SLU@BENI LIST
GRADA NOVOG SADA
Godina XXVI - Broj 39 NOVI SAD, 25. oktobar 2006.
GRAD NOVI SAD
Skup{tina
466
Na osnovu ~lana 55. stav 5. Poslovnika Skup{tine
Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada",
br. 3/2005 i 4/2005) i ~lana 5. Odluke o izmenama i do-
punama Generalnog plana grada Novog Sada do 2021.
godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj
10/2006), Komisija za propise Skup{tine Grada Novog
Sada na XXVIII sednici 9. oktobra 2006. godine, utvrdi-
la je pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog
Sada do 2021. godine.
Pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog Sada
do 2021. godine, obuhvata:
1. Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine
("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 24/2000), koji je
stupio na snagu 25. novembra 2000. godine. U pre~i{}en
tekst nisu uneti st. 8. i 9. odeqka "3.0. PRIMENA GE-
NERALNOG PLANA", koji glase:
"Stupawem na snagu ovog generalnog plana prestaje
da va`i Generalni urbanisti~ki plan Novog Sada do
2005. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj
16/85 i 15/94) i Odluka o sprovo|ewu Generalnog urba-
nisti~kog plana Novog Sada ("Slu`beni list Grada
Novog Sada", broj 16/85, 18/90, 15/91, 15/94 i 24/98)",
"Generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada";
2. Zakqu~ak Skup{tine Grada Novog Sada
("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 18/2001). U
pre~i{}en tekst nije uneta ta~ka 3. koja glasi: "Is-
pravku Generalnog plana grada Novog Sada do 2021.
godine objaviti u "Slu`benom listu Grada Novog Sada";
3. Odluku o odre|ivawu delova Generalnog plana
grada Novog Sada do 2021. godine, koji nisu u suprotno-
sti sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi
("Slu`beni list Grada Novog Sada broj 12/2003) koja je
stupila na snagu 26. jula 2003. godine. U pre~i{}en tekst
nije unet ~lan 3. koji glasi: "Ova odluka stupa na snagu
osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu
Grada Novog Sada";
4. Odluku o izmenama i dopunama Generalnog plana
grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada
Novog Sada" broj 10/2006) koja je stupila na snagu 22.
aprila 2006. godine. U pre~i{}en tekst nisu uneti:
- ~lan 5. koji glasi:
"Ovla{}uje se Komisija za propise Skup{tine Grada
Novog Sada da utvrdi pre~i{}en tekst Generalnog
plana grada Novog Sada do 2021. godine", i
primerak 320,00 dinara
- ~lan 6. koji glasi:
"Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana
objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada".
5. U pre~i{}en tekst unete su izmene koje su proi-
stekle iz prihva}enih primedbi posle javnog uvida, na
osnovu Izve{taja Komisije za planove o izvr{enom
javnom uvidu o Nacrtu odluke o izmenama i dopunama
Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, broj
35-9/05-I-3 od 3. marta 2006. godine.
6. U pre~i{}en tekst unete su i izmene koje su posle-
dica izmene propisa i terminolo{kog uskla|ivawa zbog
statusnih promena.
REPUBLIKA SRBIJA
AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
GRAD NOVI SAD
SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA
Komisija za propise
Broj:06-1/2006-703-I
9. oktobar 2006. godine
NOVI SAD
Predsednik
Prof. dr Milijan Popovi}, s.r.
GENERALNI PLAN
GRADA NOVOG SADA DO 2021. GODINE
(PRE^I[]EN TEKST)
I. OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANA
I USLOVI U KOJIMA ]E SE REALIZOVATI
1.0. UVOD
Novi Sad je grad sa bogatom tradicijom planirawa.
Planovi su dono{eni da bi bili po{tovani i spro-
vo|eni, a mewani su i dopuwavani kada bi se proceni-
lo da treba krenuti br`e ili zastati, da se mo`e boqe
i savremenije graditi i ure|ivati prostor.
Generalni urbanisti~ki planovi Novog Sada su, kao
po pravilu, dono{eni u vreme koje je predstavqalo
prekretnice dru{tvenog razvoja (ustavne promene,
reforme sistema, promene privrednog sistema, raspad
dr`ave, rat). Me|utim, ovaj generalni plan se donosi u
vreme kada su uni{tene decenijama stvarane vrednosti
od vitalnog zna~aja za funkcionisawe grada. Svaki od
planova je morao da anticipira uticaj predstoje}ih
promena na prostorni razvoj i da omogu}i novi ciklus
dono{ewa planova za neposrednu realizaciju, {to je
nametalo da se obra|iva~i generalnog plana svaki put,
950. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
iznova, suo~avaju sa te{ko}ama sli~ne prirode, koje je
potrebno razre{iti. Pa, ipak, ~ini se da je, kao nikada
do sada, te{ko proceniti u kom pravcu }e krenuti pro-
storni razvoj Novog Sada.
Demografski razvoj, diktiran masovnim prisilnim
preseqewem stanovni{tva, tranzicioni procesi koji se
usporeno odvijaju, neusagla{eno zakonodavstvo, sve to
~ini razvoj neizvesnim.
Agresiji i razarawima koja su naneta gradu, ve} neko-
liko godina prethodi op{ti diskontinuitet (u pona{a-
wu, po{tovawu propisa, padu morala, nepo{tovawu
vrednosti ove sredine, posebno u graditeqskom izrazu),
koji preti da obezvredi decenijski napor na o~uvawu
postoje}ih i stvarawu novih vrednosti, te je budu}i
odr`ivi razvoj u izmewenim uslovima i politika kojom
}e se takav razvoj usmeravati, od strate{kog zna~aja za
budu}nost Novog Sada. U takvim okolnostima treba se
vratiti stvarawu nove strategije, koja }e poku{ati da
ubla`i posledice, a u planirawu grada iskoristi sva
pozitivna iskustva.
Me|utim, istorija nas u~i da je Novi Sad nakon svake
od katastrofa koje je do`ivqavao, uspevao ne samo da
obnovi svoje vrednosti, ve} i da to obnavqawe donese
novi kvalitativni pomak. Tako i ovog puta, nakon obnove
uni{tenih dobara, planira se razvoj koji }e na najboqi
mogu}i na~in sa~uvati i unaprediti potencijale kojima
grad raspola`e.
2.0. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG
PLANA
Skup{tina Grada Novog Sada, na sednici odr`anoj
9.12.1992. godine, na osnovu ~lana 21. stav 2. Zakona o
planirawu i ure|ewu prostora ("Slu`beni list SAP
Vojvodine", broj 1/76, 2/80 i 26/83) i ~lana 31. ta~ka 3.
Statuta Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog
Sada", broj 1/91), donela je odluku o pristupawu revi-
ziji va`e}eg Generalnog urbanisti~kog plana, odnosno
izradi novog, koja je objavqena u "Slu`benom listu
Grada Novog Sada", broj 21/92.
Postupak izrade Generalnog plana grada Novog Sada
(u daqem tekstu - generalni plan) zapo~et je pre stu-
pawa na snagu Zakona o planirawu i ure|ewu prostora
i naseqa ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj
44/95, 16/97 i 46/98), ali kako je ~lanom 69. stav 1. nave-
denog zakona utvr|eno da }e se zapo~eti postupak
dono{ewa prostornih i urbanisti~kih planova nas-
taviti po odredbama ovog zakona, neophodno je bilo da
se postupak dono{ewa i sadr`aj generalnog plana pri-
lagodi novom zakonu. U tom smislu obuhvat je pro{iren
na rubni predeo Novog Sada.
3.0. DRU[TVENI USLOVI KOJI UTI^U
NA RAZVOJ GRADA
Dosada{wi generalni planovi grada Novog Sada su
se ostvarivali u relativno transparentnim i ~vrstim
dru{tvenim, dr`avnim, ekonomskim i politi~kim okol-
nostima. Ali, ve} sredinom 80-ih godina postaje uo~qi-
vo da je globalni urbani poredak izlo`en do tada nepo-
znatim fenomenima, velikim promenama i isku{ewima.
Razvijena urbana dru{tva se i u zavr{noj fazi urba-
nizacije suo~avaju sa mnogim kontroverzama koje se
odnose na osnove urbanog razvoja: kakav je po`eqan
tr`i{ni mehanizam urbanog razvoja a kako se {tite
25. oktobar 2006.
javni interesi u tr`i{nom urbanom poretku; kako
ograni~iti nekontrolisan rast gradova, kako spre~iti
prenaseqenost stanovni{tva i kako suzbiti superkon-
centraciju aktivnosti u prostoru. Tro{kovi urbanog
na~ina `ivota, sve slo`enije okolnosti upravqawa
urbanim razvojem, potreba za pove}anim u~e{}em
gra|ana, nepredvidivi uticaj neodredivih ~inilaca,
saradwa javnog i privatnog sektora i ure|ewe urbane
sredine, predstavqaju samo neka od pitawa na koja mo-
derna urbana dru{tva nalaze, ili su na{la, odgovore.
Istovremeno prethodna Jugoslavija ulazi u sredwu
fazu urbanizacije. Problemi ure|ewa naseqa se vi{e-
struko uve}avaju i gradovi se suo~avaju sa promenama
koje vode pogor{awu kvaliteta `ivota, naru{avawu
uslova stanovawa, saobra}aja, vodosnabdevawa, obezbe-
|ewa potrebne urbane opreme. Ve} tada je uo~eno da je
ure|ewe gradova uslovqeno stabilnim funkcioni-
sawem kompleksnih urbanih tehni~kih sistema, {to
iziskuje obimna ulagawa, a izra`eni trendovi ukazuju
da je ne samo ugro`en napredak ve} i prosto funkcioni-
sawe jugoslovenskih gradova. Tim upozorewima sada se
mo`e dodati jo{ samo to da je krajem 90-ih godina, nakon
nepredvidivih i dramati~nih promena dr`avnog entite-
ta, sveobuhvatne i najdubqe ekonomske, dru{tvene i
politi~ke krize, i, kona~no, ratnih razarawa, aktuel-
no stawe jugoslovenskih gradova i uop{te urbanog poret-
ka ve} duboko u kriti~noj fazi, i skoro se sa izvesno{}u
mo`e pretpostaviti prete}im posledicama.
U preure|enoj dr`avi, uz mnoge nepovoqne me|una-
rodne, dr`avne, ekonomske, socijalne, kulturne, poli-
ti~ke i druge okolnosti, nasle|en je i urbani poredak
koji se morao redefinisati. Postalo je o~igledno da je
raspolo`iv prostor nu`no ure|ivati polaze}i ne samo
od celine interesa u dr`avi, nego i od konkretnih
specifi~nosti u lokalnoj zajednici i lokalnoj samou-
pravi. Time su se, zbog kardinalnih istorijskih, dr`av-
nih i dru{tvenih promena i tektonskih poreme}aja teme-
qa dru{tva, u istom istorijskom periodu stekla dva
bitna dru{tvena procesa: dru{tveni preobra`aj u
tranzicionom periodu sredwe faze urbanizacije u kome
su, ina~e, urbani problemi u svakom dru{tvu sveobu-
hvatni, najizra`eniji i najslo`eniji, i tranzicija iz
prethodnog socijalisti~kog u kapitalisti~ki dru{tve-
ni, ekonomski i dr`avni poredak. U tim okolnostima
dru{tvo u celini je su~eqeno sa najdubqim promenama,
a gradovi sa najdubqom krizom urbanog poretka.
Nepovoqne okolnosti i mnogobrojna ograni~ewa
po`eqnog preobra`aja urbanog poretka, okvira u kome
se ostvaruje svaki urbanisti~ki plan, isti~u nu`nost da
se i u postoje}em (koji nestaje) i u novom urbanom poretku
(koji se tek naslu}uje) otvaraju mnoga, nezaobilazna i
najzna~ajnija pitawa su{tine urbanog poretka na koja jo{
uvek nisu dati konzistentni odgovori. Koji su dru{tveni
ciqevi urbanog razvoja u budu}nosti; kako se utvr|uju i
kako se ostvaruju privatni interesi i wima su~eqeni
javni interesi u urbanom razvoju i urbanom poretku?
Kakav je i kako funkcioni{e tr`i{ni model urbanog
poretka i kako osnovni svojinski koncept dru{tva do-
minantne privatne svojine uti~e na urbani poredak i
ostvarivawe urbanisti~kog plana? Kakve su po`eqne
fizi~ke strukture gradova i naseqa i {ta je su{tina
racionalnog ure|ewa prostora (susteinable develope-
ment)? Kako se u tr`i{nom urbanom poretku oblikuju i
garantuju zahtevi demokratskog odlu~ivawa; u kojoj meri
i kako takav poredak pru`a garancije za ostvarivawe
ustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti u ure|ewu
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
prostora i regulaciji naseqa? Kako u takvom poretku
funkcioni{e sistem upravqawa urbanim razvojem
(urban management): {ta je uloga pravne dr`ave, a kakvi
su polo`aj i funkcije lokalne samouprave? Odgovore na
ta (i druga, nepomenuta) pitawa tek }e dati dru{tvene
reforme, a okviri, uslovi i okolnosti ostvarivawa
urbanisti~kog plana u bli`oj i daqoj budu}nosti, do
2021. godine i nakon toga, tek }e se uobli~avati o~eki-
vanim ustavnim zakonodavnim reformama. Pri tome se
nikako ne sme zanemariti zna~aj jedne kqu~ne ~iwe-
nice: u ekonomskoj osnovi dru{tva se intenzivno i nedo-
voqno regulisano odvija akumulacija kapitala, proces
koji sam po sebi, u nepostojawu pravnih ograni~ewa,
uzrokuje destrukciju u urbanom poretku. Kada taj proces
u|e u stawe ravnote`e i ostvari se koncentracija kapi-
tala, pravna dr`ava }e, naravno, suzbiti destrukciju u
urbanom poretku, ali }e posledice ostati kao hipoteka
koju }e morati da plate naredne generacije.
Izlo`ene globalne okolnosti i procesi ukazuju da }e
se novi generalni plan ostvarivati u, po mnogo ~emu, za
sada nepotpuno poznatim okolnostima. Posledice po
koncepciju i re{ewe generalnog plana }e, naravno, biti
negativne i pozitivne. U po~etnom, mo`e se pretpo-
staviti da }e u znatno du`em periodu tranzicije posto-
je}e dru{tvene institucije ostvarivawa generalnog
plana slabiti; wih }e bezuslovno potiskivati ekonom-
ska nu`nost da se procesi akumulacije i koncentracije
kapitala u sferi urbanog sve vi{e ubrzavaju i ~inioci-
ma nasilnog, vanekonomskim faktorima podsticane
akceleracije. Osnovne postavke generalnog plana bi}e
znatno ugro`ene mnogostrukim neregularnim dejstvima
i aktivnostima aktera akumulacije gradskog prostora.
U periodu koji }e uslediti (ali, za koji je sada neizve-
sno predvi|ati kada) funkcionisawe osnovnih dru{tve-
nih i ekonomskih procesa zahteva}e regularnost, trans-
parentnost, pravnu utemeqenost, pravnu za{titu i prav-
nu sigurnost kapitala opredme}enog u strukturama gra-
da. To }e poja~ati potrebu sa fakti~kom i pravnom reha-
bilitacijom koncepcije i re{ewa generalnog plana sa
ciqem da se negativne posledice, ako i koliko to bude
mogu}e, saniraju.
II. STRATEGIJA URE\EWA I GRA\EWA
NOVOG SADA
1.0. SMERNICE I USLOVI ZA RAZVOJ, IZGRADWU
I URE\EWE PROSTORA NOVOG SADA IZ
PROSTORNIH PLANOVA [IRIH PROSTORNIH
CELINA
Planovi {irih prostornih celina koji uti~u na
re{ewa generalnog plana su:
1. Prostorni plan Republike Srbije ("Slu`beni glas-
nik Republike Srbije", broj 13/96);
2. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine
Sremski Karlovci ("Slu`beni list op{tine Novi Sad,
broj 5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95);
3. Prostorni plan podru~ja posebne namene Fru{ke
gore do 2022. godine ("Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine", broj 16/2004);
4. Prostorni plan podru~ja posebne namene za
rekreaciju Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada
Novog Sada", broj 16/85);
Broj 39 - Strana 951
5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode
"Koviqsko- petrovaradinski rit" ("Slu`beni glasnik
Republike Srbije", broj 27/98).
1.1. Prostorni plan Republike Srbije
("Slu`beni glasnik RS", broj 13/96)
Prostornim planom Republike Srbije, kao strate-
{kim razvojnim dokumentom, utvr|ena je dugoro~na osno-
va organizacije, kori{}ewa i ure|ewa prostora, kao i
osnovne pretpostavke za dugoro~ni demografski, eko-
nomski i socijalni razvoj Republike. Pored razvojne
koncepcije i osnova za razvoj pojedinih funkcija, obla-
sti i delatnosti, prostornim planom su utvr|ene i smer-
nice za pripremu i izradu prostornih i urbanisti~kih
planova.
U nizu prednosti koje je Grad Novi Sad dobio u Pro-
stornom planu Republike, izdvajaju se posebno wegov
polo`aj na Dunavsko-Savskoj osovini razvoja koja ima
poseban zna~aj i prioritet u razvoju Republike i uloga
u mre`i centra Srbije. Svojim polo`ajem na razvojnoj
osovini, zajedno sa Ni{om, spada u gradove na koje se
oslawa strategija demotropolizacije Republike.
Regionalizacijom Srbije utvr|eno je {est makrore-
giona. Me|u wima je i region Vojvodine sa Novim Sadom
kao makroregionalnim centrom i regionalnim centrima
Suboticom, Somborom, Zrewaninom, Kikindom i Vr{cem
koji gravitiraju Novom Sadu.
Subregionalno podru~je Novog Sada obuhvata op{ti-
ne: Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej,
Vrbas, @abaq, Novi Sad, Oxaci, Temerin, Titel, In|ija,
Stara Pazova, Irig i Srbobran. Karakteristika ovog
podru~a, koja je planom predvi|ena, je preraspodela
stanovni{tva koja rezultira koncentracijom stanovni-
{tva u subregionalnom podru~ju i Gradu Novom Sadu. I
pored pove}awa broja stanovnika u subregionalnom
podru~ju, wihov udeo u ukupnom broju stanovnika sma-
wi}e se sa 7,13% na 6,93% 2001. godine, odnosno 6,72%
2011. godine, dok }e udeo stanovni{tva Novog Sada sa
2,72% koliko je bio 1991. godine, porasti na 2,88%.
Planom se usmerava raspored industrijskih aktiv-
nosti. Beograd i Novi Sad bi imali intenzivan rast u
smislu pove}awa produktivnosti, uvo|ewa novih tehno-
logija i uspostavqawa dinamike zapo{qavawa.
Osnovni pravci dugoro~nog razvoja industrije usme-
reni su na daqi razvoj energetike, metalnog i hemijskog
kompleksa i proizvodwu "biolo{ki vredne hrane". Kon-
cepcijom usmerene policentri~ne koncentracije pred-
vi|ena je koncentracija proizvodnih kapaciteta u pri-
obaqu Dunava i Save i to u pojasu povr{ine od 360 ha
prostora Beograda, Smedereva, Pan~eva, Kovina i Novog
Sada.
Novom Sadu je u oblasti razvoja turizma dato zna-
~ajno mesto. Osnovni kriterijumi u konceptu razvoja tu-
rizma odnose se na izra`enu turisti~ku tra`wu, prven-
stveno inostranu, a zatim i doma}u, zatim na stvorene i
prirodne uslove i resurse, na mogu}nost kori{}ewa
aktivnosti i sadr`aja turisti~ke ponude tokom cele
godine.
Novi Sad je centar turisti~ke zone koja obuhvata
Vojvodinu, centar regije Fru{ke gore i Dunava. Pripada
najzna~ajnijem centru drugog stepena i drugi je po zna~aju
emitovani centar turisti~ke ponude Srbije sa me|una-
rodnim i nacionalnim zna~ajem.
952. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Javne slu`be su jedan od elemenata za kvalifiko-
vawe uloge u mre`i centara. S obzirom na gravitaciono
podru~je, povoqne saobra}ajne uslove, tradiciju, demo-
grafska obele`ja, u Novom Sadu }e se i daqe razvijati
raznovrsne javne slu`be saglasno wegovim funkcijama
i {irem okru`ewu (Univerzitet, zdravstvo, kultura).
U pogledu mogu}nosti kori{}ewa prirodnih resursa
proceweno je da Novi Sad ima dobar potencijal i da je
kao deo Panonske nizije (izuzev Fru{ke gore), prirod-
no predisponiran za ratarsku proizvodwu.
Prostornim planom Republike Srbije se rezervi{e
prostor za izgradwu hidroelektrane Dunav: HEPS "Novi
Sad" (1.056 KWh). Realizacijom ove hidroelektrane
omogu}ava se iskori{}avawe preostalog potencijala
Dunava, uzvodno od uspora HE "\erdap" do ma|arske
granice. Uspor od 80 m nadmorske visine uglavnom se
zadr`ava u granicama postoje}ih nasipa. Hidroelek-
trana treba da bude proto~na. Lokacija nije detaqno
utvr|ena, ali je izvesno da je izvan obuhvata generalnog
plana.
U okru`ewu Novog Sada (Fru{ka gora, Beo~in) ra~una
se na nalazi{ta za eksploataciju sirovina za cement.
Saobra}ajnu infrastrukturu karakteri{e veoma
va`an saobra}ajni pravac, transevropski put, granica
Ma|arske-Subotica-Novi Sad-Beograd i daqe prema
Atini, odnosno Sofiji, koji na podru~ju Vojvodine ima
definisanu trasu. Magistralna putna mre`a je izgra-
|ena, a planom se predvi|a weno unapre|ewe.
Magistralna pruga za velike brzine Beograd - Novi
Sad - Subotica - dr`avna granica - Ma|arska u delu od
Subotice do Novog Sada (Petrovaradina) bi}e u kori-
doru postoje}e pruge i modernizovana, dok }e se u delu
od Petrovaradina do In|ije izgraditi na novoj trasi.
Planirana je i dogradwa pruge Zrewanin - @abaq (Novi
Sad), izgradwa ran`irne stanice i uskla|ivawe
`elezni~kog ~vora sa zahtevima pruga za velike brzine.
U oblasti vodenog saobra}aja planom je predvi|eno
intenzivno kori{}ewe postoje}ih plovnih puteva i
wihovo ukqu~ivawe u evropsku plovnu mre`u plovnim
putem Rajna - Majna - Dunav. Luka u Novom Sadu sa svojom
infrastrukturom, pretovarnim i skladi{nim kapacite-
tima, jedna je od strate{kih ta~aka u razvoju vodenog
saobra}aja.
U svrhu kori{}ewa komparativnih prednosti polo-
`aja Republike Srbije, prioritet se daje izgradwi
robno-transportnih centara me|u kojima je i izgradwa
RTC-a u Novom Sadu.
U Prostornom planu Republike Srbije su nazna~ene
lokacije kao rezervacija prostora za budu}e aerodrome.
Na ^eneju je planirana rekonstrukcija i dogradwa pos-
toje}eg aerodroma za sportsku i poqoprivrednu avi-
jaciju i javni prevoz u regionalnom saobra}aju. Sports-
ki aerodrom je planiran u Beo~inu.
U ciqu razvijawa sistema savremenih komunikacija,
u Republici je planirano {est tranzitnih centrala od
kojih je jedna instalirana u Novom Sadu.
U pogledu za{tite prirodnih dobara, i daqe ostaje
za{ti}ena prostorna celina Nacionalnog parka "Fru-
{ka gora" iako je region Fru{ke gore suo~en sa ozbiqn-
im investicionim zahvatima (radne zone, infrastruk-
tura i sl.) koji mogu u znatnoj meri da ugroze specifi~ne
vrednosti ovog podru~ja.
Planom je predvi|eno sticawe me|unarodnog statusa
za{tite za prostor Podunavqa, Koviqsko-petrovara-
dinskog rita.
25. oktobar 2006.
Zna~aj Fru{ke gore istaknut je i za{titom kulturnih
dobara. Kao sredwovekovna prostorna celina sa monu-
mentalnim spomenicima republi~kog zna~aja, pred-
lo`ena je za upis u listu svetske kulturne ba{tine.
1.2. Prostorni plan Grada Novog Sada i
Op{tine Sremski Karlovci
("Slu`beni list op{tine Novi Sad", broj 5/74
i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95)
Regionalni prostorni plan op{tine Novi Sad donet
je 1974. godine i obuhvatio je period do 2000. godine.
Osnovne postavke tog plana utvr|ene su na osnovu rezul-
tata studija i istra`ivawa, kao i na osnovu procena
mogu}nosti razvoja op{tine Novi Sad, u sklopu ukupnog
dru{tveno-ekonomskog razvoja {ireg okru`ewa.
Realizacija Regionalnog prostornog plana op{tine
Novi Sad (1974 - 1994. godine) bitno je odstupila u odno-
su na planirani obim i dinamiku ukupnog, pa time i pros-
tornog razvoja. Osnovne pretpostavke privrednog i
demografskog rasta nisu ostvarene, jer je umesto dina-
mi~kog razvoja u du`em periodu ispoqena stagnacija i
opadawe privrednog razvoja, pa je u skladu sa tim do{lo
do odstupawa u planiranom prostornom razvoju na celom
prostoru op{tine Novi Sad.
Iz tih razloga ovaj plan je 1995. godine mewan i do-
puwavan. Izmene su se, u najve}oj meri, odnosile na sao-
bra}ajnu i drugu infrastrukturu, na mre`u naseqa, a
najbitnija izmena koja uti~e na Generalni plan Novog
Sada je uva`avawe tendencije kontinualnog prostornog
razvoja dela Novog Sada na levoj obali Dunava i
pro{irewe novosadske konurbacije prema zapadu, do
~ega je do{lo neplanski.
1.3. Prostorni plan podru~ja posebne namene
Fru{ke gore do 2022. godine
("Slu`beni list Autonomne Pokrajine
Vojvodine" broj 16/2004)
Planom je obuhva}en u celosti sremski deo grada
(op{tina Petrovaradin). Deo op{tine se nalazi u sa-
stavu Nacionalnog parka, a preostali u wegovoj za{ti-
tnoj zoni.
Na prostoru katastarskih op{tina Bukovac, Ledinci
i Sremska Kamenica izvr{ena je izmena granica ~ime se
Nacionalni park pro{iruje na jednom delu za 53,57 ha,
a na drugom smawuje za 32,12 ha.
Nakon dono{ewa zakona kojim se utvr|uju ove grani-
ce, izvr{i}e se izmene u svim planovima koji obuhvata-
ju ovaj prostor (Prostornom planu Grada Novog Sada,
Generalnom planu Grada i planovima kojima se ovi
planovi razra|uju).
Za primenu plana na prostoru Grada posebno su va`ni
uslovi koji se odnose na izgradwu na gra|evinskom
zemqi{tu: u zonama vinogradarskih i ku}a za odmor i
rekreaciju, priobaqu Dunava, privrednih objekata, kao
i ure|ewe i oblikovawe pejsa`a u za{titnoj zoni
Nacionalnog parka.
Kako se u Planu Fru{ke gore konstatuje, uslovi koji
su utvr|eni planovima za prostore Grada koji su obuh-
va}eni i ovim planom, u potpunosti su uskla|eni, te ih
ne treba posebno usagla{avati.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
1.4. Prostorni plan podru~ja posebne namene za
rekreaciju grada Novog Sada ("Slu`beni list
Grada Novog Sada", broj 16/86)
Ovim planom definisani su lokaliteti vikend i
vinogradarskih zona, uslovi za wihovu organizaciju i
ure|ewe, kao i uslovi za izgradwu vikend i vinogra-
darskih objekata.
Za vikend-zone definisana je obaveza daqe razrade,
izrada planova detaqne regulacije kao osnove za
izdavawe urbanisti~ke dokumentacije. Ova obaveza je
preuzeta iz Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore.
Re{ewa ovog plana, koji je u znatnoj meri ve} i reali-
zovan, uva`ava}e se kod izrade uslova za izgradwu i
ure|ewe rubnog predela grada na desnoj obali Dunava.
1.5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata
prirode "Koviqsko-petrovaradinski rit"
("Slu`beni glasnik Republike Srbije",
broj 27/98)
Ovom uredbom podru~je Koviqsko-petrovaradinskog
rita stavqeno je pod za{titu kao prirodno dobro od
izuzetnog zna~aja i svrstano u I kategoriju za{tite kao
specijalni rezervat prirode.
Na podru~ju rita ustanovqena su tri re`ima za{tite,
a deo KO Petrovaradin, koji se nalazi u rubnom predelu
Novog Sada, potpada pod re`im za{tite II stepena. Ovaj
prostor se ure|uje saglasno uslovima kori{}ewa,
o~uvawa i unapre|ewa, kao i odre|enih zabrana na
podru~ju rita.
1.6. Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog
koridora auto-puta E-75 Subotica - Beograd
(Batajnica) ("Slu`beni glasnik Republike
Srbije", broj 69/2003)
PPP infrastrukturnog koridora E-75 Subotica-
1
-Beograd predstavqa krak Panevropskog koridora
"10", odnosno wegov krak "10 B".
Pored osnovnog ciqa - povezivawa delova ju`ne i
jugoisto~ne Evrope sa sredwom i severnom preko teri-
torija Republike Srbije, planom se inicira i podsti~e
razvoj podru~ja kroz koja prolazi, kao i razvoj u bli`em
okru`ewu kroz ostvarivawe maksimalnih komercijal-
nih efekata.
Osim tekstualnog dela u kome se utvr|uju (1) ciqevi
i zadaci prostornog plana, (2) funkcije i zna~aj infra-
strukturnog koridora za integraciju prostora, (3) uticaj
infrastrukturnog koridora na okru`ewe, (4) polo`aj
magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru, (5)
funkcionalni sadr`aji auto-puta i prate}i sadr`aji za
potrebe korisnika auto-puta, (6) za{tite `ivotne sre-
dine, (7) organizacija, ure|ewe i kori{}ewe prostora i
(8) primena prostornog plana.
Plan sadr`i tri referalne karte:
Plan namene povr{ina, Plan infrastrukturnih sis-
tema i Re`imi ure|ewa, kori{}ewa i za{tite prosto-
ra i tematsku kartu "Plan saobra}ajne infrastrukture".
Planom su obuhva}ene u celini katastarske op{tine
^enej, Kisa~, Rumenka, Ka}, Koviq i Budisava, dok je u
____________________
1
U daqem tekstu: autoput Subotica - Beograd.
Broj 39 - Strana 953
op{tinama Novi Sad 1, Novi Sad 3 i Novi Sad 4 obu-
hva}en samo koridor autoputa u ukupnoj povr{ini od
234 ha.
U Gradu Novom Sadu plan }e se primeniti u Pro-
stornom planu, Generalnom planu Grada Novog Sada, kao
i planovima detaqne regulacije u`ih teritorijalnih
celina. Pored po{tovawa kriterijuma, standarda i nor-
mativa, planovima }e se prihvatiti svi tehni~ki ele-
menti, saobra}ajnica i infrastrukturnih sistema,
wihovo povezivawe sa postoje}im delovima sistema i
na~in povezivawa, odnosno ukr{tawa bez direktnog
kontakta i sl.
2.0. POLO@AJ, MESTO I ULOGA GRADA
U OKRU@EWU
Novi Sad u mre`i gradskih centara u Srbiji
Novi Sad pripada grupi podunavskih gradova i na-
stao je na mestu gde je su`eno korito Dunava omogu}ilo
da se krajem XVII veka naspram Tvr|ave podigne mosto-
bran koji bi spre~io upade turske vojske na podru~je Aus-
trije. Nalazi se na 19° i 20' isto~ne geografske du`ine
i 45° i 46' severne geografske {irine, na nadmorskoj
visini od 75 do 238 m, {to je odredilo i wegove kli-
matske karakteristike, daju}i mu odlike umereno kon-
tinentalne klime.
Ekonomski, dru{tveni i prostorni razvoj Novog Sada
opredelili su brojni ~inioci: izuzetan polo`aj na
raskrsnici va`nih evropskih puteva, spoj razli~itih
prirodnih vrednosti, raznolike geografske celine,
plodna ba~ka ravnica na levoj obali, naspram pitomih
obronaka pod vo}wacima i vinogradima na desnoj obali
Dunava. Novi Sad je zahvaquju}i svom povoqnom geo-
grafskom polo`aju u Vojvodini i dobrim saobra}ajnim
vezama, koje su rezultat dugog procesa razvoja, kon-
tinuirano preuzimao i formirao centralne funkcije za
celokupno podru~je Vojvodine.
To je drugi grad po veli~ini u Republici Srbiji i u
wemu su locirane zna~ajne nau~ne, razvojno-istra`i-
va~ke i stru~ne organizacije za podsticawe razvoja i
krupni proizvodni kapaciteti u oblasti naftne, hemij-
ske, prehrambene industrije, trgovine, saobra}aja,
poslovnih usluga itd.
U wemu su se razvile zna~ajne ustanove visokog obra-
zovawa, zdravstvene ustanove vrhunske medicine i
specijalizovanih usluga, ustanove iz oblasti kulture,
socijalne ustanove itd.
U Novom Sadu su se, tokom wegovog istorijskog razvo-
ja, pro`imale razli~ite kulture, stvaraju}i uslove za
raznovrsne oblike saradwe i formirawe sopstvenog
identiteta.
Gravitacioni uticaji Novog Sada su u najve}oj meri
orijentisani na podru~je Vojvodine, gde wegov polo`aj
predstavqa zna~ajnu prednost za razvoj centralnih
funkcija, s obzirom da smawuje tro{kove komunikacija
i pove}ava efikasnost regionalnog razvoja. Intenzitet
uticaja Novog Sada znatno je ja~i u okviru subregio-
nalnog podru~ja koje obuhvata op{tine: Ba~, Ba~ka
Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq,
Oxaci, Temerin, Titel, In|ija, Stara Pazova, Irig i
Srbobran. Ja~e funkcionalne veze uspostavqene su na
954. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
u`em gravitacionom podru~ju gde je intenzitet uticaja
Novog Sada najve}i i gde postoje izra`eni ekonomski
interesi za uspostavqawe zajedni~kih sistema u
oblasti saobra}aja, infrastrukture, javnih slu`bi itd.
Takve funkcionalne veze uspostavqene su u najve}oj
meri sa susednim op{tinama, koje usled koncentracije
odre|enih funkcija na podru~ju Novog Sada i povoqnih
saobra}ajnih veza znatan deo svojih potreba zadovo-
qavaju u Novom Sadu, a deo infrastrukturnih, sao-
bra}ajnih sistema i javnih slu`bi organizovan je zajed-
ni~ki.
Razvojna uloga Novog Sada kao makroregionalnog cen-
tra bitno je umawena usled dugogodi{we ekonomske
krize koja je zahvatila ne samo Novi Sad nego i wegovo
{ire okru`ewe. Kako intenzitet i karakter funkcio-
nalnih veza Novog Sada sa okolinom zavisi od ukupnog
nivoa wegove razvijenosti i obima koncentracije aktiv-
nosti u wemu, to je pad ekonomske snage Novog Sada
bitno umawio kvalitet, nivo i intenzitet funkcional-
nih veza sa gravitacionim okru`ewem. Svoju funkciju
makrogregionalnog centra i jednog od nosilaca razvoja
u Republici Srbiji Novi Sad mo`e uspe{no ostvariti
samo ukoliko se u {to kra}em roku uspostavi efikasan
ekonomski sistem, zasnovan na tr`i{noj privredi,
otvorenoj prema svetu.
Odnos grada i prigradskih naseqa
Novi Sad zajedno sa najbli`im naseqima u wegovom
okru`ewu (Bege~, Budisava, Bukovac, Veternik, Ka},
Kisa~, Koviq, Ledinci, Rumenka, Stepanovi}evo, Futog
i ^enej) ~ini ne samo jedinstveno administrativno (me-
tropolitensko) nego i funkcionalno povezano podru~je sa
zajedni~kim razvojnim konceptom ~iji je ciq da ostvari
efikasan razvoj, zasnovan na valorizaciji prirodnih i
stvorenih vrednosti podru~ja.
Dominantnu ulogu u razvoju metropolitenskog pod-
ru~ja ima Novi Sad, koji svojom ekonomskom snagom
aktivira ekonomske potencijale u naseqima mawe
ekonomske snage, {to u me|usobnim odnosima dovodi do
dinamizirawa razvoja podru~ja. Time se posti`e da se
optimizacija ekonomske strukture, umesto na ni`em
nivou, realizuje na nivou podru~ja kao ekonomske ce-
line, ~ime se elimini{u mogu}e neuskla|enosti izme|u
mawih prostornih celina, ekonomski i nedovoqno
homogenih.
Koncept razvoja metropolitenskog podru~ja Novog
Sada, koji je utvr|en Regionalnim prostornim planom
Op{tine Novi Sad iz 1974. godine, zasnivao se na usme-
ravawu razvoja naseqa sa ciqem da se razvijaju razli-
~iti tipovi u zavisnosti od wihovog polo`aja i uloge u
mre`i naseqa. Ovaj koncept nije u potpunosti ostvaren,
ali je do{lo do odre|ene diferencijacije naseqa tako
{to su naseqa bli`e Novom Sadu, po svojim demograf-
skim, prostornim i drugim karakteristikama, poprimi-
la karakteristike urbanih naseqa (Veternik, Futog,
Bukovac, Ka}). Svojom privla~nom snagom Novi Sad je
uticao da ova naseqa imaju visok demografski rast i
urbanu strukturu stanovni{tva, iako ova naseqa nisu
formirala odgovaraju}i obim i strukturu privrede.
Proces deagrarizacije, koji se pod uticajem Novog Sada
odvijao veoma ubrzano, nije bio pra}en odgovaraju}im
razvojem privrede u prigradskim naseqima, pa se
najve}i deo radno aktivnog stanovni{tva zapo{qavao
u Novom Sadu. U~e{}e dnevnih migranata iz naseqa
kre}e se od 50 do 80% ukupnog aktivnog stanovni{tva u
pojedinim naseqima.
25. oktobar 2006.
U Novom Sadu je ostvaren visok nivo koncentracije
javnih slu`bi, trgovinskih kapaciteta i drugih sadr`aja
koji opslu`uju ne samo prigradska naseqa nego i znatno
{ire podru~je. Jedinstveni saobra}ajni infrastruk-
turni sistemi za Novi Sad i prigradska naseqa samo su
delimi~no realizovani.
Posledwih desetak godina na podru~jima bli`e
gradu do{lo je do bespravne izgradwe stambenih objeka-
ta ~ije se posledice ogledaju u zaposedawu poqopri-
vrednog zemqi{ta u okolini grada, degradaciji prirod-
nih vrednosti, izgradwi na povr{inama od javnog
interesa, nastajawu nehigijenskih naseqa sa septi~kim
jamama, izgradwi na geolo{ki nestabilnim terenima,
bez odgovaraju}e opremqenosti objektima suprastru-
kture itd.
Intenzivnom bespravnom izgradwom, naro~ito na
zapadnom pravcu sa obe strane Dunava, naru{en je kon-
cept razvoja grada i metropolitenskog podru~ja. Umesto
vi{e naseqa na ovom prostoru, sve vi{e se stvara jedin-
stvena konurbacija koju ~ine Novi Sad sa Veternikom i
Futogom na levoj i Bukovcem i Ledincima na desnoj
obali Dunava.
U daqem razvoju metropolitenskog podru~ja oblici i
intenzitet veza izme|u Novog Sada i prigradskih nase-
qa razvija}e se tako da se obezbede maksimalni efek-
ti i ostvari uskla|en razvoj podru~ja. U skladu sa tim,
stvara}e se uslovi i pretpostavke da se:
- obezbedi ve}e zapo{qavawe radno aktivnog sta-
novni{tva u naseqima,
- uspostave zajedni~ki infrastrukturni i drugi si-
stemi za koje postoje tehni~ki uslovi i ekonomske
povoqnosti,
- za{titi poqoprivredno zemqi{te i druge proi-
zvodne vrednosti od uzurpacije i bespravne izgrad-
we, a izgradwa usmeri na prostor u okviru gra|e-
vinskih rejona naseqa.
Procesom {irewa gradskog na~ina `ivota na pri-
gradska naseqa obezbedi}e se kvalitetan demografski
razvoj i raspored stanovni{tva, kao i ravnomerniji
ukupni i socijalni razvoj podru~ja.
3.0. OSNOVNI PRAVCI PROSTORNOG RAZVOJA
3.1. Ciqevi prostornog razvoja
Generalni plan je koncipiran na na~in da Novi Sad
ostvari svoju ulogu u sopstvenom i {irem okru`ewu,
tako {to }e se razvijati u sredwoevropski grad sredwe
veli~ine koji }e iskoristiti sve prednosti svog polo-
`aja, razvijati tradicionalne vrednosti i pri tome
po{tovati savremene principe razvoja i potpisane
me|unarodne konvencije.
U dr`avnim okvirima }e razviti one sadr`aje koji-
ma ostvaruje ulogu pokrajinskog i makroregionalnog cen-
tra. U svom metropolitenskom podru~ju obezbedi}e za-
dovoqavawe svakodnevnih potreba ~itavog stanovni-
{tva kompletirawem dnevnog urbanog sistema.
Takav razvoj je mogu}e ostvariti na principima
odr`ivog razvoja koji podrazumeva usagla{en ekonom-
ski, socijalni i prostorni razvoj i smawewe konflika-
ta izme|u ukupnog rasta i kvaliteta, odnosno kulture
`ivqewa.
O~uvawe svih neobnovqivih resursa, zaustavqawe
prostorne ekspanzije, tretman zemqi{ta kao najzna-
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
~ajnijeg u resursima Novog Sada, racionalnost kori{}e-
wa uz uva`avawe raznovrsnosti u oblicima kori{}ewa
statusu zemqi{ta, spadaju u osnovne postulate odr`i-
vog razvoja.
Razvoj ekolo{ki i energetski efikasnih sistema,
rekonstrukcija, revitalizacija i decentralizacija in-
dustrije, komplementarni su osnovnim principima.
Ekolo{ki kriterijumi postaju osnova planirawa i
razvoja prirodne i ukupne `ivotne sredine.
Urbana memorija koja podrazumeva o~uvawe iden-
titeta i negu specifi~nosti koje grad poseduje pred-
stavqa posledwi, i ne mawe vredan, u nizu ciqeva
razvoja grada.
Konkretizovano na Novi Sad, to podrazumeva da se
kriterijumima ekolo{ke odr`ivosti na lokalnom nivou
utvr|uje po`eqan, odnosno obavezuju}i odnos izme|u
zauzetog (izgra|enog u kontinuitetu) i slobodnog (poqo-
privrednog, {umskog, vodenog) zemqi{ta; unutar zauze-
tog zemqi{ta opredeqen je na~in kori{}ewa tako da
ekonomski i socijalni kriterijumi budu ~inilac eko-
lo{kih, ~ime se obezbe|uje odgovaraju}e prisustvo name-
na koje podi`u kvalitet `ivqewa, iako uvek ne donose
profit.
Svojom op{tom ure|eno{}u i opremqeno{}u gradskih
prostora, posebno javnih povr{ina, Novi Sad }e pred-
stavqati grad op{tih kulturnih vrednosti, a ne samo
skup tradicionalnih i pojedina~nih sadr`aja i ustano-
va kulture, nauke i obrazovawa.
Saobra}ajna dostupnost i prohodnost, na~in obezbe-
|ewa sanitarne vode, raspolo`ivi energetski izvori
uskla|eni su sa populacionom i prostornom veli~inom
grada. Posebne vrednosti ove zajednice - Dunav i wego-
vo priobaqe, Nacionalni park "Fru{ka gora", regio-
nalni parkovi i ritske {ume, izuzetno plodno poqo-
privredno zemqi{te, kao i bogato kulturno nasle|e,
specifi~ni oblici graditeqstva, dostignuti sklad u
pojedinim delovima grada, ~uvaju se i koriste u skladu
sa globalnim ciqevima razvoja. Kvalitet vazduha, voda
i zemqi{ta ~uva se pa`qivim locirawem potencijal-
nih zaga|iva~a, tehni~kim i tehnolo{kim sredstvima
ili, u krajwem slu~aju, preseqewem zaga|iva~a na nove
lokacije.
Re{ewa Prostornog plana Republike Srbije opera-
cionalizovana su tako da proces demetropolizacije u
kome je Novi Sad jedno od glavnih upori{ta, prioritet
razvoja dunavske osovine i druga planska re{ewa ne
ugroze ni na koji na~in vrednosti i prednosti Novog
Sada. Selektivan odabir aktivnosti koje odgovaraju
populacionim karakteristikama, posebno obrazovnoj
strukturi, i ekolo{ka pouzdanost i pa`qivo locirawe,
uz proveru uticaja na okolinu, predstavqaju obavezu u
sprovo|ewu generalnog plana. Politika kori{}ewa
gra|evinskog zemqi{ta zahteva pa`qivo odmeravawe
i razgrani~ewe op{tih i pojedina~nih interesa, utvr|u-
ju}i pravu meru, na~in i kvalitet wihovog zadovo-
qavawa. Pri tome racionalnost pojedina~nog (objekta,
parcele) mora biti posmatrana u kontekstu racional-
nosti {ireg podru~ja i podre|ena harmoni~nim pro-
stornim odnosima.
Unikatnim sadr`ajima, visokospecijalizovanim in-
stitucijama nauke, zdravstva, kulture, obrazovawa, kao
i sadr`ajima kojima se razvijaju tradicionalne mani-
festacije - sajamske, turisti~ke, sportske i sl., posve-
}uje se posebna pa`wa i otvaraju mogu}nosti za razvoj
novih sli~nog kvaliteta.
Broj 39 - Strana 955
Lokacije ovih objekata su pa`qivo odabrane i po
pravilu pripadaju specijalizovanim centrima.
Ostalim javnim slu`bama lokalnog nivoa opslu`i-
vawa (osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena za{ti-
ta, de~ija za{tita, kultura) grad treba da bude ravno-
merno opremqen.
Urbanisti~ki normativi i standardi prilago|eni su
gradskim potrebama i uslovima, a te`e najvi{im stepe-
nima kvaliteta. Socijalni i kulturni aspekt stanovawa
je dimenzija odr`ivog razvoja od posebnog zna~aja i uti-
caja na razvoj Novog Sada zbog wegovog nasle|a i sasta-
va stanovni{tva. Po{tuju se op{ta civilizacijska
prava na upotrebu jezika, obrazovawe i dr., i daqe }e
se prou~avati i negovati mogu}i na~ini integracije, od
kojih je prostorna integracija vi{ezna~na i slojevita.
Jedan od aspekata integracije je formirawe i uobli-
~avawe grada, pri ~emu je va`no da nacionalni izrazi
graditeqstva stvaraju zajedni~ka obele`ja ovog pod-
nebqa.
Stanove i stanovawe treba prilagoditi razli~itim
potrebama, `eqama i mogu}nostima kupaca i korisnika.
To zna~i da, uz sada{wu, prili~no raznovrsnu ponudu,
treba obezbediti i stanove prilago|ene starima, odnos-
no mladima, studentima i |acima, zaposlenima koji deo
vremena provode u Novom Sadu, zatim stanove prila-
go|ene vi{egeneracijskim porodicama, hendikepiranim
licima i drugim kategorijama stanovni{tva.
Stanovawe siroma{nih trebalo bi da se razlikuje
samo po na~inu finansirawa od drugih oblika stano-
vawa i ne bi trebalo da predstavqa razlog za bilo
kakvu segregaciju u prostoru.
Ulogu javnog, privatnog i tre}eg sektora, koji ~ine
razne neprofitne organizacije, dr`ava }e regulisati
propisima. U okviru zakonskih mogu}nosti izna|ena su
re{ewa koja odgovaraju gradu i na najboqi na~in
obezbe|uju wegovo funkcionisawe. U urbanisti~kim
planovima ovakva re{ewa se moraju uva`avati i ponu-
diti ona koja odgovaraju sektoru koji se u vreme reali-
zacije u konkretnim uslovima stimuli{e.
Grad treba da bude ravnomerno opremqen komunal-
nom infrastrukturom na na~in koji odgovara speci-
fi~nostima pojedinih podru~ja.
Pitawe je kako bi tako usmeravan i razvijan grad
izgledao? Pre svega kao grad dovoqno veliki da se u
wemu rehabilituju i neguju sve vrednosti gradskog
(gra|anskog) na~ina `ivota, a dovoqno mali da te vred-
nosti ne budu degradirane dugim putovawima, nepri-
merenim delatnostima, velikim koncentracijama qudi,
aktivnosti i dr. To bi, tako|e, bio grad koji je iskori-
stio prednosti polo`aja i razvio se na obe obale reke,
sa~uvav{i pri tome wihove prirodne, ve}im delom,
neizmewene vrednosti. Zgrade velikih visina, skrom-
nih stanova ostale bi kao neizbe`na, ali ipak, epizoda
u wegovom prostornom oblikovawu.
Tradicionalni gradski na~in izgradwe, u kome domi-
niraju prostori sa zgradama ni`ih spratnosti sa `ivim
negovanim centrima, sa savremenom, efikasnom privre-
dom, Tvr|avom koja se razvila u zna~ajan centar sa
specifi~nim, atraktivnim sadr`ajima, re{ewa su gene-
ralnog plana zasnovana na utvr|enim ciqevima razvoja.
3.2. Osnovni programski elementi razvoja
stanovni{tva i delatnosti
Demografska kretawa, koja }e karakterisati Novi
Sad u planskom periodu, posledica su ukupnih demo-
956. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
grafskih kretawa u {irem okru`ewu, koja ve} dugo imaju
nepovoqan trend, pa bez pozitivnih promena demograf-
skih kretawa na {irem prostoru ne mogu se ostvariti
dugoro~na povoqna demografska kretawa ni na podru~ju
Novog Sada.
Novi Sad }e u planskom periodu, prvenstveno kao
posledica znatnog priliva izbeglog stanovni{tva, ostva-
riti izvestan porast broja stanovnika. Doseqeno
stanovni{tvo utica}e na porast i strukturu stanovnika
25. oktobar 2006.
u prvom delu planskog perioda, dok }e kasnije taj uticaj
oslabiti, tako da }e do}i do postepenog opadawa ukup-
nog broja stanovnika.
Nepovoqna demografska kretawa ima}e za posle-
dicu starewe stanovni{tva Novog Sada, porast izdr`a-
vanog, starijeg, na ra~un radno aktivnog stanovni{tva.
To zahteva da se odgovaraju}om populacionom politikom
na naj{irem nivou preduzmu odgovaraju}e mere u ciqu
zaustavqawa nepovoqnih demografskih kretawa.

Razvoj i starosna struktura stanovni{tva Novog Sada za period do 2021. godine

Popis 2002. Registar 2003. Prognoza 2011. Prognoza 2021.

Starost
broj % broj % broj % broj %
1 0-4 9.887 4,6 10.230 4,2 9.950 4,1 9.600 3,5
2 5-9 10.600 4,9 11.200 4,5 11.100 4,6 11.050 4,6
3 10 - 14 11.508 5,3 13.100 5,3 13.000 5,3 12.800 5,3
4 15 - 19 14.184 6,5 15.300 6,2 15.100 6,2 14.900 6,2
5 20 - 49 96.403 44,5 108.640 44,0 104.040 42,7 102.180 42,3
6 50 - 59 29.314 13,6 34.200 13,9 35.910 14,7 36.080 14,9
7 60 - 64 12.804 5,9 15.500 6,3 15.600 6,4 15.760 6,6
8 65 i vi{e 31.882 14,7 38.590 15,6 39.000 16,0 39.200 16,2
Ukupno: 216.583 100,00 246.760 100,00 243.700 100,00 241.570 100,00

Razvoj Novog Sada u planskom periodu odvija}e se u
potpuno izmewenim dru{tveno-ekonomskim uslovima, a
kqu~ni ~inilac koji }e odlu~uju}e uticati na tempo
razvoja jeste brzina kojom }e se ostvariti reformske
promene, odnosno uspostaviti tr`i{ni sistem privre-
|ivawa. Prelazak na tr`i{nu privredu podrazumeva
kompletnu izmenu karaktera ekonomskog sistema i uspo-
stavqawe novog sa institucijama koje su primerene
takvom sistemu. Samo pod uslovom da se ostvare sveobu-
hvatne promene privrednog i politi~kog sistema i uspo-
stavi tr`i{na ekonomija, mo`e se ostvariti najva`niji
ciq ukupnog razvoja, odr`ivi razvoj, kojim se posti`e
ravnote`a ekonomskog razvoja, za{tite i o~uvawa oko-
line i socijalnog razvoja.
Zapo~eti proces tranzicije i modernizacije obliko-
va}e dru{tveni sistem zasnovan na demokratiji i
tr`i{noj ekonomiji, usagla{en sa dru{tvenim i ekonom-
skim sistemom razvijenih zemaqa. To }e omogu}iti trans-
Osnovni programski elementi razvoja Novog Sada do 2021. godine
fer tehnologije, znawa i kapitala i ubrzati dugoro~no
odr`iv dru{tveni i ekonomski razvoj. Intenzivirawe
razvoja privatnog sektora i preduzetni{tva, malih i
sredwih preduze}a, predstavqa}e kqu~ne poluge razvo-
ja. Preduzetni~ka aktivnost uslovi}e preobra`aj i mo-
dernizaciju dru{tvenih struktura {to }e podsta}i razvoj
tehnike i komunikacija i ubrzati integracione procese
privrede {ireg okru`ewa. U takvim uslovima strategi-
ja razvoja Novog Sada zasniva}e se na intenzivnom
aktivirawu potencijala koji se mogu valorizovati na
{irem evropskom prostoru.
Predvi|a se da }e u prvom delu planskog perioda biti
ostvarene neophodne dru{tveno-ekonomske promene i
uspostavqen stabilan privredni razvoj, ~ime bi se stvo-
rili uslovi da se u drugom delu planskog perioda ostva-
ri dinami~niji razvoj koji bi doveo do izmene privredne
strukture u korist tercijarnih delatnosti, porasta
zaposlenosti i ukupnog standarda stanovni{tva.

Red.
Opis 2002. 2011. 2021.
br.
1 Broj stanovnika 216.583 243.700 241.570
2. Broj doma}instava 81.134 90.001 92.640
3. Prose~na veli~ina doma}instva 2,7 2,7 2,6
4. Broj stanova 80.888 88.000 93.000
5. Prose~na neto povr{ina stana po stanovniku 20,8 21,6 23,4
6. Radni kontigent 155.481 152.855 146.200
7. Broj zaposlenih 93.650 121.000 127.500
7.1. Primarni sektor 2.300 2.500 2.600
7.2. Sekundarni sektor 34.500 40.500 40.900
7.3. Tercijarni sektor 29.200 43.200 49.000
7.4. Neprivreda 27.650 34.800 35.000
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
3.3. Pravci ure|ewa grada - koncept prostornog
razvoja
Novi Sad se, kao i ve}ina gradova biv{e Jugoslavi-
je, vi{e decenija posle Drugog svetskog rata razvijao u
uslovima ubrzane urbanizacije.
To je vidqivo u urbanoj slici grada u kojoj su zastu-
pqeni zna~ajni delovi sa visokim objektima i sa ve-
likom koncentracijom stanovnika i kompleksima
privrede.
Organizacija i ure|ewe prostora grada usmeravani
su tako da se ostvari koncept prostornog razvoja kojim
bi se Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica soci-
jalnom, saobra}ajnom, funkcionalnom integracijom
razvijali kao jedinstveni grad na Dunavu.
U ovom konceptu Mi{eluk, sredi{ni plato na srem-
skoj obali, imao je vi{estruku ulogu: da se izgradwom na
wemu pove`u Petrovaradin i Sremska Kamenica, kao i
da se koncentracijom poslovnih sadr`aja na wemu ostva-
ri ravnomerniji razvoj na razli~itim obalama. Bulevar
oslobo|ewa i Most slobode predstavqali su osnovni
deo sistema koji je omogu}avao ovakav razvoj.
Ovakav koncept, koji je prisutan u svim generalnim
urbanisti~kim planovima Novog Sada od 1950. godine,
posledwih godina se bespravnom izgradwom prema
zapadu, severu, istoku i na samom Mi{eluku naru{ava.
Generalni plan Novog Sada do 2021. godine, nastoji
da taj koncept sa~uva i usaglasi sa nastalom situacijom,
a da prostor Mi{eluka, u ~iju su pripremu za izgradwu
ulo`ena znatna sredstva, sa~uva za razvoj koji }e se pro-
tegnuti i na postplanski period.
Potencijali gradskog prostora su ve}i od potreba koje
su iskazane prema projekciji demografskog i ekonomskog
razvoja u skladu sa ciqevima, prema kriterijumima koji
su utvr|eni prema uslovima iz ovog vremena.
Prema re{ewima generalnog plana u centralnom
podru~ju grada izme|u Dunava, `elezni~ke pruge i trase
biv{e Suboti~ke pruge bi}e nastaweno oko 150.000
stanovnika, severno od kanala oko 20.000, zapadno od
Suboti~ke pruge oko 60.000, a na sremskoj strani oko
45.000 stanovnika, {to je za oko 25.000 stanovnika vi{e
od projekcije demografskog razvoja.
Ovakav pristup omogu}ava br`i i kvalitetniji
razvoj, ukoliko se uslovi izmene izvan dana{wih o~eki-
vawa, i omogu}ava Skup{tini Grada da sredworo~nim
programima usmerava razvoj na odre|ena podru~ja, u
skladu sa tada{wim zahtevima.
Saobra}ajno re{ewe iz prethodnog plana uglavnom se
zadr`ava. Korekcije nastaju u delovima gde se obnovom
poru{enih mostova mogu poboq{ati saobra}ajna re{e-
wa i organizacija prostora Petrovaradina, a posebno
Uk. povr{. Deo KO u
Katastarska Povr{ina
obuhva}ena gra|evinskom
op{tina KO (ha)
planom
1860,01
Novi Sad I 1860,01
Novi Sad II 1177,89 1177,89
Novi Sad III 3092,88 3092,88
Novi Sad IV 1527,40 1527,40
^enej 8611,16 24,24
Broj 39 - Strana 957
Tvr|ave. Tako|e se dobijaju kvalitetnije veze sa zapa-
dom.
Koriguju se prikqu~ci i obilaznice u ciqu jedno-
stavnijeg povezivawa sa regionalnim saobra}ajnicama
i prilago|avawa nastalom stawu.
@elezni~ki koridori omogu}avaju modernizaciju
pruge, ~emu }e biti prilago|ena i obnova biv{eg @e`e-
qevog mosta.
Do korekcija u drugim infrastrukturnim sistemima
do{lo je iskqu~ivo zbog prilago|avawa na~inu i mogu}-
nostima obnove.
Ostvaren je kontinuitet sa osnovnom namenom pros-
tora.
Razvoj javnih slu`bi je usagla{en sa ulogom Novog
Sada i uskla|en sa programima razvoja tih slu`bi, sa
standardima i normativima za pojedine delatnosti.
Zadr`ava se koncept razvoja centara i istovremeno
nadogra|uje ja~awem centara na svim ulaznim pravcima,
a posebno prema zapadu, po{tuju}i nastale tendencije.
U odnosu na prethodni plan, bli`e je utvr|ena name-
na priobaqa Dunava u kome se, ne naru{avaju}i wegovu
prirodnost i prisustvo zelenila, planiraju turisti~ki,
rekreativni, sportski i sli~ni sadr`aji.
U ve}ini namena omogu}ena je ili ~ak uslovqena
izgradwa komplementarnih sadr`aja.
U nemogu}nosti formirawa zna~ajnijih novih zelenih
prostora, uslovqava se za{tita i revitalizacija po-
stoje}ih i ozelewavawe slobodnih prostora u svim name-
nama.
U oblikovawu grada osnovna te`wa je da se ne stva-
raju novi visinski reperi i da se u postoje}im delovi-
ma grada ostvare harmoni~ni odnosi izme|u postoje}ih
objekata i celina i onih {to }e se graditi. Tako|e se
planira da se na odgovaraju}i na~in urede zna~ajni grad-
ski prostori: trgovi, skverovi, saobra}ajna ~vori{ta,
ulazi u grad.
Za{tita graditeqskog nasle|a sprovedena je u planu
saglasno Zakonu o kulturnim dobrima i urbanisti~koj
za{titi starog gradskog jezgra, dok je za{tita sredine
inkorporirana u sva re{ewa generalnog plana.
4.0. OBUHVAT PLANA
Generalni plan obuhvata u celini katastarske
op{tine Novi Sad (I, II, III, IV) i Sremska Kamenica i
delove katastarskih op{tina Petrovaradin (10,42 ha
pripada gra|evinskom rejonu naseqa Bukovac), Veternik
(Adice i Veterni~ka rampa), Ledinci, Bukovac ,^enej i
Futog.
Deo KO u rubnom predelu
Povr{. (ha) Namena
rejonu
1860,01 0,00
1177,89 0,00
2760,24 332,64 {ume
poqoprivredno
1351,31 176,09
zemqi{te
24,24 0,00
958. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.

Uk. povr{. Deo KO u Deo KO u rubnom predelu

Katastarska Povr{ina
obuhva}ena gra|evinskom
op{tina KO (ha) Povr{. (ha) Namena
planom rejonu
Petrovaradin 2591,16 2580,74 1986,88 593,86 spec.rez.prirode
nacionalni park za{t.
Sr. Kamenica 3049,10 3049,10 1264,13 1784,97
zona nac. par.
Ledinci 1894,00 35,56 35,56 0,00
Bukovac 1391,09 20,40 20,40 0,00
Veternik 1940,78 410,89 410,89 0,00
Rumenka 2823,89 16,35 16,35 0,00
Futog 8326,65 0,31 0,31 0,00
UKUPNO: 38286,01 13795,77 10908,21 2887,56

Rubni predeo Novog Sada, koji ~ine delovi KO Srem-
ska Kamenica i KO Petrovaradin, pripada Nacionalnom
parku "Fru{ka gora", odnosno za{titnoj zoni Nacional-
nog parka kao podru~je rekreacije sa vikend i vinogra-
darskim zonama. Petrovaradinski rit je sa Koviqskim
progla{en za specijalni rezervat prirode. Mawi deo
KO Novi Sad III je {umsko zemqi{te, a KO Novi Sad IV
poqoprivredno zemqi{te izvan granica gra|evinskog
rejona.
4.1. Granica gra|evinskog rejona Novog Sada
Povr{ina gra|evinskog rejona grada Novog Sada
pove}ana je za 37,19 ha. Pove}awe usled usagla{avawa
opisa granice i grafi~kog prikaza je 17,95 ha, a usled iz-
mene granice je 19,24 ha. Na teritoriji KO Novi Sad III
povr{ina se pove}ava za 1,23 ha zbog pristupne sao-
bra}ajnice deponiji. Ju`no od Rumena~kog puta, u KO
Novi Sad IV, gra|evinski rejon se pove}ava za 18,70 ha.
U KO Veternik povr{ina je smawena za 1,00 ha usled po-
merawa granice na osovine planiranih saobra}ajnica.
U Tabeli su prikazane izmene povr{ina gra|evinskog
rejona po katastarskim op{tinama.
Opis granice gra|evinskog rejona
Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona
odre|uje se prese~na ta~ka isto~ne regulacije
`elezni~ke pruge Novi Sad - Senta i severne regulacije
`elezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, {to ~ini
trome|u parcela broj 4191, 3809 i 4184, koje pripadaju
KO ^enej. U pravcu istoka granica se poklapa sa sever-
nom regulacijom pruge (parcela broj 4184) do mesta pre-
seka sa produ`enim pravcem me|e parcela broj 6 i 7/1
KO Novi Sad III. U toj ta~ki granica se lomi ka jugo-
istoku, preseca parcele broj 4184 i 4187 KO ^enej i
prelazi na podru~je KO Novi Sad III, pri ~emu preseca
parcelu broj 7/1 do trome|e parcela broj 7/1, 6 i 3175/1
(kanal Vrbak). Idu}i ka jugozapadu granica se poklapa
sa severozapadnom me|om parcele kanala Vrbak
(parcela broj 3175/1) do ta~ke broj 1 ~ije su koordinate
Y1 = 408955,14; X1 = 19144,04. Od ove ta~ke granica
skre}e u pravcu severoistoka preko ta~ke broj 2 ~ije su
koordinate Y2 = 409007,39; X2 = 19142,98 dolazi do ta~ke
broj 3 ~ije su koordinate Y3 = 409181,35; X3 = 19239,59,
a na isto~noj granici puta (parcela broj 3220). Daqe
granica prati jugoisto~nu granicu parcele broj 3220 do
trome|e parcela broj 3220, 95/1 i 90, zatim skre}e u

Katastarska Deo KO u gra|evinskom rejonu

op{tina GP 2021 *1 *2 izmene GP
Novi Sad I 1860,01 1860,01
Novi Sad II 1177,89 1177,89
Novi Sad III 2754,20 +4,81 + 1,23 2760,24
Novi Sad IV 1325,27 +7,34 +18,70 1351,31
^enej 22,19 +2,05 24,24
Petrovaradin 1987,51 -0,63 1986,88
Sr. Kamenica 1264,02 +0,11 1264,13
Ledinci 35,56 35,56
Bukovac 20,95 -0,55 20,40
Veternik 407,07 +4,82 - 1,00 410,89
Rumenka 16,35 16,35
Futog 0,31 0,31
UKUPNO: 10871,02 +17,95 +19,24 10908,21

*1 razlika u povr{ini usled usagla{avawa opisa i grafi~kog prikaza granice

*2 razlika u povr{ini usled izmene gra|evinskog rejona
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
pravcu jugoistoka, prati zapadnu granicu parcela broj
90 i 109/3 do ta~ke na trome|i parcela broj 90, 109/3 i
106/3. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severo-
istoka, prati jugoisto~nu granicu puteva (parcele br.
109/3 i 137) pri ~emu preseca kanal Vrbak (parcela broj
3175/1) do preseka sa granicom KO Novi Sad III i KO
^enej na potesu Nemanovci. Idu}i u pravcu jugoistoka
granica se poklapa sa linijom koja razdvaja katastarske
op{tine Novi Sad III i ^enej, pa Novi Sad III i Ka} do
me|e parcela broj 3279 i 3223/3 KO Novi Sad III. U ovoj
ta~ki granica se lomi ka jugozapadu po me|ama parcela
broj 3279 i 3223/3; 3279 i 212/2, preseca parcelu broj
213, pa se poklapa sa me|om parcela broj 3280 i 215/7,
zatim preseca kanal (parcela broj 214) i daqe se pok-
lapa sa me|om parcela broj 3281 i 215/1 do severo-
isto~ne regulacije magistralnog puta Subotica - Beograd
koja je trome|a parcela broj 3281, 215/1 i 3295. Od ove
trome|e granica se u pravcu jugoistoka poklapa sa
severoisto~nom me|om magistralnog puta (parcela broj
3295), zatim prati granicu katastarskih op{tina Novi
Sad III i Ka}, tj. isto~nu granicu magistralnog puta
(parcela broj 6520), zatim prelazi u KO Novi Sad III, na-
stavqa da prati isto~nu granicu magistralnog puta
(parcela broj 3294), zatim prelazi raskrsnicu po
severoisto~nim granicama parcela broj 3291/2, 3231/6 i
3287 do granice katastarskih op{tina Novi Sad III i
Ka}, tj. do isto~ne obale Subi} Dunavca (parcela broj
3277/2).
Idu}i od ove ta~ke granica se pru`a ka jugu po
isto~noj obali Subi} Dunavca, koja je granica kata-
starskih op{tina Novi Sad III i Ka}, pa Novi Sad III i
Koviq do leve obale reke Dunav (parcela broj 3278/2).
Od ove ta~ke granica se lomi u pravcu severozapada
uzvodno po levoj obali Dunava do preseka sa jugo-
isto~nom regulacijom magistralnog puta (prikqu~ak iz
pravca Petrovaradina), zatim se lomi ka jugozapadu po
toj regulaciji i prelazi Dunav do desne obale do uliva
Rokovog potoka u Dunav na podru~ju KO Petrovaradin.
Na podru~ju Petrovaradina granica se poklapa sa
ju`nom me|om Rokovog potoka (parcela broj 2863) do
isto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 6628/1), zatim
skre}e ka jugu po isto~noj me|i pomenutog puta i
produ`ava po isto~noj me|i odbrambenog nasipa oko
radne zone "Istok" do isto~ne me|e `elezni~ke pruge
Subotica - Beograd i daqe se u pravcu jugoistoka pok-
lapa sa severoisto~nom regulacijom pruge, preseca put
(parcela broj 6613) do linije koja razdvaja katastarske
op{tine Petrovaradin i Sremski Karlovci. Idu}i ka
jugozapadu granica se poklapa sa linijom razdvajawa
pomenutih katastarskih op{tina do trome|e kata-
starskih op{tina Petrovaradin, Sremski Karlovci i
Bukovac. Od me|ne ta~ke koja ozna~ava trome|u kata-
starskih op{tina granica se pru`a ka zapadu po liniji
koja razdvaja katastarske op{tine Petrovaradin i Buko-
vac do me|e parcela broj 5817 i 5818 KO Petrovaradin,
zatim se lomi ka severu po isto~noj granici parcele broj
5818 do isto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 5852)
i daqe u pravcu severa poklapa se sa isto~nim me|ama
poqskih puteva (parcele br. 5852, 5871 i 5888) do
trome|e parcela broj 5881, 5882 i 5888. Od pomenute
trome|e parcela granica se lomi u pravcu me|e parcela
broj 5874 i 5875, pri ~emu preseca poqski put (parcela
broj 5888) i izlazi na put Petrovaradin - Bukovac,
parcela broj 6627.
Iz trome|e parcela broj 5874/2, 5875 i 6627 granica
se lomi ka severoistoku poklapaju}i se sa isto~nom re-
Broj 39 - Strana 959
gulacijom puta Petrovaradin - Bukovac do preseka sa
poqskim putem (parcela broj 6653). U toj ta~ki granica
skre}e ka zapadu i poklapa se sa ju`nom ivicom poqskog
puta (parcela broj 6653), preseca Bukova~ki potok
(parcela broj 6612) i ju`nom ivicom puta (parcela broj
6652) dolazi u ta~ku preseka sa kanalom (parcela broj
6158).
Daqe se granica poklapa sa ju`nom obalom kanala
(parcela broj 6158) do trome|e parcela broj 6158, 6157i
6156, zatim se poklapa sa me|om parcela broj 6156 i
6157, u tom pravcu preseca put (parcela broj 6649) i
skre}e ka jugu do me|e parcela broj 6212/1 i 6214.
Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa me|ama
parcela broj 6212/1 i 6214; 6212/2 i 6214; 6213 i 6215/1,
zatim se lomi ka jugozapadu poklapaju}i se sa isto~nim
me|ama parcela broj 6216, 6241, 6242, 6251, 6254, 6255,
6256, 6257, 6258, 6261, 6262, 6265 i 6266, a zatim sa
ju`nim granicama parcela broj 6266, 6267, 6268, 6269,
6270, 6271, 6272/1, 6272/2, 6272/3, 6328, 6327, 6326, 6567,
6575, 6577, 6581/2, 6581/1, 6584 i 6586 do asfaltnog puta
(parcela broj 6652).
U pravcu me|e parcela broj 6586 i 6585/3 granica
preseca put (parcela broj 6652) i wegovom isto~nom ivi-
com ide ka severu do me|e parcela broj 6593/1 i 6594/2.
U toj ta~ki granica skre}e ka istoku me|ama parcela sa
leve strane parcela broj 6594/2, 6594/1, 6596, 6593/2,
6595/1, 6317, 6316, 6315, 6313, 6310, 6304, 6305 i 6306, a
sa desne strane parcela broj 6593/1, 6593/3, 6598, 6597,
6309 i 6308 do granice KO Petrovaradin i KO Bukovac.
Na podru~ju KO Bukovac granica je odre|ena me|ama
parcela, sa leve strane parcela broj 1155, 1171, 1170,
1167, 1164, 1162, 1153, 1150/2, 1142, 1141, 1135, 1134,
1131, 2000, 2001, 2004, 2005, 2009, 2012, 2014, 2016, 2019,
2020, 2023, 2024, 2027, 2028 i 2032, preseca poqski put
(parcela broj 3320), parcele broj 2037, 2041, 2051, 2050,
2054, preseca puteve (parcela broj 2055), zatim parcele
broj 2056, 2083, 2082, 2058, 2077/1, 2076, 2071, 2070, 2068
i 2066, a sa desne strane parcele broj 1154, 1123, 1130,
2013, 1128, 1127, 1126, 1125, 1105, 2038, 2040, 2051, 2052,
2053, 2057, 2061 i 2062 do me|ne ta~ke broj 5 koja raz-
dvaja KO Bukovac od KO Sremska Kamenica.
Na podru~ju Sremske Kamenice granica je odre|ena
od me|ne ta~ke broj 5 po granici KO Bukovac i KO Srem-
ska Kamenica do preseka sa produ`enim pravcem me|e
parcela broj 1151 i 1152, preseca put (parcela broj 1143)
i me|om parcela broj 1151 i 1152 izlazi na severnu me|u
poqskog puta (parcela broj 1158). Idu}i ka zapadu grani-
ca se poklapa sa severnom ivicom poqskog puta (par-
cela broj 1158), preseca poqski put parcela broj 3982,
produ`ava severnom ivicom puta (parcela broj 1163) i
u tom pravcu preseca put (parcele broj 1094/1 i 1094/2)
do granice parcele broj 3375. U ovoj ta~ki granica se
lomi ka jugu po me|i parcela broj 3375 i 1094/2 do pre-
seka sa me|om parcela broj 3375 i 3376/3.
Idu}i ka zapadu granica je odre|ena severnim
me|ama parcela broj 3376/3, 3376/4, 3377, 3404, 3409,
3410 i 3414, preseca put (parcela broj 3983) i skre}e ka
jugu po zapadnoj me|i puta (parcela broj 3983), poklapa
se sa zapadnim me|ama parcela broj 3284/1, 3284/2, 3275,
3276, 3277/3 i 3280, preseca put (parcela broj 3984) i
skre}e ka jugu do puta (parcela broj 3162), zatim se lomi
ka zapadu po severnim me|ama parcela broj 3162, 3161,
3160, 3159 i 3158. Potom se lomi ka jugu po zapadnim
me|ama parcela broj 3158, 3169/3, 3171, 3170, 3552 i u
pravcu zapada poklapa se sa severnom me|om parcele
960. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
broj 3074/5 do magistralnog puta Novi Sad - Ruma
(parcela broj 3988) i preseca ga do zapadne regulacije.
Iz te ta~ke granica se lomi ka jugu do poqskog puta
(parcela broj 3030) i wegovom severnom ivicom izlazi
na Novoselski potok, preseca ga u pravcu me|a parcela
broj 2993 i 2990 i severnom stranom puta (parcele broj
2990) i severnom stranom parcela broj 2991 i 2992
izlazi na isto~nu regulaciju industrijske pruge
(parcela broj 4010/1), preseca je do zapadne regulacije
i lomi se ka jugu do severne me|e parcele broj 2841.
Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa ju`nom me|om
parcele broj 2822/1, preseca put (parcela broj 2824),
poklapa se sa me|om parcela broj 2837 i 2836/2; 2833/2
i 2834/2; 2834/1 i 2834/2, sa ju`nom stranom poqskog puta
(parcela broj 2775), a zatim sa me|om parcela broj 2773/2
i 2774/11; 2773/3 i 2774/11; 2773/4 i 2774/11; 2773/5 i
2774/11; 2773/5 i 2861; 2773/1 i 2861/1 do puta (parcela
broj 3990) i preseca ga. Zapadnom linijom puta (parcela
broj 3990) granica se lomi ka severu do trome|e parcela
broj 2656, 2651/2 i 3990. Iz ove trome|e granica se lomi
ka zapadu poklapaju}i se sa ju`nom granicom parcela
broj 2656 i 2654 do preseka sa jarugom (parcela broj
4012). Idu}i ka severu granica se poklapa sa isto~nom
obalom jaruge do trome|e parcele broj 2662, puta
(parcela broj 3977) i jaruge (parcela broj 4012). Od ove
trome|e granica se poklapa sa zapadnom ivicom
poqskog puta (parcela broj 3977) do trome|e parcela
broj 2412, 2413 i 3977. U ovoj trome|i granica se lomi ka
zapadu me|om parcela broj 2412 i 2413, preseca jarugu
(parcela broj 4012) i izlazi na severnu me|u parcele
broj 2411 do poqskog puta (parcela broj 2399) i wegovom
severnom ivicom dolazi do trome|e parcela broj 2399,
2397 i 2398/1. Iz ove trome|e granica se lomi ka severu
me|om parcela broj 2398/1 i 2397; 2398/1 i 2396 do me|e
parcela broj 2395 i 2396 i poklapa se sa wom do puta
(parcela broj 2394), zatim se poklapa sa isto~nom ivi-
com poqskog puta (parcela broj 2394) i u tom pravcu
preseca put (parcela broj 3991).
Idu}i ka severu granica se poklapa sa zapadnom ivi-
com puta (parcela broj 3992), zatim se poklapa sa me|om
puta (parcela broj 3992) i izlazi na put (parcela broj
3974) i preseca ga. Idu}i daqe granica se poklapa sa
zapadnom ivicom puta (parcela broj 3974) do preseka sa
ju`nom ivicom poqskog puta (parcela broj 2145), lomi se
ka zapadu ju`nom ivicom puta (parcela broj 2145), izlazi
na poqski put (parcela broj 2150), preseca ga, kao i
jarugu (parcela broj 1742) u pravcu me|e parcela broj
1745 i 1749/1. Iz ove me|e granica se lomi ka zapadu
poklapaju}i se sa severnom me|om jaruge (parcele br.
1741 i 1742) i sa ju`nom me|om jaruge (parcela broj 1741),
dolazi do poqskog puta (parcela broj 3994) i wegovom
isto~nom ivicom dolazi u me|nu ta~ku broj 19 koja deli
KO Sremska Kamenica i KO Ledinci.
Na podru~ju KO Ledinci granica polazi od me|ne
ta~ke broj 19 i idu}i ka severozapadu poklapa se sa se-
vernom ivicom poqskog puta (parcela broj 1202) do
trome|e parcela broj 1142, 1202 i 1119. Od ove trome|e
granica ide ka severu poklapaju}i se sa zapadnim
me|ama parcela broj 1119, 1118, 1101, 1084/1, 1083, 1082,
1081, 1078, 1077, 1076, 1075, 1074 i 1072, {to je u isto vre-
me granica gra|evinskog rejona Ledinaca, zatim prese-
ca put Novi Sad - Beo~in u pravcu me|ne ta~ke broj 2.
Od me|ne ta~ke broj 2 granica se poklapa sa sever-
nom regulacijom puta Novi Sad - Beo~in do me|ne ta~ke
broj 28 koja razdvaja KO Ledinci i KO Sremska Kameni-
ca. U ovoj ta~ki granica se lomi ka severu poklapaju}i
25. oktobar 2006.
se sa granicom KO Ledinci i KO Sremska Kamenica do
~etvorome|e KO Sremska Kamenica, KO Ledinci, KO
Veternik i KO Novi Sad II na osovini reke Dunav. Od
~etvorome|e katastarskih op{tina granica se poklapa
sa osovinom Dunava idu}i ka zapadu u du`ini oko 900 m
koja je i granica KO Veternik i KO Ledinci. U ovoj ta~ki
granica se lomi ka severozapadu presecaju}i reku Dunav
u pravcu me|e parcela broj 2990/2 i 2990/3 i poklapa se
sa tom me|om, kao i sa me|om parcela broj 2988/2 i
2988/3; 4284/2 i 4284/3 do nasipa (parcela broj 4280) i
preseca ga do severne regulacije u trome|i parcela broj
4280, 3971/4 i 3971/15.
Od ukrsne ta~ke granica ide ka zapadu pomenutom
linijom nasipa do preseka sa me|om izme|u parcela broj
3985 i 3984, gde se lomi i skre}e ka severu me|ama
parcela broj 3985, 3989, 3993/1, 3993/2, 3993/3, 3994/6,
4276/2, 3997/1 i 4002/3 sa leve strane i 3984/1, 3984/2,
3984/3, 3984/4, 3984/5, 3990/1, 3990/5, 3991/1, 3991/2,
3992/1, 3992/2, 4276/1, 4000/1, 4000/2, 4001/1 i 4001/8 sa
desne strane, do preseka sa zapadnom regulacionom li-
nijom novoprojektovanih ulica. Od preseka, granica na-
stavqa ka severu tom zapadnom regulacijom nove ulice,
a preko parcela broj 4002, 4003, 4004, 4007, 4008, 4009,
4010, 4011/1, 4011/2, 4012, 4016, 4017, 4030 (poqski put),
4028, 4027, 4026, 4025, 4024, 4023 i 4022 do ukr{tawa sa
jugoisto~nom granicom parcele broj 4279. Od ove ta~ke
granica skre}e u pravcu severoistoka, prati jugoisto~nu
granicu parcele broj 4279 do osovinske ta~ke broj 284,
a zatim skre}e u pravcu istoka, poklapa se sa osovina-
ma ulica koje su definisane osovinskim ta~kama broj
835, 836, 401 i 402 do ta~ke na preseku sa pravcem koji
je paralelan sa severnom granicom parcele broj 3769/4
na rastojawu od 7,50 m. Od ove ta~ke granica nastavqa
prethodno opisanim pravcem do ta~ke na preseku sa oso-
vinom ulice definisane osovinskim ta~kama broj 405 i
516. Daqe granica skre}e u pravcu severa, prati osovinu
ulice do osovinske ta~ke broj 516, zatim skre}e u pravcu
zapada do osovinske ta~ke broj 690, daqe skre}e u
pravcu severoistoka do osovinske ta~ke broj 691. Od ove
ta~ke granica skre}e u pravcu istoka do preseka oso-
vine ulice i produ`enog pravca granice parcela broj
3080/1 i 3078/2. Daqe granica skre}e u pravcu severo-
istoka prethodno opisanim produ`enim pravcem, a
zatim prati zapadnu granicu parcela broj 3078/2, 3078/1,
3079/6, 3079/5, 3079/1, 3079/3, 3079/4 i 3079/2 do prese-
ka sa granicom KO Novi Sad IV.
Idu}i ka severozapadu, pa ka severoistoku granica
se poklapa sa linijom koja razdvaja katastarske op{tine
Veternik i Novi Sad IV, zatim prelazi na podru~je KO
Novi Sad IV po jugoisto~noj me|i poqskog puta parcele
broj 10227 do me|ne ta~ke broj 8 koja je na me|i parcela
broj 9171 i 9958, zatim skre}e ka severozapadu po
pomenutoj me|i do poqskog puta parcela broj 10226/2 i
preseca ga.
U toj ta~ki granica skre}e u pravcu severoistoka do
trome|e parcela broj 10226/2, 9219 i 9223, a zatim u
pravcu severozapada prati granicu parcela broj 9219 i
9223, tim pravcem se~e parcele broj 10225/2 i 9248 do
preseka sa zapadnom regulacijom planiranog puta. Od
ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka, prati
planiranu regulaciju puta do preseka sa granicom
parcela broj 9240 i 9241, tim pravcem se~e parcelu broj
10224, prelazi u KO Futog, se~e parcele broj 9950 i
10222 i dolazi do severozapadne granice parcele broj
10222. Daqe granica skre}e u pravcu severoistoka,
prati severozapadnu granicu parcele broj 10222, i u tom
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
pravcu preseca parcele broj 8948 i 8951, nastavqa
daqe severozapadnom me|om parcele broj 10223, prese-
ca put Novi Sad - Vrbas do trome|e parcela broj 9956,
4065 i 4432 odakle se poklapa sa severnom me|om
parcele broj 4432 do mesta u kojoj ona skre}e na sever,
a granica nastavqa na istok presecaju}i parcelu broj
4336 i ponovo se ukqu~uje na severnu me|u parcele broj
4432, poklapaju}i se sa wom do grani~ne ta~ke broj 4 na
me|i KO Novi Sad IV i KO Rumenka, u kojoj skre}e na
sever poklapaju}i se sa granicom KO do grani~ne ta~ke
broj 8 na jugozapadnoj me|i `elezni~ke pruge Novi Sad -
Subotica.
Idu}i u pravcu severoistoka granica preseca prugu
Novi Sad - Subotica i poklapa se sa severozapadnom
me|om `elezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, tako da
prelazi preko podru~ja katastarske op{tine ^enej,
zatim preseca `elezni~ku prugu Novi Sad - Senta, do
trome|e koja je odre|ena za po~etnu ta~ku opisa granice
gra|evinskog rejona."
Opis granice vikend zone "Glavica"
u KO Sremska Kamenica
Vikend zona se sa severne strane grani~i ju`nim
me|ama parcela broj 3278, 3277, 3276, 3273 i 3271; sa
isto~ne strane grani~i se isto~nom ivicom poqskog
puta broj 3983 od pravca me|e parcela broj 3271 i 3270
na severu do pravca me|e parcela broj 3245/2 i 3243/3
na jugu; sa ju`ne strane grani~i se severnim me|ama
parcela broj 3243/3, 3208, 3205 i 3206; sa zapadne strane
grani~i se isto~nom me|om parcele broj 3200, severnom
me|om parcele broj 3200, preseca put broj 3984 do
wegove zapadne ivice i idu}i ka severu poklapa se sa
wom do pravca me|e parcela 3278 i 3268.
Opis granice vikend zone "Artiqevo - Popovica"
KO Sremska Kamenica
Od trome|e parcela broj 3991, 2395 i 2394, granica
se utvr|uje me|om parcela broj 2395 i 2394, zatim se
lomi ka severoistoku zaobilaze}i sa ju`ne strane
parcele broj 2395 i 2398 do zapadne ivice jaruge broj
parcele 4012, zatim se lomi ka jugu poklapaju}i se sa
zapadnom ivicom jaruge broj parcele 4012 do trome|e
parcela broj 2417/3, 2436/1 i 4012. Od ove trome|e grani-
ca se lomi ka istoku i poklapa sa ju`nom me|om parcele
broj 2654, 2655 i 2656 do puta broj parcele 3990 i pok-
lapa se sa wegovom zapadnom me|om u pravcu juga.
U daqem toku, granica preseca put broj parcele 3990
zatim se poklapa sa ju`nom me|om puta broj parcele
3676 do puta broj parcele 3652, zatim se poklapa sa
zapadnom ivicom puta broj parcele 3652, preseca put
broj parcele 3912 u pravcu zapadne ivice puta broj
parcele 3917 i poklapa se sa wom do puta broj parcele
4002 i preseca ga.
Sa ju`ne strane granica se poklapa sa ju`nom ivicom
puta broj parcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj
3947, lomi se ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3947
zatim se lomi ka zapadu poklapaju}i se sa ju`nom me|om
parcele broj 3947 i skre}e ka severu zapadnom me|om
iste parcele do ju`ne ivice puta broj parcele 4002.
Idu}i ka zapadu poklapa se sa ju`nom ivicom puta broj
parcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj 3948, lomi
se ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3948, zatim se
poklapa sa ju`nom i zapadnom me|om parcele broj 3948
____________________
2
Zakon o nacionalnim parkovima, Sl. glasnik RS broj 39,31. maja 1993.
Broj 39 - Strana 961
i izlazi ponovo na put broj parcele 4002 do ukr{tawa
sa putem broj parcele 3997.
Sa zapadne strane granica je utvr|ena isto~nom ivi-
com puta broj parcele 3997 do trome|e parcela broj
2514, 2515 i 3997, a daqe se poklapa sa isto~nom i
ju`nom ivicom puta broj parcele 2515, zatim se lomi ka
severu, preseca pomenuti put u pravcu zapadne me|e
parcele broj 2506 i poklapa se sa wom kao i sa sever-
nom me|om te parcele idu}i u pravcu istoka. Daqe se
poklapa sa severnim me|ama parcela broj 2507, 2508 i
2515; preseca parcelu broj 2509 do zapadne me|e
parcele broj 2494, zatim se lomi u pravcu severa po
zapadnim me|ama parcela broj 2494, 2495 i 2496, zaobi-
lazi parcelu broj 2496 sa severne strane i produ`ava u
pravcu severa po zapadnim me|ama parcela broj 2490 i
2488 pa skre}e ka severozapadu po jugozapadnim me|ama
parcela broj 2475/1 i 2475/3 do poqskog puta broj
parcele 3997. Idu}i u pravcu severa granica se pokla-
pa sa isto~nom me|om poqskog puta broj parcele 3997 do
ukr{tawa sa poqskim putem broj parcele 3996. Idu}i
ka zapadu granica preseca put broj parcele 3997 i pok-
lapa se sa ju`nom ivicom puta broj 3996 do ukr{tawa sa
poqskim putem broj parcele 3995. Idu}i od juga prema
severu granica se poklapa sa zapadnom ivicom puta broj
parcele 3995 do poqskog puta broj parcele 3991 a daqe
se poklapa sa isto~nom ivicom puta broj parcele 3991
do trome|e koja je usvojena za po~etnu ta~ku opisa
granice.
Opis granice Nacionalnog parka "Fru{ka gora"
u KO Sremska Kamenica2
Granica Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u KO Srem-
ska Kamenica po~iwe od Dubokog potoka i ide wime se-
verno 850 metara da bi skrenula ponovo prema istoku
parcelama broj 4018, 3949, 2309, 8015, 2480/7, 2480/6,
2497. Skre}e prema jugu parcelama broj 2499, 2496, 2500,
2501, 3949, 3853, a zatim ponovo ide prema istoku
grani~nim parcelama broj 3836, 3838, 3839, 3840,3843,
3845, 3846, 3847, 3859, 3861/2, 3870, 3871, 3863, 3867,
3886/1, 3902, 3906, 3916, 3922, 3918, 3645, 3644, 3638,
3637, 3636, 3613, 3614, 3616, 3615, 3617, 3610, 3609, 3608,
3605, 3604. Izme|u parcela broj 3583 i 3580 prelazi put
Novi Sad - Ruma, preseca parcelu broj 3580 i skre}e
prema severu katastarskim ~esticama broj 3561, 3559,
3560, 3553, 3053, 3552, 3063, 3072, a zatim ponovo se
vra}a prema jugu parcelama broj 3052, 3181, 3182, 3184,
3200, 3206, 3207, 3552. Ovde granica ponovo skre}e
prema istoku katastarskom ~esticom broj 3965/1 i prese-
ca parcele broj 3533, 3965/1.
III. GENERALNA URBANISTI^KA RE[EWA
1.0. NAMENA PROSTORA NA PODRU^JU
OBUHVA]ENOM GENERALNIM PLANOM
1.1. Poqoprivredno zemqi{te u rubnom predelu
Rubni predeo Novog Sada obuhvata veoma mali deo
ukupnih poqoprivrednih povr{ina na teritoriji grada
Novog Sada i to u KO Novi Sad IV i KO Sremska Kamenica.
Karakteristike i na~in kori{}ewa poqoprivrednog
zemqi{ta svrstava novosadsko podru~je u ratarsko-
962. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
-sto~arski mikrorejon, a fru{kogorsko prigorje u vo}ar-
sko-vinogradarski mikrorejon.
Rubne zone grada, koje su prete`no poqoprivredne
povr{ine su neobnovqiv prirodni resurs i, osim fun-
kcije produkcije, imaju i ulogu u poboq{awu `ivotnog
prostora i vrednovawu autenti~nih pejza`nih karak-
teristika.
Nekim od na~ela ure|ewa rubnog predela i wegove
detaqnije razrade na pojedinim potezima planira se
zadr`avawe vla`nih stani{ta i postavka zelenih za-
{titnih pojaseva (umre`avawe prostora) u ciqu za{tite
od vetra, snega, podizawa ~estica pra{ine i dr. Na taj
na~in strate{kom koncepcijom ekolo{kog planirawa
izdvaja se funkcionalni tip, prete`no poqoprivrednog
kori{}ewa zemqi{ta. Predeoni obrazac ravni~arskog
ba~kog dela je vizuelno i strukturno ujedna~en, dok se
padine Fru{ke gore karakteri{u ve}om ekolo{kom
raznovrsno{}u, usitwenijom granulacijom pejza`a
(vo}waci, vinogradi) i postavkom izdu`enih zelenih
za{titnih pojaseva.
Vo}waci i vinogradi KO Sremska Kamenica pred-
stavqaju za{titnu zonu Nacionalnog parka a koriste se
kao prostori za rekreaciju u kojima se, prema Pro-
stornom planu Grada Novog Sada i Op{tine Sremski
Karlovci, nalaze lokaliteti vikend-zona Popovica i
Glavica i vinogradske zone.
1.2. [umsko zemqi{te
Na podru~ju Novog Sada u ravni~arskom i fru{ko-
gorskom delu zastupqeni su izdiferencirani tipovi
{uma. Planinske {ume zahvataju severnu i ju`nu padinu
Fru{ke gore. Nizijske {ume nalaze se u ravni~arskom
delu Ba~ke, dok se ritske {ume nalaze neposredno uz
Dunav u plavnom podru~ju. Na teritoriji Grada {ume
zauzimaju prostor od 12% od ukupne povr{ine3. Na
sremskoj strani najvi{e je {uma u katastarskoj op{tini
Sremska Kamenica i to 1.416 ha ili 46%.
Prema statusu i na~inu gazdovawa evidentirane su:
proizvodne {ume, za{titne {ume i {ume sa posebnom
namenom. Najve}i deo proizvodnih {uma nalazi se u alu-
vijalnoj ravni uz Dunav i izlo`en je ~estim plavqe-
wima. Ritski karakter zemqi{ta usmerio je proizvod-
wu na podizawe monokultura topola i proizvodwu drve-
ta namewenog za proizvodwu celuloze.
[ume sa posebnom namenom ~ine {ume Nacionalnog
parka "Fru{ka gora". Predeo Fru{ke gore odlikuje se
bogatstvom prirodnih retkosti, istorijskim i turisti-
~kim lokalitetima. Same {ume kao najizra`ajniji bio-
lo{ki element ujedno predstavqaju granicu Nacional-
nog parka, odnosno re`im stroge za{tite prirodnih
vrednosti.
[umama i zemqi{tem Nacionalnog parka gazduje se
u skladu sa odredbama Zakona o nacionalnim parkovi-
ma. Planom o ure|ivawu Nacionalnog parka "Fru{ka
gora", Zakonom o za{titi `ivotne sredine i posebnim
{umsko-privrednim osnovama, kao i jednogodi{wim i
vi{egodi{wim planovima i programima za{tite i
unapre|ewa Nacionalnog parka "Fru{ka gora".
Re`im za{titne zone Nacionalnog parka ima pod-
ru~je fru{kogorskog prigorja na podru~ju od desne obale
Dunava do {umovite granice stroge za{tite Nacional-
nog parka "Fru{ka gora".
____________________
3
Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci
25. oktobar 2006.
Podru~je Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ima izu-
zetnu va`nost kao globalno vegetaciona celina koja
uti~e na kori{}ewe i planirawe podru~ja Novog Sada.
Potpuno prirodan i prirodi blizak prostorni tip {um-
skog ekosistema ~ini podru~je fino strukturisanim, sa
visoko vizuelnim i ekolo{kim vrednostima.
Za{titne {ume u gra|evinskom rejonu i rubnom pre-
delu ~ine celoviti sistem prigradskih, imisionih {uma
i {umskih poteza uz autoput Novi Sad - Beograd. Imi-
sione {ume zahvataju podru~ja, neposredno uz radnu
zonu, deponiju otpadaka i poteze uz kanal Dunav-Tisa-
Dunav. Najzna~ajnije prostore za{titnih {uma u gra|e-
vinskom rejonu ~ine podru~ja namewena park-{umama:
Kameni~ka i Petrovaradinska ada, koje su u funkciji
rekreacije, sporta i za{tite izvori{ta.
Deo za{titnih {uma rubnog predela na severo-
isto~nom delu Novog Sada predstavqaju topolici
Instituta za topolarstvo. Osim za{titne, ove {ume
imaju nau~noistra`iva~ku ulogu.
1.3. Gra|evinsko zemqi{te
Gra|evinsko zemqi{te obuhvata sve izgra|eno i ne-
izgra|eno, ure|eno i neure|eno, javno i ostalo zemqi-
{te u gra|evinskom rejonu Novog Sada.
Van gra|evinskog rejona tako|e ima gra|evinskog
zemqi{ta; vikend i vinogradske zone koje se ure|uju
prema Prostornom planu podru~ja posebne namene za
rekreaciju Grada Novog Sada.
1.4. Vodeno zemqi{te
Na podru~ju grada Novog Sada izdiferencirana je
hidrografska mre`a koju ~ini reka Dunav, osnovna
kanalska mre`a hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav i
fru{kogorski potoci.
Reka Dunav proti~e kroz podru~je grada Novog Sada
dele}i ga na ba~ki i sremski deo. Prose~na {irina
vodnog ogledala vodotoka je oko 500 m i u direktnoj je
zavisnosti od vodostaja. Pri visokim vodostajima reka
je ome|ena odbrambenim nasipom, odnosno visokim
terenom.
Kanal Savino Selo - Novi Sad, kao deo hidrosistema
Dunav-Tisa-Dunav, uliva se u Dunav. Na 4 + 300 km sta-
ciona`e kanala nalazi se prevodnica "Novi Sad".
Uzvodno od prevodnice je kontrolisan re`im oticawa
sa prose~nom {irinom vodnog ogledala kanala od oko
70 m. Nizvodno je vodostaj pod direktnim uticajem
vodostaja Dunav sa prose~nom {irinom vodnog ogledala
u kanalu od oko 110 m.
Fru{kogorski potoci spadaju u buji~ne potoke sa
velikim padovima koji uzrokuju eroziju obala i dna. Na
podru~ju Grada Novog Sada fru{kogorski potoci su:
[andorovac, Kamenarski, Kameni~ki, Novoselski, Ro-
kov i Seli{te. Svi potoci se ulivaju u Dunav.
2.0. NAMENA PROSTORA U GRA\EVINSKOM
REJONU NOVOG SADA
Urbanisti~ke celine
Osnovna karakteristike prostoru daje wegova name-
na, a unutar namene izdvajaju se karakteristi~ne celine
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
prema polo`aju, na~inu izgradwe, prirodnim osobeno-
stima okru`ewa, morfolo{koj slici.
U gra|evinskom rejonu Novog Sada prostor je namewen
za javne povr{ine, stanovawe, poslovawe, poqopri-
vredne, {umske i prirodi bliske namene.
U nameni stanovawa izdvajaju se slede}e karakte-
risti~ne celine:
- zone porodi~nog stanovawa,
- op{te stambene zone sredwih i visokih gustina, i
- zone vi{eporodi~nog stanovawa visokih gustina.
Unutar op{tih stambenih zona izdvajaju se karakte-
risti~ne celine sa vrednim objektima, ulicama, bloko-
vima, koje predstavqaju posebno vredne delove Novog
Sada i deo wegovog identiteta koji ne sme biti naru{en
neprimerenom izgradwom. Deo trajne slike Novog Sada
predstavqaju i podru~ja Limana, Bistrice i podru~je
oko Bulevara oslobo|ewa. Takav na~in izgradwe, koji
je bio karakteristi~an i neophodan u vreme ubrzane
urbanizacije, se ne planira.
Delovi na sremskoj strani, posebno Mi{eluk, na~i-
nom izgradwe }e odr`avati karakteristike prirodnog
okru`ewa, a sklopovi fizi~kih struktura svojom ra-
stresito{}u i malim visinama doprineti specifi~nom
izgledu grada na desnoj obali Dunava.
U okviru prostora namewenog poslovawu izdvajaju se
karakteristi~ne celine i pravci: gradski centri,
ulazni pravci i radne zone.
Tvr|ava sa podgra|em, stari gradski centri i linij-
ski centri na pravcima najstarijih ulica koje se susti~u
u centar predstavqaju najvredniji deo nasle|a i razvi-
ja}e se na principima koji koriste i unapre|uju pred-
nosti polo`aja, uz po{tovawe matrice, morfolo{kih
karakteristika i selektivnih kariterijuma za izbor
sadr`aja. Novi centri formira}e se tako da prema
sadr`ajima i oblikovawu predstavqaju sliku vremena
u kojem }e nastajati.
Ulazni pravci u grad ure|iva}e se ne samo za loci-
rawe delatnosti koje }e koristiti lokacione predno-
sti ve} i za oblikovawe ulaza u grad, stvarawe prvih
utisaka na ulazu u gradsko podru~je.
Radne zone se razlikuju po preovla|uju}oj vrsti
delatnosti koje se u wima razvijaju, veli~ini komplek-
sa i objekata, na~inu wihovog grupisawa, prilago|eno-
sti okru`ewu. Zone "Sever I" i "Sever II" su izgra|ene
kompaktno i koristile su ih uglavnom veliki potro{a~i
prostora, nasuprot zoni "Sever IV" u kojoj su va`na pre-
duze}a locirana u velikim zelenim prostorima. Zona
"Sever III" kao robno-transportni centar sa slobodnom
zonom, bi}e najracionalnije kori{}en privredni pro-
stor kojim se grad prepoznaje, pa treba da bude i pa`qivo
ure|en i oblikovan. Zapadna zona je prava gradska radna
zona, a zona "Istok" u Petrovaradinu, zbog svog polo`a-
ja, pru`a znatne prednosti za locirawe, ali i zahteva
pa`wu u projektivawu i ure|ewu prostora.
Javne povr{ine sadr`e zna~ajne poteze i pravce,
komplekse i posebno specijalizovane centre, na kojima
se naj~e{}e zadovoqava op{ti interes, razvijaju speci-
fi~ni zna~ajni sadr`aji koji ~esto prevazilaze grad-
ski, pa sadr`e prostorne, sadr`ajne, oblikovne repere
koji uti~u na stvarawe slike grada.
Veliki delovi ovih prostora nisu realizovani, pa
kao razvojni potencijali, odnosno prostori na kojima se
Broj 39 - Strana 963
zadovoqavaju va`ne potrebe stanovnika i korisnika iz
{ireg okru`ewa ~uvaju se i grade prema posebnim pro-
gramima.
Za svaku od karakteristi~nih celina utvr|uju se
uslovi za izgradwu i ure|ewe.
Prioritetne urbanisti~ke celine
Unutar svake od namena utvr|ene su celine od stra-
te{kog zna~aja za razvoj grada i kao takve prioritetne
za gra|ewe i ure|ivawe.
Kao povr{ine od strate{kog zna~aja za razvoj grada
utvr|uju se stari centar, Tvr|ava se podgra|em, radna
zona "Sever III", priobaqe Dunava, Mi{eluk i specija-
lizovani centri sa sadr`ajima od posebnog zna~aja za
grad.
Od strate{kog zna~aja, pa, prema tome, i prioritet-
ni za realizaciju su i delovi saobra}ajnog i drugih
infrastrukturnih sistema: mostovi na Dunavu, severna
obilaznica, prikqu~ci na regionalne puteve, komple-
tirawe sistema za snabdevawe vodom i trafostanica
sredweg napona u centru.
U prioritetne zadatke spadaju i re{ewa za depono-
vawe i preradu sme}a, za{tita izvori{ta, za{tita te-
rena od bespravne izgradwe, obezbe|ewe javnih povr{i-
na i koridora za neposredni i dugoro~ni razvoj.
Prostorne celine u gra|evinskom rejonu
Prostor grada ~ine dve velike prostorne celine:
- deo grada na levoj obali Dunava - ba~ki deo i
- deo grada na desnoj obali Dunava.
U ba~kom delu grada izdvajaju se: zapadno i severno
podru~je, a u sremskom: u`e podru~je Sremske Kamenice
i Petrovaradina sa Mi{elukom i {ire podru~je ovih
naseqa.
Ovaj nivo podele na prostorne celine slu`i za ge-
neralno planirawe razma{taja stanovnika, prostora u
kojima se zadovoqavaju razli~ite potrebe stanovnika,
posebno javne slu`be i povr{ine gradskog i zna~aja za
{ire okru`ewe, saobra}ajni i infrastrukturni sistemi.
Zone (podru~ja) stanovawa, centara i radne zone
predstavqaju tradicionalne ili celine koje }e se
formirati izme|u zna~ajnih saobra}ajnih pravaca. Kao
planerska jedinica, zona u celosti mo`e predstavqati
prostor sa homogenim obele`jima (po nameni, na~inu
izgradwe i sl.), ili pak biti sastavqena od delova koji
imaju takva obele`ja. Na nivou zone utvr|eni su pro-
storni potencijali, razme{taj javnih slu`bi osnovne
namene i kriterijumi koji se primewuju unutar namene.
Gra|evinski blok je u generalnom planu osnovna
jedinica u kojoj se prate sve informacije o prostoru.
Agregirawem blokova formiraju se odgovaraju}e celine
u procesu sprovo|ewa generalnog plana.
Blokovi se identifikuju preko sopstvenog broja ili
broja u okviru odre|ene mesne zajednice.
U generalnom planu grada Novog Sada do 2021. godine
o~uvan je kontinuitet sa podelom grada na zone iz
prethodnih planova, uz neophodne korekcije koje proizi-
laze iz planskih re{ewa.
Prostorna celina broj XXXIX "Jugovi}evo" - zona
me{ovite namene obuhvata vi{eporodi~no stanovawe
964. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
"Majevica", porodi~no stanovawe "Sajlovo", Novo grob-
qe, parkovske, sportske i komunalne povr{ine na pro-
storu koji je koristila Vojska Srbije i Crne Gore, odno-
sno ukupan prostor "specijalne namene" i za{titne zone
oko ovog prostora.
2.1. Prostor za javne potrebe
Na povr{inama namewenim za javne potrebe ostvaru-
je se op{ti interes izgradwom objekata javnih slu`bi i
komunalnih delatnosti, izgradwom i ure|ivawem sao-
bra}ajnih povr{ina i objekata ostale infrastrukture.
Javno kori{}ewe prostora obezbe|uje se izradwom i
koncentracijom sadr`aja za javnu upotrebu i ure|iva-
wem prostora na na~in koji odgovara takvoj upotrebi.
2.1.1. Objekti i povr{ine od op{teg interesa
Javne slu`be
Javnim slu`bama ostvaruje se kvalitet `ivqewa u
gradu i wima Novi Sad ostvaruje svoju ulogu u metropo-
litenskom i funkconalnom podru~ju.
Posebnim institucijama, u skladu sa svojom tradi-
cijom i prednostima polo`aja i nasle|a, Novi Sad }e
ostvariti razvoj koji }e ga ~initi zna~ajnim i prepo-
znatqivim u {irem okru`ewu.
Ve}i deo javnih slu`bi planira se u skladu sa pro-
jekcijama demografskog razvoja, te promene u broju i
strukturi stanovni{tva neposredno uti~u na razvoj ovih
slu`bi. Najbitnije promene u strukturi stanovni{tva
date su u poglavqu 3.2. "Osnovni programski elementi
generalnog plana".
Osnovnu karakteristiku stanovni{tva predstavqa
wegovo starewe.
Prema klasifikaciji Ujediwenih nacija, populacije
sa vi{e od 7% stanovnika preko 65 godina smatraju se
starim. U funkcionalnom podru~ju u~e{}e starog
stanovni{tva }e se u 2021. godini pove}avati na oko
18%. Ostarelo stanovni{tvo (80 i vi{e godina) }e 2021.
godine biti vi{e nego duplo brojnije u odnosu na 1991.
godinu, {to }e imati velikog uticaja na planirawe svih
oblasti `ivota, posebno javnih slu`bi.
Javne slu`be se razvijaju prema normativima i stan-
dardima koji su utvr|eni odgovaraju}im propisima: mi-
nimalni (obavezni) standard je u generalnom planu pri-
lago|en distribuciji stanovni{tva i lokalnim i
lokacijskim uslovima planiranih slu`bi.
Pad privrednih aktivnosti tokom devedesetih godi-
na, koji je karakteristi~an ne samo za Novi Sad ve} i za
~itavu dr`avu, uticao je na to da se nije bitnije prome-
nilo u~e{}e Novog Sada u strukturi zaposlenih u javnim
slu`bama Vojvodine. I daqe je zadr`ano visoko u~e{}e,
znatno iznad u~e{}a u broju stanovnika.
Tako je u~e{}e stanovni{tva Novog Sada u stanovni-
{tvu Vojvodine 1995. godine bilo 14,6% ukupno zapo-
slenih 22%, a zaposlenih u neprivredi 30,6% .
Institucije javnih slu`bi koje }e koristiti i
stanovnici funkcionalnog podru~ja Novog Sada su sle-
de}e: u oblasti obrazovawa - sredwe stru~ne {kole,
gimnazije i umetni~ke {kole, vi{e i visoke {kole, u
oblasti zdravstva - poliklini~ke slu`be, porodili{ta
i bolnice; u oblasti kulture - pozori{ta, muzeji, gale-
25. oktobar 2006.
rije, arhivi, biblioteke, Matica srpska, Novosadski
otvoreni univerzitet, izdava~ke organizacije, RTV i za
razne kulturne manifestacije; u oblasti sporta - Sport-
ski i poslovni centar "Vojvodina" i drugi specijalizo-
vani sportski centri; u oblasti socijalne za{tite;
De~je selo "Dr Milan Pavlovi}" u Sremskoj Kamenici i
Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku i
planirani dom za narkomane.
Dobra saobra}ajna povezanost olak{ava stanovnici-
ma funkconalnog podru~ja kori{}ewe javnih slu`bi u
Novom Sadu.
Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvoj
grada Novog Sada
U Novom Sadu su koncentrisane institucije ~ija je
delatnost zna~ajna ne samo za Grad i Pokrajinu ve} i za
Republiku, a pojedine su stekle i me|unarodni ugled.
To su odeqewe Srpske akademije nauka Novi Sad,
Univezitet u Novom Sadu sa nau~nim institutima,
Klini~ka bolnica sa poliklini~kim centrom, Medi-
cinskim fakultetom i institutima u Sremskoj Kameni-
ci koji objediwuju nau~ni rad sa osnovnom delatno{}u
obrazovawa, odnosno zdravstva. Zbog kompleksnosti
rada i specifi~nih zahteva u prostoru, ove instituci-
je razvija}e se u posebnim specijalizovanim centrima.
Prostor sada{we lokacije Univerzitetskog centra
je skoro u potpunosti realizovan. Pojedini fakulteti,
vi{e i visoke {kole razvijaju se izvan ovog centra. Pre-
ostala je izgradwa Elektrotehni~kog fakulteta i
zavr{avawe Rektorata sa bibliotekom i Ekonomskog
fakulteta.
Medicinski fakultet }e i daqe koristiti objekte na
postoje}em kompleksu Klini~ke bolnice, gde se plani-
ra i otvarawe Farmaceutskog fakulteta. Drugi fakul-
teti se, prema posebnim programima, mogu razvijati na
lokacijama Univerziteta, kao i izvan wih ako se mogu
zadovoqiti posebni zahtevi ovih institucija.
Za Vi{u ma{insku {kolu i Vi{u grafi~ku {kolu
potrebni su novi prostori, uz fakultete ili uz sredwe
{kole.
Likovna akademija je planirana u Sremskim Karlov-
cima ili na Petrovaradinskoj tvr|avi, a Muzi~ka se, uz
pro{irewe postoje}e, zadr`ava na Petrovaradinskoj
tvr|avi.
Studentski domovi se planiraju za 30% studenata
koji nemaju prebivali{te u Novom Sadu, uz postoje}e
domove na Limanu IV ili na drugim lokacijama, a
restorani na odgovaraju}im lokacijama u gradu.
Objekat studentsko-kulturnog centra planiran je na
kompleksu Univeziteta na Limanu I, pored studentskih
domova.
Prioriteti u razvoju nau~nih institucija u Novom
Sadu su u oblasti poqoprivrede, energetike, naftne
industrije, informatike, gra|evinarstva i, sve vi{e, iz
oblasti urbanizma, i arhitekture. Institucije }e se
razvijati uz odgovaraju}e fakultete, odnosno na pro-
storima koji odgovaraju zahtevima istra`ivawa.
Klini~ki centar u Novom Sadu }e se razvijati prema
posebnom programu, na postoje}oj lokaciji bolnice,
zavr{avawem i izgradwom predvi|enih objekata.
Na kompleksu Instituta u Sremskoj Kamenici plani-
ra se pove}awe kapaciteta za specijalisti~ku bolnicu
sa jo{ 1.200 posteqa.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Kompleks Instututa je u isto vreme i park pod
za{titom.
Od svog nastanka Novi Sad je razvijao institucije
kulture koje su imale poseban zna~aj za kulturu srpskog
naroda, ali je negovao i kulture narodnosti nastawenih
u Pokrajini. Generalnim planom se ostavqa prostor ne
samo za razvoj postoje}ih ve} i za osnivawe novih
slu`bi koje bi doprinele razvoju kulture u Novom Sadu.
To su, pre svih, Matica srpska sa bibliotekom, Srpsko
narodno pozori{te i ostala pozori{ta, Sinagoga koja se
pored uloge hrama, koristi i kao koncertna dvorana,
zatim galerije, muzeji, arhivi grada i Vojvodine.
Kompleks Matice srpske u starom jezgru Grada, u
okviru koga }e se dovr{iti izgradwa biblioteke Ma-
tice srpske, mora se o~uvati u ambijentu najstarijeg dela
Novog Sada. U biblioteci (koja raspola`e velikim fon-
dom kwiga, ~asopisa, listova i dr.) obavqaju se poslovi
centralne mati~ne biblioteke u AP Vojvodini. Godi{-
wi bibliote~ki fond koristi oko 26.000 ~italaca.
Srpsko narodno pozori{te u svom sastavu ima dramu,
operu i balet, sa Vojvo|anskom filharmonijom. Sme{te-
no je u novoj zgradi na Pozori{nom trgu. Ma|arsko
novosadsko pozori{te koristi prostor u zgradi pozo-
ri{ta "Ben Akiba". Pozori{te mladih, sme{teno u zgra-
di Doma kulture, najstarije je pozori{te ove vrste u
zemqi i, pored lutkarske, ima i tzv. "`ivu scenu".
Vojvo|anski muzej, Istorijski muzej Vojvodine, Voj-
vo|anski arhiv, Muzej grada Novog Sada i Biblioteka
grada Novog Sada koriste prostor u starom jezgru Novog
Sada i na Petrovaradinskoj tvr|avi. Wihov razvoj je
uskla|en sa uslovima za{tite kulturnih dobara.
U sastavu Muzeja grada Novog Sada su Gradski muzej
Sremskih Karlovaca, Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici
i Zbirka strane umetnosti.
Muzej poseduje gra|u o kulturno-istorijskom razvoju
grada i, pored stalne postavke, organizuje i tematske
izlo`be.
Istorijski arhiv Novog Sada na Petrovaradinskoj
tvr|avi nalazi se u neuslovnim prostorijama, pa se
planira wegovo preseqewe.
Zavod za za{titu prirode Srbije, Republi~ki zavod
za za{titu spomenika kulture i Op{tinski zavod za
za{titu spomenika kulture, kao institucije koje se
staraju o posebno va`nim elementima grada i wegovog
okru`ewa saglasno svom zna~aju, dobijaju, odnosno ve}
imaju adekvatne uslove za razvoj.
Galerije su skoncentrisane u centru grada. Galerija
Matice srpske je najve}a i najzna~ajnija galerijska
ustanova u gradu i posluje kao nau~no-umetni~ka insti-
tucija kulture. Od ostalih galerija u Novom Sadu najpo-
znatije su slede}e: Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,
Galerija likovne umetnosti -poklon-zbirka Rajka
Mamuzi}a, Galerija savremene umetnosti u SPC "Vojvo-
dina", Mali likovni salon, Velika galerija kulturnog
centra u okviru Novosadskog otvorenog univerziteta i
dr. Gradu nedostaje prostor za galeriju savremene
likovne umetnosti. Galerija }e se graditi na Trgu gale-
rija ili drugoj pogodnoj lokaciji (obale Dunava, gradski
centar).
[iri zna~aj od gradskog imaju i institucije koje orga-
nizuju razli~ite kulturne i druge manifestacije, kao
{to su Sterijino pozorje, Zmajeve de~je igre, Brankovo
kolo, razli~iti festivali, sportske priredbe i
Broj 39 - Strana 965
takmi~ewa. U zavisnosti od karaktera manifestacije,
koriste se prostori Srpskog narodnog pozori{ta, drugi
pogodni izgra|eni prostori (bioskopi, Sajam, Skup{tina
Grada), trgovi, ulice i drugi otvoreni prostori. Sport-
ski i poslovni centar "Vojvodina" omogu}uje najvi{i
nivo za odr`avawe veoma razli~itih manifestacija.
U oblasti informisawa i izdava{tva najve}i zna~aj
imaju Radio televizija Novi Sad i velike novinske
ku}e, posebno "Dnevnik" i "Forum".
Radio Novi Sad je sme{ten u zgradi pored Dunavskog
parka gde je sala Studio M u kojoj se odr`avaju koncer-
ti i snimawa.
Kompleks Televizije Novi Sad, gde se nalaze
razoreni objekti, zadr`ava istu ili }e dobiti namenu
drugih sadr`aja centra.
Osnovne aktivnosti Novosadskog otvorenog uni-
verziteta su: osnovno obrazovawe odraslih, u~ewe
stranih jezika, kulturni centar sa svojim aktivnostima,
izdava~ka delatnost i sredwo{kolsko obrazovawe od-
raslih. Zgrada otvorenog univerziteta nakon utvr|iva-
wa stepena o{te}ewa i stawa konstrukcije, sanira}e se
prema posebnom projektu.
U Novom Sadu, kao centru Autonomne Pokrajine Vojvo-
dine i Ju`noba~kog okruga, posebno imaju}i u vidu prav-
ce u kojima }e se razvijati lokalna samouprava (podela
Grada na op{tine), planira se i pove}awe administra-
tivnog prostora i poboq{awe kvaliteta postoje}eg
kako za rad organa vlasti, uprave, tako i sudstva,
tu`ila{tva, politi~kih stranaka i dr. Wihovo loci-
rawe po`eqno je u gradskom centru, ali je mogu}e i u
drugim namenama.
Prostorne celine u kojima je sme{ten ve}i broj javnih
slu`bi, kao {to su Petrovaradinska tvr|ava i staro
gradsko jezgro razvija}e se pod posebnim uslovima
za{tite na na~in da se omogu}i poboq{awe uslova radi
pomenutih institucija.
U starom gradskom jezgru Novog Sada sme{tene su
brojne institucije kulture i obrazovawa, kao i verski
objekti. Ve}ina postoje}ih crkava je za{ti}ena kao kul-
turno dobro. Tu su i Vladi~anski dvor u Zmaj Jovinoj
ulici, najstarija novosadska gimnazija "Jovan Jovanovi}
Zmaj", ~etiri sredwe {kole, muzeji, arhivi, galerije,
pozori{ta. Ovaj deo grada se {titi kao zona urba-
nisti~ke za{tite koja }e se pa`qivo ure|ivati i rekon-
struisati.
Petrovaradinska tvr|ava je za{ti}ena kao kulturno
dobro od velikog zna~aja, a nalazi se na prostoru gde se
preklapaju turisti~ke zone Dunava i Fru{ke gore. Dunav
je turisti~ka zona sa me|unarodnim rangom I stepena u
kojoj se Novi Sad sa Fru{kom gorom planira kao tu-
risti~ki centar na nacionalnom nivou sa preovla|uju}om
letwom rekreacijom i ostalim aktivnostima: izlet-
ni~kim, nauti~kim, spomeni~kim, ekolo{kim i dr.
Na Tvr|avi se uz turisti~ke objekte i povr{ine
planiraju sadr`aji iz oblasti obrazovawa, kulture, tu-
rizma i rekreacije, kao {to su: akademija umetnosti,
ateqei, letwe pozornice, planetarijum, hotel i dr.
Na gorwem platou, pored kulturnih institucija i
objekata ugostiteqstva, nalaze se i prostori pogodni za
zabavu mladih za disko-klubove i priredbe.
Podru~je sredweg platoa ili Hornverka ure|iva}e se
za potrebe akademije umetnosti i za otvarawe letwe
pozornice uz primereno hortikulturno ure|ewe, a
mogu}e je i ure|ivawe sportskih i rekreacionih terena.
966. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Prostor Suburbijuma zadr`ava svoju nasle|enu tra-
dicionalnu funkciju centra uz mogu}nost da pojedini
objekti ili celi blokovi dobiju namenu ugostiteqstva
- hoteli, hosteli, pansioni i drugo, {to }e biti omo-
gu}eno redukcijom saobra}aja kroz Beogradsku ulicu i
izgradwom parkinga.
Prostor Tvr|ave je pogodan i za velika skloni{ta (za
nekoliko hiqada qudi) i za sklawawe materijalnih
dobara i dobara kulture.
Osnovni problemi koje treba re{iti na Petrovara-
dinskoj tvr|avi su:
- iseqewe vojske iz objekta kulture od velikog
zna~aja sa prostora Vaser{tata; razre{ewe saobra}aja
kroz podgra|e Tvr|ave, obezbe|ewe pristupa Tvr|avi;
izgradwa malog pristana na Dunavu koji bi omogu}io pri-
laz gliserima, brodi}ima, jahtama i ~amcima na naj-
pogodnijem mestu ispod Tvr|ave, u blizini mosta ili na
drugom mestu. Saobra}aj kroz samu Tvr|avu sve{}e se na
minimum, a prioritet u re{avawu sada{wih problema
na Tvr|avi je rekonstrukcija instalacija vodovoda,
kanalizacije, grejawa i elektri~ne struje za sve potce-
line na Tvr|avi.
Obale Dunava, izuzetnih prirodnih vrednosti,
Nacionalni park "Fru{ka gora" i wegova za{titna zona
do Dunava, predstavqaju prostorni potencijal za razvoj
specifi~nih javnih slu`bi koje }e sa turisti~kim i
drugim sli~nim sadr`ajima, posebno pa`qivim obliko-
vawem u~initi Novi Sad zna~ajnijim turisti~kim cen-
trom.
Prirodne lepote Koviqskog rita i Petrovaradin-
skog rita koristi}e se kao izvanredne zone rekreacije
na domaku Novog Sada.
Sve navedene institucije i prostori predstavqaju
potencijale budu}eg razvoja Novog Sada koje treba, u
najve}oj mogu}oj meri, sa~uvati i razvijati.
Javne slu`be lokalnog nivoa
Slu`bama lokalnog nivoa u kojima se zadovoqavaju
svakodnevne potrebe ukupnog ili dela stanovni{tva
pojedinih delova grada dosti`e se odre|eni kvalitet
`ivqewa. Ove slu`be (dru{tvene brige o deci osnovnog
obrazovawa, dela slu`bi u okviru zdravstvene i soci-
jalne za{tite, kulture) planiraju se ravnomerno u gradu
prema kriterijumima kao {to su: dozvoqeni radijus
opslu`ivawa, obuhvat odre|ene kategorije stanovni{-
tva, dozvoqeni kapacitet i dr. u saglasnosti sa norma-
tivima koji su utvr|eni za odgovaraju}e slu`be. Ne
iskazuju se posebnom namenom, ve} pripadaju pre-
ovla|uju}oj nameni stanovawa ili op{tegradskih cen-
tara. U generalnom planu su iskazane mre`e odgovara-
ju}ih simbola.
Generalnim planom su utvr|eni prioriteti za zavr-
{avawe postoje}ih objekata izgradwom sportskih dvo-
rana, kabineta, laboratorija i sl. mogu}nosti za pove-
}awe kapaciteta ili izgradwu novih objekata.
Slu`be koje zadovoqavaju potrebe ve}ih podru~ja u
gradu (30-50.000), ili dela stanovnika celog grada,
susednih op{tina, funkcionalnog podru~ja, ~esto i
{ire u generalnom planu su nazna~ene odre|enom
namenom obrazovawa (sredweg, visokog i vi{eg),
zdravstva, sporta i rekreacije.
Planiraju se prema posebnim mre`ama i programima
Republike Srbije.
25. oktobar 2006.
U periodu devedesetih godina, kao posledica pro-
mena u zakonskoj regulativi, do{lo je do pove}awa
u~e{}a javnih slu`bi privatnog sektora, prvenstveno u
oblasti zdravstva.
Razvoj javnih slu`bi u Novom Sadu u narednom peri-
odu bi}e u velikoj meri optere}en problemima koji su
se naro~ito ispoqili posledwih godina. Nivo ukupnih
investicija u javne slu`be bi}e i daqe znatno ispod
potreba koje obuhvataju eliminisawe ranijih zastoja u
razvoju i dostizawe potreba u skladu sa normativima i
standardima.
U oblasti zdravstvene za{tite zavr{i}e se zapo~ete
aktivnosti na izgradwi Poliklini~kog centra sa
hirurgijom na kompleksu Klini~kog centra u Novom
Sadu. U zoni Mali Beograd - Veliki rit planira se i
izgradwa novog porodili{ta koje }e opslu`ivati
Ju`noba~ki region.
Novi domovi zdravqa se planiraju na Detelinari, u
Petrovaradinu, na podru~ju Mali Beograd - Veliki rit
i Klisi.
Zdravstvena stanica u Sremskoj Kamenici }e se
pro{iriti svim neophodnim slu`bama. Na prostoru
Alibegovca omogu}ava se adaptacija postoje}ih i izgrad-
wa novih objekata za razli~ite oblike zdravstvene
za{tite u nameni stanovawa, centara.
Nedostatak {kolskog prostora za osnovno obrazo-
vawe, koji je izra`en zbog toga {to skoro 20 godina nije
izgra|ena nijedna osnovna {kola, potenciran je pri-
sustvom oko 3.800 u~enika izbeglica.
Postoje}i objekti {kola }e se najpre sanirati, potom
prema mogu}nostima, u skladu sa normativima, dogra|i-
vati, a kod izgradwe novih objekata prioritet ima
izgradwa novih {kola, kapaciteta 700-800 u~enika, na
Klisi, u Petrovaradinu, na Bistrici, Limanu IV, Malom
Beogradu (podru~na {kola) i na Mi{eluku, kao i dograd-
wa sportske dvorane uz postoje}u {kolu na Klisi. Daqa
izgradwa {kola utvr|iva}e se sredworo~nim pro-
gramima.
Nedostatak prostora za sredwe {kole je posledica
dvadesetogodi{weg neulagawa u izgradwu novih {kola.
Adaptacije i dogradwe nisu dovele do znatnijeg po-
boq{awa uslova, koji su prisustvom oko 1.600 u~enika,
izbeglica, samo potencirani.
Problemi prevelikog broja u~enika u tri sredwe
{kole od po 2.400 u~enika po {koli izra`eni su kod
sredwe {kole elektrostruke "Mihajlo Pupin", sredwe
{kole "Svetozar Mileti}" i sredwe tehni~ke {kole
"Jovan Vukanovi}", te se u slede}em periodu problemi
moraju razre{iti dogradwama i smawivawem broja
u~enika na postoje}im lokalitetima i izgradwom jedne
nove zgrade sredwe {kole na Bistrici ili Detelinari.
Kao prioriteti planiraju se: izgradwa novog objekta
sredwe {kole za dizajn "Bogdan [uput" na Limanu;
izgradwa sportskih dvorana uz {kole: Elektrotehni~ku
{kolu "Mihajlo Pupin", Gimnaziju "Isidora Sekuli}",
[kolu "Svetozar Mileti}", kao i dogradwa gimnazije na
Telepu.
Za potrebe sredwo{kolaca planira se izgradwa
jednog doma.
Kapaciteti i normativi za izgradwu i ure|ewe
utvr|eni su propisima.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
U oblasti socijalne za{tite planira se za{tita
ostarelog stanovni{tva koja zahteva razli~ite oblike
starawa i pomo}i.
Na lokalnom nivou planiraju se objekti prihva-
tili{ta i prihvatnih stanica. Domovi za stare i pen-
zionere planiraju se na Telepu, Klisi, Podbari, u Srem-
skoj Kamenici i na Mi{eluku, prema va`e}im norma-
tivima.
Klubovi za stare se planiraju na oko 10.000 stanovni-
ka tamo gde ih nema.
Veliki broj primalaca socijalne pomo}i (od 10.000
qudi, 30.000 nezaposlenih i 54.000 izbeglica od 1996.
godine) veoma ote`ava rad Centra, pa je neophodno da
se dogradi Centar za socijalni rad u Zmaj Ogwena Vuka.
Izgradi}e se i prihvatna stanica u gradu.
"DES" - Preduze}e za profesionalnu rehabilitaciju
i zapo{qavawe lica defektnih sluhom i drugih lica
izmesti}e se sa sada{we lokacije u ulici Bogdana Gara-
bantina na novu lokaciju, u radnu zonu "Sever II".
Dru{tvena briga o deci uslovqava da plan mre`e
pred{kolskih ustanova obuhvati 50% dece jaslenog
doba (do 3 godine) i 100% dece pred{kolskog uzrasta
(od 4 do 6 godina) i da ravnomerno pokriva sve delove
grada.
Novi objekti, kapaciteta 200 dece, planiraju se za
prioritetnu izgradwu i to: na Bistrici dva de~ja vrti}a
i po jedan na teritoriji mesne zajednice "Vidovdansko
naseqe", na Detelinari, na Adicama ili na Telepu i na
Podbari.
Mogu}a je izgradwa prostora za dnevni boravak i
pred{kolsko obrazovawe (strani jezici, muzika, balet
i sl.) u sastavu stambenih objekata, prema normativima
i standardima za izgradwu ove vrste sadr`aja.
Za potrebu javnog informisawa koristi}e se prostor
na pogodnim lokacijama u stambenim i centralnim zona-
ma grada.
Azil za `ivotiwe, ~ija realizacija je zapo~eta,
spada u prioritetne potrebe kako bi se otklonili prob-
lemi koje izazivaju napu{tene `ivotiwe i obezbedio
human odnos prema takvim `ivotiwama.
U oblasti sporta i rekreacije u gradu se planiraju
~etiri gradska sportska centra: Sportski i poslovni
centar "Vojvodina", "Jugovi}evo", "Streli{te", "Mi{eluk"
(autodrom na Alibegovcu).
Ostali sportski centri - zonski centri - prvenstveno
zadovoqavaju potrebe odre|enih delova grada, odnosno
odre|ene strukture stanovni{tva.
Pored kompletirawa postoje}ih sportskih centara -
"Univerzitet" (\a~ko igrali{te), "Klisa", "Telep" i
"Bistrica", planira se sportski centar "Adice" i sport-
ski i poslovni centar "Petrovaradin".
S obzirom na potrebe stanovni{tva za bavqewem
sportom i rekreacijom, kao i sportskih organizacija
grada Novog Sada za formirawem vi{enamenskih sport-
skih povr{ina, koje bi se mogle koristiti i za takmi-
~ewa, planira se zavr{etak zapo~etih aktivnosti i
izgradwe i to: sportskog parka na Bistrici, sportskog
centra "Bistrica", sportsko-rekreacione povr{ine u
okviru radne zone "Istok" u Petrovaradinu, sportskog
centra "Sajmi{te" (severni deo). U okviru aktivnosti,
vezanih za Sportski i poslovni centar "Vojvodina",
treba planirati centar za odbojku ({kola odbojke). Dvo-
Broj 39 - Strana 967
rana za borila~ke ve{tine, otvoreni i zatvoreni baze-
ni treba da su sadr`ani u ve}im sportskim centrima
pored drugih sportskih sadr`aja.
Pojedine grane sporta mogu imati svoje posebne cen-
tre, a mogu se razvijati unutar centara ili su sastavni
deo vi{enamenskih otvorenih prostora i dvorana.
Za atletski stadion sa tartan-stazom, tribinama i
halom za atletiku potrebna je ve}a povr{ina. Sportski
centri na lokalitetima Telep, Klisa ili Petrovaradin
imaju uslove za izgradwu ovakvog stadiona.
Hipodrom se planira u okviru sportskog centra
"Jugovi}evo". Ukoliko do izgradwe do|e pre disloci-
rawa kompleksa Vojske iz sportskog centra "Hipodrom"
se mo`e graditi na prostoru turisti~ko-sportsko-
rekreativne namene izme|u Temerinskog puta i puta za
Zrewanin.
Za sportove na vodi planira se ure|ewe obale Duna-
va na potezima [odro{, Liman III, Liman IV i Kameni~ka
ada. Glavna gradska marina predvi|a se na prostoru
Kameni~ke ade.
U zonama rekreacije van priobaqa zadr`avaju se po-
stoje}i objekti (fudbalski teren u Pionirskoj {umi, FK
"Kabel" i dr.) i planiraju novi sadr`aji nameweni
sportu. To su uglavnom otvoreni sportski tereni, sport-
ski objekat sa potrebnim prate}im sadr`ajima.
Na podru~ju grada pored objekata u okviru planiranih
sportskih centara postoje i planiraju se i sportski
objekti u drugim namenama.
Zadr`avaju se postoje}i objekti: Partizan I, II i III,
Ko{arka{ki klub u ulici Antona ^ehova, FK "Petrova-
radin" uz prugu, sportska dvorana na Sajmi{tu, rukomet-
ni i tenis centar u Dunavskom parku i dr.
Sportovi u ovim namenama razvijaju se u objektima
koji ne zahtevaju ve}e povr{ine i velike gabarite
objekata. Takvi objekti se mogu graditi zasebno ili u
kombinaciji sa drugim sadr`ajima kao vi{enamenski
objekti (stoni tenis, kuglana, bilijar, {ah, borila~ki
sportovi, tereni fitnes centra, streqane i sl.)
U delovima grada sa velikim brojem stanovnika i
ve}im gustinama (Bistrica i Limani I, II, III i IV,
Detelinara, centralni delovi grada) planira se
ure|ewe de~ijih igrali{ta i sportskih terena.
Omogu}ava se izgradwa sportskih terena u privatnom
vlasni{tvu (teniski tereni, kuglawe, streqa{tvo, i
fitnes-klubovi i dr.) u svim delovima grada.
Predla`e se formirawe mre`e biciklisti~kih
staza u ciqu povezivawa saobra}aja i rekreacije, kao i
ure|ewe pe{a~kih, trim staza i {etnih pravaca prema
Fru{koj gori i du` obale Dunava.
Sa stanovi{ta demografske prognoze, ocena je da }e
mre`a sportskih centara i wihova povr{ina (7,0 m2/st.)
kao i raspored na podru~ju grada zadovoqiti potrebe za
razvoj sportskih aktivnosti.
Komunalne delatnosti
Grobqa
Grobqa u Novom Sadu, Petrovaradinu i Sremskoj
Kamenici zauzimaju povr{inu od oko 85,56 ha. Na levoj
obali Dunava nalazi se Gradsko grobqe (62 ha) i deset
konfesionalnih grobaqa, a na desnoj obali Dunava
nalazi se {est grobaqa povr{ine 9 ha.
968. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Za novi planski period planira se pro{irewe Grad-
skog grobqa, a za potrebe dela grada na desnoj obali
Dunava planira se izgradwa grobqa na potezu [irine,
povr{ine od oko 40 ha (sa rezervnim prostorom za
mogu}a potrebna pro{irewa)
Grobqa za ku}ne qubimce
U blizini Gradskog grobqa u Novom Sadu, i pored
planiranog lokaliteta za grobqe na [irinama, planira-
ju se kompleksi grobqa za ku}ne qubimce. Povr{ina po-
jedina~nog kompleksa iznosi 2 ha, odnosno ukupno 4 ha.
Izvori{ta
Izvori{te "Ratno ostrvo"
Podru~je "Ratno ostrvo" nalazi se severoisto~no od
grada i zauzima prostor izme|u Dunava, kanala DTD,
sekundarne odbrane od visokih voda Dunava i puta E-5.
Izvori{te "Ratno ostrvo" nalazi se na du`ini od oko 3
km od u{}a kanala u nebrawenom prostoru. Okru`eno je
sadr`ajima radne zone "Sever IV" u kojoj dominiraju kom-
pleksi Rafinerije Novi Sad i Termoelektrane -
- toplane. Izme|u navedenih kompleksa nalazi se nase-
qe [angaj.
Ukupan prostor "Ratnog ostrva" odvodwava se preko
melioracionog sliva "Ratno ostrvo" i pumpnom stani-
com "Kali{te", {to omogu}ava drenirawe vode u pod-
zemqe u zoni koja ima "prqavu industriju". Posledice
ratnog razarawa i drenirawe zaga|ene vode u podzemqe
u zoni predstavqa potencijalnu opasnost za izvori{te
u smislu pogor{awa kvaliteta podzemnih voda. Pored
navedenog, i postoje}i ulivi otpadnih i atmosferskih
voda neposredno u zoni izvori{ta name}u naophodnu
za{titu izvori{ta od mogu}ih zaga|ewa.
Istra`ivawa hidrogeolo{kih karakteristika u pri-
obaqu Dunava i utvr|ivawe izvori{nih kapaciteta
podzemnih voda, kao i odluka o otvarawu izvori{ta
"Ratno ostrvo" usledili su nakon realizacije privred-
nih objekata u radnoj zoni "Sever IV" - Rafinerije i
TE-TO. Zale|e izvori{ta, odnosno sadr`aji u zoni
"Sever IV" predstavqaju veliku opasnost za zaga|ewe
podzemnog resursa izvori{ta, zbog ~ega su neophodne
stalne kontrole kvaliteta izvori{ta.
Izvori{te "Petrovaradinska ada"
Izvori{te "Petrovaradinska ada" nalazi se u Petro-
varadinu u du`ini od 2.500 m i zauzima inundacionu
povr{inu u priobaqu podru~ja u koritu velikih voda
Dunava.
Podru~je izvori{ta zauzima prostor od drumsko-
-`elezni~kog mosta do u{}a Rokovog potoka.
To je neizgra|eno zemqi{te pod {umom eksploata-
cionog karaktera.
Namene obodnih povr{ina Petrovaradinske ade su:
pojas `elezni~ke pruge Novi Sad - Beograd, Tvr|ava sa
za{titnim zelenilom, zone stambene izgradwe - radna
zona "Istok", za{titno zelenilo i vodena povr{ina
Dunava.
Izvori{te sa planiranom preradom "Petrovaradin-
ska ada" u Petrovaradinu drugo je izvori{te po kapaci-
tetu i predstavqa veoma va`an deo sistema.
25. oktobar 2006.
Kapta`no podru~je "Petrovaradinska ada" u Petrova-
radinu ima neposrednu zonu za{tite od 100 m, du` li-
nije bunara.
U`a zona za{tite obuhvata pojas {irine 540 m. [ira
zona za{tite, odnosno podru~je osmatrawa zauzima pojas
{irine 1.000 m.
U u`u zonu za{tite ulaze: dowa Tvr|ava, mali deo
stanovawa Petrovaradina i po{umqeni inundacioni
pojas.
U {iru zonu za{tite ulaze: dowa i gorwa Tvr|ava,
deo stanovawa, fabrika "Pobeda" i budu}e postrojewe
za pre~i{}avawe otpadnih voda kod Rokovog potoka.
Preventivno, da bi se spre~ilo zaga|ewe podzemnih
voda, potrebno je o~istiti {an~eve dowe Tvr|ave i
onemogu}iti proce|ivawe otpadnih voda iz naseqa i
radne zone u podzemqe, kao i eliminisati mogu}i uti-
caj budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda
na izvori{te.
Kanalizaciona crpna stanica "Rokov potok" loci-
rana je izvan granica podru~ja, ali ispusni kolektor
kanalizacije op{teg sistema Petrovaradina prolazi
kroz ovo podru~je paralelno sa Rokovim potokom na ra-
stojawu od oko 100 m.
U mere sanacije spada nivelisawe terena pojasa
neposredne za{tite i cele za{titne zone sa blagim
padom prema Dunavu.
Izvori{te "[trand"
Postoje}e kapta`no podru~je "[trand" nalazi se na
levoj obali Dunava izme|u kilometra`e Dunava 1255 +
600 - 1257 + 100, ukupne du`ine 1.500 m.
Na prostoru "[tranda" nalazi se {est reni-bunara.
Reni-bunari su postavqeni na odstojawu od 200 m i zau-
zimaju inundacioni deo obale.
Ovim objektima treba da se prikupqa voda iz pod-
zemqa i transportuje na postrojewe za preradu vode.
Iznad bunara nalazi se pumpna stanica za prebacivawe
sirove vode na postrojewe za preradu vode.
Izvori{te "Adice"
Izvori{te "Adice" je van funkcije i ima ulogu re-
zerve u vanrednim prilikama. Tretira se kao uslovno
izvori{te a ukoliko istra`ni radovi doka`u da ga
treba ukinuti dobi}e namenu stanovawa.
Izvori{te "Adice" nalazi se u zoni Adice na odsto-
jawu od oko 100 m od odbrambenog nasipa "Novi Sad -
- Futog".
Sirova voda sa ovog lokaliteta transportuje se na
postoje}e postrojewe za preradu vode "[trand".
Deponija otpadaka u Novom Sadu
Postoje}a deponija komunalnih otpadaka nalazi se u
depresiji Veliki rit, severoisto~no od naseqa Klisa,
oko 7 km udaqena od centra grada. Planira se {irewe
deponije u pravcu istoka na povr{inu od oko 19 ha.
Centralni polo`aj deponije u odnosu na grad i okol-
na naseqa omogu}ava organizovawe zbriwavawa komu-
nalnog otpada kao dugoro~nog re{ewa za sva naseqa na
teritoriji Grada Novog Sada.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Planira se sanitarno deponovawe do iskori{}ewa
deponije. Sa stanovi{ta mogu}nosti kori{}ewa ovog
prostora, postoje uslovi kako za deponovawe, tako i za
locirawe postrojewa za recikla`u otpadaka. Kori{}e-
we postoje}e deponije na prostoru Velikog rita us-
lovqeno je posebnim re`imom kori{}ewa jer se u
neposrednoj blizini nalazi naseqe Klisa i proizvod-
na preduze}a.
Izme|u saobra}ajnica i deponije planiran je zeleni
za{titni pojas. Na postoje}oj deponiji je predvi|eno
deponovawe iskqu~ivo komunalnog otpada. Na prostoru
deponije se mogu tretirati i druge vrste otpada.
Strategija upravqawa komunalnim otpacima obu-
hvati}e spre~avawe stvarawa otpadaka, izvorno sorti-
rawe, preradu i ponovno kori{}ewe i deponovawe, u
prvoj fazi celokupnog, a u drugoj neiskori{}enog dela
otpada. Time se smawuje potreban prostor, opasnost i
toksi~nost na `ivotnu sredinu.
Postrojewe za tretman animalnog otpada
Postrojewe za tretman animalnog otpada planira se
u okviru radne zone "Sever IV" ili na kompleksu deponi-
je komunalnog otpada.
Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda
Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda planira
se u okviru radne zone "Sever IV".
Mikrolokacijski, lokalitet se nalazi u severnom
delu zone, zapadno od puta za Zrewanin, uz put Beograd -
- Subotica. Povr{ina lokaliteta je oko 36 ha.
Pijace
Mre`a distributivnih centara tr`nice na veliko -
kvanta{ke pijace i zelene pijace osnovni su oblici
snabdevawa stanovnika Novog Sada i naseqa koja gra-
vitiraju podru~ju Novog Sada.
Planirana mre`a tr`nica - kvanta{kih pijaca za
snabdevawe prehrambenom robom na veliko obuhvata:
- zapadni pravac - Suboti~ka ulica na Bistrici
(biv{a ran`irna stanica);
- severni pravac - Najlon pijaca na uglu Temerinske
i Primorske ulice;
- isto~ni pravac - Petrovaradin na potezu "Pobede";
- ju`ni pravac - potez na Mi{eluku.
Organizovawem prodaje na veliko na ulaznim pravci-
ma u grad, obezbe|uju se vi{estruki pozitivni efekti u
snabdevawu: elimini{e se kamionski saobra}aj na uli~-
noj mre`i u gradu; reguli{e se parkirawe te{kih
kamiona i dobavqa~a u celini; prodaja se omogu}ava i
bez istovara; omogu}ava se znatno ve}i priliv proizvo-
da na ovo podru~je i iz udaqenijih krajeva.
Tr`nice na veliko svojim savremenim vidom proda-
je obavqa}e funkciju za grad i {iri region Vojvodine.
Na podru~ju Novog Sada u funkciji iskqu~ivo zele-
nih pijaca je osam lokacija sa svojim gravitacionim
podru~jem, a planira se i zelena pijaca u Somborskoj
ulici.
[irewem mre`e pijaca u kontaktnim podru~jima
Novog Sada ostvari}e se povezanost sa pijacama u nase-
qima i obezbedi}e se kontinuitet i ravnomerna dis-
perzija mesta za snabdevawe.
Broj 39 - Strana 969
Objekti i povr{ine za obavqawe ostalih
komunalnih delatnosti
Zavisno od prirode komunalnih delatnosti (proiz-
vodwe, isporuke komunalnih proizvoda i pru`awa komu-
nalnih usluga), od lokalnog interesa i konkretnih uslo-
va i potreba, obezbedi}e se povr{ine za wihovo trajno
obavqawe i razvoj na prostorima ulaznih pravaca u
grad, kao i u okviru radnih zona, odnosno u namenama
stanovawa i centara. Planirani prostori omogu}avaju
locirawe gra|evinskih objekata sa ure|ajima, insta-
lacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvod-
wu komunalnih proizvoda, odnosno pru`awe odgovara-
ju}ih usluga gra|anima.
Na zna~ajnim saobra}ajnim pravcima (magistrala na
trasi biv{e Suboti~ke pruge, raskrsnica Rumena~ke sa
ulicom Kornelija Stankovi}a, Temerinska ulica i put)
prostori komunalnih delatnosti }e se ure|ivati tako
da svojim sadr`ajima (poslovni objekti, objekti
me{ovite namene javnog karaktera) i izgledom objekata
odgovaraju karakteru saobra}ajnica i wihovom obliko-
vawu.
Saobra}ajne povr{ine i infrastrukturni
koridori
Javne povr{ine na kojima se odvija saobra}aj defi-
nisane su prema vrsti, intenzitetu saobra}aja i rangu
saobra}ajnica u mre`i.
Unutar popre~nih profila saobra}ajnica nalaze se
podzemne instalacije.
U posebnim koridorima planiraju se energetski da-
lekovodi, kanali za odvodwavawe, vodotoci i, izuzet-
no, druge instalacije. Koridori se utvr|uju prema propi-
sima kojima se obezbe|uje izgradwa i za{tita i omogu-
}ava wihovo odr`avawe i {titi od {tetnog dejstva od-
re|enih instalacija. U koridorima se utvr|uje odre|eni
re`im zabrane izgradwe, a zemqi{te se koristi kao
poqoprivredno, parkovsko i sli~no.
Posebno zna~ajne javne povr{ine predstavqaju trgo-
vi, skverovi, raskrsnice, ~vori{ta u koja se susti~e
vi{e saobra}ajnih pravaca, terminali javnog prevoza,
pe{a~ke ulice i dr. Za ove prostore se, u razradi ge-
neralnog plana, utvr|uju posebni uslovi za sadr`aj, iz-
gled i visinsku regulaciju objekata koji ih formiraju.
Ovi prostori su predodre|eni za postavqawe skulp-
tura, fontana, specifi~nog mobilijara, pa`qivo ozele-
wavawe, a ure|uju se, po pravilu, na osnovu konkursa.
2.1.2. Objekti i povr{ine za javnu upotrebu
Povr{ine gradskih centara i drugih na kojima su kon-
centrisani objekti za javnu upotrebu bilo da su od
op{teg ili pojedina~nog interesa, ure|uju se kao
povr{ine za javno kori{}ewe. To podrazumeva da su
prizemqa objekata namewena vanstambenim sadr`a-
jima, da su trotoari prilago|eni zadr`avawu pe{aka, i,
po mogu}nosti, sadr`e elemente urbanog mobilijara i sl.
Posebno zna~ajne objekte za javno kori{}ewe pred-
stavqaju bogomoqe i hramovi sa svojim portama. Wihov
orijentacioni razme{taj je utvr|en mre`om, a ta~an
polo`aj i prostor koji koriste ure|uje se prema pra-
vilima ustanovqenim unutar konfesija kojima pri-
padaju, uz obavezu o~uvawa ure|enih zelenih povr{ina.
970. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
To su, po pravilu, oblikovni i visinski reperi koji
odre|uju karakter i specifi~nost prostora na kojima se
predvi|aju.
Ve}ina postoje}ih bogomoqa i hramova su za{ti}ena
kulturna dobra i izvo|ewe bilo kakvih radova na wima
i wihovoj za{ti}enoj okolini podle`e prethodnoj izra-
di konzervatorskih uslova.
Sajam, kao specijalizovani centar, pijace, rekreativ-
ni prostori pored Dunava tako|e imaju status povr{ina
za javno kori{}ewe. Takav status imaju i zajedni~ka
dvori{ta - parking, igrali{ta, zelenilo vi{eporo-
di~nih stambenih zgrada na Limanu, Bistrici, na Bule-
varu oslobo|ewa i drugim delovima grada u kojima
stambenim zgradama pripadaju samo parcele identi~ne
gabaritima objekata.
2.2. Prostor za stanovawe
Pod pojmom "stanovawe" podrazumevaju se svi pro-
stori na kojima je dominantno u~e{}e stanova i stam-
benih zgrada (preko 50% bruto izgra|enog prostora).
Namenom stanovawa obuhva}ene su javne slu`be, lokal-
nog nivoa opslu`ivawa, odnosno one koje prema gene-
ralnom planu ne pripadaju specijalizovanim centrima
poslovno-komercijalne i druge delatnosti. Proizvodne
delatnosti ukoliko pojedina~no ili grupno (locirane u
kontinuitetu) ne prelaze 1 ha obuhva}ene su, tako|e,
ovom namenom.
Status podru~ja (zona) stanovawa
Podru~ja stanovawa, odnosno podru~ja u kojima
stanovawe nije preovla|uju}a namena, dobijaju status na
osnovu koga su utvr|eni re`imi u generalnom planu i to:
(1) - podru~ja sa zavr{enim celinama osnovne ili
preovla|uju}e namene, odnosno - podru~ja u kojima se pro-
stor ure|uje prema va`e}oj dokumentaciji (Liman I- IV,
Detelinara I - II, Sremska Kamenica, Klisa, Bistrica);
(2) - podru~ja permanentne - spontane rekonstrukcije,
ili - podru~ja u koja se (opremawem, stimulacijom,
naknadama i dr.) usmerava izgradwa i rekonstrukcija
(podru~ja me{ovitih zona stanovawa, odnosno podru~ja
vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina);
(3) - podru~ja u kojima su izra`ene ekstremne vred-
nosti pojedinih kriterijuma (naj~e{}e prevelike gu-
stine naseqenosti), kao i morfolo{ki heterogene
celine (Bulevar III i pojedini blokovi u gradu). U ovom
celinama je potrebno preispitivawe va`e}e doku-
mentacije u ciqu poboq{avawa uslova stanovawa ili
postizawe harmoni~nih odnosa u prostoru;
(4) - podru~ja na kojima je neophodno sprovesti mere
sanacije (bespravno zaposednuti tereni);
(5) - podru~ja pro{irewa stanovawa (izgradwa na
slobodnim terenima Mi{eluka, Velikog rita);
(6) - ugro`ena podru~ja na kojima su izgra|eni stam-
beni objekti ([angaj, Ribwak).
Unutar ovih, utvr|uju se prioritetne celine kao
celine od posebnog zna~aja za grad zbog svojih vredno-
sti, vrednosti koje proisti~u iz polo`aja povoqnosti
za izgradwu s obzirom na sada{wi na~in kori{}ewa
(Stari centar, Alma{ki kraj, delovi Podbare, Salajke,
Stare Detelinare i na va`nim gradskim pravcima poje-
dina podru~ja nestambene namene).
25. oktobar 2006.
Oblici stanovawa
Oblici stanovawa proizilaze iz karakteristika
stambenih zgrada, a u gradskim celinama iz me|usobnih
odnosa i sklopova zgrada. Na taj na~in se stvaraju pro-
stori sa homogenim obele`jima ili, ako me|usobni
odnosi zgrada nisu uskla|eni, ostaju prostorne celine
heterogenih obele`ja.
Osnovni oblici stanovawa su:
- porodi~no i
- vi{eporodi~no stanovawe
Ako se osim broja stanova u zgradi uvedu i drugi kri-
terijumi: veli~ina i oblik parcele, stepen zauzetosti
i indeks izgra|enosti, odnos prema regulacionoj i
gra|evinskoj liniji i susednim objektima, unutar osnov-
nih oblika, dobije se razvijenija klasifikacija koja
uva`ava stvorene, odnosno modalitete koji }e se razvi-
jati.
Oblik stanovawa, uslovi i pravila za izgradwu i
ure|ewe iskazuju se na nivou zone ili za ve}e prostore
unutar zone.
Ako se unutar zone ne mogu iskazati homogene celine
na prostorima koje ~ine grupe blokova, zona se defi-
ni{e kao op{ta stambena zona.
U op{tim stambenim zonama u kojima se planira obnova
i rekonstrukcija objekata, dominiraju prostori sa objek-
tima vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina.
Celine sa nasle|enim kvalitetnim objektima poro-
di~nog stanovawa se zadr`avaju, a mogu}e je planirati
i nove. Objekti vi{eporodi~nog stanovawa visokih gu-
stina planiraju se na va`nim pravcima, odnosno ista-
knutim lokacijama ili drugim lokacijama koje zahteva-
ju posebno oblikovawe, i radi prilago|avawa izgra-
|enim objektima.
Na parcelama u okviru ovog vida stanovawa, koje su
ugro`ene bukom (va`ne raskrsnice, sadr`aji u susedstvu
koji predstavqaju mogu}i izvor buke), preporu~uje se
izgradwa poslovnih objekata.
Stanovawe u centralnim i najstarijim delovima
grada pripada ovoj zoni, unutar koje se na nivou podru~ja
- zone primewuju kriterijumi utvr|eni za vi{eporo-
di~no stanovawe sredwih gustina, dok }e se, pri razra-
di, na nivou homogenih celina, odnosno na gra|evinskoj
parceli primewivati kriterijumi konkretnog tipa
stanovawa.
Svaki od oblika, u zavisnosti od vremena nastanka
i karakteristika koje uslovqavaju mofrolo{ke i struk-
turne pravce transformacije, polo`aja u gradu, ima
vi{e modaliteta.
U okviru porodi~nog stanovawa utvr|ene su celine:
(1) tradicionalno stanovawe sa porodi~nom ku}om
karakteristi~ne osnove polo`aja na parceli i gra-
|evinskoj liniji koja se poklapa sa regulacionom (panon-
ska ku}a). Delovi Sremske Kamenice, Petrovaradina i
Klise zadr`ali su ovaj vid stanovawa;
(2) novije porodi~no stanovawe u prekinutom nizu,
koje zauzima najve}i deo podru~ja namewenog poro-
di~nom stanovawu;
(3) stanovawe u prekinutom ili neprekinutom nizu,
koje je prisutno u mawim celinama porodi~nog sta-
novawa. Deo Avijati~arskog naseqa i Klise izgra|en je
zgradama u nizu, a prostori za pro{irewe namene
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
stanovawa pru`aju mogu}nost za razvoj razli~itih
savremenih oblika porodi~nog stanovawa.
Na podru~ju vi{eporodi~nog stanovawa velikih
gustina zastupqeni su:
Starije vi{eporodi~no stanovawe nastalo
izme|u dva svetska rata
Delovi podru~ja XII (Centar - Mali Liman), XV (Stari
centar) i XVI (Podbara), najbli`i Dunavu, odnosno
tada{woj granici izgra|enog podru~ja prema pruzi i
industijskoj zoni izgra|eni su vi{eporodi~nim zgrada-
ma mawih i sredwih spratnosti (P+2 do P+4). Svaka
zgrada je na sopstvenoj parceli. U novije vreme (posle
Drugog svetskog rata) pojedina~nim intervencijama, koje
nisu promenile osnovni karakter: matricu, preovla|u-
ju}u visinu zgrada (nisu nametnuti novi visinski ili
oblikovni reperi), pojedini blokovi su rekonstruisani,
ali opet tako da se ivi~nim postavqawem zgrada blo-
kovi zatvaraju.
Znatno je u~e{}e vanstambenih sadr`aja u prizemqi-
ma objekata koji se nalaze na va`nim pravcima, a brojni
objekti u celini imaju poslovne sadr`aje.
Po kvalitetu pojedina~nih objekata, zavr{enosti
celina ovi delovi spadaju u vredno nasle|e Novog Sada,
~iji karakter ne treba naru{avati.
Novije vi{eporodi~no stanovawe sa celinama
formiranim shemati~no postavqenim objektima
Delovi podru~ja VII (Liman I), XI (Detelinara), IV
(Bistrica i Satelit), X i XIII (Stani~no podru~je)
izgra|enih krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih go-
dina gra|eni su uglavnom u zate~enoj uli~noj matrici.
Objekti su locirani na zajedni~koj parceli prema
pravilima (ritmu) koji su bili podre|eni orijentaciji,
geometrijskoj igri, prostornoj ravnote`i - nemerqivim
i ~esto, neuhvatqivim pravilima.
Novije vi{eporodi~no stanovawe u poluotvorenim
ili zatvorenim blokovima je sa zgradama postavqenim
tako da neke nagove{tavaju, a zatim u mawoj ili ve}oj
meri, posti`u povratak ivi~noj - blokovskoj izgradwi.
Parcele - dvori{ta su zajedni~ka, zgrade su re|e sred-
wih, a ~e{}e velikih i izuzetno velikih visina, sa svim
kriterijumima koji prate takav na~in izgradwe.
Stanovawe u najnovijim delovima centra koji se
formiraju na zna~ajnijim saobra}ajnim pravcima
U svim celinama na va`nim pravcima (Bulevar
oslobo|ewa, Bulevar cara Lazara, Somborska pruga,
Rumena~ka ulica i drugi) objekti se grade tako da se
wihova funkcija i oblikovawe u potpunosti podre|uje
polo`aju, te visinom, pravcem pru`awa i oblikovawem
formiraju pravac, pa se na taj na~in stvaraju linijski
centri.
Za sada u ovim objektima, koji prostirawem i volu-
menom formiraju pravce na kojima se nalaze, pre-
ovla|uju stanovi, dok se vanstambeni sadr`aji nalaze u
wihovim prizemqima ili iskqu~ivo poslovnim objek-
tima. O~ekuje se da se pod uticajem tr`i{ta vanstam-
beni sadr`aji pove}avaju na ra~un stanova.
Op{te stambene zone sadr`e:
- stanovawe sa o~uvanim karakteristikama nasle|a
u centrima Novog Sada, podgra|u Petrovaradina i
centru Sremske Kamenice;
Broj 39 - Strana 971
- stanovawe u kontaktnim podru~jima centra;
- stanovawe na va`nim pravcima - ulaznim pravcima
i pravcima povezivawa centara sa drugim delovi-
ma grada (Jevrejska, Futo{ka, Jovana Suboti}a, Te-
merinska, Preradovi}eva, @elezni~ka) i u pod-
ru~jima koja se oslawaju na centre (Alma{ki kraj,
Masarikova, Qudevit dol).
Zajedni~ka obele`ja za sve ove delove je da su
o~uvani: uli~na matrica, oblik i veli~ina parcela, da
je zastupqen karakteristi~an razvoj na parceli (tradi-
cionalna ku}a), ograni~ena visina objekta. Visoko je
u~e{}e nestambenih namena u ukupnom prostoru, tako da
podru~ja imaju karakter preovla|uju}e namene centra
ili me{ovite namene sa te`wom da kori{}ewe bude
podre|eno javnoj upotrebi uz odgovaraju}e u~e{}e
stanovawa. Kriterijumi (SZ, II, GN, u~e{}e poslovnog
u ukupnom prostoru) se razlikuju u zavisnosti od polo-
`aja, zna~aja, stepena transformisanosti svakog od
podru~ja. U Novom Sadu su dostignute (i planirane) vi{e
vrednosti odgovaraju}ih kriterijuma nego u Petrovara-
dinu i Sremskoj Kamenici.
Objekti su malih spratnosti, izuzetno su vi{i od
P+2, P+3 sprata. Naru{avawe ambijentalnih karakte-
ristika (du`inom trakta, brojem ulaza - stepeni{ta u
zgradi, visinom, nepo{tovawem zate~ene parcelacije)
de{avalo se u svim periodima, naj~e{}e pred Drugi svet-
ski rat i prvih godina posle wega (Tanurxi}eva i Klaj-
nova palata, ulica Ilije Ogwanovi}a), kao i u najnovije
vreme (Dunavska ulica, Dani~i}eva ulica i dr.).
Stanovawe je vi{eporodi~no i porodi~no. Zgrade su
postavqene na regulacionoj liniji, izuzev u Sremskoj
Kamenici, u neprekinutom, re|e prekinutom nizu. Pre-
kinuti niz je prisutan u ve}oj meri na podru~jima na koji-
ma je razvoj bio usporeniji, te nije do{lo do znatnijih
transformacija. Planovi kojima se razra|uje generalni
plan nastoja}e da se o~uvaju i unaprede karakteristike
celina i podr`e po`eqni pravci transformacije -
ja~awe centraliteta, oblikovawe podre|eno zna~aju i
karakteru pojedinih prostora.
Stanovawe nasle|a u procesu transformacije
Prostorne celine sa heterogenim obele`jima
Podru~je VIII oko ulica Mi{e Dimitrijevi}a i Cara
Du{ana i delovi podru~ja XII izme|u ulica Petra
Drap{ina i Vojvo|anskih brigada i X "Rotkvarija" obu-
hvataju starije i novije porodi~no i vi{eporodi~no
stanovawe sa znatnim u~e{}em nestambenih sadr`aja,
koji su grupisani u potceline ili tradicionalne, odno-
sno pravce koji sti~u obele`ja poslovno-stambenih (@e-
lezni~ka - Lasla Gala, Cara Du{ana, Bra}e Ribnikara).
Ova podru~ja pripadaju onoj kategoriji me{ovitog sta-
novawa, koja obuhvata vi{e osnovnih oblika i wihovih
varijeteta, koji ~esto nisu u me|usobnom skladu. To se
posebno odnosi na podru~je oko ulice Mi{e Dimitrije-
vi}a, gde su na slobodnim delovima velikih parcela po
obodu ili u dubini blokova izgra|eni soliterno - she-
matski postavqeni objekti.
U ovim celinama su prisutne i veoma kvalitetne
potceline, kao {to su: potceline gradskog porodi~nog
stanovawa (ulice Antona ^ehova, Vojvo|anskih brigada
i Pavla Simi}a, ulice koje se oslawaju na ulicu Cara
Du{ana u zale|u Mi~urinove ulice i dr.), vi{eporo-
di~nog stanovawa u ulici Vase Staji}a i wenom
okru`ewu.
972. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Rekonstrukcijama iz najnovijeg doba se ~esto posti`e
veliki kontrast po visini i arhitektonskom izrazu, te
sli~ne pojave razradom generalnog plana treba
spre~avati.
Uslovi za daqi razvoj i transformacije se ne mogu
utvrditi za prostornu celinu, ve} vode}i ra~una o celi-
ni, za svaku homogenu potcelinu ponaosob.
Nasle|eno stanovawe po obodu u`eg gradskog
podru~ja
U delovima podru~ja XVI (Podbara), XIV (Salajka), V
(Ju`ni Telep) i IX (Sajam - Detelinara) preovla|uju
prizemne zgrade izgra|ene na velikim parcelama. To su
prostori za formirawe stanovawa sredwih gustina koje
sledi karakteristi~an na~in izgradwe i stanovawa u
Novom Sadu (u neprekinutom ili isprekidanom nizu),
ograni~enih spratnosti, ~ime se posti`e ve}i stepen
zauzetosti parcela, sa indeksom izgra|enosti koji odgo-
vara stanovawu sredwih gustina.
Kako }e se proces transformacije odvijati u veoma
dugom periodu (i izvan planskog horizonta ovog gene-
ralnog plana), te`i se da se objekti zamewuju novima
ograni~enih visina (P + 1 + Pk do P + 2).
Objekti koji se grade u okru`ewu izgra|enih objeka-
ta neprimerenih visina, prilago|avaju se visinama i
volumenom tako da se taj nesklad ubla`i.
25. oktobar 2006.
Planira se porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe u
op{tim stambenim zonama sredwih gustina.
Program na osnovu koga }e se razra|ivati generalni
plan donosi Skup{tina Grada u sporazumu sa Vojskom
Srbije.
Zone i lokacije sa atipi~nim oblicima stanovawa
Kao atipi~ni se smatraju slede}i oblici stanovawa:
- sezonsko stanovawe,
- stanovawe u funkciji obavqawa delatnosti,
- sama~ko stanovawe,
- stanovawe u domovima (studentskim, |a~kim, za
stare, De~ijem selu).
Atipi~ni oblici stanovawa re{ava}e se, bilo kao
na~in privremenog stanovawa, bilo kroz planove de-
taqne regulacije, odnosno urbanisti~ke projekte, prema
posebnim zahtevima investitora.
Sezonsko stanovawe mo`e biti privremenog karak-
tera i ure|uje se prema posebnim zahtevima (za izvo-
|ewe gra|evinskih, poqoprivrednih i sli~nih radova).
Vikend - ku}e u podru~jima porodi~nog stanovawa u
KO Sremska Kamenica mogu egzistirati sa takvim
na~inom kori{}ewa.

Stanovawe na Mi{eluku Kada se neki od oblika pojavquje kao vid socijalne

U skladu sa karakteristikama terena, lokacijskim
prednostima, potrebom za sanacijom stawa na Mi{eluku
razvija}e se svi oblici savremenog stanovawa, poro-
di~nog i vi{eporodi~nog sredwih gustina. Na Mi{eluku
se dozvoqava izgradwa uz mogu}a odstupawa od krite-
rijuma utvr|enih Pravilnikom o op{tim pravilima re-
gulacije i parcelacije, {to }e se utvrditi planovima
detaqne regulacije.
Stanovawe u zoni "Jugovi}evo"
Prostor koji koristi Vojska Srbije, predvi|en je za
me{ovitu namenu: stanovawe, sportski centar, poslo-
vawe na ulaznim pravcima.
za{tite (npr. stanovawe starih, hendikepiranih, sta-
novi za siroma{ne), oni }e biti odre|eni lokacijski
mre`om ili se za wih u razradi generalnog plana
utvr|uju kriterijumi koji se primewuju u skladu sa struk-
turom i mogu}nostima investitora, odnosno korisnika.
Sama~ko, kao vrlo zahtevno stanovawe, kada se rea-
lizuje koncentracijom malih stanova, realizova}e se po
posebnim kriterijumima, s obzirom da zahteva prostor
za parkirawe, energetske, komunikacijske uslove, razne
prate}e sadr`aje u istom ili pove}anom obimu u odnosu
na stanove u sklopu zgrade sa uobi~ajenom (prose~nom)
strukturom doma}instva.

Broj stanovnika*
Br. zone Naziv zone
1995. 2005. 2021.
1. Ba~ki deo grada
1.1. Centralno gradsko podru~je
6 Liman 3 i 4 22.000 22.000 23.000
7 Liman 1 i 2 12.400 12.000 13.000
8 Bul. revolucije, Bul. cara Lazara 13.900 18.500 15.000
9 Sajam - Detelinara 5.800 8.200 6.600
10 Banati} - Futo{ki put 19.900 20.000 22.000
11 Detelinara - Avijati~arsko naseqe 15.200 16.700 17.000
12 Centar 12.500 10.000 14.500
13 @itni trg 13.500 12.800 14.000
14 Salajka 4.800 4.100 7.000
15 Stari centar 4.500 3.000 5.000
16 Podbara 10.400 13.600 13.000
Ukupno 135.000 140.900 150.100
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Br. zone Naziv zone
1.2. Zapadno gradsko podru~je
4, 5, 14 Telep, Bistrica, Adice
1.3. Severno gradsko podru~je
1, 2, 3, 23 [angaj, Klisa, Vidovdansko naseqe,
Mali Beograd - Veliki rit
Ukupno Ba~ki deo grada
2. Sremski deo grada
15, 17, Petrovaradin, Sr. Kamenica, Mi{eluk,
19, 21, 22 ^ardak-Staroiri{ki put-Bocke,
Bukova~ki put
Ukupno Sremski deo grada
Ukupno u gra|evinskom rejonu
* 1995. Prema Registru stanovni{tva
2005. Prognoza iz GUP-a Novog Sada do 2005.
2021. Prognoza iz GP-a Novog Sada do 2021.
S obzirom na to da se ne o~ekuje znatniji demograf-
ski razvoj i da }e se stanovawe razvijati u okviru ve}
formiranih struktura koje diktiraju i oblik stanovawa,
noviji i druga~iji oblici (npr. terasasto stanovawe,
razni oblici niskog stanovawa velikih gustina) mogu se
pojaviti na delovima pro{irewa podru~ja stanovawa.
Prema posebnim zahtevima investitora u nekim
delovima grada (Mi{eluk, stanovawe na Alibegovcu
unutar turisti~ko-rekreativne namene, zone porodi~nog
stanovawa u KO Sremska Kamenica) mo`e se odstupiti
od pojedinih kriterijuma (ve}e parcele, a mawi SZ i II
na tim parcelama).
2.3. Prostor za poslovawe
Re{ewa u generalnom planu zasnivaju se na konceptu
da se razli~iti oblici poslovawa mogu razvijati na
ukupnom prostoru grada.
Kao prostori nameweni poslovawu podrazumevaju se
oni prostori na kojima postoji koncentracija nestam-
benih sadr`aja: sadr`aja od op{teg interesa i drugih za
javno kori{}ewe, razli~itih komercijalnih, uslu`nih
i proizvodnih sadr`aja, tako da wihova razvijena povr-
{ina prelazi polovinu ukupno izgra|enih povr{ina
odre|enih prostornih celina.
Prema polo`aju, sadr`aju aktivnosti, wihovim
karakteristikama, prostori nameweni poslovawu su:
- gradski centri;
- prostori za poslovawe na izlaznim pravcima i
- radne zone.
Na prostoru namewenom stanovawu, u zavisnosti od
zahteva za prostorom i uslova pod kojima se odvijaju,
mogu se razvijati razli~ite aktivnosti. U~e{}e takvih
aktivnosti daje stambeni ili stambeno-poslovni karak-
ter odre|enom prostoru stanovawa, a prostore drugih
namena ~ini atraktivnijim za kori{}ewe ili priklad-
nije oblikovanim.
Specifi~nu vrstu poslovawa predstavqaju komu-
nalne delatnosti koje se odvijaju na javnim povr{inama,
odnosno u sastavu radnih zona.
Broj 39 - Strana 973
Broj stanovnika*
1995. 2005. 2021.
28.000 48.200 60.500
23.100 20.300 20.000
186.100 209.400 230.600
19.500 90.500 ~ 45.000
19.500 90.500 ~ 45.000
205.600 ~ 300.000 275.600
2.3.1. Gradski centri
Kod odre|ivawa namene centra polazi se od toga {ta
gra|ani Novog Sada podrazumevaju pod pojmom centra, a za-
tim od toga na kojim prostorima se, koncentracijom ra-
zli~itih sadr`aja ili specifi~nim ure|ewem, ostva-
ruje uloga centra.
Centrom grada smatra se stari centar, odnosno pro-
stor izme|u Bulevara Mihajla Pupina i ulica [afari-
kove, Jovana Suboti}a, Toze Markovi}a, Pa{i}eve i
ulice @arka Zrewanina. U tom se prostoru koji je, isto-
rijski posmatrano, prvi nastao i ima ulogu gradskog jez-
gra, nalaze se veoma va`ni sadr`aji kulture, poslo-
vawa, administracije, hramovi, najstarije ulice Zmaj Jo-
vina i Dunavska, Trg slobode, Katoli~ka porta, Trifko-
vi}ev trg, Pozori{ni trg, karakteristi~ni sklopovi
ku}a i blokova, pro{irene regulacije ulica, crkvene
porte. To su sve prostori koji su stvorenim ambijental-
nim vrednostima, ili mogu}no{}u da se nove vrednosti
dodaju postoje}im od prioritetnog zna~aja za grad, ele-
menti wegovog ne samo prostornog ve} i istorijskog, kul-
turnog i geografskog identiteta. Pored ovog prostora
sadr`aji centra obuhvataju i podru~je - Trga mladenaca,
prostore oko Sinagoge, Trga galerija, Banovine sa
parkovskim okru`ewem, Dunavski park, Ribqu pijacu i
drugo, {to sve predstavqa isto tako zna~ajne prostore,
svaki sa svojim specifi~nostima po kojima je grad pre-
poznatqiv.
Me|utim, pojam centra je daleko {iri i obuhvata
~itav sistem povr{ina, sadr`aja, objekata.
Sistem centara
Op{tegradski centri
Op{tegradske centre ~ine prostori na kojima se
sadr`aji mogu organizovati u polifunkcionalne pro-
storne celine, a prema vrsti, zna~aju objekata i podru~ju
~ije stanovni{tvo zadovoqavaju, dele se na primarne
(glavni centar) i sekundarne.
Ovu podelu treba shvatiti uslovno, po{to se koncept
razvoja centara zasniva na uspostavqawu sistema u
974. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
kome se iz gradskog jezgra, du` glavnih gradskih sao-
bra}ajnica formira prsten primarnih centara iz kojih
se u kontinuitetu na postoje}im i planiranim magi-
stralnim i drugim va`nim saobra}ajnim pravcima,
stvaraju prostori za razvoj sekundarnih centara.
Glavni centar na povr{ini od oko 250 ha i sa
mogu}no{}u izgradwe preko 660.000 m2 razli~itih
sadr`aja poslovawa, formiraju: stari centar, novi cen-
tar, centar Mi{eluka i Tvr|ava sa podgra|em.
Novi centar }e se razvijati na prostoru izme|u sta-
rog centra i Bulevara oslobo|ewa, uz Jevrejsku i @ele-
zni~ku ulicu, zatim linijski du` Bulevara oslobo|ewa,
i prema zapadu du` Futo{ke ulice.
Centar Mi{eluka }e se razvijati du` bulevara i
va`nih saobra}ajnih pravaca koji }e se formirati na
prostoru Mi{eluka.
Tvr|ava sa podgra|em kao kulturno-istorijski,
rekreativni, turisti~ki i ugostiteqski centar razvi-
ja}e se kao poseban zna~ajan deo primarnih centara.
Prsten koji formiraju primarni centri ima tenden-
ciju otvarawa ka zapadu prate}i tako prostorni razvoj
ostalih gradskih funkcija. Otvarawe prstena ka zapadu
ostvaruje se na svim va`nijim komunikacijama od kojih
je najzna~ajniji pravac Futo{kog puta. Razvojem pri-
marnog centra na Mi{eluku, mo`e se o~ekivati razvoj
centra na desnoj obali ka centru u Sremskoj Kamenici i
wihovo povezivawe u sistem.
Razvoj sekundarnih centara planiran je na ve}
zapo~etim lokalitetima Limana, Bistrice i Deteli-
nare i novim na Klisi i delu Mi{eluka kojem }e gravi-
tirati stanovni{tvo Petrovaradina i Sremske Kame-
nice. Otvarawe prstena primarnih centara ka zapadu
podrazumeva i zna~ajno ja~awe centra na Bistrici.
Lokalni centri }e se razvijati oslawaju}i se na posto-
je}e centralne sadr`aje, formirawem mawih komplek-
sa ili centara trakastog tipa du` zna~ajnih saobra-
}ajnih pravaca.
Potreba za povezivwem centara u jedinstven sistem
centara grada, uslovqava formirawe "zona povezi-
vawa" koje prerastaju u linijske centre. Vezni pravci su
sa Limanom Bulevar oslobo|ewa, ulica Fru{kogorska,
Narodnog fronta i Bulevar cara Lazara; sa Bistricom,
ulica Futo{ka, Futo{ki put, Bulevar Jovana Du~i}a; sa
Detelinarom, ulica Rumena~ka; sa Klisom, Temerinski
i Sentandrejski put. Petrovaradin }e preko ulice Pre-
radovi}eve biti povezan sa centrom Mi{eluka.
U Sremskoj Kamenici o~ekuje se razvoj trakastog tipa
du` ulice Vojvode Putnika.
Pored toga, osnovni sadr`aji (snabdevawe, usluge i
dr.) razvija}e se dispergovano na celoj teritoriji
Grada.
Sadr`aji op{tegradskih centara
Saglasno zna~aju delova centra, ulozi u sistemu,
specifi~nostima polo`aja utvr|uje se i struktura
sadr`aja koji }e se razvijati u wima.
Tvr|ava sa podgra|em }e se razvijati prema posebnim
programima, a prostor }e se ure|ivati u re`imu za-
{tite.
Dominantan sadr`aj ostalih delova glavnog centra
treba da bude poslovno-trgova~kog i ugostiteqskog
karaktera sa sadr`ajima javnih slu`bi: kulture, nauke,
organa lokalne samouprave i teritorijalne autonomije
i dr.
25. oktobar 2006.
U starom gradskom centru koji u`iva re`im urba-
nisti~ke za{tite, primewuju se selektivni kriterijumi
koji odgovaraju tom re`imu: iskqu~uju se sadr`aji koji
zahtevaju posebne saobra}ajne usluge, trgovine kabastom
robom, objekti koji se oblikovawem ne mogu uklopiti u
ambijent centra. Po obodu centra planiraju se javne
gara`e, ~ijom izgradwom }e se ubla`iti problem sta-
cionirawa vozila.
Centar na Mi{eluku }e se graditi sadr`ajima koji-
ma se posti`e odgovaraju}i stepen decentralizacije
gradskih funkcija, kao i sadr`aji koji zahtevaju ve}e
povr{ine, mawa ograni~ewa u regulaciji prostora i sl.
Struktura sekundarnih centara se ne razlikuje bitno
od strukture glavnog centra, s tim {to se zna~aj i
kapaciteti javnih slu`bi planiraju prema mre`i i pri-
lago|avaju gravitacionom podru~ju koje opslu`uju. Novi
centri koji }e se formirati na planiranim saobra}ajni-
cama }e etapno dobijati karakteristike centra dosti-
zawem odre|ene koncentracije stanovnika, stvarawem
celovitog saobra}ajnog pravca i sl.
Stanovawe je obavezan sadr`aj op{tegradskih cen-
tara.
U~e{}e stambenog u ukupno izgra|enom prostoru po
objektima ili blokovima kre}e se u rasponu od 0 do
100%, s tim {to je na {irem prostoru (u blokovima
me{ovite namene, delovima centra) min. 30%.
U delovima novog centra i centara koji }e se tek
formirati odgovaraju}i odnos stanovawa i sadr`aja
centra dosti`e se vremenom. U fazi izgradwe kao mini-
malna se utvr|uje namena prizemqa za sadr`aje centra
i ure|ewe prostora prilago|eno javnom kori{}ewu.
Specijalizovani centri
Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne
celine u okviru kojih su sme{tene slu`be, odnosno
delatnosti ~iji je zna~aj po pravilu {iri od gradskog:
Klini~ki centar, Univerzitetski centar, Novosadski
sajam, @elezni~ko-autobuski i PTT terminal, Sportski
i poslovni centar "Vojvodina", centralno grobqe, RTV
centar. Svi prostori na kojima se formiraju specijali-
zovani centri imaju status javnih povr{ina, a ve}ina je
od op{teg interesa.
Specijalizovani centri }e se razvijati u okviru po-
stoje}ih i generalnim planom predvi|enih kompleksa i
u skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. Pro-
storno definisawe specijalizovanih centara omogu}ava
razvoj potrebnih programskih sadr`aja koji }e dopri-
neti ja~awu centraliteta grada u celini. Wihov razvoj
}e biti podr`an odgovaraju}im merama kako lokalnog,
tako pokrajinskog i republi~kog nivoa; programski
usmeren i kontrolisan i sadr`ajno odre|en shodno
ulozi Novog Sada kao makroregionalnog centra.
Ure|ewe kompleksa treba da bude prilago|eno
osnovnoj funkciji centra. Po`eqno je da se po obodu
kompleksa realizuju op{tegradski sadr`aji kako bi se
obezbedilo nu`no povezivawe specijalizovanih cen-
tara sa sistemom centara i strukturom grada u celini.
Obim i struktura op{tegradskih sadr`aja ne mogu ugro-
ziti osnovnu namenu centra.
Stanovawe, po pravilu, nije sadr`aj specijalizo-
vanih centara (izuzev ako je predvi|eno planom
detaqne regulacije).
U kompleksima specijalizovanih centara moraju se
re{iti potrebe u miruju}em saobra}aju.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Na planiranim kompleksima specijalizovanih cen-
tara po pravilu se ne dozvoqava izgradwa privremenih
objekata.
2.3.2. Ulazni pravci u grad
Ulazni pravci u grad: Sentandrejski put, Temerinski
put, put za Veternik i pravci za Zrewanin i Rumenku
predstavqaju vrlo privla~ne prostore za poslovne
aktivnosti, naro~ito za razvoj tercijarnih delatnosti
i proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koje po
svom karakteru predstavqaju sadr`aj centra. Ovi pro-
stori se nalaze na najva`nijim putnim pravcima,
opremqeni su infrastrukturom ili imaju mogu}nost da
se na wu prikqu~e, {to ih ~ini privla~nim za razvoj
preduzetni{tva koje tra`i prostore koji se mogu u
kratkom roku privesti nameni.
Pravac Sentandrejski put obuhvata i prostor uz
bo~ne prate}e (paralelne) saobra}ajnice gde, pored
porodi~nog stanovawa, postoje prostori za razvoj
poslovnih aktivnosti iz oblasti trgovine, zanatskih
usluga i ugostiteqstva (sportski centar "Klisa", sport-
ski centar "Slavija", stanice za snabdevawe gorivom,
prostor uz ulicu Pere Popadi}a i dr.).
Sentandrejskim pravcem obuhva}en je i deo prostora
uz magistralni put E - 75 izme|u Sentandrejskog puta i
planirane gradske saobra}ajnice koja ide trasom Su-
boti~ke pruge, u {irini do granice sa planiranim poro-
di~nim stanovawem. Prilaz ovom prostoru planiran je
sa Sentandrejskog puta. Namena prostora je ista kao i za
ostale prostore obuhva}ene ovim ulaznim pravcem, uz
uslov da se posebno vodi ra~una o wegovom urba-
nisti~ko-arhitektonskom oblikovawu.
Temerinski pravac. Uz ovu saobra}ajnicu, pored poro-
di~nog stanovawa, nalazi se niz mawih pojedina~nih
lokaliteta za poslovne aktivnosti, posebno iz oblasti
proizvodnog i uslu`nog zanatstva. Prostori koje je
mogu}e povezati u ve}e celine nameweni su za komerci-
jalne centre sa nizom prodajnih i servisnih sadr`aja.
Temerinski ulazni pravac ubuhvata i prostor ju`no
od magistralnog puta E - 75 izme|u Temerinskog puta i
puta M - 7 za Zrewanin u {irini oko 200 m {to }e zavi-
siti od saobra}ajnog re{ewa odnosno od daqe razrade
ovog prostora. Namena prostora je za poslovne aktivno-
sti iz oblasti trgovine, ugostiteqstva i zanatstva. Ovaj
ulazni pravac obuhvata i deo prostora uz produ`etak
ulice Paje Radosavqevi}a, povr{ine oko 142,0 ha,
namewen poslovnim sadr`ajima.
Veterni~ki pravac obuhvata stanicu za snabdevawe
gorivom, niz mawih privrednih objekata (skladi{ta,
servisne radionice) i prostore "Rasadnika" i JGSP
"Novi Sad". Najve}i deo ostalog prostora organizovan
je kao porodi~no stanovawe. Ovaj pravac u celini se
planira za kombinovanu namenu, porodi~no stanovawe
i poslovne aktivnosti.
Rumena~ki pravac obuhvata prostor na Rumena~kom
putu od kompleksa "TAM servisa" do kraja gra|evinskog
rejona, prostor ju`no od Rumena~kog puta do granice
gradskog grobqa i izme|u gradskog grobqa i sportskog
centra "Jugovi}evo" ukupne povr{ine od oko 106,0 ha. Uz
prostor namewen grobqu obavezno je da se formira
za{titni pojas {irine 50 m zasa|en visokim rastiwem.
Pored objekata koji su realizovani prema va`e}oj doku-
mentaciji, izgra|eno je vi{e bespravnih, prete`no
proizvodnih objekata. Na slobodnim lokacijama za
Broj 39 - Strana 975
razvoj privrede gradi}e se sadr`aji trgovine i uslu-
`nog zanatstva, ugostiteqstva i saobra}aja prete`no za
autoservise.
Pravac za Zrewanin obuhvata prostor sa obe strane
puta M -7 od mosta do puta E-75. Najve}i deo ovog pro-
stora je slobodno neizgra|eno zemqi{te, ispresecano
infrastrukturnim koridorima, {to je ograni~avaju}i
faktor kod izgradwe. U okviru ovog prostora nalazi se
`elezni~ka stanica "Podbara". Prostor je namewen za
trgovinu, servise, proizvodno zanatstvo, ugostiteqstvo
i za poqoprivrednu proizvodwu (plastenici, stak-
lenici i sl.).
Pravac uz autoput E-75, unutar radne zone "Sever IV"
namewen je za poslovawe na ulaznim pravcima, koje
podrazumeva delatnosti iz oblasti tercijarnog sekto-
ra koje ne zaga|uju `ivotnu sredinu. Za pristup lokali-
tetu potrebno je izgraditi re`ijsku saobra}ajnicu.
Pravac uz ulicu Koste [okice planira se za kombi-
novanu namenu poslovawa i vi{eporodi~nog stanovawa
uz po{tovawe uslova koji proisti~u iz polo`aja pruge.
Prostori na ulaznim pravcima nameweni su terci-
jarnom sektoru, odnosno delatnostima iz oblasti
trgovine, ugostiteqstva, uslu`nog zanatstva, saobra-
}aja i komunalnih delatnosti. Pored tercijarnog sekto-
ra, postoji mogu}nost locirawa i objekata proizvodnog
zanatstva iz oblasti industrije, gra|evinarstva i
zanatstva, pod uslovom da su u skladu sa propisanim
ekolo{kim parametrima, odnosno da nisu zaga|iva~i
`ivotne sredine.
Minimalna veli~ina parcela za ve}inu delatnosti
je 2.500 m2, a za trgovinu i saobra}ajno-prostorne delat-
nosti 4.000 m2. Maksimalna veli~ina parcela se ne
utvr|uje. Minimalna {irina parcele je 25 m. Za ugos-
titeqstvo nema ograni~ewa u minimumu i maksimumu
veli~ine parcela.
U kompleksima je obavezno da se obezbedi min. 25%
zelenih povr{ina. Pored toga, obavezno je podizawe
visokog zelenila na parkinzima i uz sve saobra}ajnice
koje uokviruju komplekse.
2.3.3. Radne zone
Najve}i prostor za razvoj privrednih aktivnosti
planira se u okviru formiranih radnih zona, koje se
ure|uju: za razvoj sekundarnih i tercijarnih delatnosti
(Sever I, II i deo zone Sever IV); za razvoj luke, robno-
-transportnog centra i delatnosti kojima je neophodna
i mogu}nost vodnog transporta, i razvoj komunalnih
delatnosti (Sever III, deo zone Sever IV), Specifi~ne
radne zone su: zapadna kao gradska industrijska zona,
Rimski {an~evi sa delatnostima orijentisanim na
povoqnu drumsku vezu i zona "Istok" - zona me{ovite
namene. Izgradwa u radnim zonama odvija}e se na slo-
bodnim prostorima, ali }e usled strukturnih, tehno-
lo{kih, svojinskih i drugih promena, koje }e se ostvar-
iti u narednom periodu, do}i do wihovog intenzivnijeg
kori{}ewa, {to }e izazvati promene u kori{}ewu pros-
tora i u okviru ve} formiranih kompleksa.
Radna zona "Sever I" se nalazi severno od kanala
Dunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodan prostor od oko 90 ha.
Obezbe|en je drumski saobra}aj, deo kompleksa ima
`elezni~ku vezu preko stanice "Gorwe Sajlovo". Snab-
devawe vodom je ote`ano i ne zadovoqava sada{we
korisnike, a odvo|ewe otpadnih voda nije re{eno.
976. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Kapaciteti elektroenergije zadovoqavaju potrebe zone,
a toplotnom energijom zona se snabdeva iz individu-
alnih energetskih objekata. Postoji osnovna gasna
mre`a u Primorskoj ulici. Slobodne povr{ine su ve}im
delom u dr`avnom vlasni{tvu. Zona je pogodna za loci-
rawe industrije koja zahteva ve}e povr{ine i velike
koli~ine vode. U zoni se ne mo`e graditi industrija
koja stvara tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neu-
tralizovao na podru~ju zone.
Radna zona "Sever II" nalazi se ju`no od kanala
Dunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodno oko 45 ha.
Zona je uglavnom vezana za drumski saobra}aj, ali se
oslawa i na `elezni~ki ~vor, {to joj daje mogu}nost za
intenzivnije kori{}ewe ove vrste saobra}aja. Poreme-
}aji u snabdevawu vodom de{avaju se zbog kori{}ewa
sanitarne vode u tehnolo{ke svrhe. Za kvalitetno napa-
jawe elektri~nom energijom potrebno je izgraditi
planiranu TS 110/20 kV "Klisa".
Snabdevawe toplotnom energijom nije re{eno, pa se
napajawe vr{i individualno sa tendencijom {irewa
gasne mre`e. Zemqi{te je ve}inom u privatnom kori-
{}ewu. U ovu zonu mo`e se locirati industrija koja
zahteva ve}e prostore i velike koli~ine vode. Na
lokalitetu ove zone ne mogu se locirati tehnologije koje
imaju tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neutral-
izovao na ovom prostoru.
Radna zona "Sever III" se nalazi na severoisto~nom
delu grada ju`no od kanala Dunav - -Tisa - Dunav. U zoni
je slobodno oko 10 ha. Najve}i deo zone pripada kom-
pleksu pristani{ta i u woj se nalaze najzna~ajniji skla-
di{ni prostori. Zona je povezana sa tri vrste tran-
sporta. Trasa industrijskog koloseka prolazi kroz zonu,
a preko operativne obale postoje zadovoqavaju}i
uslovi za odvijawe vodenog transporta. U zoni postoje
svi uslovi za prikqu~ewe na infrstrukturne sisteme.
Zona je namewena za pristani{te i skladi{ta, kao i za
slobodnu carinsku zonu. U zoni se ne mogu locirati
kapaciteti koji zaga|uju sredinu.
Radna zona "Sever IV" nalazi se na severoistoku
grada, severno od kanala Dunav - Tisa - Dunav i Dunava.
Od oko 700 ha koliko prostora obuhvata anga`ovano je
oko 274,60 ha. Najve}i deo slobodnog prostora planira
se za izgradwu regionalnog pristani{ta (oko 560 ha).
Zona ima drumsku vezu sa putem M-7, `elezni~ka se
odvija preko stanice "Podbara", a vodna putem kanala
Dunav - Tisa - Dunav. Deo zone, povr{ine 246,10 ha dobi-
ja specijalnu namenu. Usled blizine izvori{ta vode u
zoni }e se primewivati posebne mere za{tite. Najve}i
deo novih sadr`aja locira}e se uz planiranu
saobra}ajnicu.
25. oktobar 2006.
Radna zona "Rimski [an~evi" se nalazi na najse-
vernijem delu gra|evinskog rejona Novog Sada. U zoni je
slobodno oko 13 ha. Zona je orijentisana na drumski i
delom na `elezni~ki saobra}aj. Slobodno zemqi{te je
ve}im delom u privatnom kori{}ewu. U ovu zonu loci-
ra}e se delatnosti koje imaju pribli`no iste lokacione
zahteve kao i postoje}a privreda.
Radna zona "Zapad" obuhvata prostor severno i ju`no
od Futo{kog puta. Ve}i deo zone oslawa se na
stanovawe. Slobodno je oko 34 ha. U ovu zonu ne locira-
ju se delatnosti koje mogu ugroziti okolinu, prvenstveno
stanovawe.
Radna zona "Istok" se nalazi u jugoisto~nom delu
grada, uz obalu Dunava u Petrovaradinu. Slobodno je oko
85 ha. Orijentisana je na drumski i `elezni~ki sao-
bra}aj preko `elezni~ke stanice u Petrovaradinu. Ova
zona planira se za me{ovite namene (privreda, sport,
rekreacija, ugostiteqstvo) i stanovawe, odnosno kom-
binacija rada i stanovawa, pa se zbog toga, kao i usled
blizine stanovawa i za{ti}ene prirode u woj moraju
primewivati stroge mere za{tite, a zbog polo`aja u
odnosu na `elezni~ku prugu i planirane saobra}ajnice,
utvrdi}e se i posebni uslovi oblikovawa.
2.3.4. Poslovawe u okviru drugih namena
Pored posebno izdvojenih prostora za razvoj pri-
vrednih aktivnosti (radne zone), deo poslovawa obavqa
se i u okviru drugih funkcija, prvenstveno u okviru
stanovawa i centara.
Ve}i privredni kapaciteti, koji se nalaze u gradskom
tkivu, a koji zadovoqavaju prostorne, infrastrukturne
i ekolo{ke kriterijume, zadr`avaju se na postoje}im
lokacijama, uglavnom kao zavr{ene celine: "TAM
servis", KRO "Novi Sad", "Elektroporcelan", "Uni-
verzal", Servis "Agrovojvodine", "Navip".
Privredni kapaciteti koji se nalaze u gradu a ne
zadovoqavaju prostorne, ekolo{ke i druge kriterijume
predvi|aju se za preseqewe na nove lokacije: "Brodo-
gradili{te", GP "Neimar", "DES", "Vagar" i "Agrohem".
Razvojem preduzetni{tva sve vi{e se anga`uju pro-
stori za poslovawe u okviru namene stanovawa i to na
parceli i u objektu kod porodi~nog stanovawa i u objek-
tima kod vi{eporodi~nog stanovawa. Poslovawe na
ovim prostorima obavqa}e se u skladu sa uslovima
utvr|enim za podru~je stanovawa.
Poslovne aktivnosti odvija}e se i na prostorima
gradskih centara gde }e u najve}oj meri biti zastupqene
tercijarne delatnosti privrede i neprivredni
sadr`aji.
 7.
6.
4.
3.
2.

ɂɫɬɨɤ

Ɂɚɩɚɞ
Ɋɢɦɫɤɢ
ɋɟɜɟɪ I

ɋɟɜɟɪ II
Ɇɩɥɛɦɣɭɠɭ

ɋɟɜɟɪ III

ɋɟɜɟɪ IV

ɒɚɧɱɟɜɢ

Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
5. Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ
1. Ɋɚɞɧɚ ɡɨɧɚ

ɋɥɨɛɨɞɚɧ ɩɪɨɫɬɨɪ (ha)

33,9
84,9
13,5
10,1
44,8
94,2

* 558,0
*
*

Ɍɟɪɦɨɟɥɟɤɬɪɚɧɟ
*
*

ɇɚɮɬɧɚ ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɚ
*
*
*
*
*

ɂɧɞɭɫɬɪɢʁɚ ɧɟɦɟɬɚɥɚ
*
*

Ʌɢɜɟʃɟ, ɤɨɜɚʃɟ
*
*
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɚɥɚɬɚ
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɦɟɬɚɥɧɟ ɚɦɛɚɥɚɠɟ

*
*
*

Ɇɟɬɚɥɧɟ ɤɨɧɫɬɪɭɤɰɢʁɟ
*
*
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɞɟɥɨɜɚ ɡɚ ɦɨɬɨɪɟ

*
*
*
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɦɟɪɧɢɯ ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɚɬɚ

*
*
*
*
*

ɉɪɟɪɚɞɚ ɩɥɚɫɬɢɱɧɢɯ ɦɚɫɚ

*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɛɨʁɚ ɢ ɥɚɤɨɜɚ

*
*
*
*
*

Ʌɟɤɨɜɢ ɢ ɤɨɡɦɟɬɢɤɚ
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɫɪɟɞɫɬɚɜɚ ɡɚ ɩɪɚʃɟ

*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɪɟɡɚɧɟ ɝɪɚɻɟ

*
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɮɢɧɚɥ. ɨɞ ɞɪɜɟɬɚ

*
*
*
*
*

ȿɥɟɤɬɪɨɢɧɞɭɫɬɪɢʁɚ
*
*

ɉɪɟɪɚɞɚ ɩɚɩɢɪɚ
*
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɬɤɚɧɢɧɚ
*
*
*

ɉɪɨɢɡɜ. ɝɨɬ. ɬɟɤɫɬ. ɩɪ.

*
*
*
*

ɂɧɞɭɫɬɪɢʁɚ ɤɨɠɟ ɢ ɨɛɭʄɟ

*
*

ɉɪɟɪɚɞɚ ɦɟɫɚ
*
*

ɉɪɟɪɚɞɚ ɦɥɟɤɚ

*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɤɚɧɰ. ɩɪɨɢɡɜɨɞɚ

*
*
*

ɋɬɨɱɧɚ ɯɪɚɧɚ - ɦɥɢɧ

ȿɠɦɛɭɨɩɬɭɣ

*
*
*
*

Ƚɪɚɮɢɱɤɚ ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɚ
Ƚɪɚɻɟɜɢɧɚɪɫɬɜɨ - ɩɪɨɢɡɜ.

*
*
*
*

ɩɪɟɮɚɛɪ. ɟɥɟɦɟɧɚɬɚ
ɋȻɂɇɀɓɍȻȴ ȿɀɆȻɍɈɉɌɍɃ Ɋɉ ɋȻȿɈɃɇ ɂɉɈȻɇȻ

*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɡɚɧɚɬ. - ɦɟɬɚɥɢ

*
*
*

ɉɪɨɢɡɜɨɞʃɚ ɡɚɧɚɬ. - ɞɪɜɨ

*
*

ɉɪɟɪɚɞɚ ɬɟɤɫɬɢɥɚ

*
*
*
ɉɪɟɪɚɞɚ ɤɨɠɟ

*
* ɉɪɟɯɪɚɧɚ

*
*
Ƚɪɚɻɟɜ. ɡɚɧɚɬɫɬɜɨ

*
*
*
Ɉɫɬɚɥɨ ɩɪɨɢɡɜ. ɡɚɧɚɬ.

*
*
*
Ʉɨɦɭɧɚɥ. ɩɪɢɜɪɟɞɚ

*
*
*
*
*
Ɍɪɝɨɜɢɧɚ

*
Ʌɢɱɧɟ ɭɫɥɭɝɟ

*
ɍɫɥɭɝɟ ɭ ɞɨɦɚʄɢɧɫɬɜɭ
Ɉɞɪɠɚɜɚʃɟ ɦɨɬɨɪɧɢɯ ɜɨɡɢɥɚ

*
*
Ɉɞɪɠɚɜɚʃɟ ɡɝɪɚɞɚ
Ɉɫɬɚɥɢ ɡɚɧɚɬɢ

*
*
*

*
ɋɚɨɛɪɚʄɚʁ ɢ ɜɟɡɟ

*
Ɍɭɪɢɡɚɦ ɢ ɭɝɨɫɬɢɬɟʂɫɬɜɨ

*
Ɏɢɧɚɧɫɢʁɫɤɟ ɢ ɞɪɭɝɟ ɭɫɥɭɝɟ
Broj 39 - Strana 977 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.
978. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
2.4. Gradsko zelenilo
Razvoj gradskog zelenila orijentisa}e se u prvom
redu na potpuno ure|ewe postoje}ih parkova podizawem
zelenih povr{ina u izgra|enom tkivu grada, kao i
formirawem novih i po tematici specifi~nih parkova
u {irem gradskom podru~ju. Osnovni koncept podizawa
zelenila u Novom Sadu, uz maksimalno o~uvawe posto-
je}e vegetacije je slede}i:
- pove}awe parkovskih povr{ina, pre svega uz obale
Dunava;
- povezivawe zelenila u celovit sistem;
- obezbe|ewe ravnomernog rasporeda.
Od izuzetne va`nosti za celinu grada je povezivawe
gradskog sistema zelenila sa globalnim vegetacionim
celinama regionalnog karaktera: Podunavqem i {umama
Fru{ke gore.
U sremskom delu grada preko re~nih dolina, grebena,
puteva i dr. poveza}e se {umsko podru~je Nacionalnog
parka sa priobaqem u kome su Kameni~ki park, Ribwak,
Tvr|ava i petrovaradinska {uma kao kontaktna zona.
Na levoj obali Dunava povezanost }e se sprovesti
preko ozelewenih saobra}ajnica {irih regulacija i
klinova koji uvode zelenilo sa obale Dunava. Spoqni
pojas zelenila koji se formira du` granica gra|evin-
skog rejona je diferenciran po svojoj strukturi i name-
nama (grobqe, rasadnik, vo}waci, rekreacija i dr.). U
wemu }e se podi}i visoka vegetacija u {irini od 100 do
500 m. Na taj na~in, postavqen u kontinuitetu, zeleni
za{titni pojas, uz ostalo zastupqeno zelenilo rubne
zone (kanal, putevi, poqoza{titni pojasevi i sl.) obez-
be|uje svoju funkciju, uz najracionalnije kori{}ewe
poqoprivrednog zemqi{ta.
Kategorije javnih zelenih povr{ina
Kategorije javnih zelenih povr{ina su:
- gradsko zelenilo (parkovi, zelenilo saobra}ajni-
ca, zelenilo stambenih blokova, za{titno zeleni-
lo, zelenilo ostalih namena),
- prigradsko zelenilo
- vangradsko zelenilo
Parkovi
Prema polo`aju, veli~ini, nameni i na~inu ure|ewa,
generalnim planom se utvr|uju slede}e vrste parkova:
centralni gradski park, parkovski ure|eni prostori
Tvr|ave, zonski i sportski parkovi.
Kameni~ki park predstavqa centralni gradski park
u kome }e se organizovati sadr`aji u okviru tri celine:
pejza`nog, mirnog parkovskog prostora; zone aktivnih
sadr`aja (rekreacija gra|ana, kupali{te) i zone za{-
tite oko Mosta slobode.
Petrovaradinska tvr|ava svojim istaknutim prirod-
nim polo`ajem, zna~ewem i sadr`ajima, predstavqa
najlep{u parkovsku povr{inu grada. Veli~ina i speci-
fi~nost prostora utica}e na koncept hortikulturnog
zahvata. Sa sada{wih 6 ha ure|enih povr{ina prostor
koji se ure|uje treba daqe sukcesivno {iriti na sred-
wi i dowi plato Tvr|ave (oko 50 ha). U okviru zelenog
za{titnog pojasa oko bedema Tvr|ave planira se ure|e-
we sa diferenciranim sadr`ajima kao {to su: park
25. oktobar 2006.
skulptura, park prijateqstva, park zabave, specifi~no
ure|eni botani~ki vrtovi.
Zonski parkovi se podi`u u pojedinim podru~jima
gradskog prostora. Pored postoje}ih parkova u gradu -
Futo{kog, Dunavskog, Limanskog i parka kod `elezni~ke
stanice, planira se ure|ewe Univerzitetskog parka i
parkova na Bistrici, Adicama, Alibegovcu i Pionirske
{ume na Klisi.
Sportski parkovi planirani su na: Detelinari, Klisi,
Bistrici, Limanu IV i Alibegovcu. Za potrebe rekreaci-
je, naro~ito u letwem periodu obezbe|ena su kupali{ta
"[trand", "Oficirska pla`a", "[odro{" i Dunavac sa
odgovaraju}im zelenim otvorenim povr{inama i rekrea-
tivno-turisti~kim sadr`ajima.
Parkovi specifi~ne namene
Park Instituta u Sremskoj Kamenici za{ti}en je kao
izuzetno oblikovana parkovska celina u funkciji okru-
`ewa bolni~kog kompleksa. U okviru gradskog Rasadni-
ka izdvojena je povr{ina za bio-ba{tu zna~ajnog i
nau~nog hortikulturnog karaktera. Prirodwa~ki vrt
oformqen je neposredno uz Zavod za za{titu prirode
sa primercima flore i faune vojvo|anskog areala. Za
formirawe botani~ke ba{te kao institucije, na osnovu
posebnih programa za ovakvu vrstu zelene povr{ine,
utvr|en je lokalitet (6 ha) uz severoisto~ne bedeme
Petrovaradinske tvr|ave. Memorijalni park (aleja pes-
nika Miroslava Anti}a) locirana je na potezu od Sport-
skog i poslovnog centra "Vojvodina" do keja, odnosno
obale Dunava. Gradsko grobqe na Rumena~kom putu pred-
stavqa vrednu i pejza`no oblikovanu zelenu povr{inu.
Ure|ewe starih grobaqa kao zona mira, odnosno
spomen-parka obuhvata stara grobqa u delovima koji se
ne koriste aktivno (Vojno-avijati~arsko, Rusinsko-
-Grkokatoli~ko, Vojno grobqe u Petrovaradinu).
Park-{uma
Ure|ewe slobodnih povr{ina po tipu park-{ume na
najni`em pojasu uz Dunav vr{i se u skladu sa uslovima
za ure|ewe prostora namewenih za odmor i sportske
aktivnosti. Prostor Ribarskog ostrva, poluostrva u
Dunavcu, i pejza`ni park "Jugovi}evo" ima istaknutu
rekreativnu, za{titnu i ambijentalnu ulogu u odnosu na
gradsku teritoriju.
Promenu na~ina kori{}ewa i gazdovawa postoje}im
{umskim kompleksima treba usmeriti u pravcu
stvarawa rekreativnih sadr`aja, usagla{enih sa auto-
htonim, podunavskim pejza`om, posebno na podru~jima
{uma-parkova na Kameni~koj i Petrovaradinskoj adi.
Zelenilo saobra}ajnica
Primarne saobra}ajnice sa ~etvororednim drvored-
ima i prate}im zelenilom (travwak, {ibqe) ostvari}e
povezivawe zelenila grada u sistem. Sekundarne sao-
bra}ajnice (sem u nekim delovima starog centra) u svo-
jim popre~nim profilima sadr`a}e obostrane drvore-
de. Sve povr{ine miruju}eg saobra}aja treba da sadr`e
visoko zelenilo.
Zelenilo stambenih blokova
Unutar stambenih blokova }e se podizati povezane
zelene povr{ine u ciqu za{tite stanovawa od sao-
bra}aja i drugih uticaja.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Ozelewenom povr{inom smatra se i povr{ina ispod
kro{we odraslih stabala u zavisnosti od vrste drve}a
(orijentacije slobodnog dela parcele, gabarita objekta
i sl.).
Kod stanovawa sredwih gustina mogu}e je dosti}i 15
do 30% zelenih povr{ina, a kod stanovawa ve}ih gusti-
na 10 do 25% povr{ine parcele. Ve}e vrednosti je
mogu}e dosti}i u zavisnosti od re{ewa stacionarnog
saobra}aja, polo`aja objekta na parceli i dr.
Uslovi ozelewavawa su sastavni deo odobrewa za
izgradwu.
Za{titno zelenilo
Linijsko postavqawe zelenila u gradu ima posebnu
ulogu u funkcionisawu povezivawa (umre`avawa) zele-
nih povr{ina gradske strukture i neposrednog vezivawa
sa vegetacionim celinama rubnog podru~ja.
Za{titni zeleni pojas ure|uje se u skladu sa
funkcionalnim potrebama namene koja se {titi ili od
koje se {titi kao: {umski zeleni pojas, vetrobrani pojas,
vegetacija na klizi{tima, linearno zelenilo uz kanale,
potoke i saobra}ajnice, odnosno koristi se kao rekre-
ativno podru~je, vo}wak, vinograd, povrtwak, poqopri-
vredno zemqi{te (prigradsko i vangradsko zelenilo).
Zelenilo ostalih namena
Vegetacijska i prostorna podvajawa naro~ito su
zna~ajna izme|u stambenih i industrijskih zona, `elez-
nice, saobra}ajnica i dr. U Novom Sadu takvi pojasevi
se prote`u sa obe strane kanala Dunav - Tisa - Dunav,
`elezni~ke pruge, otvorenog kanala na Telepu i u okvi-
ru pojedinih radnih zona. Sam koncept ozelewavawa je
jednostavan po oblikovawu i floristi~kom sastavu.
Minimalna povr{ina pod zelenilom u radnim zona-
ma je 25% kompleksa.
3.0. GENERALNO RE[EWE SAOBRA]AJNOG
SISTEMA
Prognoza razvoja Novog Sada do 2021. godine, pred-
vi|a nisku stopu demografskog i umeren trend privred-
nog razvoja i porasta nacionalnog dohotka. Ovakve pret-
postavke neposredno uti~u i na projekciju razvoja sao-
bra}ajnog sistema, ali se on mora posmatrati (zbog svo-
jih karakteristika) i u posleplanskom periodu.
Iz navedenih razloga saobra}ajno re{ewe grada
pretpostavqa razvoj pojedinih vidova transporta i u
periodu posle 2021. godine kako bi se stvorili pred-
uslovi za formirawe i rezervisawe prostora za
odre|ene vidove saobra}aja.
Kao parametri razvoja saobra}ajnog sistema su, pored
vremena i cene transporta, ekolo{ki uslovi i mogu}no-
sti optimalnog kori{}ewa zemqi{ta. Novi Sad je tipi~an
primer grada koji je svoj razvoj bazirao na sabra}ajnim
pogodnostima, koje mu pru`a vodeni, `elezni~ki i re~ni
transport. Wihovom integracijom u me{oviti vid pre-
voza znatno }e se umawiti vreme i tro{kovi prevoza,
{to je i jedan od osnovnih ciqeva u ostvarewu gene-
ralnog plana.
3.1. @elezni~ki saobra}aj
Novosadski `elezni~ki ~vor predstavqa jedan od
zna~ajnijih u Srbiji, po{to se u wega uliva {est `elez-
Broj 39 - Strana 979
ni~kih pruga iz odre|enih podru~ja Pokrajine. Me|u
wima najzna~ajniju ulogu ima me|unarodna pruga, koja
grad povezuje sa zemqama Evrope i Azije, {to na odre|en
na~in predstavqa osovinu razvoja novosadskog regiona
i samog grada. Generalnim planom se predvi|a moder-
nizacija svih `elezni~kih pruga, stani~nih postrojewa
i prate}e infrastrukture, ~ime }e se stvoriti uslovi
za intenzivnije kori{}ewe ovog vida prevoza.
Sve postoje}e pruge zadr`avaju se u sada{wim kori-
dorima, a zna~ajnije izmene o~ekuju se u zoni `elezni~ke
stanice u Novom Sadu nakon realizacije pruge za vozove
velikih brzina. To se odnosi na korekciju dela trase
pruge Novi Sad - Bogojevo ispod regionalnog puta Novi
Sad - Vrbas (uslovqene izgradwom pruga za vozove
velikih brzina).
Da bi se rehabilitovao i preuzeo vode}u ulogu, pre
svega u robnom transportu, predvi|ene su zna~ajne do-
pune postoje}eg sistema u ~emu }e najzna~ajniju ulogu
imati `elezni~ke pruge za vozove velikih brzina od
Beograda preko Novog Sada do Subotice i povezivawe
sa evropskim sistemom "brzih pruga". Pruge }e se nala-
ziti u neposrednoj blizini postoje}ih i ne}e zahtevati
znatnije intervencije u prostoru, ni zauzimawe gra|e-
vinskog zemqi{ta. Za pruge je planirana izgradwa
trokolose~nog (dvokolose~nog) mosta na mestu poru{e-
nog drumsko-`elezni~kog, ~ija }e se realizacija odvi-
jati u etapama, u skladu sa razvojem transportnih potre-
ba.
Veoma je zna~ajno da se zavr{i `elezni~ki ~vor u
Novom Sadu, ~ija izgradwa traje ve} ~etrdesetak godi-
na. To podrazumeva preseqewe teretne stanice na traj-
nu lokaciju, izgradwu dela pruge od stanice "Novi Sad"
do stanice "Podbara", ~ime }e se ostvariti najkra}a
veza sa Banatom i severoisto~nim delovima Ba~ke.
Generalnim planom se predvi|a povezivawe radnih
zona "Sever I", "Sever II", "Sever IV" i "Istok", {to }e
upotpuniti i postoje}i sistem industrijskih koloseka u
zonama na levoj i desnoj obali Dunava.
Iako u sada{wim uslovima `elezni~ki saobra}aj
ima neznatnu ulogu u prevozu putnika (zbog visokog nivoa
usluga) predvi|a se wegovo pove}ano u~e{}e, posebno u
prigradskom prevozu koji }e sa tramvajskim pred-
stavqati jedinstven sistem.
Sve pru`ne prelaze koji se nalaze u nivou sa kolovo-
zom postoje}e magistralne i regionalne putne mre`e,
potrebno je obavezno denivelisati, a ostale, gde god to
prostorni uslovi omogu}avaju.
3.2. Drumski saobra}aj
Ciqevi razvoja ovog vida transporta, koji pred-
stavqa osovinu funkcionisawa svih aktivnosti u gradu,
su: kra}e vreme putovawa, cena transporta, racionalna
mre`a u prostoru, mogu}nosti realizacije od po~etnog
ka kona~nom, uticaji na okolinu i povezivawe sa van-
gradskom saobra}ajnom mre`om. Ovakvi zahtevi u su{ti-
ni opredequju izbor drumskog saobra}ajnog sistema i
mre`e, koji se i do sada{weg vremena razvijao na osno-
vama planova i saobra}ajnih istra`ivawa.
Prognoza demografskog i ekonomskog razvoja pokazu-
je da }e do kraja planskog perioda stepen motorizacije
u Novom Sadu iznositi 33 automobila na 100 stanovni-
ka (jedan automobil na porodicu), {to zna~i da }e u
gradu biti registrovano oko 83.000 putni~kih automo-
bila.
980. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Mobilnost stanovni{tva iznosi}e tri putovawa na
dan, od toga 30% pe{a~ewem, 45% sredstvima javnog
prevoza i 25% putni~kim automobilima. Ova prognoza
zasniva se na dosada{wim istra`ivawima, ali zavisi
i od nivoa usluga, {to zna~i da se mo`e o~ekivati
pove}awe u~e{}a putni~kih automobila u prevozu.
Navedenim parametrima, u odnosu na stvorene uslove
i konfiguraciju mre`e u prostoru, opredelilo se i za
izbor saobra}ajnog re{ewa u Novom Sadu.
U vangradskoj mre`i predvi|a se izgradwa obi-
laznice oko Petrovaradina (pored `elezni~ke pruge
Novi Sad - Beograd), izgradwa prikqu~ka od raskrsnice
bulevara na Mi{eluku sa putem za Rumu do magistralnog
puta Beograd - Novi Sad (kod Petrovaradinske ~esme),
obilaznica oko Sremske Kamenice i povezivawe puta
M - 21 (Ruma - Novi Sad) sa budu}im mostom preko Duna-
va u Petrovaradinu, {to se predvi|a u posleplanskom
periodu.
Na levoj obali Dunava (u Novom Sadu) me|u najzna-
~ajnije magistralne saobra}ajnice spada put du` Su-
boti~ke pruge od autoputa E-75 do Dunava (sa vezom na
most koji se predvi|a posle planskog perioda),
zavr{etak magistrale kao dela magistralnog puta M-7
od ulice Partizanske do ulice Kornelija Stankovi}a
(obilaznica oko Alma{kog grobqa), povezivawe Bule-
vara Ja{e Tomi}a sa Temerinskom ulicom (ulicom Koste
[okice) i Alma{ke ulice sa ulicom Marka Miqanova.
Ostale intervencije na mre`i predstavqaju
zavr{etak sistema u pojedinim saobra}ajnicama (wiho-
vo pro{irewe, izgradwu i rekonstrukciju), me|u kojima
su prioritetni: ulica Jovana Suboti}a, Bulevar kraqa
Petra I, Somborska ulica i ulica Kornelija Stankovi}a.
Iako se ne nalazi na podru~ju obuhva}enom general-
nim planom (delimi~no), zbog zna~aja u saobra}ajnom si-
stemu, izdvaja se deonica magistralnog puta M-7 (Novi
Sad - Futog), ~ija realizacija treba da bude u priorite-
tu, i delovi mre`e u starom gradskom centru i wegovom
neposrednom okru`ewu.
Javni prevoz
Sistem javnog prevoza putnika razvija}e se u dva
vida: kao autobuski i tramvajski. Prvi, koji je dostigao
izuzetno visok nivo usluga (pokrivenost grada linija-
ma, kvalitet usluga prevoza, intervali putovawa u
uslovima normalnog snabdevawa gorivom, cene pre-
voza...), funkcionisa}e u du`em periodu (pretpostavqa
se do 2015. godine), kada se o~ekuje uvo|ewe {inskog
prevoza na zna~ajnim koridorima (Liman - centar, Liman -
- `elezni~ka stanica, Novo naseqe - centar - Petro-
varadin), odnosno Bulevarom cara Lazara, Stra`i-
lovskom ulicom, Bulevarom oslobo|ewa, Bulevarom
kneza Milo{a, Futo{kim putem, Futo{kom ulicom,
Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina, preko
Varadinskog mosta, Beogradskom ulicom, Preradovi-
}evom ulicom, preko Mosta slobode i dr. Predvi|a se
izme{tawe terminala na Ribqoj pijaci na lokaciju kod
`elezni~ke stanice ili na ran`irnu stanicu (na trasi
Suboti~ke pruge) koja se mo`e planirati i za izgradwu
tramvajskog depoa. Planirana lokacija tramvajskog
depoa je u blizini postoje}eg autobuskog depoa na
Futo{kom putu. U me|uvremenu je neophodno da se izrade
Studija opravdanosti i idejni projekti za uvo|ewe tram-
vaja u Novi Sad.
25. oktobar 2006.
Biciklisti~ki saobra}aj
Novi Sad kao ravni~arski grad ima izuzetne uslove
za razvoj ovog vida prevoza. Iako nije konkuretan auto-
mobilskom i javnom , predvi|a se realizacija zapo~etih
biciklisti~kih staza. One su izgra|ene van kolovoza u
velikom broju magistralnih saobra}ajnica, glavnih
gradskih saobra}ajnica i saobra}ajnica, koje u celini
predstavqaju primarnu mre`u grada. Najve}im delom
prote`u se van kolovoza, izuzev na delovima mre`e gde
za to ne postoje prostorne mogu}nosti. Staze se grade i
planiraju na osnovama analize mre`e biciklisti~kih
staza u Novom Sadu, a zna~ajan deo obra|en je i glavnim
projektima.
Parkirawe i gara`irawe
U robnom transportu drumski prevoz, zbog visokog
nivoa usluga, u du`em periodu ima}e zna~ajnu ulogu, ali
veliki problemi se, pored organizacije, stvaraju pri
parkirawu vozila (kamiona). Za re{avawe ovog zna-
~ajnog komunalnog problema predvi|a se izgradwa ter-
minala kod "Univerzala" na Podbari, na Temerinskom
putu i u radnim zonama. Postoji mogu}nost za izgradwu
parkirali{ta i u drugim delovima grada, pod uslovima
koje zahtevaju propisi o negativnim uticajima na
okolinu.
Stacionarni (miruju}i) saobra}aj predstavqa jedan
od zna~ajnijih komunalnih problema. Da bi se re{ilo
parkirawe i gara`irawe putni~kih automobila, neop-
hodna je primena kriterijuma i mera za wihovo spro-
vo|ewe. To zahteva odgovaraju}e povr{ine zemqi{ta,
{to u su{tini uslovqava planirawe broja stanova i
poslovnog prostora u pojedinim delovima, naro~ito u
starim delovima grada, gde su ograni~ene mogu}nosti
izgradwe parkirali{ta na terenu. Iz tih razloga, kao
najracionalnije re{ewe, planiraju se vi{espratne
(javne gara`e), za ~iju realizaciju grad treba da defi-
ni{e konkretne aktivnosti. Generalnim planom je
utvr|en polo`aj samo onih javnih gara`a bez kojih ne
mogu da funkcioni{u pojedini delovi grada i odre|eni
sadr`aji. Razme{taj i kapacitet ostalih gara`a
utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije.
3.3. Vodeni saobra}aj
Razvoj Novog Sada bio je pod uticajem Dunava, kojim
se u daqoj pro{losti odvijao transport robe i putnika.
U savremenom transportnom sistemu ovaj vid preuzima
zna~ajnu ulogu, pre svega u robnom i turisti~kom sao-
bra}aju.
Dosada{wa istra`ivawa pokazuju da }e Novi Sad,
svojim polo`ajem na Dunavu i plovnom kanalu, pred-
stavqati regionalni re~ni transportni centar, a da
treba u skladu sa potrebama planirati odgovaraju}a
pristani{ta, luke i prate}u infrastrukturu. U tom smi-
slu analizirani su postoje}i kapaciteti, naro~ito luke
na u{}u kanala. Ti kapaciteti }e zadovoqiti potrebe
u planskom periodu, ali je neophodan razvoj operativne
obale, pre svega pro{irewe vertikalnog keja i RO-RO
sistema. O~ekuje se da }e ovaj vid prevoza, koji je u
transportu rasutih tereta jeftiniji i do 15 puta od
drumskog, u racionalnoj ekonomiji imati zna~ajnu ulogu.
Sidri{te je u prvoj fazi planirano nizvodno od
izvori{ta "Petrovaradinska ada". Zimovnici i daqe
ostaju u Dunavcu i kanalu, sve do izgradwe budu}e luke.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Alternativno re{ewe ne postoji, po{to grad nema druge
akvatorije sli~nih karakteristika.
Opremawe luke infrastrukturom, operativnom oba-
lom, vertikalnim kejom za pojedine korisnike }e se
re{avati prema neposrednim zahtevima investitora.
Integralni transport
Savremeni transportni sistemi podrazumevaju efi-
kasan i jeftin prevoz robe, {to zahteva uvo|ewe inte-
gralnog prevoza, gde postoje mogu}nosti neposredne veze
vodenog, `elezni~kog i drumskog saobra}aja. U tom smi-
slu se predvi|a formirawe robno-transportnog centra
u Luci "Novi Sad", i na lokaciji "Novi Sad-ran`irna"
uz mogu}nost realizacije sekundarnih centara u delovi-
ma grada gde su povezane `elezni~ke i drumske komu-
nikacije, kao {to su: teretne stanice u Novom Sadu,
Petrovaradinu, Sajlovu, Podbari i sl.
4.0. GENERALNO RE[EWE INFRASTRUKTURNIH
SISTEMA
4.1. Hidrotehni~ki sistemi
Sistem snabdevawa vodom
Predvi|en je fleksibilan regionalan sistem snab-
devawa vodom sa centralnim konzumnim korisnikom
Novim Sadom. Regionalni sistem }e nastati grupisawem
postoje}ih i planiranih pojedina~nih vodovodnih sis-
tema (mesnih, grupnih i regionalnih), koji }e se u toku
funkcionisawa, prema potrebi, mo}i razdvajati na
delove i spajati u jedinstven sistem.
Na prostoru grada Novog Sada tro{ilo bi se oko 90%
od ukupne potro{we, a ostalih 10% u susednim op{tina-
ma, koje iz prostornih razloga ima smisla obuhvatiti
planiranim sistemom. U naseqima Grada Novog Sada
tro{ilo bi se oko 15%, a na u`em gradskom podru~ju
Novog Sada oko 75% vode.
Glavna karakteristika koncepta snabdevawa vodom
na u`em podru~ju Novog Sada je postavqawe dva neza-
visna sistema: sanitarnog i tehnolo{kog vodovoda.
Terenske prilike i prostorni razme{taj korisnika
na u`em gradskom podru~ju Novog Sada uslovili su vi{e
visinskih zona. Celokupna prethodno pre~i{}ena koli-
~ina vode sa razli~itih lokaliteta izvori{ta tran-
sportuje se u rezervoar "Institut", odakle se stepena-
sto prebacuje u vi{e zone.
Dnevno izravnawe potro{we vode u okviru vi{ih
zona obavqa se iz sopstvenih rezervoara.
Izvori{ta kao vitalni delovi sistema od bitnog su
uticaja na postavqeni koncept. Koncept je prilago|en
izvori{tima "[trand", "Ratno ostrvo" i "Petrovara-
dinska ada", ali se generalnim planom omogu}ava pri-
lago|avawe i prelazak i na druga mogu}a izvori{ta
(zahvatawe i prerada dunavske vode, brana na Dunavu,
priobaqe Drine i Save i dr.).
Od ukupne potro{we vode u industriji 15% se obez-
be|uje iz sistema sanitarne vode, a ostalih 85% putem
posebnog tehnolo{kog vodovoda.
Tehnolo{ki vodovod obuhvata sve radne zone na
podru~ju Novog Sada i snabdeva vodom korisnike koji u
tehnolo{kom procesu ne zahtevaju sanitarni kvalitet
vode.
Broj 39 - Strana 981
Planira se jedinstven tehnolo{ki vodovod sa dva
lokaliteta zahvata i prerade povr{inske vode i to
"Kanal" na kanalu DTD i lokalitet "^erevi}ka ada" ili
"Koviqski rit".
Uloga rezervoara Tranxament u konceptu snabdevawa
vodom bi}e bli`e utvr|ena tokom izrade analize
potro{we vode i kroz razradu generalnog plana.
Sistemi odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih
i atmosferskih voda
Planira se optimalno podru~je budu}eg kanaliza-
cionog sistema, koje obuhvata podru~je Novog Sada sa
prihvatawem otpadnih voda dela naseqa na teritoriji
Grada Novog Sada i omogu}avawem realizacije mesnih i
grupnih postrojewa za pre~i{}avawe za preostala nase-
qa.
Mati~ni kanalizacioni sistem na levoj obali
podru~ja Novog Sada i na delu niskih terena u Petro-
varadinu je op{ti. Na ostalim delovima i u naseqima
na teritoriji Grada Novog Sada primewen je separa-
cioni kanalizacioni sistem.
Atmosferske vode podru~ja Novog Sada na levoj
obali Dunava i otpadne vode Novog Sada i dela naseqa
na teritoriji Grada Novog Sada dovode se putem pump-
nih stanica na glavne pumpne stanice (postoje}u GCI i
GCII i planiranu GCIII). Na ovim ta~kama prebacuju se
atmosferske vode u Dunav, a otpadne vode se trans-
portuju preko kanala DTD na planirani lokalitet cen-
tralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda
"Sever IV".
Na centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih
voda u Novom Sadu mogu}e je, pored otpadnih voda Ve-
ternika i Futoga, usmeriti otpadne vode Bege~a, kao i
Ka}a i Budisave.
Grupna postrojewa mogu}e je formirati na levoj
obali za naseqa Stepanovi}evo, ^enej, Kisa~ i Rumen-
ka, a na desnoj za naseqa Sremska Kamenica i Ledinci.
Otpadne vode naseqa Koviq }e se pre~istiti na me-
snom postrojewu ili }e se, preko odvodnih sistema Bu-
disave i Koviqa, dovesti na centralno postrojewe.
Atmosferske vode na desnoj obali Dunava prihvata-
ju fru{kogorski potoci, Dunav i op{ti kanalizacioni
sistem u Petrovaradinu koji, pored atmosferskih voda
prihvata i otpadne vode niskih delova Petrovaradina.
Kanalizacijom prihva}ene vode odvode se na plani-
rano postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda "Rokov
potok".
Pumpna stanica "Rokov potok" prebacuje atmosfer-
ske vode iz op{teg kanalizacionog sistema u Dunav, a
otpadne vode se odvode na postrojewe za pre~i{}avawe
"Rokov potok".
Koncept odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda na
prostoru grada Novog Sada rezultat je prostorne orga-
nizacije naseqa Grada u 2021. godini, a razvoj sistema
baziran je na slede}im smernicama:
- sistem odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda
treba da prati realizaciju stambene izgradwe i
realizaciju sistema snabdevawa vodom;
- na prostorima gde predstoji izgradwa kanalizaci-
je, u izuzetno te{kim geomaheni~kim uslovima,
mogu}a je, pored gravitacionog kanalizacionog sis-
982. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
tema, gradwa kanalizacionih sistema pod pri-
tiskom ili vakuum;
- naseqa na teritoriji Grada Novog Sada, ~ije ot-
padne vode nisu orijentisane prema Novom Sadu, u
skladu sa optimalnom dispozicijom treba orijen-
tisati na planirana grupna i mesna postrojewa za
pre~i{}avawe otpadnih voda.
Sistem odbrane od poplava
Zakonom o vodama utvr|eno je da je zabraweno sa|ewe
drve}a u za{titnom pojasu nasipa prema brawenom
terenu u {irini od 50 m, a u pojasu {irine 100 m od
no`ice nasipa zabraweno je kopawe bunara, materijal-
nih rovova i paralelnih kanala du` nasipa.
U ciqu racionalnog kori{}ewa gra|evinskog zemqi-
{ta, na podru~ju Novog Sada predla`e se za{titni pojas
nasipa u kome nije dozvoqena gradwa u {irini od 50 m
mereno od postoje}e no`ice nasipa prema brawenom
terenu.
Ovaj pojas mo`e biti i u`i, prema uslovima Javnog
vodoprivrednog preduze}a "Vode Vojvodine" Novi Sad.
Za{titni pojas se predvi|a za realizaciju potpune
odbrane od visokih voda Dunava povratnog perioda jed-
nom u sto godina(1% visoka voda), koja }e svojom {iri-
nom omogu}iti formirawe nadvi{ewa za odbranu od
visokih voda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqa-
du godina (0,1% visoka voda).
Planiranim stepenom za{tite treba da se formira
glavni odbrambeni nasip na deonici; lokalizacioni
nasip "Veternik" - prevodnica u Novom Sadu na kanalu,
lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" na levoj obali i
deonica nasipa Varadinski most - Rokov potok na desnoj
obali.
Lokalizacioni nasip "Veternik" {titi deo podru~ja
Novog Sada od uzvodnih prodora i predvi|a se wegovo
nadvi{ewe.
Lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" {titi deo pod-
ru~ja Novog Sada od nizvodnih prodora i predvi|a se
wegova rekonstrukcija i dogradwa.
Realizacija hidroenergetskog objekta uzvodno od
Novog Sada uslovqena je izgradwom potpune za{tite od
visokih voda Dunava i za{titom podru~ja Novog Sada od
podzemnih i procednih voda.
Infrastrukturni kompleksi, koridori i objekti
Prerada vode za potrebe sanitarnog vodovoda odvi-
ja}e se na postoje}em lokalitetu "[trand" i planira-
nom "Petrovaradinska ada", a ukoliko postoji potreba
mo`e se na lokalitetu rezervoara "Institut" realizo-
vati mawe postrojewe za kondicionirawe vode. Za
tehnolo{ki vodovod prerada vode se predvi|a na
lokalitetu "Kanal". Ostavqa se mogu}nost realizacije
prerade vode i na lokalitetima van podru~ja Novog
Sada.
Tehnolo{ke linije prerade vode koncipira}e se
prema zahtevanom kvalitetu vode, odnosno potrebi
potro{a~a.
Prostori na kojima su izgra|ena izvori{ta u pot-
punosti se zadr`avaju i planira se pro{irewe izvo-
ri{nih prostora za izvori{ta "Petrovaradinska ada"
i "Ratno ostrvo".
25. oktobar 2006.
Pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa konceptom
postavqene kanalizacione mre`e predvi|a se na
lokalitetima "Sever IV" i "Rokov potok".
Kvalitet otpadnih voda doveden na postrojewa za
pre~i{}avawe vode mora biti ujedna~en, {to }e se po-
sti}i prethodnom obradom otpadnih voda nestandard-
nih zaga|iva~a u krugu, pre svega, industrijskih kom-
pleksa.
4.2. Energetski sistem
Na podru~ju grada Novog Sada razvijeno je nekoliko
sistema za snabdevawe energijom. Snabdevawe ele-
ktri~nom energijom je iz jedinstvenog elektroenerget-
skog sistema.
Grad se snabdeva toplotnom energijom iz dva cen-
tralizovana sistema: toplifikacionog i gasifika-
cionog. Potro{a~i koji nisu prikqu~eni na jedan od
ovih sistema snabdevaju se energijom potrebnom za gre-
jawe putem individualnih lo`i{ta.
Toplifikacioni sistem je razvijen na podru~ju grada
u kome preovla|uju poslovni sadr`aji i vi{eporodi~ni
stambeni objekti velikih gustina. Ovaj sistem snabdeva
toplotnom energijom oko 65% od ukupnog broja stanova u
gradu.
Gradski gasifikacioni sistem je posledwi uveden
sistem u gradu i razvijao se posledwih trideset godi-
na.
U prvoj fazi izgradwe na gasifikacioni sistem su
prikqu~ene gradske toplane i deo industrije. Posled-
wih pet godina ovaj sistem se intenzivnije razvija na
podru~jima grada sa preovla|uju}im porodi~nim stano-
vawem i na wega je trenutno prikqu~eno pribli`no
12.000 stanova, {to ~ini oko 15% od ukupnog broja stano-
va u gradu.
Snabdevawe grada elektri~nom energijom
Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom iz
jedinstvenog elektroenergetskog sistema preko TS "Novi
Sad III" 380/220/110 kV.
U sastavu elektroenergetskog sistema nalazi se i
Termoelektrana - toplana "Novi Sad", koja je i naj-
zna~ajniji energetski objekat na teritoriji grada. Snaga
ovog energetskog objekta je 235 MW na wegovom pragu.
Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom i sa
budu}ih energetskih objekata koji }e se graditi u wego-
voj blizini (hidroelektrana na Dunavu) i ukqu~iti u
elektroenergetski sistem.
Termoelektrana-toplana "Novi Sad" je povezana di-
rektno na 110 kV dalekovodni sistem grada i kao auto-
nomni izvor mo`e snabdevati elektri~nom energijom
grad.
Gradski elektroenergetski sistem se bazira na tro-
stepenoj (110/35/10/0,4 kV) i dvostepenoj (110/20/0,4 kV)
transformaciji. Daqi razvoj elektroenergetskog si-
stema bazira}e se na dvostepenoj transformaciji.
Na teritoriji Novog Sada u pogonu je osam TS
prenosnog odnosa 110/35 kV ili 110/20 kV, koje su nadzem-
nim vodovima (pod naponom) 110 kV povezane sa ~vornom
TS "Novi Sad III" i sa TE-TO "Novi Sad". Od ukupno osam
pomenutih TS, sedam je locirano u gradu (dve na desnoj
obali Dunava, pet na levoj obali Dunava), dok se osma
TS nalazi u Futogu.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Ve}i broj 35/10 kV transformatorskih stanica radi
na granici svojih instalisanih kapaciteta. Deo ele-
ktrokonzuma ovih transformatorskih stanica preuzi-
maju novoizgra|ene 110/20 kV transformatorske stanice
"Ju`ni Telep", "Detelinara", "Rafinerija" i "Mi{e-
luk", i na taj na~in razvojem distributivne 20 kV mre`e
dolazi do ukidawa 10 kV naponskog nivoa.
Transformatorske stanice su me|usobno povezane
odgovaraju}im dalekovodima. Postoje}i 110 kV-ni i
35 kV-ni dalekovodi su izvedeni kablovski do onih
transformatorskih stanica koje se nalaze u samom
gradu.
Distributivne transformatorske stanice su kablov-
skim izvodima povezane na 110/20 kV i 35/10 kV trans-
formatorske stanice preko kojih su i vezane na jedin-
stveni elektroenergetski sistem.
Snabdevawe elektri~nom energijom bi}e iz TS "Novi
Sad III" sa ~ije }e 110 kV-sabirnice polaziti 110 kV
dalekovoda koji formiraju energetski prsten oko grada.
Sa ovih dalekovoda }e se napajati sve 110/20 kV trans-
formatorske stanice. Svi 110 kV dalekovodi koji }e se
graditi nadzemno oko grada bi}e sme{teni u energetske
koridore. 110 kV dalekovodi koji }e biti gra|eni za
povezivawe TS 110/20 kV "Centar" sa TS 110/20 kV "Novi
Sad 4", TS 110/20 kV "Novi Sad 5" i TS 110/20 kV "Novi
Sad 7", kao i za povezivawe TS 110/20 kV "Novi Sad 5"
sa TS 110/20 kV "Novi Sad 7", gradi}e se podzemno
(kablirawem).
Na energetski prsten grada 110 kV vodom prikqu~ena
je i TE-TO "Novi Sad".
Sa 20 kV sabirnica 110/20 kV transformatorskih
stanica direktno }e se napajati 20/0,4 kV transforma-
torske stanice. Postoje}a nadzemna mre`a po isteku
eksploatacionog veka i distributivna elektroenerget-
ska mre`a na teritoriji grada bi}e kablirana. U delo-
vima grada sa novom porodi~nom gradwom niskonapon-
ska mre`a se mo`e graditi i kao nadzemna.
U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije
omogu}i}e se pro{irewe TS "Novi Sad III", kao i izgrad-
wa 400 kV dalekovoda od ove transformatorske stanice
do TS "Sombor III".
Postoje}a TS 110/35 kV "Novi Sad II" rekonstruisa}e
se u TS 110/20 kV. Gradi}e se i pet novih trafostanica
110/20 kV: na Rimskim [an~evima, u Petrovaradinu
("Pobeda"), u ulici Pap Pavla ("Centar"), u Veterniku -
severno od puta Novi Sad-Veternik i u radnoj zoni
Sever I.
Sredwonaponska 20 kV mre`a grada gradi}e se kao
podzemna kablovska mre`a, a nadzemni vodovi se mogu
graditi samo na vanstambenim prostorima. Na urbanim
podru~jima grada planirane 20/0,4 kV distributivne
transformatorske stanice gradi}e se od monta`no-
-betonskih elemenata, a u specijalnim slu~ajevima, kao
zidani objekti, ili u sklopu poslovnih objekata, a na
ostalim podru~jima mogu se graditi kao stubne trans-
formatorske stanice.
Sistem snabdevawa toplotnom energijom
Snabdevawe toplotnom energijom se vr{i iz:
- centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasi-
fikacionog),
- individualnih lo`i{ta (lokalno).
Broj 39 - Strana 983
Delovi grada i naseqa sa mawom gustinom stanovawa
i ve}i deo industrije snabdeva}e se toplotnom energi-
jom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog
sistema delovi grada sa ve}om gustinom stanovawa i
poslovni delovi grada. Neznatan broj potro{a~a }e se
snabdevati toplotnom energijom iz individualnih
lo`i{ta.
Toplifikacioni sistem grada
Toplifikacioni sistem grada sastoji se od osnovnog
toplotnog izvora TE-TO "Novi Sad" i od ~etiri toplot-
na izvora na levoj obali Dunava i to: TO "Istok", TO
"Zapad", TO "Sever" i TO "Jug" i dva toplotna izvora na
desnoj obali Dunava: TO "Petrovaradin" i TO "Mi{eluk
I" kod RTV centra.
Izgradwom poveznog vrelovoda od TE-TO "Novi Sad"
do GRS (glavne razdelne stanice), a kasnije i od GRS do
toplana "Istok" i "Jug", od sistema daqinskog grejawa
sistem se pretvorio u toplifikacioni.
Toplane uglavnom koriste prirodni gas kao osnovni
energent. Samo TO "Sever" i TO "Jug" delimi~no, a TE-TO
"Novi Sad" alternativno koriste mazut.
Na daqinski sistem JKP "Novosadska toplana"
prikqu~eno je oko 54.000 potro{a~a, od toga je oko
51.500 stambenih i oko 2.500 poslovnih potro{a~a.
Stambeni potro{a~i ~ine 68% konzuma, dok na poslovne
potro{a~e otpada 32%. Ukupna instalisana snaga
toplotnih izvora je 433 MW, dok je instalisana snaga
sistema 647 MW.
Najve}a disproporcija izme|u instalisane snage i
veli~ine konzuma je na podru~jima toplana "Zapad" i
"Jug".
Za kvalitetno snabdevawe Novog Sada toplotnom
energijom neophodan je rad Termoelektrane-toplane,
koja pokriva nedostaju}i kapacitet toplana "Jug" i
"Istok". Od ukupno potrebne koli~ine energije za snab-
devawe dela grada koji je prikqu~en na toplifika-
cioni sistem oko 70% isporu~i se iz TE-TO "Novi Sad",
{to pokazuje koliki je zna~aj TE-TO.
Kvalitet snabdevawa toplotnom energijom iz topli-
fikacionog sistema nije isti u svim zonama. Pojedine
zone imaju prakti~no zavr{en sistem za snabdevawe
toplotnom energijom i to sa kvalitetnim snabdevawem
postoje}ih sadr`aja i mogu}no{}u prikqu~ewa na wega
svih planiranih sadr`aja. U pojedinim zonama }e se
dograditi toplotni izvori, zatim izgraditi primarni
magistralni vodovi i razdelne blokovske mre`e.
Planirana izgradwa na podru~ju grada uslovi}e i
rast toplotnog konzuma sistema. O~ekuje se pove}awe
toplotnog konzuma sistema u planskom periodu na oko
900 MW. Rast ovog konzuma se mora pratiti izgradwom
potrebnih kapaciteta u toplanama.
Da bi se postiglo kvalitetno snabdevawe toplotnom
energijom potro{a~a prikqu~enih i planiranih za
prikqu~ewe na toplifikacioni sistem, potrebno je
izvr{iti zna~ajne intervencije na sistemu.
Kao prioritetno se planira izgradwa poveznog voda
od GRS do TO "Sever" wena rekonstrukcija, kao i do-
gradwa toplane "Zapad".
U ciqu sigurnijeg i kvalitetnijeg snabdevawa
toplotnom energijom, poveza}e se korisni~ka podru~ja
toplana "Zapad" i "Jug" magistralnim vrelovodom koji
984. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
}e se graditi du` Suboti~ke ulice i tako omogu}iti
snabdevawe toplotnom energijom svih planiranih
potro{a~a.
Izgradi}e se deo magistralnog vrelovodnog prstena
na Bulevaru oslobo|ewa na deonicama gde do sada nije
zavr{en.
Postoje}a toplana, izgra|ena kod RTV centra, plani-
rana je za snabdevawe toplotnom energijom delova
Mi{eluka sa vi{om kotom terena od 140 m. Do ovih
podru~ja izgradi}e se odgovaraju}i vrelovodi.
Za ostali deo Mi{eluka izgradi}e se novi toplotni
izvor (toplana), zatim novi gasovod od GMRS (glavne
merno-regulacione stanice) "Mi{eluk" do planirane
toplane i odgovaraju}a vrelovodna mre`a od ove
toplane do potro{a~a.
Na podru~ju Petrovaradina izgra|ena distributivna
gasovodna mre`a smawila je potrebu pro{irewa topli-
fikacionog podru~ja, pa nije neophodno graditi novu
termoelektranu-toplanu na desnoj obali Dunava. Alter-
nativa za snabdevawe toplotnom energijom Petrovara-
dina su autonomne toplane sa mazutom kao gorivom. Na
taj na~in }e se re{avati grejawe za pojedine objekte ili
grupu objekata na levoj obali Dunava.
Gasifikacioni sistem grada Novog Sada
Generalno opredeqewe u snabdevawu toplotnom
energijom grada je usmereno prema kori{}ewu gasa kao
primarnog goriva (u~e{}e 90%), s tim da se ra~una da }e
osnovno energetsko gorivo i u gradskim toplanama biti
gas.
Grad se snabdeva gasom iz glavne merno-regulacione
stanice (GMRS) "Novi Sad" izgra|ene u radnoj zoni
"Sever IV". Ova merno-regulaciona stanica je povezana
ogrankom ∅ 12 3/4" na magistralni gasovod, a sa we
polazi gasovod sredweg pritiska za snabdevawe grada
gasom. Od ovog gasovoda pre prelaska kanala izvedena
su dva ogranka i to prvi za potrebe snabdevawa gasom
radne zone "Rimski [an~evi" i drugi za snabdevawe
Klise. Pred ulazak u grad gasovod se grana na zapadni i
ju`ni krak. Na ju`nom ogranku gasovoda spojene su
toplane "Jug" i "Istok", kao i deo industrije u radnoj
zoni "Sever III". Na zapadni krak gasovoda povezane su
toplane "Sever" i "Zapad", potro{a~i u radnoj zoni
"Sever I" i "Sever II", kao i delovi grada sa porodi~nim
stanovawem, Salajka i Telep.
Posebni ogranci magistralnog gasovoda su izgra|eni
za podru~je Srema dimenzije ∅ 8 5/8", kao i do TE-TO
"Novi Sad" dimenzije ∅ 12 3/4".
Na gasovod izgra|en za podru~je Srema od gradskih
potro{a~a su prikqu~eni radna zona "Istok", TO
"Petrovaradin", TO "Mi{eluk", kao i Sremska Kameni-
ca. Na ovaj gasovod je u toku 1997. godine prikqu~en i
Petrovaradin putem svoje dve merno-regulacione sta-
nice. U sklopu Petrovaradina re{i}e se i snabdevawe
toplotnom energijom Petrovaradinske tvr|ave.
Mali Beograd i Veliki Rit su planirani za prikqu-
~ewe na gradski gasifikacioni sistem, pa je za potrebe
napajawa budu}ih potro{a~a, na ovom podru~ju, toplot-
nom energijom izgra|en i gasovod sredweg pritiska do
samog lokaliteta. Za daqu izgradwu potrebno je izgra-
diti distributivnu gasnu mre`u. Izgradwa gasne mre`e
planira se na podru~ju Adica, kao i na prostoru zapad-
25. oktobar 2006.
no od Klise, delovima Mi{eluka, Petrovaradina i
ostalim podru~jima grada gde je predvi|ena porodi~na
izgradwa.
Glavni pravci pro{irewa gasovodne mre`e sredweg
pritiska odvija}e se na podru~jima Klise, Avijati-
~arskog naseqa, Sajlova, Adica i Mi{eluka.
Da bi se obezbedilo kvalitetno snabdevawe gasom
sremskog dela grada, s obzirom da je izgra|en podvodni
gasovod maweg kapaciteta od potrebnog, potrebno je
izgraditi gasovod visokog pritiska direktno od glavne
razdelne stanice u Gospo|incima do Futoga i od Futo-
ga do Beo~ina. Na ovaj na~in bi se potrebne koli~ine
gasa dopremile do sremske strane i poboq{ala si-
gurnost u snabdevawu gasom ovog dela grada. Na ovaj
gasovod bi se prikqu~io postoje}i gasovod visokog pri-
tiska koji je izgra|en od Futoga do Ba~ke Palanke.
Mogu}nost kori{}ewa alternativnih toplotnih
izvora
O~ekuje se da }e u narednom periodu aktivnu primenu
dobiti i sun~eva energija kod porodi~nog stanovawa i
to prete`no za dobijawe tople potro{ne vode, pa i za
grejawe objekata. Kod vi{eporodi~nog stanovawa imala
bi primenu samo za dobijawe tople potro{ne vode. [ira
primena kori{}ewa sun~eve energije najvi{e zavisi od
tehno-ekonomskih parametara.
Drugi izvori toplotne energije (toplotne pumpe,
energija vetra, geotermalna energija, energija biomase,
energija i sme}a) ima}e male mogu}nosti za prakti~nu
primenu i nisu od su{tinskog zna~aja za sam sistem snab-
devawa grada toplotnom i elektri~nom energijom, mada
mogu da doprinesu znatnim u{tedama primarnog goriva.
U{teda }e se posti}i poboq{awem regulacije i
merewa potro{we toplotne energije, primenom savre-
menih izolacionih materijala kod objekata koji su u
izgradwi, kao i izolacija postoje}ih objekata povoqnom
orijentacijom i rasporedom otvora na objektu.
PTT i kablovsko-distributivni sistem
Generalnim planom predvi|a se razvoj sistema, pre
svega izgradwa osnovnih objekata - telefonskih auto-
matskih centrala i po{tanskih centrala. Me|u najz-
na~ajnije spada PTT centar kod `elezni~ke stanice,
rekonstrukcija postoje}e po{te na Limanu i izgradwa
automatske telefonske centrale na Mi{eluku.
Tehnolo{ki razvoj ovog sistema znatno uti~e i na
prostorne zahteve za magistralnu i distributivnu
kablovsku mre`u uvo|ewem opti~kih i drugih vrsta
kablova. Pored toga, u mre`i centrala zna~ajnu ulogu u
sistemu ima}e male centrale (produ`eni stepen), ~iji
se polo`aj utvr|uje detaqnom razradom (planovima
detaqne regulacije) pojedinih delova grada.
Generalnim planom se predvi|a uvo|ewe jedin-
stvenog distributivnog (kablovskog) sistema, ~ije }e se
instalacije nalaziti u koridorima telekomunikacione
mre`e. Ovaj sistem, pored uloga u kablovskoj televiziji,
omogu}i}e sve vrste komunikacije i informacija u
savremenim aktivnostima gra|ana.
Prema broju stanovnika i ostalim sadr`ajima (name-
nama) planirano je da krajem planskog perioda u gradu
bude oko 125.000 telefonskih prikqu~aka.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
5.0. GENERALNA, REGULACIONA, TEHNI^KA
I NIVELACIONA RE[EWA
Saobra}ajno re{ewe definisano generalnim planom,
pored osnovnih karakteristika kolovoza, trotoara,
parkirali{ta i biciklisti~kih staza, defini{e i re-
gulaciono re{ewe. To podrazumeva {irinu i polo`aj
svih saobra}ajnih povr{ina, podzemnih i nadzemnih
komunalnih instalacija.
U hijerarhiji mre`e najzna~ajniju ulogu imaju magi-
stralne i glavne gradske saobra}ajnice, ~ije se {irine
popre~nih profila kre}u od 30 do 60 m, glavnih grad-
skih od 15 do 50 m, a saobra}ajnica od 15 do 30 m. Ove
{irine predstavqaju osnovu, a wihov definitivan pro-
fil odredi}e se razradom delova teritorije obuhva-
}ene generalnim planom.
Tehni~ke karakteristike saobra}ajnica, koje podra-
zumevaju polo`aj u prostoru, dimenzije pojedinih sadr-
`aja u wihovim profilima, detaqno su prikazane u
dokumentacionoj osnovi generalnog plana pojedinih
delova grada (planovima detaqne regulacije, mre`om
osovinskih ta~aka i popre~nim profilima saobra}ajni-
ca).
Nivelaciono re{ewe
Reqef Novog Sada karakteri{e razli~ita konfigu-
racija i geolo{ki sastav terena, ~iju granicu najve}im
delom predstavqa Dunav. Teren na desnoj obali Dunava
(ba~ka strana) je ravni~arski i le`i na nadmorskoj visi-
ni od 75 do 78 m u inundacionoj ravni du` Dunava i od
78 do 83 m na aluvijalnoj trasi, koja obuhvata severoza-
padni deo Novog Sada. Teren na desnoj obali Dunava, od
ravni~arskog u delu Petrovaradina i priobaqa sa
kotom od 75 do 80 m, prelazi u bre`uqkast, a u pravcu
Nacionalnog parka brdovit i kre}e se od 238 m nad-
morske visine.
Podru~je je ispresecano dolinama i potocima, koji se
ulivaju u Dunav, tako da su na nekim delovima nagibi
terena i preko 20%, {to neposredno uti~e na mogu-
}nosti i uslove za izgradwu objekata. Najpovoqniji
tereni su lesne zaravni, me|u kojima su: Mi{eluk,
Tranxament, Vezirac, ^ardak, delovi Alibegovca i
podru~je jugozapadno od Sremske Kamenice.
Razli~ite prirodne osobine terena zahtevaju da se
putem razli~itih uticajnih elemenata defini{e
nivelacioni plan grada, koji treba da poslu`i kao osno-
va za realizaciju supra i infrastrukturnih sistema
grada.
Pri utvr|ivawu nivelacionog re{ewa podru~ja na
desnoj obali Dunava najzna~ajniji uticaj imali su nivoi
maksimalnih podzemnih voda, formirawe kanalskog
sistema za odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda,
vodostaj Dunava i mogu}nosti prilago|avawa plani-
ranih sa postoje}im terenom, odnosno delovima grada
koji se zadr`avaju bez ve}ih rekonstrukcija.
U priobalnom pojasu je sistemom za{titnih nasipa
gradsko podru~je za{ti}eno od visokih voda Dunava,
tako da su tereni za izgradwu na nekim delovima i do
Broj 39 - Strana 985
2 m ni`i od merodavnog vodostaja Dunava. Tehni~ko
re{ewe kanalizacije grada, u kojem egzistiraju razdvo-
jeni podsistemi, omogu}ava u nekim delovima grada
zadr`avawe postoje}ih niveleta terena, a u nekim
(niskim) smawewe nasipawa za izgradwu objekata.
Uzdu`ni nagibi saobra}ajnica i povr{ina sa kojih se
odvode atmosferske vode kre}u se i do 0,2%, ~ime se
znatno uti~e na smawewe tro{kova nasipawa terena.
Planirane kote terena na levoj obali Dunava kre}u
se od 76,50 m (u starim delovima grada) do 80 m (u pri-
obalnom pojasu i krajwim zapadnim delovima grada). Na
severozapadnom podru~ju grada (aluvijalnoj terasi)
planirane nivelete uklopqene su u postoje}i teren i
kre}u se od 78 do 83 m nadmorske visine. Znatnije nasi-
pawe terena bi}e u delovima radne zone "Sever IV",
podru~ja isto~no od Temerinskog puta, delu Ju`nog
Telepa i u pojasu uz Dunav, kao delu odbrambenih nasi-
pa od katastrofalnog vodostaja Dunava.
Nivelaciono re{ewe dela grada na desnoj obali
Dunava u neposrednoj je vezi sa mogu}nostima kori{}e-
wa terena. Tako se na delovima gde se ne predvi|a stam-
bena izgradwa u najve}oj meri zadr`ava postoje}a kon-
figuracija terena, s tim da se na wima planira izgrad-
wa saobra}ajnica i ostalih tehni~kih sistema, uz nez-
natne intervencije na postoje}em reqefu. Izuzetak su
magistralni i regionalni putevi, koji moraju zadovo-
qiti kriterijume date propisima o projektovawu pute-
va, tako da se na nekim deonicama planiranog puta Novi
Sad - Ruma, Novi Sad - Beo~in i drugih primarnih sao-
bra}ajnica predvi|a izgradwa ve{ta~kih objekata
(useka, nasipa, nadvo`waka i podvo`waka). Trase
planiranih puteva prilago|ene su mogu}nostima koje
pru`a teren, s tim da ne remete uslove za izgradwu i
razvoj grada prema jugu.
Pojedini delovi budu}ih stambenih zona neposredno
su povezani sa postoje}im gradskim i vangradskim sao-
bra}ajnicama, ~ime se obezbe|uje nesmetan razvoj, bez
potrebe za izgradwom novih puteva i intervencijama na
terenu. Podru~je Mi{eluka le`i na zaravni na koti od
110 do 160 m i prose~nom nagibu terena od 2,5%. Plani-
rano nivelaciono re{ewe prilago|eno je postoje}em
terenu.
Vezirac i Bukova~ki put gotovo u potpunosti zadr`a-
vaju terenske karakteristike. ^ardak i deo grada jugoza-
padno od Sremske Kamenice ima specifi~ne karakte-
ristike: ve}im delom je izgra|eno, tako da nivelaciono
re{ewe treba prilagoditi stawu na terenu, {to }e znat-
no uticati na mogu}nosti slobodnog vo|ewa planiranih
ulica.
Pri planirawu kori{}ewa prostora na desnoj obali
Dunava posebno je vo|eno ra~una o prirodnim padinama
i vodotocima kojima oti~u atmosferske vode, tako da se
generalnim nivelacionim re{ewem predvi|a po{to-
vawe ovih uslova, ~ime se pozitivno uti~e na o~uvawe
stvorenih prirodnih vrednosti.
Tehni~ke karakteristike infrastrukturnih sistema,
uslovi za izgradwu objekata na terenima razli~itih
nagiba i nosivosti, uskla|eni su sa propisanim, {to je
u znatnoj meri uticalo i na osnovni koncept namene i
kori{}ewa prostora.
986. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.

6.0. BILANS POVR[INA U GRA\EVINSKOM REJONU

Generalni plan grada Novog Sada do 2021.
Namena prostora Veli~ina U~e{}e u U~e{}e u u`em
prostora u ha gra|. rejonu grad. rejonu
Prostor obuhva}en planom 13.797,00
Gra|evinski rejon 10.910,00 100,00%
U`e gradsko podru~je* 7.825,11 71,34% 100,00%
1. Porodi~no stanovawe 1.787,66 16,38% 22,84%
Vi{eporodi~no stanovawe 321,34 2,94% 4,11%
Stanovawe u zonama me{ovite izgradwe 1) 532,42 4,88% 6,80%
Vikend naseqa 9,17 0,08% 0,12%
Stanovawe u me{ovitoj nameni
(sa radnim aktivnostima) 2) 110,68 1,01 % 1,41%
UKUPAN PROSTOR ZA STANOVAWE 2.726,63 24,99% 34,84%
2. Op{tegradski centri 381,54 3,50% 4,88%
Stari centar i Tvr|ava 51,57 0,47% 0,66%
Univerzitet** 23,36 0,21% 0,30%
Klini~ki centar** 62,99 0,58% 0,80%
Sajam 17,77 0,16% 0,23%
Gradski sportski i poslovni centar** 17,73 0,16% 0,22%
UKUPNI PROSTOR ZA OP[TE I
SPECIJALIZOVANE CENTRE 491,97 4,51% 6,29%
3. Zone sekundarnih i tercijarnih
delatnosti 996,85 9,13% 12,74%
Luka, RTC 80,57 0,74% 1,03%
Poslovawe na ulaznim pravcima 619,21 5,68% 7,91%
Poslovawe u me{ovitoj nameni 2) 122,10 1,12% 1,56%
UKUPNO RADNE ZONE 1.696,63 15,55% 21,68%
UKUPNO PROSTOR ZA POSLOVAWE (2+3) 2.188,6 20,06% 27,97%
4. Sredwe {kole 41,78 0,38% 0,53%
Sportski centri 128,91 1,18% 1,65%
Parkovi 304,27 2,79% 3,89%
Grobqa 162,37 1,49% 2,07%
Hidrotehni~ki zahvati
(izvori{ta, rezervoari) 353,26 3,24% 4,51%
Pre~i{}avawe otpadnih voda 51,09 0,47% 0,65%
Kupali{ta 31,18 0,28% 0,40%
Ostale komunalne delatnosti 141,28 1,29% 1,81%
UKUPAN PROSTOR ZA JAVNE SLU@BE
I KOM. DELATNOSTI 1.214,04 11,13% 15,51%
5. Saobra}ajni i infrastrukturni
koridori 1.369,36 12,55% 17,50%
6. Prostor za turisti~ko-rekreativne
sportske i specifi~ne delatnosti 621,22 5,69% 7,94%
7. Specijalna namena** 3) 261,53 2,40%
8. Za{titno zelenilo 1.605,19 14,71%
9. Vodne povr{ine 670,66 6,15%
1) Promena karaktera namene (op{te zone stanovawa)
2) Zona "Istok" u kojoj je omogu}ena legalizacija porodi~nih stambenih objekata ostaje preovla|uju}e
poslovna zona.
3) Povr{ine specijalne namene bi}e izmewene u skladu sa promenama u Vojsci Srbije.
* Podru~je kontinualne izgradwe i urbanih aktivnosti (gra|evinski rejon bez vodnih povr{ina,
za{titnog zelenila i prostora za specijalnu namenu)
** Javne povr{ine od op{teg interesa.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
IV. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE I
UNAPRE\EWA @IVOTNE SREDINE
Uva`avawem ekolo{kih i razvojnih posebnosti poje-
dinih prostora Novog Sada ili {irih prostornih celi-
na, kao i upravqawem prirodnim resursima, ostvari-
vawe kvalitetne `ivotne sredine obezbedi}e se meha-
nizmima sistema za{tite, identifikacijom uzroka
poreme}aja u `ivotnoj sredini, procenom rizika, ocenom
mogu}eg kapaciteta `ivotne sredine za razvojne delat-
nosti, ukqu~uju}i neizbe`an stepen zaga|ewa i sani-
rawem izvora prekomernog zaga|ivawa i degradiranih
podru~ja.
Sagledavawem postoje}ih uticaja i promena koje su se
ispoqile u gradskoj sredini kao posledica raznih
aktivnosti na uslove `ivota, sistematizacijom saznawa
o postoje}im i potencijalnim zaga|iva~ima na podru~ju
Novog Sada izdvojena su:
(1) podru~ja koja moraju biti za{ti}ena,
(2) podru~ja koja tra`e specijalan tretman,
(3) podru~ja u kojima je pove}awe kapaciteta i
intenzitet kori{}ewa ograni~en
(4) podru~ja koja }e se graditi i uvoditi nove izmene.
Analizom brojnih indikatora razme{taja aktivnosti
po privrednim zonama, problema u prostornom raspore-
du zaga|iva~a (prostoje}e lokacije), utvr|ivawem kri-
terijuma za locirawe registrovanih zaga|iva~a vaz-
duha, voda i zemqi{ta i kategorizacijom prostora
grada, generalnim planom se predvi|a slede}e:
- stimulisawe odre|enih delatnosti;
- restriktivan odnos prema izboru delatnosti koje su
zaga|iva~i `ivotne sredine;
- selektivan izbor rada integrisanog u stanovawe.
U skladu sa dru{tveno-ekonomskim razvojem pri-
vrede preduzima}e se mere za{tite `ivotne sredine
poboq{awem tehnologije, izgradwom novih objekata,
eliminisawem negativnih efekata zaga|ewa `ivotne
sredine na postoje}im izvorima zaga|ivawa, postepenom
zamenom tehnolo{ki zastarelih pogona i obezbe|iva-
wem da svi novi planirani investicioni objekti mora-
ju zadovoqiti nivo kvaliteta sredine prema odgovara-
ju}im standardima i propisanim normama.
Aktivnosti u oblasti unapre|ivawa rada i za{tite
`ivotne sredine, svrstane po redosledu va`nosti i
mogu}nosti sprovo|ewa, podrazumevaju:
(1) spre~avawe i ograni~avawe novih zaga|ewa;
(2) odobravawe rekonstrukcija samo uz otklawawe
svih nedostataka tehnologije koja {tetno deluje
na sredinu;
(3) ekonomske i druge mere koje obezbe|uju uslove da
svi zaga|iva~i izmene tehnologiju;
(4) obnovu i revitalizaciju onoga {to je do sada de-
vastirano.
Pravila i uslovi za{tite sredine posebno se utvr|u-
ju za:
- racionalnu upotrebu resursa zemqi{ta, a posebno
poqoprivrednog, {umskog i gra|evinskog, obezbe|i-
vawem optimalnog na~ina kori{}ewa saglasno
karakteristikama prostora, primenom kriterijuma
racionalnog kori{}ewa u skladu sa kriterijumima
kvalitetnog kori{}ewa u odre|enim namenama;
Broj 39 - Strana 987
- o~uvawe kvaliteta vode u vodonosnim slojevima,
povr{inskim tokovima i staja}im vodama usagla{a-
vawem izbora lokacija, vrste i obima proizvodwe
i tehnologije industrijskih pogona sa vodoprijem-
nicima, otklawawem negativnih posledica na
kvalitet vode iz izgra|enih privrednih objekata i
uvo|ewem tehnolo{kih procesa proizvodwe koji }e
omogu}iti recirkulaciju upotrebqenih voda.
Izuzetan zna~aj koji se pridaje za{titi Dunava u
evropskim razmerama obavezuje da se posebna pa`wa
posveti za{titi prirodnih vrednosti priobaqa i
na~inu ure|ewa i kori{}ewa obala koje su neposredno
povezane sa izgra|enim povr{inama.
Posebno se utvr|uju zone za{tite izvori{ta:
- formirawem u`e zone za{tite oko izvori{ta koju
~ini povr{ina zemqi{ta pod sanitarnim nadzorom,
na kojoj nije dozvoqena izgradwa objekata, postav-
qawe ure|aja i vr{ewe radwi koje mogu na bilo koji
na~in zagaditi vodu, upotreba opasnih materija
(nafte, mazuta, kiselina i dr.), iskop zemqe i
vr{ewe drugih radwi koje za posledicu imaju
smawewe za{titnog povlatnog sloja. U ovoj zoni
postavqeni su osmatra~ki objekti (pijezometri) za
sistematsko pra}ewe kvaliteta podzemnih voda;
- zona neposredne za{tite nalazi se unutar u`e zone
za{tite.
Podru~ja u`e zone za{tite i zone neposredne
za{tite utvr|uju se tehni~kom dokumentacijom u skladu
sa hidrogeolo{kim i drugim karakteristikama
zemqi{ta:
- u {iroj zoni za{tite mogu se graditi objekti, iz ob-
lasti privrede i vanprivrede, samo ako je u wiho-
vom projektovawu i izvo|ewu obezbe|eno kanali-
sawe i pre~i{}avawe otpadnih voda prema poseb-
nim tehni~kim propisima. U ovoj zoni je neophodno
ukloniti sve direktne zaga|iva~e podzemnih voda
i sprovoditi kontrolu i unapre|ewe kvaliteta
podzemnih voda.
Uslovi za{tite izvori{ta "Ratno ostrvo" zbog pri-
sustva brojnih zaga|iva~a (objekata i izliva) lociranih
na obalama Dunava i kanala DTD, trasama kolektora
otpadnih voda na odstojawima od svega 200 m i izlivi-
ma u samom izvori{tu, a posebno posledicama razarawa
naftnog kompleksa Rafinerije, podrazumevaju:
- povezivawe u jedinstven kolektor svih cevovoda za
evakuaciju otpadnih voda (kanalizacije Klise i
[angaja, zauqenih otpadnih voda Rafinerije,
otpadnih voda "Agrohema", "TE - TO" i kanaliza-
cione vode iz grada, izlivi GC1 i GC2) i transport
svih otpadnih voda do postrojewa za tretman, a
zatim u Dunav;
- mogu}nost formirawa za{tite postoje}ih i plani-
ranih izvori{ta tehni~kim re{ewima prema kara-
kteristikama izvori{ta i u zavisnosti od karak-
tera mogu}eg zaga|ewa;
- za{titu zemqi{ta i ugro`enih podru~ja koja zahte-
va realizaciju planiranih sadr`aja na terenima
koji imaju prirodna ograni~ewa ili uslove, a
odnose se na fundirawe objekata, zamenu tla,
obezbe|ivawe fleksibilnih veza pri izgradwi
podzemne infrastrukture i obezbe|ivawe pravil-
nog izbora konstruktivnih sistema koji se odnose
na uslove seizmike podru~ja.
988. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Izvo|ewe posebnih mera i poboq{awa tla obu-
hvataju prostore u inundaciji Dunava i ve}i deo radne
zone ("Sever IV"). Zabrana izgradwe na vrlo nepogodnim
terenima - nestabilni sa aktivnim klizi{tima u pod-
ru~ju Fru{ke gore, kao i teren sa nagibima ve}im od 8%
(strmi odseci i klizi{ta). Odsek na Dunavu, Ribwak, je
teren sa potencijalnim klizi{tima, pa je na wemu
rizi~na izgradwa svih objekata.
Na povr{inama sa izrazitim nagibima terena, u
dolinama potoka spre~avawe erozije i bujica ostvari}e
se zabranom skidawa biqnog pokrova, se~e {uma, izgra-
dwom protiverozivnih i hidromelioracionih sistema.
Na podru~jima ugro`enim podzemnim vodama planira
se nasipawe terena i izgradwa kanala za odvodwavawe.
Na izgra|enim prostorima koji su ugro`eni podzem-
nom vodom uslovqava se gradwa poda prizemqa iznad
maksimalno osmotrenog nivoa podzemne vode kao i pose-
bni uslovi temeqewa objekata, na~ina izgradwe i sl.
Na podru~jnima ugro`enim otpadnim vodama izgra-
di}e se zatvorena kanalska mre`a za odvo|ewe otpad-
nih voda.
U re~nom koritu Dunava na desnoj obali izme|u Mosta
slobode i Varadinskog mosta treba smawiti rad vode
koji se ogleda u usecawu korita, odno{ewu zemqi{ta i
razarawu obale. Obezbediti stabilizaciju re~nog kori-
ta i obezbediti pozitivnu stagnaciju kliznih i urvin-
skih procesa u Ribwaku.
Na podru~ju eksploatacionog poqa (povr{inski
kopovi eksploatacije opekarske zemqe) neophodno je
sanirati teren, obezbediti stabilnost tla, prostor oze-
leniti trajnim zasadama i sprovesti druge mere za
spre~avawe {tetnih posledica.
Degradirano zemqi{te na prostoru gradske deponi-
je otpadaka koristi}e se pod uslovom sanitarnog
deponovawa prema utvr|enim tehni~kim i prostornim
zahtevima - kasetirawem delova deponije, izgradwom
obodnih nasipa, obezbe|ewem nepropusne podloge cele
deponije, drena`nog sistema sa bazenima za mehani~ko
talo`ewe i biolo{ko samopre~i{}avawe obodnih
kanala.
Planirawe i upravqawe komunalnim i opasnim
otpadom zasniva}e se na minimizirawu otpadaka na
mestu nastajawa, maksimizirawu ponovne upotrebe i
recikla`i otpadaka pod uslovima bezbednim za `ivot-
nu sredinu.
- Smawewe prekomerne zaga|enosti vazduha u nared-
nom periodu bazira}e na funkcionalnoj nameni prosto-
ra i zadr`avawu dosada{we lokacione strategije u
okviru kojih }e se industrijski objekti - potencijalni
zaga|iva~i locirati u zonama severno i severoisto~no
od grada, gde su ve} sme{teni zna~ajni zaga|iva~i. Komu-
nalni objekti - sanitarna deponija otpadaka i sistemi
za pre~i{}avawe otpadnih voda planiraju se na pro-
storima udaqenim od stambenih zona. Oko ovih objekata
formira}e se sanitarne zone za{tite od 500 do 1000 m.
Svo|ewe buke u normativne granice obezbedi}e se
rekonstrukcijom i korekcijom postoje}eg sistema uli~ne
mre`e i kanalisawem saobra}aja prema kapacitetu sao-
bra}ajnica, razdvajawem daqinskog i lokalnog sao-
bra}aja i izgradwom novih saobra}ajnica. Odre|ena
poboq{awa posti`u se i regulisawem postoje}eg re`i-
ma saobra}aja (zabrana prolaza tehni~kim vozilima
kroz centralnu zonu i druge osetqive delove grada,
25. oktobar 2006.
zabranom prolaza vozilima u pojedine ulice u odre|ene
sate) iskqu~ewem motornih vozila iz uskih ulica
(stari gradski centar), uvo|ewem ve}eg broja jedno-
smernih saobra}ajnih pravaca, koordinacijom odvajawa
motorizovanog saobra}aja uvo|ewem "zelenog talasa",
korekcijom pojedinih saobra}ajnih tokova, stvarawem
pe{a~kih zona i planskim re{avawem stacionarnog sao-
bra}aja. Planira se upotreba saobra}ajnih sredstava sa
elektri~nim pogonom.
Posebna grupa mera za{tite odnosi se na pra}ewe
posledica NATO bombardovawa na `ivotnu sredinu
grada, sanaciju i revitalizaciju prostora koji su bili
izlo`eni ratnim dejstvima (Rafinerija nafte i
izvori{te "Ratno ostrvo"). U okviru ovih mera neophod-
no je poboq{awe postoje}eg monitoring sistema za{ti-
te `ivotne sredine i uspostavqawe adekvatnih moni-
toring programa koji se odnose na podzemne vode
rafinerije nafte i kretawe naftnih derivata, reni
bunare, kvalitet poqoprivrednog zemqi{ta, radioak-
tivnost, kao i monitoring procene rizika od opasnih
materija.
1.0. PRAVILA ZA[TITE OD ELEMENTARNIH
I DRUGIH OPASNOSTI U MIRU I RATU
1.1. Za{tita od elementarnih i drugih ve}ih
katastrofa
Pod elementarnim nepogodama koje nastaju delo-
vawem prirodnih sila podrazumeva se slede}e: poplave
od spoqnih i unutra{wih voda, nagomilavawe leda na
vodotocima, zemqotresi, olujni vetrovi, grad, su{a,
sne`ni nanosi, odrowavawe i klizawe zemqi{ta,
posledice i sli~ne pojave koje mogu ugroziti `ivote
stanovni{tva i naneti materijalne {tete ve}eg obima.
Sa elementarnim nepogodama, ukoliko su ve}ih
razmera, izjedna~uju se i slede}e katastrofe: eksplo-
zije, po`ari, epidemije, hemijska i radioaktivna zaga|e-
wa vazduha, vode i namirnica i sl.
Teritorija Vojvodine je u pogledu elementarnih
nepogoda najvi{e izlo`ena negativnom dejstvu poplava,
bilo od re~nih tokova ili usled podzemnih voda.
Tako|e su mogu}i zemqotresi u Vojvodini do 8o MCS,
zatim {teta od grada, sne`nih nanosa , jakih oluja, snega
i klizawa zemqi{ta i oburvavawe terena. Od ostalih
katastrofa mogu}i su po`ari ve}ih razmera u naseqi-
ma i gradovima, zatim medicinske katastrofe, kao {to
su epidemije i razli~ita zaga|ewa vode, zemqi{ta i
vazduha.
U dosada{wem periodu u Vojvodini su najve}e mate-
rijalne {tete bile usled poplava i po`ara, a u ve}im
gradovima Vojvodine su velike nepogodnosti usled
nere{enog pitawa kanalizacije otpadnih voda i viso-
kih podzemnih voda.
Mere za{tite u slu~aju zemqotresa
Poja~ana seizmi~ka aktivnost na teritoriji biv{e
Jugoslavije u posledwih desetak godina pokazuje da je
na{a zemqa ugro`ena od zemqotresa u ve}oj meri.
Teritorija grada Novog Sada (kao i ceo Srem) spada
u zonu ugro`enu zemqotresima ja~ine 8o MCS, dok jedan
deo Grada Novog Sada u Ba~koj spada u zonu od 7o MCS.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Iako nema karte seizmi~ke mikrorejonizacije Grada
Novog Sada, mogu se pretpostaviti odre|eni negativni
uticaji na strukture grada u skladu sa postoje}im poz-
natim podacima i propisima iz obe oblasti. Tako se za
podru~ja ugro`ena zemqotresom ja~ine 8o MCS pro-
cewuje slede}e: nastaju te{ka razarawa na 1/4 objekata,
pojedini objekti se ru{e, a mnogi postaju neupotrebqivi
za stanovawe. Nastaju pukotine na ovla`enom zemqi{tu
i na strmim padinama. Posebne uticaje na poja~ano ne-
gativno dejstvo zemqotresa imaju visoke podzemne vode,
{to je tako|e slu~aj na teritoriji Grada Novog Sada
(Telep, Klisa, Detelinara).
Na obroncima Fru{ke gore, na desnoj obali Dunava
(Sremska Kamenica, Petrovaradin i Mi{eluk), mogu}e
je pokretawe zemqi{ta usled zemqotresa na aktivnim
klizi{tima, kao i na uslovno stabilnim terenima.
Tereni nasuti peskom (Liman I, II, III, IV i Bistrica)
tako|e poja~avaju negativno dejstvo zemqotresa.
Sve ovo ukazuje na veliku ugro`enost Grada Novog
Sada u slu~aju zemqotresa ve}eg intenziteta (8o MCS).
Sremska strana grada (Sremska Kamenica, Petrovara-
din i Mi{eluk) u ve}oj meri je ugro`ena od ba~kog dela
Novog Sada, jer je ispresecana re~nim dolinama sa
uslovno stabilnim zemqi{tem uz obale potoka i
wihove doline, sa strmim delovima terena i sa slabim
postoje}im gra|evinskim fondom (stari delovi Sremske
Kamenice i Petrovaradina).
o
Posledice zemqotresa od 8 MCS mogu biti razorne
za ceo Grad Novi Sad i to: usled probijawa nasipa na
Dunavu i poplave grada, usled mogu}ih po`ara ve}ih
razmera, izlivawa vodovoda i kanalizacije, kidawa
elektroinstalacija, zaru{avawa uskih ulica, ru{ewa
visokih fabri~kih dimwaka, ru{ewa slabog gra|evin-
skog fonda i mogu}ih qudskih `rtava i ogromne mate-
rijalne {tete.
Zemqotresi mogu biti izazvani i nuklearnom eksplo-
zijom. Veoma su sli~ne posledice zemqotresa ja~eg
intenziteta sa posledicama nuklearnih eksplozija.
Urbanisti~ke mere za{tite u slu~aju zemqotresa
ugra|ene su u sama prostorna re{ewa u generalnom
planu. Zonirawe, decentralizacija i disperzija kao
op{te mere za{tite ugra|ene su u re{ewe prostora.
Urbanisti~ki faktori koji su od uticaja na smawewe
povredqivosti teritorije grada u slu~aju zemqotresa
od 8o MCS su slede}i: izgra|enost zemqi{ta, gustina
naseqenosti, sistemi izgradwe, spratnost objekata i
mre`a neizgra|enih povr{ina. Svi ovi faktori su u
granicama dozvoqenih vrednosti kojima se neposredno
uti~e na smawewe povredqivosti teritorije.
U slu~aju zemqotresa ove slobodne povr{ine u
okviru stambenih zona neophodne su za izme{tawe i
zbriwavawe stanovni{tva, za potrebe bolnice, za
{atore i monta`ne objekte za sme{taj ugro`enog sta-
novni{tva. Velika pogodnost su prose~eni {iroki bule-
vari kroz grad, izuzev centra, gde su postoje}e {irine
ulica male i gde su mogu}a brojna zaru{avawa. Sve
ulice sa izgra|enim objektima na regulacionoj liniji,
{irine mawe od 15 i do 15 m, izlo`ene su zaru{avawu
i bi}e neprohodne u slu~aju velikih katastrofa.
Ugro`enost od sne`nih nanosa, leda i grada
i mere za{tite
Teritoriju Grada Novog Sada karakteri{e umereno
kontinentalna klima sa preovala|uju}im vetrovima iz
Broj 39 - Strana 989
pravca jugoistoka i severozapada. Teritorija grada se
nalazi u Podunavqu u kome je naro~ito jako dejstvo
ko{ave, jugoisto~nog vetra. Maksimalna ja~ina vetra u
Novom Sadu mo`e se o~ekivati i do 10o Boforove skale
(26,6 m/s, ili 96 km/h) i to se odnosi na 6 m iznad tere-
na, dok se kod ve}ih visina brzina vetra poja~ava i do
100 - 105 km/h.
Preventivne gra|evinsko-urbanisti~ke mere, su:
stati~ki prora~uni na maksimalno negativno dejstvo
vetra, dendrolo{ke mere sa zelenim za{titnim pojase-
vima koji umawuju {tetno dejstvo vetra i topografske
mere pri planirawu polo`aja ulica i objekata u odnosu
na vetar.
Prostornim re{ewima namene povr{ina planirani
su za{titni zeleni pojasevi uz glavne saobra}ajne
pravce na desnoj obali Dunava radi spre~avawa sne`-
nih nanosa. Za{titni zeleni pojas oko grada i mre`a
za{titnog zelenila treba da {tite i od olujnih vetro-
va. Ugro`enost saobra}ajnica na sremskoj strani u zim-
skom periodu je evidentna, ali se planiraju dozvoqeni
padovi za saobra}ajnice prema propisima, tako da se
ugro`enost saobra}aja smawi u zimskom periodu.
Objekti i instalacije protivgradne za{tite grade se
na osnovu urbanisti~kih projekata.
Ugro`enost i mere za{tite od klizawa zemqi{ta
Ove pojave su re|e, ali mogu biti katastrofalne ako
se pokrene ve}a masa zemqe, {to je mogu}e na severnim
padinama Fru{ke gore, gde uz poto~ne doline i usled
{tetnog dejstva erozije i podzemnih i atmosferskih
voda dolazi do klizawa zemqi{ta. Deo terena u Rib-
waku kod Sremske Kamenice predstavqa klizi{te koje
mo`e da se aktivira ukoliko do|e do izgradwe i ve}eg
optere}ewa zemqi{ta.
Prema in`ewersko-geolo{koj karti Novog Sada iz
1974. godine, na sremskom delu gra|evinskog rejona
grada postoje lokaliteti aktivnih klizi{ta, uslovno
stabilni tereni i nestabilni tereni. Ove povr{ine su
uglavnom uz poto~ne doline i uz obale Dunava. Podru~je
Ribwaka i Kameni~kog parka je na uslovno stabilnom i
nestabilnom terenu a u delu prema Tvr|avi pojavquje se
i aktivno klizi{te. Doline uz potoke (Novosadski
potok kod Sremske Kamenice, Rokov potok i Bukova~ki
potok) imaju po obodu svojih strmih obala uslovno sta-
bilne terene. U ju`nom delu gra|evinskog rejona grada
nalaze se i nestabilni tereni na kojima su naj~e{}e
vikend-zone i bespravna izgradwa. Celokupna teri-
torija u gra|evinskom rejonu na sremskoj strani ugro-
`ena je erozionim dejstvom prirodnih sila, vodom,
vetrovima i neregulisanim potocima. Prilikom ja~ih
pquskova i ve}ih atmosferskih padavina dolazi do
urvina na pojedinim delovima ovih terena, pogotovo u
re~nim dolinama i na terenima sa nagibom ve}im od
30%. Povredivost prouzrokuje rastresito zemqi{te, tj.
slabo vezane stene - les.
Klizi{ta evidentirana na sremskoj strani, kao {to
su Ribwak i doline potoka moraju se posebno ozelewa-
vati i na ovim terenima treba spre~avati izgradwu (ovo
se prvenstveno odnosi na Ribwak) i re{iti odvod-
wavawe otpadnih voda.
Izgradwa sistema napera na Dunavu kod Mosta slo-
bode spre~ava}e daqe negativno dejstvo vode Dunava na
obalu kod Sremske Kamenice. Fru{kogorske potoke na
sremskoj strani potrebno je regulisati i putem regu-
lacija ozelewavati i po{umqavati.
990. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Uslovno stabilni tereni se ne planiraju za inten-
zivnu izgradwu.
Ugro`enost i mere za{tite od poplava
Gradsko podru~je Novog Sada pripada grupi najugro-
`enijih naseqa od poplava povr{inskim, podzemnim,
procednim, provirnim i visokim dunavskim vodama.
Povr{inskim vodama i usporenom kanalizacionom
vodom uro`ena su nivelaciona niska podru~ja grada u
kojima funkcioni{e stari kanalizacioni sistem ili
nije izgra|en ili nije u funkciji sistem za odvo|ewe
povr{inskih voda. Povr{inskim vodama su ugro`eni
prostori: Podbare, Salajke, deo Telepa ju`no od ulice
Heroja Pinkija i niski delovi Klise.
Podzemnim, procednim i provirnim vodama ugro`eni
su ni`i prostori uz primarni odbrambeni nasip na pros-
toru: Telepa, Limana, Klise, niskih delova Petrovara-
dina i Sremske Kamenice.
U slu~aju visokog vodostaja Dunava koji se javqa jed-
nom u sto godina, ukoliko bi bila naru{ena postoje}a
odbrana, ugro`eno je oko 80% u`eg gradskog podru~ja.
Za{tita od povr{inskih voda sprovodi se preko
kanalizacionog sistema.
Dimenzionisawe kanalizacione mre`e treba da
odgovara pojavi dvogodi{we i trogodi{we ki{e i prema
tim pojavama dimenzionisati crpne stanice.
Pojedina gradska podru~ja odvodwavaju se preko
otvorenih melioracionih kanala koji nisu u stawu da
odvedu povr{inske vode nastale od pomenutih mero-
davnih pojava padavina. U ciqu efikasnog odvo|ewa
povr{inskih voda, treba rekonstruisati otvorene
meliorativne kanale i izgraditi uli~nu otvorenu
kanalsku mre`u gde se povr{inske vode odvode preko
ovog sistema.
Za{tita od podzemnih voda re{ava se nasipawem,
izgradwom kanalizacije atmosferskih voda i rekon-
strukcijom i odr`avawem otvorene kanalske mre`e
melioracionih sistema: "Telep", "Sajlovo", "Vrbak" i
"Ratno ostrvo".
Za{titu priobalnih prostora od procednih voda
treba sprovesti nasipawem na prostorima gde to do
sada nije ura|eno.
Eksploatacija vodonosnih slojeva na izvori{tu
"[trand" doprinela je za{titi priobalnog pojasa od
procednih i providnih voda u zoni izvori{ta. Ova za-
{tita u narednom periodu zavisi}e od du`ine eksploa-
tacionog perioda pomenutog izvori{ta.
Za{tita od prodora dunavskih voda re{ava se pri-
marnim i sekundarnim nasipima. Postoje}e odbrambene
linije sa dana{wim stepenom odbrane nastale su rekon-
strukcijom posle 1965. godine.
Gradsko podru~je treba da se odbrani od visokih
voda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqadu godi-
na, i u tom ciqu treba nadvisiti postoje}u odbranu na
deonicama koje ne omogu}avaju ovaj stepen za{tite.
Jedna od prvih mera za za{titu od poplava u zimskom
periodu je osmatrawe leda, intervenisawe u slu~aju da
do|e do zastoja leda na pojedinim kriti~nim deonica-
ma toka. Odbrana od poplava sprovodi se na re~nom toku
razbijawem leda i omogu}avawem prolaska leda na naj-
ugro`enijim deonicama.
25. oktobar 2006.
Ugro`enost i mere za{tite od po`ara
Jedna od vrlo ~estih tehni~kih katastrofa je po`ar.
Ugro`enost od po`ara zavisi od konfiguracije te-
rena, od stepena zauzetosti, gustine naseqenosti i
kvaliteta objekata. Na sremskoj strani postoji ugro`e-
nost od {umskih po`ara.
Koncept urbanisti~kih re{ewa uti~e na smawewe
ugro`enosti od po`ara. U zavisnosti od visine objekta
(ve}a ili mawa kod 22 m) postavqaju se jedan ili dva
protivpo`arna prilaza na odgovaraju}oj udaqenosti i
sa propisanim tehni~kim elementima, u skladu sa
tehni~kim normativima prema va`e}im zakonima i
propisima.
Vatrootpornost objekata zavisi od otpornosti kon-
strukcija i materijala prema vatri, pa je u tu svrhu
izvr{ena klasifikacija vatrootpornosti zgrada (mi-
nimalna vatrootpornost izra`ena u ~asovima). Najve}i
deo zgrada pripada II stepenu gde su svi delovi kon-
strukcije od nesagorivog materijala. Slab kvalitet
objekata je kod prizemnih zgrada, a posebno u starim
delovima grada koji pripadaju V kategoriji vatroot-
pornosti, gde su svi delovi konsturkcije sagorivi.
U Novom Sadu postoji niz pojedina~nih lokaliteta
koji su opasni s obzirom na veli~inu koncentracije
zapaqivih materijala. To je, pre svega, kompleks "Na-
ftagasa" sa Rafinerijom, "Naftagas-prometom", punio-
nicom te~nog - naftnog gasa, kao i glavnom merno-regu-
lacionom stanicom za gasovod koja se naslawa na kom-
pleks "Naftagasa". To su kompleksi a tehnologijama koje
pripadaju kategoriji A sa velikom opasno{}u od po`ara
i eksplozije. Ovoj kategoriji pripadaju i stanice za
snabdevawe gorivom. U kategoriji B postoji opasnost od
po`ara i eksplozije ("HINS", "NIT"), a u kategoriji C
postoji opasnost od po`ara ("NIVA" i stovari{ta
drvene gra|e).
Velika gustina u u`em centru grada, uske ulice,
vi{espratni objekti, visine preko 22 m, ote`an pristup
postoje}oj protivpo`arnoj tehnici su ote`avaju}e okol-
nosti za pru`awe protivpo`arne za{tite.
Prostornom organizacijom grada, u ciqu smawewa
povredqivosti od po`ara, grad je podeqen na mawe
prostorne celine koje su me|usobno odvojene neizgra-
|enim povr{inama, odnosno protivpo`arnim pregra-
dama. Postoje tri reda protivpo`arnih pregrada u za-
visnosti od visine objekata i {irine izme|u wih.
Prvim (N1 + N2 + 20 m) i drugim (N1 + N2 +10 m) redom
{irine pored spre~avawa {irewa po`ara, omogu}ena je
i prohodnost pri zaru{avawu, za razliku od tre}eg reda
(N1 + N2) kojim je samo ote`ano preno{ewe po`ara.
Glavne protivpo`arne prepreke su kanal DTD i Dunav.
Grad je ispresecan bulevarima, {irokim ulicama i
parkovima koji smawuju opasnost od preno{ewa po`ara.
Generalnim planom prostor za stanovawe (mawe
ugro`en) odvojen je od radnih zona, s tim da izme|u wih
postoji zeleni za{titni pojas. Jedino se u radnoj zoni
"Zapad" te dve funkcije pro`imaju. S obzirom da domi-
nantni vetrovi duvaju paralelno sa kanalom, {irewe
po`ara iz radne zone "Sever IV" bilo bi spre~eno
{irokim zelenim pojasom prema Klisi.
Kod svih gradskih funkcija glavni soabra}ajni prav-
ci moraju imati i svoje alternativne pravce da bi se u
slu~aju zaru{avawa mogao odvijati transport vatrogas-
nim vozilima.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Preispita}e se po`arna sigurnost velikih javnih
zgrada, kao i wihova seizmi~ka otpornost.
Kod izgradwe parkinga treba voditi ra~una o
me|usobnom rastojawu izme|u grupe vozila. Predlog je
da se parkinzi grupi{u za 5 - 7 vozila sa razmakom
izme|u grupa od jedne du`ine parking mesta.
Tako|e, planirane zelene povr{ine u gradu du` sao-
bra}ajnica, kao i u ve}im grupacijama u okviru parkova
i sportskih terena ~ine deo jedinstvenog sistema
za{tite od {irewa po`ara.
Magistralne saobra}ajnice u gradu su protivpo`arne
pregrade I reda {irine, dok su ostale gradske sao-
bra}ajnice II i III reda {irine. U centralnim delovima
grada pojedini delovi saobra}ajnica ne predstavqaju
protivpo`arnu pregradu, pa su najvi{e ugro`eni od
{irewa po`ara.
U stambenim delovima grada gustine treba da su u
granicama mawim od 500 st/ha da bi se osigurali da se
po`ar ne}e {iriti sa objekta na objekat.
Sva skladi{ta lakozapaqivih materijala, osim
stanica za snabdevawe gorivom, locirati van povr{ina
za stanovawe i gradskih centara.
Pored ubranisti~kih, pri gradwi objekata treba pri-
meniti i sve gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite od
po`ara u skladu sa propisima o izgradwi objekata.
U ciqu obezbe|ewa sprovo|ewa navedenih mera
utvr|uje se lokacija vatrogasno-spasila~ke stanice na
trasi autoputa E-75 Subotica-Beograd, koja }e se pre-
cizirati planom detaqne regulacije, a planovima
detaqne regulacije mogu se utvrditi i druge lokacije.
Epidemije
Uticaji naru{enih odnosa u `ivotnoj sredini
odra`avaju se na zdravqe stanovni{tva putem konta-
minirane pija}e, otpadne i povr{inske vode i tla, a
posledice su zaraze i intoksikacije organskog i neor-
ganskog porekla. [irokoj listi patologije doprinose i
lo{i uslovi vodosnabdevawa i dispozicija ~vrstih i
te~nih otpadaka koji uslovqavaju nizak nivo li~ne i
komunalne higijene.
Posledi~no, uticaji naru{enih odnosa u `ivotnoj
sredini ispoqavaju se kao vidovi aerozaga|ewa i akut-
nih efekata polutanata iz aerozaga|ewa, zatim posle-
dice kontaminirane hrane kao uzro~nika toksiinfek-
cija i intoksikacija.
U zavisnosti od stepena razarawa stambenog fonda,
vodovoda i kanalizacije, kao i od higijensko-epidemio-
lo{ke situacije na teritoriji grada pre katastrofe,
javqa}e se razli~iti uzro~nici i razni tipovi bolesti.
Prema dejstvu pojedina~nih faktora fizi~ke, hemijske
i biolo{ke `ivotne sredine, u uslovima mira, elemen-
tarnih katastrofa i ratnih razarawa, treba prou~avati
i pratiti {tetne uticaje.
Spre~avawe izbijawa epidemija, kao i bolesti u
domenu profilakti~kih mera podrazumeva aktivni
zdravstveni nadzor, higijensko-epidemiolo{ko izvi|a-
we i rano otkrivawe svih {tetnih faktora koji mogu
ugroziti zdravqe stanovni{tva.
U otklawawu katastrofa koristi}e se pokretne
zdravstvene ustanove sa ekipama za pru`awe pomo}i na
ugro`enom terenu, privremene zdravstvene ustanove za
podru~ja gde ne postoji zdravstvena baza ili sanitetska
Broj 39 - Strana 991
slu`ba oru`anih snaga koja je van re{avawa zadataka
operativne armije.
Od izuzetnog zna~aja je snabdevawe stanovni{tva
ispravnom vodom za pi}e, sme{taj ugro`enog stanovni-
{tva i problemi sanacije sredine i otklawawe otpad-
nih materija.
Generalnim planom su predvi|ene komunalne povr-
{ine za sahrawivawe umrlih i poginulih, povr{ine za
tretman animalnog otpada i bezbedno uklawawe opas-
nih materija i otpadaka razli~itog porekla.
1.2. Za{tita od interesa za narodnu odbranu
Mere za{tite od interesa za narodnu odbranu ugra-
|ene su u sva prostorna re{ewa, od namene povr{ina,
mre`e infrastrukture do mre`e dru{tvenih i ostalih
komunalnih objekata. Sva planirana tehni~ka re{ewa u
hidrotehnici obezbe|uju umawewe negativnih posledi-
ca mogu}ih u izuzetnim situacijama (planirana kana-
lizacija, rezervna izvori{ta, dupli sistem saobra}aja,
pristup obalama Dunava i dr.): formirawe posebnih
samostalnih urbanih celina u gradu (Liman, Bistrica,
Mi{eluk, Klisa, Telep) omogu}uje, uz planiranu dis-
perziju objekata dru{tvenog standarda ({kole, zdrav-
stvene ustanove, objekti trgovine i ugostiteqstva),
`ivot i rad u ovim gradskim podru~jima i u slu~aju
mogu}ih katastrofa. Mre`a slobodnih povr{ina, u vidu
skverova, parkova, parkinga, za{titnih zona, sportskih
centara i sl., omogu}ava organizaciju teritorije grada u
slu~aju neposredne opasnosti od rata i u ratu.
Aneks mera za{tite je sastavni deo generalnog plana.
2.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE PRIRODE
Prirodna dobra na podru~ju Novog Sada koja su
stavqena pod za{titu Zakonom o za{titi `ivotne sre-
dine, obuhvataju:
- Nacionalni park "Fru{ka gora";
- specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovara-
dinski rit";
- strogi prirodni rezervat "Ma~kov sprud";
- park prirode - Park Instituta za grudne bolesti i
TBC;
- spomenike prirode - Dunavski park i 10 pojedi-
na~nih stabala i to:
- bela topola (Populus alba) u ulici Jo`e Vlahovi}a
broj 22, - koprivi}i (Celtis australis) ugao ulica Mo-
dene i Ilije Ogwanovi}a, - platan (Platanus occiden-
talis) Rumena~ki put broj 45, - stablo platana (Pla-
tanus acerifolia) u dvori{tu kasarne na Futo{kom
putu, - tri stabla mo~varnog ~empresa (Taxodium dis-
tichum) u Futo{kom parku, - piramidalni hrast
(Quercus robur var fastigiata) u Dunavskom parku.
Nacionalni park "Fru{ka gora", kao predeo koji se
odlikuje bogatstvom prirodnih retkosti i lepota
vi{estrukog zna~aja, obuhvata delove teritorije Grada
Novog Sada i op{tina Beo~in, Ba~ka Palanka, [id,
Sremska Mitrovica, Irig, In|ija i Sremski Karlovci.
Za{titna zona Nacionalnog parka utvr|ena Prostornim
planom Nacionalnog parka "Fru{ka gora" do 2000.
godine silazi do obala Dunava i obuhvata i deo
gra|evinskih rejona naseqa Stari i Novi Ledinci,
Bukovac i Sremska Kamenica.
992. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovara-
dinski rit" stavqen je pod za{titu kao prirodno dobro
od izuzetnog zna~aja i svrstano je u I kategoriju za{tite
kao specijalni rezervat prirode, koji sa svojom za{tit-
nom zonom ~ini jedinstvenu celinu. Nalazi se na
podru~ju Grada Novog Sada (Petrovaradin i Koviq) i
op{tini Sremski Karlovci, ^ortanovci, Gardinovci,
Be{ka.
Za{ti}en je zbog o~uvawa kompleksa barsko-mo~var-
nih ekosistema sa raznovrsnim orografskim i hidro-
grafskim oblicima ritova (ostrva, ade, vodeni rukav-
ci, meandri, ritske bare, mo~vare) i za wih vezanim
`ivotnim zajednicama ({evari, trstici, ritske {ume i
livade), prirodnim retkostima i tipi~nim panonskim
elementima flore i faune.
Na podru~ju specijalnog rezervata "Koviqsko-
petrovaradinski rit" ustanovqen je:
1) re`im za{tite I stepena koji obuhvata Kozjak;
2) re`im za{tite II stepena koji obuhvata podru~je
Hrqaka i Arkawa;
3) re`im za{tite III stepana koji obuhvata podru~je
Dunavca u okviru
Kali{ta i Kurja~ke grede.
Na celom podru~ju specijalnog rezervata zabrawena
je izgradwa objekata i izvo|ewe hidrotehni~kih rado-
va, kojima bi se onemogu}ilo periodi~no plavqewe, iza-
zvalo sni`ewe nivoa podzemnih voda (naro~ito izgrad-
wom reni-bunara) i trajnih promena orografskih i
hidrografskih karakteristika prirodnog dobra, kao i
pretvarawe mo~varno-barskih ekosistema u suvozemne
i ugro`avawe zone prirodnih mrestili{ta.
Park "Instituta za grudne bolesti i TBC" ima speci-
fi~ne odlike koje ga izdvajaju iz niza parkova na teri-
toriji Vojvodine i biv{e Jugoslavije. Institut }e se
razvijati tako da ne ugrozi parkovsku povr{inu, a na
prostoru parka nisu dozvoqeni radovi koji bi mogli
ugroziti za{ti}eno prirodno dobro, posebno radovi koji
bi mogli o{tetiti dendrofloru.
Dunavski park, kao dobro od velikog zna~aja je u II kate-
goriji za{tite kao spomenik prirode. Na za{ti}enoj
povr{ini Dunavskog parka ustanovqava se re`im
za{tite III stepena kojim se:
1. zabrawuje promena namene povr{ina; izvo|ewe
radova i aktivnosti koje ne bi bile u funkciji za{tite
i unapre|ewa parka: se~a i lomqewe drve}a i {ibqa,
uni{tavawe cvetwaka, ru`i~waka i travwaka: upotre-
ba hemijskih sredstava, osim onih koja se koriste za
za{titu i prihrawivawe biqa: lo`ewe vatre i organi-
zovawe masovnih aktivnosti na travwacima i drugim
delovima parka, i
2. obezbe|uje odr`avawe i o~uvawe dendroflore i
ostalih vrsta flore: unapre|ivawe flornih i ostalih
pejza`nih vrednosti parka wegovim preure|ewem i
rekonstrukcijom na osnovu planske i tehni~ke doku-
mentacije: kontrola i pra}ewe stawa osnovnih eleme-
nata parka i prirodnih vrednosti: kori{}ewe parka za
odmor i rekreaciju qudi i wegova prezentacija.
Rekreaciono vikend i vinogradarsko podru~je u rub-
nom predelu Novog Sada, izme|u granice gra|evinskog
rejona Novog Sada i granica Nacionalnog parka "Fru{ka
gora", ure|uje se u skladu sa Planom podru~ja posebne
namene za rekreaciju Grada Novog Sada.
25. oktobar 2006.
3.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE
NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
Elementi graditeqskog nasle|a na teritoriji grada
(objekti, zone, spomenici itd.) za{ti}eni su dvema
vrstama za{tite:
(1) za{titom po Zakonu o kulturnim dobrima i
(2) urbanisti~kom za{titom.
Koncepcija urbanisti~ke za{tite zasniva se na prin-
cipima "aktivne" za{tite, {to podrazumeva:
- da urbanisti~ko i arhitektonsko nasle|e, koje je od
najve}eg zna~aja za stvarawe svesti o zajedni~koj
pro{losti i zajedni~koj budu}nosti stanovnika,
odnosno za o~uvawe kontinuiteta i identiteta
svakog grada, bude integrisano u savremene tokove
`ivota i postane faktor ukupnog razvoja.
Zona urbanisti~ke za{tite sadr`i mnoge razli-
~itosti (vrste, oblike i nivoe urbanog nasle|a), ali je
definisana kao jedna celina s obzirom da za svaki
objekat postoji detaqno ura|ena kategorizacija na koju
se kod odre|ivawa zone oslawalo.
Pored toga, za Podbaru i neposredno susedstvo
Petrovaradinske tvr|ave odre|ena je zona nadzora
(ograni~ewa), posebna zona kojom se defini{u neke od
komponenata za{tite, iako ne i za{tita u celini.
Zona urbanisti~ke za{tite
Ova zona obuhvata one ulice, trgove i blokove koji
kao celina, svojim prostorom i objektima, predstavqa-
ju najvrednije kulturno-istorijsko svedo~anstvo o genezi
Novog Sada.
Urbanisti~ka za{tita u ovoj zoni podrazumeva: o~u-
vawe i revitalizaciju svih elemenata koji formiraju
urbane vrednosti za{ti}enog podru~ja (objekti, uli~ni
prostor, urbani mobilijar, zelenilo).
To, tako|e, podrazumeva:
- zadr`avawe postoje}ih ulica i trgova sa regula-
cionim i gra|evinskim linijama, odnosno o~uvawe
postoje}ih blokova, izuzev u slu~ajevima gde to
zahtevaju saobra}ajni ili drugi uslovi zna~ajni za
{iri prostor grada;
- zadr`avawe bez promena (ili sa minimalnim prom-
enama) svih visokovrednih objekata i usagla{a-
vawe ostalih sa wima;
- zadr`avawe prose~nog stepena zauzetosti na nivou
ve} postignutom u zoni urbanisti~ke za{tite;
- zadr`avawe ivi~ne blokovske izgradwe na
parceli;
- kori{}ewe (po pravilu) autohtonih materijala u
izgradwi i rekonstrukciji objekata.
Pojedina~na kategorizacija objekata zone urba-
nisti~ke za{tite defini{e tri kategorije objekata:
Kategoriju A - ~ine najvredniji objekti kod kojih mora
ostati nepromewen horizontalni i vertikalni gabarit.
Ne dozvoqava se dogradwa i nadogradwa. izuzetno,
dvori{ni delovi objekata mogu biti dogra|eni ili
nadogra|eni, ali ne iznad visine uli~nog gabarita
objekta. Uli~na fasada se ne mo`e mewati izuzev kada
to nova namena kori{}ewa neminovno zahteva (lokali)
ili kada je o{te}ena ranijim izmenama, u kom slu~aju
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
promene moraju doprinositi povratku fasade na
izvorno stawe, i to kako u smislu oblikovawa, tako i u
primewenim materijalima. Isto se odnosi na oblik i
nagib krova i na vrstu krovnog pokriva~a.
Dozvoqene su (i po`eqne) sve vrste osavremewa-
vawa i boqeg kori{}ewa objekta, a to podrazumeva
unutra{we adaptacije i rekonstrukcije (uz o~uvawe kon-
strukcionog sistema), uvo|ewe savremenih instalacija,
aktivno kori{}ewe tavana i podruma (tamo gde je to
mogu}e) i promene namene (objekta ili delova objekta)
ukoliko su nove sa stanovi{ta Zone urbanisti~ke
za{tite povoqnije od prethodnih. Eta`a suterena se ne
mo`e koristiti za stanovawe, a prizemqe i vi{e eta`e
mogu biti stambeni ili poslovni prostor, s tim da vrsta
poslovnog prostora mora biti takva da ne ugro`ava
susede. Skloni{te se ne predvi|a.
Dvori{ni prostor mora biti u svemu uskla|en sa
objektom. Mogu}e je natkrivawe (zastakqivawe) atri-
jumskih dvori{nih prostora.
Kod objekta me{ovite namene u prizemnim dvori{-
nim eta`ama nije po`eqno stanovawe.
Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podle`u
re`imu glavnog A objekta, re{avaju se slobodno u skladu
sa svojom valorizacijom, ali tako da ne ugroze glavni
objekat. Preparcelacija se ne predvi|a, ali je (izu-
zetno) mogu}a.
Kategoriju B - ~ine objekti koji su vredni, ali ipak
ne{to mawe vrednosti i koji se mogu zadr`ati onakvi
kakvi jesu, mogu se dograditi i mogu se nadograditi.
Izuzetno, ukoliko su gra|evinski lo{eg kvaliteta, mogu
se potpuno rekonstruisati (zameniti). Uslovqava se,
me|utim, u svim ovim slu~ajevima: o~uvawe fasade uko-
liko je kvalitetna, ili rekonstrukcija izvorne fasade,
ili kori{}ewe samo nekih elemenata stare (ili
sli~ne) fasade. O~uvawe i nekih drugih elemenata, kao
{to su unutra{we stepeni{te, kaqeve pe}i, elementi
od kovanog gvo`|a i drugo, po`eqno je. Po`eqno je
tako|e, kod rekonstrukcija, o~uvawe osnovnih elemena-
ta konstrukcionog sistema.
Visina nadogradwe limitirana je kotom venca prvog
susednog (u nizu ili bloku) objekta koji je definisan
kao reperni. Ukoliko se objekat koji se nadogra|uje (ili
zamewuje) nalazi izme|u dva vredna objekta, koriste se
kote vi{eg. Uli~na gra|evinska linija se ne mo`e
mewati, ili samo izuzetno ako su susedni objekti ve}
pomereni na novu gra|evinsku liniju, ili ako se
gra|evinska linija pomera radi pro{irewa regulacije
saobra}ajnice. Krov i krovni pokriva~ se usagla{avaju
sa repernim objektom.
U slu~aju dogradwe ili nadogradwe, oblikovawe
mora biti takvo da objekat ~ini skladnu celinu. Do-
gra|eni i nadogra|eni delovi treba da budu podre|eni,
ili odgovaraju}e usagla{eni sa osnovnim objektom koji
se nadogra|uje.
Namene iste kao kod kategorije A.
Skloni{te se mora graditi ukoliko je u pitawu pot-
puna rekonstrukcija (zamena). Ukoliko je u pitawu samo
dogradwa ili (i) nadogradwa, skloni{te se ne pred-
vi|a, koristi se oja~awe dela podruma.
Parcela se koristi po {irini u celini, ako je tako i
ranije bilo, ali se, ukoliko je duboka, mo`e skratiti,
preparcelisati. Po`eqni su u kolski pasa`i, a ukoliko
su postojali, obavezni su. Dvori{te i dvori{ni objekti
isto kao kod kategorije A.
Broj 39 - Strana 993
Kategoriju C - ~ine objekti koji se (ukoliko postoji
ekonomski ili drugi interes) mogu sru{iti. Umesto wih
se mo`e izgraditi novi objekt, a ne mora. Ako se gradi
novi objekat:
- visina mu se odre|uje na nivou ulice ili bloka u
skladu sa visinom repernog objekta. Polo`aj na
parceli se odre|uje u odnosu na gra|evinsku liniju
ulice ({to obavezno ne zna~i da ostaje ista), ali
se ivi~na izgradwa (zbijena ili ne), u ~ijoj je osnovi
parcela ili zbir parcela, uslovqava;
- gabarit se po dubini mo`e re{avati slobodno u
skladu sa funkcijom objekta. Kolski prolaz je
veoma po`eqan zbog re{avawa parkirawa i
gara`irawa, izno{ewa sme}a i iz protivpo`arnih
razloga;
- oblikovawe treba da bude uskla|eno sa karakte-
ristikama u`e zone u kojoj se objekat nalazi i ogle-
da se u: broju i obliku otvora (prozora i vrata),
odnosu punog i praznog na fasadi, oblikovawu
krova, primerenim materijalima i drugom;
- namena mo`e biti - stambena, poslovna i me{ovita,
s tim da sadr`aj poslovawa mora biti takav da ne
ugro`ava okolne sadr`aje ili je javni prostor zone.
Kod me{ovitih objekata poslovawe treba da je na
ni`im eta`ama, a stanovawe na vi{im. Ukoliko se
objekat nalazi u centru, uli~ni deo prizemqa mora
imati javne lokale. Eta`a suterena se ne mo`e
koristiti za stanovawe;
- skloni{ta se grade u skladu sa propisima za 50%
stanovnika ili (i) 2/3 od najve}e smene zaposlenih.
Objekti koji imaju lokale moraju imati skloni{te
re{eno na takav na~in (povu~eno od ulice) da se
neposredna veza javnog uli~nog prostora (trotoara)
i lokala nesmetano ostvaruje (bez mnogo stepenica).
Ukoliko je skloni{te potpuno ispod nivoa terena,
polo`aj mu se ne uslovqava;
- objekat mora zadovoqiti potrebe hendikepiranih;
- dvori{ta moraju biti odgovaraju}e ure|ena - poplo-
~ana i ozelewena.
Ukoliko ima prostora, dvori{ta treba da prihvate
miruju}i saobra}aj korisnika zgrade. Preparcelacija je
mogu}a.
Kategorizacija objekata koju je uradio Op{tinski
zavod za za{titu spomenika kulture, u okviru studije
"Osnovi za{tite graditeqskog nasle|a gradskog jezgra
Novog Sada" 1994. godine, preuzeta je u okviru zone
urbanisti~ke za{tite bez ikakve promene. Grafi~ki
prikaz ove kategorizacije je sastavni deo generalnog
plana.
Odre|uje se, me|utim, da se, ukoliko se posle usva-
jawa generalnog plana (u vremenu realizacije gene-
ralnog plana), do|e do saznawa da neki od objekata nema
vrednost odre|enu svojom kategorijom ili da je ta vred-
nost mawa, automatski primewuje re`im ni`e kate-
gorije, odnosno umesto A primewiva}e se B ili C, odnos-
no umesto B primewiva}e se odredbe kategorije C, {to
}e sporazumno utvrditi slu`be urbanizma i za{tite
kulturnih dobara.
Zona nadzora (ograni~ewa) ili zona drugog
stepena urbanisti~ke za{tite
Zona obuhvata Podbaru i deo Petrovaradina uz Pe-
trovaradinsku tvr|avu sa Qudevit dolom.
994. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Ciq formirawa zone je o~uvawe matrice i
ograni~ewe visine objekata, stoga se odre|uje slede}e:
- o~uvawe karakteristi~ne uli~ne regulacije i po
mogu}nosti nasle|ene parcelacije;
- zadr`avawe na~ina izgradwe na parceli i
zadr`avawe preovla|uju}e spratnosti od P+1+Pk,
izuzetno maks. spratnosti mo`e biti do P+2+Pk;
- o~uvawe preovla|uju}ih i za tu celinu karakter-
isti~nih krovova;
- o~uvawe karakteristi~nih arhitektonskih detaqa;
- ~uvawe i primena autohtonih materijala u izgrad-
wi, adaptaciji i rekonstrukciji objekata.
3.1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA
TERITORIJI GRADA NOVOG SADA
KOJU OBUHVATA GENERALNI PLAN
Arheolo{ki lokaliteti
Ba~ka strana grada
1. Potes Slana Bara, praistorija i sredwi vek,
iskopavawe.
2. Potes Klisa, mesto zvano "Barutni magacin" -
Temerinska petqa autoputa E-75, praistorija i
sredwi vek, iskopavawe.
3. Ul. Matice srpske br. 3, gradili{te nove zgrade
Biblioteke Matice srpske, praistorija i sredwi
vek, iskopavawe.
4. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, aerodrom u krugu
kasarne, praistorija i sredwi vek, slu~ajni nalaz
i iskopavawe.
5. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, rekogno-
scirawe.
6. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, slu~ajni
nalaz.
7. Bistrica (Novo naseqe), ul. Mileve Mari}, sred-
wi vek, iskopavawe.
8. Telep, mesto zvano "Vele|ijev breg", ul. Vatrosla-
va Jagi}a br. 21, sredwi vek, slu~ajni nalaz i
interventno iskopavawe
9. Ul. Janka ^melika br. 36, antika, slu~ajni nalaz.
10. Pozori{ni trg br. 8, sredwi vek, iskopavawe.
11. Ul. Laze Tele~kog br. 6/8, sredwi vek, intervent-
no iskopavawe.
12. Ul. Nikole Pa{i}a br. 19, sredwi vek, iskopa-
vawe.
13. Ul. Nikole Pa{i}a br. 16-18, sredwi vek, isko-
pavawe.
14. Trg slobode br. 5, sredwi vek, iskopavawe.
15. Ul. Wego{eva br. 10, sredwi vek, iskopavawe.
16. Leva obala Dunava kod nekada{weg @e`eqevog
mosta, praistorija i antika, slu~ajni nalaz.
25. oktobar 2006.
17. Ul. cara Du{ana, seoba naroda, slu~ajni nalaz.
18. Industrijska zona, sredwi vek, slu~ajni nalaz.
19. Adice, kat. parc. br. 2586 i susedne, praistorija,
rekognoscirawe.
20. Trg Marije Trandafil br. 5, sredwi vek, iskopa-
vawe.
21. Potes ^enej kat. parc. br. 3859 KO ^enej.
Sremska strana grada
1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVA
SA PODGRA\EM, kulturno dobro od velikog
zna~aja.
2. Ul. Preradovi}eva br. 146, sredwi vek, slu~ajni
nalaz.
3. Ul. Preradovi}eva br. 160, praistorija, slu~ajni
nalaz.
4. Molinarijev park, antika i novi vek, slu~ajni
nalaz.
5. Potes Kip, uni{tena kasnoanti~ka grobnica,
slu~ajni nalaz.
6. Ul. Svetozara Markovi}a br. 14, Sremska Kameni-
ca, sredwi vek, slu~ajni nalaz.
7. Kameni~ki park, praistorija i sredwi vek,
slu~ajni nalaz.
Nepokretna kulturna dobra
Ba~ka strana grada
I. Spomenici kulture:
1. ALMA[KA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA
SVETA TRI JERARHA,
kulturno dobro od izuzetnog zna~aja
ul. Alma{ka br. 15
Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1280/48 Zavoda
za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kul-
ture Narodne Republike Srbije
Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od izu-
zetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike
Srbije" br. 16/90
2. USPENSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA
USPEWA BOGOGORODICE,
kulturno dobro od izuzetnog zna~aja
ul. Uspenska br. 12
Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1281/48 Zavoda
za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kul-
ture Narodne Republike Srbije
Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od
izuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike
Srbije" br. 16/90
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
3. SABORNA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA
SVETOG \OR\A,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Nikole Pa{i}a br. 2
Re{ewe br. 1279/48 Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-
like Srbije
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
4. NIKOLAJEVSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA
SVETOG NIKOLE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Nikolajevska porta bb
Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1282/48 Zavoda
za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kul-
ture Narodne Republike Srbije
Re{ewe o za{titi crkve br. 118/59 od 18. maja
1959. Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe
spomenika kulture Autonomne Pokrajine Vojvo-
dine
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
5. PLEBANIJA - RIMOKATOLI^KI @UPNI URED,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Katoli~ka porta br. 3
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 761/61 od 10. jula 1973.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
6. ZGRADA SREDWE PRIRODNOMATEMATI^KE
GIMNAZIJE "JOVAN JOVANOVI] ZMAJ",
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Zlatne grede br. 4
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 02-697/5-81 od 3. marta 1973.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
7. SEDI[TE MATICE SRPSKE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Matice srpske br. 1
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-130/2-73 od 12. februara 1973.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
Broj 39 - Strana 995
8. ZGRADA /nekada{weg/ DOMA JNA NA TRGU
SLOBODE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Trg slobode br. 5
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-245/3-83 od 22. juna 1973.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
9. SPOMENIK SVETOZARU MILETI]U NA TRGU
SLOBODE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Trg slobode
Re{ewe br. 879/49 Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-
like Srbije
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
10. KU]A U UL. VOJISLAVA ILI]A BR. 15,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 664/64 od 26. novembra 1973.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
11. GRADSKA KU]A - MAGISTRAT
Trg slobode br. 1
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
12. GALERIJA MATICE SRPSKE
Trg galerija br. 1
Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja
1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92
Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br.
6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list
Grada Novog Sada" br. 19/92
Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i oko-
line br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni
list Grada Novog Sada" br. 9/94
13. GALERIJA SPOMEN-ZBIRKE "PAVLE BEQANSKI"
Trg galerija br. 2
Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja
1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92
Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br.
6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list
Grada Novog Sada" br. 19/92
Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i oko-
line br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni
list Grada Novog Sada" br. 9/94
996. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
14. GALERIJA POKLON ZBIRKE "RAJKO MAMUZI]"
ul. Vase Staji}a br. 1
Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja
1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92
Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br.
6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list
Grada Novog Sada" br. 19/92
Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i oko-
line br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni
list Grada Novog Sada" br. 9/94
15. "PLATONEUM" - SANU, odeqewe u Novom Sadu
ul. Nikole Pa{i}a br. 6
Odluka o progla{ewu br. 6-84/92-I-9 od 24. novem-
bra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br.
17/92
Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br.
6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list
Grada Novog Sada" br. 19/92
Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i oko-
line br. 6-66/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni
list Grada Novog Sada" br. 9/94
16. ZGRADA MATI^ARSKOG ZDAWA
Trg mladenaca br. 7
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
17. KOMPLEKS STAROG BIOSKOPA
ul. Zmaj Jovina br. 4 / Ilije Ogwanovi}a br. 22
Odluka 05 br. 633-2231/97-010 od 18. juna 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97
18. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 2
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
19. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 3
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
20. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 1
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
21. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 6
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
22. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 7
Odluka 05 br. 633-1167/97-8 od 9. aprila 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97
25. oktobar 2006.
23. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 18
Odluka 05 br. 633-2231/97-025 od 18. juna 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97
24. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 20
Odluka 05 br. 633-2231/97-025 od 18. juna 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97
25. KU]A U UL. ZMAJ JOVINOJ BR. 23
Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
26. KU]A U UL. KRAQA ALEKSANDRA BR. 14
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
27. KU]A SA OKU]NICOM U UL. KRAQEVI]A
MARKA BR. 37
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-603/4-77 od 20. decembra 1968.
Re{ewe o utvr|ivawu granica za{ti}ene okoline
br. 6-57/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`beni list
Grada Novog Sada" br. 5/93
28. KU]A U UL. PATRIJARHA ^ARNOJEVI]A BR. 7
Odluka 05 br. 633-609/97-18 od 20. februara 1998,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98
29. KU]A NA POZORI[NOM TRGU BR. 2
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
30. KU]A NA TRIFKOVI]EVOM TRGU BR. 2
Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
31. KU]A NA TRGU MARIJE TRANDAFIL BR. 5
Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
32. KU]A U UL. KARA\OR\EVOJ BR. 69 /u me|uvre-
menu sru{ena!/
Odluka 05 br. 633-1167/97 od 9. aprila 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97
33. KU]A U UL. PETRA DRAP[INA BR. 48
Privremeno re{ewe Gradskog zavoda za obnovu
graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kul-
ture Novi Sad, u osnivawu o utvr|ivawu
spomeni~kog svojstva br. 01-270/3-85 od 16. okto-
bra 1986. Re{ewe Op{tinskog suda u Novom Sadu
Posl. br. Dn. 7204/86 od 12. decembra 1986.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
34. "^E[KI MAGACIN" NA BULEVARU DESPOTA
STEFANA BR. 7
Odluka 05 br. 633-7457/2001-2 od 24. jula 2001,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001
35. ZGRADA "SOKOLSKOG DOMA" U UL. IGWATA
PAVLASA BR. 4
Odluka 05 br. 633-15048/2002 od 31. oktobra 2002,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 73/2002
36. KOMPLEKS PASTEROVOG ZAVODA U UL. HAJDUK
VEQKOVOJ BR. 1
Odluka 05 br. 633-7457/2001-1 od 24. jula 2001,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001
37. PORODI^NA KU]A MILEVE MARI] AJN[TAJN
Kisa~ka br. 20
Odluka 05 br. 633-6939/2005 od 3. novembra 2005.,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001
38. NADGROBNI SPOMENIK ARMENSKE PORODICE
^ENAZI
Bul. Mihajla Pupina / ul. Narodnih heroja
Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
Odluka o izmenama br. 633-2659/97-27 od 20. feb-
ruara 1998, "Slu`beni glasnik Republike Srbije"
br. 8/98
39. NADGROBNI SPOMENIK STEVANA MILOVANOVA
NA ALMA[KOM GROBQU
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-236/4-72 od 4. maja 1972. - u sklo-
pu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa
van upotrebe"
40. 30 NADGROBNIH SPOMENIKA ISTAKNUTIH
POLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA
NA ALMA[KOM GROBQU
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 115/68 od 10. aprila 1968. - u sklopu
Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa
van upotrebe"
41. 24 NADGROBNA SPOMENIKA ISTAKNUTIH
POLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA
NA USPENSKOM GROBQU
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 114/68 od 10. aprila 1968. - u sklopu
Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa
van upotrebe"
42. GROBNO MESTO SA NADGROBNIM SPOMENIKOM
JOVANA HRANILOVI]A NA RUSINSKOM
(GRKOKATOLI^KOM) GROBQU
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 117/68 od 2. aprila 1968. - u sklopu
Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa
van upotrebe"
Broj 39 - Strana 997
43. GROBNA MESTA SA NADGROBNIM SPOMENICIMA
ZNA^AJNIH LI^NOSTI IZ ISTORIJE NOVOG
SADA, PETROVARADINA, SREMSKIH KARLOVACA
I SREMSKE KAMENICE SAHRAWENIH NA
GROBQIMA U PETROVARADINU, SREMSKIM
KARLOVCIMA I SREMSKOJ KAMENICI
II. Prostorne kulturno-istorijske celine
1. KOMPLEKS SINAGOGE, [KOLE I JEVREJSKE
OP[TINE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Jevrejska br. 7-11
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture 02-163/4-83 od 16. maja 1983.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
2. KOMPLEKS OBJEKATA "JODNE BAWE",
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Futo{ka br. 68
Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog
nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86
od 30. jula 1986.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
3. GROBQA VAN UPOTREBE (ALMA[KO, USPENSKO,
KATOLI^KO SA EVANGELISTI^KIM I JEVRE-
JSKO GROBQE),
kulturno dobro od velikog zna~aja
Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog
nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86
od 30. jula 1986, " Slu`beni list Grada Novog
Sada" br. 21/85
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
4. SPOMEN-GROBQE BORACA NOR-A,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog
nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-1/5-85
od 28. januara 1985.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
5. KU]E TR[^ARE U UL. KRAQEVI]A MARKA
ul. Kraqevi}a Marka br. 24, 26, 26a, 28, 30
Odluka 05 br. 633-609/98-25 od 20. februara 1998,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98
998. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
III. Znamenita mesta
1. SPOMENIK @RTVAMA RACIJE,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Kej `rtava racije
Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog
nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-151/1-88
od 5. maja 1988.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
Sremska strana grada
I. Spomenici kulture
1. KU]A SA OKU]NICOM U UL. PATRIJARHA
RAJA^I]A BR.14 U PETROVARADINU
Odluka br. 6-55/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`be-
ni list Grada Novog Sada" br. 5/93 (progla{ewe)
2. @UPNA CRKVA SV. JURJA I @UPNI DOM U
PETROVARADINU
ul. [trosmajerova br. 20
Re{ewe br. 915 od 4. decembra 1954. Zavoda za
za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture
Autonomne Pokrajine Vojvodine; istovremeno u
sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine
Gorwe i Dowe Petrovaradinske tvr|ave sa pod-
gra|em
3. PRAVOSLAVNA CRKVA RO\EWE PRESVETE
BOGORODICE U PETROVARADINU,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Kara|or|eva br. 19
Re{ewe br. 1029/49 Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-
like Srbije
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
4. KU]A U SREMSKOJ KAMENICI U KOJOJ
JE @IVEO I UMRO JOVAN JOVANOVI]
ZMAJ - ZMAJEV MUZEJ,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Zmaj Jovina br. 1
Re{ewe br. 771/48 Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-
like Srbije
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
25. oktobar 2006.
5. KU]A IZ XVIII VEKA U SREMSKOJ KAMENICI,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Kara|or|eva br. 21
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 02-317/8-82 od 8. novembra 1982.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 28/91
6. ZGRADA IZ SREDINE XVIII VEKA U SREMSKOJ
KAMENICI
ul. Dunavska br. 5
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-378/1-75 od 28. maja 1982.
7. DVA NADGROBNA SPOMENIKA NA SRPSKOM
PRAVOSLAVNOM GROBQU U SREMSKOJ
KAMENICI (SPOMENICI JOVANU
JOVANOVI]U ZMAJU I NOVAKU RADONI]U)
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 118/68 od 2. aprila 1965.
8. SPOMENIK JOVANU JOVANOVI]U ZMAJU U
SREMSKOJ KAMENICI
Zmajev trg
Odluka 05 br. 633-2659/97-8 od 22. jula 1997,
"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97
II. Prostorne kulturno-istorijske celine
1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVA
SA PODGRA\EM,
kulturno dobro od velikog zna~aja
Petrovaradin
Re{ewe br. 227/49 Zavoda za za{titu i nau~no
prou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-
like Srbije
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
2. DVORAC I PARK KOJI OKRU@UJE DVORAC
U SREMSKOJ KAMENICI,
kulturno dobro od velikog zna~aja
ul. Dvor bb
Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-
ka kulture br. 01-297/2-72 od 22. februara 1982.
Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od
velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-
jine Vojvodine" br. 25/91
III. Znamenita mesta
1. SPOMENIK NA BRDU "VEZIRAC" IZME\U
PETROVARADINA I BUKOVCA,
kulturno dobro od izuzetnog zna~aja
Petrovaradin
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Re{ewe br. 116/68 Pokrajinskog zavoda za za{titu
spomenika kulture od 2. aprila 1968.
Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od
izuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike
Srbije" br. 16/90".
4.0. USLOVI OBLIKOVAWA GRADSKIH CELINA,
PRAVACA, ZNA^AJNIH LOKACIJA U GRADU
Oblikovawe grada prati ukupan razvoj grada i
wegove prostorne transformacije, te se kao dinami~ki
proces mo`e pratiti na svim prostornim nivoima: od
makrocelina, poteza, pa sve do pojedina~nih zgrada i
urbanog mobilijara. U slici grada desilo se niz prome-
na od wegovog nastanka do danas.
Osnovan 1694. godine kao naseqe uz mostobran, kao
"[anac" Petrovaradinske tvr|ave, Novi Sad je u po-
~etku imao sve karakteristike sela, da bi sve do
po~etka Drugog svetskog rata bio tipi~no ravni~arsko
mesto sa preovla|uju}om niskom prizemnom izgradwom
i ne{to izdignutijim (vi{im) centralnim podru~jem.
Prostorne dominante naseqa su bile torwevi novosad-
skih crkava i sna`ni volumen Petrovaradinske tvr-
|ave. Izme|u grada i Dunava prostiralo se neizgra|eno,
barovito zemqi{te novosadskih limana.
U posleratnom periodu je do{lo do velikih promena.
Grad se naglo razvio, od 70.000 stanovnika odmah posle
rata, dostigao je 230.000 stanovnika danas, od mirnog
ravni~arskog naseqa transformisao se u, za na{e
uslove, veliki grad koji se razvija na dve obale, sa tri
mosta preko Dunava.
Promenio se i na~in izgradwe, visina objekata, ko-
ri{}ewe i organizacija prostora.
Tradicionalni na~in izgradwe na parceli, u za-
tvorenim blokovima i sa formiranim ulicama, zamewen
je u novim delovima grada slobodno stoje}im objektima,
otvorenim blokovima, novim saobra}ajnim pravcima i
visokom spratno{}u objekata.
Na nivou celine grada promene su dovele do stawa
koje karakteri{e:
- niska ili prete`no niska i usitwena izgradwa sa
spratno{}u od P do najvi{e P+3 zadr`ala se na
najve}em delu nasle|enog prostora grada. Izuzetno,
pojavquju se pojedina~ni ve}i gabariti ili vi{i
akcenti koji, po pravilu, nisu dobro uklopqeni
(zgrada SNP-a, kule na mestu stare svilare na
obali Dunava i sl.);
- sredinom grada, u pravcu sever - jug, pro{la je nova
sna`na struktura Bulevara oslobo|ewa. Ovaj potez
koji je nastao prosecawem Bulevara oslobo|ewa i
rekonstrukcijom okolnog gradskog tkiva karak-
teri{u objekti velikih gabarita i visoke sprat-
nosti - od P+6 do P+18; kao novi saobra}ajni kori-
dor, kao prostorna celina i kao fizi~ka struktura,
Bulevar oslobo|ewa je formirao novu prostornu
ki~mu grada i uticao na formirawe ukupnog obliko-
vawa grada, na wegov panoramski izgled;
- izgradwa na novim terenima - Limanu i Bistrici, sa
objektima visokih i sna`nih volumena preovla-
|uju}e spratnosti P+8 (P+4 - P+18), sa otvorenim
ili poluotvorenim blokovima i sa mnogo zelenila
formirala je tako|e posebnu novu prostornu struk-
turu, tre}i bitan element oblikovawa grada.
Broj 39 - Strana 999
Ipak, dominantnost Petrovaradinske tvr|ave ni~im
nije ugro`ena.
Na uzdignutoj steni, na drugoj strani reke, sa povo-
qnim vizurama i okru`ena zelenilom, Tvr|ava je
sa~uvala onu specifi~nost i dominantnost koje je uvek
imala.
Generalnim planom utvr|uju se uslovi koji uti~u na
celinu (global), odnosno oni koji mogu dati jasna uput-
stva za daqu razradu.
Ovi osnovni uslovi su slede}i:
- uslovi za zone urbanisti~ke i spomeni~ke za{tite
i za{tite prirode;
- uslovi za organizaciju i na~in izgradwe - na
parceli, u bloku, u okviru prostora ulice;
- uslovi za ure|ewe zna~ajnih saobra}ajnih pravaca,
posebno wihovih ukr{tawa;
- uslovi za zna~ajne slobodne povr{ine gradskih
trgova i delove zelenih povr{ina;
- uslovi za visinske regulacije - ograni~ewa i
usmerewa spratnosti objekata prema zonama na
nivou grada;
- uslovi o~uvawa vidikovaca (pogled na Tvr|avu i
Fru{ku goru) i
- posebni uslovi oblikovawa.
Svi ovi uslovi su definisani i u drugim oblastima,
ali se ovde, sa stanovi{ta oblikovawa, defini{e
slede}e:
Uslovi za za{titu urbanog nasle|a, pa i za obliko-
vawe u zonama urbanisti~ke za{tite ili u za{ti}enim
spomeni~kim celinama odre|eni su u posebnom po-
glavqu generalnog plana.
Organizacija i na~in izgradwe objekata - na parceli,
u zbijenom uli~nom nizu i u zatvorenom bloku ili
izgradwa slobodnostoje}ih objekata bez definisanih
parcela u otvorenim ili poluotvorenim blokovima,
veoma mnogo uti~e na oblikovawe grada. Ovo je zna~ajno
kako za mawe prostore, za do`ivqaj grada iz vizure
pe{aka, tako i za oblikovawe celine grada, za wegov
panoramski izgled.
Generalnim planom se predvi|a vra}awe izgradwi
objekata na parceli - u neprekinutom i prekinutom nizu
ili kao slobodnostoje}i objekti, a sve u skladu sa
va`e}im propisima. Time se rehabilituju ulica, blok i
trg - tradicionalni oblici grada.
Zna~ajni saobra}ajni pravci, saobra}ajni koridori
grada, pored svoje osnovne funkcije saobra}aja, imaju
velikog udela i u oblikovawu grada. Stoga se general-
nim planom odre|uje da svuda gde to prostorne
mogu}nosti dozvoqavaju, regulaciona {irina zna~ajni-
jih saobra}ajnica bude minimum 45 m. Profil ovih sao-
bra}ajnica, pored zadovoqewa potreba svih vidova sao-
bra}aja, treba da sadr`i i znatno u~e{}e zelenila,
posebno drvorede.
Objekti uz ove saobra}ajnice treba da su vi{e (ve}e
spratnosti) od objekata okru`ewa, ~ime se nagla{ava
zna~aj, pa i oblikovni aspekt saobra}ajnice.
Posebna pa`wa se mora posvetiti ukrsnicama, odnos-
no raskrsnicama velikih saobra}ajnica grada. Ovo su
prostori gde je oblikovni aspekt veoma zna~ajan. Pre-
poru~uje se stoga da se do re{ewa za ve}e raskrsnice
grada do|e putem konkursa.
1000. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Gradski trgovi i zelene povr{ine, posebno ve}e
zelene povr{ine imaju, pored ostalog, izuzetan zna~aj
za oblikovawe grada. To su pro{irewa u, po pravilu,
preizgra|enom tkivu, to je odmor i promena likovnog
motiva, posebnost i specifi~nost koja doprinosi razno-
likosti i u celini kvalitetu oblikovawa grada.
Generalnim planom se predvi|a zadr`avawe posto-
je}ih gradskih trgova i uslovqava planirawe novih u
novim delovima grada, odnosno u svim delovima grada
koji ih nemaju.
Zelene povr{ine, posebno javne zelene povr{ine -
gradski parkovi i drugo, zadr`avaju se bez promene i u
wima se zabrawuje bilo kakva izgradwa, a u novim
delovima grada se planiraju nove parkovske povr{ine
odgovaraju}ih povr{ina. Priobalno zelenilo i zelene
povr{ine oko Petrovaradinske tvr|ave defini{u se
kao javne zelene povr{ine, s tim da se u okviru wih
zabrawuje bilo kakva izgradwa, izuzetno za javne ili
op{te potrebe (`i~ara, pristani{te i sli~no). Reka
oivi~ena zelenilom je potreba u oblikovawu grada.
Spratnost objekata je jedan od osnovnih i najva`nijih
elemenata oblikovawa celina grada.
Generalnim planom se stoga odre|uje slede}e:
- nasle|eni niski delovi grada - Telep, Klisa, Pod-
bara, Salajka, Sremska Kamenica i ve}i deo
Petrovaradina, ostaju niski sa spratno{}u do P+1,
odnosno do najvi{e P+2. Samo izuzetno, uz ve}e sao-
bra}ajnice - Temerinsku, Kisa~ku, Somborsku i
druge, spratnost mo`e biti i vi{a, ali ne vi{a od
P+4;
- spratnost novih delova grada - Limana, Bistrice,
podru~ja oko `elezni~ke stanice i dela
Petrovaradina, zadr`ava se onakva kakva jeste, bez
mogu}nosti nadogradwe ili bilo kakvog pove}awa
spratnosti;
- spratnost poslovnih objekata na podru~ju Bulevara
oslobo|ewa, u delu koji jo{ nije formiran, ogra-
ni~ava se na najvi{e P+10 a na Bulevaru cara
Lazara do P+12. Za stambene i objekte me{ovite
namene spratnost objekata je do P+6;
- za podru~je starog centra va`i princip ujedna-
~avawa visina. Ovo zna~i da novi ili rekonstru-
isani i nadogra|eni objekti ne mogu biti vi{i od
ve} dostignutih visina ranije izgra|enih objekata
koji se smatraju repernim. Time se ograni~ava
spratnost starog centra na pribli`no sada{we
spratne visine (P+3 do P+4).
Sa stanovi{ta oblikovawa grada, ovako definisana
spratnost objekata obezbe|uje:
- ujedna~enost po pojedinim zonama,
- jasnu ~itqivost i prepoznatqivost pojedinih delo-
va grada, i
- o~uvawe postoje}ih dominanti, pre svega o~uvawe
dominantnosti i posebnosti Petrovaradinske
tvr|ave.
Posebni uslovi oblikovawa:
- uslovqava se da fasade objekata ( na nivou grada)
budu svetle - u svetlim tonovima boja;
- ne dozvoqava se izgradwa la`nih mansardi, man-
sardi bez odgovaraju}eg su`ewa gabarita i sa tam-
nim, ~esto crnim krovnim pokriva~em;
25. oktobar 2006.
- ne dozvoqava se izgradwa strmih i vrlo visokih
krovova sa vi{e potkrovnih eta`a, i
- ne preporu~uje se, pa i ograni~ava, izgradwa lo|a
ili balkona na uli~nim fasadama objekata, poseb-
no kod zna~ajnijih saobra}ajnih pravaca ili u
okviru prostora centra.
V. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA
1.0. PRAVILA, USLOVI I OGRANI^EWA
URE\EWA PROSTORA I GRA\EWA U
KARAKTERISTI^NIM URBANISTI^KIM
CELINAMA I ZONAMA
1.1. Ostvarivawe koncepta i kontinuiteta
sprovo|ewa generalnog plana
(1) U ciqu obezbe|ewa realizacije koncepta razvoja
utvr|enog generalnim planom obavezno je dono{ewe
sredworo~nih programa pripreme i ure|ivawa gra|e-
vinskog zemqi{ta.
Podr{ku sprovo|ewu generalnog plana pred-
stavqa}e i programi (strategija) uskla|enog ekonom-
skog, socijalnog i prostornog razvoja i dokumentaciona
osnova generalnog plana.
Zbog ostvarivawa op{tih interesa i obezbe|ewa
uslova za ostvarivawe generalnog plana neophodno je
da se u prvoj etapi realizacije generalnog plana izvr{i
obnova premera katastarskih op{tina Novi Sad I, II, III
i IV, Petrovaradin, Sremska Kamenica, ^enej, Veternik,
Ledinci, Bukovac i Rumenka, obuhva}enih generalnim
planom.
(2) Ostvarivawe generalnog plana bi}e podr`ano
daqim istra`iva~kim radom u ciqu operacionali-
zacije odr`ivog razvoja na prostoru grada, saglasno
socijalno-ekonomskom razvoju.
Daqa razrada infrastrukturnih sistema uslovqava
se izradom planova detaqne regulacije.
Daqa razrada hidrotehni~kih sistema uslovqena je
izradom analize potro{we vode, kao zna~ajnog elemen-
ta za razradu.
U prvoj etapi realizacije generalnog plana izradi}e
se planovi detaqne regulacije komunalnih povr{ina.
Za zna~ajne prostore kao {to su prostori na gradskoj
magistrali na trasi biv{e Suboti~ke pruge, planovi
detaqne regulacije }e se pripremati na osnovu urba-
nisti~ko-morfolo{kih analiza kojima }e se utvrditi
adekvatni sadr`aji, organizacija i morfologija pro-
stora.
(3) Problem substandardnog stanovawa }e se re{a-
vati posebnim odlukama Skup{tine Grada, kojima }e se
bli`e utvrditi oblici i dinamika realizacije proce-
sa sanacije.
1.2. Osnov za izgradwu i ure|ewe prostora
Prostor se mo`e ure|ivati na osnovu generalnog
plana ili na osnovu plana detaqne regulacije, urba-
nisti~kog projekta ili plana parcelacije koji se donose
u skladu sa generalnim planom.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Po pravilu prostor se ure|uje na osnovu plana detaq-
ne regulacije.
Generalni plan je osnov za izdavawe urbanisti~ko-
-tehni~kih uslova u zonama formiranog porodi~nog
stanovawa u kojima se ne mewa regulacija (delovi
Klise, Sremske Kamenice, Petrovaradina) i u zonama u
kojima se omogu}ava legalizacija bespravne stambene
izgradwe, promenom namene "za{titno zelenilo" u
namenu "porodi~no stanovawe", pod uslovom da nije
potrebno ustanovqavati novu saobra}ajnu i infra-
strukturnu mre`u, odnosno nije potrebno odvajati javno
od ostalog gra|evinskog zemqi{ta, ili ukoliko ne pos-
toje drugi objektivni razlozi.
Kada generalni plan ne pru`a dovoqno elemenata za
realizaciju pojedinih objekata i povr{ina u zonama iz
prethodnog stava, izgradwa i ure|ewe se mo`e vr{iti
na osnovu plana detaqne regulacije ili urbanisti~kog
projekta, odnosno plana parcelacije.
Za najve}i deo prostora planovi detaqne regulacije
se donose prema pravilima i ograni~ewima utvr|enim
za pojedine namene, ukoliko za wih nisu utvr|eni
posebni re`imi ili uslovi, kao {to su:
- za{tita graditeqskog nasle|a i prirodnih vred-
nosti (Petrovaradinska tvr|ava, zona urbanisti~ke
za{tite, za{ti}ena prirodna dobra);
- posebni programski i oblikovni zahtevi (op{te-
gradski i specijalizovani centri, ulazni pravci u
grad, radna zona uz Futo{ki put, radna zona
"Istok", sportski centri i parkovi);
- sanacija zate~enog stawa - lokaliteti bespravne
izgradwe;
- posebni uslovi koje utvr|uje Vojska Srbije ili druga
nadle`na institucija.
Za pojedine prostore koji predstavqaju prioritetne
celine za ~iju realizaciju postoji poseban interes grada
utvr|uje se obaveza dono{ewa programa na osnovu kojih
}e se pristupiti izradi plana detaqne regulacije. Pro-
grami se utvr|uju prema kriterijumima za na~in
kori{}ewa prostora, posebnim zahtevima ure|ewa i
oblikovawa.
Za pojedine prostore koji su va`ni za stvarawe slike
grada uslovqava se sprovo|ewe odgovaraju}e vrste
konkursa.
Bli`i uslovi za realizaciju utvr|eni su za pojedine
prostore u okviru odre|enih namena.
Parcelacija i preparcelacija gra|evinskog zemqi-
{ta radi stvarawa gra|evinskih parcela vr{i se na
osnovu plana koji je utvr|en kao osnov za izgradwu
objekata.
1.3. Op{ti uslovi
Namene prostora u gra|evinskom rejonu grada mogu
biti osnovne, preovla|uju}e i me{ovite.
Karakter preovla|uju}e ili me{ovite namene imaju
namena stanovawa, centara i drugih namena ako je to
izri~ito odre|eno generalnim planom.
U~e{}e nestambenog u ukupno izgra|enom prostoru
odre|uje karakter namene stanovawa i centara.
U~e{}e do 20% poslovnog prostora odre|uje stambe-
nu namenu, 20-50% stambeno-poslovnu, 50-70% poslovno-
stambenu, a preko 70% poslovnu.
Broj 39 - Strana 1001
U~e{}e poslovnog prostora u ukupno izgra|enom od
preko 50% odre|uje pripadnost prostora preovla|uju}oj
nameni centara, a odre|uje se najmawe na nivou bloka
(dela bloka), poteza.
Javne zelene povr{ine obezbe|uju se u svim namena-
ma, zavisno od karakteristika stawa putem planova
detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata.
Kriterijumi za utvr|ivawe karakteristi~nih celi-
na i zona su wihova namena, polo`aj, vreme nastajawa i
specifi~nosti nastale iz toga.
Za utvr|ivawe uslova za izgradwu objekata i
ure|ewe prostora utvr|uju se pravila i pokazateqi.
Pravila su: povr{ina parcele, {irina uli~nog fronta
i visina objekta, a pokazateqi stepen zauzetosti (Sz) i
indeks izgra|enosti (II).
Pravila i pokazateqi primewuju se kumulativno.
Ukoliko, zbog karakteristika stawa, oblikovnih i
drugih razloga, dolazi do odstupawa, merodavni pokaza-
teq je II.
Gustina naseqenosti, odnosno gustina zaposlenosti
koriste se kao korektivni kriterijum, u pojedinim
oblicima namene.
Kriterijumi se primewuju na nivou homogene celine
koju mo`e predstavqati podru~je, grupa blokova, blok
ili deo bloka. Kriterijumi se primewuju i na parceli,
unutar odgovaraju}eg oblika stanovawa, vrste centra,
delatnosti, uz mogu}a odstupawa koja }e se utvrditi
planom detaqne regulacije.
Za iskazivawe pokazateqa ra~unaju se gabariti,
odnosno razvijene bruto izgra|ene povr{ine nadzemnih
eta`a objekata.
Prilazi, parkinzi, bazeni, igrali{ta (de~ja, sport-
ska), otvorene terase i druge poplo~ane povr{ine,
krovovi (polu) ukopanih gara`a koji nisu vi{i od 1,20m
od nulte kote objekta i koriste se za neku od navedenih
namena, ne ulaze u obra~un pokazateqa.
Svaka od generalnim planom utvr|enih namena ima i
specifi~ne uslove za izgradwu i ure|ewe.
Posebni uslovi u karakteristi~nim celinama
Javne povr{ine
Povr{ine od op{teg interesa
Saobra}ajni i drugi infrastrukturni koridori,
uslovi ({irine, nagibi i dr.) utvr|uju se, zavisno od
zna~aja saobra}ajnice, u skladu sa normativima i pri-
lago|avaju nasle|enom stawu, a osnov za realizaciju je
plan detaqne regulacije. Rekonstrukcija saobra}ajnica
i infrastrukturnih sistema u koridorima ~ija se regu-
lacija ne mewa realizuje se na osnovu generalnog plana.
Mostovi se obnavqaju ili grade uz po{tovawe svih
standarda koje iziskuje vrsta saobra}aja, saobra}ajno
optere}ewe, uslovi plovidbe i drugo prema urba-
nisti~kim i arhitektonskim projektima, po mogu}nosti
na osnovu sprovedenog konkursa.
Poseban zna~aj imaju ulice u za{ti}enim zonama
grada, sve ulice na kojima se razvijaju op{tegradski i
specijalizovani centri, kao i novi saobra}ajni pravci
koje treba graditi, ili izgradwom du` wih oblikovati
(magistrale na trasi biv{e Suboti~ke i Somborske
1002. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
pruge, bulevar u zoni Mi{eluka i dr.). Ovi prostori se
obavezno razra|uju urbanisti~kim projektima, a za poje-
dine delove po`eqno je raspisivawe konkursa. Posto-
je}e trgove u skladu sa wihovom namenom (manifesta-
cioni, porte, saobra}ajni i dr.), treba ure|ivati na
osnovu konkursa.
Formirawe novih trgova obezbedi}e se kroz planove
detaqne regulacije i urbanisti~ke projekte.
Zna~ajne raskrsnice (Futo{ka - Jevrejska i Bulevar
oslobo|ewa; sve neoformqene raskrsnice na Bulevaru
cara Lazara; Hajduk Veqkova i Bulevar kraqa Petra I;
Temerinska, Kisa~ka i Trg Toze Markovi}a i dr.), karak-
teristi~ni prostori na saobra}ajnicama (levkasta
pro{irewa, nekarakteristi~ni profili) koji dopri-
nose izgledu i oblikovawu prostora, razra|uju se urba-
nisti~kim projektom, a za zna~ajne objekte (prema
polo`aju, sadr`aju, volumenu) obavezno je raspisivawe
konkursa.
Za prostor izme|u Bulevara oslobo|ewa, Bulevara
cara Lazara i SPC "Vojvodina" preporu~uje se raspisi-
vawe anketnog urbanisti~ko-arhitektonskog konkursa
pre izrade plana detaqne regulacije.
Stanice za snabdevawe gorivom na prostorima pre-
duze}a, u ciqu obavqawa delatnosti, mogu se graditi
na osnovu generalnog plana, uz po{tovawe saobra}ajnih
i propisa koji reguli{u bezbednost wihovog kori{}ewa
i spre~avawe ugro`avawa okru`ewa. U svim drugim
slu~ajevima zahteva se izrada plana detaqne regu-
lacije ili izrada urbanisti~kog projekta, ukoliko je
planom detaqne regulacije tako predvi|eno.
Pod pojmom "u`i sadr`aj stanice za snabdevawe
gorivom", podrazumevaju se slede}i sadr`aji:
- istaka~ka mesta za sve vrste goriva,
- manipulativna povr{ina,
- cisterne,
- sistem cevovoda,
- otvori za puwewe i pregled cisterni,
- prodajni i poslovni prostor u funkciji stanice za
snabdevawe gorivom,
- nadstre{nica.
Pod pojmom "{iri sadr`aj stanice za snabdevawe
gorivom", podrazumeva se "u`i sadr`aj stanice za snab-
devawe gorivom", uz dodatak slede}ih sadr`aja:
- perionica,
- servisna radionica,
- ugostiteqstvo,
- parking.
Na svim ulaznim pravcima u grad mogu}a je izgradwa
stanice za snabdevawe gorivom sa {irim sadr`ajem. Za
sve ostale prostore mogu}a je izgradwa stanice za snab-
devawe gorivom sa u`im sadr`ajem, uz uslov da je wihov
me|usobni polo`aj takav da se izme|u dve susedne sta-
nice za snabdevawe gorivom, sa iste strane ulice, nalazi
raskrsnica. Najmawa udaqenost prilaza stanici za
snabdevawe gorivom od susedne raskrsnice je 30 m.
Javni parkinzi se obrazuju ili u profilu saobra-
}ajnica ili na posebnim povr{inama koje iziskuju speci-
fi~no ure|ivawe, ozelewavawe, obradu, kontrolu i
25. oktobar 2006.
dimenzioni{u se prvenstveno za korisnike javnih sa-
dr`aja, prema normativima za odre|ene vrste objekata.
Generalnim planom se utvr|uje razme{taj javnih
gara`a, ~ija je realizacija obavezna zbog funkcioni-
sawa pojedinih delova grada. Polo`aj i kapacitet
ostalih gara`a utvr|uje se planom detaqne regulacije
ili urbanisti~kim projektom.
Parkirawe i gara`irawe putni~kih vozila i vozila
za obavqawe delatnosti obezbe|uje se, po pravilu, na
parceli, izvan javnih povr{ina i realizuje istovremeno
sa osnovnim sadr`ajima na parceli.
Broj mesta za stacionirawe, koji je mogu}e ostvariti
na parceli, korespondira se brojem stanova i poslovnih
jedinica, te uslovqava strukturu stanova i vrstu
poslovnog prostora.
Ukoliko se ovaj uslov ne mo`e zadovoqiti u planu
detaqne regulacije, prilikom izdavawa urbanisti~ko-
-tehni~kih uslova, investitor se obavezuje da taj uslov
ostvari na na~in koji se precizira (lokacijski, kapa-
citetno) i obezbe|uje istovremeno sa izgradwom glavnog
objekta.
Infrastrukturni koridori se formiraju ili u pro-
filima ulica ili u samostalnim koridorima, prema
standardima propisanim za odre|eni vid infrastruk-
ture i uz mere za{tite koje iziskuje svaki od wih.
Na prostoru obuhva}enom za{titnim infrastruk-
turnim pojasom nije dozvoqeno graditi objekte ili
vr{iti radove suprotno svrsi zbog koje je uspostavqen
za{titni pojas.
Ukoliko takvi objekti postoje omogu}uje se samo wi-
hovo teku}e odr`avawe.
Javne slu`be
Objekti javnih slu`bi i drugi koji se grade u namena-
ma stanovawa i gradskim centrima prilago|avaju se tim
preovla|uju}im namenama, a prema normativima i pro-
gramima koje donose institucije nadle`ne za wihov
razvoj. Mre`a (prostorni raspored) ovih objekata je sa-
stavni deo generalnog plana i predstavqa minimum koji
finansira dr`ava.
Izgradwa objekata javnih slu`bi koje finansira pri-
vatni sektor mogu}a je i izvan utvr|ene mre`e, a u
skladu sa planovima detaqne regulacije i urba-
nisti~kim projektima.
Ostali objekti i povr{ine koji su generalnim planom
definisani kao prostori za sredwe {kole, parkove,
sportske, obrazovne i zdravstvene institucije koje se
razvijaju u okviru specijalizovanih centara, grade se i
ure|uju prema posebnim programima.
Kako ovi objekti znatno uti~u na morfologiju grada,
ne samo svojom povr{inom ve} naj~e{}e i polo`ajem,
oblikovawe objekata i ure|ewe kompleksa uslovqava
se razradom urbanisti~kim projektima.
Osnov za rekonstrukciju i dogradwu objekata je gene-
ralni plan.
Na izgra|enim objektima za sklawawe stanovni{tva
u slu~aju neposredne ratne opasnosti (skloni{ta) sve
intervencije: utvr|ivawe druge namene, promena
namene, nadzi|ivawe i dogradwa vr{i}e se na osnovu
planova detaqne regulacije.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Komunalni objekti i povr{ine
Realizacija komunalnih objekata i povr{ina (izvo-
ri{ta, prerada vode, pre~i{}avawe otpadnih voda, de-
ponija, ve}e trafostanice, toplane, merno-regulacione
stanice i dr.), odvija se na osnovu planova detaqne re-
gulacije prema programima javnih komunalnih preduze}a,
uz prethodnu izradu analiza uticaja i po{tovawe svih
utvr|enih mera za{tite.
Radi za{tite voda od zaga|ivawa i spre~avawa
mogu}eg delovawa spoqnih faktora koji bi mogli uti-
cati na promenu fizi~kih, hemijskih, bakteriolo{kih i
biolo{kih osobina, utvr|uju se zone za{tite oko objeka-
ta za snabdevawe vodom i potencijalnih izvori{ta
vodosnabdevawa: zone neposredne za{tite, u`e zone
za{tite i {ire zone za{tite. Zone neposredne za{tite
moraju se obezbediti ogra|ivawem. Ove zone mogu se
koristiti kao senokos bez materijala koji mogu zagadi-
ti vodu. U u`oj zoni za{tite nije dozvoqena izgradwa
objekata van vodovodnog sistema, kao i obavqawe
radwi koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu. U
{iroj zoni za{tite nije mogu}a izgradwa industrijskih
i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne
materije mogu ugroziti izvori{te vodosnabdevawa.
Povr{ine za javno kori{}ewe
Pijace, kupali{ta, rekreativne i druge povr{ine
unutar namena stanovawa, centara i drugih, realizuju se
na osnovu planova detaqne regulacije i urbanisti~kih
projekata.
Na osnovu generalnog plana mogu se vr{iti samo
radovi privremenog ure|ewa zelenih i rekreativnih
povr{ina i rekonstrukcije i dogradwe postoje}ih
objekata ako su u funkciji osnovne namene.
Op{tegradski centri
Op{tegradski centri kao prostori na kojima grad
ostvaruje svoju ulogu u mre`i gradova i kojima se naj-
zna~ajnije uti~e na stvarawe i o~uvawe identiteta i
wegove urbane slike, realizuju se na osnovu planova
detaqne regulacije, urbanisti~kih projekata i konkur-
sa za pojedine delove prostora.
U starom gradskom centru i drugim ve} formiranim
centrima programi investitora se prilago|avaju plani-
ranim volumenima, na~inu izgradwe i uslovima obliko-
vawa.
U centrima ~ija realizacija tek predstoji, programi
investitora mogu uticati na re{ewa u planovima
detaqne regulacije, a u okvirima datim generalnim
planom.
Petrovaradinska tvr|ava sa podgra|em, koja po svom
zna~aju predstavqa potencijal za razli~ite atraktivne
namene i sadr`aje, ure|uje se prema odgovaraju}em planu
uz kriterijume za{tite kulturnih dobara.
Specijalizovani centri
Specijalizovani centri kojima Novi Sad ostvaruje
svoju ulogu makroregionalnog centra, ili centra {ireg
zna~aja kao {to su Univerzitet, Klini~ki centar, Insti-
tut u Sremskoj Kamenici, Sajam, Sportski i poslovni
centar "Vojvodina" i dr., izgra|uju se i ure|uju na osnovu
Broj 39 - Strana 1003
planova detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata,
a prema progamima razvoja tih institucija.
Osnov za rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih
objekata je generalni plan.
Stanovawe
Stanovawe koje je generalnim planom planirano kao
dva osnovna vida - porodi~no i vi{eporodi~no i u
razli~itim kombinacijama u op{tim stambenim zonama,
po pravilu se razvija prema uslovima i kriterijumima
koji su usagla{eni sa op{tim pravilima parcelacije i
regulacije. Do odstupawa od pojedinih uslova iz pravil-
nika (veli~ina parcele, stepen zauzetosti) dolazi zbog
karakteristika izgra|enih celina, specifi~nih zahte-
va za oblikovawe, re`ima utvr|enih generalnim
planom.
Izgradwa u zonama stanovawa se, po pravilu, odvija
na osnovu planova detaqne regulacije, izuzev u zonama
formiranog porodi~nog stanovawa, gde se izgradwa
dozvoqava na osnovu generalnog plana.
Zona u generalnom planu je iskqu~ivo planerska
jedinica koja obuhvata delove gradske teritorije koji su
tradicionalna ili nova celina koja se tek formira i u
kojoj se zadovoqava znatan deo svakodnevnih i povre-
menih potreba stanovnika.
Generalnim planom je za svaku zonu utvr|en potenci-
jal, orijentacioni broj stanova i stanovnika, u~e{}e
poslovnog prostora i kapaciteti javnih slu`bi koji se
uva`avaju pri izradi planova detaqne regulacije.
Najmawa povr{ina stana (garsowere) iznosi 24 m2
korisne povr{ine, a prose~na veli~ina, kao obra~unska
(normativna vrednost) utvr|uje se sredworo~nim pro-
gramima ure|ewa.
Re`im sanacije bespravno sagra|enih naseqa (zona)
utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije, pri ~emu
}e se pravila regulacije i parcelacije prilago|avati
zate~enom stawu uz nastojawe da se pravila generalnog
plana u najve}oj meri zadovoqe.
Do realizacije planirane namene na podru~ju posto-
je}e stambene zone [angaj, u ovoj zoni su dozvoqene
intervencije na postoje}im objektima u skladu sa
uslovima za izgradwu porodi~nih objekata.
Uslovi za izgradwu i ure|ewe u KO Sremska Kameni-
ca, na povr{ini koja je u Generalnom urbanisti~kom
planu Novog Sada do 2005. godine, imala specijalnu
namenu, utvr|iva}e se planom detaqne regulacije, u
skladu sa uslovima Vojske Srbije. Na ovom prostoru, kao
i na ^ardaku, Staroiri{kom putu, Maloj Kamenici,
Provalijama, vikend-stanovawe postepeno dobija
obele`ja porodi~nog stanovawa.
Vikend-naseqe u priobaqu u KO Sremska Kamenica
zadr`ava postoje}i status, sa mogu}no{}u izgradwe
vikend ku}a na slobodnim parcelama, pod istim uslovi-
ma pod kojima su gra|ene postoje}e. Mogu}e je odr`avawe
i rekonstrukcija postoje}ih objekata i komunalno opre-
mawe.
Na podru~ju Ribwaka, Alibegovca na postoje}im
objektima omogu}ava se samo teku}e odr`avawe, odnos-
no rekonstrukcija legalno izgra|enih objekata koji su
skloni padu.
1004. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.

OBLIK STANOVAWA PRAVILA POKAZATEQI

Veli~ina [irina uli~nog
2
Porodi~no stanovawe parcele m fronta Spratnost SZ (%) II
min. maks. min. maks.
Zone i parcele sa:

ne uslovqava se
- slobodnostoje}im
300 600 12 30-40
objektima P do
0.25-0.80
P + 1 + Pk
- objektima u 2)
200 300 10 50-75
prekinutom nizu 1)
- dvojni objekti 200 400 8 30-40

dozvoqeno odstupawe do 10% uslovi i pokazateqi se koriguju

prema pravilniku
Neprekinuti nizovi se planiraju prema posebnim uslovima (prilago|ena {irina i veli~ine
parcele projektu zgrada.)
Ukoliko je parcela ve}a od maks. predvi|ene za odre|eni na~in izgradwe, pokazateqi se iskazuju
u odnosu na najve}u datu u rasponu.
Maksimalna razvijena korisna povr{ina na parceli porodi~ne ku}e iznosi 480m2.
Ve}e ku}e (odnosno povr{ine) pripadaju vi{eporodi~nom stanovawu.
1) Tradicionalna panonska ku}a, porodi~na ku}a na granici prema susedu.
2) Niz poluatrijumskih, atrijumskih ku}a kada na parceli postoji samo jedna ku}a.
3) U planiranim zonama porodi~nog stanovawa, ukqu~uju}i i porodi~no stanovawe koje se nalazi
u op{tim stambenim zonama, planom detaqne regulacije mo`e se planirati maksimalni broj od
~etiri stana u objektu.

PRAVILA POKAZATEQI

Vi{eporodi~no Veli~ina [irina uli~nog

stanovawe parcele m2 fronta
Spratnost SZ (%) II
min. maks. min. maks.

A. vi{eporodi~no stanovawe
sredwih gustina
Zone i parcele sa:
ne uslovqava

- slobodnostoje}im objektima 20 N.U. 40 1)

P + 2 do
se

- objektima u prekinutom nizu 600 15 15 50 2) 0.5 - 1.6

P + 3 + Pk
- objektima u neprekinutom nizu N.U. 20 75 3)

B. vi{eporodi~no stanovawe
visokih gustina
Zone i parcele sa:
ne uslovqava

- slobodnostoje}im objektima 20 N.U. 25 4)

P+ 3 + Pk
se

- objektima u prekinutom nizu 600 15 15 P + 6 + Pk 70 1) 1.0 - 3.0

- objektima u neprekinutom nizu N.U. 20 75 3)

25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 39 - Strana 1005
1) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa koje nastaje na slobodnom terenu
2) U podru~ju rekonstrukcije
3) Niz poluatrijumskih i atrijumskih ku}a, kad na parceli postoji samo jedan objekat
4) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa na zajedni~koj parceli (javnoj) povr{ini.

OBLIK STANOVAWA NIVO PLANIRAWA POKAZATEQI

Me{ovita stambena izgradwa u
preovla|uju}oj nameni stanovawa
Me{ovita stambena izgradwa u
preovla|uju}oj nameni centara,
ili dr. u ~ijoj je funkciji
Vi{eporodi~no stanovawe
Podru~je stanovawa
sredwih gustina 1)
zona, parcela
pokazateqi konkretnog oblika stanovawa
Podru~je namene Pokazateqi odre|ene namene;
zona, parcela stanovawa pokazateqi konkretnog oblika stanovawa

1) Pokazateqi se, u zavisnosti od stawa i specifi~nosti prostora, pribli`avaju

(u okviru raspona) obliku stanovawa koji dominira u prostoru koji se planira

Mogu}a odstupawa od utvr|enih pravila Izgradwa i ure|ewe

ugaonih parcela
Veli~ina parcele Odstupawe kod stanovawa sred-
wih gustina mo`e iznositi 20%, a
kod stanovawa ve}ih gustina 15%.
Ve}a odstupawa se toleri{u samo
izuzetno (ve} izgra|eni susedni
objekti, mogu}nost etapne izgrad-
we i sl.).
Kod ugaonih objekata, u skladu sa
veli~inom i oblikom parcele,
planiranim sadr`ajima i ciqe-
vima oblikovawa mo`e se odstu-
piti od pravila kojima se odre-
|uje spratnost i pravila urba-
nisti~ke regulacije.

Svi izuzeci od predlo`enih veli~ina primewuju se

Minimalna {irina parcela kod slobodnostoje}ih
objekata ili objekata u prekinu-
tom nizu mo`e odstupiti za ssa
10% u odnosu na pravila.
Planom detaqne regulacije ili
urbanisti~kim projektom mo`e se
usloviti maksimalna {irina
parcele kako se ne bi naru{ile
ambijentalne vrednosti okru`e-
wa i po{tovao ritam postavqawa
objekata.
Spratnost objekata U zonama vi{eporodi~nog stano-
vawa sredwih gustina maksimal-
na spratnost je P+3+Pk, odnosno
P+4.
U zonama vi{eporodi~nog stano-
vawa ve}ih gustina ve}a sprat-
nost od P+6 nadzemnih eta`a pri-
mewuje se izuzetno, kada je to
utvr|eno planom detaqne regu-
lacije.
Indeks izgra|enosti U stanovawu sredwih gustina in-
deks se mo`e pove}ati na 2,0,
izuzetno ve}i u ciqu prilago-
|avawa okru`ewu, a u stanovawu
ve}ih gustina indeks je 3,2.
Stepen zauzetosti U zonama sredwih gustina utvr|en
je raspon od 40 do 75, a u zonama
ve}ih gustina utvr|en je raspon od
25 do 80. Rasponi se primewuju u
skladu sa na~inom postavqawa,
oblikom i spratno{}u objekata.
u postupku dono{ewa planova detaqne regulacije kada
postoje razlozi, kao {to su: polo`aj objekta, obliko-
vawe, prilago|avawe okru`ewu i stvarna nemogu}nost
po{tovawa uslova".
Vikend zone "Artiqevo - Popovica" i "Glavica"
u KO Sremska Kamenica
Zadr`avaju se postoje}e, izgra|ene parcele, i slo-
bodne koje su formirane do 1980. godine, ~ija je povr-
{ina min. 800 m2.
Za izgradwu novih objekata minimalna povr{ina
parcele je 1500 m2.
Minimalna {irina parcele je 20 m.
Objekti su ukupne povr{ine 56 m2, a spratnosti do
P+Pk. Ne postavqaju se na regulacionoj liniji. Na
parceli se ne mogu graditi nikakvi drugi objekti. Zona
seizmike iznosi 80 MCS.
Opremawe vikend zona komunalnom infrastrukturom
je prema Prostornom planu podru~ja posebne namene za
rekreaciju Grada Novog Sada.
Vinogradarska zona u rubnom predelu
KO Sremska Kamenica
- Parcela na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica ne
mo`e biti mawa od 2500 m2,
- polo`aj vinogradarske ku}ice na parceli se odre-
|uje tako da bude povu~ena od ograde najmawe 10 m,
- osnova vinogradarske ku}ice ne mo`e biti ve}a od
10 m2, a visina ne ve}a od 4 m,
1006. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
- vinogradarska ku}ica mo`e imati samo jednu eta`u
bez ukopavawa.
Na parceli na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica ne
mo`e se dozvoliti izgradwa bilo kakvih drugih obje-
kata.
Poslovawe
Prostori za poslovne delatnosti gradi}e se i ure-
|ivati u gradskim centrima, na pravcima Temerinskog,
Sentandrejskog, Rumena~kog, Zrewaninskog puta, pored
autoputa i planirane magistrale, kao i u radnim zona-
ma i podru~jima stanovawa.
U gradskim centrima poslovawe }e se razvijati
prema selektivnim kriterijumima za izbor delatnosti
(bez potreba za ve}im skladi{tima, ograni~enim uslo-
vima transporta i dr.), prema pravilima regulacije koja
se utvr|uju u ovoj nameni.
Na ulaznim pravcima u grad uslovi poslovawa
utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije. Programi
za izradu planova detaqne regulacije, kojima se obez-
be|uje prvenstveno razvoj komercijalno-uslu`nih delat-
nosti, utvr|iva}e se u saglasnosti sa karakteristika-
ma prostora i zna~ajem saobra}ajnice. U ovim podru~jima
mogu}e je i stanovawe u funkciji tih delatnosti.
U radnim zonama locira}e se preduze}a ~ija delat-
nost zahteva ve}e prostore i koja svojim radnim proce-
som mogu negativno uticati na okolinu. Realizova}e se
na osnovu planova detaqne regulacije, uz obavezu
izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu za potenci-
jalne zaga|iva~e.
U radnim zonama primewiva}e se:
- Stepen zauzetosti u radnim zonama je do 50% od
ukupne povr{ine kompleksa. 50% se odnosi na
povr{ine koje su pokrivene i namewene za rad i
poslovawe;
- Oko 25% od ukupne povr{ine kompleksa je pod
za{titnim zelenilom, rekreativnim povr{inama i
miruju}em saobra}aju;
- Oko 25% povr{ine kompleksa je pod saobra}ajnim,
manipulativnim povr{inama, spoqnim tehnolo{-
kim razvodom, otvorenim skladi{tima i sl.;
- Indeks izgra|enosti je od 0,5 do1,5 u zavisnosti od
tehnolo{kih zahteva. Administrativni objekti su
bez ograni~ewa visine;
- Spratnost objekata je u ve}ini slu~ajeva visoko
prizemqe sa ~istom visinom od 4,0 do 6,0 m;
- Minimalna veli~ina parcela u radnim zonama je
1000 m2.
U zonama me{ovite namene primewuju se slede}i kri-
terijumi:
- Stepen zauzetosti do 50%;
- Indeks izgra|enosti 0,5 do 1,5;
- Odnos izgra|enih povr{ina za rad i stanovawe -
oko 50% : 50%;
- min. veli~ina parcele - 500 m2.
Na osnovu generalnog plana mogu}a je izgradwa,
rekonstrukcija i dogradwa u funkciji osnovne namene,
kada to predstavqa zavr{avawe zapo~etog kompleksa.
25. oktobar 2006.
Prema stvorenim uslovima, radne zone imaju poseb-
ne pogodnosti za obavqawe pojedinih delatnosti koje
treba uva`avati kod izrade planova detaqne regu-
lacije i predo~avati ih novim investitorima prilikom
ponude zemqi{ta za izgradwu.
Planom detaqne regulacije se za pojedine delove
zona mo`e uslovqavati izrada urbanisti~kih projekata.
Za realizaciju radne zone "Sever III" sa planiranom
lukom, carinskom zonom i robno-transportnim centrom
neophodno je da program razvoja utvrdi Skup{tina Grada
Novog Sada.
Razvoj razli~itih delatnosti u zonama stanovawa
mogu} je uz po{tovawe ekolo{kih i sanitarnih krite-
rijuma.
Kameni~ka ada i priobaqe uz Dunav, izme|u Mosta
slobode i Kamewara, kao izuzetan potencijal za razvoj
turisti~kih, sportskih, rekreativnih i drugih komple-
mentarnih sadr`aja, realizova}e se prema selektivnim
kriterijumima za namenu (transport i dostupnost), sta-
tus oblikovawa objekata uz visoko u~e{}e vegetacije.
Urbanisti~kim planovima i projektima, na osnovu kojih
}e se realizovati, prethodi}e konkursi.
- Objekti koji se grade u centru mogu biti poslovni,
poslovno-stambeni ili stambeni.
SZ i II se odre|uju na niovu parcele i na nivou
homogenih celina u odre|enim delovima centra. Po
pravilu se kre}u do 75%, odnosno 3,0. Kod poslovnih
sadr`aja, ako su svi drugi uslovi zadovoqeni (pro-
tivpo`arna za{tita, stacionirawe vozila, snabde-
vawe) SZ mo`e dosti}i vrednost od 100%, a II zavisi
od visinske regulacije neposrednog okru`ewa.
U novim delovima centra u kojima je stanovawe u
du`em periodu preovla|uju}a namena, uslovi ure|ewa
se prilago|avaju odre|enom vidu stanovawa.
- Pri izgradwi novih objekata u centru mora biti
istovremeno obebe|en pripadaju}i parking-prostor
(po pravilu na sopstvenoj parceli) prema norma-
tivima za odgovaraju}e delatnosti.
Oblikovawe objekata je jedan od najva`nijih uslova
za izgradwu objekata u centrima. U starom centru
oblikovawe se podre|uje karakteristikama ambijenta
koje ga ~ine vrednim, a u delovima novog centra poseb-
no }e se usloviti stvarawe novih oblikovnih ili visin-
skih repera.
- Zelenilo }e se razvijati u skladu sa raspolo`ivim
prostornim mogu}nostima, sa akcentom na uli~ne
koridore.
Sadr`aji centara }e se prostorno i oblikovno ukom-
ponovati sa zelenilom koje treba da preuzme ulogu kako
funkcionalnog, tako i estetskog elementa u prostoru.
Na prostorima novih centara treba potencirati
ure|ewe mawih trgova, pjaceta i slobodnih blokovskih
povr{ina.
Pri rekonstrukciji objekata u op{tegradskim centri-
ma treba voditi ra~una o slede}em:
- Mogu}e je pretvarawe ni`ih eta`a, pa i celih
objekata iz stambene u poslovnu namenu.
- Po`eqno je i potrebno aktivno kori{}ewe suteren-
skih eta`a i potkrovqa.
- Dvori{ne pomo}ne objekte treba koristiti za zana-
te ili druge aktivnosti koje ne smetaju drugim name-
nama.
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Na ulaznim pravcima u grad parcele se prilago|avaju
zahtevima odre|enih delatnosti, a wihova minimalna
povr{ina je 500 m2.
Stepen zauzetosti na tim parcelama je do 50%, a
indeks izgra|enosti 0,5 - 2. Radni prostori podle`u i
ekolo{koj proveri a u skladu sa va`e}im propisima.
Neizgra|eni prostori u radnim zonama privodi}e se
nameni prema tehni~ko-tehnolo{kim i ekolo{kim para-
metrima usagla{avawem lokacionih uslova zone i
zahteva delatnosti.
Minimalna veli~ina parcele za locirawe radnog
prostora u radnim zonama je 1.000 m2. Maksimalna
povr{ina se ne uslovqava.
Uz po{tovawe svih tehnolo{kih, saobra}ajnih,
ekolo{kih i protivpo`arnih uslova, dozvoqeni stepen
zauzetosti pojedina~nih parcela je do 40%, ra~unaju}i
samo objekte visokogradwe. Indeks izgra|enosti kod
radnih zona je od 0,4 do 1,2.
Uobi~ajena spratnost proizvodnih i servisnih
objekata je visoko prizemqe sa ~istom visinom od 4 do
6 m. U radnim zonama, zavisno od tehnologije, gradi}e
se i spratni objekti prema datim kriterijumima.
Sve radne zone }e se razra|ivati planovima detaq-
ne regulacije, osim specifi~nih prostornih celina, koje
}e se iz tehnolo{kih razloga razra|ivati i urban-
isti~kim projektima.
Osim osnovnih kriterijuma kojima se odre|uje karak-
ter zone, ne utvr|uju se drugi uslovi koji bi u vreme
realizacije mogli predstavqati ograni~ewe. Razme{taj
delatnosti koji se daje u tabeli ukazuje na pogodnost
zone za locirawe pojedinih delatnosti i slu`i
investitorima kao informacija, odnosno smernica pri
razradi generalnog plana.
U okviru drugih namena mogu se locirati novi radni
prostori pod uslovom da ne budu ve}i od 1 ha, da se
oslawaju prvenstveno na drumski saobra}aj, da ne zahte-
vaju velike koli~ine vode i energije i da nemaju nega-
tivan ekolo{ki uticaj na osnovne gradske funkcije u
kojoj se nalaze.
Zavisno od tehni~ko-tehnolo{kih i saobra}ajnih
uslova, kao i osnovne funkcije u kojoj se nalazi, za ove
radne prostore stepen zauzetosti je do 50% a indeks
izgra|enosti 0,5 - 2.
Prostori za poqoprivredne, {umske
i prirodi bliske namene
Prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ure|uje se
na osnovu Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore do
2000. godine, a u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne
sredine.
Broj 39 - Strana 1007
Realizacija ostalih prostora odvija}e se prven-
stveno na osnovu generalnog plana, izuzev ukoliko se na
tim povr{inama planira i izgradwa objekata koja nije u
suprotnosti sa osnovnom namenom.
Na osnovu plana detaqne regulacije u zonama
za{titnog zelenila koje se koriste kao poqoprivredno
zemqi{te, mogu se graditi objekti koji su u direktnoj
funkciji poqoprivredne proizvodwe, uz uslov da po-
stoji mogu}nost opremawa objekta potrebnom infra-
strukturom i uz po{tovawe uslova utvr|enih va`e}im
propisima iz oblasti za{tite `ivotne sredine. Parce-
la za izgradwu objekata iz prethodnog stava ne mo`e
biti mawa od 1 ha, a stepen zauzetosti do 10%.
U zonama za{titnog zelenila mogu se, na osnovu plana
detaqne regulacije, graditi i sportski i ure|ivati
rekreativni tereni sa neophodnim objektima za funk-
conisawe, pod uslovom da ne ugro`avaju kori{}ewe
susednih prostora (bukom, iscrpqivawem podzemnih
voda i sl.).
Uslovi za parkirawe i gara`irawe
U zonama vi{eporodi~nog stanovawa obezbe|uje se
parkirawe vozila prema normativu: parking ili gara`-
no mesto na svakih 70 m2 bruto povr{ine.
Vozila se, po pravilu, parkiraju na parceli stambene
zgrade, odnosno na na~in utvr|en planom detaqne regu-
lacije.
Prilikom izrade planova detaqne regulacije po-
trebno je ispitati mogu}nost objediwavawa pojedinih
parcela radi formirawa ostalog gra|evinskog zemqi-
{ta na kojem bi se gradili parkinzi ili gara`e za potre-
be korisnika tog prostora. Ukoliko mogu}nost postoji,
re{ewe ugraditi u plan detaqne regulacije.
U planovima detaqne regulacije treba dati mogu-
}nost za formirawe parkinga i sa tzv. "perforiranim
plo~ama", "prefabrikovanim tankostenim plasti~nim"
ili sl. elementima koji obezbe|uju uslove stabilnosti
podloge, dovoqne za navo`ewe vozila i istovremeno
omogu}avaju odr`avawe niskog rastiwa.
Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskog
zemqi{ta utvr|iva}e se, za period u kome se program
realizuje, odnos izme|u mesta za parkirawe na javnim
parkirali{tima (gara`ama) i onih koji se u, pojedinim
delovima grada, obezbe|uju na parcelama stambenih
zgrada.
Promena namene objekta mogu}a je samo u slu~aju da se
za novu namenu mo`e obezbediti ispuwewe navedenih
uslova za parkirawe i gara`irawe.
Za ostale planirane objekte va`e slede}i norma-
tivi:
1008. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.

Tabela: Normativi za parkirawe po objektima

Jedno
Objekti Tip objekta Jedinica mere parking
mesto na:
- stambeni blok m2 70
Stanovawe - vi{eeta`na zgrada van bloka m2 70
- P+1 porodi~na stan 1
m2 40-60
- upravno-administrativni objekat
zaposlen 5-7
m2 23-35
- komunalna preduze}a
zaposlen 7-9
m2 25-35
- agencije
zaposlen 3-5
m2 45-60
- poslovni prostor
zaposlen 7-9
m2 30-45
- banke, po{te
zaposlen 5-7
- osnovne {kole, obdani{ta i jasle u~enika 7-12
Administracija, - sredwe i stru~ne {kole u~enika 10-15
industrija, - univerziteti studenti 5-10
zanatstvo, - pozori{ta, bioskopi, koncertne dvorane sedi{ta 5-10
obrazovawe, - objekti za velike zborove sedi{ta 3-8
rekreacija gledalaca
- sportski objekti prema maks.
8-12
kapacitetu
- biblioteka m2 30-45
m2 100-150
- industrija
zaposlen 15-50
m2 30-60
- elektroservis
zaposlen 4-6
2
m 60-80
- zanatske radwe
zaposlen 3-5
- magacini i skladi{ta zaposlen 3-5
m2 100-150
- robne ku}e
zaposlen 25-60
2
- supermarketi m 50-80
- me{ovita trgovina m2 20-40
Prodavnice - mlekara, prodavnica hleba m2 30-60
- poslasti~arnica m2 40-80
- duvan, novine m2 20-30
- pijaca tezga 4-6
- tehni~ka roba m2 25-50
- restoran, gostionica, kafana sedi{ta 8-12
Ugostiteqski - disko klub stolovi 3-5
objekti - hoteli A i B sobe 3-5
kategorije kreveti 5-8
m2 40-100
- bolnice zaposleni 5-10
kreveti 7-20
2
Zdravstveni m 30-70
- ambulante
objekti zaposleni 3-7
- apoteka m2 30-45
- domovi za stare kreveti 5-10
25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
Prostori za specifi~no kori{}ewe
Podru~je Alibegovca predstavqa rezervisan prostor
za izgradwu objekata turizma, zdravstva, obrazovawa,
sporta i rekreacije sa specifi~nim zahtevima i
mogu}no{}u stanovawa u skladu sa tim zahtevima, uz
mogu}nost odstupawa od uslova utvr|enih generalnim
planom i pravilnikom.
Izradi plana detaqne regulacije na ovom podru~ju
prethodi}e program koji }e utvrditi Skup{tina Grada
Novog Sada.
Zone specijalne namene koriste se prema uslovima
Vojske Srbije.
Prostor "Jugovi}evo" (kasarna "Majevica") ure|iva}e
se prema posebnom programu koji }e sporazumno utvrdi-
ti Skup{tina Grada Novog Sada i Vojska Srbije. Planom
detaqne regulacije }e se, u skladu sa tim programom,
utvrditi kapaciteti i dinamika realizacije.
1.4. Pravila i uslovi za kori{}ewe prostora
do realizacije planiranih namena
Prostori na kojima izgra|eni objekti imaju privre-
meni status su:
[angaj sa koga }e se stanovnici preseliti na bezbed-
na podru~ja.
Ribwak na kome su zbog aktivnog klizi{ta ugro`eni
objekti, a izgradwa instalacija i izvo|ewe svih
gra|evinskih radova mogu biti rizi~ni po stabilnost
terena.
Lokaliteti bespravne izgradwe koji nisu dobili
namenu koja odgovara vrsti i drugim karakteristikama
objekata.
Objekti i kompleksi preduze}a koja se dislociraju
("Brodogradili{te", "Agrohem", "Des"), objekti u kori-
doru saobra}ajnica i infrastrukture, kao i svi objekti
koji su izgra|eni suprotno generalnom planu (sadr`aj,
kapacitet, visina).
Izuzev u zoni [angaj, u kojoj se dozvoqavaju svi ra-
dovi koji se dozvoqavaju u podru~jima porodi~nog
stanovawa, na objektima u podru~jima koja mewaju namenu
dozvoqava se teku}e odr`avawe ukoliko Skup{tina
Grada ne odredi druga~ije posebnom odlukom. Radovi
teku}eg odr`avawa u skladu sa generalnim planom su
radovi na malterisawu, podzi|ivawu radi izolacije od
vlage, zamena krovnog pokriva~a i stolarije i bojewe
objekata, izuzev u podru~jima urbanisti~ke za{tite I
stepena i postavqawe plitkog kosog krova nagiba 10%.
Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskog
zemqi{ta mogu se predvideti i drugi radovi koji ne}e
ugroziti privo|ewe prostora planiranoj nameni i sam
program ure|ewa.
2.0. ETAPE REALIZACIJE GENERALNOG PLANA
Prvu etapu realizacije generalnog plana pred-
stavqa}e obnova razorenih objekata i sistema.
Pod obnovom se podrazumeva izgradwa trajnih objeka-
ta istog zna~aja (regionalnog, gradskog, u`e lokalnog), i
sa istom ulogom u sistemu, mre`i i nameni.
Objekti koji se obnavqaju planiraju se na istom ili
pribli`no istom mestu, sa istim ili poboq{anim
tehni~kim karakteristikama (kapacitet, vid prevoza,
Broj 39 - Strana 1009
po{tovawe me|unarodnih konvencija i sl.) i izgledom
koji ne mora biti identi~an pre|a{wem, ali ne mo`e
naru{avati vrednosti okru`ewa. Ukoliko izgradwa ne
zadovoqava ove kriterijume, re{ava se ili privre-
menim objektima ili zahteva izmenu generalnog plana.
Apsolutni prioritet imaju svi poslovi i mere koji se
preduzimaju u ciqu za{tite zdravqa, prvenstveno
izvori{ta, kao i dr. koji zaga|ewa tla, voda i vazduha
svode na dozvoqeni nivo.
Obnavqawe objekata, odnosno izgradwa u ciqu ot-
klawawa rizika u funkcionisawu treba da se sprovodi
po slede}em redosledu:
(1) Uspostavqawe neophodnih komunikacija obnavqa-
wem
- Varadinskog i
- drumsko-`elezni~kog mosta,
- re~ne plovidbe.
(2) Kompletirawe sistema obnavqawem
- Mosta slobode,
- stavqawem u funkciju rezervoara.
(3) Pove}awe sigurnosti sistema
- izgradwom nove fabrike vode i poboq{awem
procesa prerade u postoje}oj fabrici
"[trand",
- izgradwom poveznog gasovoda izme|u Futoga i
Beo~ina.
(4) Ja~awe policentri~nosti izgradwom na desnoj
obali objekata obrazovawa, komunalnih objekata
i povr{ina, zdravstvene i socijalne za{tite;
(5) Otklawawe delova procesa koji sadr`e rizik i
dislocirawe preduze}a koji ugro`avaju okru`e-
we.
Redosled realizacije mo`e biti i druga~iji, poseb-
no ukoliko se pojave investitori koji bi bili zain-
teresovani za re{avawe pojedinih pitawa.
Da bi se moglo blagovremeno zapo~eti sa obnovom,
odnosno da bi se zainteresovanim investitorima mogle
otvoriti mogu}nosti ulagawa, neophodno je da se pripre-
mi dokumentacija koja podrazumeva:
(1) pripremne radove (istra`ivawa, analize, ispi-
tivawa razorenih i preostalih delova objekata i
sistema, provera tehni~kih i tehnolo{kih re-
{ewa i sl);
(2) sprovo|ewe konkursa, pripremu generalnih re-
{ewa;
(3) izradu odgovaraju}ih analiza uticaja na `ivotnu
sredinu;
(4) izradu urbanisti~ke dokumentacije;
(5) izradu investiciono-tehni~ke dokumentacije.
U zavisnosti od vrste i specifi~nosti objekta, nije
neophodno obavqawe svih navedenih poslova, kao {to
je mogu}a i izmena redosleda, koji }e se prilago|avati
specifi~nostima, organizaciji ukupnog posla na obnovi
pojedinih objekata i sl.
Paralelno s obnovom realizova}e se i ona re{ewa
generalnog plana koja su u pojedinim namenama utvr|ena
kao prioriteti, a konkretizovano sredworo~nim pro-
gramima pripreme i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta.
1010. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
S obzirom da substandardno stanovawe predstavqa
ne samo dru{tveni, ve} i prostorni i urbanisti~ki
problem, neophodno je u prvoj etapi sprovo|ewa plana
zapo~eti sanaciju substandardnih stambenih naseqa
(Mali Beograd - Veliki rit, izme|u ulica Ive Andri}a
i Sime Matavuqa, Banglade{ i druge pojedina~ne objek-
te).
Naseqe [angaj izgra|eno na vi{estruko ugro`enom
podru~ju, odnosno na podru~ju sa koga se mo`e ugroziti
izvori{te vode na Ratnom ostrvu, tako|e ima prioritet
u realizaciji planskog re{ewa.
Da bi se ovako utvr|ena etapnost ostvarila, neophod-
no je da Grad Novi Sad razli~itim stimulativnim mera-
ma usmerava razvoj u prioritetne urbanisti~ke celine
(lokalna finansijska politika, zemqi{na, komunalna,
saobra}ajna, investiciona, stambena, socijalna,
ekolo{ka politika i dr.)
3.0. PRIMENA GENERALNOG PLANA
Sastavni deo generalnog plana su slede}i grafi~ki
prikazi:
1. Podru~je obuhva}eno generalnim planom 1:20.000
2. Prostorne celine u gra|evinskom rejonu
grada 1:20.000
3. Namena prostora 1:20.000
4. Saobra}ajni sistem grada: vidovi
saobra}aja, koridori, javne gara`e 1:20.000
5. Hidrotehni~ki sistem 1:20.000
- Sistem snabdevawa vodom
25. oktobar 2006.
- Sistem za odvo|ewe otpadnih i
atmosferskih voda
- Sistem odbrane od poplava
6. Energetski sistem
- Plan snabdevawa elektri~nom energijom
- Plan snabdevawa toplotnom energijom
7. Javne povr{ine 1:20.000
8. Uslovi ure|ewa prostora i gra|ewa ({ema)
9. Generalna regulaciona i nivelaciona
re{ewa
10. Za{tita urbanog nasle|a
Grafi~ki prikazi elaborata Generalnog plana grada
Novog Sada do 2021. godine, izra|eni su u pet primera-
ka originala i po overi }e se ~uvati u Skup{tini Grada
Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urba-
nizam, stambene poslove i za{titu `ivotne sredine i
Sekretarijatu za inspekcijske poslove, Javnom pre-
duze}u "Zavod za izgradwu Grada" u Novom Sadu i
Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi
Sad.
Svi doneti urbanisti~ki planovi delova grada koji
nisu u skladu sa ovim generalnim planom, usaglasi}e se
sa wim u roku od pet godina.
Do usagla{avawa planova iz prethodnog stava sa
ovim generalnim planom, u delovima u kojima su sa wim
u suprotnosti, primewiva}e se direktno re{ewe ovog
generalnog plana.
Dokumentaciona osnova generalnog plana primewuje
se u wegovoj razradi.