata, pa da odime ponatamu.

SULEJMAN
 Čekaj malku. Ostavi me barem da si gi obujam čevlive. (Se
obuva). Sega možeme da se pogodime.

ĐORĐIJA
Nema što da se pogađame.

SULEJMAN
Vo disađine od kowon, ene go onde zad ričkana, vo dlapkata, me
čeka, imam pet stotini liri. Će vi gi dadam ako mi pomognete da
go javnam kowot i ako me puštite živ da zaminam.

SPIRO
Imaš pet stotini liri? Uh majkata, tolku pari nikogaš ne sum
videl.

ĐORĐIJA
Ne treba ti da ni gi davaš Sulejmane. Nie sami će si gi zememe.

SULEJMAN
Vo Prilep, doma, imam ušte dve iljadi i niv će vi gi dadam.

SPIRO
Ušte dve iljadi?! Golema para e toa Đorđija, treba da se
pozadumame, a, što veliš?

ĐORĐIJA
Će dojde časot i tie sami će si gi zememe, koga će slezeme vo
Prilep.

SPIRO
E pa i ti, kako će slezeme vo Prilep koga e polno asker. Tuku,
ti velam da go puštime, neka gi dade parite. Što znači eden
Turčin poveće ili pomalku. I taka veće nema da se peteli, ova
sigurno će mu go dotera umot.

ĐORĐIJA
Ostavi, Spiridone, nie ne se krenavme za pari. (Ja vperuva
puškata vo Sulejman).

SULEJMAN
Zapri, ne brzaj, ne veli taka pesnata.

ĐORĐIJA
Koja pesna?

SULEJMAN
Pesnata za nas ispeana, za tebe, za mene i za Spiro Crne.

ĐORĐIJA
E, što veli pesnata?

SULEJMAN
Treba sega, ako za pari ne se pogodime, da pobaraš od mene, za
da me ostaviš živ, vaka ranet, da te odnesam na vrvot od
Drenskata planina.
ĐORĐIJA
Kako bre, kleto Turče, da me odneseš gore?

SULEJMAN
Krkač kačen.

ĐORĐIJA
I zdrav da si ne će možeš mene, od najmalku osumdeset oka, da
me iskačiš do gore.

SULEJMAN
Pesnata ja ispeal tvojot narod Đorđija, ako ne postapiš taka i
pesnata i narodot će gi izneveriš.

ĐORĐIJA
Ako e vo pesnata taka, togaš taka i neka bide. Zavrti se da ti
se kačam, pa ako ti se može odnesi me do vrvon.

SPIRO
Čekaj Đorđija. Ne mi mirisa ova na arno. Ti kroi nešto
majčiniot. Go znam jas nego, lisica e toj.

ĐORĐIJA
Ajde bre, Spiridone, što mi može Turčevo, vaka raneto i
golorako, drži ja puškava.

SPIRO
(Ja zema puškata). A bre, ne odi koga ti velam. Daj da mu gi
lapneme parite, pa neka se vitosa. (Đorđija doađa do Sulejmana,
koj e veće stanat, no pred da mu se kači, Sulejman naglo se
zavrtuva i potkrevajći se na prsti go faća Đorđija za vrat. Poč-
nuva da go davi. Đorđija voopšto ne se pomrdnuva).

SULEJMAN
Ova e tajnata koja narodot vo pesnata ne sakal da ja otkrie,
tajnata koja samo jas ja znaev.

SPIRO
Što mu čekaš bre Đorđija, smačkaj go kuskuleto. (Trgnuva nakaj
niv).

GOJDAROT
(Zastanuva pred Spiro Crne i mu ja vperuva puškata v gradi).
Ostavi gi sami neka si gi vadat očite.

SPIRO
Ne zapiraj me, gledaš oti će go udavi. Treba da mu pomogneme.

GOJDAROT
Ako se vmešame nikogaš nema da doznaeme koj e pojak. Toj što će
navasa, toj neka n# vodi.

SPIRO
Udri Đorđija, što si se zdrvil?

ĐORĐIJA
 (Krkorejći). Ne možam Spiridone. Nešto strašno mi go vkočanuva
telovo. Raceve ne se mrdaat.

SPIRO
Ne laži!

ĐORĐIJA
Ne lažam. Umiram ne znaejći koi strašni sili vo mene ja
zadušuvaat slavata.

SULEJMAN
(Nevolno, kako da mora, prodolžuva da go davi). Nitu pak, jas
znam koi sili vo mene ja vozdigaat. (Đorđija pađa mrtov.
Vleguva Krste, ostanuva nastrana, nezabeležan. Teško diše).

SPIRO
Aman, bre Đorđija, ne ostavaj me sam so ova besno kuče. I mene
će mi ja lokne krvcata.

SULEJMAN
(Na gojdarot). Pušti go nego neka si odi. Neka preživee
gnasotijata.

GOJDAROT
Kako će rečeš ti, da ti se mnogu godini, efendi Sulejman.

SPIRO
(Poklonuvajći se, se vraća nanazad). Nemoj da misliš jas pukav
vo tebe od omraza. Nikako, ovoj me natera, me kandisa, oti bunt
će sme krevale. A i za nekoja para, da si kažam pravo. Ami, so
kogo će sme se buntuvale, so nego. Ti efendija so edna raka
kako na vrapče, mu go svitka vratot. Za suva sliva ne go
biduvalo. A ti pak, mažište, golema sila.

SULEJMAN
Begaj! (Spiro Crne brzo izleguva. Na gojdarot). Odi, donesi mi
go kowot. (Gojdarot izleguva. Sulejman go zema kemaneto, udira
nekolku pati po žicite). Od ova kemane poveće ne će da bide.
Napuknalo od site strani. (Izleguva dvižejći se kako voopšto da
ne bil ranet. Zabrzano vleguva Blaguna. Go zdogleduva Sulejman
koj štotuku izleguva. Odi do Đorđija. Se navednuva i mu go
sluša srceto).

BLAGUNA
Ovojpat ne stasav navreme. (Mu ja pottrgnuva kosata od nad
čelo). Izgleda yvezdata se vratila gore, kaj svoite druški.
(Popoleka izleguva. Krste s# posilno diše).

Kraj