OSOBINE LIČNOSTI MENADŽERA

SADRŽAJ:

Osnovne dimenzije ličnosti ................................... 3

Nasledni i socijalni faktori ....................................... 3

Tipovi ličnosti ......................................... 4

Zrelost ličnosti ......................................... 5

Karakteristike ličnosti ................................ 5

Uticaj nacionalne kulture.................................. 6

Uticaj fizičkih faktora ............................................... 6

Intelektualne i fizičke sposobnosti .................................. 6

Slaganje vrste posla i ličnosti ........................................ 7

Liderstvo ..................................................................... 7

Menadžer budućnosti ....................................................... 8

Literatura ...............................................................9
 OSNOVNE DIMENZIJE LIČNOSTI

Svaki čovek ima jedinstvenu ličnost. Ona je određena specifičnom kombinacijom

različih karakternih, odnosno emotivno-psiholoških i fizičkih osobina. Ličnost čini
sinteza dva najbitnija elementa - kako ljudi deluju na druge ljude i kako, s druge strane,
shvataju i vide sami sebe. Različite osobine ličnosti svih ljudi, pa time i menadžera,
dovode do toga da se oni u organizacijama ponašaju veoma različito. Zbog toga je veoma
važno, da ljudi koji vrše selekciju pri zapošljavanju menadžera, vode računa o ličnosti
menadžera, a ne samo o njegovim kvalifikacijama za određeni radni zadatak. Oni takođe,
moraju poznavati profil organizacije, odnosno njenu delatnost, kao i strukturu ličnosti
postojećih menadžera, da bi mogli izvršiti pravilan izbor i na kraju dobiti skladan
menadžerski tim. U suštini, ponašanje, odnosno osobine ličnosti menadžera jedne
organizacije, određuju njenu celokupnu aktivnost i njen profil.

Ličnost menadžera je glavni faktor individualnog ponašanja u organizaciji.

Razlike u ličnostima dovode do različitog ponašanja pojedinaca, a ono dovodi do različite
produktivnosti i zadovoljnosti poslom. Zbog toga je veoma važno uskladiti osobine
menadžera što je više moguće sa vrstom posla koju treba da obavlja. Stoga, nekoga ko je
nije komukativan, ne treba postaviti na mesto PR menadžera ili menadžera prodaje,
odnosno na radno mesto gde su komunikacione sposobnosti veoma važne.

Kakateristike ličnosti su nešto što jednu ličnost, u istom okruženju, izdvaja od

druge. Ličnost se takođe iskazuje i kroz interakcije sa drugim ličnostima, ali se kroz te
interakcije i formira. Na osnovu tih interakcija se može zaključiti kakva je, zaista, neko
ličnost.

NASLEDNI I SOCIJALNI FAKTORI

Ličnost svih ljudi se određuje i formira podsredstvom više faktora. Dva najvažnija
faktora su genetski - nasledni faktor i socijalni, odnosno faktor okruženja.

Nasledni faktor obuhvata sve one karakteristike koje ljudi dobijaju rođenjem, kao
što su pol, fizičke predispozicije i konstitucija, temperament itd. To su obeležja sa kojima
se rađamo i koja u suštini ne možemo menjati. Nauka još uvek, osim u eksperimentalne
svrhe, nema uticaja na naš genetski kod.

Socijalni faktor obuhvata niz faktora čovekovog okruženja koji na njega utiču.
Jedan od najznačajnih faktora okruženja je porodica, s obzirom da je to okolina u kojoj
dete odrasta, razvija se i usvaja osnovne modele ponašanja. Pored primarne porodice,
značajan uticaj ima i proširena porodica, kao i društvo iz okruženja i prijatelji. Uticaj
takođe, ali u manjoj meri, ima i nacionalna pripadnost, pripadnost određenom socijalnom
sloju ili profesiji.

2
 Pored ova dva najvažnija faktora, često se može desiti da i neka iznenadna,
nepredviđena situacija, dovede do toga da se ispolji neka osobina ličnosti koja je bila
skrivena, a za koju određena osoba nije ni znala da postoji. Različite ekstremne situacije,
u kojima se određena ličnost nađe u toku života, često dovedu do ispoljavanja nekih
skrivenih potencijala i osobina.

TIPOVI LIČNOSTI

Poznavanje osobina ličnosti menadžera, odnosno nečijih karakternih crta, je

veoma važno, da bismo mogli da predviđamo i kontrolišemo ponašanje tog menadžera. U
zavisnosti od tipa menadžerskog zadatka, biraćemo tipove ličnosti kojima će odgovarati ti
poslovi. U klasifikaciji postoji osnovnih pet karakteristika, koje determinišu ličnost. To
su ekstrovertnost-introvertnost, prijatnost, savesnost, emocionalna stabilnost i otvorenost.

Ekstrovertni ljudi su komunikativni i prijateljski raspoloženi prema drugima. Oni

lakše uspostavljaju kontakte sa kolegama i više im odgovaraju poslovi u kojima je
neophodna stalna komunikacija sa drugima, kao što je PR ili prodaja.
Introvertni su oni koji su zatvoreni i teže stupaju u socijalne kontakte sa drugima.
Njima je bolje dati poslove u kojima komunikacija nije važan činilac tog posla.

Prijatnost se ogleda kroz nečiju težnju da bude u dobrim odnosima sa drugima. To

se vidi po nečijoj kooperativnosti, kolegijalnosti i brizi za druge. Takvim menadžerima
treba dati poslove koji se rade timski i u kojima su veoma važni međuljudski odnosi.
Nasuprot njima, neprijatne ljude koje karakteriše nekolegijalnost, nepristojnost i
neprijatnost, treba rasporediti za obavljanje neprijatnih poslova, kao na primer naplatu
potraživanja.

Savesnost je karakteristika koja nam pokazuje koliko je neko pažljiv, istrajan,

organizovan i samodisciplinovan. To je osobina koja je poželjna, ako ne i neophodna,
kod svih vrsta i tipova menadžera.
Oni koji su nesavesni, su vrlo često impulsivni, neuredni, pa samim tim i
neefikasni. Takvi menadžeri nisu potrebni ni jednoj organizaciji. Ovo je jedina osobina
koja nije poželjna ni u jednoj vrsti posla.

Emocionalna stabilnost se iskazuje kroz smirenost i sigurnost. Ljudi koji su

emocionalno stabilni su najčešće vrlo efikasni u poslovima kojima se bave.
Nasuprot njima, emocionalno nestabilni ljudi su veoma često nervozni i nesigurni.
Iz te nesigurnosti proizilazi visok stepen kritičnosti i samokritičnosti. Takvi menadžeri su
pravi izbor za poslove kontrole kvaliteta, jer iz prevelike doze kritičnosti, proizilazi
perfekcionizam. Njihova uloga u timovima, takođe može biti značajna, pošto će oni
svaku alteternativu kritikovati i sagledati sve njene aspekte, što će biti od koristi u
pronalaženju najboljeg rešenja.

Otvorenost je karakteristika ljudi koji su kreativni, originalni i radoznali.

Menadžeri koji imaju tu osobinu su pogodni za dinamične poslove u kojima stalno dolazi
do promena ili inovacija, kao i za rizične poslove.

3
 Sa druge strane, zatvorene tipove ličnosti karakteriše konzervativizam i
konvencionalnost. Njima su potrebni poslovi u kojima nema mnogo oscilacija i promena.

ZRELOST LIČNOSTI

Ličnosti takođe možemo posmatrati po stepenu njihove zrelosti, odnosno po

stepenu razvoja. Zrele ličnosti će biti aktivne, nezavisne, imaće široka interesovanja,
posedovaće samosvest i kontrolu i sagledavaće dugoročnu perspektivu. Nasuprot njima,
nezrele ličnosti će biti pasivne, zavisne od drugih, interesovanja će im biti površna, teško
će se kontrolisati i moći će da sagledaju samo kratkoročnu perspektivu. Uticaj zrelosti
ličnosti menadžera, je takođe jedan od značajnih faktora ponašanja u organizaciji. To je
veoma važan faktor, naročito pri formiranju menadžerskih timova, odnosno izbora i
dodele uloga menadžerima unutar timova.

KARAKTERISTIKE LIČNOSTI

Postoje takođe još neke dimenzije ličnosti, koje su kod menadžera veoma važne.
To su autoritarizam, samopoštovanje, samo-posmatranje, sklonost riziku, brzina -
odnosno osećaj za vreme.

Autoritarne ličnosti veoma teško menjaju svoja uverenja i imaju poštovanje samo
za moć, silu i autoritet. Takve osobe se veoma loše ponašaju i odnose prema onima koje
ne poštuju. Oni druge posmatraju samo kroz prizmu moći i sile. Ako se u organizaciji ne
nalaze na čelnoj poziciji, oni će poštovati svog rukovodioca samo ako je autoritativan.
Kada dođu na rukovodeću poziciju, njihov autoritarizam će doći do izražaja i oni će
rukovoditi po sistemu vođstva.

Samopoštovanje se ogleda kroz stepen ličnog uvažavanja i poštovanja svojih

sposobnosti. Ono je povezano sa efikasnošću jer će osobe koje su visoko samoefikasne,
imati i visok stepen samopoštovanja. Menadžeri koji poseduju ovu osobinu su sposobni
za rešavanje teških problema, kao i za postizanje dobrih rezultata na teškim, odnosno
komplikovanim poslovima. Oni su visoko motivisani, skloni da preuzimaju rizik i veoma
su nezavisni.

Ličnosti koje imaju sposobnost samoposmatranja su svesne svojih osobina i mogu

svoje ponašanje da prilagode okolini i situaciji. Ovakvi menadžeri će više pažnje obraćati
na ponašanje drugih u organizaciji i lako će prilagođavati svoje ponašanje okolini.

Menadžeri koji su skloniji riziku, brže donose odluke i to na osnovu manje

informacija. Oni su pogodni za veoma dinamične poslove u kojima dolazi do čestih
promena. Za razliku od njih, menadžeri koji prihvataju niže nivoe rizika, su studiozniji i
oni odluke donose tek kada imaju sve potrebne informacije. Njihov kvalitet se najbolje
iskazuje u poslovima gde nije dobro donositi ishitrene i površne odluke.

Po osećaju za vreme, odnosno po brzini, ličnosti možemo podeliti na dve grupe. U

prvu spadaju oni koji su uvek u pokretu, nestrpljivi su, vrlo često rade više stvari u isto

4
vreme i teško se opuštaju. Ovakve osobe stalno imaju osećaj da moraju da urade sve više
i više, a da imaju sve manje vremena. U drugu grupu spadaju ličnosti koje nemaju osećaj
hitnosti, oni mogu u svakom trenutku da se opuste i nikada nisu nestrpljivi. Njih je vrlo
teško motivisati. Takve osobe nemaju nikada osećaj nedostatka vremena i potrebe
hitnosti, radi završetka određenog posla.

UTICAJ NACIONALNE KULTURE

Uticaj nacionalne kulture na ličnost menadžera nije presudan. Međutim, različite

nacionalne kulture će dovesti do toga, da se određeni tipovi ličnosti menadžera u
određenim kulturama, javljaju češće, nego u drugim. Do toga dolazi zbog favorizacije
određenih osobina ili crta ličnosti u određenoj kulturi. U zavisnosti od toga koje su
osobine više cenjene u tom društvu, doći će do većeg razvoja tih osobina. Najočogledniji
primer uticaja nacionalne kulture dobijamo posmatranjem razlika između
anglosaksonskih i japanskih menadžera. Cenjene osobine u japanskom društvu ćemo
mnogo češće sresti kod japanskih, nego kod anglosaksonskih menadžera.

UTICAJ FIZIČKIH FAKTORA

Na ličnost i ponašanje menadžera će veliki uticaj imati i fizički faktori, kao što su
starost, pol, bračno stanje i dužina radnog staža.

Sa starošću dolazi do opadanja fizičkih i intelektualnih sposobnosti, koje dovode

do pada produktivnosti, ali sa druge strane postoji iskustvo, koje donosi povećanje
produktivnosti. Starenjem opada snaga, brzina i koordinacija pokreta, ali iskustvo donosi
prednost koja se ogleda u tome da se neki rutinski poslovi mogu obaviti na efikasniji
način, zahvaljujući rutini, nego što bi to obavila neka mlađa osoba. Takođe, stariji ljudi su
manje skloni promenama, pa stoga teže napuštaju organizacije, teže se prilagođavaju na
novi posao i manje su fleksibilni. S druge strane, oni su zadovoljniji poslom i manje
odsustvuju.

Pol ne utiče na produktivnost na poslu, iako ima dosta stereotipnih zaključaka i

mišljenja na tu temu. Žene su ipak, na početku novog milenijuma, uspele da se izbore za
ravnopravan tretman na poslu.

Bračno stanje nema mnogo uticaja na ponašanje na poslu. Jedina razlika se ogleda
u tome što ljudi koji imaju svoje porodice, najčešće zbog obaveza u tim porodicama i
odgovornosti za nju, pokazuju manju sklonost ka rizicima i teže menjaju organizacije u
kojima rade.

Radni staž utiče na produktivnost. Njegov uticaj se ogleda u tome da zaposleni

koji su više vremena proveli na jednom radnom mestu u istoj organizaciji su zadovoljniji,
imaju više rutine, pa su samim tim efikasniji i produktivniji.

5
 INTELEKTUALNE I FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Veliku razliku među ličnostima menadžera možemo videti i posmatrajući

razvijenost njihovih sposobnosti. Sposobnosti možemo podeliti na intelektualne i fizičke.

U intelektualne sposobnosti spadaju: verbalna, sposobnost snalaženja u prostoru,

dedukcija, pamćenje, numerička sposobnost, sposobnost percepcije i rezonovanja.
Menadžeri koji žele da se bave finansijama bi trebalo da imaju razvijene numeričke i
dedaktičke sposobnosti, da bi se bez problema snalazili sa brojevima i mogli da izvlače
zaključke na osnovu poznatih činjenica. Oni koji bi želeli da se bave istraživanjem
tržišta, treba da poseduju razvijene sposobnosti rezonovanja i pamćenja, da bi mogli da
nađu rešenje za određeni problem, koristeći u tome svoje iskustvo.

Fizičke sposobnosti se ogledaju kroz nečije motorne sposobnosti i one su važne

kada treba manipulisati stvarima u okruženju.

SLAGANJE VRSTE POSLA I LIČNOSTI

Iz svega ovoga vidimo da su ljudi veoma različiti, kao i da ne postoje bolji ili
lošiji tipovi ličnosti menadžera. Kombinacija svih osobina, svakog menadžera čini
jedinstvenim i upravo su te osobine presudan faktor za izbor menadžera u nekoj
organizaciji. Takođe, sve te osobine treba uskladiti sa tipom posla koji određeni
menadžer treba da obavlja, kao i sa ostalim tipovima ličnosti u organizaciji. Prisutnost
određene osobine ličnosti, će biti različito vrednovana u različitim tipovima poslova.
Kompatibilnost ličnih osobina sa zahtevima posla je veoma važna. Razlog tome je što će
kompatibilan menadžer biti ujedno i produktivniji, jer će moći da svoje mogućnosti
iskoristi do maksimuma, a samim tim će i njegova zadovoljnost poslom u organizaciji biti
velika. S druge strane, ako menadžeru dodelite posao koji je u suprotnosti sa njegovim
ličnim osobinama i koji zahteva ličnost koja je potpuno drugačija od njegove, on će se
osećati frustrirano i nezadovoljno, ma koliko taj posao nekom drugom izgledao privlačan
i izazovan. To je činjenica koju treba da znaju i sami menadžeri. Prvenstveno oni treba da
budu svesni svojih ličnih osobina i svog karaktera. Treba da se trude da se što više
razviju, intelektualno i duhovno, kao i da pokušaju da svoje sposobnosti i talente iskoriste
do maksimuma. Samo će tako, kroz proces ličnog razvoja i edukacije, moći da postignu
potpuno zadovoljstvo poslom koji obavljaju.

Na osnovu svega ovoga se mogu napraviti grube procene tipova ličnosti i njima
odgovarajućih zanimanja. Tipovima koji preferiraju fizičku aktivnost u smislu snage i
veštine, a pri tome su stabilni i praktični, odgovaraju poslovi u proizvodnji ili zanatstvu.
Ljudi koji vole istraživanje i razmišljanje, a pri tome su analitični i radoznali dobro će se
snaći u poslovima ekonomije ili novinarstva. Za ljude koji imaju razvijen osećaj za druge
i potrebu pomaganja, pogodna su zanimanja profesora ili socijalnih radnika. Menadžeri
koji imaju razvijene verbalne sposobnosti i moć ubeđivanja, a poseduju ambicioznost i
samopouzdanje će se odlično snaći u poslovima prodaje i odnosa sa javnošću. Emotivni,
nepraktični i kreativni ljudi bi se trebali baviti nekim vidom umetnosti.

6
 LIDERSTVO

Liderstvo menadžera je proces kojim se delatnost članova grupe usmerava ka

ostvarenju organizacijskih ciljeva. Liderstvo podrazumeva da su drugi članovi grupe
spremni da prihvate smernice i uputstva lidera. Lider je onaj član tima koji ima najveću
ličnu moć. Tu moć može koristiti na razne načine, a da bi uticao na ponašanje ostalih.
Može je koristiti, npr. da utiče na radnike da se žrtvuju za dobrobit kompanije. Mnoge
organizacije danas smatraju da je za menadžere neophodno da imaju liderske
sposobnosti.

Dobar menadžer mora posedovati sposobnosti da motiviše druge. Da bi to mogao

činiti, on mora biti cenjen i poštovan od strane svojih kolega i mora imati dobru saradnju
sa radnicima. Ako je neko dobar planer, pošten i organizovan, ali pri tome nije u stanju
da motiviše ljude iz svog okruženja on neće biti dobar menadžer, jer neće biti u stanju da
realizuje organizacijske ciljeve.

MENADŽER BUDUĆNOSTI

Da bi neko postao uspešan menadžer u vremenu koje dolazi, sa sve prisutnijom

automatizacijom, u eri informatike, mora posedovati visok nivo znanja u menadžerskom i
organizacionom smislu. Takodje, mora imati želju za permanentnom edukacijom, a pre
svega mora biti celovita ličnost. Trebao bi da pokuša da razvije i ojača sve one osobine
svoje ličnosti koje će mu pomoći u svakodnevnom savladavanju radnih zadataka, kao što
su kreativnost, emocionalna stabilnost, samouverenost, moralnost i nepokolebljivost. To
su osobine koje će mu pomoći u svakodnevnom radu, nezavisno od vrste posla koji će
obavljati. Moraće da neguje sposobnost brzog prihvatanja i implementacije novih znanja,
načina rada i mišljenja.

Poruka sa godišnjeg savetovanje menadžera Jugoslavije, Budva 1994 godine:

„Preduzeće i institucije budućnosti predstavljaće otvorene sisteme - organizme

međusobno povezane specifičnim projektnim formama i mrežnim strukturama. U takvim
sistemima informacije postaju sve važniji resurs i komunikaciono sredstvo, a poznavanje
informatičke tehnologije preduslov za efektno i efikasno upravljanje sistemima. Uloga
menadžera je od posebnog značaja i to, kako na nivou preduzeća i privrednih sistema,
tako isto i na nivou društvenih službi, javnih institucija i državnog aparata u celini.
Menadžer XXI veka mora biti otvorena ličnost širokih horizonata, profesionalnih i ličnih
interesovanja koja u maksimalnoj meri integrišu osobine profesionalaca, preduzetnika i
lidera. Profesionalna znanja moraju biti interdisciplinarne prirode, što savremenom
menadžeru daje karakter «generaliste». Preduzetnički duh podrazumeva inovativnost,
kreativnost, nezavisnost, hrabrost i spremnost na preduzimanje rizika u vezi sa
prepoznatljivim poslovnim šansama. Liderska svojstva uključuju sposobnost izgradnje
vizije, formulisanje misije, mobilizacije i motivacije saradnika za realizaciju razvojnih
opredeljenja. Etičke osobine jednog lidera predstavljaju element bez kojeg se ne može
govoriti o uspešnom menadžeru XXI veka.“

7
 LITERATURA

- Prof. dr Smilja Rakas, Sociologija menadžmenta, 2004

- Prof. dr Mića Jovanović, Interkulturni menadžment, 2004
- Dr Ranko Loncarevic, Menadzment 2006
- Prof. dr Vidoje Stefanovic, Menadzment ljudskih resursa, 2005
- Prof. dr Snezana Smederevac i doc. dr Dusanka Mitrovic, Licnost - metodi i
modeli
- www.wikipedia.org
- www.socioweb.com
- www.psihologija.autentik.net
- www.sam.org.yu