INTERFERENCIJA SVETLOSTI

• Interferencija svetlosti je pojava međusobnog

pojačavanja ili slabljenja svetlosti u slučaju
kada se dva svetlosna zraka nađu u istoj tački
u prostoru.
• Pojava interferencije svetlosti, može se javiti u
trajnom obliku samo sa koherentnom
svetlošdu (svi zraci osciluju u istoj fazi).
• U takči u prostoru do koje dospevaju 2
svetlosna zraka dolazi do njihovog slaganja tj
do interferencije. Amplituda rezultujudeg
oscilovanja svetlosnog talasa iznosi:

• Ako razlika u fazama dveju oscilacija svetlosti

ostaje ista u svakoj tački prostora, svetlosni
talasi se nazivaju koherentnim, a ako se ta
razlika neprekidno menja po vrednosti sa
vremenom u istoj tački tj u raznim tačkama u
prostoru u istom trenutku vremena su
nekoherentni.
Nekoherentni:
Intezitet svetlosti: Jr=J1+J2

Koherentni:
Intezitet svetlosti:

cos(Φ2- Φ1)>0, negde se javlja maximum

cos(Φ2- Φ1)<0, negde se javlja minimum
Slučaj kada su inteziteti svetlosti jednaki tj J1=J2
Tačka sa maksimumom inteziteta svetlosti Jr=2J1
Tačka sa minimumom inteziteta svetlosti Jr=0
Do konstruktivne interferencija dodi de kada 2 snopa dospevaju sa
razlikama u fazama jednakim 2nπ, a destruktivne kada je razlika u
fazama jednaka (2n+1)π.
Frenelov metod sa
biprizmama
Frenelova metoda sa ogledalima
Položaj i rastojanje svetlih pruga zavisi od talasne dužine svetlosti.
Rastojanje pruga kod Frenelovih ogleda:
• Do pojačanja svetlosti dodi de ako je razlika u
putu svetlosti jednaka celobrojnom umnošku
talasne dužine svetlosti tj.
dsinα=kλ
• Do destruktivne interferencije dodi de ako je
putna razlika jednaka neparnom umnošku
talasne dužine tj
dsinα=(2k+1)λ
• Ove jednačine omogudavaju da se izračuna
talasna dužina određene svetlosti.