Jezicke Skolice 3

3
JEZI^KE
[KOLICE 3
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE
SADR@AJ
JEZI^KE [KOLICE
UVOD .............................................................................................................................................................. 3–6
RADNI LISTOVI
1. Carstvo kwiga ......................................................................................................................... 7–14
2. Stranice iz uxbenika ............................................................................................. 15–24
3. Svet prirode ........................................................................................................................ 25–34
4. Kwige o deci i za decu ........................................................................................... 35–56
5. Zemqe, qudi, obi~aji ...................................................................................................... 57–69
TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE
SPOSOBNOSTI – PIRLS ..........................................................................................................70–74
O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 75
REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

1. Carstvo kwiga ..................................................................................................................... 76–79
2. Stranice iz uxbenika .................................................................................................... 79–83
3. Svet prirode ........................................................................................................................ 84–88
4. Kwige o deci i za decu .................................................................................................. 88–98
5. Zemqe, qudi, obi~aji ................................................................................................... 99–104
REŠEWE TESTOVA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE

SPOSOBNOSTI – PIRLS .................................................................................................... 105–107
TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,

U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
1. Carstvo kwiga ........................................................................................................................... 109
2. Stranice iz uxbenika .......................................................................................................... 110
3. Svet prirode .............................................................................................................................. 111
4. Kwige o deci i za decu ............................................................................................ 112–113
5. Zemqe, qudi, obi~aji ........................................................................................................... 114
KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 115–116
2
UVOD
JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu
JEZI^KE [KOLICE
i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog.
To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe
kwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e
u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli,
tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama,
televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.
Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu
Srpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava
i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla
u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}i
spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume
i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,
u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju
wegovo estetsko i moralno bi}e.
Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste
u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje
wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje
traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi
sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav.
Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite
~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umu
uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.
Zbirka sadrì 52 radna lista, koja su raspore|ena u pet celina prema
temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost:
1. Carstvo kwiga; 2. Stranice iz uxbenika; 3. Svet prirode; 4. Kwige o deci
i za decu; 5. Zemqe, qudi, obi~aji. U radnim listovima nalaze se kwièvni
i informativni tekstovi, koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku,
kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma, obaveštewa
i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: rasporedi,
vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list ima nekoliko
zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnog lista.
Posledwa dva radna lista sadrè test koji je preuzet iz me|unarodnog
testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*).
Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,
gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše
ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom,
na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju
razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom
i programom.
Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou
u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata
* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.
3
Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta
obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa
u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima,
u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke
sposobnosti u~enika.
JEZI^KE [KOLICE
Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa

teìne.
Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakog
zahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih
aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìni
birani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci
posve}eno je ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe
je zadataka kojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo
da skoro svi u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku
pismenost.
U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica:
• prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovne

odlike
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom
kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni
tekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da

popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje
se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu
(tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –
posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);
izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (na
osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe,
dijalog...)
• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu,
sadràj, re~nik, vodi~ za rad)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju

teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta
(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)
• upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava wihove sli~nosti i razlike
* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;

Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu.
** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),
www.pisa.oecd.org.
4
U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:
• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole i prideve

• prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, glagolsko
JEZI^KE [KOLICE
vreme)
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj
funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, uzvi~ne, zapovedne...)
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u
svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se
javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
• razlikuje upravni i neupravni govor
• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica i prideva)

• prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, prilo{ke odredbe)
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu
(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)
• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,
uve}anice; rod prideva, broj imenica i prideva, glagolsko vreme)
• pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim
i obrnuto
U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu

• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona
obra|uje u tre}em razredu)
• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane
komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta

• ume da napi{e saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta
Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.

U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji
se tim zahtevom ispituju.
Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a ispituje, nivo teìne
zadatka, kao i raspored zadataka po celinama i radnim listovima.
Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna
i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena.
U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše
pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali
sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.
U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.
5
Dragi ~itaoci,
Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana

i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim
JEZI^KE [KOLICE
slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu,

u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad ve} sami
odlazite u biblioteku, zastajete pred policama
s kwigama, znate na kojoj se polici nalazi kwiga koju
traìte, uzimate je i, kao pravi istraìva~i, kre}ete
u avanturu koja se zove – ~itawe.
U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari
koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba
da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a
nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no
je imati i dobru mapu da ne biste zalutali.
Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.
Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i
do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo
odabrali.
Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali su tu
i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu
u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na
televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...
Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}
u~iteqa ili roditeqa.
Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste
susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama
samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su
druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete
bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i
sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove
izazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.
Autori zbirke
6
1. CARSTVO KWIGA
JEZI^KE [KOLICE
7
1
U organizaciji Kreativnog centra

i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice škole glume
pri pozorištu Pan teatar Bojana \uraškovi}
i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao
predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu
JEZI^KE [KOLICE
u ~itawu u Austriji.
1. Ovaj tekst je:

a) poruka
b) reklama
v) oglas
g) vest
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
2. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz ovog teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE
šta se dogodilo DA NE
ko su u~esnici doga|aja DA NE
kada se to dogodilo DA NE
gde se dogodilo DA NE
ko je napisao tekst DA NE
3. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja.
Zajedno su otišli u biblioteku.
Pozvala ga je da joj se pridruì.
Na putu je srela Aqošu.
1 Bojana je krenula u biblioteku.

Ipak je prihvatio poziv.
Aqoša se dvoumio.
8
2
Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoša.
SPO R PO[TA
RTSKI CENTA
[KOLA
JEZI^KE [KOLICE
PARK
BIOSKOP
KW
I@
ARA
POZORI[TE
CRKVA
KAFI] MUZEJ
BIBLIOTEKA AUTOBUSKA
STANICA
PEKARA
PARK
1. Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwiàru, a zatim u biblioteku.

Linijom obeleì put kojim je Bojana išla.
2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja,

skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqošu.
Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.
3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom

se nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoša:
Bojana: Koliko košta komplet lektire za tre}i razred?
Aqoša: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!
4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak.
Objekat: crkva bioskop po{ta {kola
Naziv objekta: Pokretne slike Sveti Dimitrije Dositej Obradovi}
9
3
OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA

1. Stari narodi Vavilonci i Asirci
pravili su pre nekoliko hiqada godina
plo~ice od gline. Na wima su zapisivali
JEZI^KE [KOLICE
razne podatke koje su èleli da sa~uvaju.

Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim
su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vrš}e
i trajnije.
2. Najstariji materijal za pisawe koji

se koristio u starom Egiptu bio je papirus. Papirus
Pravili su ga od stabqike jedne biqke,
koju su sekli u trake. Od pore|anih i
presovanih traka dobijali su se listovi
koji su se sušili na suncu. Posle sušewa
po tim listovima moglo se crtati
i pisati mastilom.
3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama

umesto papirusa koristio pergament, koji
se pravio od ìvotiwske koè. Posle
potapawa koà se razvla~ila na velikom
ramu, a zatim je strugana da bi se dobila
glatka površina za pisawe. Dok nije
po~ela proizvodwa papira, najvi{e se
pisalo na pergamentu. âk se i danas neki Glinena plo~ica
veoma va`ni tekstovi pišu na pergamentu
zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e.
4. Prvi papir napravqen je u Kini

pre više od 2 000 godina. Biqke su
potapane u vodu kako bi se napravila kaša.
Ta kaša se zatim cedila, presovala
i sušila. Tako je dobijen papir glatke
površine, koji je bio idealan za pisawe.
Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu
pravqewa papira više od 700 godina,
sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su
bili zarobqeni, nisu odali svoju veštinu.
Pergament
10
3
1. Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo,

a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj strani.
JEZI^KE [KOLICE
2. Koji narod je prvi pisao na papiru:
a) Vavilonci
b) Egip}ani
v) Arapi
g) Kinezi
3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?
4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima

se dobija pergament.
• urezivawe, sušewe, pe~ewe
• potapawe, razvla~ewe, strugawe
• ce|ewe, presovawe, sušewe
5. Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira?

Navedi iz teksta dve wegove osobine.
6. U kruì} ispod svake slike upiši broj pasusa na koji se slika odnosi.
7. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o razli~itim vrstama pisama
b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo
v) o razli~itim vrstama papira
8. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe.

a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi.
b) Papirus je materijal biqnog porekla.
v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova.
g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.
11
4
ASIRSKA BIBLIOTEKA
U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa,
otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke.
To je najstarija biblioteka na svetu.
JEZI^KE [KOLICE
Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, i imala

je više od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim plo~icama
klinastim pismom su ispisani razni tekstovi.
Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice
prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze.
Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju šta piše
na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj asirskoj
kulturi.
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA
Na obali Sredozemnog mora, na podru~ju današweg Egipta,
nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka.
Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu.
U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane na raznim
materijalima i razli~itim pismima. Procene o broju kwiga
u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite i kre}u se do broja
sedam stotina hiqada.
Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je
uništila Cezarova vojska pre više od dve hiqade godina.
12
4
1. U kruì} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku

biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku.
Biblioteka se nalazila u carskoj palati.
JEZI^KE [KOLICE
Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci.
Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.
2. Zaokruì slovo ispred pitawa na koje moèš da odgovori{ na osnovu

teksta o Asirskoj biblioteci.
a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke?
b) Koji je nau~nik otkrio šta je napisano na glinenim plo~icama?
v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?
3. Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj

i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice zaokruì
sigurno ili mo`da.
Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku. sigurno mo`da
U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina

sigurno mo`da
hiqada kwiga.
Aleksandrijsku biblioteku uništila je Cezarova

sigurno mo`da
vojska.
4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna.

Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna?
a) stara
b) slavna
v) slobodna
g) i{~ezla
13
5
Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u {kolskoj biblioteci.
[kolska biblioteka
Iz biblioteke Iz biblioteke
JEZI^KE [KOLICE
se mogu izneti se ne mogu izneti
do 15 dana do 7 dana enciklopedije
školska lektira stripovi atlasi

zabavna literatura ~asopisi re~nici
1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:
Iz školske biblioteke moè se izneti svaka kwiga. T N
Školska lektira moè se izneti iz biblioteke. T N
Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana. T N
âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci. T N
Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci. T N
2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.
Kwièvnost
Uxbenici Enciklopedije
za decu
14
2. STRANICE IZ UXBENIKA
JEZI^KE [KOLICE
15
6
Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu navedene

re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.
JEZI^KE [KOLICE
1. Šta je avlija?
2. Šta je belutak?
3. Kako se druga~ije naziva brvno?
4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija?
5. Kojim redom se ove re~i navode u re~niku? Obeleì ih brojevima od 1 do 6.
bajka dvorac a`daja vitez gozba |avolak
golub grlica galeb gnezdo gušter
poleteti pozlatiti pomiriti poštovati
16
7
1. Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti.

Iskoristi sve re~i iz re~nika.
Princ je hrabar. Kraqevi} je odvaàn.
JEZI^KE [KOLICE
Zamak je u gori.
A`daja se oglasila.
Xin je snaàn.
RE^NIK
a`daja – zmaj
gora – šuma
zamak – dvorac
oglasiti se – javiti se
princ – kraqevi}
snaàn – jak
hrabar – odvaàn
xin – div
2. Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor:
„Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep
re~nik”, rekla je u~iteqica.
3. Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba:

a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i
b) poznaje i dobro govori strane jezike
v) ume da govori slikovito i dobro
17
8
1. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.
U STVARNOSTI PREDMET/BI]E U BAJCI

JEZI^KE [KOLICE
krasta~a ~arobni
od stana lete}i
ven~ani od zmajevih odaja
{areni krilati
osedlani za~arana
2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem.
@ivi u oblacima. @ivi rasko{no.
@ivi od svog rada. Ne misli na budu}nost.
@ivi od danas do sutra. Kao da ne ìvi u stvarnosti.
@ivi na visokoj nozi. @ivot mu je lep.
@ivi kao u bajci. Sam sebe izdràva.
18
9

a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. za
b) Umawenice su isto što i skra}enice. z .
zaadda~i}
JEZI^KE [KOLICE
v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.
z
2. Šta je slovo? Podvuci ta~an odgovor. A

Slovo je pisani znak za: glas slog re~
Ana
J
Tainja
ana
3. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.
Po zna~ewu re~enice mogu biti: obaveštajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne.

Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne.
REÊNICE
Po obliku
uzvi~ne
4. Na osnovu re~enice: Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno

pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole.
Ne se piše .
(imenice)
Ne se piše .
(pridevi)
Ne se piše .
(glagoli)
19
10
Ovo je stranica jedne ~itanke.

JEZI^KE [KOLICE
1. Iz kog dela ~itanke je ova stranica?

a) iz uputstva
b) iz re~nika
v) iz sadràja
2. Šta moèš da saznaš ~itaju}i tekst sa ove stranice?
Sa ove stranice moèš da saznaš: Zaokruì DA ili NE
vrstu nekih kwièvnih dela DA NE
poruku kwièvnog dela DA NE
naslov kwièvnog dela DA NE
imena pisaca kwièvnih dela DA NE
broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traìš DA NE
gramati~ka i pravopisna pravila DA NE
3. Na kojoj stranici moèš da obnoviš ono što si nau~io/nau~ila?
20
11
Ovo je deo sadràja jedne kwige.
SADR@AJ
JEZI^KE [KOLICE
Nastanak zemqišta ................................ 5
Vodeni cvet .............................................. 6
Biqka kompas .......................................... 7
Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8
Neumorne radilice ................................. 9
1. Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj?

a) @ivotiwsko carstvo
b) Vrste zemqišta
v) Poznavawe prirode
g) Biqni svet
2. U kruì} pored svake re~enice upiši broj strane na kojoj se nalazi tekst
iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe.
8 Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.
Da bi se dobila samo jedna kašika meda, vredna p~ela

mora da sleti na 60 000 cvetova.
Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever,

zato što raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu.
Nekada davno ~vrsti deo Zemqine površine – kopno –

~inile su samo stene.
21
12
U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.
INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA

(Stavi na probu svoje veštine i spasi planetu Zemqu!)
JEZI^KE [KOLICE
Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu.

Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu – ogromnu
gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najvišem
je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pištoqima.
Tvoj posao je da uništiš vanzemaqce i iskqu~iš
glavni kompjuter. Imaš mini-podmornicu
i brzopale}i laserski pištoq. Ali, budi
pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne
ribice i delfine svuda unaokolo. Ako
te pogode Mopiji ili te dotakne ribica,
moraš da se vrati{ na po~etak igre.
1. Napiši:
• Ime vanzemaqaca:
• Mesto baze:
• Broj nivoa u bazi:
• Tvoj zadatak:
• Pomo}:
• Prepreke:
2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku?

a) da pokaèš svoje veštine na kompjuteru
b) da izvedeš zakqu~ak o odnosima likova u tekstu
v) da prona}eš u tekstu odre|ene podatke
g) da odrediš vrstu teksta
3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade i koji
je zadatak igra~a.
22
13
Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.
KIRIKU PROTIV VEŠTICE
JEZI^KE [KOLICE
Zla veštica Karaba zarobila je sve odrasle
muškarce iz jednog sela. Ostao je samo mali
i neustrašivi Kiriku.
Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor
da bi spasao selo od su{e.
Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do
Karabinog skloništa. Na putu ga napadaju divqe
zveri, ptice grabqivice i ~udni insekti...
Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa,
susreš}e se s vešticom. Zla veštica ima
trn u le|ima. Kiriku mora da ga izvadi. Ako
mu to po|e za rukom, veštica }e se pretvoriti
u lepu devojku i oslobodi}e zarobqene
muškarce iz sela.
1. Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.
Ako Kiriku izvadi trn

u selu }e prestati suša.
iz Karabinih le|a,
Ako Kiriku izbegne opasna mu{karci iz sela bi}e

stvorewa, slobodni.
Ako Kiriku prona|e sti}i }e do Karabinog

skriveni izvor, skloništa.
2. Šta saznajemo iz teksta Kiriku protiv veštice?
Iz teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE
koji su Kirikuovi zadaci u igrici DA NE
kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa DA NE
koji su Kirikuovi protivnici u igrici DA NE
kako je Karaba zarobila muškarce iz sela DA NE
kako se veštica ubola na trn DA NE
23
14
1. Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako

što }eš upisati rimske cifre koje nedostaju.
JEZI^KE [KOLICE
2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka?

Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna
slobodnog dela zida 6 m 6 dm?
a) Poznavawe prirode i društva
b) Informatika kroz igru
v) Ku}ni ogledi
g) Matemati~ke stepenice
3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika.

Napiši za koje su predmete ti uxbenici.
Nota po trajawu moè biti: cela, polovina,

~etvrtina, osmina, šesnaestina...
Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva.
Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu.
24
3. SVET PRIRODE
JEZI^KE [KOLICE
25
15
KAKO JE POSTALA DUGA

Jednom davno, toliko davno da se više niko ne se}a kada se
JEZI^KE [KOLICE
to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve

planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepša i najva`nija.
Malo-pomalo pa do|e i do sva|e.
– Najlepša je ùta boja – re~e masla~ak. – To je boja Sunca, vatre,
zrelog ìta i vo}a i, uopšte, topline.
– A ja mislim da je najlepša plava boja – tvrdio je razli~ak. – To je
boja neba, mora i reka. Šta je va`nije za ìvot od vazduha i vode?
– Najva`nija je bela boja! – re~e bela rada. – Da nema we,
nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti.
– Ah, bela boja! – podrugqivo re~e kupina. – Kako vidim,
moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer
sam crna. Kad ona tako misli, ja više ne}u s wom da razgovaram!
– i kupina okrete glavu od bele rade.
– A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe?
– uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. – Moja boja zna~i: qubav,
radost, veseqe!
– Polako, polako – stade da ih umiruje trava. – Zelena boja je boja
mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepša i najva`nija.
Cvet dan i no} je sve to slušao, pa se umeša i pomirqivo primeti
da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako va`ne.
– ]uti ti, neodlu~na biq~ice! – re~e mu sva|ala~ki kupina.
– Ti nisi mogao da se odlu~iš koja je boja najva`nija, pa zato imaš
dve boje: plavu i belu!
Cveti} dan i no} uopšte se ne naquti, ve} predloì da svako
iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kiša. Boju koju kiša
opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè
najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom.
Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kiša, svako
je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kiša prestala,
sve boje su se izmešale i pretvorile u jednu veliku svetlu šaru.
Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju.
Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je
u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: – Kao što vidite,
niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija
od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne.
Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kiše, do dana
današweg.
1. Napiši kada i gde se odigrala radwa ove pri~e.

kada:
gde:
26
15
2. Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je višak.
bela zelena crvena ùta plava
JEZI^KE [KOLICE
bulka bela rada razli~ak masla~ak
3. Dopuni tabelu tako što }eš upisati odgovaraju}u boju ili ono što
ona predstavqa u ovoj pri~i.
Boja Šta boja predstavqa

ùta
nebo, more, reke
crvena
no}
bela
mladost i nov ìvot
4. Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i:

masla~ak trava bela rada kupina razli~ak
5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objašwava zašto je dan
i no} neodlu~na biq~ica.
6. Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.
7. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e.
Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju.
On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kiši.
Kiša je izmešala boje i one su se pretvorile u dugu.
Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija.
Dan i no} pokušava da pomiri cve}e.
27
16
KISELE KIŠE
Kisele kiše nastaju tako što razni otrovni gasovi sa zemqe
(iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu.
Tamo nailaze na oblake i spajaju se s vodom u wima.
JEZI^KE [KOLICE
Kiša iz takvih oblaka {tetno deluje na sve na

šta padne.
Kad padne na šume, sprì liš}e, grane
i stabla. Zatim u|e u zemqu, pa je koren
upija i biqka se hrani zatrovanom vodom.
U šumama zbog toga ima mawe zdrave hrane
za ìvotiwe.
Kad kisela kiša padne u jezero, reku
ili potok, voda postaje nezdrava za biqke
i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke
koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe
koje tu vodu piju.
1. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi da su kisele kiše opasne po prirodu.
2. Šta ti misliš: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kiša?

DA ili NE
Napiši zašto tako misliš.
3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama:

Kisele kiše uništavaju prirodu.
Kisele kiše uništile su prirodu.
Kisele kiše uništi}e prirodu.
4. Slede}u re~enicu napiši u prošlom i budu}em vremenu:

Koren biqke upija otrovnu vodu.
• prošlo vreme:
• budu}e vreme:
28
17
PORUKE
1. U osnovnoj školi Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zaštitu
ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda.
Na osnovu sadrìne poruke odredi šta u~enici èle da zaštite
JEZI^KE [KOLICE
i to poveì sa odgovaraju}om porukom.
Od starog papira Mora}emo da sejemo

moè brzo i lako da ìto i gajimo povr}e
se dobije nov papir! na nekoj drugoj planeti!
vazduh
ìvotiwe
voda
zemqa
drve}e
Sklonite ih Saobra}ajci,
sa ulice! O~istite ~a|, zaustavite saobra}aj
Na|ite im dom! spasite jeguqe, bar na jedan sat!
pastrmke i mla|!
2. Šta ili koga ti èliš da zaštitiš?

Napiši svoju poruku.
29
18
JEZI^KE [KOLICE
HIBERNACIJA
Neke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno
hrane, postaju neaktivne, odnosno hiberniraju. Ulaze u neku vrstu
dubokog sna, sporije dišu, srce im sporije kuca, troše mawe
energije i temperatura tela im opada.
@ivotiwe se moraju pripremiti za hibernaciju. Pre zime
mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala.
Zatim odlaze u sklonište – na neko sigurno mesto, gde je suvo
i na kom su bezbedne, kao što su pe}ine, jame...
@ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to
se dešava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli.
1. Zašto ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime?

a) Umorile su se tokom prole}a.
b) Ugojile su se tokom leta.
v) Nazeble su zbog hladno}e.
g) ûvaju se od gladi i hladno}e.
2. Odakle ìvotiwama energija koju troše tokom meseci hibernacije?

a) od rezervi hrane u pe}inama
b) od hrane koju su pojele
v) od sun~eve svetlosti
g) od temperature u pe}inama
3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija?

a) Duga hladna zima
b) Zimski san
v) Sigurno sklonište
g) Rezerve hrane
30
19
PAPAGAJI
Papagaj je ptica karakteristi~na za prašume
i šume u àrkim predelima. Veoma debeo kqun
ne sluì papagajima samo da razbijaju tvrdu
JEZI^KE [KOLICE
qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu
za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve
u grupama, ponekad veoma brojnim. @ive boje
wihovog perja savršena su kamuflaà u opasnim
prašumama, i po wima se vrste razlikuju.
1. Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun?

a) da lepo peva
b) da pravi buku
v) da se brani
g) da uzima hranu
2. Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?
3. Kakva je prašuma u ovom tekstu?

a) tamna
b) zelena
v) raznobojna
4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?
5. Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da:

a) pri~a lepo i mudro
b) ponavqa stalno jedno te isto
v) govori jasno i glasno
g) govori nerazgovetno
31
20
1. Koji opis odgovara ptici sa slike?

A B
Ima sitno telo. Ima sitno telo i kratak rep.
JEZI^KE [KOLICE
Na glavi ima }ubu, a oko Kqun joj je veoma duga~ak i

vrata belo perje. Kqun tanak. Na vrhovima krila
joj je mali i trouglast. ima šaru.
V
Ima krupnu glavu i velike
o~i. Kqun joj je zakrivqen.
Na glavi ima pera koja
oblikom podse}aju na uši.
2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane ìvotiwe.
Volim da se sun~am.
Imam izduèno telo i dug vrat.
Brz sam i okretan.
Hranim se plodovima mora.

Odli~no plivam i vešto ronim.
Moja krila li~e na peraja.
Poznata sam po dugom kitwastom repu.

Ska~em s grane na granu.
Hranim se semenkama i šumskim plodovima.
32
21
1. Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.
AJKULA SA NE@NIM SRCEM
JEZI^KE [KOLICE
Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za
stanovnike morskih dubina i kupa~e. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti
u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce.
Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog
roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo
da li je odebqala zato što je mawe jurila kroz vodu gone}i plen
ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila posledica
pozamašnog tela – ni kod qudi se ne zna zašto su oni debqi
obi~no i dobro}udniji i blaì. Kratkovidost je bila jedina
zajedni~ka osobina naše prijateqice ajkule i sli~nih
morskih nemani. Poznato je da sve ajkule vrlo slabo
vide. Ali ve}ini dobar vid nije ni potreban
– svojim wuhom izdaleka osete plen, zahvaquju}i
neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret,
a drugo im nije ni potrebno. Krotka ajkula
èlela je svakog da vidi, svakog da voli,
pa je zbog toga nabavila nao~are.
2. Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to:

a) svi znaju
b) samo najboqi znaju
v) znaju samo u~iteqi
g) znaju qubiteqi ptica
3. Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac.

Zašto je simbol Beograda vrabac?
Zato što je vrabac:
a) mali i boja`qiv
b) bu~an i dosadan
v) ìvahan i druèqubiv
33
22
GAVRAN I LISICA
1. U kvadrati}e pored re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da wihov
redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica.
Jedan broj upisali smo umesto tebe.
JEZI^KE [KOLICE
– Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savršen kad bi samo umeo

da pevaš! – re~e lisica gavranu.
1 Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu.
Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali.
Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè.
Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori kqun i zagrakta.
DVE PRIÊ
2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici.
Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane.
Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e.
Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
A Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd.
B Lovac spazi lisicu i pojuri je.
Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati.
Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva.
Lovac do|e do we i spusti pušku da bi stavio lisicu u xak.
– Nema veze, ionako je taj grozd kiseo – rekla je lisica i otišla.
Lisica to iskoristi i pobeè.
34
4. KWIGE O DECI I ZA DECU
JEZI^KE [KOLICE
35
23
Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u.
Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku

gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti završio je
u Beogradu. Piše i reìra za decu. Radi u De~jem programu
JEZI^KE [KOLICE
TV Beograd. Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska

serija Laku no}, deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado
gledali i odrasli. U pozorištu je izvedeno šest wegovih drama.
Objavio je kwige: Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon;
Srce na zidu; Kroz gudure Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.
1. Šta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u?
Zaokruì
O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo:
DA ili NE
gde je ro|en DA NE
kad je završio školu DA NE
gde radi DA NE
kako se zovu wegove lutkarske serije

DA NE
prikazivane na televiziji
u kom pozorištu su izvo|ene wegove drame DA NE
koje kwige je napisao DA NE
ko je štampao wegove kwige DA NE
2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne
od kwiga Vladimira Andri}a.
… lasto, lasto, budi drug
da nadletim lug
da odem na jug…
3. Napiši za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala

baš taj naslov.
36
24
1. Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada.

Jedan naslov je suvi{an.
Sneàna i sedam patuqaka 1. Iako je bila prqava
JEZI^KE [KOLICE
i u pocepanoj haqini,
princ joj je obuo cipelicu.
Pepequga
2. Princ je bio tuàn
kad je ugledao devojku koju je
ma}eha otrovala jabukom.
Princ @abac
3. Princ je prošao kroz vrt
zarastao u `buwe i došao
do uspavane lepotice.
Ma~ak u ~izmama
4. Princeza je poqubila
zelenu ìvotiwicu i ona
Trnova Ruìca se pretvorila u princa.
2. Napiši broj re~enice u kojoj je:

• opisano prin~evo ose}awe
• opisan izgled devojke
• opisano mesto radwe
3. Pa`qivo pro~itaj tekst i upiši re~i koje nedostaju.

Bila jednom jedna koja je maštala da postane princeza.
Strpqivo je ~ekala da se na pojavi mladi
iz wenih snova. Prešavši sedam
i sedam , on je jednog dana zaista došao i odveo devojku
u svoj . @iveli su dugo i sre}no, kao u .
4. Koji naslov najviše odgovara ovom tekstu?

a) Ispuweno obe}awe
b) Ostvarena èqa
v) Slu~ajan susret
37
25
O DEÂKU U MOM SOKAKU

Jednom de~aku
u mom sokaku
obe}ali
JEZI^KE [KOLICE
pogodite šta
Istom de~aku
u mom sokaku
nisu kupili
pogodite šta
Tuàn je bio
što nije dobio
Pa je mnogo
pogodite šta
1. Podvuci u stihovima dve re~i koje se rimuju.
2. O ~emu govore ovi stihovi?

a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa
b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih
v) o de~aku kog su odrasli razmazili
3. Šta je de~ak, po tvom mišqewu, radio na kraju pesme?
4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.

Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.
De~ak nije dobio obe}ani poklon.
5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao
ostane isti?
Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku.
a) ku}a
b) ulica
v) grad
38
26
Pro~itaj stihove iz tri pesme.
1
Ja tugujem, i šta je tu smešno
Zaqubih se, prvo, pa pogrešno…
JEZI^KE [KOLICE
… Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:
Nije ona jedina na svetu!
2 3
Zaqubila se Nataša. Stanuje na tre}em spratu
Ne}e da nosi stare patike. êsto ide dole
Pred ogledalom stalno se ~ešqa Ima brata mamu tatu
ima slabu iz matematike. Iz iste smo škole
1. Poveì pitawe i odgovor.
Da li je...
… de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav? jeste
… devoj~ica iz druge pesme zaqubqena? mo`da
… devoj~ici iz druge pesme stalo do toga da lepo jeste

izgleda?
nije
… devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj pesmi
zaqubqena u tog de~aka?
2. U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake.

Napiši ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica.
Stanuje na tre}em spratu

êsto ide dole
Ima brata mamu tatu
Iz iste smo škole
39
27
MARAMA
Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu
vezanu preko usta. Ozbiqan je. Namrštio se. Mo`da
}e nekog presresti? Mo`da }e izvršiti neki davno
JEZI^KE [KOLICE
pripremqen napad? Mo`da }e zaustaviti poštanska

kola? Danas Joca izgleda opasno!
Ali ... šta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice
rukama. Više nije opasan, ve} uplašen. O, pa to Jocu
boli zub! A mama, mama mu je vezala toplu maramu
preko usta.

Tvrdwa:
Joca ima maramu zato što ga boli zub. T N
Joca ima maramu zato što glumi kauboja. T N
Joca je uplašen zato što ga boli zub. T N
Joca je ozbiqan zato što priprema napad. T N
2. Prepiši iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna
šta }e Joca uraditi.
3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe?

a) mama
b) Joca
v) pisac
4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu.

• obave{tajna:
• upitna:
5. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im glagolskim vremenom.

Joca je jutros postao kauboj. sadašwe vreme
On ima crvenu maramu. budu}e vreme
Joca }e nekog presresti. prošlo vreme
6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled.
40
28
SLOBODNO VREME
Jednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke piše na brzinu
ili da ih prepisuje u školi pred ~as.
Ali to je sasvim razumqivo ako se zna šta sve taj jadni Joca
JEZI^KE [KOLICE
mora da uradi u toku jednog dana.
Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Mišom.
Posle toga mora da se potu~e s Mišom.
Posle toga mora da zvi`di stepeništem.
Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu
duva zrna graška na prolaznike.
A posle toga je strašno èdan i mora da pije vode.
A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu
za brijawe i da wome nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje
ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto – mora
brzo da po|e u školu.
Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog
trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno,
ne moè ni zameriti što doma}e zadatke uvek mora da piše
na brzinu – pred sam polazak u školu.
1. Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara

toku pri~e.
2. Poveì Jocino ponašawe i osobinu koju takvim ponašawem pokazuje.

Kakav je Joca kad:
• nasapuni cipele ~etkicom za brijawe • nevaspitan
• duva zrna graška na prolaznike • nestašan
• prepisuje doma}i zadatak u školi • snala`qiv
3. Da li je, po tvom mi{qewu, Joca dobro koristio slobodno vreme?

DA NE
Objasni zašto tako misliš.
41
29
PRIMERI
1. U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne šta zna~e
ove poslovice:
1. Prijateq se u nevoqi poznaje.
JEZI^KE [KOLICE
2. Ko visoko leti, nisko pada.

3. Boqe je umeti nego imati.
4. Daleko od o~iju, daleko od srca.
Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog

primera upiši broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi.
To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi.
Kada se neko pravi vaàn i posle ispadne budala.
Kada si gladan, a drug ti da pola uìne.
To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.
RASPORED ÂSOVA
U raspored ~asova nije upisano sve što se u~i u školi. Nije
upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored
~asova zato što se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom
odmoru, na putu od ku}e do škole i od škole do ku}e...
Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako
neko ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi
oceniti ocenom – nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu
kvariti uspeh, ma kako dobro znao sve ostalo.
2. Šta je ciq ovog teksta?

a) da nabroji školske predmete
b) da istakne zna~aj drugarstva
v) da opiše dobrog druga
g) da opiše šta sve u~iteq ocewuje
3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?
42
30
HA-HA-HA...
Za dobru šalu uvek ima prilike. I u školi, i kod ku}e,
i u igri. Samo, neki ne znaju šta je šala, pa po~nu
da se kreveqe za vreme školskog ~asa. Misle da je
JEZI^KE [KOLICE
zgodno i šaqivo da se baš na ~asu pravi xumbus.
Ali to nije šala. To je smetawe. To je nedisciplina...
Neki, opet, misle da je šala to kad se rugaju drugima.
Misle da je smešno kad oponašaju hrome qude ili decu,
kad ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome
ko muca. To nikako ne moè biti šala. To je ru`no ponašawe.
Neki misle da je dobra šala ako nekom podmetnu nogu,
pa taj padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije šala.
To je grubost.
Treba znati šaliti se. To je velika i lepa
veština.
1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta.

a) Teško onom ko se ~esto šali.
b) Nije svaka {ala prava {ala.
v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.
2. Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada.

• šala • glagol
• šaqiv • imenica
• šaliti se • pridev
3. Kad neko ume da se šali, kaèmo da je on .
4. Re~ oponašati zna~i:

a) ponašati se lepo
b) imitirati nekoga
v) protiviti se nekome
5. Objasni šta zna~i izraz praviti xumbus.
43
31
PINOKIO
Pinokio je preno}io u gradu
koji se zvao Zamka za Glupane.
Tu se susreo s Lisicom i Ma~kom.
JEZI^KE [KOLICE
Zajedno su napustili grad ~im

je svanulo. Otišli su do ~udesnog
poqa. Onda su Lisica i Ma~ak
predloìli Pinokiju da poseje
svoje zlatnike jer su hteli da ga
prevare...
Zaokruì
Iz ovog teksta saznajemo:
DA ili NE
gde se nalazi grad Zamka za Glupane DA NE
koga je Pinokio sreo u gradu DA NE
kakva je bila namera Lisice i Ma~ka DA NE
da je Pinokio posejao zlatnike DA NE
2. Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka

za Glupane.
Kako da postaneš bogat
Poqubi zlatnike koje imaš.
U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike.
???
Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.
Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.

a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu.
b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj.
v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike.
g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu.
44
32
TRI KROJAÂ
1. Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore.
Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im išli
JEZI^KE [KOLICE
sasvim slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao
što više mušterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu
s natpisom: Najboqi kroja~ u gradu.
pitawa odgovori
U jednoj ulici.
Kako su kroja~ima išli poslovi? Sasvim slabo.
Jer je konkurencija bila velika.
Prvi kroja~.
Da bi privukao što više

mušterija.
Najboqi kroja~ u gradu
RAK KROJA^
2. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara
toku pri~e. Jedan broj je ve} upisan.
U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao,

ribice su rešile da prirede zabavu.
Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu

4
i vrati se u vir do svog belutka.
Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen,

a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu.
Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio

nadaleko ~uven po svom zanatu.
Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao
svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.
45
33
IZNENA\EWE U VODI
(pri~a jednog istraìva~a)
Kumevava i ja pošli smo da ulovimo ribu za ru~ak.
Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao nešto što
JEZI^KE [KOLICE
je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu
ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve miši}e na telu do
krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu.
Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio vezan
da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni udar,
tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo
u glavu. Dok sam još leào na le|ima i drhtao od struje i od
uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se
za goli trbuh.
– Wiku~ap ne znati šta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah
video, ali ne hteti ništa re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito
iskustvo. To nikad više ne zaboraviti.
– Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozoriš!
Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malo-pomalo,
pojavi se na površini vode harpun, a na wegovom kraju dugo
zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra.
– Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja
mene samo što nije ubila? Pa ti drìš isti konopac!
– Da, ali jadna riba istrošiti svu struju na Wiku~apa,
pa ne ostati ništa za Kumevavu! – re~e de~ak kroz smeh.
Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer
se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio
sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim
na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.
46
33
1. Ko je Kumevava?
a) Wiku~apov sin
b) indijanski poglavica
JEZI^KE [KOLICE
v) de~ak Indijanac
2. Šta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu?

Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè videti.
3. Prepiši iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa.
4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i?

a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos
b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa
v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah
g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos
5. Da li je Kumevava pakostan zato što nije upozorio Wiku~apa?

DA NE
6. Napiši plan za prepri~avawe ove pri~e.

• Kumevava i istraìva~ love ribu.
•
•
•
47
34
OSTRVO S BLAGOM
(Odlomak)
Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici
su kr~me Admiral Benbau. Naš jedini gost, kapetan
JEZI^KE [KOLICE
Bil, kao i svakog jutra pre toga, izašao je da

osmatra more kroz jedan stari durbin. Dok sam ja
postavqao sto za doru~ak, iznenada se iza mene
pojavio ~ovek ~udnog izgleda. – Da li je ovde odseo
moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? – viknuo je.
– Da, gospodine – odgovorih. – Ali trenutno nije
ovde. On se nasmeja: – Reci kapetanu Bilu da je ovde bio
wegov prijateq Crni Pas. Sumwam da }e se to bure ruma
obradovati mojoj poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog
vi|ewa, de~a~e – i on se udaqi, pevuše}i staru i poznatu
mornarsku pesmu.
Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo
Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: – Da li je
s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu nogu?
– Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je vaš prijateq!
– odgovorih. – Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja! – Kad je
pro~itao sadràj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir mu
ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo
ove re~i: „To }e biti ve~eras!”

a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju.
b) Bilo je jutro kada je Crni Pas došao.
v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi.
2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo

da predstavqa?
a) kr~mu
b) morsku obalu
v) ostrvo
3. Zaokruì predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.
48
34
4. Zaokruì slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u.

a) kapetan Bil
b) Crni Pas
JEZI^KE [KOLICE
v) Admiral Benbau
g) Xim Hokins
5. Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema

linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvišan.
• kapetan Bil • ~ovek s jednom nogom • Crni Pas
• Xim Hokins • roditeqi Xima Hokinsa • svira~ u kr~mi
6. Kad Crni Pas za kapetana Bila kaè da je bure ruma…

a) on mu se divi
b) on mu preti
v) on mu zavidi
g) on mu se ruga
7. Prepiši re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti.
8. Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se:

a) obradovao
b) razbesneo
v) smirio
g) uplašio
9. Dovrši tekst tako što }eš u nekoliko re~enica napisati šta se te

ve~eri dogodilo kapetanu Bilu.
49
35
U@INA I KIŠOBRAN
(Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.)
JEZI^KE [KOLICE
DEÂK: Daj pola!

DEVOJÎCA: Ne dam!
DEÂK: Nema veze!
DEVOJÎCA: Ima veze! Znaš ti vrlo dobro da to ima veze
sa – kišobranom!
DEÂK: Uìna ima veze sa kišobranom?! Izmišqaš!
DEVOJÎCA: Pa, ne baš sa celim kišobranom! Pola moje uìne
ima veze s pola tvog kišobrana! Kiša pqušti,
a ja te pitam da me primiš ispod pola kišobrana!
A ti kaèš: – Ne moè! Treba mi ceo! – E, eto, sad
meni treba cela uìna!
DEÂK: A sutra?
DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle
škole pqusne kiša, a ispod tvog kišobrana bude
mesta i za mene!
(De~ak najedanput otr~i nekuda.)
DEVOJÎCA: Hej, kuda }eš?
(De~ak se vra}a s kišobranom.)
DEÂK: Evo ti ceo kišobran! Ali da mi danas daš pola
uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko
raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi
da tvoja mama spremi za uìnu nešto što ja ne volim
ovoliko! Ove krofne s pekmezom znam da volim,
a za ostalo nisam siguran!
DEVOJÎCA:
50
35
1. Šta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi?

a) šta glumci treba da rade
b) šta glumci treba da govore
JEZI^KE [KOLICE
v) šta glumci treba da obuku
2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA?

a) u školi, za vreme ~asa
b) u školi, za vreme odmora
v) na izletu, za vreme uìne
3. Šta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?
4. Zašto je DEÂKU baš tog dana bilo stalo da podele uìnu?
5. Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu.

a) uìna, pekmez
b) zvono, krofne
v) kišobran, odmor
g) krofne, kišobran
6. Koji oblik kazivawa prepoznaješ u ovom tekstu?

a) pripovedawe
b) dijalog
v) opisivawe
7. Zašto DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kišobran?

a) sebi~an je
b) uobraèn je
v) stidqiv je
8. Vrati se na tekst i dopiši razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE.

DEVOJÎCA:
51
36
Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.
Volim Krizantemu, O~e, meni nema mira,

al’ nešto ne vaqa, ne}u Razbinosa,
JEZI^KE [KOLICE
ja – obi~an pastir, ho}u mog pastira.

ona – k}erka kraqa.
Pa zar taj Kaloper, Ja sam general

taj probisvet, Razbinos, tvrda glava,
misliš da moè Oboàvam k}erku
biti kraqev zet?! kraqa Karaslava.
1. Poveì linijama likove i wihova imena.

• princeza • Razbinos
• general • Karaslav
• kraq • Kaloper
• pastir • Krizantema
2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.
52
37
Pozorište Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra

izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta.
Radwa predstave Ciciban karta de{ava se

u lavirintu Kraqice Karte, koja je na prevaru
JEZI^KE [KOLICE
zarobila sve junake bajki i crtanih filmova.
Kraqica je za~arala patuqka Tupka (iz bajke
Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega
zarobila ostale likove. Me|utim, Crvenkapa
i Oliva uspevaju uz pomo} Ciciban karte
da oslobode zarobqene likove.
gde se dešava radwa predstave DA NE
koga je zarobila Kraqica Karta DA NE
zašto patuqak Tupko pomaè Kraqici DA NE
kako je Kraqica Karta za~arala Tupka DA NE
ko osloba|a zarobqene likove DA NE
kako izgleda Ciciban karta DA NE
2. Šta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta

bila je 15. oktobra?
To zna~i da je tada:
a) predstava prvi put izvedena
b) bila prva proba predstave
v) napisan tekst za predstavu
3. Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorišta

Pan teatar.
Sajt je:
a) stranica na Internetu
b) plakat za predstavu
v) novinski oglas
53
38
MAGARAC
1. U prazne obla~i}e upiši odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobiješ
strip. Jedan broj je ve} upisan.
JEZI^KE [KOLICE
1. Baš sam se umorio!

2. Što idete peške kad imate magarca?
3. Pih! Otac jaše, a sin peša~i!
4. Gle, dva magarca na jadnoj ìvotiwi!
5. Sine, svetu se ne moè ugoditi!
6. Bruka! Otac peša~i, a sin jaše!
54
39
PETAR PAN
(Odlomak)
– Ja ne èlim da odrastem – re~e Petar Pan. – ûo
sam kako otac i majka raspravqaju o tome šta }u
JEZI^KE [KOLICE
postati kad odrastem i odmah sam pobegao od ku}e.
@elim da ostanem de~ak zauvek!
– Ooh! – iznena|eno uzviknu Vendi. – Ali, kako
misli{ to da postigneš?
1. Podvuci u tekstu piš~eve re~i.
2. Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek?

• Pobegao sam od ku}e. • sadašwe vreme
• Ja ne èlim da odrastem. • budu}e vreme
• Osta}u de~ak zauvek. • prošlo vreme
4. Tekst o Petru Panu i Vendi napiši u neupravnom govoru.
5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napiši šta govori Petar Pan,

a šta Zvon~ica.
Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku.
Ona mu je šapnula da zna gde se wegova senka nalazi.
• Petar Pan (tu`no):

• Zvon~ica (šapu}e):
55
40
U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica.
Jedna od wih zove se Pu`.
PU@
Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima
JEZI^KE [KOLICE
– prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su

nejednakog oblika i veli~ine.
U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan
prsten i u wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime.
Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz
jednog prstena u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn
imenom drugog igra~a. Obema nogama moè da stane samo u prsten
obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi, posledwi prsten, koji je
uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor igra~a.
Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève
spirale i nazad, do izlaza iz we.
Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su
dodala krov i ona zaista li~i na ku}icu.
1. Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.
A B
V G
2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu.

Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{.
Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena.
Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime.
Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica.
3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela.

Napi{i {ta je opisano u svakom delu.
1.
2. priprema za igru
3.
4.
56
5. ZEMQE, QUDI, OBIÂJI
JEZI^KE [KOLICE
57
41
BRODOVI
Tekst 1
Pre više od 500 godina Kristifor Kolumbo
JEZI^KE [KOLICE
zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog

okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren
da je došao do Indije, a u stvari – to je bila Amerika.
Tekst 2
Godine 1805. engleska mornarica sukobila
se s francuskim i španskim brodovima na
Atlantskom okeanu. Tada je na brodu Viktorija poginuo
engleski komandant Nelson, ali su Englezi zarobili
više od 20 neprijateqskih brodova.
Tekst 3
Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio
iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova
prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim
okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda i potunuo
je zajedno sa svojih 1 517 putnika.
1. Dopuni slede}e re~enice:

• Kolumbov brod zvao se .
• Titanik je udario u .
• Komandant na brodu Viktorija bio je .
2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N.
Kolumbo je pošao na put s namerom

T N
da otkrije Ameriku.
Pre nego što je potonuo, brod Titanik

T N
je plovio mnogim morima.
U pomorskoj bici 1805. godine Englezi

T N
su osvojili bogat ratni plen.
Titanik je bio teretni brod na kojem nije

T N
bilo putnika.
58
41
3. Poveì linijom broj teksta s prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj

tekst nalazi. Jedna kwiga je suvišna.
Istr
JEZI^KE [KOLICE
aì Brod
olom
mors vawa i
ki
dubi h
na
Geogr Pomo
af rsk
otkri ska bitke e
}a
Tekst 1 Tekst 2 Tekst 3
4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e

ili nemogu}e.
Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa Marija

mogu}e nemogu}e
i Viktorija mogli su se susresti.
Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao

mogu}e nemogu}e
Kolumbov brod.
Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici

mogu}e nemogu}e
u kojoj je poginuo Nelson.
5. Šta je zajedni~ko za ova tri teksta o brodovima?

a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana.
b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme.
v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu.
6. Napiši slovima brojeve iz slede}ih re~enica:

• Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova.
• Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.
• Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.
59
42
GRADOVI
• U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i
zvonici. Ispred zidina Kremqa je Crveni trg, a na
suprotnoj strani je jedna od najlepših ruskih crkava
JEZI^KE [KOLICE
– crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama.

• Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici
i muzeji zaustavqaju dah mnogobrojnim turistima. U tom
gradu nalazi se najpoznatiji francuski muzej – Luvr.
• Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu još uvek mogu
videti neke gra|evine iz daleke prošlosti. Koloseum je
jedna od najpoznatijih. To je velika arena u kojoj su se
nekada davno borili gladijatori.
• U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena
od belog mermera, okruèna stubovima. Bio je to nekada
hram bogiwe Atene. I u drugim gr~kim gradovima nalaze
se sli~ne gra|evine – hramovi koji su bili posve}eni
nekom od mnogobrojnih boànstava.

a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima.
b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti.
v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni.
g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu.
2. Šta je opisano u navedenim tekstovima?

a) ~uveni graditeqi
b) prirodne lepote
v) sve~anosti i obi~aji
g) poznate gra|evine
3. Podvuci u svakom tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{

u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~.
4. Zašto su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani

velikim slovom?
a) Zato što su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata.
b) Zato što su to strani nazivi.
v) Zato što se nalaze na po~etku re~enice.
60
43
KROV SVETA
Najviši planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest
i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara.
Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima
JEZI^KE [KOLICE
vrlo malo kiseonika, koji je neophodan za disawe.
Zbog toga ~oveku na toj visini moè da bude muka,
~ak moè i da se razboli.
Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu,
nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha.
Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija
imena: Sagarmantha – što zna~i ~elo u nebu,
ili Chomolungma – što zna~i majka svih bogova na svetu.
1. Gde se nalazi Mont Everest?
2. Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?
Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest. T N
Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m. T N
Na velikim visinama vazduh je veoma redak. T N
Himalaji su najviši planinski vrh na Zemqi. T N
4. U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo
prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini.
To ose}awe je:
a) qubav
b) strah
v) mr`wa
g) divqewe
5. Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?
61
44
ROBIN HUD
Robin Hud je jedan od legendarnih
engleskih heroja, odmetnik koji je sa svojom
druìnom ìveo u Šervudskoj šumi, blizu
JEZI^KE [KOLICE
Notingema. Pomagao je siromašnim qudima

daju}i im ono što je otimao od bogata{a.
Legenda o wemu nastavqa da ìvi.
1. Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud?

a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u Šervudskoj šumi.
b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromašnim qudima.
v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda.
g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi.
2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu,

kao i iz prvog zadatka.
imenice glagoli pridevi
3. Koja je druga re~ za legendu?

a) vest
b) bajka
v) istorija
g) predawe
62
45
VATERPOLO
U Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica. Ta utakmica nije
mnogo li~ila na današwu igru. Plivalište je bilo bez golova, a zadatak jedne
ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana protivni~kog tima.
JEZI^KE [KOLICE
Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara. Prvi
olimpijski pobednik bila je Velika Britanija.
Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu.
Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa moè
imati najviše {est rezervnih igra~a.
Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid sat
koji meri vreme mora da se zaustavi.
U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol liniju.
Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela
plivališta i bilo kojim delom tela,
osim pesnicom. Pogodak se
moè posti}i i uplivavawem
s loptom u gol.
1. Podvuci deo teksta iz kojeg moèš saznati kako se u prošlosti igrao vaterpolo.
2. Vaterpolo ekipa ima:

a) sedam igra~a bez golmana
b) sedam igra~a i golmana
v) šest igra~a i golmana
3. Šta moèmo da saznamo iz ovog teksta?
koliko traje utakmica DA NE
kada se priznaje pogodak DA NE
ko je bio prvak sveta 1973. godine DA NE
kakve su kazne za prekršaje DA NE
4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo?

Zaokruì weno ime.
Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo.
Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola.
Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu.
63
46
SVILA
Kinezi su dugi niz godina imali nešto što nije
imao nijedan drugi narod na svetu – imali su svilu.
Svilene bube, koje stvaraju niti od kojih se tka svila,
JEZI^KE [KOLICE
ìvele su samo u Kini. Mnogi su pokušavali da iznesu

svilenu bubu iz Kine, ali im to nije pošlo za rukom.
Kinezi su znali da je ta buba izvor bogatstva, jer
su trgovci iz celog sveta dolazili da kupuju svilu,
pa su dobro pazili da ostane samo wihova.
Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine
na vrlo neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila
je larve svilene bube u pun|u. Naravno, nije se moglo
o~ekivati da Kinezi rasture gospo|i frizuru,
a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo se blago
u woj krije.
1. Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e?

• prvi pasus: • drugi pasus:

a) Najstariji narod na svetu a) Domišqata gospo|a
b) Trgovci iz celog sveta b) Bube u glavi
v) Svileno blago v) Sebi~ni Kinezi
2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica:

Kina
Kinez
buba
gospo|a
3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: Jedna gospo|a sakrila je larve

svilene bube u pun|u.
• subjekat:
• predikat:
4. Napiši tri re~enice u kojima }eš opisati ono što je najva`nije

u tekstu Svila.
64
47
Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo

s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve}
i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene
francuska, italijanska i kineska kuhiwa.
JEZI^KE [KOLICE
1. Šta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu?
a) prostoriju u kojoj se priprema hrana
b) vrstu jela i na~in wihove pripreme
v) kuhiwski pribor za pripremu hrane
g) restoran sa zdravom hranom
RECEPT
Naš omiqeni kola~ od šqiva ovog puta je bio neobi~no tvrd.
Mama se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih
sastojaka.
2. Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci

sastojak koji je mama zaboravila da stavi.
SASTOJCI:
300 g o~iš}enih sveìh šqiva
50 g še}era
70 g mekog brašna
2 kašike uqa za meko}u testa
30 g zobenih pahuqica
cimet i vanila po ukusu
Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.
ŠANSA ZA BAKU
Jedan petogodišwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom
da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa šqivama, koje
se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pruì još
jednu šansu.
3. Napiši završetak ove vesti u dve re~enice.
65
48
GREJPFRUT
Grejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima,
naro~ito vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola
grejpfruta da zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce.
JEZI^KE [KOLICE
Grejpfrut sadrì mnoge sastojke koji spre~avaju neke bolesti.

Ti sastojci se nalaze i u wegovim semenkama. To je dovoqan
razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu.

Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce. DA NE
Grejpfrut treba jesti jer je zdrav. DA NE
Semenke grejpfruta su lekovite. DA NE
Grejpfrut treba jesti redovno. DA NE
2. Svrha ovog teksta je:

a) da te obavesti o poreklu grejpfruta
b) da te nau~i kako se jede grejpfrut
v) da te ubedi da redovno jedeš grejpfrut
g) da opi{e kako se gaji grejpfrut
Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka.

Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice
i na pijace. Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke,
u kamione. Nekada ga tresu s grana na zemqu, pa ga zatim skupqaju.
Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga razni qudi
diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih,
i prqavih, i zdravih, i bolesnih.
3. Gde moèš da pro~itaš ovaj tekst?

a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa
b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani
v) u ~lanku o prodaji vo}a
g) u ~lanku o gajewu vo}a
4. Napiši re~enicu kojom }eš izraziti poruku ovog teksta.
66
49
Pro~itaj tekst u kom nedostaje prva re~enica.
ZELENA DIWA
JEZI^KE [KOLICE
................................................................................................
U ìriju su bili: Limunko, Jagodica,

Višwica i Grozden. Takmi~ari su imali
raznobojne keceqe i bele kuvarske kape.
Iz restorana se do pono}i ~ula muzika
i pesma, a mnogobrojni gosti bili su
oduševqeni pripremqenim poslasticama.
1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom po~iwe tekst.

a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava
vlasnikovog ro|endana.
b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka
i maskenbal.
v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe
u pravqewu vo}nih salata.
POBEDNICI
U restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni
recept, Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e.
Najboqe su bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept.
Drugo mesto pripalo je Vitamincima. Na sredini tabele našle
su se Divqe jabu~ice.
2. Upiši u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle.
mesto ekipa
1.
2. Vitaminci
3.
4.
5.
67
50
PORUKA
Mama je pro~itala Mišinu poruku na mobilnom. Odmah
ga je pozvala i pitala šta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio
da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa
JEZI^KE [KOLICE
i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend.
1. Šta je pisalo u poruci koju je Miša poslao mami?

a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend!
b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu!
v) Pozovi me, imam nešto va`no da ti kaèm!
Miša je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa.
RED VO@WE
POLAZAK AUTOBUSA
DIZNILEND – SUNÂNI GRAD
6.40 7.55 9.10 10.45 11.40 13.00
15.50 16.40 18.40 19.40 21.35 22.05
DIZNILEND – ZELENGRAD
8.40 10.10 12.10 14.10 16.40 18.10 19.23
Legenda:
Samo radnim danima
Svakodnevno
2. Šta saznajemo iz ovog reda vo`we?

a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda
b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada
v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad
68
50
3. êmu sluì legenda u ovom redu vo`we?

a) da ga u~ini zanimqivijim
b) da u wemu ispravi greške
JEZI^KE [KOLICE
v) da objasni kako se on ~ita
4. Koliko autobusa radnim danima vozi za Zelengrad?
5. Miša èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda

za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?
6. Šta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?
Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti: Zaokruì DA ili NE
Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje

DA NE
se duè nego od Diznilenda do Zelengrada.
Autobusi iz Diznilenda ~eš}e voze

DA NE
za Sun~ani Grad nego za Zelengrad.
Autobuska karta do Zelengrada skupqa

DA NE
je nego karta do Sun~anog Grada.
7. Šta misliš, da li za Sun~ani Grad putuje više qudi nego za Zelengrad?

DA NE
69
51
TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS

Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su rešavali tvoji
vršwaci širom sveta.
Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti
biti teško da odgovoriš na pitawa.
JEZI^KE [KOLICE
Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikala
Vo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava!
Istraìte 7 km dugu, ravnu

i laganu biciklisti~ku stazu
u veli~anstvenom predelu
uz Severnu reku…
Kakav god bicikl da èlite,

kod Zipija }ete ga sigurno
prona}i. Veliki izbor ...
mauntin bajk
(za planinske staze),
tandem-bicikli (bicikli Za decu ispod 7 godina
za dve osobe), bicikli imamo bicikle koji se mogu
sa prikolicom za bebe i oni zaka~iti za bicikl odraslog,
sa sedištem za decu ... sportski što omogu}ava da o deci vodite
bicikli za ène i muškarce, ra~una, kao i da im pomognete
s mekim i udobnim sedištima tokom duge vo`we. Za decu
i s 21 brzinom. ispod pet godina imamo udobna
de~ja sedišta i prikolice
Svi Zipijevi bicikli redovno koje se mogu zaka~iti za bicikl
se odràvaju, a svake godine odraslog. Za zahtevnije male
kupuju se novi. Biciklisti~ke bicikliste imamo male
kacige, pumpe, ranci i lanci bicikle sa amortizerima
za zakqu~avawe – besplatni ili bez wih.
su za sve.
Koliko košta iznajmqivawe
bicikla?
(cene u funtama)
Iznajmqivawe Pola Ceo Za

bicikla dana dan nedequ
dana
Odrasli/ 8 12 50
prikolica
Deca (ispod 6 9 30
16 godina)
De~je sedište 2 3 12
PROBAJ pre nego što se ODLUÎŠ
70
51
1. Šta je glavni ciq ove reklame?

a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza
b) da se da objašwewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmiti
JEZI^KE [KOLICE
v) da opiše šta se dešava na biciklisti~koj stazi
g) da nas ne~emu nau~i o biciklima
2. Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio bicikl na ceo dan?
3. Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu.

Navedi dva dela opreme koja su namewena deci.
1.
2.
4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli

za iznajmqivawe u dobrom stawu?
5. ^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodišwa Lenka

i trogodišwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi bicikli
su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite informacije
iz reklame.
6. Poveì u reklami odgovore s pitawima.

Gde moète da prona|ete kratku

re~enicu koja vas moè navesti
da se oprobate u vo`wi bicikla?
Koja re~enica vas poziva da

probate stazu Severne reke?
Gde moète da prona|ete

informaciju o cenama
iznajmqivawa bicikala?

informacije o vrstama bicikala
za odrasle koji se mogu iznajmiti?
71
52
SLEDI STAZU SEVERNE REKE

VOZE]I ZIPIJEVE BICIKLE
JEZI^KE [KOLICE
Zelengrad
po~etak staze biciklisti~ka staza Staza Severne reke
reka
Staza Severne reke je ravna
Zelengradski kej i laka za vo`wu biciklom,
a du` we se moè mnogo toga
videti.
S
Z I Polazite od Zelengrada
isto~nom obalom reke.
J Stoletni park Prelazite most kod
Zelengradskog keja.
2 km Staza vas zatim vodi kroz

Kafi} Sunce
Stoletni park. Na oko 2 km
od po~etka staze nailazite
na kafi} Sunce. Daqe
nastavqate zapadnom obalom
reke (vidi mapu).
Severna reka Prolazite pored prirodnog
barskog rezervata.
4 km
Prirodni barski Moète se zaustaviti, uzeti
rezervat trajekt i posetiti istorijsku
luku Stari Grad, koja se nalazi
na drugoj obali Severne reke.
Stari Grad
Pristani{te Idete daqe stazom i uìvate
za trajekte
u netaknutoj prirodi prepunoj
ptica voze}i se ka hotelu Reka.
Sledite mirnu seosku stazu

koja prelazi preko imawa
Hotel Reka oko Kamenog dvorca. Vide}ete
6 km deo velikog krda jelena, i to iz
neposredne blizine. Malo daqe
Kameni nailazite na Sun~ani Grad.
dvorac
7 km kraj staze
Sun~ani Grad
72
52
1. Šta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice?

a) da se opiše kako izgleda Kameni dvorac
b) da se da objašwewe u vezi s biciklima
JEZI^KE [KOLICE
v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala
g) da se da uputstvo za kretawe
2. Gde po~iwe staza Severne reke?

a) kod Starog Grada
b) kod Sun~anog Grada
v) kod Zelengrada
g) kod Stoletnog parka
3. Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi

Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju.
Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto.
Kameni dvorac
Stari Grad
1 Stoletni park
Hotel Reka
4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti?

Objasni zašto bi oni èleli da odu tamo.
73
52
5. Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake
osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima,
nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Pogledaj tekst Staza Severne reke sa 72 stranice.
JEZI^KE [KOLICE
Zelengrad
Upravo sam se po~etak staze biciklisti~ka staza
zaustavila da reka
kupim uìnu
u kafi}u Sunce. Zelengradski kej
S
Z I
J Stoletni park
Lenka
Na drugoj strani 2 km
reke nalazi se Kafi} Sunce
divan mali
lu~ki grad.
Severna reka
Jovan
4 km
Ovde mogu da Prirodni barski
vidim stotine rezervat
ptica.
Stari Grad
Pristani{te
za trajekte
Aleksa
Jelen se Hotel Reka

uplašio 6 km
od zveckawa
naših bicikala.
Kameni
dvorac
7 km kraj staze
Milena
Sun~ani Grad
74
O REŠEWIMA
Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~enik
lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne,
JEZI^KE [KOLICE
odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koja se tim zahtevom ispituju.
Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri
ovladano znawem i traènim veštinama.
Koji odgovor priznati kao ta~an?
U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji

– da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor
moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu. Na primer:
• u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo
je da ga prepi{e; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta)
• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen
• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili
sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.
U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.
Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog
junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazloì zašto tako misli,
ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawa
ne ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe
i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav.
Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava
ili obrazloèwa tog stava.
Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba
da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in
u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije.
Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosa
u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi
jezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih
pravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora.
Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer
izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq
autora je bio da ova zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne
vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti
odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena
potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem
se odre|eni zadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.
75
1 2
U organizaciji Kreativnog centra Ovo je mapa dela grada u kojem ìve Bojana i Aqoša.
i Prijateqa dece Zvezdare, u~enice škole glume
pri pozorištu Pan teatar Bojana \uraškovi}
i Maja \orovi} osvojile su prvo mesto, kao SPO R PO[TA
RTSKI CENTA
[KOLA
predstavnice Srbije, na evropskom prvenstvu 2
u ~itawu u Austriji.
Prepoznaješ vrstu teksta. PARK

BIOSKOP
1
KW
I@
1. Ovaj tekst je:
ARA
CRKVA
KAFI] POZ ORI[TE
MUZEJ
a) poruka
b) reklama
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
v) oglas
g) vest BIBLIOTEKA AUTOBUSKA
STANICA
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. PEKARA
Umeš da zakqu~iš koji podaci postoje u tekstu, a koji ne postoje. PARK
Iz ovog teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE Umeš da se sna|eš na mapi na osnovu podataka iz teksta.
šta se dogodilo DA NE 1. Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwiàru, a zatim u biblioteku.
76
Linijom obeleì put kojim je Bojana išla.
ko su u~esnici doga|aja DA NE
Umeš na mapi da prona|eš odre|eni podatak.
kada se to dogodilo DA NE
RE[EWA
2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja,

gde se dogodilo DA NE skrenula u prvu ulicu desno i na slede}oj raskrsnici srela Aqošu.
Obeleì znakom H raskrsnicu na kojoj su se wih dvoje sreli.
ko je napisao tekst DA NE
Umeš da poveèš podatke iz teksta.
3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom se

Umeš da odrediš redosled doga|aja kada su re~enice ispremetane. nalazi Bojana, a brojem 2 mesto na kom je Aqoša:
Bojana: Koliko košta komplet lektire za tre}i razred?
3. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja. Aqoša: Posle ovog ~asa oti}i }u do pekare da kupim picu!
6 Zajedno su otišli u biblioteku.
Umeš da uo~iš vezu izme|u vrste objekta i wegovog naziva.
3 Pozvala ga je da joj se pridruì.
4. Poveì linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak.
2 Na putu je srela Aqošu.
1 Bojana je krenula u biblioteku. Objekat: crkva bioskop po{ta {kola
5 Ipak je prihvatio poziv.

4 Aqoša se dvoumio. Naziv objekta: Pokretne slike Sveti Dimitrije Dositej Obradovi}
8 9
3 3
Umeš u tekstu da uo~iš redosled pojmova.

OD GLINENIH PLOÎCA DO PAPIRA
1. Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo,
a koji se pomiwu u tekstu na prethodnoj stranici.
1. Stari narodi Vavilonci i Asirci
pravili su pre nekoliko hiqada godina plo~ice od gline papirus
plo~ice od gline. Na wima su zapisivali (ìvotiwska) koà, pergament papir
razne podatke koje su èleli da sa~uvaju.
Urezivali su slova u vla`nu glinu, a zatim Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.
su plo~ice pekli u pe}i da bi bile ~vrš}e
i trajnije. 2. Na papiru su prvi pisali:
a) Vavilonci
2 b) Egip}ani
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
2. Najstariji materijal za pisawe koji Papirus v) Arapi

se koristio u starom Egiptu bio je papirus. g) Kinezi
Pravili su ga od stabqike jedne biqke,
koju su sekli u trake. Od pore|anih i
presovanih traka dobijali su se listovi 3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?
koji su se sušili na suncu. Posle sušewa
Na plo~icama od gline.
po tim listovima moglo se crtati
i pisati mastilom. 4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima
se dobija pergament.
• urezivawe, sušewe, pe~ewe
3. Legenda kaè da je kraq grada Pergama
• potapawe, razvla~ewe, strugawe
umesto papirusa koristio pergament, koji
se pravio od ìvotiwske koè. Posle • ce|ewe, presovawe, sušewe
77
potapawa koà se razvla~ila na velikom 5. Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira?
ramu, a zatim je strugana da bi se dobila Navedi iz teksta dve wegove osobine.
glatka površina za pisawe. Dok nije 1
po~ela proizvodwa papira, najvi{e se Glinena plo~ica Zato što je trajan i ~vrst (zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e).
pisalo na pergamentu. âk se i danas neki
Umeš u odre|enom delu teksta da prona|eš podatak koji se traì.
veoma va`ni tekstovi pišu na pergamentu
zbog wegove trajnosti i ~vrsto}e. 6. U kruì} ispod svake slike upiši broj pasusa na koji se slika odnosi. 2 1 3
4. Prvi papir napravqen je u Kini Umeš da odrediš osnovnu temu teksta.

pre više od 2 000 godina. Biqke su
potapane u vodu kako bi se napravila kaša. 7. O ~emu se govori u ovom tekstu?
Ta kaša se zatim cedila, presovala a) o razli~itim vrstama pisama
i sušila. Tako je dobijen papir glatke b) o razli~itim materijalima na kojima se pisalo
površine, koji je bio idealan za pisawe. v) o razli~itim vrstama papira
Kinezi su qubomorno ~uvali tajnu Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
pravqewa papira više od 700 godina,
sve dok neki proizvo|a~i papira, koji su Umeš da izvedeš zakqu~ak u vezi sa sadrìnom teksta.
bili zarobqeni, nisu odali svoju veštinu.
3 a) Na glinenim plo~icama pisani su uglavnom oglasi.
Pergament b) Papirus je materijal biqnog porekla.
v) Vavilonci su na pe~ene glinene plo~ice urezivali slova.
g) Kinezi su èleli da i drugi narodi nau~e da prave papir.
10 11
4 4
Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.

ASIRSKA BIBLIOTEKA
1. U kruì} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku
U devetnaestom veku, prilikom arheolo{kih iskopavawa, biblioteku, a 2 ako se re~enica odnosi na Aleksandrijsku biblioteku.
otkriveni su i ostaci ~uvene Asirske biblioteke.
To je najstarija biblioteka na svetu. 1 Biblioteka se nalazila u carskoj palati.
Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dràvi Asiriji, 2 Nau~nici se ne slaù oko broja kwiga u toj biblioteci.
i imala je više od dvadeset hiqada glinenih plo~ica. Na tim
plo~icama klinastim pismom su ispisani razni tekstovi. 1 Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.
Kada je biblioteka otkrivena, prona|ene glinene plo~ice
prenete su u Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze.
Zahvaquju}i tome {to su nau~nici uspeli da otkriju šta
Umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta ~ini sadrìnu teksta.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
piše na glinenim plo~icama, saznali smo mnogo o drevnoj

asirskoj kulturi.
2. Zaokruì slova ispred pitawa na koje moèš da odgovori{ na osnovu
teksta o Asirskoj biblioteci.
a) Kojim pismom su pisani tekstovi iz Asirske biblioteke?
b) Koji je nau~nik otkrio šta je napisano na glinenim plo~icama?
v) Koji pisac je na glinenim plo~icama pisao kwièvne tekstove?
Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta je ~iwenica,

a šta pretpostavka.
78
3. Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima
o Asirskoj i Aleksandrijskoj biblioteci, pored svake re~enice
zaokruì sigurno ili mo`da.
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA
Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku. sigurno mo`da
Na obali Sredozemnog mora, na podru~ju današweg
Egipta, nalazila se slavna Aleksandrijska biblioteka.
U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam
Nekada je to bila najve}a biblioteka na svetu. sigurno mo`da
stotina hiqada kwiga.
U woj su se nalazile kwige iz mnogih zemaqa, pisane
na raznim materijalima i razli~itim pismima. Procene Aleksandrijsku biblioteku uništila
sigurno mo`da
o broju kwiga u Aleksandrijskoj biblioteci su razli~ite je Cezarova vojska.
i kre}u se do broja sedam stotina hiqada.
Sudbina biblioteke ostala je nejasna. Verovatno je da ju je
uništila Cezarova vojska pre više od dve hiqade godina.
Prepoznaje{ re~ sa sli~nim zna~ewem.
4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna.

Koja re~ ima sli~no zna~ewe kao i re~ drevna?
a) stara
b) slavna
v) slobodna
g) i{~ezla
12 13
5 6
Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u školskoj biblioteci. Pred tobom je stranica re~nika iz jedne ~itanke. Prona|i u tekstu
navedene re~i i prepi{i wihovo zna~ewe.
[kolska biblioteka
Iz biblioteke Iz biblioteke
se mogu izneti se ne mogu izneti
do 15 dana do 7 dana enciklopedije
školska lektira stripovi atlasi

zabavna literatura ~asopisi re~nici
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Umeš u tekstu da prona|eš podatak koji se traì.

Tvrdwa: Umeš da se sluìš re~nikom.
Iz školske biblioteke moè se izneti svaka kwiga. T N ogra|en prostor oko ku}e, dvorište
1. Šta je avlija?
Školska lektira moè se izneti iz biblioteke. T N
(Dovoqno je ako je napisano samo jedno objašwewe.)
Stripovi se moraju vratiti u roku od 7 dana. T N 2. Šta je belutak? obli i glatki beli kamen
âsopisi se mogu ~itati samo u biblioteci. T N

balvan, trupac, greda
79
3. Kako se druga~ije naziva brvno?
Atlasi se mogu koristiti samo u biblioteci. T N (Dovoqno je ako je napisana samo jedna od ovih re~i.)
4. Iz kog je jezika preuzeta re~ autobiografija? iz gr~kog (jezika)

Umeš da odrediš vrstu kwige prema wenom naslovu.
Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu.
2. Poveì linijom kwigu i policu na kojoj se ta kwiga nalazi.
2 5 1 3 4 6
bajka dvorac a`daja vitez gozba |avolak
Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu. Ako sve
re~i po~iwu istim slovom, znaš da treba da ih traìš po drugom slovu u wima.

3 4 1 2 5
golub grlica galeb gnezdo gušter
Znaš da su u re~nicima re~i date po azbu~nom ili abecednom redu. Ako sve
re~i po~iwu istim slovom, a ako im je i drugo slovo isto, onda znaš da ih
traìš po tre}em slovu u wima.
Kwièvnost 2 1 3 4
Uxbenici Enciklopedije
za decu poleteti pozlatiti pomiriti poštovati
14 16
7 8
Umeš u re~niku da prona|eš re~i sa sli~nim zna~ewem. Razlikuješ re~i koje se koriste u svakodnevnom govoru od re~i koje se koriste
u pri~ama.
1. Zameni re~i u re~enicama, ali tako da smisao re~enica ostane isti.
Iskoristi sve re~i iz re~nika. 1. Poveì predmet/bi}e sa odgovaraju}im re~ima iz leve i desne kolone.
U STVARNOSTI PREDMET/BI]E U BAJCI

Princ je hrabar. Kraqevi} je odvaàn.
Zamak je u gori. Dvorac je u šumi. krasta~a ~arobni
A`daja se oglasila. Zmaj se javio.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Xin je snaàn. Div je jak. od stana lete}i
RE^NIK ven~ani od zmajevih odaja

a`daja – zmaj
gora – šuma
zamak – dvorac
oglasiti se – javiti se
princ – kraqevi} {areni krilati
snaàn – jak
hrabar – odvaàn
80
xin – div
osedlani za~arana
Razumeš izraz koji ima preneseno zna~ewe.

Razlikuje{ upravni i neupravni govor.
2. Poveì izraz s wegovim zna~ewem.
2. Podvuci u slede}im re~enicama neupravni govor:
@ivi u oblacima. @ivi rasko{no.
„Deco, slu{ajte pa`qivo kako Milena govori! Ona zaista ima lep
re~nik”, rekla je u~iteqica.
@ivi od svog rada. Ne misli na budu}nost.
Razumeš izraze koje ~esto ~uje{.
@ivi od danas do sutra. Kao da ne ìvi u stvarnosti.
3. Kad za nekoga kaèmo da ima lep re~nik, to zna~i da ta osoba:
a) ima kwigu u kojoj su sakupqene mnoge re~i
@ivi na visokoj nozi. @ivot mu je lep.
b) poznaje i dobro govori strane jezike
v) ume da govori slikovito i dobro
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. @ivi kao u bajci. Sam sebe izdràva.
17 18
9 10
Ovo je stranica jedne ~itanke.
Znaš šta su umawenice.

za
a) Umawenice su re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
z .
b) Umawenice su isto što i skra}enice.
zaadda~i}
z
v) Umawenice su re~i koje imaju samo jedan slog.
Znaš razliku izme|u glasa, slova i re~i. A
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Ana
2. Šta je slovo? Podvuci ta~an odgovor. J
Slovo je pisani znak za: glas slog re~
Tainja
ana
Prepoznaješ delove kwige.
1. Iz kog dela ~itanke je ova stranica?

Umeš da popuniš tabelu na osnovu teksta. a) iz uputstva
b) iz re~nika
3. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.
v) iz sadràja
Po zna~ewu re~enice mogu biti: obaveštajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
81
Po obliku re~enice se dele na potvrdne i odri~ne.
Umeš da se sluìš delovima kwige.
REÊNICE
2. Šta moèš da saznaš ~itaju}i tekst sa ove stranice?
Sa ove stranice moèš da saznaš: Zaokruì DA ili NE

Po zna~ewu Po obliku
vrstu nekih kwièvnih dela DA NE
obaveštajne upitne zapovedne uzvi~ne potvrdne odri~ne poruku kwièvnog dela DA NE
naslov kwièvnog dela DA NE
imena pisaca kwièvnih dela DA NE

Umeš da izvedeš pravilo iz primera.
broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji traìš DA NE
4. Na osnovu re~enice Ne volim nered i neuredne qude, dopuni pravopisno
pravilo o pisawu re~ce ne uz imenice, prideve i glagole. gramati~ka i pravopisna pravila DA NE
Ne se piše sastavqeno s imenicama .
(imenice)
Umeš da se sluìš delovima kwige.
Ne se piše sastavqeno s pridevima .
(pridevi)
3. Na kojoj stranici moèš da obnoviš ono što si nau~io/nau~ila?
Ne se piše odvojeno od glagola . 30
(glagoli)
19 20
11 12
Ovo je deo sadràja jedne kwige. U jednom uxbeniku za engleski jezik nalazi se i tekst o kompjuterskoj igrici.
INVAZIJA VANZEMAQACA MOPIJA

(Stavi na probu svoje veštine i spasi planetu Zemqu!)
SADR@AJ Armija zlih crvenih vanzemaqaca Mopija napala je Zemqu.
Sagradili su bazu ispod leda na Severnom polu – ogromnu
gra|evinu na tri nivoa. Vizi, glavni kompjuter, na najvišem
Nastanak zemqišta ................................ 5 je nivou. Mopiji ~uvaju sve tunele laserskim pištoqima.
Vodeni cvet .............................................. 6 Tvoj posao je da uništiš vanzemaqce i iskqu~iš
Biqka kompas .......................................... 7 glavni kompjuter. Imaš mini-podmornicu
i brzopale}i laserski pištoq. Ali, budi
Poreklo doma}ih ìvotiwa .................. 8 pa`qiv! Mopiji su postavili eksplozivne
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Neumorne radilice ................................ 9 ribice i delfine svuda unaokolo. Ako
te pogode Mopiji ili te dotakne ribica,
moraš da se vrati{ na po~etak igre.
Umeš u tekstu da prona|eš informacije koje se traè.

Umeš da prepoznaš kwigu prema wenom sadràju.
1. Napiši:
1. Kojoj od slede}ih kwiga pripada ovaj sadràj? • Ime vanzemaqaca: Mopi

a) @ivotiwsko carstvo • Mesto baze: na Severnom polu (ispod leda)
• Broj nivoa u bazi: tri (3)
82
b) Vrste zemqišta
v) Poznavawe prirode • Tvoj zadatak: da uništim vanzemaqce i iskqu~im glavni kompjuter
g) Biqni svet • Pomo}: mini-podmornica i brzopale}i laserski pištoq
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. • Prepreke: eksplozivne ribice i delfini
Razumeš smisao zadatka.
Umeš da prepoznaš naslov teksta na osnovu sadrìne odlomka. 2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku?
a) da pokaèš svoje veštine na kompjuteru
2. U kruì} pored svake re~enice upiši broj strane na kojoj se nalazi tekst
iz kojeg je uzeta ta re~enica. Jedan primer uradili smo umesto tebe. b) da izvedeš zakqu~ak o odnosima likova u tekstu
v) da prona}eš u tekstu odre|ene podatke
g) da odrediš vrstu teksta
8 Sve ìvotiwe koje ~ovek gaji postale su od divqih predaka.
Da bi se dobila samo jedna kašika meda, vredna p~ela Ume{ da sastavi{ kra}i tekst o zadatoj temi.
9
mora da sleti na 60 000 cvetova.
3. Opi{i jednu igricu. Treba da saznamo ko su likovi, {ta oni rade, kakav je
zadatak igra~a.
Mahovina je biqka pomo}u koje moèmo saznati gde je sever, Opis igrice treba da sadrì navedene elemente.
7 zato što raste na delu stabla okrenutom u tom pravcu.
Nekada davno ~vrsti deo Zemqine površine – kopno –

5 ~inile su samo stene.
21 22
13 14
Ovo je kompjuterska igrica opisana u kwizi Informatika kroz igru.
Znaš rimske cifre.
KIRIKU PROTIV VEŠTICE
1. Ovo je zadatak iz uxbenika Matematika. Dopuni broj~anik na satu tako
Zla veštica Karaba zarobila je sve odrasle muškarce iz jednog što }eš upisati rimske cifre koje nedostaju.
sela. Ostao je samo mali i neustrašivi Kiriku.
Kao prvo, on mora da prona|e skriveni izvor da bi spasao selo
od su{e.
Slede}i Kirikuov zadatak jeste da stigne do Karabinog
skloništa. Na putu ga napadaju divqe zveri, ptice grabqivice
i ~udni insekti... Ako Kiriku izbegne ta opasna stvorewa, susreš}e XI I
se s vešticom. Zla veštica ima trn u le|ima. Kiriku mora da ga X II
izvadi. Ako mu to po|e za rukom, veštica }e se pretvoriti u lepu
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
devojku i oslobodi}e zarobqene muškarce iz sela. VIII IV
VII V
Razumeš tekst o igrici i umeš da poveèš doga|aje u woj.
1. Poveì linijom re~enice iz leve i desne kolone.
Ako Kiriku izvadi trn Na osnovu primera umeš da odrediš kom uxbeniku tekst pripada.
u selu }e prestati suša.
iz Karabinih le|a,
2. U kom se uxbeniku nalazi ova vrsta zadatka?
Na zid duìne 8 m oka~ena je polica. Kolika je wena duìna ako je duìna
Ako Kiriku izbegne opasna mu{karci iz sela bi}e
83
slobodnog dela zida 6 m 6 dm?
stvorewa, slobodni.
a) Poznavawe prirode i društva
b) Informatika kroz igru
Ako Kiriku prona|e sti}i }e do Karabinog v) Ku}ni ogledi
skriveni izvor, skloništa.
g) Matemati~ke stepenice
Pa`qivo ~itaš tekst i znaš o ~emu se u wemu govori, a o ~emu ne. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
2. Šta saznajemo iz teksta Kiriku protiv veštice?

Na osnovu primera umeš da odrediš kom uxbeniku pripada odre|eni sadràj,
odnosno za koji je predmet taj uxbenik.
Iz teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE
3. Ovo su re~enice iz tri razli~ita uxbenika.
Napiši za koje su predmete ti uxbenici.
koji su Kirikuovi zadaci u igrici DA NE
Nota po trajawu moè biti: cela, polovina, Muzi~ka kultura
kako Kiriku moè da izbegne opasna stvorewa DA NE ~etvrtina, osmina, šesnaestina...
koji su Kirikuovi protivnici u igrici DA NE

Broj dva pripada skupu prirodnih brojeva. Matematika
kako je Karaba zarobila muškarce iz sela DA NE
kako se veštica ubola na trn DA NE Imenice imaju dva broja: jedninu i mnoìnu. Srpski jezik
23 24
15 15
KAKO JE POSTALA DUGA Umeš da prona|eš osobine likova u pri~i.
Jednom davno, toliko davno da se više niko ne se}a kada se 2. Poveì linijom cvet i boju koju je cvet hvalio. Jedna boja je višak.
to ta~no dogodilo, na nekom prostranom poqu izme|u dve
planine cve}e se raspravqalo koja je boja najlepša i najva`nija. bela zelena crvena ùta plava
Malo-pomalo pa do|e i do sva|e.
– Najlepša je ùta boja – re~e masla~ak. – To je boja Sunca, vatre, bulka bela rada razli~ak masla~ak
zrelog ìta i vo}a i, uopšte, topline.
– A ja mislim da je najlepša plava boja – tvrdio je razli~ak. – To Pa`qivo ~itaš pri~u i umeš da prona|eš zna~ewe odre|enih boja.
je boja neba, mora i reka. Šta je va`nije za ìvot od vazduha i vode?
– Najva`nija je bela boja! – re~e bela rada. – Da nema we,
3. Dopuni tabelu tako što }eš upisati odgovaraju}u boju ili ono što
nijedna druga boja ne bi postojala. To je boja dana i svetlosti.
ona predstavqa u ovoj pri~i.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
– Ah, bela boja! – podrugqivo re~e kupina. – Kako vidim,

moja susetka smatra da je ona boja dana, a da sam ja boja no}i jer Boja Šta boja predstavqa
sam crna. Kad ona tako misli, ja više ne}u s wom da razgovaram!
ùta Sunce, vatru, zrelo ìto, vo}e, toplinu
– i kupina okrete glavu od bele rade.
– A koliko zna~aja dajete mojoj boji kad toliko isti~ete sebe? plava nebo, more, reke
– uzviknu bulka i krv joj jurnu u lice. – Moja boja zna~i: qubav, crvena qubav, radost, veseqe
radost, veseqe!
crna no}
– Polako, polako – stade da ih umiruje trava. – Zelena boja je boja
mladosti i novog ìvota, pa je zato najlepša i najva`nija. bela dan
Cvet dan i no} je sve to slušao, pa se umeša i pomirqivo zelena mladost i nov ìvot
primeti da svaka boja ima svoju lepotu i da su sve boje podjednako
va`ne. Umeš u pri~i da prona|eš lik prema wegovoj osobini.
– ]uti ti, neodlu~na biq~ice! – re~e mu sva|ala~ki kupina.
84
– Ti nisi mogao da se odlu~iš koja je boja najva`nija, pa zato imaš 4. Zaokruì biqku koja je najve}a sva|alica u ovoj pri~i:
dve boje: plavu i belu!
masla~ak trava bela rada kupina razli~ak
Cveti} dan i no} uopšte se ne naquti, ve} predloì da svako
iznad sebe istakne svoju boju kad padne slede}a kiša. Boju koju kiša
Umeš da prona|eš šta jedan lik govori o drugom.
opere, koja izbledi, ne}e uzimati u obzir, a boju koja se pokaè
najja~om i najpostojanijom proglasi}e prvom bojom.
5. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem kupina objašwava zašto je dan
Cve}e u poqu sloì se s tim predlogom. Kad je pala kiša, svako
i no} neodlu~na biq~ica. – Ti nisi mogao da se odlu~iš…
je uradio kako su se dogovorili. Me|utim, kad je kiša prestala,
sve boje su se izmešale i pretvorile u jednu veliku svetlu šaru. Prepoznaješ ideju teksta.
Bila je to duga koja je od svakog poqskog cveta uzela boju.
Cve}e je radosno gledalo dugu koja se protezala na nebu jer je 6. Podvuci drugom bojom deo teksta koji predstavqa poruku ove pri~e.
u woj svako imao svoju boju. Tada dan i no} re~e: – Kao što vidite,
… svaka boja ima svoju lepotu…; Nijedna boja nije vrednija…
niko od nas nije va`niji od drugih. Nijedna boja nije vrednija
od druge, sve boje su podjednako lepe i va`ne. Umeš da uo~iš kojim su se redosledom odvijali doga|aji u pri~i.
Od tada se duga redovno pojavquje na nebu posle kiše, do dana
današweg. 7. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e.
5 Cve}e je bilo radosno jer je u dugi svako imao svoju boju.
Umeš u tekstu da prona|eš informacije o vremenu i mestu radwe u pri~i.
3 On je predloìo da svaki cvet istakne svoju boju na kiši.
1. Napiši kada i gde se odigrala radwa ove pri~e. 4 Kiša je izmešala boje i one su se pretvorile u dugu.
kada: jednom davno ili niko se ne se}a kada
na nekom prostranom poqu (izme|u dve planine) 1 Cve}e se raspravqalo oko toga koja je boja najva`nija.
gde:
2 Dan i no} pokušava da pomiri cve}e.
26 27
16 17
KISELE KIŠE PORUKE

Kisele kiše nastaju tako što razni otrovni gasovi sa zemqe
(iz fabrika, toplana, automobila) odlaze u visinu. Tamo nailaze Umeš da poveèš informacije iz teksta i da izvedeš zakqu~ak.
na oblake i spajaju se s vodom u wima. Kiša iz takvih oblaka
{tetno deluje na sve na šta padne. 1. U Osnovnoj školi Zelena dolina osnovan je |a~ki parlament za zaštitu
Kad padne na šume, sprì liš}e, grane i stabla. Zatim u|e ìvotne sredine. Ovo su poruke koje su napisali u~enici tre}eg razreda.
u zemqu, pa je koren upija i biqka se hrani zatrovanom vodom. Na osnovu sadrìne poruke odredi šta u~enici èle da zaštite
U šumama zbog toga ima mawe zdrave hrane za ìvotiwe. i to poveì sa odgovaraju}om porukom.
Kad kisela kiša padne u jezero, reku ili potok, voda postaje
nezdrava za biqke i ìvotiwe koje ìve u toj vodi, za biqke Od starog papira Mora}emo da sejemo
koje se wom zalivaju, kao i za ìvotiwe koje tu vodu piju. moè brzo i lako da ìto i gajimo povr}e
se dobije nov papir!
vazduh na nekoj drugoj planeti!
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Umeš da odrediš koje su najva`nije re~i za sadrìnu teksta.

ìvotiwe
1. Podvuci delove teksta iz kojih se vidi da su kisele kiše opasne
po prirodu. voda
Umeš da izraziš svoj stav o odre|enoj pojavi. zemqa
2. Šta ti misliš: da li se moè spre~iti nastanak kiselih kiša? drve}e

DA ili NE
Napiši zašto tako misliš. Sklonite ih Saobra}ajci,
sa ulice! O~istite ~a|, zaustavite saobra}aj
Va`no je da pokaèš da si razmislio/razmislila o ovoj pojavi. Na|ite im dom! spasite jeguqe, bar na jedan sat!
Moèš, na primer, da napišeš da je mogu}e spre~iti nastanak pastrmke i mla|!
85
kiselih kiša ako se smawi ispuštawe otrovnih gasova
ili da to nije sasvim mogu}e jer se ne mogu zatvoriti fabrike
i proterati automobili sa ulica.
Umeš da odrediš slu`bu re~i u re~enici.
3. Podvuci predikate u slede}im re~enicama:

Kisele kiše uništavaju prirodu. Umeš da izraziš svoje mišqewe kroz napisanu poruku.
Kisele kiše uništile su prirodu.
2. Šta ili koga ti èliš da zaštitiš? Na primer: decu koja prelaze
Kisele kiše uništi}e prirodu.
Napiši svoju poruku. ulicu.
Umeš da prebaciš re~enicu iz jednog glagolskog vremena u drugo.
4. Slede}u re~enicu napiši u prošlom i budu}em vremenu: Va`no je da poštuješ ton poruke i da se
Koren biqke upija otrovnu vodu. iz we vidi {ta ili ko je ugroèn i zbog ~ega ti
• prošlo vreme: to èliš da zaštitiš.
Koren biqke upio je otrovnu vodu. Na primer: Otvorite dobro o~i! Mali smo,
• budu}e vreme: pa nas voza~i ponekad ne vide.
Koren biqke upi}e otrovnu vodu.
28 29
18 19
PAPAGAJI
Papagaj je ptica karakteristi~na za prašume i šume u àrkim
predelima. Veoma debeo kqun ne sluì papagajima samo
da razbijaju tvrdu qusku plodova nego ga koriste i pri hvatawu
za grane. To su veoma bu~ne ptice koje ìve u grupama, ponekad
veoma brojnim. @ive boje wihovog perja savršena su kamuflaà
u opasnim prašumama, i po wima se vrste razlikuju.
HIBERNACIJA
Neke ìvotiwe u toku zime, kada je hladno i nema dovoqno Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
hrane, postaju neaktivne, odnosno hiberniraju. Ulaze u neku vrstu
dubokog sna, sporije dišu, srce im sporije kuca, troše mawe 1. Za {ta papagaju, prema ovom tekstu, sluì kqun?
energije i temperatura tela im opada.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
@ivotiwe se moraju pripremiti za hibernaciju. Pre zime a) da lepo peva

mnogo jedu i stvaraju rezervu energije u vidu debelog sloja sala. b) da pravi buku
Zatim odlaze u sklonište – na neko sigurno mesto, gde je suvo i na v) da se brani
kom su bezbedne, kao što su pe}ine, jame...
@ivotiwe se bude kad im temperatura tela poraste, a to g) da uzima hranu
se dešava kad do|e prole}e i kad napoqu dovoqno otopli. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì. 2. Po ~emu se, prema ovom tekstu, razlikuju vrste papagaja?
Po boji perja.
1. Zašto ìvotiwe postaju neaktivne tokom zime?
a) Umorile su se tokom prole}a. Umeš na osnovu teksta da izvedeš zakqu~ak o izgledu prirode.
b) Ugojile su se tokom leta.
3. Kakva je prašuma u ovom tekstu?
86
v) Nazeble su zbog hladno}e.
a) tamna
g) ûvaju se od gladi i hladno}e.
b) zelena
v) raznobojna
Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
2. Odakle ìvotiwama energija koju troše tokom meseci hibernacije? Razumeš zna~ewe nepoznate re~i na osnovu teksta.
a) od rezervi hrane u pe}inama
4. Za{to se kaè da papagaju boja perja moè da bude savr{ena kamuflaà?
b) od hrane koju su pojele
v) od sun~eve svetlosti Zato što se bojom perja papagaji prilagode boji prašume;
g) od temperature u pe}inama zaštite se od neprijateqa; lako se sakriju od neprijateqa...
Umeš da odredi{ nov naslov za tekst jer razumeš zna~ewe nepoznate re~i u wemu. Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto koristi.
3. Koji bi naslov najboqe zamenio naslov Hibernacija? 5. Kad za nekoga kaèmo da pri~a kao papagaj, to zna~i da:
a) Duga hladna zima a) pri~a lepo i mudro
b) Zimski san b) ponavqa stalno jedno te isto
v) Sigurno sklonište v) govori jasno i glasno
g) Rezerve hrane g) govori nerazgovetno
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
30 31
20 21
Umeš da poveèš tekst sa slikom. Razlikuješ opis ìvotiwske vrste od lika u pri~i.
1. Koji opis odgovara ptici sa slike? 1. Podvuci delove teksta u kojima je opisana ajkula kao ìvotiwska vrsta.
AJKULA SA NE@NIM SRCEM
A B Ajkule su obi~no vitke, brze i zle ribe, strah i trepet za
Ima sitno telo. Ima sitno telo i kratak rep. stanovnike morskih dubina i kupa~a. Ali ajkula o kojoj }ete ~uti
Na glavi ima }ubu, a oko Kqun joj je veoma duga~ak u ovoj pri~i nije bila zla. Naprotiv, imala je vrlo ne`no srce.
vrata belo perje. Kqun i tanak. Na vrhovima krila Bila je i debqa i nekako zdepastija od drugih pripadnika svog
joj je mali i trouglast. ima šaru. roda, s kojima se, uostalom, i nije mnogo druìla. Ne znam samo
da li je odebqala zato što je mawe jurila kroz vodu gone}i
plen ili je wena krotka narav, wena qubaznost bila
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
posledica pozamašnog tela – ni kod qudi se ne zna

zašto su oni debqi obi~no i dobro}udniji i blaì.
Kratkovidost je bila jedina zajedni~ka osobina naše
prijateqice ajkule i sli~nih morskih nemani.
Poznato je da sve ajkule vrlo slabo vide. Ali
ve}ini dobar vid nije ni potreban – svojim
V wuhom izdaleka osete plen zahvaquju}i
Ima krupnu glavu i velike neverovatnom sluhu ~uju svaki wegov pokret, a drugo
o~i. Kqun joj je zakrivqen. im nije ni potrebno. Krotka ajkula èlela je svakog da
Na glavi ima pera koja vidi, svakog da voli, pa je zbog toga nabavila nao~are.
oblikom podse}aju na uši.
87
Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto ~uje.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje spoqašwi izgled lika. 2. Kada u~iteq kaè svojim u~enicima: To i vrapci znaju, zna~i da to:
a) svi znaju
2. Podvuci re~enice na osnovu kojih su nacrtane ìvotiwe.
b) samo najboqi znaju
v) znaju samo u~iteqi
Volim da se sun~am. g) znaju qubiteqi ptica
Imam izduèno telo i dug vrat. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Brz sam i okretan.
Razume{ zna~ewe simbola.
Hranim se plodovima mora.

3. Beograd je grad otvorenog srca. Simbol Beograda je vrabac.
Odli~no plivam i vešto ronim.
Zašto je simbol Beograda vrabac?
Moja krila li~e na peraja.
Zato što je vrabac:
a) mali i boja`qiv
Poznata sam po dugom kitwastom repu. b) bu~an i dosadan
Ska~em s grane na granu.
Hranim se semenkama i šumskim plodovima. v) ìvahan i druèqubiv
32 33
22 23
Pro~itaj tekst o de~jem piscu Vladimiru Andri}u.
GAVRAN I LISICA
Vladimir Andri} je ro|en u Obrenovcu. I{ao je u Vaqevsku
Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kada su re~enice ispremetane. gimnaziju, a Fakultet dramskih umetnosti završio je u Beogradu.
Piše i reìra za decu. Radi u De~jem programu TV Beograd.
1. U kvadrati}e pored re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da wihov Na televiziji su prikazivane wegova lutkarska serija Laku no},
redosled odgovara redosledu doga|aja u basni Gavran i lisica. deco i poznata emisija Pustolov, koju su rado gledali i odrasli.
Jedan broj upisali smo umesto tebe. U pozorištu je izvedeno šest wegovih drama. Objavio je kwige:
Napred plavi, sme|i i crni; Ve~erwi slon; Srce na zidu; Kroz gudure
3 – Ti si veoma lepa ptica! Bio bi savršen kad bi samo umeo
da pevaš! – re~e lisica gavranu. Obrenovca; Daj mi krila jedan krug.
1 Gavran je stajao na grani s komadom sira u kqunu. Umeš da odrediš koje podatke o piscu sadrì ovaj tekst, a koje ne sadrì.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
2 Lisica opazi gavrana, pri|e drvetu i po~e da ga hvali. 1. Šta saznajemo iz ovog teksta o Vladimiru Andri}u?
Zaokruì
5 Gavranu ispade sir iz kquna, a lisica zgrabi plen i pobeè. O Vladimiru Andri}u iz ovog teksta saznajemo:
DA ili NE
4 Da bi uverio lisicu da ume i da peva, gavran otvori gde je ro|en DA NE

kqun i zagrakta.
kad je završio školu DA NE
gde radi DA NE
DVE PRIÊ kako se zovu wegove lutkarske serije prikazivane
DA NE
Umeš da uporediš dva teksta i da odrediš koje re~enice pripadaju jednom, na televiziji
88
a koje drugom tekstu. u kom pozorištu su izvo|ene wegove drame DA NE
2. U ovih sedam re~enica ispri~ane su dve kratke pri~e o lisici. koje kwige je napisao DA NE
Prva pri~a ima tri re~enice, a druga ~etiri. Re~enice su ispremetane.
Slovom A obeleì re~enice iz jedne pri~e, a slovom B re~enice iz druge pri~e.
ko je štampao wegove kwige DA NE
A Lisica do|e do vinograda i na visokoj lozi ugleda zreo grozd. Umeš da poveèš sadrìnu stihova i naslov pesme.
2. Dopuni strofu stihom koji nedostaje. Stih je isti kao i naslov jedne
B Lovac spazi lisicu i pojuri je. od kwiga Vladimira Andri}a.
… lasto, lasto, budi drug
A Skakala je i skakala, ali nije uspela da ga dohvati. daj mi krila jedan krug
da nadletim lug,
B Kad je videla da ne moè da mu umakne, leè i napravi se mrtva. da odem na jug...
Izvodiš zakqu~ak na osnovu onoga što znaš o svetu oko sebe;

B Lovac do|e do we i spusti pušku da bi stavio lisicu u xak.
znaš odlike stihova.
A – Nema veze, ionako je taj grozd kiseo – rekla je lisica i otišla. 3. Napiši za{to si za stih koji nedostaje izabrao/izabrala
baš taj naslov.
Na primer: Zato što se u pesmi Daj mi krila jedan krug pomiwu krila,
B Lisica to iskoristi i pobeè.
a laste imaju krila. Ili: Re~ krug rimuje se s re~ima drug, lug, jug.
34 36
24 25
Umeš da poveèš naslov bajke i wenu sadrìnu. O DEÂKU U MOM SOKAKU

Jednom de~aku
u mom sokaku
1. Poveì naslov bajke s re~enicom koja toj bajci pripada.
obe}ali
Jedan naslov je suvi{an. pogodite šta
Sneàna i sedam patuqaka 1. Iako je bila prqava Istom de~aku

u mom sokaku
i u pocepanoj haqini,
nisu kupili
princ joj je obuo cipelicu. pogodite šta
Pepequga 2. Princ je bio tuàn Tuàn je bio
kad je ugledao devojku koju što nije dobio
je ma}eha otrovala jabukom. Pa je mnogo
pogodite šta
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Princ @abac
3. Princ je prošao kroz vrt Prepoznaješ u pesmi rimovane re~i.
zarastao u `buwe i došao
do uspavane lepotice. 1. Podvuci u pesmi dve re~i koje se rimuju.
Ma~ak u ~izmama de~aku – sokaku; bio – dobio
4. Princeza je poqubila
Umeš da odrediš glavnu temu (motiv) pesme.
zelenu ìvotiwicu i ona
Trnova Ruìca se pretvorila u princa.
2. O ~emu govore ovi stihovi?
a) o de~aku kom odrasli nisu ispunili obe}awa
Pronalaziš u tekstu informaciju koja se traì.
b) o de~aku koji nije verovao obe}awima odraslih
2. Napiši broj re~enice u kojoj je: v) o de~aku kog su odrasli razmazili
• opisano prin~evo ose}awe 2 Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
89
• opisan izgled devojke 1 Umeš da poveèš ose}awe i ponašawe lika.
• opisano mesto radwe 3
3. Šta je de~ak, po tvom mišqewu, radio na kraju pesme?
Na primer: plakao je (ili je na neki drugi na~in pokazao šta ose}a)
Razumeš tekst i umeš da ga dopuniš re~ima koje nedostaju.
Umeš da pretvoriš potvrdnu re~enicu u odri~nu i obratno.
3. Pa`qivo pro~itaj tekst i upiši re~i koje nedostaju.
4. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.
Bila jednom jedna devoj~ica/devojka koja je maštala da postane princeza.
Odrasli su de~aku kupili obe}ani poklon.
Strpqivo je ~ekala da se na belom kowu pojavi mladi Odrasli nisu de~aku kupili obe}ani poklon.
princ iz wenih snova. Prešavši sedam gora
De~ak nije dobio obe}ani poklon.
i sedam mora , on je jednog dana zaista došao i odveo devojku De~ak je dobio obe}ani poklon.
u svoj dvorac . @iveli su dugo i sre}no, kao u bajci .
Prepoznaješ re~i sa istim zna~ewem (sinonime).
Umeš da izabereš naslov prema sadràju teksta.
5. Koja re~ moè da zameni re~ sokak u slede}oj re~enici, a da wen smisao
ostane isti?
4. Koji naslov najviše odgovara ovom tekstu?
Pozvao sam drugove iz odeqewa da u mom sokaku igramo ko{arku.
a) Ispuweno obe}awe
a) ku}a
b) Ostvarena èqa b) ulica
v) Slu~ajan susret v) grad
37 38
26 27
Pro~itaj stihove iz tri pesme. MARAMA
Joca je jutros postao kauboj. On ima crvenu maramu vezanu
1
preko usta. Ozbiqan je. Namrštio se. Mo`da }e nekog presresti?
Ja tugujem, i šta je tu smešno
Mo`da }e izvršiti neki davno pripremqen napad? Mo`da }e
zaqubih se, prvo, pa pogrešno…
zaustaviti poštanska kola? Danas Joca izgleda opasno!
… Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:
Ali ... šta je to? Joca pla~e. Hvata se za lice rukama. Više nije
Nije ona jedina na svetu!
opasan, ve} uplašen. O, pa to Jocu boli zub! A mama, mama mu je
vezala toplu maramu preko usta.
2 3 Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da zakqu~iš šta je ta~no, a šta neta~no
Zaqubila se Nataša. Stanuje na tre}em spratu u vezi s likom u tekstu.
Ne}e da nosi stare patike. êsto ide dole
Pred ogledalom stalno se ~ešqa Ima brata mamu tatu
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
ima slabu iz matematike. Iz iste smo škole
Tvrdwa:
Joca ima maramu zato što ga boli zub. T N

Joca ima maramu zato što glumi kauboja. T N
Joca je uplašen zato što ga boli zub. T N
Joca je ozbiqan zato što priprema napad. T N
Razumeš stav pisca u vezi s likom.
2. Prepiši iz prvog pasusa jednu re~ koja nam otkriva da pisac ne zna šta
Razumeš stihove i umeš da izvedeš zakqu~ak o likovima u pesmama.
}e Joca uraditi. mo`da
90
1. Poveì pitawe i odgovor.
Umeš da prepoznaš re~i pisca.
Da li je...
3. U tekstu je podvu~eno jedno pitawe. Ko je postavio to pitawe?
… de~aku iz prve pesme uzvra}ena qubav? jeste a) mama
… devoj~ica iz druge pesme zaqubqena? b) Joca
mo`da
v) pisac
… devoj~ici iz druge pesme stalo do toga
da lepo izgleda? jeste Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
… devoj~ica o kojoj govori de~ak u tre}oj nije Umeš da sastavi{ re~enice razli~ite po zna~ewu.
pesmi zaqubqena u tog de~aka?
4. Pretvori uzvi~nu re~enicu: O, pa to Jocu boli zub! u obave{tajnu i upitnu.
• obave{tajna: Jocu boli zub. • upitna: Da li Jocu boli zub?
Znaš gde u re~enici treba da staviš ta~ku, a gde zarez.
(Pesnici u stihovima ne moraju da koriste re~eni~ne znake.) Prepoznaješ glagolska vremena.

2. U tre}oj strofi pesnik nije napisao re~eni~ne znake.
Napiši ih ti umesto wega, tako da svaki stih bude potpuna re~enica. Joca je jutros postao kauboj. sadašwe vreme
On ima crvenu maramu. budu}e vreme
Stanuje na tre}em spratu. Joca }e nekog presresti. prošlo vreme
êsto ide dole. Prepoznaješ u tekstu re~ koja opisuje kako se ose}a lik.
Ima brata, mamu, tatu.
Iz iste smo škole. 6. Podvuci u tekstu tri prideva koja opisuju Jocin izgled.
39 40
28 29
SLOBODNO VREME PRIMERI

Jednom Joci stalno se doga|a da doma}e zadatke piše na brzinu Razumeš zna~ewe poslovice.
ili da ih prepisuje u školi pred ~as.
Ali to je sasvim razumqivo ako se zna šta sve taj jadni Joca 1. U~iteqica je traìla od u~enika da na primerima objasne šta zna~e ove
mora da uradi u toku jednog dana. poslovice:
Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu s Mišom. 1. Prijateq se u nevoqi poznaje.
Posle toga mora da se potu~e s Mišom. 2. Ko visoko leti, nisko pada.
Posle toga mora da zvi`di stepeništem. 3. Boqe je umeti nego imati.
Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cev~icu 4. Daleko od o~iju, daleko od srca.
duva zrna graška na prolaznike.
Ovo su primeri koje je napisao Bojan. U kruì} pored svakog
A posle toga je strašno èdan i mora da pije vode.
primera upiši broj poslovice na koju se Bojanov primer odnosi.
A kad je ve} kod ~esme, onda mora da uzme tatinu ~etkicu
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
za brijawe i da wom nasapuni lice, i da malo nasapuni svoje ruke, 4 To je kad se Qiqa odseli, pa te zaboravi.
i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga ... eto – mora
brzo da po|e u školu. 2 Kad se neko pravi vaàn i posle ispadne budala.
Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog
1 Kad si gladan, a drug ti da pola uìne.
trenutka slobodnog vremena! I onda, onda mu se, naravno,
ne moè ni zameriti što doma}e zadatke uvek mora da piše 3 To je kao kad neko ima bicikl, a ne ume da vozi.
na brzinu – pred sam polazak u školu.
Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i.

RASPORED ÂSOVA
1. Obeleì sli~ice brojevima od 1 do 4, tako da wihov redosled odgovara U raspored ~asova nije upisano sve što se u~i u školi. Nije
toku pri~e. upisano, na primer, drugarstvo, a to nije upisano u raspored
~asova zato što se u~i na svim ~asovima, pa i na velikom i malom
91
odmoru, na putu od ku}e do škole i od škole do ku}e...
Drugarstvo se u~i svuda i svakog ~asa se ocewuje. Ako neko
ne zna i ne}e da nau~i da bude drug, to }e odmah svi oceniti
ocenom – nedovoqan. Bi}e to ocena koja }e mu kvariti uspeh,
ma kako dobro znao sve ostalo.
4 3 1 2
Umeš da odrediš glavnu ideju teksta.
Umeš da poveèš ponašawe lika sa osobinom koja se takvim ponašawem pokazuje.
2. Poveì Jocino ponašawe i osobinu koju takvim ponašawem pokazuje. 2. Šta je ciq ovog teksta?
a) da nabroji školske predmete
Kakav je Joca kad:
b) da istakne zna~aj drugarstva
• nasapuni cipele ~etkicom za brijawe • nevaspitan
v) da opiše dobrog druga
• duva zrna graška na prolaznike • nestašan
g) da opiše šta sve u~iteq ocewuje
• prepisuje doma}i zadatak u školi • snala`qiv Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da iskaè{ svoj stav o pojavama koje su opisane u tekstu i da ga obrazloìš. Umeš da izraziš svoj stav i da ga obrazloìš ili da daš primer.
3. Da li je, po tvom mi{qewu, Joca iz pri~e dobro koristio slobodno vreme? 3. Kako se, po tvom mi{qewu, dobija odli~na ocena iz drugarstva?
DA NE Va`no je da napišeš da je drugarstvo kad se pomogne drugu
Objasni zašto tako misliš. ili da da{ neki svoj primer.
Na primer: Joca nije radio ništa dobro i lepo. Na primer: Pomogao sam drugu da popravi bicikl. Ili: Kazao sam
Ili: Joci niko nije pomogao da organizuje svoje slobodno vreme. mu šta smo radili u školi kad je on bio bolestan.
Ili: Ima dece koja ne vole da u~e i da rade nešto pametno.
41 42
30 31
HA-HA-HA... PINOKIO
Za dobru šalu uvek ima prilike. I u školi, i kod ku}e, Pinokio je preno}io u gradu koji
i u igri. Samo, neki ne znaju šta je šala, pa po~nu da se kreveqe se zvao Zamka za Glupane. Tu se susreo
za vreme školskog ~asa. Misle da je zgodno i šaqivo da se baš s Lisicom i Ma~kom. Zajedno su napustili
na ~asu pravi xumbus. Ali to nije šala. To je smetawe. To je grad ~im je svanulo. Otišli su do ~udesnog
nedisciplina... poqa. Onda su Lisica i Ma~ak predloìli
Neki, opet, misle da je šala to kad se rugaju drugima. Pinokiju da poseje svoje zlatnike jer su
Misle da je smešno kad oponašaju hrome qude ili decu, kad hteli da ga prevare...
ismevaju decu koja nose nao~are ili se rugaju nekome ko muca.
To nikako ne moè biti šala. To je ru`no ponašawe.
Neki misle da je dobra šala ako nekom podmetnu nogu, pa taj
padne, a oni se slatko smeju. Ali tek to nije šala. To je grubost. Razumeš tekst i umeš da zakqu~iš o ~emu se u wemu govori, a o ~emu se ne govori.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Treba znati šaliti se. To je velika i lepa veština.
Prepoznaješ osnovnu ideju teksta. 1. Šta saznajemo iz ovog teksta?
1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja izraàva poruku ovog teksta. Zaokruì
Iz ovog teksta saznajemo:
a) Teško onom ko se ~esto šali. DA ili NE
b) Nije svaka {ala prava {ala. gde se nalazi grad Zamka za Glupane DA NE
v) Smeh je najboqi lek kad si tuàn/tu`na.
koga je Pinokio sreo u gradu DA NE
Razlikuješ vrste re~i. kakva je bila namera Lisice i Ma~ka DA NE
92
2. Poveì re~ i vrstu kojoj ta re~ pripada. da je Pinokio posejao zlatnike DA NE
• šala • glagol
• šaqiv • imenica
Razumeš tekst i umeš da ga dopuniš re~enicom koja nedostaje.
• šaliti se • pridev
2. Pro~itaj recept koji su Lisica i Ma~ak dali Pinokiju u gradu Zamka
Znaš re~i kojima se opisuju qudske osobine.
za Glupane.
3. Kad neko ume da se šali, kaèmo da je on šaqivxija (šaqivko) . Kako da postaneš bogat
Poznaješ zna~ewe re~i koja se ~esto koristi u svakodnevnom govoru. Poqubi zlatnike koje imaš.
4. Re~ oponašati zna~i: U poqu iskopaj rupu i u wu stavi zlatnike.

a) ponašati se lepo
b) imitirati nekoga ???
v) protiviti se nekome
Kad poraste drvo, oberi zlatnike sa grana.
Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.
Razumeš zna~ewe izraza koji se ~esto koristi u svakodnevnom govoru.
a) Zalij zlatnike, pa ih stavi u rupu.
5. Objasni šta zna~i izraz praviti xumbus. b) Rupu zatrpaj i redovno je zalivaj.
v) Zalij rupu, pa u wu stavi zlatnike.
Ovo je izraz koji se ~esto ~uje kod ku}e i u školi kad su deca
g) Stavi zlatnike u iskopanu rupu.
nemirna i naprave nered.
43 44
32 33
TRI KROJAÂ IZNENA\EWE U VODI

Umeš da sastaviš smisleno pitawe. (pri~a jednog istraìva~a)
Kumevava i ja pošli smo da ulovimo ribu za ru~ak.
1. Pro~itaj tekst i sastavi pitawa za navedene odgovore. Posle dugog i uzaludnog tragawa najzad sam ugledao nešto što
je sigurno bilo riba. Evo je, skoro je pod nama...! Ispruìh desnu
Tri kroja~a otvore radwe u jednoj ulici. Poslovi su im išli sasvim
ruku, u kojoj sam stezao harpun, zategnuh sve miši}e na telu
slabo jer je konkurencija bila velika. Da bi privukao što više
do krajwih granica i svom snagom zarih harpun u vodu.
mušterija, prvi kroja~ postavi iznad svoje radwe tablu s natpisom:
Ne gube}i ni sekunda, zgrabih konopac kojim je harpun bio
Najboqi kroja~ u gradu.
vezan da ulov ne umakne. Ali u istom trenutku osetih elektri~ni
pitawa odgovori udar, tako snaàn da sam pao na dno ~amca, kao da me neko tresnuo
u glavu. Dok sam još leào na le|ima i drhtao od struje i od
Gde su tri krojača otvorila radwu? U jednoj ulici. uzbu|ewa, moj saputnik po~e grohotom da se smeje, drè}i se za
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
goli trbuh.
Kako su kroja~ima išli poslovi? Sasvim slabo. – Wiku~ap ne znati šta je elektri~na jeguqa?! Kumevava odmah
video, ali ne hteti ništa re~i. Najboqe se nau~i kroz vlastito
iskustvo. To nikad više ne zaboraviti.
Zašto su krojačima poslovi išli Jer je konkurencija bila velika. – Pakostan si, de~a~e Kumevava. Mogao si da me upozoriš!
(sasvim) slabo? Kumevava odmah uhvati konopac i po~e da ga vu~e. Malo-
pomalo, pojavi se na površini vode harpun, a na wegovom kraju
Ko je postavio tablu s natpisom Prvi kroja~.
dugo zmijasto telo jeguqe. Bila je duga dva metra.
„Najboqi krojač u gradu”? – Je li, Kumevava, kako to da tebe nije protresla struja koja
Zašto je prvi krojač postavio tablu s Da bi privukao što više mene samo što nije ubila? Pa ti drìš isti konopac!
natpisom („Najboqi krojač u gradu”)? mušterija. – Da, ali jadna riba istrošiti svu struju na Wiku~apa,
pa ne ostati ništa za Kumevavu! – re~e de~ak kroz smeh.
Šta je pisalo na tabli (koju je „Najboqi kroja~ u gradu” Jedva smo uspeli da zajedno uvu~emo jeguqu u kanu jer
93
postavio prvi krojač)? se o~ajni~ki borila da se spase ili bar da izvrne ~amac. Bio
sam ponosan na svoj ulov i ~ak sam bio spreman da zaboravim
na sramotni pad koji sam zbog wega pretrpeo.
RAK KROJA^
Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kad su re~enice ispremetane.
2. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled odgovara toku pri~e.

Jedan broj je ve} upisan.
U velikom viru, blizu belutka gde je Rak Kroja~ stanovao,

2 ribice su rešile da prirede zabavu.
Rak Kroja~ je uspeo da svojim rumenkastim makazama rase~e torbu

4
i vrati se u vir do svog belutka.
Dolaze}i na zabavu, ribice su primetile da je belutak odvaqen,

3 a zatim su videle kako neka deca stavqaju Raka Kroja~a u torbu.
Pod velikim belutkom u reci ìveo je Rak Kroja~, koji je bio

1 nadaleko ~uven po svom zanatu.
Dok je zabava u viru trajala, Rak Kroja~ je, ispod belutka, pri~ao
5 svojoj deci kako je uspeo da pobegne iz torbe.
45 46
33 34
Pa`qivo ~itaš tekst i prepoznaješ likove u wemu. OSTRVO S BLAGOM

(Odlomak)
1. Ko je Kumevava? Zovem se Xim Hokins i moji roditeqi vlasnici su kr~me
a) Wiku~apov sin Admiral Benbau. Naš jedini gost, kapetan Bil, kao i svakog
b) indijanski poglavica jutra pre toga, izašao je da osmatra more kroz jedan stari
durbin. Dok sam ja postavqao sto za doru~ak, iznenada
v) de~ak Indijanac
se iza mene pojavio ~ovek ~udnog izgleda. – Da li je
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. ovde odseo moj stari i dragi prijateq kapetan Bil? –
viknuo je. – Da, gospodine – odgovorih. – Ali
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe. trenutno nije ovde. On se nasmeja: – Reci kapetanu
Bilu da je ovde bio wegov prijateq Crni Pas.
2. Šta se dogodilo kad je Wiku~ap zabio harpun u jeguqu?
Sumwam da }e se to bure ruma obradovati mojoj
Podvuci deo teksta iz kojeg se to moè saznati.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
poseti. Daj mu ovo pismo. Do skorog vi|ewa,
de~a~e – i on se udaqi, pevuše}i staru i poznatu
Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje se odnose na izgled ìvotiwe. mornarsku pesmu.
Kada se kapetan Bil vratio i kada sam mu predao pismo
3. Prepiši iz teksta re~i na osnovu kojih se moè nacrtati jeguqa. Crnog Psa, on poblede i upita me slabim glasom: – Da li je
dugo zmijasto telo s wim bio jedan visok i krupan ~ovek koji ima samo jednu
nogu? – Ne, gospodine, bio je sam i rekao mi je da je vaš
Pa`qivo ~itaš tekst i uo~avaš redosled pojava u wemu. prijateq! – odgovorih. – Crni Pas moj prijateq! Kakva ideja!
– Kad je pro~itao sadràj pisma, telom mu pro|e drhtaj i papir
4. Kojim redom su se smewivala ose}awa istraìva~a u ovoj pri~i? mu ispade iz ruke. Ja ga podigoh i videh da su bile napisane samo
ove re~i: „To }e biti ve~eras!”
a) strah, qutwa, uzbu|ewe, ponos
b) strah, uzbu|ewe, ponos, qutwa Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odre|ene informacije.
94
v) uzbu|ewe, qutwa, ponos, strah
g) uzbu|ewe, strah, qutwa, ponos 1. Zaokruì slovo ispred ta~ne tvrdwe.
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. a) U kr~mi Admiral Benbau bilo je mnogo gostiju.
b) Bilo je jutro kada je Crni Pas došao.
Umeš da izraziš stav u vezi s ponašawem lika i da ga obrazloìš. v) Kapetan Bil i Crni Pas su prijateqi.
5. Da li je Kumevava pakostan zato što nije upozorio Wiku~apa?

Umeš da odrediš mesto radwe u pri~i.
DA NE Ovde nema ta~nih i neta~nih odgovora.
Objasni zašto tako misliš. Va`no je da napišeš zašto misliš 2. Kad bi se navedeni tekst igrao na pozornici, {ta bi pozornica trebalo
da je Kumevava pakostan ili zašto da predstavqa?
nije pakostan. a) kr~mu
Na primer: Pakostan je jer se smejao i jer je Wiku~ap mogao da
b) morsku obalu
se povredi. Ili: Nije pakostan jer je znao da Wiku~ap nije mogao v) ostrvo
da se povredi. Hteo je da Wiku~ap sam iskusi udar jeguqe. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da sastaviš plan za pro~itanu pri~u. Pa`qivo ~itaš pri~u i nalaziš u woj informaciju koja se traì.
6. Napiši plan za prepri~avawe ove pri~e. 3. Zaokruì predmet koji sigurno pripada kapetanu Bilu.
• Kumevava i istraìva~ love ribu.
• Wiku~ap baca harpun.
• Wiku~ap pada na dno ~amca.
• Kumevava i Wiku~ap izvla~e jeguqu.
47 48
34 35
Razlikuješ pripoveda~ev govor od govora likova.
4. Zaokruì slovo ispred imena lika koji pri~a ovu pri~u.

a) kapetan Bil U@INA I KIŠOBRAN
b) Crni Pas (Devoj~ica jede uìnu. Prilazi joj de~ak.)
v) Admiral Benbau DEÂK: Daj pola!
g) Xim Hokins DEVOJÎCA: Ne dam!
DEÂK: Nema veze!
Umeš da zakqu~iš koji se likovi pojavquju u tekstu, a koji se samo pomiwu. DEVOJÎCA: Ima veze! Znaš ti vrlo dobro da to ima veze
sa – kišobranom!
5. Jednom linijom podvuci likove koji se pojavquju u ovom tekstu, a dvema DEÂK: Uìna ima veze sa kišobranom?! Izmišqaš!
DEVOJÎCA: Pa, ne baš sa celim kišobranom! Pola moje uìne
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
linijama podvuci likove koji se pomiwu u ovom tekstu. Jedan lik je suvišan.
ima veze s pola tvog kišobrana! Kiša pqušti,
• kapetan Bil • ~ovek s jednom nogom • Crni Pas
a ja te pitam da me primiš ispod pola kišobrana!
• Xim Hokins • roditeqi Xima Hokinsa • svira~ u kr~mi A ti kaèš: – Ne moè! Treba mi ceo! – E, eto, sad meni
treba cela uìna!
Razumeš preneseno zna~ewe re~i. DEÂK: A sutra?
DEVOJÎCA: Sutra bih ti dala pola uìne samo ako danas posle
6. Kad Crni Pas za kapetana Bila kaè da je bure ruma... škole pqusne kiša, a ispod tvog kišobrana bude mesta
a) on mu se divi i za mene!
b) on mu preti (De~ak najedanput otr~i nekuda.)
DEVOJÎCA: Hej, kuda }eš?
v) on mu zavidi
(De~ak se vra}a s kišobranom.)
g) on mu se ruga DEÂK: Evo ti ceo kišobran! Ali da mi danas daš
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. pola uìne! Ko zna da li }u sutra biti ovoliko
95
raspoloèn za uìnu?! A moglo bi da se dogodi da tvoja
Umeš da poveèš re~i koje lik izgovara s namerom koju taj lik ima. mama spremi za uìnu nešto što ja ne volim ovoliko!
Ove krofne s pekmezom znam da volim, a za ostalo
7. Prepiši re~enicu iz koje saznajemo da }e se Crni Pas vratiti. nisam siguran!
Do skorog vi|ewa, de~a~e. Ili: „To }e biti ve~eras!”
DEVOJÎCA:
Prepoznaješ ose}awa likova na osnovu wihovog ponašawa. Prepoznaješ odlike dramskog teksta.
8. Kada je pro~itao pismo, kapetan Bil se:
1. Šta ozna~avaju re~i koje su napisane u zagradi?
a) obradovao
a) šta glumci treba da rade
b) razbesneo
b) šta glumci treba da govore
v) smirio
g) uplašio v) šta glumci treba da obuku
Va`no je da završiš Umeš u tekstu da prepoznaš mesto i vreme radwe.
Umeš da smisliš logi~an završetak pri~e. tekst tako da se vidi
zašto se kapetan Bil 2. Gde i kada razgovaraju DEÂK i DEVOJÎCA?
9. Dovrši tekst tako što }eš u nekoliko re~enica uplašio i šta se desilo
napisati šta se te ve~eri dogodilo kapetanu Bilu. izme|u wega i Crnog Psa. a) u školi, za vreme ~asa
b) u školi, za vreme odmora
uve~e u sobu kapetana
Na primer: Crni Pas i gusari upali su
v) na izletu, za vreme uìne
Bila i traìli mapu zakopanog blaga.
49 50
35 36
Ovo je scena iz de~je predstave Plava boja snijega.
Umeš da objasniš ponašawe likova u tekstu.
3. Šta DEVOJÎCA zamera DEÂKU?

Volim Krizantemu, O~e, meni nema mira,
To što nije hteo da je primi pod kišobran kada je padala kiša, al’ nešto ne vaqa, ne}u Razbinosa,
pa je pokisla. ja – obi~an pastir, ho}u mog pastira.
ona – k}erka kraqa.
4. Zašto je DEÂKU baš tog dana bilo stalo da podele uìnu?
Zato što DEVOJÎCA ima krofne, koje on mnogo voli.
Prepoznaješ kqu~ne (najva`nije) re~i u tekstu. Pa zar taj Kaloper, Ja sam general
taj probisvet, Razbinos, tvrda glava,
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
5. Zaokruì slovo ispred dve kqu~ne re~i u tekstu. misliš da moè Oboàvam k}erku
biti kraqev zet?! kraqa Karaslava.
a) uìna, pekmez
b) zvono, krofne
v) kišobran, odmor
g) krofne, kišobran
Razlikuješ oblike izlagawa: pripovedawe, opisivawe, dijalog.
6. Koji oblik kazivawa prepoznaješ u ovom tekstu?

a) pripovedawe
96
b) dijalog
v) opisivawe
Umeš da odrediš osobinu lika na osnovu wegovog ponašawa.
7. Zašto DEÂK nije primio DEVOJÎCU pod kišobran? Pronalazi{ u tekstu podatak o likovima.
a) sebi~an je
1. Poveì linijama likove i wihova imena.
b) uobraèn je
• princeza • Razbinos
v) stidqiv je
• general • Karaslav
• kraq • Kaloper
• pastir • Krizantema
Umeš da smisliš logi~an završetak teksta.
8. Vrati se na tekst i dopiši razgovor izme|u DEÂKA i DEVOJÎCE.

Prepoznaješ lik po re~ima koje taj lik izgovara.
DEVOJÎCA:
2. Poveì na crteù likove s tekstom koji ti likovi izgovaraju.
Va`no je da završetak bude u vezi s prethodnim delom
teksta i u obliku dijaloga. Mo`da se devoj~ica odqutila,
a mo`da i nije kad je ~ula da on samo zbog krofni ho}e
da je primi pod kišobran.
51 52
37 38
Pozorište Pan teatar objavilo je na svom sajtu da je 15. oktobra MAGARAC
izvedena premijera de~je predstave Ciciban karta.
Radwa predstave Ciciban karta de{ava se u lavirintu Umeš da sastaviš strip kada su date re~enice koje likovi izgovaraju.
Kraqice Karte, koja je na prevaru zarobila sve junake bajki
i crtanih filmova. Kraqica je za~arala patuqka Tupka 1. U prazne obla~i}e upiši odgovaraju}e brojeve re~enica tako da dobiješ
(iz bajke Sneàna i sedam patuqaka) i pomo}u wega zarobila strip. Jedan broj je ve} upisan.
ostale likove. Me|utim, Crvenkapa i Oliva uspevaju uz pomo}
Ciciban karte da oslobode zarobqene likove. 1. Baš sam se umorio!
2. Što idete peške kad imate magarca?
3. Pih! Otac jaše, a sin peša~i!
Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odrediš šta saznajemo, a šta ne saznajemo iz wega.
4. Gle, dva magarca na jadnoj ìvotiwi!
1. Šta saznajemo iz ovog teksta? 5. Sine, svetu se ne moè ugoditi!
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
6. Bruka! Otac peša~i, a sin jaše!
gde se dešava radwa predstave DA NE
koga je zarobila kraqica Karta DA NE

6
zašto patuqak Tupko pomaè Kraqici DA NE
kako je Kraqica Karta za~arala Tupka DA NE
ko osloba|a zarobqene likove DA NE
kako izgleda Ciciban karta DA NE

3
97
Razumeš zna~ewe re~i.
2. Šta zna~i re~ premijera u re~enici: Premijera predstave Ciciban karta

bila je 15. oktobra? 4
To zna~i da je tada:
a) predstava prvi put izvedena
b) bila prva proba predstave
v) napisan tekst za predstavu 2
Razumeš zna~ewe strane re~i koja se stalno koristi.

5
3. Informacije o predstavi Ciciban karta uzete su sa sajta pozorišta
Pan teatar.
Sajt je:
a) stranica na Internetu 1
b) plakat za predstavu
v) novinski oglas
53 54
39 40
PETAR PAN U kwizi De~je igre nekad i sad opisano je nekoliko vrsta igre {kolica.
(Odlomak) Jedna od wih zove se Pu`.
– Ja ne èlim da odrastem – re~e Petar Pan. – ûo sam kako PU@
otac i majka raspravqaju o tome šta }u postati kad odrastem
i odmah sam pobegao od ku}e. @elim da ostanem de~ak zauvek! Na betonu se nacrta velika {kolica spiralnog oblika s poqima
– Ooh! – iznena|eno uzviknu Vendi. – Ali, kako misli{ to da – prstenovima, koja podse}a na puèvu ku}icu. Prstenovi su nejednakog oblika
postigneš? i veli~ine.
U igri su dva, najvi{e tri igra~a. Svaki igra~ bira po jedan prsten i u
Razlikuješ re~i pripoveda~a od re~i koje izgovaraju likovi u pri~i. wega upisuje po~etno slovo svog imena ili celo ime.
Polaze}i od najve}eg prstena, igra~ na jednoj nozi ska~e iz jednog prstena
1. Podvuci u tekstu piš~eve re~i. u drugi i mora da presko~i prsten koji je obeleèn imenom drugog igra~a. Obema
nogama moè da stane samo u prsten obeleèn svojim imenom, kao i u najmawi,
posledwi prsten, koji je uvek slobodan, a predvi|en je za okretawe i odmor
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Umeš da obrazloìš svoj stav u vezi s likom iz dela. igra~a.
Pobednik je igra~ koji bez gre{aka stigne do kraja puève spirale i nazad,
do izlaza iz we.
2. Za{to, po tvom mi{qewu, Petar Pan èli da ostane de~ak zauvek? Sli~na ovoj igri je {kolica Ku}ica. Ovoj {kolici deca su dodala krov
Na primer: Zato što voli da mašta i da se igra. i ona zaista li~i na ku}icu.
Ili: Zato što se boji da odraste. Ume{ da poveè{ tekst i odgovaraju}i crte`.
1. Zaokruì slovo ispred {kolice Pu`.

Prepoznaješ glagolska vremena u re~enicama.
3. Poveì re~enicu sa odgovaraju}im vremenom u woj.

• Pobegao sam od ku}e. • sadašwe vreme A B
98
• Ja ne èlim da odrastem. • budu}e vreme
• Osta}u de~ak zauvek. • prošlo vreme
Umeš da pretvoriš re~enice u neupravnom govoru u re~enice u upravnom govoru.

V G
4. Tekst o Petru Panu i Vendi napiši u neupravnom govoru. Pa`qivo ~ita{ tekst i ume{ da izvede{ zakqu~ak.
Petar Pan je rekao da ne èli da odraste. ûo je kako otac
2. Zaokruì ime deteta koje je u pravu.
i majka raspravqaju o tome šta }e on postati kad odraste
Petar: U {kolici Pu` ta~no se zna koliko prstenova treba da nacrta{.
i odmah je pobegao od ku}e. @eleo je da ostane de~ak zauvek.
Aca: U {kolici Pu` mogu da stanem sa dve noge samo u dva prstena.
Vendi je iznena|eno uzviknula. Pitala ga je kako to misli
Jelena: U posledwi, najmawi prsten {kolica ima{ pravo da upi{e{ svoje ime.
da postigne.
Danijela: [kolica Pu` ne li~i ni na jednu drugu vrstu {kolica.
Umeš da pretvoriš re~enice u neupravnom govoru u re~enice u upravnom govoru. Ume{ da odredi{ {ta je bitno u delovima teksta
5. Podeli po ulogama slede}e re~enice. Napiši šta govori Petar Pan, 3. Tekst Pu` sadrì ~etiri dela.
a šta Zvon~ica. Napi{i {ta je opisano u svakom delu.
Petar Pan je tu`nim glasom rekao Zvon~ici da je izgubio svoju senku. 1. izgled {kolice
Ona mu je šapnula da zna gde se wegova senka nalazi.
2. priprema za igru
• Petar Pan (tu`no): Izgubio sam svoju senku. pravila igre
3.
• Zvon~ica (šapu}e): Znam gde se tvoja senka nalazi. druga~ija {kolica
4.
55 56
41 41
BRODOVI Umeš da odrediš u kojoj se kwizi nalazi odre|eni tekst.

Tekst 1 3. Poveì linijom broj teksta sa prethodne stranice i kwigu u kojoj se taj tekst
Pre više od 500 godina Kristifor Kolumbo nalazi. Jedna kwiga je suvišna.
zaplovio je na brodu Santa Marija preko Atlantskog
okeana i stigao do nepoznate zemqe. Bio je uveren
da je došao do Indije, a u stvari – to je bila Amerika. Istr
aì Brod
olom
mors vawa i
ki
dubi h
na
Geogr Pomo
af rsk
otkri ska bitke e
}a
Tekst 2
Godine 1805. engleska mornarica sukobila se s
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
francuskim i španskim brodovima na Atlantskom okeanu.

Tada je na brodu Viktorija poginuo engleski komandant
Nelson, ali su Englezi zarobili više od 20 neprijateqskih
brodova. Tekst 1 Tekst 2 Tekst 3
Umeš da uporediš informacije iz tri teksta i da izvedeš zakqu~ke na osnovu wih.

Tekst 3
Brod Titanik je 10. aprila 1912. godine zaplovio 4. Imaju}i u vidu vreme kada su se doga|aji odigrali, zaokruì mogu}e
iz Engleske prema Americi. Naàlost, bila je to wegova ili nemogu}e.
prva, ali i posledwa plovidba. Dok je plovio Atlantskim
okeanom, brod je udario u ogromnu santu leda Plove}i Atlantskim okeanom, brodovi Santa
mogu}e nemogu}e
i Titanik je potunuo zajedno sa svojih 1 517 putnika. Marija i Viktorija mogli su se susresti.
Kapetan Nelson mogao je da zna kako se zvao
99
mogu}e nemogu}e
Kolumbov brod.
Umeš u tekstu da prona|eš nformaciju koja se traì.
Kapetan Titanika mogao je da u~estvuje u bici
mogu}e nemogu}e
1. Dopuni slede}e re~enice: u kojoj je poginuo Nelson.
• Kolumbov brod zvao se Santa Marija .
(ogromnu) santu leda Umeš da uporediš informacije iz tri teksta i da izvedeš zakqu~ak u vezi
• Titanik je udario u .
s wihovom sadrìnom.
• Komandant na brodu Viktorija bio je Nelson .
5. Šta je zajedni~ko za ova tri teksta?
Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odrediš šta je ta~no, a šta neta~no a) U sva tri teksta navedeno je ime broda i wegovog kapetana.
u vezi s wegovom sadrìnom.
b) U sva tri teksta navode se doga|aji koji su se odigrali u isto vreme.
2. Ukoliko je tvr|ewe ta~no, zaokruì T, a ako je neta~no, zaokruì N. v) U sva tri teksta pomiwu se brodovi koji su plovili po istom okeanu.
Kolumbo je pošao na put s namerom
T N
da otkrije Ameriku. Umeš pravilno da napišeš slovima brojeve (osnovne i redne).
Pre nego što je potonuo, brod Titanik 6. Napiši slovima brojeve iz slede}ih re~enica:
T N
je plovio mnogim morima.
• Englezi su zarobili vi{e od 20 neprijateqskih brodova. dvadeset
U pomorskoj bici 1805. godine Englezi su • Kolumbo je pre 500 godina stigao do nepoznate zemqe.
T N
osvojili bogat ratni plen. petsto ili pet stotina
Titanik je bio teretni brod na kojem nije • Titanik je potonuo zajedno sa svojih 1 517 putnika.
T N
bilo putnika. hiqadu petsto (pet stotina) sedamnaest
58 59
42 43
GRADOVI KROV SVETA

• U centru Moskve nalaze se prelepe crkve, palate i zvonici. Ispred zidina Najviši planinski vrh na Zemqi zove se Mont Everest
Kremqa je Crveni trg, a na suprotnoj strani je jedna od najlepših ruskih i nalazi se na Himalajima. Visok je 8 850 metara.
crkava – crkva Vasilija Blaènog s veli~anstvenim kupolama. Na toj visini vazduh je veoma redak. U wemu ima vrlo
• Pariz je grad svetlosti. Wegovi bulevari, spomenici i muzeji zaustavqaju malo kiseonika, koji je neophodan za disawe. Zbog toga
dah mnogobrojnim turistima. U tom gradu nalazi se najpoznatiji ~oveku na toj visini moè da bude muka, ~ak moè i da se
francuski muzej – Luvr. razboli.
Mont Everest je dobio ime po Xorxu Everestu,
• Rim nazivaju ve~nim gradom jer se u wemu još uvek mogu videti neke nau~niku koji je prvi uspeo da odredi visinu tog vrha.
gra|evine iz daleke prošlosti. Koloseum je jedna od najpoznatijih. Qudi koji ìve blizu te planine imaju za wu druga~ija
To je velika arena u kojoj su se nekada davno borili gladijatori. imena: Sagarmantha – što zna~i ~elo u nebu, ili
• U Atini se nalazi Partenon, gra|evina napravqena od belog mermera, Chomolungma – što zna~i majka svih bogova na svetu.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
okruèna stubovima. Bio je to nekada hram bogiwe Atene. I u drugim

gr~kim gradovima nalaze se sli~ne gra|evine – hramovi koji su bili Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.
posve}eni nekom od mnogobrojnih boànstava.
1. Gde se nalazi Mont Everest? Na Himalajima.
Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.
2. Zbog ~ega qudima koji se pewu na Mont Everest moè da bude muka?
Zato što tamo ima malo kiseonika (koji je potreban za disawe).
a) Partenon je posve}en mnogim boànstvima.
Ili: Zato što tamoqudi oteàno dišu.
b) Luvr se nalazi u gradu svetlosti.
v) Koloseum je hram posve}en bogiwi Ateni.
g) Crveni trg se nalazi u ve~nom gradu.
Xorx Everest prvi se popeo na Mont Everest. T N
Umeš da odrediš temu teksta.
100
Visina Mont Everesta mawa je od 10 000 m. T N
2. Šta je opisano u navedenim tekstovima?
a) ~uveni graditeqi Na velikim visinama vazduh je veoma redak. T N
b) prirodne lepote
Himalaji su najviši planinski vrh na Zemqi. T N
v) sve~anosti i obi~aji
g) poznate gra|evine
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Razumeš šta qudi ose}aju prema pojavama u prirodi.
Prepoznaješ prisvojne prideve. 4. U nazivima: krov sveta, ~elo u nebu, majka svih bogova na svetu moèmo
prepoznati ose}awe koje su qudi gajili prema toj planini.
3. Podvuci u tekstu tri prisvojna prideva na osnovu kojih zakqu~uje{ To ose}awe je:
u kojoj se zemqi nalaze gradovi o kojima je re~. a) qubav
b) strah
Znaš pravopisno pravilo o pisawu velikog slova u nazivima zna~ajnih gra|evina.
v) mr`wa
4. Zašto su nazivi Crveni trg, Partenon, Koloseum i Luvr napisani g) divqewe
velikim slovom? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.
a) Zato što su to nazivi zna~ajnih mesta i objekata.
b) Zato što su to strani nazivi. Razumeš preneseno zna~ewe re~i.
v) Zato što se nalaze na po~etku re~enice.
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 5. Zbog ~ega se za Mont Everest kaè da je krov sveta?
Zato što je to najviši planinski vrh.
60 61
44 45
ROBIN HUD VATERPOLO

Robin Hud je jedan od legendarnih engleskih U Engleskoj je 1869. godine odigrana prva vaterpolo utakmica.
heroja, odmetnik i hajduk koji je sa svojom druìnom Ta utakmica nije mnogo li~ila na današwu igru. Plivalište je bilo bez
ìveo u Šervudskoj šumi, blizu Notingema. Pomagao golova, a zadatak jedne ekipe bio je da loptu poloì na dasku iza golmana
je siromašnim qudima daju}i im ono što je otimao protivni~kog tima.
od bogata{a. Legenda o wemu nastavqa da ìvi. Od 1900. godine vaterpolo se nalazi na programu olimpijskih igara.
Prvi olimpijski pobednik bila je Velika Britanija.
Ume{ da odredi{ {ta je bitno, a {ta nebitno u tekstu. Prvenstvo sveta u vaterpolu prvi put je odràno 1973. godine u Beogradu.
Svaka vaterpolo ekipa ima sedam igra~a, od kojih je jedan golman. Ekipa
1. Kojom se re~enicom najboqe opisuje Robin Hud?
moè imati najviše {est rezervnih igra~a.
a) Robin Hud je heroj i odmetnik koji je ìveo u Šervudskoj šumi. Igra ima ~etiri ~etvrtine od po osam minuta. Kod svih znakova za prekid
b) Robin Hud je heroj koji je pomagao siromašnim qudima. sat koji meri vreme mora da se zaustavi.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
U vaterpolu se pogodak priznaje kada lopta celim obimom pre|e gol

v) Robin Hud je engleski heroj o kome i danas ìvi legenda.
liniju. Pogodak moè biti postignut iz bilo kog dela plivališta i bilo
g) Robin Hud je heroj koji je otimao od bogatih qudi. kojim delom tela, osim pesnicom. Pogodak se moè posti}i i uplivavawem
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. s loptom u gol.
Razlikuješ vrste re~i. Umeš u tekstu da prona|eš informaciju koja se traì.
2. Upi{i u tabelu imenice, glagole i prideve iz teksta o Robinu Hudu, 1. Podvuci deo teksta iz kojeg moèš saznati kako se u prošlosti igrao
kao i iz prvog zadatka. vaterpolo.
imenice glagoli pridevi 2. Vaterpolo ekipa ima:

a) sedam igra~a bez golmana
Robin Hud je legendarni b) sedam igra~a i golmana
101
heroj (je) ìveo [ervudska v) šest igra~a i golmana
odmetnik pomagao (je) engleski
hajduk (je) otimao siromašni Pa`qivo ~itaš tekst i zakqu~uješ koje informacije moèš da prona|eš u wemu.
qudi nastavqa bogati 3. Šta moèmo da saznamo iz ovog teksta?
Šervudska šuma ìvi Iz ovog teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE
Notingem koliko traje utakmica DA NE
legenda kada se priznaje pogodak DA NE
ko je bio prvak sveta 1973. godine DA NE

Prepoznaješ re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem.
kakve su kazne za prekršaje DA NE
3. Koja je druga re~ za legendu?
Umeš da odrediš temu teksta.
a) vest
b) bajka 4. Koja devoj~ica je ta~no predstavila tekst Vaterpolo?
v) istorija Zaokruì weno ime.
g) predawe Dragica: Ovaj tekst govori o nastanku i pravilima igre vaterpolo.
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Dijana: Ovaj tekst govori o lepoti i zna~aju vaterpola.
Svetlana: Ovaj tekst govori o olimpijskim i svetskim prvacima u vaterpolu.
62 63
46 47
SVILA Na putovawima po razli~itim zemqama upoznajemo se ne samo

s qudima, prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima ve}
Kinezi su dugi niz godina imali nešto što nije imao i s nacionalnim kuhiwama tih zemaqa. Tako su, na primer, ~uvene
nijedan drugi narod na svetu – imali su svilu. Svilene bube, francuska, italijanska i kineska kuhiwa.
koje stvaraju niti od kojih se tka svila, ìvele su samo u
Kini. Mnogi su pokušavali da iznesu svilenu bubu iz Kine, Razumeš zna~ewe re~i na osnovu teksta.
ali im to nije pošlo za rukom. Kinezi su znali da je ta buba
izvor bogatstva, jer su trgovci iz celog sveta dolazili da 1. Šta ozna~ava re~ kuhiwa u ovom tekstu?
kupuju svilu, pa su dobro pazili da ostane samo wihova.
a) prostoriju u kojoj se priprema hrana
Pri~a se da je svilena buba tajno izneta iz Kine na vrlo
neobi~an na~in. Jedna gospo|a sakrila je larve svilene bube b) vrstu jela i na~in wihove pripreme
u pun|u. Naravno, nije se moglo o~ekivati da Kinezi rasture v) kuhiwski pribor za pripremu hrane
gospo|i frizuru, a verovatno nisu ni pretpostavili kakvo g) restoran sa zdravom hranom
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
se blago u woj krije. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

Razumeš tekst i umeš da odrediš podnaslove za pasuse prema onome što
je u wima najva`nije.
1. Koja dva podnaslova najboqe odgovaraju pasusima ove pri~e?

RECEPT
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Naš omiqeni kola~ od šqiva ovog puta je bio neobi~no tvrd. Mama
se kasno setila da je zaboravila da stavi jedan od potrebnih sastojaka.
• prvi pasus: • drugi pasus:
Umeš da prona|eš informaciju u tekstu i da izvedeš zakqu~ak.
a) Najstariji narod na svetu a) Domišqata gospo|a
b) Trgovci iz celog sveta b) Bube u glavi 2. Pa`qivo pogledaj spisak sastojaka iz recepta za pravqewe kola~a i podvuci
v) Svileno blago v) Sebi~ni Kinezi sastojak koji je mama zaboravila da stavi.
102
Prepoznaješ podvrste re~i. SASTOJCI:
300 g o~iš}enih sveìh šqiva
2. Napi{i prisvojne prideve od slede}ih imenica: 50 g še}era
Kina kineski 70 g mekog brašna
Kinez Kinezov 2 kašike uqa za meko}u testa
buba bubin 30 g zobenih pahuqica
cimet i vanila po ukusu
gospo|a gospo|in
Prepoznaješ slu`bu re~i u re~enici.
3. Odredi subjekat i predikat u re~enici: „Jedna gospo|a sakrila je larve Pro~itaj ovu {aqivu vest iz de~jih novina.
svilene bube u pun|u.”
Jedna gospo|a
ŠANSA ZA BAKU
• subjekat:
Jedan petogodišwi de~ak pozvao je telefonom policiju s molbom
• predikat: (je) sakrila da kazne wegovu baku jer suvi{e ~esto pravi knedle sa šqivama, koje
se wemu ne dopadaju. Policajac je de~aku savetovao da baki pruì još
Umeš da skratiš tekst (da napišeš rezime teksta). jednu šansu.
4. Napiši tri re~enice u kojima }eš opisati ono što je najva`nije Umeš da dovršiš tekst vode}i ra~una o vrsti kojoj pripada.
u tekstu Svila.
Na primer: Kinezi nisu hteli da dozvole da se svilena buba iznese 3. Napiši završetak ove vesti u dve re~enice.
iz zemqe jer je ona bila izvor bogatstva. To je uspelo jednoj Na primer, završetak moè da bude ovakav: De~ak i
baka su se
domišqatoj gospo|i. Ona je sakrila larve svilene bube u kosu. dogovorili. Baka je po~ela da sprema knedle sa sirom.
64 65
48 49
GREJPFRUT Pro~itaj tekst u kojem nedostaje prva re~enica.

Grejpfrut se ubraja u najzdravije vo}e. Bogat je vitaminima, naro~ito ZELENA DIWA
vitaminom Ce. Zdravoj osobi potrebno je samo pola grejpfruta da
zadovoqi dnevnu potrebu za vitaminom Ce. Grejpfrut sadrì mnoge ........................................................................
sastojke koji spre~avaju neke bolesti. Ti sastojci se nalaze i u wegovim U ìriju su bili: Limunko, Jagodica, Višwica
semenkama. To je dovoqan razlog da ovaj plod uvrstite u redovnu ishranu. i Grozden. Takmi~ari su imali raznobojne keceqe
i bele kuvarske kape. Iz restorana se do pono}i
Umeš u tekstu da prona|e{ informaciju. ~ula muzika i pesma, a mnogobrojni gosti bili
su oduševqeni pripremqenim poslasticama.
Iz ovog teksta saznajemo: Zaokruì DA ili NE Umeš da prona|eš re~enicu koja je izostavqena na osnovu smisla celog teksta.
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Grejpfrut sadrì samo vitamin Ce. DA NE 1. Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje, a kojom
Grejpfrut treba jesti jer je zdrav. DA NE po~iwe tekst.
Semenke grejpfruta su lekovite. DA NE a) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovana proslava
Grejpfrut treba jesti redovno. DA NE vlasnikovog ro|endana.
b) Sino} su u restoranu Zelena diwa organizovani igranka
Umeš da odrediš svrhu (ciq) teksta. i maskenbal.
v) Sino} je u restoranu Zelena diwa organizovano takmi~ewe
2. Svrha ovog teksta je:
u pravqewu vo}nih salata.
a) da te obavesti o poreklu grejpfruta
b) da te nau~i kako se jede grejpfrut
v) da te ubedi da redovno jedeš grejpfrut
g) da opi{e kako se gaji grejpfrut
103
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. POBEDNICI
U restoranu Zelena diwa nastupile su slede}e ekipe: Tajni recept,
Vitaminci, Seckalice, Divqe jabu~ice i ârobne varja~e. Najboqe su
Pro~itaj odlomak iz novinskog ~lanka. bile ârobne varja~e, a najslabiji Tajni recept. Drugo mesto pripalo
Vo}e ne silazi samo sa grana u korpe, ne stiè samo u prodavnice i na pijace. je Vitamincima. Na sredini tabele našle su se Divqe jabu~ice.
Beru ga qudi i stavqaju u vre}e, u gajbe, u sanduke, u kamione. Nekada ga tresu s grana
na zemqu, pa ga zatim skupqaju. Kad to vo}e stigne na pijacu ili u prodavnicu, opet ga
razni qudi diraju rukama. Tako na vo}u ostaju tragovi raznih ruku: i ~istih, Umeš da popuniš tabelu na osnovu teksta.
i prqavih, i zdravih, i bolesnih.
2. Upiši u tabelu nazive ekipa prema uspehu koji su postigle.
Umeš da odrediš osnovnu temu teksta.
3. Gde moèš da pro~itaš ovaj tekst? mesto ekipa

a) u ~lanku o ~uvawu zdravqa
b) u ~lanku o zna~aju vo}a u ishrani 1. ârobne varja~e
v) u ~lanku o prodaji vo}a 2. Vitaminci
g) u ~lanku o gajewu vo}a
Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 3. Divqe jabu~ice
Umeš da odrediš osnovnu ideju teksta. 4. Seckalice
4. Napiši re~enicu kojom }eš izraziti poruku ovog teksta. 5. Tajni recept
Vo}e obavezno dobro operi pre nego {to po~ne{ da ga jede{.
66 67
50 50
PORUKA Umeš da pro~itaš podatke iz tabele.

Mama je pro~itala Mišinu poruku na mobilnom. Odmah
ga je pozvala i pitala šta to va`no ima da joj kaè. On je odgovorio 3. êmu sluì legenda u ovom redu vo`we?
da je wegova ekipa pobedila na takmi~ewu u restoranu Zelena diwa a) da ga u~ini zanimqivijim
i da su dobili nagradno putovawe u Diznilend.
b) da u wemu ispravi greške
Umeš da izvedeš zakqu~ak o tome šta govore (pišu) likovi u tekstu. v) da objasni kako se on ~ita
1. Šta je pisalo u poruci koju je Miša poslao mami?
a) Dobili smo nagradno putovawe u Diznilend!
4. Koliko autobusa radnim danom vozi za Zelengrad? sedam (7)
b) Pobedili smo na takmi~ewu u restoranu!
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
v) Pozovi me, imam nešto va`no da ti kaèm!

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. 5. Miša èli da prvim autobusom u nedequ otputuje iz Diznilenda
za Sun~ani Grad. U koliko sati polazi taj autobus?
Miša je prou~io red vo`we u Diznilendu. Prou~i ga i ti, pa odgovori na pitawa. U 7.55.
6. Šta se moè zakqu~iti iz ovog reda vo`we?

RED VO@WE
Iz ovog reda vo`we moè se zakqu~iti: Zaokruì DA ili NE
Od Diznilenda do Sun~anog Grada putuje

DA NE
se duè nego od Diznilenda do Zelengrada.
104
POLAZAK AUTOBUSA
Autobusi iz Diznilenda ~eš}e voze
DIZNILEND – SUNÂNI GRAD DA NE
za Sun~ani Grad nego za Zelengrad.
6.40 7.55 9.10 10.45 11.40 13.00 Autobuska karta do Zelengrada skupqa
DA NE
15.50 16.40 18.40 19.40 21.35 22.05 je nego karta do Sun~anog Grada.
DIZNILEND – ZELENGRAD
Umeš da ~itaš tabelu i da izneseš i obrazloìš svoje mišqewe.
8.40 10.10 12.10 14.10 16.40 18.10 19.23
Legenda: 7. Šta misliš, da li za Sun~ani Grad putuje više qudi nego za Zelengrad?
Samo radnim danima DA NE
Svakodnevno Objasni zašto tako misliš.
Umeš da pro~itaš podatke iz tabele. Ovde nema ta~nog i neta~nog odgovora. U pravu si ako misliš
da više putnika putuje za Sun~ani Grad nego za Zelengrad jer ima
2. Šta saznajemo iz ovog reda vo`we? više autobusa. Ali u pravu si i ako misliš da to ne moè da se
a) kada autobusi za Sun~ani Grad i Zelengrad polaze iz Diznilenda tvrdi jer ne znamo koliko putnika putuje svakim autobusom.
b) kada autobusi za Diznilend polaze iz Sun~anog Grada i iz Zelengrada
v) kada autobusi iz Diznilenda dolaze u Sun~ani Grad i Zelengrad
68 69
51 51
TESTOVI SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KE SPOSOBNOSTI – PIRLS

1. Šta je glavni ciq ove reklame?
Posledwa dva radna lista uzeta su iz testa koji su rešavali
a) da pokaè kuda vodi biciklisti~ka staza
tvoji vršwaci širom sveta.
Sada je na tebe red. Ako pa`qivo bude{ ~itao/~itala, ne}e ti b) da se da objašwewe u vezi s biciklima koji se mogu iznajmiti
biti teško da odgovoriš na pitawa. v) da opiše šta se dešava na biciklisti~koj stazi
g) da nas ne~emu nau~i o biciklima
Zipijeva radwa za iznajmqivawe bicikala
2. Koliko bi desetogodi{wak morao da plati ako bi iznajmio
Vo`wa biciklom je svima zabavna, a uz to je i zdrava! bicikl na ceo dan?
9 funti
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Istraìte 7 km dugu, ravnu

i laganu biciklisti~ku stazu 3. Zipijeva radwa iznajmquje opremu za decu.
u veli~anstvenom predelu Navedi dva dela opreme koja su namewena deci.
uz Severnu reku… prikolice
1.
Kakav god bicikl da èlite, 2. de~ja sedišta; amortizeri
kod Zipija }ete ga sigurno
prona}i. Veliki izbor ... 4. Koje informacije o Zipijevim biciklima pokazuju da su bicikli
mauntin bajk Za decu ispod 7 godina za iznajmqivawe u dobrom stawu?
(za planinske staze), imamo bicikle koji se mogu
zaka~iti za bicikl odraslog, Svi Zipijevi bicikli redovno se odràvaju, svake godine
tandem-bicikli (bicikli
za dve osobe), bicikli što omogu}ava da o deci vodite kupuju se novi bicikli.
sa prikolicom za bebe i oni ra~una, kao i da im pomognete
tokom duge vo`we. Za decu
sa sedištem za decu ... sportski
105
5. ^lanovi porodice Petrovi}, majka Milena, otac Jovan, desetogodišwa Lenka
bicikli za ène i muškarce, ispod pet godina imamo udobna
i trogodišwi Aleksa, planiraju da provedu dan voze}i bicikle. Kakvi
s mekim i udobnim sedištima de~ja sedišta i prikolice koje
bicikli su potrebni ovoj porodici? Da biste odgovorili, upotrebite
i s 21 brzinom. se mogu zaka~iti za bicikl
informacije iz reklame.
odraslog. Za zahtevnije male
Svi Zipijevi bicikli redovno bicikliste imamo male
bicikl za odrasle, bicikl s prikolicom,
se odràvaju, a svake godine bicikle sa amortizerima bicikl za male bicikliste
kupuju se novi. Biciklisti~ke ili bez wih. 6. Poveì u reklami odgovore s pitawima.
kacige, pumpe, ranci i lanci Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
za zakqu~avawe – besplatni
su za sve. Koliko košta iznajmqivawe Gde moète da prona|ete kratku
bicikla? re~enicu koja vas moè navesti
(cene u funtama) da se oprobate u vo`wi bicikla?
Za
Iznajmqivawe Pola Ceo Koja re~enica vas poziva da
nedequ
bicikla dana dan dana probate stazu Severne reke?
Odrasli/ 8 12 50
prikolica Gde moète da prona|ete
Deca (ispod informaciju o cenama
6 9 30
16 godina)
iznajmqivawa bicikala?
De~je sedište 2 3 12

informacije o vrstama bicikala
PROBAJ pre nego što se ODLUÎŠ
za odrasle koji se mogu iznajmiti?
70 71
52 52
1. Šta je glavni ciq teksta Staza Severne reke sa prethodne stranice?

a) da se opiše kako izgleda Kameni dvorac
SLEDI STAZU SEVERNE REKE
b) da se da objašwewe u vezi s biciklima
VOZE]I ZIPIJEVE BICIKLE
v) da se navedu cene iznajmqivawa bicikala
g) da se da uputstvo za kretawe
Zelengrad
po~etak staze biciklisti~ka staza Staza Severne reke
reka
Staza Severne reke je ravna

Zelengradski kej i laka za vo`wu biciklom,
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
a du` we se moè mnogo toga 2. Gde po~iwe staza Severne reke?

videti. a) kod Starog Grada
S
Z I Polazite od Zelengrada b) kod Sun~anog Grada
isto~nom obalom reke. v) kod Zelengrada
J Stoletni park
Prelazite most kod
g) kod Stoletnog parka
Zelengradskog keja.
2 km
Kafi} Sunce Staza vas zatim vodi kroz
Stoletni park. Na oko 2 km
od po~etka staze nailazite
na kafi} Sunce. Daqe 3. Ozna~i brojevima mesta onim redosledom po kom }e se ona videti na stazi
nastavqate zapadnom obalom Severne reke, idu}i od po~etka staze ka wenom kraju.
106
reke (vidi mapu). Broj 1 je ve} upisan na odgovaraju}e mesto.
Severna reka
Prolazite pored prirodnog 4 Kameni dvorac
barskog rezervata.
4 km 2 Stari Grad
Prirodni barski Moète se zaustaviti, uzeti
rezervat trajekt i posetiti istorijsku
1 Stoletni park
luku Stari Grad, koja se nalazi 3 Hotel Reka
Stari grad na drugoj obali Severne reke.
Pristani{te
za trajekte Idete daqe stazom
i uìvate u netaknutoj prirodi
prepunoj ptica voze}i se ka
hotelu Reka.
4. Koje bi mesto na stazi Severne reke jedna porodica mogla da poseti?
Hotel Reka Sledite mirnu seosku stazu Objasni zašto bi oni èleli da odu tamo.
6 km koja prelazi preko imawa
oko Kamenog dvorca. Vide}ete Za odgovor na ovo pitawe nije va`no koje je mesto izabrano.
deo velikog krda jelena, i to iz Va`no je da daš objašwewe za svoj izbor.
Kameni neposredne blizine. Malo
dvorac
daqe nailazite na Sun~ani
Grad. Na primer: Porodica èli da ode do kafi}a „Sunce”. Tamo se
7 km kraj staze
Sun~ani grad moè popiti kafa ili sok i pojesti sladoled.
72 73
52
5. Pro~itaj komentare Lenke, Alekse, Jovana i Milene. Spoj linijama ime svake
osobe s mestom na karti (stazi) na kom se osobe, prema wihovim re~ima,
nalaze. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Pogledaj tekst Staza Severne reke sa stranice 72.
Zelengrad
Upravo sam se po~etak staze biciklisti~ka staza
zaustavila da reka
kupim uìnu
u kafi}u Sunce. Zelengradski kej
JEZI^KE [KOLICE
S
Z I
J Stoletni park
Lenka
Na drugoj strani 2 km
reke nalazi se Kafi} Sunce
divan mali
lu~ki grad.
107
Severna reka
Jovan
4 km
Ovde mogu da Prirodni barski
vidim stotine rezervat
ptica.
Stari Grad
Pristani{te
za trajekte
Aleksa
Jelen se uplašio
Hotel Reka
od zveckawa 6 km
naših bicikala.
Kameni
dvorac
7 km kraj staze
Milena
Sun~ani Grad
74
TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,
U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
1. CARSTVO KWIGA
Oblast Nivo Opis znawa Radni list
i ume}a
u~enik/u~enica: 1 2 3 4 5
• prepoznaje vrste kwiževnih i nekwiževnih tekstova i wihove osnovne odlike 1.
• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu 1. 1.

2.
3.
4.
5.
• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, 1. 1.
prema zadatom kriterijumu 2.
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) i povezuje ih; 2. 2. 2.
109
ÎTAWE
razume različite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; 3. 3.
ciq – sredstvo; određuje vremenski sled događaja u tekstu); izvodi zakqučke u vezi sa sadržinom teksta 4.
(na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
7.
8.
• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, stih, strofu, pasus, sadržaj, rečnik, vodič)
6.
• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) 3.
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
4.
GRAMATIKA
2. STRANICE IZ UXBENIKA
i ume}a
u~enik/u~enica: 6 7 8 9 10 11 12 13 14
• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu 1. 1.
• uočava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, sadržaj, rečnik, 1.
stih, strofu
• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu
linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu 3.
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) 1. 1.
i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; 2. 2. 2. 2. 2. 2.
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled 3.
događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
ÎTAWE
• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, stih, strofu, pasus, sadržaj, rečnik, vodič) 1. 1.
2.
3. 3.
110
4.
5.
6.
7.
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, 1.
{koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) 3.
• razlikuje upravni i neupravni govor 2.
• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama, 2.
GRAMATIKA
kao i u školskim tekstovima)
• poznaje i primewuje pravopisnu normu do nivoa do kojeg se ona obrađuje u trećem razredu 1.
4.
• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

3.
PISAWE
3. SVET PRIRODE
i ume}a
u~enik/u~enica: 15 16 17 18 19 20 21 22
• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu 1. 1. 1.

2. 2. 2.
3.
4.
5.
• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog 1.
teksta, prema zadatom kriterijumu 2.
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) 1. 1. 1.
i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi;
ÎTAWE
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled 3. 3.
događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
6.
7.
111
• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni) 1.
2.
• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta (o temi, ideji, likovima,
2.
stavu autora i sl.)
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, {koli 2.
i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) 5.
• prepoznaje rečenične članove (subjekat, predikat, priloške odredbe) 3.
• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu (u svakodnevnim situacijama,

3.
kao i u školskim tekstovima) 4.
GRAMATIKA
• gradi reči i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uvećanice; rod, broj, glagolsko vreme)
4.
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim žanrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe, 2.
pozivnicu, kratko pismo...)
PISAWE
4. KWIGE O DECI I ZA DECU
i ume}a
u~enik/u~enica: 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
• prepoznaje vrste kwiževnih i nekwiževnih tekstova i wihove osnovne odlike 1. 1.
• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu 1. 1. 1.

2. 2.
3.
• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni 1. 2. 1.
tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu 3.
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.
se čitaju između redova) i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak 2. 2. 2. 2. 2. 2. 2. 2.
o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; 3. 3. 3. 3. 3.
glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski 4. 4. 4.
sled događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta 5. 5.
(na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
112
7. 7.
8.
• razlikuje oblike izlagawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog... 1.
ÎTAWE
4.
6.
• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi 1.

ispremetani ili izostavqeni) 2. 2.
3.
8.
9.
• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta 2.

(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.) 3. 3.
5.
i ume}a
u~enik/u~enica: 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
• prepoznaje vrste reči – imenice, glagole, prideve 2.
• prepoznaje obličke kategorije promenqivih reči (rod, broj, glagolsko vreme) 3.
5.
• prepoznaje i sastavqa rečenice različite po obliku i komunikativnoj

4. 4.
funkciji (potvrdne, odrične; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvične)
• poznaje značewa reči i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj 2.

komunikaciji (u kući, školi i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim 3.
tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.) 4.
5.
GRAMATIKA
• poznaje osnovne leksičke odnose – sinonimiju i antonimiju 5.
113
• razlikuje podvrste reči (vrste imenica i prideva) 6.
• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu 1.

(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)
3.
6.
• pretvara rečenice sa upravnim govorom u rečenice s neupravnim 4.

govorom, i obrnuto 5.
• sastavqa jasnu, logičnu, gramatički ispravnu i stilski korektnu rečenicu 1.
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obrađuje

u trećem razredu) 2.
PISAWE
• ume da napiše plan za pročitani tekst i plan za pisawe novog teksta
6.
5. ZEMQE, QUDI, OBIÂJI
i ume}a
u~enik/u~enica: 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52
• pronalazi informacije koje su date u tekstu, prema zadatom kriterijumu 1. 1. 1. 1. 1.

2. 2. 2.
3.
PIRLS
PIRLS
• čita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu 2. 2.
linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu 3.
4.
5.
6.
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se čitaju između redova) 1. 1. 1.
i povezuje ih; izvodi jednostavan zakqučak o različitim odnosima u tekstu (tema, ideja, likovi; 2. 2. 2.
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; određuje vremenski sled
ÎTAWE
3. 3. 3.
događaja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva) 4. 4. 4.
114
• rekonstruiše redosled događaja u priči (kada su rečenice ili pasusi ispremetani 1.
ili izostavqeni) 3.
• upoređuje dva teksta ili više wih i uočava sličnosti i razlike me|u wima 4.
5.
• formuliše i argumentuje svoj stav o različitim aspektima teksta (temi, ideji, likovima, stavu
autora i sl.) 7.
• prepoznaje vrste reči – imenice, glagole, prideve 2.

• poznaje osnovne leksičke odnose – sinonimiju i antonimiju 3.
• prepoznaje podvrste reči (vrste imenica i prideva) 3. 2.
• prepoznaje rečenične članove (subjekat, predikat, priloške odredbe) 3.
GRAMATIKA
• razlikuje i upotrebqava reči u osnovnom i prenesenom značewu 1.
(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima) 5.
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obrađuje u trećem razredu) 4.
6.
• piše sažetak (rezime) kraćeg i/ili jednostavnijeg teksta 4.
PISAWE
KORI[]ENI TEKSTOVI
Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena
je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo
JEZI^KE [KOLICE
sloèna – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe pro~itanog.
îtaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih
nivoa teìne, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava
za samostalno ~itawe i istraìvawe teksta, wegovih površinskih,
ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi
s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva
u wima omogu}uju u~itequ i roditequ da prate napredovawe deteta,
da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu
da ih prevazi|e.
Imaju}i na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima
koristili smo tekstove razli~itih autora i iz razli~itih izvora,
i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni.
Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored
toga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih
enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.
15 Radomir Putnikovi}, Kako je postala duga
21 Ivan Ivawi, Ajkula sa ne`nim srcem
22 Dositej Obradovi}, Basne
23 Vladimir Andri}, Daj mi krila jedan krug
25 Miroslav Nastasijevi}, O de~aku u mom sokaku
26 Dobrica Eri}, Nije ona jedina na svetu;

Nedeqko Popadi}, Zaqubila se Nata{a;
Dragomir \or|evi}, Prva qubav
27 Dragan Luki}, Marama
28 Aleksandar Popovi}, Slobodno vreme
29 Du{ica Luki}, E ba{ ho}u da se lepo pona{am
31 Karlo Kolodi, Pinokio
115
32 Desanka Maksimovi}, Rak Kroja~
33 Tibor Sekeq, Kumevava, sin pra{ume
34 Robert Luis Stivenson, Ostrvo s blagom

JEZI^KE [KOLICE
35 Stojanka Grozdanov-Davidovi}, Zna on unapred (i drugi dramski

tekstovi)
36 Grigor Vitez, Plava boja snijega
39 Xejms Metju Bari, Petar Pan i Vendi
40 Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad
51 Test iz PIRLS-a
52 Test iz PIRLS-a
116
JEZI^KE
[KOLICE 3
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLIÎTIH NIVOA TE@INE
autori mr Milorad Rikalo

Slavka Jovanovi}
mr Aleksandra Stani}
Spomenka Markovi}
ilustrovao Aleksandar Stoj{i}
recenzent dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu
doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd
Jovan Mici}, profesor razredne nastave,
O[ Josif Pan~i}, Beograd
Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave,
O[ Skadarlija, Beograd
urednik mr Aleksandra Stani}
lektor mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik Du{an Pavli}
grafi~ko oblikovawe Dragica Din~i}
izdava~ Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.rs
za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}
{tampa Grafiprof, Beograd
tira` 3.000
copyright © Kreativni centar 2008
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41(075.2)(076)
JEZI^KE {kolice 3 : radni listovi za

srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa
teìne / [autori Milorad Rikalo … i
dr. ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. – Beograd :
Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof).
– 116. str. : ilustr. ; 30 cm
Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. –

Tira` 3.000.
ISBN 978-86-7781-622-3
1. Rikalo, Milorad [autor]
COBISS.SR-ID 149506316
Ako ste pa`qivo posmatrali decu koja u~estvuju u igri školice, mogli ste
da zapazite koliko se ona raduju kad dobace plo~icu do odgovaraju}eg poqa,
kad uspeju da izbegnu zamke kredom nacrtanih poqa, da budu veštija nego
što su bila dan ranije. Isto tako, mogli ste da uìvate u vidqivoj èqi
i trudu deteta da ostane u igri i da je uspešno završi. Lepo i dobro u ovoj
igri jeste i to što u woj nema sudije, što je svako svoj sudija, što nema jednog
jedinog pravila, što nema zauvek poraènih i nepobedivih jer igra svakog
dana po~iwe iz po~etka. I, {to je najva`nije – sa svakom novom igrom dete
postaje sve zadovoqnije i spretnije u skakutawu po obeleènim poqima.
Naziv ove de~je igre odabrali smo za naslov naše zbirke radnih listova
jer nam se ~ini da se i ~itawe razli~itih tekstova moè shvatiti kao
skakutawe i šetwa, pri ~emu se razli~itim strategijama osvajaju razli~ita
poqa, odnosno slojevi teksta, ve} prema interesovawima i spremnosti malog
~itaoca u odre|enom trenutku. Kad se osvoji i posledwe poqe, odnosno kad
se do|e do posledweg retka u pri~i, do posledweg stiha u pesmi, ne zna~i
da se tom veštinom ~itawa u potpunosti ovladalo. To samo zna~i da je ~italac
spremniji za neku novu avanturu koju ~itawe predstavqa, za novo istraìvawe
koje razli~iti tekstovi nude.
Ovom zbirkom radnih listova èlimo da pomognemo detetu, u~itequ
i roditequ na tom istraìva~kom putu, koji }e dete u~initi spremnijim
za školske i ìvotne situacije u kojima }e se na}i.
WWWKREATIVNICENTARRS

Jezicke Skolice 3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jezicke Skolice 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3

UVOD .............................................................................................................................................................. 3–6

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

REŠEWE TESTOVA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ^ITALA^KE

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,

KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 115–116

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa

U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;

• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole i prideve

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica i prideva)

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog

• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.

Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana

slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu,

U organizaciji Kreativnog centra

1. Ovaj tekst je:

2. Šta saznajemo iz ovog teksta?

Iz ovog teksta saznajemo: Zaokru`i DA ili NE

3. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 6, tako da redosled odgovara toku doga|aja.

Zajedno su otišli u biblioteku.

Pozvala ga je da joj se pridru`i.

Na putu je srela Aqošu.

1 Bojana je krenula u biblioteku.

Ovo je mapa dela grada u kojem `ive Bojana i Aqoša.

1. Bojana je iz škole najkra}im putem otišla u kwi`aru, a zatim u biblioteku.

2. Kada je Bojana kupila komplet lektire, prošla je izme|u crkve i muzeja,

3. Pro~itaj slede}e re~enice, a zatim na mapi ozna~i brojem 1 mesto na kom

4. Pove`i linijom objekat s wegovim nazivom. Jedan objekat je višak.

Objekat: crkva bioskop po{ta {kola

Naziv objekta: Pokretne slike Sveti Dimitrije Dositej Obradovi}

OD GLINENIH PLO^ICA DO PAPIRA

razne podatke koje su `eleli da sa~uvaju.

2. Najstariji materijal za pisawe koji

3. Legenda ka`e da je kraq grada Pergama

4. Prvi papir napravqen je u Kini

1. Napiši redom nazive materijala na kojima se pisalo,

3. Na ~emu se pisalo urezivawem slova?

4. Podvuci onaj niz re~i u kojem se opisuje redosled radwi kojima

5. Zašto se pergament koristi za pisawe i danas, posle pronalaska papira?

7. O ~emu se govori u ovom tekstu?

8. Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe.

Nalazila se u carskoj palati, u drevnoj dr`avi Asiriji, i imala

1. U kru`i} pored svake re~enice upiši 1 ako se re~enica odnosi na Asirsku

Biblioteka se nalazila u carskoj palati.

Tekstovi iz te biblioteke ~uvaju se u Britanskom muzeju.

2. Zaokru`i slovo ispred pitawa na koje mo`eš da odgovori{ na osnovu

3. Na osnovu onoga {to si pro~itao/pro~itala u tekstovima o Asirskoj

Asirska biblioteka je otkrivena u XIX veku. sigurno mo`da

U Aleksandrijskoj biblioteci je bilo sedam stotina

Aleksandrijsku biblioteku uništila je Cezarova

4. U tekstu o Asirskoj biblioteci dva puta se javqa re~ drevna.

Pa`qivo pro~itaj obaveštewe o izdavawu kwiga u {kolskoj biblioteci.

se mogu izneti se ne mogu izneti

do 15 dana do 7 dana enciklopedije